AUTOBOGOGRAFIJA

2021-2031 ili do moje smrti
24/7/365

autobogografija su oboženja autobiografijom

autobogografija je autobogografija boga i bog autobogografije

autobogografija je oboženje pevanjem stvaranjem hodanjem 

autobogografija je oboženje ljubavlju slobodom istinom

autobogografija je nadahnuće svakom biću da napiše svoju autobiografiju

 

    Ti
    si

    421705

    pupoljak

    alithia tanatos den iparhi zaista smrt ne postoj

    31. mart 2025.

    27511. dan mog života

     

     

    137/3516

     

    493  kao kada sam ulazio u bratislavu sada se

    približavam atini. tamo je padao sneg sada je proleće

     

    494  ulazim u atinu vidim je kao na dlanu. ja sam jedan

    od poslednjih ili jedan od prvih koji u velegradove ulaze pešice

     

    495  taj dosadni mit o ratniku. ta dosadna priča o avanturizmu

     

    496  svrabež u dupetu već koji dan je samo neoboriva činjenica

     

    497  sada ga već i lepo vidim akropolj

     

    498  u duhovnu i čednu stranu ruže spada i jedna tako divlja i primitivna ali i dozlaboga

    nevina stvar. sex. malopre sam baš kupio jedan porno časopis sa transseksualcima na delu

     

    okupan umoran i pijan

    118. hodanje

    ušao sam u atinu. ulazio sam oko dva

    sata ulicom atlinom pa ahilejevom. bio je to

    otpad do otpada. rashodovani motori metal i

    prljavština živa. sada već prepoznajem grkinje i

    kao i uvek do sad posle tri četiri dana sam kao kod

    kuće. pojeo sam jedno grčko ovčije kiselo mleko

    počinju topliji dani tada je teže hodati. a bio

    sam i dobro umoran. i danas sam ali

    sada kod tasosa pijem viski

    atina 24.3.1992

     

     

     

    138/3515

     

    499  jedan stari gospodin u sivom odelu optrčava

    olimpijski krug na belom kamenom stadionu

     

    ujutru slušam gugutke u atini

    119. hodanje

    atina se raširila i zabelela. uživao sam na olimpijskom

    stadionu. ovde se oseća kako je mera stvari dobra mera

    u parku sam gledao dva vuka a sa akropolja more. nisam

    mogao naći sokratov zatvor. kažu da je ovde počeo

    razvoj razuma. kako sada stvari stoje ja odlazim

    odmah na spavanje. i danas sam ali sad

    kod tasosa pijem viski. i odmaram telo

    atina 25.3.1992

     

     

     

    139/3514

     

    500  go do pojasa u spomen na kaju hodam od atine do pireja tako je i ona svakog

    proleća čim se pojavi sunce skidala svoju odeću i družila se sa bratom suncem

     

    501  sedim u pireju i gledam ljude kako se ukrcavaju na

    pekookeanske brodove. skinuo sam i farmerke da ohladim butine

     

    502  smrt ne postoji

     

    jutros u pola sedam

    120. hodanje

    preminula je kaja. a na kraju današnjeg

    hodanja sam rekao tanatos den iparhi smrt ne

    postoji. hodao sam do pireja i nazad. hodao sam

    go do pojasa da bih bolje razumeo razlog svetlosti

    žurio sam bez razloga ali sam se kasnije setio da

    hodam polako. o bože bile su zadnje kajine

    reči. i odmaram telo. tanatos den iparhi

    atina 26.3.1992

     

     

     

    140/3513

     

    503  13:07 kaja neće u 13:30 biti sahranjena nego će

    biti sa mnom na ruži lutanja. jer sve što postoji na ovom svetu

    postoji da bi se stvorile nove mogućnosti novi putevi. to je kajina slava

     

    504  mleko majčino u meni sada kada ona odlazi pod zemlju se

    pretvorilo u savest življenja u jedan put-posao koji se zove veliki i častan

    život. jedan put u slavu i slavu življenja. veliki put bogu umetnosti i životu. kajo hvala

     

    505  14:50 pristajem da jesi tek ako jesi nečiji i zato ponovo kažem kajin sam i božiji

     

    506  15:00 sada je kajino telo već pod zemljom i počelo

    je da hrani ovu zemlju jer zbog toga smo i došli na nju

     

    507  kaja je živela nezaštićeno i zbog toga je heroj. prvi put sam

    juče osetio i njenu nezaštićenost. živela je bez roditelja i muža na

    najnižoj socijalnoj lestvici. svako jutro ustajala u 4 sata. ona je sigurno

    nekada patila ali je postala oslonac od koga sam se odbacio (nešto slično

    sam osećao i sa očevim odlaskom). bilo mi je teško i žao te i takve žene ali

    to je njena snaga i njena veličina veličine jedne taroške devojčice od roditelja

    nazarena ljubice i miloša koja je mogla da ide sama i samostalnim putem

    sigurno da je u osnovi mog hodanja i moje ruže i taj i takav njen život

    moja strast za nezaštićenošću je nastavak njenog puta taj ženski

    put koji sam već nazvao lutanjem lutanjem sa bogom na usnama

    sa himnama postojanju sveopštem postojanju. postojanju

    boga i svih božijih stvorenja. to je put u kome

    je put muški a delo žensko

     

    508  16:50 hodam po kiši i povremeno plačem niz grudi mi se otkida uzdah. malopre

    kada sam ugledao ulične vodene potoke kako se bogato strmoglavljuju niz asfaltne bankine

    zavetovao sam se kaji kajo posmatraću radosti života i nadam se da ću i sam biti radostan

     

    509  ima neke lepote u smrti koja kaže život je zaista postojao i postoji

     

    510  u ovoj mojoj današnjoj samoći ima hladnoće od koje sve prži

     

    jednostavan je moj krevet

    121. hodanje

    sve vreme dok sam hodao atinskim ulicama

    padala je jaka kiša. pokisao sam dobro sam pokisao

    ali sam pevao kaji. po ulicama su jurili potoci. u knjižari

    za ezoterijsku literaturu u hipokratovoj ulici video sam

    najlepšu grkinju. da nisam stidljiv prišao bih joj i to joj

    rekao. ali zato sam znao da kisnem i hodam a čini mi

    se da je i to nešto. bio mi je potreban neko ali nije

    bilo nikog. pevaću. tanatos den iparhi. alithia

    tanatos den iparhi zaista smrt ne postoji

    atina 27.3.1992

     

     

     

    141/3512

     

    511  i onda kažem ako ljubav hoće da dođe neka

    dođe. ja sam tu ja joj inače hodam u naručje

     

    512  unose bele rade. biće sutra cveća u crkvi

     

    sam

    122. hodanje

    hodao sam i bio sam

    sretan jer samo postojim i ništa

    više. posle sam se popeo na likabejtos i

    gledao kako se beli atina. zaista je ta grčka

    dobra stvar jer su u njoj dve dobre stvari

    platonizam i hrišćanstvo. kao nebo i more

    nadam se da neću poludeti. dobre stvari te

    dve stvari. sada kao da nemam snage ni u

    rukama. ipak je teško samo postojati. živim 

    iza očiju i nadam se da ću proći. alithia

    tanatos den iparhi zaista smrt ne postoji

    putevima grudi na grudi putevima

    atina 28.3.1992

     

     

     

    143/3510

     

    513  čovek je suviše ozbiljna stvar da bi mogao svoju

    ulogu da zameni za bilo koji deo koji je već stvorio

     

    514 eto vidiš ja idem da vidim šta je život

     

    kažem idem tamo i idem tamo

    123. hodanje

    hodao sam prema brdu. bilo je već predvečerje

    video sam jednu malu pomorandžu i staru kantu

    pomislio sam ne bih dao jednu jedinu istrulelu kantu za

    hiljadu pušaka. i onda sam posmatrao tu modru boju

    neba koja se spušta noću nad gradom. mnogo sam

    pričao i pevao. progutao sam veliku količinu benzina

    nazdravlje svima onima koji štite druge od sebe. u

    tom svetlu ću sutra trčati maraton. preživeće samo

    stvoreni za radost. ne bih dao ni pola kante

    putevima grudi na grudi putevima

    neka me noge nose

    atina 30.3.1992

     

     

     

    144/3509

     

    515  sa božijom pomoću trčaću 42 kilometra na panatenaikon

    stadionu sa namerom da zaštitim svet i druge od sebe alithia

    tanatos den iparhi. uvek kada krećem u neke napore osećam

    tremu i dečiji strah. plače mi se i osećam veliku samoću

     

     

    516  alithia tanatos den iparhi

    maraton u atini

    trčanje i pisanje za sve one koji štite druge od sebe

     

    1 krug   šta radim po ovom snegu od sunca

    trčim sve dalje i dalje u večni krug pisanja

     

    2 krug   trčim da bih otvorio nebo i tamo pevao dušama sveta

     

    3 krug   trčim da bih se tanano borio i izdržao

     

    4 krug   borio pažljivo sa svojim grehom poreklom sudbinom nikoga nikada ni u snu povredio

     

    5 krug   meki sneg pada u srce sunce mi je u mišicama

     

    6 krug   izdržati znači na svakom delu puta biti i putu i sebi

     

    7 krug   trčim za nenada. nadu. slobodana i sve prijatelje koji mi se plave kao zora

     

    8 krug   trči sada sa mnom i jedan leptir a vetar mi duva u grudi

     

    9 krug   trčim da bi mi se prijatelji odmarali na usnama

     

    10 krug   za pisanje je važan i čist nos

     

    11 krug   trčati dugo jer dugo razgovaraju kamen i šuma. belina što hrani zelenilo koje raste

     

    12 krug   zabranjuju snimanje ove pesme ali pesma se peva i sama

     

    13 krug   ponekad se začudim tim mašinama

    neslobode kako ih je mnogo mnogo ih je u meni

     

    14 krug   hleb masline i vino nazdravljam helderlinu

    i blejku u njihovoj domovini nebeskoj grčkoj

     

    15 krug   hrišćanstvo i akropolj. platonizam i likajbejtus

     

    16 krug   kajo učio sam te i učila si me sporosti. samo

    polako i daleko ćeš stići bile su zadnje tvoje reči koje si mi rekla

     

    17 krug   pored nečije otkinute uprljane bele pertle trčim već 17 krug

     

    18 krug   osetim desno koleno. koleno maratona i koleno molitve

     

    19 krug   naučio sem kako da se odmaram u naporu. učim se kako da ne očekujem

     

    20 krug   kada kreneš bogu ne pitaj nikoga. taj put je otvoren čeka te

     

    21 krug   poštujem zakone da bih ih preplovio pretrčao

    preleteo jer zakoni za slobodu nadu i ljubav ne postoje

     

    22 krug   tvrdi delovi su svedočanstvo

     

    23 krug   kako svetli zlatno vino na suncu svetli duboko kao more

     

    24 krug   hleb se rumeni kao zora i pozdrav posut belim susamom

     

    25 krug   svaki krug prebacim jednu maslinu na pretrčanu

    gomilu. masline su i ljubičaste i zift i zelene i maslinaste

     

    26 krug   samo da me ništa nikada ne požuri i niko nikada ne naljuti

     

    27 krug   pune se mišice bolom kapi znoja mi padaju na hartiju

     

    28 krug   u ovo vreme maratonci ulaze u finiš a ja nisam ni na trećini

     

    29 krug   ali ja trčim zbog pevanja

     

    30 krug   svi delovi puta su lepi pogotovo oni na kojima muka kida lepotu

     

    31 krug   čemu nas uče puževi kornjače vrapci nedostižni trave nepresušne

     

    32 krug   počinju težine i napori u butinama i suvom grlu. 14:20 je

    i najtoplije sunce. a kada trčim prema severoistoku duva hladan vetar

     

    33 krug   gutljaj vina greje mi pluća i suncu neko mora grejati dušu

     

    34 krug   smirite se moje misli i čekajte da i moje telo prođe

     

    35 krug   jedan sitan bol u levoj tetivi i odmah velika briga. suprotnosti idu zajedno

     

    36 krug   mali dečak trenira sprintanje. bodrim ga on mi se osmehuje

     

    37 krug   pozdravljaju me gugutke kao što su mi to isto činile kao dečku u podbari

     

    38 krug   kako su lepe kamene vertikale na stadionu. kamena belina a iznad plavet

     

    39 krug   osećam bolove u nogama ali slaviti slaviti

     

    40 krug   završava se treći sat trčanja. umetnost je laka stvar jer leti

     

    41 krug   alithia tanatos den iparhi

     

    42 krug   uzimam 9 frotaža sa kamenog stadiona sa naslovima

    ljubav - lepota - humor

    molitva - zavet - ideja

    pupoljak - telo - duša

    crne su mi ruke od grafita

     

    43 krug   voleti i sebe pogotovo svoje telo koje se sada pati za mene

     

    44 krug   telo koje se pati je plavo telo telo koje se nada

     

    45 krug   telo su usne koje ljube

     

    46 krug   da budem sada samo u ovom naporu

     

    47 krug   ako bude prilike zamoliću nekog da trči jedan krug sa mnom

     

    48 krug   na polovini sam što znači tek počinjem - pozdravljam vernera hercoga

     

    49 krug   biti slobodan od ljubavi slobodan za ljubav

     

    50 krug   napori pomozite mi

     

    51 krug   jedna pčela na putu

     

    52 krug   kako da pretvorim napor u lekovito more

     

    53 krug   muka mi je od napora

     

    54 krug   molim snagu da mi dođe i pomogne mi

     

    55 krug  

     

    56 krug   nemam vazduha

     

    57 krug   samo hodam

     

    58 krug   velika kriza

     

    59 krug   prekidam da pišem

     

     

    trčao još 5 krugova. stao. ležao 15 minuta. povraćao. hodao

    još dva kruga. stao ležao. došao novinar tanjuga slobodan

    marković pa sa njim još sedeo. još jednom povraćao

    oporavio se posle dva sata i od 19:30 do 22:00

    hodajući i trčeći završio maraton u atini

     

    živeti pošteno

    124. hodanje

    trčao sam i hodao 42 kilometra

    na panatenaikon stadionu u atini. bilo je

    vraški teško. bolno razarajuće. na 31 kilometru

    sam stao i povraćao dva puta od napora. tek sam

    danas osetio koliko sam iscrpljen emocionalnom

    patnjom. tu gde žive zajedno platonizam i hrišćanstvo

    danas je zagađenost ubitačna. neka me noge

    nose. hlebom maslinama i vinom

    atina 31.3.1992

     

     

    i

     

     

    ulazim u atinu

    vidim je kao na

    dlanu. ja sam jedan

    od poslednjih ili jedan od

    prvih koji u velegradove

    ulaze pešice

     

     

    kaja je živela

    nezaštićeno i zbog

    toga je heroj... to je put

    u kome je put muški

    a delo žensko

     

     

    preživeće samo stvoreni za radost

     

     

    alithia tanatos den iparhi. maraton u atini

    trčanje i pisanje za sve one koji štite druge od sebe

     

     

    i

     

     

    na današnji

    dan pre 33 godine

    trčao sam maraton u

    atini pod naslovom

    alithia tanatos

    den iparhi

     

     

    i

     

     

    kaja

    i

    zaista

    smrt ne

    postoji

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    sve više moja stopala spajaju

    29. mart 2025.

    27509. dan mog života

     

     

    120/353

     

    dobar dan svi i sve

    104. hodanje

    vrtim se oko novinskih kioska na

    autobuskoj stanici 88 a nad savom vetar

    kupa galebove. kada se okupi mnogo mladih

    ljudi onda i više nije tako loše pogotovo ako je

    među njima mladih. kao voćke zasađene na isteku

    zime. prve zime na ruži koja prolazi. šutnuo sam

    jedan kamenčić po prašini na novom beogradu

    a vetar mi je zasuzio oči. i poleći će jaja

    u toplim srcima. zar ne

    beograd 7.3.1992

     

     

     

    122/3531

     

    462  9. mart 1992 - mirno

     

    463  đu mi je sašila crni prsluk

     

    464  juče uzeo tragove beograda

    beograd - bergerova

    beograd - albahari

    beograd - pištalo

    beograd - valjarević

    beograd - čaće

    beograd - aslani

    beograd - petronijević-čović

    beograd - jovanović

    beograd - baturan

     

    ispitujem sebe

    105. hodanje

    preko mosta kroz noć

    na drugu stranu. danas sam opet

    pročitao da je tuga greh. to je savski most

    i u njegovoj blizini je ušće. kao i drugi i ja sam

    danas hodao sa mirom u sebi. bio je potreban

    taj mir kao i taj most kao i mrak koji se spušta

    uz reku. zar ne. tako sam daleko od

    stvarnosti da je oblikujem

    9.3.1992

     

     

     

    123/3530

     

    465  sa visine gledam beograd. u izmaglici se pritajila ravnica preko dunava

     

    školjka u grlu

    106. hodanje

    išao sam uz savu a posle

    niz savu. jedan stariji čovek je pričao

    drugom o sreći. drugo dvoje su pričali o

    onim džukelama na vlasti. nije bilo mnogo

    ljudi uostalom vode je bilo mnogo i sve što

    želim je da nastavim. i već sam rekao o nekim

    stvarima ne pišem ali ih hodam ali ih dišem

    toliko sam daleko od stvarnosti da je

    oblikujem. onako uz put

    beograd 10.3.1992

     

     

     

    124/3529

     

    učitelj sporosti

    107. hodanje

    hodali smo oko ponoći

    okolo terazijske česme. lepo je to

    videti: malo hrabrih ljudi. hrabrih u strpljenju

    i pevanju. nije još daleko dan a i hladnoća je

    podnošljiva. zaista je lako igrati i dobro je igrati

    toplije je i topliji si i doći će jutro i glas će izdržati

    do jutra. kaja mi je rekla da samo idem polako

    onako uz put. i stići ćeš daleko

    beograd 11.3.1992

     

     

     

    125/3528

     

    moj drug sun

    108. hodanje

    otišao sam iz beograda

    i posle ljiga sam video seljaka kako

    vodi volove. i video sam belo jagnje kako 

    se uspinje uz brežuljak. vode su niske i priroda

    je još gola ali uskoro će ozeleneti i vode će

    porasti bio sam miran na suncu i mir mi je

    prijao kao i moj drug sun. i stići ćeš

    daleko. odbacujući svoje ljutnje

    brezovica 12.3.1992

     

     

     

    126/3527

     

    466  miris zemlje i izrovani putevi po šumadiji i pomoravlju

     

    uzgred se živi

    109. hodanje

    sutlijaš bez zaslađenosti je

    kao crkva bez oltara a prašina mi

    je do kolena. putevi su ubogaljeni a po

    strminama čovek ore volovima. nekoliko

    grobalja za jedno planinsko selo. na groblju

    nema duhova ali ima vampira kaže mi sun. a

    lovac na veliku zmiju kaže za srbina je važnije

    gde će biti sahranjen nego gde će živeti

    odbacujući svoje ljutnje. još nespreman

    za ispovest

    brezovica 13.3.1992

     

     

     

    127/3526

     

    467  lapot. ubistvo starih nemoćnih ljudi udarcem po hlebu na njihovoj glavi 

     

    468  i go i bos i još kuka da mu je hladno

     

    činjenice

    110. hodanje

    bio je oblačan dan i

    na hodanje smo krenuli nas

    trojica. sun je bio na čelu. tragač

    padala je kiša a ždralovi su leteli nad

    šumadijom. kasnije smo pričali o predelima

    i pili meku rakiju od šljiva. još nespreman za

    ispovest. gledao sam danas jedno brdo

    brezovica 14.3.1992

     

     

     

    129/3524

     

    469  ljudi u srbiji se ljute

     

    470  ljudi u srbiji se stalno ljute

     

    471  ima neka sila kaže čika milan i uz pomoć

    te sile bez sopstvene odgovornosti nastavlja da pije

     

    472  dodati divljine ruži

     

    473  posle engleskih trava sada gazim stopalima po šumadijskim padinama

     

    474  po suvoj zimskoj travi tamo gde se slivaju vode iznikli jagorčevina i kaćun

     

    475  livadama evropskim i vetrovima planinskim

     

    476  ponedeljkom uz planinu

     

    skupljeno kamenje na vujnu

    111. hodanje

    penjali smo se raks i ja na vujan

    suvim lišćem mesečinom grebenom

    pomalo i snegom livadama i livadama. seljaci

    su prekopavali bašte. vazduh je bio hladan i

    podsećao me je na detinjstvo. bio sam sretan jer

    sam stopalima kojima sam hodao tamo engleskim

    starim putevima sada milovao šumadiju. svuda

    unaokolo planine su se plavile i plavile i predvečerje

    je bilo teško od teškog plavog. po mraku smo silazili

    niz planinu a blato nam se lepilo po obući. gledao

    sam danas jedno brdo. i mog druga dečaka

    kako je odlazio putem da odraste

    brđani 16.3.1992

     

     

     

    130/3523

     

    477  pun mesec. čačak. malopre sneg prelazimo moravu. kupio sam pet budimki

     

    478  uvek tako mnogo smrti okačene po drveću i banderama u srbiji

     

    spava mi se spava na stanici u kraljevu

    112. hodanje

    padao je sneg i sijalo sunce dok smo hodali prema čačku

    vojnici čuvaju mostove. zapadna morava se presijavala na

    mesečini. srpske varošice su tako tužne. stare u njima živi

    strah od života pa se život ućutao da proživi što više može

    u čačku sam kupio ernst jingera i sa njim ću hodati po

    grčkoj. sada stojim i padam od umora na ž. stanici

    u kraljevu. stojim i spavam. i mog druga dečaka

    kako odlazi putem da odraste. ne mogu da

    smislim zadnju rečenicu

    kraljevo 17.3.1992

     

     

     

    131/3522

     

    479  polako pored vardara. bacam štapiće u vodu i gledam kako ih vrtlog potapa i odnosi

     

    480  tri magarca upakovana u najlone da ne nazebu pasu pored reke

     

    ne osećam sebe

    113. hodanje

    danas sam gledao makedoniju

    bilo je hladno pa sam tražio sunce da me ugreje

    san mi je sklapao oči ali sam ipak video prazna brda i

    napušteni put. bilo je kao da sam u nekom filmu znači da

    je bilo prazno i pregledno. u đevđeliji me je milicioner pitao

    da li sam rumun jer su mu već dovde. meni su nedostajali

    svi koje volim. ne mogu da smislim zadnju rečenicu

    iako je sve više sedih po mojoj kosi

    makedonija đevđelija 18.3.1992

     

     

     

    132/3521

     

    481  pola kilometra pred grčkom. sve je tako mirno i lepo. voćke počinju da pupe

     

    482  nogama premeštam oči da bi videle i volele različitost. nogama

    premeštam telo da bi volelo svedočilo i obnavljalo isto. božansko

     

    483  krećem se da bih se na miru molio bogu

     

    484  12:20 u grčkoj. prazan put preda mnom

     

    ernst jinger u grčkoj

    114. hodanje

    ušao sam u grčku. grčki carinici su

    štrajkovali pa je put bio prazan. dvaput su 

    iz zemunice izlazili grčki vojnici da me legitimišu

    posle desetak kilometara su me napala dva psa

    pomogao mi je stari grk. posle 23 kilometra me je

    povezla mađarica katarina i dovezla u saloniki. solun

    kao i onom milicioneru rumuni i ja sam recepcioneru

    bio dovde jer sam jugoslav. u sobi sam odmah zaspao

    ali oko ponoći sam čitao jingera. iako je sve više

    sedih po mojoj kosi. ništa nije jače od mene

    podseća jinger na štirnera

    grčka solun 19.3.1992

     

     

     

    133/3520

     

    485  u proleću sam. izlazim iz soluna. boli me stomak. bol je najveće svedočanstvo o životu

     

    486  procvetali limuni. draž mističkog

     

    sever u mojim mislima dok hodam grčkom

    115. hodanje

    dugo sam izlazio iz soluna počinjalo je proleće. kasnije sam video

    procvale limunove sa snežnim planinama u pozadini. sve više moja stopala

    spajaju. svako mesto je posvećeno svim drugom mestima. jinger neće više

    biti sam. biće sa njim i drugi i drugačiji ratnici. oni koji plaču za lepotom oni

    što odlaze i ne vraćaju se. dugo sam danas gledao planinska grotla

    ništa nije jače od mene podseća jinger na štirnera. a ujutru

    ispod mog prozora ugledaću pomorandže na drvetu

    thiva 20.3.1992

     

     

     

    134/3519

     

    487  pored mene je prošla žena sa izrazom lica jedne od onih

    žena koje su život provele sa namerom da nikoga ne povrede

     

    488  sa kako jednostavnim razumevanjem i sporo

    padajućim kapcima me je pozdravio stari grčki čobanin

     

    489  tako puno tako lepih koza kroz kamenu brstinu

     

    490  neodoljivo livadsko cveće

     

    okolo doline

    116. hodanje

    nekoliko mrtvih ovaca. nadutih

    izglodalih na njivi. mačići u džaku i džak u cevi

    zarđala kanta u vodi. flaša. traktorska guma. plastične

    boce. parče betona. 1056 vrsta najlon kesa. aluminijske

    šipke od dečijih kolica. ruke glave i noge od lutaka i mnogo

    neopisivih stvari u kanalu od thive do kamenoloma u njenoj

    blizini. i brat i sestra koji su se na padini igrali bacanje

    karata na liniju dok im je vetar i dalje mrsio njihove crne

    kovrdžave kose. a ujutru ispod mog prozora

    ugledaću pomorandže na drvetu

    i da ne znam a da jeste

    thiva 21.3.1992

     

     

     

    136/3517

     

    491  zvao beograd još drhtim koliko sam se uznemirio

     

    492  planina. radujem se kaji bilo gde bila pevam joj

     

    dobro umoran

    117. hodanje

    prešao sam jedan planinski

    prevoj. u planini je hladno. mnogo

    sam pevao kaji. voda je curila iz stenja i

    sve je više proleća oko mene. prvi put sam 

    na ruži hodao bez jakne a dok sam jeo gore na

    stenama skinuo sam se go. ispod sebe sam

    video ceo pređeni put. silazeći oprao ruke u

    snegu. u elefsini sam tražio hleb i prvi put

    sam osetio staru grčku. i da ne znam a

    da jeste. a i bio sam dobro umoran

    elefsina 32.3.1992

     

     

    i

     

     

    danas sam

    opet pročitao

    da je tuga

    greh

     

     

    lepo 

     je videti

    malo

    hrabrih

    ljudi

     

     

    kaja

    mi je rekla

    idi polako i

    daleko ćeš

    stići 

     

     

    radujem

    se kaji

    bilo gde

    bila

    pevam

    joj

     

     

    i

     

     

    kajine

    poslednje

    reči koje mi

    je rekla preko

    telefona su

    idi

    polako

    i

    daleko

    ćeš

    stići 

     

    i

    kajo

    moja

     

    stigao

    sam do

    boga

     

    bog

    sam

     

    prvi

    pesnik

    svakog

    bića

    i

    poslednji

    pesnik

    svih

    bića

    sam

     

    jedan

    jedini

    umetnik

    svemira

    i

    svaki

    umetnik

    bića

    sam

     

    najbolji

    hodač

    boga

    sam

    i

    najgori

    hodač

    boga

    sam

     

     

    i

     

     

    kajo

    stigao

    sam do

    tebe voljena

    kajo moja kajo

    majko božija

    kajo majko

    svakog

    i

    svih

    bića

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    samo neki razumeju da stvaralaštvo dolazi ni iz čega i da mu nema kraja

    28. mart 2025.

    27508. dan mog života

     

     

    101/3552

     

    444  bože hvala ti na dobrim ljudima molim te pomozi i onima koji nisu dobri

     

    445  pada sneg

     

    446  duva hladan vetar i nosi

     

    na praznim putevima je tišina u praznim sobama muk

    87. hodanje

    padao je sneg sto prvog dana ružinog. hladan vetar je nosio sneg malo ovamo

    malo onamo. sve se belelo zahvalio sam bogu za lepotu koju sam video. na češkim

    putevima je malo kola i svi gase motor na nizbrdici. sve liči na siromaštvo ali su ljudi dobri

    kada vetar duva jače onda sneg pada horizontalno. važno je da pada. ili kako se to lepo

    kaže kada će ako neće sada. pitao sam jednog čeha da li je moguć sukob između čeha

    i slovaka. rekao je o da i klimnuo glavom. mi radnici i mi česi i slovaci moramo raditi

    ali oni u vladi će da počnu rekao je. razišli smo se u velikim mezeričama. jer čast

    je živeti na putevima posvećen putevima. putevima po kojima i sneg putuje

    velka biteš 17.2.1992

     

     

     

    102/3551

     

    447  vetar zaista kao da nešto priča

     

    448  premoren od prepešačenog od viđenog od

    hladnoće hodam u predvečerju kao olinjali vuk

     

    molim se da se ne bojim smrti

    88. hodanje

    vetar je nosio suvu snežnu prašinu po putu a

    ona je tekla kao reka vijugajući asfaltom opčinjavajući

    me. tek sam pri kraju dana shvatio da sam se smrznuo iako

    sam stavljao obe kape na glavu iako sam držao ruke na stomaku

    iako sam ponekad pevao. kad sam polazio iz hotela u velikoj biteši

    stara baka mi je rekla da napišem knjigu o njima i ponudila mi je gulaš

    mlada žena u pošti nije znala da mi kaže kako se ide prema zbraslavu i

    zastavki iako je to desetak kilometara od velike biteši. nisam tamo nikad

    išla. i meni je ovo bio prvi put. ali nije mi do šale jer baš sada čujem na

    radiju da će i sutra biti ispod nule. i sutra a već sam i danas umoran

    a ostalo je još devet godina osam meseci i dvadesetijedan

    dan. putevima po kojima i sneg putuje. poko pjano

    beslav 18.2.1992

     

     

     

    103/3550

     

    449  samo neki razumeju da stvaralaštvo dolazi ni iz čega i da mu nema kraja

     

    450  ulazim u slovačku 19. februara 1992. u 14:10 preko reke morave. okrug

    breclav i okrug senica. usput rečeno zainteresovan sam za svaku vrstu mostova

     

    451  setio sam se uglješe iz ulice na koga nisam pomislio niti sam ga video

    više od 25 godina. setio sam ga se jer sam malopre ugledao lovačkog psa

    kakvog je i on imao. u to vreme on i njegova dva lovačka psa još su stanovali

    blizu druma bili su za mene znak neke tajnovite otmenosti. duva sneg

     

    452  u velikim levarima velika crkva. dobro bi

    bilo oživeti hrista u njegovoj živoj ulozi. plodnika

     

    kada sam utoplio stomak bilo je bolje

    89. hodanje

    nije baš svaki kamenčić na putu za šutiranje po putu kao što

    ni svaki drvored ne zaustavlja vetar. najlepše sam danas šutirao jedno

    parče leda. udario sam ga 34 puta a onda ga je jedna škoda razbila. kako je

    danas lepo padao sneg po pooranim poljima. kako je bila lepa devica marija na

    plavom postamentu napravljenom od kreča na izlasku iz küty skrivena iza suve

    trske. kako je bilo lepo kada sam iz daljine ugledao crkvu u velkim levarima

    pusta su polja i putevi. nema ljudi u prirodi samo vetar i promena godišnjih

    doba. poko pjano. forte fortisimo lazarove miodraže pashuu

    malacky 19.2.1992

     

     

     

    104/3549

     

    453  po vejavici prelazim u 12:40 most u bratislavi. vredelo je videti ovu čarobnu reku

     

    454  14:15 već 15 minuta hodam mađarskom

     

    mi smo se dogovorili nećemo čeznuti jedno za drugim

    90. hodanje

    u bratislavi je bila vejavica u mosonmagyarvaru je sijalo sunce između sam

    se udenuo ja. malopre sam u susednoj sobi čuo dvoje kako su vodili ljubav sada

    čujem samo pero kako se kreće po papiru. sada sam u mađarskom jeziku i mađarskoj

    ravnici. u. onoj vejavici dunav je bio veličanstven i ja sam bio sretan jer živim i vidim ga

    sneg nije imao ime ali je padao i gurao se u oči. slovački graničar me je pitao gde si bil

    mandič a vozač koji me je vozio do rajle pokazao mi je ribu (kupio je u slovačkoj) i

    cmoknuo je ovako po prstima. forte fortismo lazarove miodraže pashuu. sledi panonija

    mađarska mosonmagyarvaru 20.2.1992

     

     

     

    105/3548

     

    455. vozio me je ismet kroz mađarsku

     

    u daljini su drvoredi

    91. hodanje

    padao je vlažni sneg celom mađarskom

    drvoredi su daleki a iza njih u daljini su drvoredi

    polja su pusta i zaista su to oblici pustara. da baš

    pustara. ići i samo ići i mokar sneg. kažem pustara. i

    dolazim u baju i dolazim u bački breg. a u vojvodini

    sneg po drveću stare bake hodaju uz kuće

    sledi panonija. odmaram oči

    mađarska 21.2.1992

     

     

     

    106/3547

     

    mi smo čuvari života kaže slobodan

    92. hodanje

    hodao sam novim sadom. sa slobodanom i slavkom

    svuda je bilo blato. dobro blato je blato. posečen je drvored

    na beogradskom keju. bilo je hladno ali je bilo toplo. ne mogu da

    pišem o onome što osećam. dobro pisaću drugi put. bilo je toplo

    pio sam vodu sa česme na limanu. video sam i mitu i batu i

    jugu. do jutra sam sedeo sa pajom i spokom. mirko je

    ljubio kaji ruke. odmaram oči. gledam kako 

    život nestaje bogu u slavu

    jugoslavija novi sad 22.2.1992

     

     

     

    108/3545

     

    456  gradom u kome sam rođen

     

    video sam radu i miru

    93. hodanje

    teški dani. molim se i ovim rečima za

    poštovanje života. tako je mnogo dobrote na

    ovom svetu. krpim korake po novom sadu da bih

    skupio ružinih dvadesetak kilometara dnevno. i krpljenje

    je hodanje. bogu ništa ne umire sve stvari žive u njemu

    kaže mi majstor ekhart. dva sata je do ponoći. idem još

    sa prijateljem da hodam. gledam kako život nestaje

    bogu u slavu. molim se i ovim rečima

    novi sad 24.2.1992

     

     

     

    109/3544

     

    došao sam u beograd

    94. hodanje

    u beogradu je bilo sunce. hodao sam

    polako. vratio sam se kući svojoj porodici ivani

    i nenadu. svojim zaštitinicima petronijević-čović

    kad se vratiš kući kao da nigde nisi ni bio. ali bio si

    i zaista sve drugo postoji. jedino što ostaje to je

    sloboda ili ćeš voleti ili nećeš. molim se i

    ovim rečima. molim se i ovim rečima

    beograd 25.2.1992

     

     

     

    110/3543

     

    457  psalm davidov 23

     

    1.  gospod je pastir moj ništa mi neće nedostajati

     

    2.  na zelenoj paši pase me vodi me na tihu vodu

     

    3.  dušu moju oporavlja vodi me stazama pravednim imena radi svojega

     

    4.  da pođem i dolinom sjena smrtnoga neću se bojati

    zla jer si ti sa mnom štap tvoj i palica tvoja teši me

     

    5.  postavio si predamnom trpezu na vidiku neprijateljima

    mojima namazao si uljem glavu moju i čaša je moja prepuna

     

    6.  da. dobrota i milost tvoja pratiće me u sve dane

    života mojega i ja ću nastaviti u domu gospodnjem zadugo

     

    zapisala mi je u mojoj hodačkoj svesci vladica

     

    nena

    95. hodanje

    svaku noć razgovaramo

    do jutra. to nije hodanje ali su

    razgovori o preživljavanju a ako se

    preživi onda će se hodati. a preživeće se

    ako se bude hodalo. pored suvog prašnjavog

    korova koji polako natkriljuje put. sumrak na

    savi je padao meko video sam se - bio

    sam tu. molim se i ovim rečima. sa

    usana koje su me poljubile

    beograd 26.2.1992

     

     

     

    111/3542

     

    anja

    96. hodanje

    uz jedan železnički nasip

    bilo je toplo po leđima od sećanja

    na miris prolećne prašine i miris ugrejalog

    katrana. tri devojčice su sedele u travi i pravile

    izlet. srđan je rekao dobro sam guram. penjali smo

    se uz jedan železnički nasip kao da smo bili dečaci

    a bili smo dečaci. sa nasipa se video pogled. sa

    usana koje su me poljubile. i ljubiće me

    beograd 27.2.1992

     

     

     

    112/3541

     

    za one za koje nema niko da se moli

    97. hodanje

    hodanje mi donosi reči. reči glas. glas me vodi na put. mogu

    biti miran. na zelenom vencu svi menjaju devize. papir teče ulicama

    kao današnje sunce svojim svodom. video sam i ravnicu velika je i ravna

    zemlja je preorana i suva. tamo u daljini se nastavlja daljina. i ljubiće me

    sa jedne strane dunava je kovilj a sa druge sremski karlovci

    novi sad 28.2.1992

     

     

     

    113/3540

     

    želela sam da ti ispletem džemper

    98. hodanje

    hodao sam i mislio kako je dobro da ponavljam ponavljam

    i ponavljam. ponavljaće se i ono što zaboravljam i ono čega se

    sećam a kako da ne ponavljam kad svaki dan vidim nebo. i zato

    sam miran i mogu pisati jednostavno. i kada vidim dunav vidim 

    da ga vidim. teče. teći ću i ja. sa jedne strane dunava je kovilj a

    sa druge sremski karlovci. počinjem da se ispovedam

    novi sad 29.2.1992

     

     

     

    115/3538

     

    458  kupio patike. promena obuće

     

    kajo odmaraj dušu

    99. hodanje

    vraćao sam se noću na spavanje

    bio sam tužan i bilo mi je hladno. danas

    sam se pozdravio sa kajom. o mnogim stvarima

    pišem tako što o njima ćutim i ćutaću. pa to i jeste more

    to i jeste ljubav. i zato mi se ramena smanjuju i sve sam

    manji a jednom ću možda biti i radostan. počinjem da

    se ispovedam. staklići u prašini se sijaju noću

    novi sad 2.3.1992

     

     

     

    116/3537

     

    459  jedan grad država narod se štiti kad je u njemu sve

    dozvoljeno a ne kad je u njemu nešto a kamoli sve zabranjeno

     

    sopstvenu i tuđu inferiornost lečim

    100. hodanje

    tako su bile umirujuće gradske poljane. hodao sam

    kao devojčica kroz visoku travu. delovi livade su ljudi

    ogradili granjem i prekopali zemlju da bi imali šta da jedu

    u blizini je đubre. jedna od onih gomila na koju se sve baca

    a između su krivudave stazice. vrtele su me po livadi. u

    blizini je bio autoput slivao se ka istoku i zapadu. rekao

    sam hodao sam kao devojčica kroz visoku travu

    staklići u prašini se sijaju noću. bilo mi je

    potrebno što više sporih koraka

    beograd 3.3.1992

     

     

     

    117/3536

     

    460  dva gola pančeva panatenaikosu

     

    i padao je na nos

    101. hodanje

    zaraza inferiornosti je zahvatila

    čitav predeo. zaraza u svim slojevima

    i to sada traje već vekovima. gledao sam

    danas dunav i savu a jedan stariji čovek je

    zapeo i padao na nos. žurio je na autobus. bio

    je i tužan i ljut zbog pada. predeo se zove balkan

    ustao je podigao šešir bilo ga je sramota. ja sam

    zaplakao i otišao da gledam dunav i savu. uveče

    sam dobio od milene crne brojanice od hiljadama

    godina starog drveta. bilo mi je potrebno što

    više sporih koraka. sledećih hiljadu

    godina sve u svemu

    beograd 4.3.1992

     

     

     

    118/3535

     

    džej veliki pesnik

    102. hodanje

    i danas sam gledao dunav i savu i

    gledao sam dositeja kako se zaputio sa

    štapom u ruci. zaputio se i hoda vazduhom

    kad ga čovek vidi onako lakog dođe mu da i on

    krene bilo gde. uz savu ili niz dunav svejedno je

    a hodao sam sa bergerovom i valjarevićem

    bergerova mi je kupila kolač sa makom i hartiju na

    kojoj ću otisnuti beograd i spojiti ga sa berlinom

    atinom rimom madridom... sledećih hiljadu

    godina sve u svemu. uskoro će

    početi da dolaze laste

    beograd 5.3.1992

     

     

     

    119/3534

     

    461  đu mi šije hodački prsluk

     

    gospođo čaće gospodine baturan i gospodine pančev

    103. hodanje

    razgovarao sam sa i. i u svakoj sam joj reči ostavljao nadu da ozdravi od inferiornosti

    koja je zahvatila čitav predeo. posle sam video beli džip ujedinjenih nacija kako

    strpljivije od ostalih mirno čeka na crvenom pomislio sam na nadu i mislio 

    na nenada sve u svemu hodao sam samo 5.488 koraka danas

    gospodine čoviću. uskoro će početi da dolaze laste

    i poleći će jaja u toplim srcima

    beograd 6.3.1992

     

     

    i

     

     

    to nije hodanje ali su

    razgovori o preživljavanju

    a ako se preživi onda će

    se hodati. a preživeće se

    ako se bude hodalo

     

     

    hodanje

    mi donosi reči

    reči glas. glas

    me vodi na

    put

     

     

    kako da ne

    ponavljam kad

    svaki dan vidim nebo

    i zato sam miran i

    mogu pisati

    jednostavno

     

     

    i

     

     

    i sada

    kao i onda

    bilo mi  je

    samo

    izdržati

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    jedan usamljeni dečak mi se javio a ja sam mu otpozdravio naklonom

    27. mart 2025.

    27507. dan mog života

     

     

    84/3569

     

    407  hodam i lutam da bih voleo i ništa više i malo se klizao na ovom jutarnjem ledu

     

    408  prelazim preko reke lenne prija ovaj sveži vazduh majku mu ljubim

     

    409  ne znam ni gde sam a plus sam se nakupio tuge

     

    otišao sam tamo gde su mi rekli da idem

    73. hodanje

    stupao sam i postupao sam a to znači da sam hodao i stopirao

    stigao sam noću po kišici u hanover. vozio me jedan poljak ali se

    umorio. ceo dan sam skupljao tugu a ima je svugde. pogotovu u meni

    gledam kako se jedna žena nabacuje jednom muškarcu. gledam kako

    ga gleda dok je on ne gleda. gledam i čekam voz za berlin. voz će mi

    biti prenoćište. muka mi je od skupih kreveta. kada god ugledam reč

    hotel osetim se poništen. planinski vazduh mi je prijao a hladnoća

    mi nije bila hladna. ni pisanje ne ide lako a kamoli hodanje

    hodam i ćutim da bih preživeo

    hannover 31.1.1992. 22:40

     

     

     

    85/3568

     

    410  u berlinu sam. u berlinu je pre svega kao u londonu parizu želja za moći. šleht

     

    411  ptice pogotovo ptičija krila cveće pogotovo ruže su

    zloupotrebljeni više nego zloupotrebljeni. zato ruža i vrabac na

    ruži lutanja da se malo osveže u nezaštićenim hodačkim mislima

     

    nisam znao da pišem mnogo reči sa ž

    74. hodanje

    berlin berlin berlin. sivo hladno jutro na stanici fridrihštrase. sivo

    kišno podne sa bolom u potkolenici dok prolazim kroz brandenburšku

    kapiju. hramljem idem ka branki i daviću. nepoznati bol u potkolenici kao

    da je suma svih briga i strahova. briga za kajom briga za ružom briga da ne

    boli pa boli od brige. noć sam proveo u vozu od hanovera do berlina. a uveče

    su gerard jean pierre elisabeth i angelika pevali die gedanken sind frei. pili

    smo i pričali o ljudima koji se kreću. osećao sam se dobro jer sam bio stranac

    koji donosi radost. stranac koji će otići ostavljajući sve te šume i samo

    nebo. stranac koji će otići ostavljajući sve te šume i radost u njihovim

    telima. hodam i ćutim da bih preživeo. die gedanken sind frei

    1.2.1992

     

     

     

    87/3566

     

    412  berlinsko jutro prvi sneg na ruži lutanja

     

    413  kaja je bolesna čuo sam joj sinoć nejaki glas. verovatno je boli i 

    verovatno je uplašena. boli me telo za njom. samo da je ne boli i da se ne boji

     

    kada padne prvi sneg

    75. hodanje

    pao je prvi sneg na ruži jutros u berlinu

    dok sam hodao engleskom mislio sam gde ću 

    videti kada bude padao prvi sneg mislio sam da će to

    biti na nekom putu u polju a pao je ispod prozora u ulici

    bramberger strasse u berlinu. kasnije je pao i pljusak. davić

    i ja smo bili mokri iz cuga. pao je sa ledom i dva puta se

    prolomio grom nad berlinskim nebom. pričali smo o

    piskatoru i lubiču a ja sam bacao brojanicu visoko u

    nebo. podigao sam pismo na poste restant berlin

    i već je sijalo sunce. die gedanken sin

     frei. lakše se diše kada se diše

    berlin 3.2.1992

     

     

     

    88/3565

     

    414  bol u levoj potkolenici

     

    415  berlin će se preporoditi ali sada je i tužan i pust

    pobednici ne mogu razumeti suštinu. a poraženi

     

    da me prođe bol

    76. hodanje

    to nije bilo hodanje nego je bilo bolenje

    boli me već nekoliko dana. potkolenica. bol je

    jak i hodanje se pretvara u bol. hodali smo berlinom

    istorijom berlina. na aleksander placu ispred rathausa

    video sam devojku sa lopatom na ramenima. bila je od

    kamena i ja sam se rukovao sa njom. davić je hteo da 

    nas uslika ali mu je kamera ispala iz ruku i stradao joj je

    akumulator. kasnije smo pričali o savesti o tome kako 

    loša savest dozove sećanje u telu sećanje na kazne i

    strahove u ranom detinjstvu. lakše se diše kada 

    se diše. neka onda tako i bude

    berlin 4.2.1992

     

     

     

    89/3564

     

    416  ako kažem da sam potišten ne preterujem ni malo

     

    kupio sam veliki crtaći blok

    77. hodanje

    prepoznajem berlin. ima neke samoće u njemu

    a ja sam hodao umoran onako kao što je i berlin

    umoran. ulice su slabo osvetljene. bol u nozi me je

    mučio. deprimiran sam. teško pišem spava mi se

    jutros sam zaboravio da popijem aspirin i očistim

    cipele. za svih 24.505 današnjih koraka ja sam

    mislio kako preživeti na ruži lutanja. i naravno

    nisam ništa smislio ali mi se čini da sam

    preživeo. neka onda tako i bude

    samo sa više bezbrižnosti

    berlin 5.2.1992

     

     

     

    90/3563

     

    417  bol u nozi me časti bolnim hodanjem

     

    kupio sam i porno časopis za večeras

    78. hodanje

    hodao sam do olimpijskog stadiona i video odlične drvene

    bojice faber castel. i danas me je bolela noga. kupio sam dve

    jabuke za dve marke. bio sam žedan i kisnuo. sve čarape su mi

    dobile rupu na peti a kada sam se vratio sa hodanja namazao sam

    cipele. vidim ponekad neku ženu ali mi bol povija i pogled i glavu

    sve više hodam po velikim gradovima jer u njima žive ljudi kod

    kojih besplatno spavam. tako na samom početku rađanja 

    ruža živi gde je najteže. u gradovima. samo sa više

    bezbrižnosti. niz nogu nek mi ode bol

    berlin 6.2.1992

     

     

     

    91/3562

     

    418  ne da je ništa nego je ama baš ništa

     

    trave za novac

    79. hodanje

    hodao sam vrlo malo ali sam

    kupio one drvene bojice od juče. u jednoj

    knjižari za homoseksualce gledao sam knjige o

    muškarcima. noga me je manje bolela i tek sam

    onda osetio kako sam prošlih dana bio zarobljen

    bolom. kupio sam sok i kefir i počeo da crtam

    berlinske trave. nadam se da će mi one doneti

    novac za buduće korake. niz nogu nek

    mi ode bol. travama za rast

    berlin 7.2.1992

     

     

     

    92/3561

     

    419  berlin. 17:30 pada sumrak. upaljena su ulična svetla

    i farovi na automobilima. prvi put osećam proleće na ruži lutanja

     

    420  prolazim pored berlinskog zatvora tegel. ja zatvor u hodanju

     

    421  osećam se besmislen sa onim lepim pitanjem zašto živim. lepa je ta seta ta tišina

     

    prostitutke ta časna bića

    80. hodanje

    bol u nozi je skoro sasvim nestao i zato

    sam hodao brže i snažnije sa radošću u telu

    nekoliko puta sam pretrčavao ulicu i osetio kako telo

    lako prebacujem sa noge na nogu. nekoliko aviona je

    nadletelo nada mnom i onda sam ugledao visoki zid

    berlinskog zatvora tegel izrastao pravo u nebo

    travama za rast. malo mi je ipak suviše sebe

    berlin 8.2.1992

     

     

     

    94/3559

     

    422  kaja je u bolnici čuo sam jutros. osećam bol tugu

    i patnju za njom i njenim tegobama. kada vidim njeno telo

    koje je sve manje i manje osećam bol u telu telom patim za

    njenim telom. osećam i neku vrstu radosti i slobode jer je

    volim i ona zna da je volim. osećam savezništvo sa njom

    na putu ka bogu na zajedničkom večnom putu

     

    423  ugrađujem seme vaskrsenja u ružu. vaskrsenje je most između nespojivog

     

    424  sada znam kaja bi me štitila

     

    425  ruža me razgrađuje hoće život za život

     

    dobro

    81. hodanje

    žurio sam da pobegnem

    od kiše i da pre kiše dođem na

    mesta sa kojih ću uzeti otiske berlina

    plakao sam jer je kaja bolesna. zaista sam

    lako i jednostavno plakao. osetio sam kako

    mi suze polako cure niz nos. ali sam bio i

    radostan jer mi se volimo. a kada se voli

    onda se živi. voljeni molekuli žive večno

    žive od radosti. malo mi je ipak suviše

    sebe. vaskrsenje je u telu

    berlin 10.2.1992

     

     

     

    95/3558

     

    426  hodam prvim linijama parka tiergarten da bi mi ublažili bol i nemir u meni

     

    427  uzeo sam otisak sa petrarkinih stihova

    ich gehe durch die welt und rufe: fried fried fried

     

    ich gehe durch die welt

    82. hodanje

     sve mi protiče u znaku poslednjih

    kajinih dana. brinem se da ne pati mnogo

    ostalo je u božijoj volji sve je onako kako treba

    da bude. i to me čini mirnim a uz ljubav sam na

    trenutak i radostan. hodao sam parkovima i oko

    berlinskog rajhstaga. jedan mladić je snažno trčao i

    bacao drvo svom psu. noć je bila kao svaka noć

    sa pomalo kišice. vaskrsenje je u telu

    kćeri moja - majko moja

    berlin 11.2.1992

     

     

     

    96/3557

     

    428  samo informacija mnogo se patim

     

    bolom i svetom

    83. hodanje

    bio sam očajan. nemoćan. plakao

    sam. hodao razvejan. gledao sam skulpture

    sa životinjama na svima ljudi ubijaju tigrove lavove

    zmije aždaje veprove bikove. životinje su u grču i bolu

    a na propetim konjima goli mladići slave svoju vrstu

    zamišljam kaju i onda mi je jako teško. zamišljam

    budućnost ruže i onda mi je jako teško. to je taj

    veliki dečak nesposoban za život. kćeri moja

    majko moja. doći će valjda novi dani

    berlin 12.2.1992

     

     

     

    97/3556

     

    429  dieser könnte ein tag von historischer bedeutung sein

    this could be a day of historical importance

    ce jour deviendra vne date historiqve

    ovo bi mogao biti dan od istorijskog značaja

    prepisujem sa belog visokog stuba brace dimitrijevića

     

    430  kajo ima boga sasvim slučajno ugledao sam sliku kaspara

    davida fridriha monah na moru kroz prozor ne ulazeći u muzej

     

    do ponovnog viđenja berlin

    84. hodanje

    padala je kišica celo vreme. hodao sam kanalom

    pored krivudave spree. poradovao bih se ali se odmah

    stužim. noćas ću spavati u vozu. to mi je krevet za prag

    idem ka novom sadu. ispratio me je davić na praznoj stanici

    u istočnom berlinu. opet težak ranac. da li će mi opet doneti

    bol. sve se skupilo i sve treba podneti. plakao sam kao

    dete. onako bespomoćno i otvoreno. doći će

    valjda novi dani. doći se doći će

    berlin 13.2.1992

     

     

     

    98/3555

     

    431  smisao se opire. to je njegova priroda ne žalim

    se samo kažem da se prag bog zna zašto zlati

     

    432  ovaj labud što duboko gnjura po vodi i ova

    svetlost koja se uveća vodom vltave mi daje snagu

     

    433  došao sam dovde na karlovom mostu. u hračane ću otići drugi

    put sada sam došao da budem na sredini mosta. okrećem se i odlazim

     

    434  teško je zavoleti ali kad krene onda ide samo

    osećam to za ovih par sati među čehoslovacima

     

    435  novac svake zemlje je prvi domaćin svakom

    gostu. ovih dvesta korun československych iz 1986. su me

    dočekale svojim toplim planinskim pejzažem. planina za jednu kafu

     

    martin me je vozio do beneševa a ne do svog tyneca

    85. hodanje

    jutro u pragu. slovenski narod. slapovi na vltavi. jedan dobri čovek me je vodio do

    centra. stari grad - staro jevrejsko groblje. labudovi na reci. znojenja pa posle hladan vetar

    meki češki pejzaž kao i češki jezik. svi voze škodu ali se oseća sloboda. zemlja je u usponu

    kao i moj ranac koji je sve teži. zaista u nekim trenucima ništa ne razumem. mada je danas

    nebo nad češkom bilo veliko. doći će doći će. podneću sve podneću 

    češkoslovačka benešov 14.2.1992

     

     

     

    99/3554

     

    436  politika je samo znak da ljudi žive u plemenima

     

    437  draga vesna kao što si mi rekla iscepkao sam tvoje lepo pismo i bacio ga po

    vetru koji ga je odneo po češkim poljima. sada ulazim u malo selo još mu ne znam ime

     

    438  u sve što vidim ugrađujem ljubav

     

    439  stara žena skuplja grančice za vatru

     

    440  kako vetar baca ptice

     

    441  ptice se spuštaju na zemlju i čekaju da nalet vetra stane i tek posle poleću

     

    442  nikog na putu što znači nikog na svetu

     

    443  ja sam vesnik hodam u vreme

     

    đenkujem kišo što nisi počela da padaš jače

    86. hodanje

    po pola sata nije bilo nikog na putu samo je jedna ruža sporo hodala

    video sam voz kako je kružio i devojčicu sa kišobranom ispred mene. video

    sam začaranost koja spava u šumama i tamnu dubinu šuma pod putem. u

    blizini košetica grupa dece se vraćala iz planine. jedan usamljeni dečak mi se

    javio a ja sam mu otpozdravio naklonom. ništa me nije bolelo nisam ni tugovao

    sasvim mirno sam video lepotu ruže kao i mnogo plaveti po češkim planinama

    uostalom to i jeste moj hleb to da vidim tu plavet. to je ostavljen hleb i ima

    ga mnogo i mnogi ga neće. hleb hodočašća. podneću sve podneću

    jer čast je živeti na putevima posvećen putevima

    humpolec 15.2.1992

     

     

    i

     

     

    kaja je u bolnici čuo sam jutros

    osećam bol tugu i patnju za njom i njenim

    tegobama. kada vidim njeno telo koje je sve manje

    i manje osećam bol u telu. telom patim za njenim telom

    osećam i neku vrstu radosti i slobode jer je volim i ona

    zna da je volim. osećam savezništvo sa njom na

    putu ka bogu na zajedničkom večnom putu

     

     

    plakao sam jer je kaja

    bolesna ali sam bio i radostan

    jer mi se volimo a kada se voli

    onda se živi. voljeni molekuli

    žive večno. žive od radosti 

     

     

    i

     

     

    kaja

    i usamljeni

    dečak to je

    ruža

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

    iz praznine i uvek iz praznine nastaje moj rad

    26. mart 2025.

    27506. dan mog života

     

     

    68/3585

     

    364  da nisam slab kako bih mogao izdržati

     

    365  12:53 ostavljam tragove za cvet

     

    366  da bi ruža lako rasla u mojim preponama je svakodnevni umor za nju

     

    367  raditi zatvor oče moj

     

    368  draga vesna jučerašnji dan nije bio težak hteo sam da povraćam od

    muke. danas hodam polako i smirujem se. hodam srcem a ne amsterdamom

     

    priča o slovenima

    59. hodanje

    utihnuo sam. rekao bih ušao sam u

    svoje srce i hodao. video sam dve čaplje

    i dugo gledao gde lete dve patke. bolela me

    je kičma i svaki čas sam je nameštao. bio sam

    miran i rasejan i uvek se dođe do vode. na trsku 

    se spušta vodeni puž ali nigde drugde jer danas ja

    nisam video ni jednu trsku. ali velike kamione sam

    video bilo ih je mnogo. sa darkom fricem smo

    pričali priču o slovenima. i nikako

    drugačije. rekao bih

    amsterdam 15.1.1992

     

     

     

    69/3584

     

    369  ne vidim ništa drugo osim onog što sam već video

     

    370  na ruži nema predaha i to teško podnosim

     

    371  hoteli hoteli hoteli novac novac novac nemam ni za kiseli kupus a hoteli mi deru kožu

     

    372  kako da preživim kako da mi sujeta utihne i da se mali provučem kroz prepreke

     

    373  zamenjujem rembrantovu izložbu (skupa je za mene) za

    smrzavanje amsterdamskim ulicama. to je rembrantovska svetlost

     

    374  slepi prosjak zvecka sa novčićima u konzervi i pogledom

    luta okolo svog vrata tražeći i moleći. kako me beda boli

     

    375  pitala si me draga vesna da ti pišem nešto o ruži lutanja jedinici tvojoj. pre svega

    ona skoro da i ne postoji tako je to još maleno što je proklijalo. samo 69 dana. drugo praveći

    je ja ne vidim da je pravim (kao što se veruje u boga a ne vidimo ga). vidim kako hodam i

    kako sam zaokupljen jednostavnim lepotama banalnim problemima brigama običnostima

    ništa spektakularno (ovo ti pišem hodajući amsterdamom a više je za mene ovo pismo

    od celog amsterdama) beskonačno istom zamornom i uzbudljivom ponavljanju...

    a ipak u jednom trenutku vidim osetim znam ovo je ruža lutanja

     

    pavarotti za nas

    60. hodanje

    vrteo sam se amsterdamom

    njegovim kanalima i ulicama. nekoliko

    puta sam sreo iste ljude bili su to siromasi

    i bednici. za trenutak sam i ja bio isti za trenutak 

    je u meni oživeo zbir svih beda. žene su sedele u

    izlozima i zvale nas sve nas koji smo prolazili

    gradovi dolivaju ulje na vatru. uveče je pevao

    pavarotti i pevači iz kafane u odesi. kod

    hanjke i roberta novih prijatelja ruže

    rekao bih. i kažem

    amsterdam 16.1.1992

     

     

     

    70/3583

     

    376  odelo neka ti je siromašno i skromno. zavoli život u oskudici i bezbrižnosti

    ponašanje neka ti bude jednostavno reč bezazlena hod bez sujete glas bez pretvaranja

     

    zašto da ne

    61. hodanje

    hodao sam pored reke amstel

    slušali smo visockog. dobro je hodati pored

    reke. još je bolje slušati visockog. u knjižari sam gledao

    moneove lokvanje na pošti sam telefonirao i pisao pismo

    dve devojke su se nežno držale za ruke. dugački rečni

    brodovi su prolazili kanalom. jedna devojka je prosila

    stojeći na ulici kao lutka bilo je uzbudljivo njeno

    nepomeranje. kažem neka ostanu moji tragovi

    u zemlji i neka ih voda odnese u nebo. i

    kažem neka im vetar bude put

    amsterdam 17.1.1992

     

     

     

    71/3582

     

    377  isti gestovi različitih ljudi

     

    378  pričam pričam ne gledam

     

    misleći bez razloga

    62. hodanje

    rekom amstel je plovilo tako mnogo

    veslačkih čamaca. jedna žena nam je

    ljubazno objasnila gde je centar amsterdama

    u groblje u ouderkerku nismo mogli ući a hodali smo

    tamo da bi ga videli. bio je sunčan dan i hodanje pored

    amstela je godilo razgovoru. kasnije sam se zabavljao

    gledajući u razne vrste lanaca kojima su zaključani

    mnogi biciklovi. bilo je lepo kako je bilo. pogotovo

    onaj mladić sa velikim ruksakom od preksinoć

    neka mu vetar bude put. ne pitajući se o sebi

    amsterdam posle ponoći, 18.1.1992

     

     

     

    73/3580

     

    379  samo svet i ja i ništa više - kažem robertu puceku

    i pokazujem mu široko rukom po ovoj holandskoj širini

     

    380  pogledaj ovo

     

    da budem hrabar

    63. hodanje

    bilo je hladno baš je bilo. slinio sam

    i slinio. sa nama je hodao i robert pucek i

    njegov osmogodišnji pas alf. pojeo sam i jednu

    krofnu. bili smo u jednom ribarskom selu a vetar je

    duvao i nebo je bilo plavo. hodanje u četvoro prolazi

    brzo. mislio sam o budućnosti ruže lutanja. i to nisu

    bila laka razmišljanja najjednostavnije rečeno to

    su bila bolna razmišljanja. ne pitajući se o sebi

    neka mi hladni vetar bude na pomoći

    amsterdam 20.1.1992

     

     

     

    74/3579

     

    381  smrzavanje

     

    382  16:15 iz holandije u nemačku između kojih nema granica. velika rajna dani su duži

     

    rekom teče reka rajna

    64. hodanje

    danas je bilo još hladnije a sada u toploj

    sobi vidim kroz prozor u noći rajnu. dugo sam

    šutirao jedan kamenčić. šutirao sam ga i ovako i

    onako. na benzinskoj pumpi smo se ugrejali i potrošili 

    sve metalne guldene. jedna devojka nas je svojim kolima

    odvezla u nemačku. u nemačku smo stigli a da nismo ni

    primetili jer granice nije bilo. obradovao me je dan koji

    je sve duži jer mi je dao nadu kao i večernji razgovor

    sa n. o našem razlazu ruži na pomoć. neka mi

    hladni vetar bude u pomoći. i dalje ići i dalje ići

    germany emerich 21.1.1992

     

     

     

    75/3578

     

    383  11:48 na ružičastom mostu velikog raspona na rajni kod emeriha sa vetrom u

    ušima. od rajne nataša pomisli da je rajna. kako je velika finoća ugrađena u ovaj most

     

    384  šareno polje ptica na sunčanom hladnom nebu. već sam rekao ptice su nebesko cveće

     

    385  dobrota moja domovina

     

    386  nemački jezik. po leđima mi mili uzbuđenje

     

    387  taj veliki život običnih ljudi

     

    388  dugim rečenicama pišu ptice svoje svakodnevne priče po nebu

     

    389  priznajem da ću priznavati

     

    hodam u slavu nemačkog jezika kojim kaspar

    nije govorio i kojim je helderlin pisao i mnogo ćutao

    65. hodanje

    više je u tom mostu preko rajne kod emmericha nežnosti nego u mnogim

    brakovima. pre svega je bila važna priča o priznavanju greške. greške na takvom

    mostu i velikim lukovima ne sme biti. to dobro znaju ptice. to dobro znaju i kolena

    ponavljam jer se ponavlja. hodanje je kao muzika. tako je bilo i danas i kroz

    selo wissel u čijoj sam kafani gledajući staru fotografiju zapisao taj veliki

    život običnih ljudi. i dalje ići i ići. hodajući i za greške svih drugih

    kalkar 22.1.1992

     

     

     

    76/3577

     

    390  sunčana izmaglica i led po vodi crkva koju smo obišli drveće bez lišća zima je

     

    391  već je prošao dan

     

    392  kada bi köln mogao bez mene onda ja ne bih bio ovde

     

    nije mi bilo prvi put da se nađem na kraju pesme

    66. hodanje

    hodanje stopiranje iz kola pa niz put sa puta u kola pa opet niz put

    das buch. pevao sam kada je već jako zahladilo na izlasku iz neussa. pevao

    sam kad bi ove ruže male za bol srca moga znale. katedrala u kölnu je grunula 

    i sav onaj osvetljeni kamen kao da je leteo gore u tamnu noć. duga hodanja se

    pretvore u duge razgovore sa starim prijateljem. žarko je pričao tri sata neprestano

    te knjige te drage i važne knjige po sobi to prisustvo svih tih reči iz knjiga. a bilo

    mi je drago kada je radaković pitao ko je taj valjarević a ja posle pročitao

    srđan kaže volim kad žensko nosi mušku košulju volim patagoniju

    volim punjene paprike mislim da sam dripac. hodajući i za

    greške svih drugih. niz put pa preko puta niz put

    köln 23.1.1992

     

     

     

    77/3576

     

    393  iz praznine i uvek iz praznine nastaje moj rad

     

    394  biti znači biti kao put. biti znači i više biti kao reka. znači i više biti

    kao vetar. znači i više biti kao svetlost. znači i više biti kao strpljenje i napor

     

    395  prvi put video silesijuvog heruvimskog lutalicu

     

    sat jedan sam čitao sva hodanja n. i žarku

    67. hodanje

    život žena i metalnih mostova oko i preko rajne. u velikim gradovima

    se izgubim kao trunje u vrtlozima i navučem se mirisa svih onih koji kao

    i ja mile ovom zemljom tako da hteo ili ne hteo jesam čovek. to znači da

    ću kao i svi ostali za neki broj godina nestati sa ove zemlje. miran sam

    sada sam tu. toplota mi je u preponama. u trunju grejem svoju

    dušu. pretrčavam ispred tramvaja. niz put pa preko

    puta niz put. tako je lepo biti

    köln 24.1.1992

     

     

     

    78/3575

     

    396  šume reke automobila

     

    397  narodi šumska mahovina

     

    398  kroz park saosećanje sa neprestanim mostovima

     

    lakše mi je živeti jer živim skromno

    68. hodanje

    hodali smo uz rajnu n. žarko i ja. subotom je mnogo galebova

    trepere po vazduhu kao i talasi po rajni. rajna liči na dunav kod novog

    sada. govorio sam kao vojvođanski seljak i pričali smo o ratu i etničkoj

    muzici. walk and talk. gechen und spreche. ni manje ni više. reklo bi se

    taman. taman se smrklo i zahladilo sasvim dovoljno da mi se reči

    odvoje od zemlje i da krenu kao svetlost ispred mene. tako je

    lepo biti. dok te vlovijo noge ki hodiju

    köln 25.1.1992

     

     

     

    80/3573

     

    399  kaja je bolesna uznemiren sam ali nastavljam

    pokušavam da se radujem njoj i sebi po smislu

     

    ljubav za kaju

    69. hodanje

    uz reku travom. mnogo crkava

    zatvorena knjižara. napao me jedan pas

    promenio sam baterije u pedometru. danas sam

    ishodao 1.536.215 koraka na ruži lutanja. bio sam

    tužan kasnije se tuga pretvorila u setu. seta se rasplinula

    u predvečerje. u predvečerje sam malo zalutao. mislio sam

    kako je ruža lutanja tek na početku i to me je umirilo. kaja

    se večeras nije javila i to me brine. sada je noć

    dok te vlovijo noge ki hodijo. kaja je ljubav

    köln 27.1.1992

     

     

     

    81/3572

     

    400. uznemiren

     

    knjiga kao kamenja

    70. hodanje

    niz reku travom i razgovorom o

    nevinom telu. bacao sam kamenje u vis. posle

    smo trčali. polako filozofski. filozofski trčati znači trčati

    vrlo polako jer sve ima svoj ritam. e taj ritam se ne može

    zaobići nego se mora proći. polako ići rekom. polako rasti

    sa travom. polako biti sa kamenjem na obali. 28 hodanja

    sam hodao sa n. sada ona ostaje ja odlazim. sve ima

    svoj ritam. kaja je ljubav. kaja dobro ime

    köln 28.1.1992

     

     

     

    82/3571

     

    401  ruža je kaja. kaja je molitva

     

    n. hvala ti za ono što si dala ruži

    71. hodanje

    hodao sam vrlo malo ali sam mnogo hodao po

    knjigama to je posebno lepo hodanje. mnogo je planina

    u tim knjigama. mnogo je dara i lepote u njima. i uvek sam

    uzbuđen da ih gledam. tako mi mnogo suza odnesu te male

    knjige. dok sam uzimao frotaž sa tla prišla mi je jedna žena

    ingrid engelhardt i sada i ona zna za ružu. ostavio sam

    mnogo sebe danas u knjigama. a kupio sam i četku

    za brijanje. heruvimskog lutalicu angelus silesiusa

    sam poklonio žarku radakoviću. kaja dobro ime

    kupio sam i drvenu olovku crne boje

    köln 29.1.1992

     

     

     

    83/3570

     

    402  opet sam sam. vidim se kako prelazim preko rajne idem

    prema istoku. n. ostaje na šljunkovitoj obali. ja joj se sa mosta duboko

    poklonim i mahnem rukom. ona visoko podigne obe ruke magla je i

    više se ne okrećem. ljubav je uvećana. ljubavi je više na svetu

     

    403  dok stojim na semaforu zapisujem ove reči ali on se otvorio...

     

    404  dobio sam crnu pelikan penkalu od žarka

    i dvoje njegovih čarapa i njegove crne farmerice. ja

    sam njemu ostavio čarape sa agnješkinim znakom ruže

    lutanja i heruvimskog lutalicu angelusa silesijusa

     

    405  taj neponovljivi ponavljajući osećaj da sam na otvorenom

    putu putu na kome nema nikoga da sam baš tu kod kuće

     

    406  prvi planinski vazduh na ruži lutanja

     

    ni hodanje ne ide lako a kamoli pisanje

    72. hodanje

    baš je težak baš je težak taj ranac. i baš je magla i dan

    prođe i boli me jetra i tako sam odsutan da ne osećam da

    sam otišao. planinski vazduh je mirisao na ne znam gde sam 

    jer sam sada ovde. dok sam hodao setio sam se nekih slika

    sa hodanja ružom. više ne znam iz koje su zemlje te slike

    polako se sve povezuje. kupio sam olovku crne boje. ni

    pisanje ne ide lako a kamoli hodanje

    lüdenscheid 30.1.1992

     

     

    i

     

     

    da nisam slab kako bih mogao izdržati

     

     

    dobrota moja domovina

     

     

    n. ostaje na šljunkovitoj

    obali. ja joj se sa mosta duboko

    poklonim i mahnem rukom. ona

    visoko podigne obe ruke. magla je

    i više se ne okrećem. ljubav je

    uvećana. ljubavi je više

    na svetu

     

     

    i

     

     

    ruža

    lutanja je

    neprestano

    uvećavanje

    ljubavi na

    ovom

    svetu

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    magla je treba krenuti. svaki dan krenuti u tome je cela priča

    25. mart 2025.

    27505. dan mog života

     

     

    54/3599

     

    313  odjednom pomislim na vladimira visockog. biti zajedno i biti

    sam to je mogućnost koja je moguća. dugo nisam video jablane

     

    314  stojimo na mostu. pala je noć. umetnost bezbrižnosti. malo je hladno malo mi curi

    iz nosa tim pre je lepo pisati. pisanje je kišni pokrov na konjima koji mirno stoje i kisnu

     

    315  podignem glavu i vidim to sam ja. gledam

    preko kanala čovek izbacuje daske iz kombija

     

    huk vetra pomogne mom obliku

    47. hodanje

    kako da kažem ono lepo što je bilo

    kako. onu vodu i vetar. noć i svetlost. i mnogo

    kuća na vodi. ponekad je mir tako prisutan. i oni parovi

    starih ljudi koji hodaju sa svom svojom zajedničkom

    istorijom. i onaj šljunak i onaj most. i lice koje mi se menja

    od mnogo vetra. prvi je dan nove godine. neka tako

    budu i svi ostali dani. kao i ovaj dan na kraju

    godine. tako je bilo i neka tako bude

    rotterdam 1.1.1992

     

     

     

    55/3598

     

    316  jutra sviću oko osam ujutru - to je pesma. danas 

    se novogodišnja ruža (stavili smo je u prozor) otvorila

     

    317  kretati se u prostoru. ne plašiti ga se. primiti ga celog u sebe

     

    318  ništa ne obeležavati nego beležiti

     

    319  vidim jednu stariju ženu (već smo se mimoišli) i njen ceo život. to je ruža lutanja

     

    320  posle 55 dana prva kafa za vreme hodanja u roterdamu. ljubazan stari kelner rošavog

    lica baca lopticu psu. ulaze vlasnici restorana. strašno debeo čovek i dve snažne žene. svi

    imaju napukle glasove i neku spoljašnju grubost. lepo je privremeno sedeti negde

     

    321  jedino kada volim na pravom sam putu. volim ove ljude u restoranu

     

    322  učim natašu da pljuje. teški su uslovi za početnike jer duva jak vetar

     

    323  nataša kaže da slinimo (proticanje vode) da nam se nosevi ne bi smrzli

     

    324  sivilo i vetar u predvečerju. prelazimo most u

    dorecraftu. brodovi crkva talasi galebovi. ceo dan u meni

     

    325 veliko jato ptica u daljini oko silosa nošeno vetrom pravi na hiljade arabeski

    krenu pa ih vetar ponese na dve strane pa ih opet skupi i izduži zgusne i razredi

     

    326  hladno mi je od hladnog vetra a toplo mi je od te hladnoće sa kojom zajedno hodam

     

    327  svaki dan crtam u hodu trave. jer trave su vetar rast i spas

     

    telo moje hvala ti

    48. hodanje

    postupnost koja jača uz vetar i pređene kilometre

    sivilo i ptice. velike morske luke. obale i trske. našao sam jednu

    šargarepu. nikada veću nisam video. pojeo sam je obojila mi je ruke

    pio sam prvu kafu uz put. na polasku stari konobar mi je pokazao onaj

    znak očima usnom i palcem sve je ok sa nama na ovom svetu i poželeo

    nam dobar trip. kasnije sam učio n. da pljuje. pljunula je samo tri puta

    ali je obećala da će učiti. bilo je to odlično hodanje sve u svemu

    tako je bilo i neka tako bude. pa šta bude da bude

    dorcht 2.1.1992

     

     

     

    56/3597

     

    328  kako lepe ptice kao...

     

    329  duva pa duva. bože samo zdravlja i malo novaca

     

    330  duboko poštujem sve ono što vidim. to su holandska sela sa

    mnogo vode sa mnogo života. duboko poštovanje za postojanje 

     

    preko reke pa u polje

    49. hodanje

    tako je mnogo vode i vetra u holandiji. danas i hladnog i

    čistih voda na suncu. tako je mnogo brodova ali tako je mnogo i

    luka i onda talasi. talasi i trske. i opet vetar i težak ranac priznajem

    nije mi više težak. i prvi trajekt preko reke. i onda nastavljamo dalje a

    vetar duva. n. i ja ismejavamo jedno drugo i zabava ispunjava put. u

    drugom trenutku vrlo ozbiljan razgovor. prelazimo preko mostića u

    stilu ide dvoje ljudi šta će na ovom vetru a i stvarno je duvao

    pa šta bude da bude. a i sad evo duva čujem ga

    gouda 3.1.1992

     

     

     

    57/3596

     

    331  dve dobre ideje

     

    332  savest rođeni

     

    333  osetim kako desnim ramenom povučem put

     

    334  ja sam hodajući cvet

     

    335  holandski jezik kotrlja se ka unutra pa se izbacuje napolje

     

    336  ne znam ni jedan drugi jezik ali imam ljubavi za svaki

     

    337  kad bih bio patka i ja bih sada bio u vodi ali

    sam samo čovek. čak čovek kome je pomalo zima

     

    tu smo i zato se pozdravljamo

    50. hodanje

    holandija liči na bajku prepuna je vode. kanali su

    joj i s ove i s one strane i nebo je gore i dole po vodi

    sve je bilo čisto od noćašnje kiše. ja sam mislio o svojoj

    novoj knjizi i novoj seriji crteža. u jednom trenutku sam

    zastao i hodao vrlo sporo kroz razrešenje noćašnjeg sna

    kada sam stigao na trg n. mi je dala jabuku. prijala mi je

    bila je puna vode kao i holandija. a evo i sad

    duva čujem ga. kao i holandija

    gouda 4.1.1992

     

     

     

    59/3594

     

    338. izlazimo iz goude. lepa ova kuća kažem nataši

     

    339. da suncu

     

    hodao sam raskopčan

    51. hodanje

    sunce je i sve je čisto od noćašnje kiše

    trava je zelenija zemlja je zemljanija a čisto nebo

    po čistim kanalima. n. i ja smo mnogo razgovarali. to je

    sad tako. biće dana kada ćemo hodati po putu i ćutati. sada

    mi samo pričamo. n. je našla veliku načetu jabuku u travi

    posle smo pili vina i jeli hleb. u selu u koje smo došli bili

    smo stranci. čudni stranci. deca su nas gledala. nebo je

    bilo ljubičasto i predvečerje je bilo blago. posle smo

    se n. i ja u krevetu hrvali. sada je već ponoć i ja

    sam blago umoran. kao i holandija. a mi

    nemamo pojma gde idemo

    oudewater 6.1.1992

     

     

     

    60/3593

     

    340  toliko je ovaj put prav da njime živi u meni krug. toliko je

    ovaj put prav da mi ne preostaje ništa drugo nego da samo idem

     

    341  prav krug. sve je u meni. pitaj sebe i videćeš

     

    342  hodanje u vetar. vetru da me oprlji. vetru da

    me nauči da mu se dam mojim telom da uživa

     

    343  narandžasta boja posečenog drveća. titrava

    živost narandžaste me strašno dira kaže nataša

     

    344  posle crtanja trave smrznutim rukama pišem ove reči

     

     345  dva velika labuda gaze po travi i onda polete meni na

    radost. lete kao da nebo leti i onda jedan u letu ispusti govno

     

    hodanje vetru na radost

    52. hodanje

    ne znam zašto ali je hladnoća prijala. a tek

    labudovi na vetru. a tek vetar kao labudovi. reka lek

    obrasla trskom i prepuna talasa. deo puta je bio tako prav

    da me je bolelo od lepote. tako pravi putevi zlata vrede. baš

    na tom delu puta sam govorio o molitvi i zahvalnosti. o običnoj

    jednostavnoj dobroti. jednostavnoj kao linija puta i belina

    labudova. talasi slede jedan za drugim. a mi nemamo

    pojma gde idemo. možda vetru na radost

    oudewater 7.1.1992

     

     

     

    61/3592

     

    346  jedan čovek u polju kopa

     

    347  divim se vodenom zemljanom i vazdušnom telu guščijem

     

    348  vinograd srca - vino hodanja

     

    349  bacao sam brojanicu u vazduh i trčao za njom da je uhvatim. brojanica

    u nebu je bila čista duhovnost osunčana popodnevnim holandskim suncem

     

    350  ulazim u utreht. kako lepo boli telo

     

    mahnuo nam je dobri čovek

    53. hodanje

    kako je to bio lep dan. bacao sam brojanicu u nebo

    i trčao za njom jer bi je vetar iznenada poneo. čitavim

    telom sam se protezao da bih je uhvatio. letela je u nebo

    kao ikona. kao živi duh u prirodi. ljudi su prekopavali svoje

    bašte. đubre je bilo tako gusto i masno. a kasnije je bilo mnogo

    vode u kanalu amsterdam-rijnkanala. bolele su me prepone od

    dugog hodanja. teško smo našli prenoćište i ne ide baš lako sa

    odmaranjem umornog tela ali je sve dobro posle dobrog

    dana. savest mi je mirna. možda vetru na radost

    mirna kao mirom stečeni umor

    utrecht 8.1.1992

     

     

     

    62/3591

     

    351  ne mogu da pišem od kiše zapisujem po kiši

     

    po kiši

    54. hodanje

    ceo dan je padala kiša

    dečaci su se vraćali iz škole. kiša se

    po kabanici više čuje. u sobi sam čarapama

    obrisao cipele i dugo se tuširao toplom vodom

    prijatelji u beogradu su mislili na mene ja sam mislio

    na prijatelje. kad sam ulazio u selo na prenoćište bio

    sam sretan i počeo sam da dirigujem čoveče biću

    u sobi i neću više kisnuti. kako su danas one dve

    devojke bile mlade. vitki i snažni mangupi. mirna

    kao mirom stečeni umor. umor i kišnjenje

    kartenhoef 9.1.1992

     

     

     

    63/3590

     

    352  danas je sve tako čisto. čisti veš koji se suši na suncu i vetru

     

    353  posle 63 dana počinjem vući tragove ruže i umom ne više samo stopalima

     

    354  preći ću na drugu stranu tamo je sunce

     

    u trenutku sam video kako diše hrist na groblju u kartenhoefu

    55. hodanje

    dečak sa ljubičastim rukavicama je vozio bicikl bez ruku. jedno drvo je imalo veliku

    grbu. kanal u blizini kartenhoefa je čistila mašina uvlačeći mulj i izbacujući ga cevima

    daleko na jednu livadu. bilo je mnogo dece i ja sam ih sve gledao. uzbudljiv je njihov rast

    jedna devojčica je stajala naslonjena o drvo sa rukama na leđima. bila je zamišljena i

    gledala je u zemlju. druga devojčica već hoda naviknuta na svoju iznenadnu

    visinu. umor u kišnjenju. namazao sam cipele margarinom

    kartenhoef 10.1.1992

     

     

     

    64/3589

     

    355  magla je treba krenuti. svaki dan krenuti u tome je cela priča 

     

    356  miris toplog jela se lako širi mrazom i mojom beskućničkom

    i hodačkom sobom u kojoj se subotnja magla odmara za vikend

     

    357  gledam ptice kako lete konje kako pasu i krave koje odlaze

     

    358  pišem o sebi da bi ti osetio sebe. pišem tako da mi osetiš dah

     

    tiho i hladno

    56. hodanje

    mraz magla led po kanalima

    zebu mi ramena. hladnoća mi izvlači

    snagu. ništa se ne događa. ništa ne primećujem

    malo sam čitao tekstove svetih otaca ali onda zebu

    prsti. tako je mnogo biciklova samo dolaze. mnogo dece

    starijih parova. tiho dođu tiho prođu. kao i ja kao i moje

    hodanje. dok sam čistio cipele zabrinuo sam se jer su već

    mnogo izlizane. čarape i majica mi se suše. subota je

    uveče mnogo je umora u meni. namazao sam cipele

    margarinom. moram pronaći još starije razloge

    kartenhoef 11.1.1992

     

     

     

    66/3587

     

    359  kako je velika divljina u meni. divljina ljubavne pustinje. i jesam

    na putu da divljinu svoju pripitomim. i lutam da ljubav u meni raste

     

    360  nema meni ništa drugo osim ovog puta (peva se)

     

    361  velika navala gađenja

     

    362  preživeti preživeti

     

    hodanje kroz sebe

    57. hodanje

    baš je bilo teško to što je bilo u meni

    neka stara detinja bol. intenzivna nesigurnost 

    oko budućnosti. jedna ukupna veća količina gađenja

    sve vreme sam hodao a bilo je kao da bauljam. na kraju

    se skupilo 32238 koraka i bogme su pucala leđa i zatezala

    ramena. i stigli smo u amsterdam. video sam teren fudbalskog

    kluba ajaks. za trenutak sam bio u svom mladićstvu ali sam se

    vratio hodanju i današnjem osećanju bede. moram pronaći

    još starije razloge. jer sve je tamo i sve je ovde

    amsterdam 13.1.1992

     

     

     

    67/3586

     

    363  ta leđa u kojima mi se skuplja sve ono što ne mogu da

    podnesem s lica. ta leđa su velike pustare po kojima duvaju svi vetrovi

     

    bar za trenutak je bilo i neba

    58. hodanje

    ništa samo amsterdam. ništa samo novac

    sobe i osećaj bede. nepodnošljiv osećaj bede. ništa

    samo noge koje mi drhte od nepodnošljivog. ništa samo

    novac koji odlazi a nepodnošljivi osećaj dolazi. ništa samo

    ja i nepodnošljivi osećaj bede. eto tako se gradi cvet. ništa

    drugo samo izdržati. ništa znači amsterdam. džek kerauak

    na putu. jer sve je i tamo i ovde. i nikako drugačije

    amsterdam 14.1.1992

     

     

    i

     

     

    jedino kada volim

    na pravom sam putu

     

     

    svaki dan crtam u hodu trave

    (trave 1991-2001 moja druga desetogodišnja slika)

     

     

    toliko je ovaj put prav da njime živi u meni krug

     

     

    bacao sam brojanicu u nebo i trčao za njom jer bi je

    vetar iznenada poneo. čitavim telom sam se protezao da

    bih je uhvatio. letela je u nebo kao ikona. kao živi duh u prirodi

     

     

    posle 63 dana počinjem vući tragove ruže i umom ne više samo stopalima

     

     

    kako je velika divljina u meni. divljina ljubavne pustinje. i jesam na putu

    da divljinu svoju pripitomim. i lutam da ljubav u meni raste

     

     

    i

     

     

    67

    dana

    ruže lutanja

    je iza mene a

    3586 dana

    preda

    mnom

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    biti čaroban na ovom svetu

    24. mart 2025.

    27504. dan mog života

     

     

    38/3615

     

    255  hodam po travi trava mi smiruje snagu

     

    256  kako ljudima preneti informaciju o ne-ljudima. o lepoti i važnosti ne-ljudskog

     

    257  ugledao sam lišće ispod drveta kako formira

    tamno-braon boju na zelenoj travi i moje brige su nestale

     

    258  pričao sam u bracinom zavodu sa arhitektama. nije bilo

    prijatno ali je bilo važno jer je nelagodnost dobra za moral i nežnost

     

    259  sada mi kao i uvek pomaže trava

     

    ali ideja o skromnosti i poniznosti me ne napušta

    33. hodanje

    and miles i go before i sleep miles i go before sleep napisala mi je jasna

    u pismu citirajući kraj jedne frostove pesme. ja sam danas hodao po travi. bila

    je tako meka. prostirala se pod koracima. koraci su je želeli. nije bilo mnogo toga

    da se vidi ali trava je bila tu. i kanal sa vodom. pogotovu trava i koraci. kao što

    kaže moj prijatelj slobodan ali ideja o skromnosti i poniznosti me ne napušta tako

    nekako i sa travama. u svako doba dana i noći jednostavno. i nek ide i nek ide

    warrington 16.12.1991

     

     

     

    39/3614

     

    260  ruža je za sve i svakog a nije ničija

     

    261  šakom sam obuhvatio mladu brezu. pomera se ljulja je vetar

     

    262  budućnost je u mekim travnatim putevima koji gode kičmi i prolaze kroz grlo

     

    263  okolo se zove zeleno

     

    video sam u daljini mladića kako hramlje poljem

    34. hodanje

    kanal talasi i predvečerje. mali treperavi talasi nošeni vetrom. kad

    voda zatreperi sve se svuda pokrene. predvečerje se spusti i u svoje

    naručje podigne celu okolinu tada hodam kao da me neko nosi. kao da

    lebdim iznad zemlje i ja počinjem da pevam. pevam dugo i pevanjem 

    se molim. usporim se i molim. dugo sam hodao kratak put po travi

    i nek ide i nek ide. i nek voda sve svuda zatalasa

    warrington 17.12.1991

     

     

     

    40/3613

     

    264  krpa i zakrpljeni asfalt

     

    265  korenje vetar kanal bakminster fuler. iv klajn je samo

    za zlato prodavao pogled na senu. naježe mi se trave po koži 

     

    266  da li pada noć ili voda

     

    najstarija devojčica je gazila po travi

    35. hodanje

    kiša je padala i vetar mi je odneo crtež na krov. ponovo sam video

    hromog mladića u polju i jednu majku sa četvoro dece kako su žurili po

    kišu i vetru. stajao sam i gledao jednu ptičicu. kisnula je na grani i pevala

    bio sam miran i uzbuđen. pomislio sam da li su joj mokra krila. crkva u

    winvicku je okružena bogato ispisanim nadgrobnim pločama položenim

    po zemlji. kisnuo sam i uživao u lepoti slova u kamenu. danas sam

    oprao pantalone i prsluk i crtao puteve i zlatne crteže. i

    nek voda svuda zatalasa. jednostavno i lepo

    warrington 18.12.1991

     

     

     

    41/3612

     

    267  da li je to zebnja u putovanju ili putovanje samo

     

    268  stojim i čekam pretvorim se samo u oči

     

    269  kako da pišem da kisnem kad kisnem

     

    taman sam hteo....

    36. hodanje

    kisnuo sam dva sata stopirajući za london. na kiši sve

    pokisne i snaga i odeća. nema se nigde skloniti a uz vetar je i 

    hladno. posle dva i po sata stao je jedan stari šofer sa naočarima

    u njegovom velikom kamionu sam osušio stvari vrlo brzo a on

    me je učio koje su velike kompanije za transport u evropi. veliki

    putevi su kao i velike reke. šire se dugi su i snažni su. kad

    krenu preko brda prebacuju se kao veliki talasi. gledam

    za njima opijen njihovom snagom i belinom

    jednostavno i lepo. kao svetlost po zemlji

    london 19.12.1991

     

     

     

    42/3611

     

    270  krenuo sam na lutanje da ne bih lutao

     

    271  po suvom lišću koje nosi vetar kroz šumu pa na molitvu dobroti

     

    272  najteži deo posla mi je u knjižarama. propustiti kroz sebe umetnost

    drugih umetnika. nestati pred njihovim darom i vaskrsnuti u sopstvenom delu 

     

    uz zid sam hodao kao da hodam po poljima

    37. hodanje

    danas sam hodao londonom po mestima kojima sam hodao

    pre ruže. nema više lišća po drveću. to su sada samo ulice i

    visoki zidovi u luku i crnci i male japanke. u velikim gradovima

    živi ceo svet i to je savest gradova. veliki gradovi su kao dobre

    knjižare. ja sam hodao sa celom engleskom u sebi. neko ko nosi

    i odnosi. obradovao sam se kada sam video u parku golders

    hill jelene kako leže na travi po hladnoći. kao svetlost po

    zemlji. suvim lišćem kroz šumu

    london 20.12.1991

     

     

     

    43/3610

     

    273  danas je početak zime. od danas hodam za decu jugoslavije. od danas su dani duži

     

    274  hodanje je zidanje. razlozi zidanja. svrha zidanja. projektovanje

    dizanje krova. uređenje kuće. življenje u kući. nisu hodanje

     

    275  vetar je kao more sve je u talasima

     

    276  kako je drvo lepo probilo ogradu

     

    kroz sneg preko planina

    38. hodanje

    padala je kiša i duvao vetar. hodao sam od gollders greena do

    hamersmitha. tamo sam u stephenovom stanu govorio o četrdeset

    dana ruže lutanja. danas je prvi dan zime. ovu zimu prvu od četrdeset

    godišnjih doba ruže posvećujem deci u jugoslaviji. hodaću za njih. hodaću

    kroz sneg preko planina ka proleću. kada sam se vraćao bolelo me je

    koleno. bolovi su opomena nadam se da će me sve manje biti potrebno

    opominjati. danas sam hodao 23952 koraka. od danas dani

    postaju duži. suvim lišćem kroz šumu. ka pupoljcima

    london 21.12.1991

     

     

     

    45/3608

     

    277  najbolji način je želeti drugima dobro

     

    278  hodam na pašu uma da mi se srce napije vode

     

    279  da budem osetljiv i pažljiv kao moja stopala

     

    čitam prijateljima

    39. hodanje

    malo sam hodao ali sam čitao ove tekstove koje pišem

    reči se pretvaraju u glas. glas se pretvara u mir. mir u muziku

    čitam tako da me čuješ. pišem tako da me vidiš. da mi se lice

    pretvori u tvoje lice. da me osetiš u sebi. zato pišem zato hodam

    ta nežnost stopala ta kiša u vetru. boli me koleno nek bol

    nahrani zemlju. ka pupoljcima. u vedru noć

    london 23.12.1991

     

     

     

    46/3607

     

    280  polako. lako. šta možemo reći o bogu. ništa

    šta možemo reći bogu. sve govori mi marina cvetajeva

     

    nikad se i ni u čemu ne uzdaj u sebe

    40. hodanje

    hodao sam polako a tada i ljudi hodaju mirnije strpljiviji su 

    dok kupuju peciva nežno se pozdravljaju dok izlaze iz kuće. mnogo 

    je jevreja u ovom kraju londona. bacaju se bombe u podzemnoj železnici

    mala ptičica mi je prilazila jako blizu. sve više osećam ptice. razumljivo je

    ali zašto bi bilo razumljivo da su ptice simboli slobode i mira. bila je

    tako mala i živa. stao sam i okretao sam se za njom a ona je

    letela oko mene. u vedru noć. ka volji božijoj

    london 24.12.1991

     

     

     

    47/3606

     

    281  stalno sa dobrotom u sebi

     

    282  lepo čudo teškog

     

    čini dobro ne kaj se

    41. hodanje

    lako se uznemirim jer sve je tako tanano i fino beskrajno. i

    uvek da se podsećam dobrote u sebi i da budem i činim dobro

    tako i hodanjem i gledanjem i razumevanjem. da budem čvrst i

    saosećajan. da idem dalje. kao danas praznim ulicama londona na

    prvi dan božića. i lepa pegava crnkinja. sumnja me umori ljubav

    i sloboda oslobode. ka volji božijoj. ravnici holandije

    london 25.12.1991

     

     

     

    48/3605

     

    283  tunel. ući u tunel slobodno jer tunel i sam izlazi

    samo da mu poverujem jer se jedino njime i prolazi

     

    kako je to duboka patnja

    42. hodanje

    hodao sam i trčao pijan ulicama i hodnicima londonskog

    podzemlja. pijan da bih se oslobodio umornog života u sebi

    trčeći da bih stigao. na kraju blizu ponoći kada se sve smirilo

    ipak sam polako hodao. zaista ovaj svet zavisi od mene. n. mi

    se sutra pridružuje. ja je primam celu u sebe i ružu. pa mi smo

    zajedničko detinjstvo. devojčice ja i jesam dečak zbog

    tebe. ravnico. ravnici holandije. po nebu stopalima

    london 26.12.1991

     

     

     

    49/3604

     

    284  nisam više sam. u kući nas je sada dvoje. to

    vidi i sunce i mi vidimo naše senke kako hodaju po putu

     

    285  hodamo u vreme

     

    286  vunice. ramovi. prodavnica stanova. beba na grudima muškarca. skršena

    olovčica. žena pripaljuje cigaretu. dvadeset minuta je do jedan. božićne sveće

     

    287  da je sreća svaki korak

     

    288  namesto prelepe i bolne samoće i pažljivosti u njoj i sa

    njom sada i to plus pažljivost i za drugoga i pažljivost drugoga

     

    289  natašu je ujeo konj

     

    290  naslonim glavu na staklo dejvidovog starog kombija desna noga mi je oslonjena o

    natašinu i ja gledam ka plaveti i razmišljam kako da raspodelim sve ono što se događa

     

    291  izlazimo iz engleske. važno je da budem skroman i nevin. da se

    šalim i prihvatam. da se odmaram kad god mogu. budem bezbrižan

     

    292  ljubičasto nebo u vodi. ne to je tamno-plavo 

    nebo u ljubičastoj vodi. ne to ja samo gledam

     

    293  preko la manša. snaga postojanja u svemu

     

    modro vodom i dušom

    43. hodanje

    bio je lep dan. topao zimski dan. brod kreće iz engleske

    ka holandiji. sve kruži. dubina i suze dubina i mekoća. hodao

    sam sa n. sada je hodanje luk. prenošenja su uvećana. kao kad

    dubine nestaju u još većim dubinama. sve je povezano. pišem sa

    broda svima i svemu. da budem radostan i skrušen. dostojan

    n. gleda u more kroz noć. more je mirno ali nepoznato

    govori. po nebu stopalima. prilažem sebe

    la manche 27.12.1991

     

     

     

    50/3603

     

    294  gde

     

    295  pevanjem rađati svet kako su to oduvek činili pevači. pevajući ga pevajući mu

     

    296  prvi korak po tlu kontinenta. ruža ružo vodi me. ptice jutarnje

     

    297  biti čaroban na ovom svetu

     

    298  prvi sat u holandiji. nataša bere prokliće. jutro je

    sunčano kao u proleće. kanali utvrđuju um na pravom mestu

     

    299  vermerov delft. traženje prvog prenoćišta

     

    hajde sad

    44. hodanje

    kanali i ciglice i polako se šire prve latice ruže na tlu holandije

    izgovorio sam mnogo reči. reči su kao gola koža. holandija je drugačija

    kao gola koža. dohodali smo u vermerov delft. opet velika briga oko novca 

    i umor na kraju dana. hodali smo 25320 koraka. hodati i spavati. ništa više

    samo to. hodati i spavati. ništa više. samo to. hodati i spavati

    i pisati o tome.  prilažem sebe. snu i snu

    holandija delft 28.12.1991

     

     

     

    52/3601

     

    300  sam ti u meni moli se... vlažni holandski ponedeljak

    idemo dalje. ta žena takođe ide. mi ne postojimo ali postoji postojanje

     

    301  u prozoru stari čovek zakopčava manžetnu

     

    302  voda je ulje nebu

     

    303  jako puta to

     

    304  stvar ide

     

    kanali ogledala

    45. hodanje

    posle hodanja istuširan odmah zaspim. to je san pravednika

    lice mi se zarumeni od napora i koža mi se zategne od vazduha

    ovde je sve ravnica. ovde je mnogo životinja. i ovde pre svega mnogo

    biciklova. hodamo sporo ali hodamo. razgovor je između. reči ostale

    u vazduhu ušle u nečiju krv. reči koje stvaraju smeh. smeh kojim

    se lakše hoda ka umoru. snu i snu. vodom - između

    rotterdam 30.12.1991

     

     

     

    53/3600

     

    305  hodam oko roterdama. za 11 sati će nova godina

    oblačno je. pogledam i vidim cipele su mi uprljane i uhvati me tuga

     

    306  kako je drugima bilo kojim drugima

     

    307  biti ponižen

     

    308 

    ti si da. vidim to. da li to znaš

     

    309  postati nežniji pažljiviji. sa nenasiljem u svakom deliću sebe

     

    310  stojim i gledam televizore u izlogu. posle gledam

    u kolače. nije baš lako ali - čuvati tu čežnju dečiju

     

    311  potrošiću vreme ali će mi vreme dati sve

     

    312  ljudi odlaze po znanja na sveta mesta kod svetih

    ljudi u razne škole. ja odlazim po znanje u svakodnevicu u

    kojoj ništa nije sveto nego samo običan život. običan život božiji

     

    ovih dana teško pišem

    46. hodanje

    u kućama žive ljudi video sam ih danas. jednu mladu ženu

    za lavaboom. svi su prozori otvoreni i ceo dan je tmuran. ja sam

    hodao razgovarajući u sebi jer mislim da nije u redu... kasnije je bilo

    sve hladnije i hladnije. nekoliko je pataka skočilo u vodu kada sam

    naišao. ceo dan ljudi bacaju rakete žabice. evo i sada prolamaju se

    već više od jednog sata kroz celu noć. noć u rotterdamu. na

    hodanju sam bio tužan. u jednoj ulici mladići su zapalili

    vatru pili pivo i agresivno pevali. vodom - između

    kao i ovaj dan na kraju godine

    rotterdam 31.12.1991

     

     

    i

     

     

    propustiti kroz sebe umetnost drugih umetnika

    nestati pred njihovim darom i vaskrsnuti u sopstvenom delu 

     

     

    najbolji način je želeti drugima dobro

     

     

    stalno sa dobrotom u sebi

     

     

    lepo čudo teškog

     

     

    zaista ovaj svet zavisi od mene

     

     

    pevanjem rađati svet kako su to oduvek činili pevači

     

     

    postati nežniji pažljiviji. sa nenasiljem u svakom deliću sebe

     

     

    ljudi odlaze po znanja na sveta mesta kod svetih

    ljudi u razne škole. ja odlazim po znanje u svakodnevicu u

    kojoj ništa nije sveto nego samo običan život. običan život božiji

     

     

    i

     

     

    bilo je

    baš jako teško

    ali i još čudesnije

    i čarobnije nego

    što sam mogao

    i zamisliti

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    i reči se raduju jednostavnosti pisanja

    22. mart 2025.

    27502. dan mog života

     

     

    25/3628

     

    181  ne može se zaustaviti reka. vetar pogotovo. tek oblaci. postojanje tek

     

    182  avon danas skoro da ga i nema. sam mulj. dve

    ptice lete njegovim koritom kao da se vraćaju iz škole

     

    183  isambard kingdom brunel 1806-1859. jedan od graditelja mostova

     

    184  ruža je tako duga jer je ruža nepristajanje

    nepristajanje na prestajanje neprestano neprestajanje

     

    185  hodam kroz slavujevu dolinu. sledećih dva sata hodaću samo muziku

     

    pa da

    22. hodanje

    izvinjenje mi je ugrejalo srce i današnje hodanje

    bilo je sve mirno. i hod i avon i opalo lišće i jedan dečak

    sa naočarima i jedno jezero i čovek sa četiri psa i četkica

    za zube koju sam kupio. onako kakav je i sajmon. pa da

    bristol 3.12.1991

     

     

     

    26/3627

     

    186  danas mi je 42 godine. tiho oblačno

    dobio sam dva pisma od dve žene. majke - ljubavnice

    ćerke - ljubavnice. sasvim tako ljubavnice jer me ljube

    jer ljube. a ljubav je i ovo moje hodanje. negde daleko od

    poznatih negde bez razloga negde gde žive drugi ljudi koji

    ljube. već je rečeno ljubiti i hodati. hodanjem ljubiti 

     

    187  kako je lep hod. mek ne čuje se. pripojen. sljubljen sa putem putem koji mi nosi korake

     

    188  šibamo dalje kaže. kreni pa ćemo već videti kaže

     

    189  svi smo mi jedno telo konji moji

     

    190  hodam kroz reku suvog opalog lišća. svakih osam stotinki sekunde čujem šušteći korak

     

    191  kako velika toplota živi u kravama

     

     

     

     

    svi smo mi jedno telo konji moji

    23. hodanje

    idem i nigde ne stignem. tamo gde sam došao nisam

    morao doći. devojka sa psom se okrenula prema meni

    dan je bio oblačan meko tmuran. ja sam hodao polako kao

    da ne odmičem kao da sam na istom mestu a na kraju sam

    dosta odmakao. preko livade do mora. vetar je samo

    ponekad bio hladan. pa da. noć brzo pada

    bristol 4.12.1991

     

     

     

    27/3626

     

    192  oblačno i hladno. dete sam da bih uopšte bio

     

    193  kako divno smrdi farma svinja u ashton-u pored paba anđeo

     

    194  uzimam predvečerje na grudi i nosim ga uz ovu uzbrdicu

     

    195  kako je novi zid i još u izgradnji pažljivo prekriven krpama

     

    196  kaže mi malopre niče da je dublje iz vremena dolazilo ono što ga je poticalo

    na mišljenje. kažem ja sam oduvek samo pevao. moja filozofija to je samo pevanje

     

    kao okolina

    24. hodanje

    preko potoka i livada uz jezero i kameni zid gore u brdo

    na brdu crkva. neko ostavio dve jabuke uzimam jednu. već je

    noć. silazim u grad. bez razloga žurim. po ceo dan već neki

    dan mi se smrzavaju ruke. zavlačim ih u džepove i u rukave

    odmah osetim toplinu. kad završim hodanje bogme sam

    umoran. noć brzo pada. još se dani skraćuju

    bristol 5.12.1991

     

     

     

    28/3625

     

    197  nadam se da ću se brzo ugrejati

     

    198  posao koji donosi najviše para (i najviše nesreće) je izmišljanje i pravljenje neprijatelja

     

    199  posle nedelju dana sunce. sa suncem je svetlije

    i hladnije. trava je zelenija nek ga moje telo upije svog

     

    200  jedan: idem. dva: takođe. tri: nastavljam

     

    201  talasi mora i more talasa. stojim i gledam more samo

     

    202  zemljana stazica kroz travu pored mora. muškarci pecaju

    u daljini vidim mesto ka kojem idem. kako da sačuvam ovu snagu za

    neke teške trenutke. nadam se da će mi živci postati debeli kao more

     

    najlepša staza do sada u mom životu

    25. hodanje

    išla je uz more gore-dole krivudala je i krivudala je. do

    pola puta ljudi su šetali pse. do pola puta ljudi su pecali. posle

    više nije bilo nikog. kao i sve i more je bilo mirno. staza je imala

    neku podrazumevajuću mudrost. lako me je vodila lako sam je sledio

    danas je sijalo sunce. još se dani skraćuju. uskoro će početi zima

    bristol 6.12.1991

     

     

     

    29/3624

     

    203  sve je tako jednostavno a unutra to su brda mora što čuvaju vekove

     

    204  idemo sajmon i ja putem ka glastonbury brdu. na sred puta moj zaštitnik robin

    who killed cock robin

    i said the sparrow

    with my bow and arrow

    i killed cock robin

     

    205  ovce čuvaju sveta mesta 

     

    206  kad se ne podnese bezrazložna teškoća počinju teškoće sa razlogom

     

    207  svetlost vetar i ovce. trava i kamenje. okolina mi se

    daje. ja okolini. sa svetog brda brdo je jedno. ostvareno. večno

     

    a humor između

    26. hodanje

    hodali smo sajmon i ja oko glastonbury tor-a. dvanaest puta

    glastonbury je svečanost brda. samog. okruženog ravnicom. sve se

    zeleni i plavi. to je jedno od onih mesta gde si spontano naučen postojanju

    mi smo kružili. kada bi došli sa severne strane jak vetar bi nas zaustavljao

    licem u lice. jedna amerikanka hodočasnik nas je pozdravila dok se penjala

    a mi silazili. uskoro će početi zima. ako bude humora biće i toplo

    bristol 7.12.1991

     

     

     

    31/3622

     

    208  bledo sunce ponovo uranja u oblake opet je sve sivo

     

    209  jednom nogom sam u wells-u drugom u engleskoj

    ruka je otprilike na sredini i zapisuje mislim na transilvaniju

     

    210  ne žurim. pripremam se čekam doći će same prepoznaću

    ih. znam biće male i jednostavne te ljubavne pesme 

     

    211  sam sa prirodom

     

    212  kaspar david fridrich

     

    213  zašto sam ja tako nemoćan. zbog teškog ranca. ovog uspona

    samoće. prvih mesec dana hodanja ili zbog 119 meseci koliko je još ostalo

     

    214  kako je lepo na putu

     

    215  slučajno sam ga ugledao. mlad mesec kao i 9. novembra prvog dana ruže lutanja

     

    216  pada sumrak. neprimetno dolazi već je tu. ptice su na drveću

     

    napred za koracima

    27. hodanje

    u jednom trenutku krdo krava je trčalo ka reci. a ja

    sam na kraju i malo zalutao. u st. briavelsu sam teško 

    našao prenoćište. malo mesto neosvetljeno. malo mi je hladno 

    u sobi. hladno mi je u nosu i desnom ramenu koje je bilo otkriveno

    dok sam čitao on the road. danas je mesec dana hodanja. dan u

    kome sam još mnogo zabrinut oko budućnosti ruže. teško podnosim

    samoću. očekujem da mi se pridruži n. ipak samo da hodam

    napred. ako bude humora biće i toplo. napred za koracima

    st. briavels 9.12.1991

     

     

     

    32/3621

     

    217  sa prvim danom zime počeću da hodam svoje prvo celo godišnje doba za svu decu

    u jugoslaviji. hodaću misleći na detinjstvo. detinjstvo dece i svih živih bića detinjstvo svih

    početaka i ideja. detinjstvo pisanja. detinjstvo kopanja dugih kanala za navodnjavanje

     

    218  te pojedinačne ruže na hladnoći što se druže sa mrazevima

     

    219  i onda se izabere jedno mesto obično na nekoj

    padini i kaže se ovde ćemo umirati ovde će biti naši grobovi

     

    220  toplota mi je krenula kroz šake mnogo mi je tada lepše u mojoj hodačkoj kući

     

    221  sasvim je izvesno da nisam dete dečak ovo ne bih mogao činiti

    ovako se izgubiti u lepoti postojanja u lepoti hodanja i ne znajući gde

     

    222  mraz je. inje je popalo put je prazan magla je po putu. uzbrao sam jedan

    crveni šipak. investicije u razumevanje. velika količina pare izlazi iz mene 

     

    223  dve krave u magli i ja na putu

     

    224  krave muču. vidim maglu nosi vetar ka zapadu prolazi ispred mog lica 

     

    225  moje lice je raskršće

     

    226  lep crvenosivi ulični pas. okrećem se za njim on se okreće za mnom

     

    227  primetim kako lepo gledam jedno drvo

     

    228  mladi zeleni konj je došao da vidi mene a ja sam skrenuo sa puta da vidim njega

    pun je snage i lepote. gledamo se. kažem mu i neka ti život bude lep kao tvoje oči

     

    229  nadam se da mi nikada neće nedostajati reči

     

    nadam se da mi nikada neće nedostajati reči

    28. hodanje

    jedna žena  je bacila pismo. jedan čovek je u naručju nosio drva iz šume

    jedan čovek mi se izvinio zbog magle i rekao je mi velšani govorimo engleski ali pesme

    pevamo na velškom. kasnije je magla bila sve veća. i bilo je hladno. foggy and frosty. video

    sam jednog lepog konja i lepo se družio s njim. prvi dan sam ceo dan nosio rukavice. put je

    bio prazan sa mnogo farmi okolo. ovce me iz daleka primete i prestanu da pasu. ja se zaista

    krećem vidim i sam idem putem i to je sve u redu. tako i treba. samo da te sobe nisu

    tako skupe i da dođe n. napred za koracima. koracima puta ruže i lutanja

    hereford 10.12.1991

     

     

     

    33/3620

     

    230  nije sneg ali pada

     

    231  ne mogu da otkrijem zašto hodam sada kad je tako

    hladno i sivo. nemogućnost da to razumem je razlog

     

    232  retki idu sami. tim pre moram biti pažljiv i skroman

     

    233  hodam da bih prisustvovao. učestvovao u životu univerzuma

    koji vidim po ovim poljima. da bih prisustvovao lepoti (rasplakao sam se)...

     

    234  sve se zabelelo čovek hoda poljima

     

    235  kako je sve mirno pod ovom belinom i hladnoćom mraza

     

    236  greju me ptice

     

    237  o moj bože tako mnogo ovaca se zazlatilo na livadi pokrivenoj maglom i mrazom

     

    238  hodanje kroz ovu belinu koja briše granice između predmeta bilja i pejzaža

    je kao hodanje kroz nevinost. to mi daje snagu da poverujem da ću biti voljen

     

    239  ja sam besplatna umetnost šoferima na pospanom popodnevnom putu

     

    240  da ja sam samo uplašen dečak koji luta tražeći zemlju gde se neće plašiti

     

    ljubiti i ljubiti i ljubiti

    29. hodanje

    nisam znao zašto hodam tako je bilo hladno. ali onda sam zaplakao jer

    tako je bilo lepo. to tiho postojanje. te nestale granice pod mrazom i maglom

    osećao sam snagu u svojim hodačkim preponama. mnogo fazana po belim nestajućim

    poljima. mnogo beline koja nestaje u dalekom sivilu koje je tako blizu. video sam sve i

    ništa. jer hodač je pevač. kasnije sam ustopirao starog profesora iz njukastla i slušali

    smo vivaldija muziku za flautu. i sve se odigralo brzo. besplatan krevet kod stephen

    and heather. divne devojke emili i miranda i njihov otac pesnik childe roland

    koracima puta ruže i lutanja. danima što slede jedan drugi

    llangollen 11.12.1991

     

     

     

    34/3619

     

    241  žuti osušeni list hrasta leži na ledu. zeleni list lišaja plovi. ispod leda

    koji se uhvatio po kanalu. plovidba toplom vodom je lepa za gledanje

     

    242  umetnost je honesty and generosity. kad budem hodao kao da plovim reći ću

     

    243  danas hodam dolinom među planinama

     

    244  kad ovako hodam mestima u kojima nikad nisam bio za koje

    nikad nisam čuo kojima retko hodaju i oni koji žive u njima ja dolikujem

    čoveku koji voleći pripada jer stranac postaje domaćin. prilazim crkvi

     

    245  popeo sam se gore u brda neprimetno samo sam osetio više

    vazduha. brda preko puta doline mi sada dođu pod ruku. ona s jedne strane

    moja brda sa druge. polako sve počinje da se plavi. priprema se predvečerje

     

    246  i reči se raduju jednostavnosti pisanja

     

    247  a ono tamo lepo što primetih u šumi to je put

     

    248  na mostu sam reke di. sumrak je pao

     

    i want to make love

    30. hodanje

    prvo hodanje po planinama. planine su daleko i jako blizu. planine oko

    llangollena vrlo brzo se smenjuju. i reka di. i dva psa koja su lajala na mene. reka di

    je kružila oko planina u sumraku sam stajao ne njenom mostu i gledao. kada gledam

    nestanem. uveče uz kamin lepota na licima mirande i amande. i tako neka bude

    u danima što slede jedan drugi. sa poštenjem i dubokim poštovanjem

    llangollen 12.12.1991

     

     

     

    35/3618

     

    249 ugledam u daljini na padini crnog konja

     

    250  moj novi prijatelj pesnik mi kaže svi ljudi u engleskoj

    (velikoj britaniji) se dele na one koji idu u crkvu i one koji idu u kapelu

     

    hitro

    31. hodanje

    žurio sam da stignem kod prijatelja i usput sam upoznao nove prijatelje

    i stigao sam kod prijatelja. ulazio sam iz kola u kola i hodao sam između. velikim

    putevima jure mnoga kola. raskršća su velika. roj stari ragbista mi je rekao da u ragbiju

    najviše stradaju kolena. kuću u llangollenu sam zaključao i bacio ključ u poštansko sanduče

    stephen i heather su mi svojim poverenjem dali vedrinu koju sam lako preneo drugima

    sa poštenjem i dubokim poštovanjem. poskakujući smislom ka smislu

    warrington 13.12.1991

     

     

     

    36/3617

     

    251  zid. da li je zid nesloboda ili graditeljstvo

     

    252  spustim glavu i vučem se klizavim kamenom uz gradske zidove chestera

     

    253  dete se izgubilo. dečak je pobegao. mladić se potuca. čovek luta

     

    254  ja sam srednjovekovni mladić koji se muvao po

    gradskim zidinama u zimskim danima tražeći plave ruže

     

    gradom

    32. hodanje

    jedan grad i njegove zidine okolo. jedan stari grad i potpuni ugođaj da

    sam srednjovekovni mladić pun religijskog bola ispunjen širokim svetlosnim

    poljima izvan zidina grada. jedan mladić štaviše jedan stari grad. tako je to bilo

    štaviše bilo je hladno. sasvim dovoljno da razumem mudrost je preživljavanje teških

    trenutaka. poskakujući smislom ka smislu. u svako doba dana i noći jednostavno

    warrington 14.12.1991

     

     

    i

     

     

    sasvim je izvesno da nisam dete dečak

    ovo ne bih mogao činiti ovako se izgubiti u lepoti

    postojanja u lepoti hodanja i ne znajući gde

     

     

      primetim kako lepo gledam jedno drvo

     

     

    nadam se da mi nikada neće nedostajati reči

     

     

    hodam da bih prisustvovao. učestvovao

    u životu univerzuma koji vidim po ovim poljima

    da bih prisustvovao lepoti (rasplakao sam se)...

     

     

    video sam sve i ništa jer hodač je pevač

     

     

    dete se izgubilo

    dečak je pobegao

    mladić se potuca

    čovek luta

     

     

     mudrost je preživljavanje teških trenutaka

     

     

    kako ljudima preneti informaciju o

    ne-ljudima. o lepoti i važnosti ne-ljudskog

     

     

    tada hodam kao da me neko

    nosi kao da lebdim iznad zemlje

    i ja počinjem da pevam. pevam 

    dugo i pevanjem se molim

     

     

    i

     

     

    ružo lutanja

    uspeo sam da te

    deset godina strujim 

    bivam pevam stvaram

    hodam ljubim vaskrsavam

    ali to znam tek od kada sam

    uspeo da te stvorim i porodim i

    ta briga da uspem da te stvorim

    i porodim je do kraja svakog

    dana deset godina bila

    najteža stvar. hvala ti

    ružo lutanja

    hvala

    ti

     

    bog

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    i tako je svaki korak grančica u toj svetlosnoj vatri

    21. mart 2025.

    27501. dan mog života

     

     

    12/3641

     

    97  sunčano hladno jutro reči mi ćute

     

    98  čoveče to je ono. sunce. otvori se ceo predeo. izlazim iz krivine sve

    je unaokolo krug bacam pogled po njemu i hodam na putu sam. zastanem

    izvadim svesku otvorim polako penkalu i sve to zapisujem. no comment

     

    99  tabla za west challow pala u travu

     

    100  ostaje mi samo da vičem hvala hvala hvala

     

    101  pita me seljak iz sparsholta da li sam francuz i ja se zamislim ko sam

    pre svega izvesno je da sam sada englez. takođe je izvesno da potičem iz

    najranijeg paleolita 700 000 - 3 000 000 godina unazad. takođe je tačno da sam

    onaj koga privlače drugi. ja sam vojvođanin a to znači srbin mađar rumun rusin

    slovak hrvat ciganin nemac jugosloven jevrejin albanac crnogorac rus grk poljak...

     

    102  uspinjem se polako i gledan ptčicu kako leti ka brdu. ptice

     

    103  sada su me pitali da li sam nemac. stojim ispred paba rose & crown

     

    104  selo achbhry. tipično za život u malim mestima osim

    što su mala je i to što u njima živi tipičnost malih mesta

     

    105  stojim iznad autoputa m4 (london-bristol). uvek sam voleo da stojim iznad puta

    jer to znači da je daljina i tamo i tamo. sad idem u bristol po prvo post restant pismo

     

    106  just go on son 

     

    107  stao je jonathan. dobro prijateljstvo. ron. jonathan. let's go boys

     

    108  stvarno - stiglo pismo. da ima u tom pismu nežnosti. nikako da izađem iz grada

     

    109  na kraju dana pun mesec

     

    još jedan prijatelj sa puta

    11. hodanje

    još jedan prijatelj na putu jonathan i prvo pismo koje sam dobio u bristolu

    ima neke sreće u tom putu u tom bivanju na putu. idem. idem. idem. zaista je

    to sreća. hodam hodam ćutim i gledam i malo spavam zadremam od uživanja

    predvečerje je crveno od velikog sunca na zapadu i plavo od punog meseca

    na drugoj strani. onako kako je i travama. neka bude i mojim koracima

    salisbury 20.11.1991

     

     

     

    13/3640

     

    110  noćas sam kriknuo u snu. kad sam se probudio ležao sam na leđima

    stegnutih šaka na grudima. strah od rane smrti dok sam još bio beba u povoju

     

    111  ptičice se greju na dimnjacima. zove me ova drvena ograda da se naslonim

    malo na nju ogrejem leđa i gledam u pravcu (još 10-tak kilometara) stonehenge-a

     

    112  da napišem rečenicu u svoj njenoj jednostavnosti trinaestog

    dana hodanja. da li ću se ikada načuditi koliko je nebo veliko

     

    113  oni koji me vide (kako hodam) mi veruju

     

    114  bez obzira na realnost nemojte se igrati 

    realnosti. ne verujem da je čovek biće koje ubija

     

    115  utučen sam zbog nasilja u jugoslaviji. potrebno je (ako mogu) da se podignem

     

    116  dva minuta do podne. ugledao sam ga. to sunce na zemlji

    hodočašćima sijaju sveta mesta. sveta mesta su i načinjena da bi im 

    se hodilo i dolazilo. i tako je svaki korak grančica u toj svetlosnoj vatri

     

    117  13:51 evo to je taj hod kad samo hodam. to je bilo to pravo. sada ga treba opet dobiti

     

    118  dve veličanstvene ruže tri pupoljka i jedna procvala u middle

    woodford. prilaze dve učiteljice pitaju me šta radim pišem o ovim ružama

     

    119  stojim i družim se sa crvendaćem. skakuće sa grane na granu za mene i peva

     

    120  ova dolina je mnogo više dok je preleće ovaj fazan

     

    121  kad padne veče putevi postaju vlažni

     

    122  ulazim u salisbury iznad planina predvečerje treperi u crvenilu

     

    taj čovek na putu sam ja 

    12. hodanje

    tihi seoski putevi kroz šumu. majke razvoze decu iz škole. uloženi

    trud u sreću porodice. napor mi se pruža duž nogu. osećam ga u preponama

    žulj je ceo dan radio. prisutan sam i odsutan sam. molim se. gledam i ne gledam

    predvečerje pada brzo. kasnije grejem puter u džepu farmerica. sve više primećujem

    ptice. neka tako i bude. neka bude i mojim koracima. u svim danima koji dolaze

    salisbury 21.11.1991.

     

     

     

    14/3639

     

    123  danas je oblačno i toplije. ne zebu mi ruke. gde 

    god mogu hodam po travi jer od samog početka žulj radi

     

    124  laraine stewart kod koje sam bio dve noći na b&b kaže da nikada nije čula

    za jugoslaviju i njene delove o kojima se sada tako mnogo i stalno govori na svetskim

    vestima. da li to znači da se samo hiljadama mrtvih plaća cena svetskoj javnosti

     

    125  hodam onoliko da bih jednog dana mogao

    živo reći svaki je korak važan. sada samo to slutim

     

    126  nisam odoleo ovom putu skrenuo sam s njim

     

    127  ipak na kraju krajeva zašto i to ne reći. uostalom da budem sasvim

    iskren jer i to se ponekad mora biti što bi se reklo ništa ne košta ili barem to ne boli

    podrazumeva se da se niko ne mora sa mnom složiti barem se to podrazumeva...

     

    128  to znači da ste prepešačili 10 km i 32 m i da je 13:25 u selu coombe bissett da

    je petak da još niste kupili the european i da možete nastaviti dalje gospodine mandiću

     

    129  spavao sam u kolima. bilo je toplo prvo sam gledao a posle kao 

    dete sada sam opet na putu. desno stopalo mi je rastureno od žulja

     

    130  ono da budem sasvim iskren je bilo mislim da sam zaslužio da budem voljen

     

    nisam odoleo ovom putu skrenuo sam s njim

    13. hodanje

    bilo je oblačno. ja takođe. ono ništa. jako obično. jedino me je žulj boleo

    toliko obično da se ne pamti. sada sam u dorchesteru u pabu kraljevski hrast

    petak je. šta ja radim ovde. kao mačka tu sam da bih tu bio. tu sam da bi to

    nekad neko video. u ovoj velikoj sobi uz televizor i strašne prizore iz jugoslavije

    u svim danima koji dolaze. voleo bih dane u kojima nema ubijanja to

    dorchester 22.11.1991

     

     

     

    15/3638

     

    131  lepo je kad prelazim veliku raskrsnicu. kad opasnost vreba sa svih

    strana a ja sam pažljiv i opasnosti nema nego je baš u njoj sigurnost

     

    132  idem da nađem alisonin prsten ona ga je izgubila na chisel beach kada je bila devojčica

     

    133  stao mi je brian moser slušali smo štrausa. pevala je jessye norman

    brian je rekao pogledaj to je najlepši pogled na svetu. atlantik. bio je obasjan

    suncem onako kako ga je video i rembo. briane jeste to je najlepši pogled na svetu

     

    134  pene se okeanski talasi. moja penkala. oslonjen o ogradu gledam i pišem. vetar treperi

    po listovima sveske. isprazniti svoju glavu. biti okeanom. veličinom. u njoj. ona u meni

     

    135  alison našao sam jedan zamršeni najlon na plaži sad ću ga

    razmrsivati. odmrsiti čvor. ne seći. držati ga u ruci. predati mu se. strpljivost...

     

    136  trava formira putić

     

    137  putić vijuga do st. chatherine's chapel vija se po brdovitom zelenilu

     

    138  vijati se. kad odrasteš ta reč nestane

     

    139  idem po sredini puta. kapnem tri kapi mastila na asfalt sebi za radost

     

    140  plešem putem. vidim svod nebeski. tako gradim hram nad evropom. ružin hram

     

    141. idem do briana mog trećeg prijatelja sa ruže lutanja

     

    142  u jednom trenutku dok mi je pisao svoju londonsku adresu

    agamemnon road 20 brian i ja se prepoznajemo jer ja sam živeo u 18

     

    hodam da nađem alisonin prsten

    14. hodanje

    ta velika voda atlantika. beskrajno veliko i veličanstveno beskrajno

    sreo trećeg prijatelja briana. prvi put sam hodao sa punom posvećenošću

    na kraju hodanja sam plesao po putu to je ono što zovem umetnost. voleo 

    bih dane u kojima nema ubijanja to. to što se zove osmeh na usnama

    dorchester 23.11.1991

     

     

     

    17/3636

     

    143  ne mogu da uđem u trag misli koja me je uznemirila

     

    144  tek u velikom rasponu svaka tačka postaje presudna

    tek u rasponu velikog dela svaki detalj je lep po sebi

     

    145  dan je tek počeo a sve već nestaje u neprimetnom sivilu. ulaženje u to sivilo pejsaž

    i kraj koji nikada nisam video sve to tako blago plaši i tiho privlači. to neprestano odlaženje

    dalje i dalje pravo u krug u spiralu u korake u maramu ove žene koja me je mimoišla

    automobilom. odlaženje pod toplu maramu u miris kose te nepropadljive trave. i dalje

     

    146  kako je lepo crno perje ova tri gavrana

     

    147  kaže se bloody monday

     

    148  stavim papirnu salvetu pod kapu na uvo jer ga baš duva

     

    149  vetar udružen sa kamionskim vetrom i oboriše me na zemlju

     

    150  crvena duša crvendaća preleće put

     

    misty

    15. hodanje

    misty. kako je počeo tako je i završio ovaj misty dan. samo ćutim. podnosim. tužan

    sam zbog svojih slabosti. kupio sam zarezač. ništa nije bilo i ništa nemam da napišem

    mada se u ovakvim danima kriju dublji razlozi. idem ka land's endu. u maglovitom danu

    nestaju emocije. to što se zove osmeh na usnama. to što se zove spas svih

    exeter 25.11.1991

     

     

     

    18/3635

     

    151  nedostaje mi muzika. pogotovu ona velika. takođe mi nedostaje više

    dnevnog svetla za crtanje. voleo bih da crtam ujutru ali ujutru treba poći

     

    152  velika izloženost. malopre lepota puta

     

    153  osim što je važno da budem pažljiv važno je da pažljivo

    raspoređujem svoju snagu. dugih je 10 godina preda mnom

     

    154  zamor u nogama telu i mislima. i snaga koja bi još

     

    155  uveče i noću potrebna mi je kuća. negde gde mogu da budem

    sam gde mogu da se smirim ugrejem uvučem u sebe preživim

     

    kako da preživim

    16. hodanje

    eto to je to. hodam da bih preživeo. hodam a ne znam da li ću. ali hodaću. tako

    sam i danas. predeo je bio lep pružao se smiren dalek i širok. kao da nagoveštava

    okean. to što se zove spas svih. raznežile su me cipele kad sam ih pogledao

    redruth 26.11.1991

     

     

     

    19/3634

     

    156  kako izdržati spasiti se preostati

     

    157  mišija rupa se zove zbirka pesama milovana

    danojlića. šta ja radim ovde se zove knjiga brus četvrtina

     

    158  ići do kraja. to sada i radim idem do land's end iako vidim da ništa

    neću videti. na kraju zemlji se ne vidi ništa od magle a verovatno ni inače

     

    159  suština je u podnošenju suštine. more galebovi talasi šum

    talasa kaplje magla. stojim na pontonskom mostu iznad mora

     

    160  da li je to snaga talasa ili njihova lepota

     

    161  kako god da uzmem ja osećam krivicu. zato

    tu i jesam da bih je podneo i možda prepoznao

     

    162  magla se digla vetar je stao sve ima svoju meru. već

    nekoliko dana moja odlična penkala zakazuje. nešto neće 

     

    163  možda i jesam rođen da bih teško živeo i o tome pisao. možda i

    za sve one kojima je život neće me život pa to ti je. a hteli bi a on ih neće

     

    164  ima ima radosti u telu koje hoda. kad se sve zamori u glavi u budućnosti a ono ide ide

     

    165  u putovanju živi vetar koji duva kroz putnika i

    raznosi ga. treba da se naučim da podnosim razvejavanje

     

    166  ja putujem a bojim se

     

    prasne talas o stenu

    17. hodanje

    gledao sam talase i galebove na vetru i moćno stenje kako se nosi sa snagom

    okeana. trava je bila meka zemljane staze čiste. kasnije se i magla digla. bio sam

    miran i strpljiv i osećao sam tu krivicu. kako da podnesem sve to što me okružuje

    kako da sebe podnesem. galebovi su tako mirno ležali na stenju a perje je treperelo

    po njima. raznežile su me cipele kad sam ih ugledao. uz njihovu pomoć da preživim

    redruth 27.11.1991

     

     

     

    20/3633 

     

    167  kada sam izašao iz prenoćišta bio sam radostan

    dan me podigne svojom svežinom a hod me učini slobodnim

     

    168  hodam na različite načine nekada me hod vodi a nekada

    vodim ja njega. ovaj malopre je bio smiren i toplo religiozan

     

    169  kako mu griva leti na vetru kako se sporo...

     

    170  vraćam se da bih nastavio dalje. zemlja liči na nebo. zemlja 

    se pruža i nebo se pruža. svuda na zemlji je nešto i svuda na nebu je

    nešto. oni se ugledaju jedno na drugo kao ljubavnici zagrljeni odmaraju

    se jedno u drugome. razmenjuju snage. zemlja nebu nebo zemlji

     

    gde god stavim nogu zemlja je

    18. hodanje

    put se kreće gore dole na ovu i onu stranu i stalno ide napred

    tako se osećam i ja. jednostavno u jednom trenutku imam snage

    i vere u drugom ih nemam. menjam mesto svaki dan. to mi sigurno

    uzima snagu a da ni ne znam. uz njihovu pomoć da preživim

    ove kasne jesenje i zimske dane

    bristol 28.11.1991

     

     

     

    21/3632

     

    171  pokušavam da vidim sebe. i ne vidim dalje od nosa. krećem

    se to znam. ali to ne vidim. osećam pre svega samoću i nemoć

     

    172  sve je u redu za sada. zašto onda nisam srećan i zadovoljan

     

    173  kad mladi planinski vetar krene da prvi put vidi more

    kada ljudi ne razumeju jedni druge ali stalno govore. kada

    jedan žuti opali list uz pomoć vetra prođe pored mojih koraka

     

    174  vraćam se istom stazicom. malopre sam je crtao sada samo

    hodam. uskoro ću ugledati onaj lepi most visoko između stena

     

    175  kada bih mogao da izdržim sve i podnesem

    sve na ovom mom božijem lutanju. kako da izdržim

     

    176  mučim se bez žene

     

    177  ceo dan gledam obalski mulj reke avon. mulj je travestit. da li je zemlja ili voda

     

    178  nejak sam

     

    korak po korak

    19. hodanje

    korak po korak i hodanje ide i ne ide. muči me samoća. muči me seksualnost

    muče me porazi. muči me neizvesno oko uslova za ružu. muči me ljubav neuspesi

    sa vesnom milović. mučim se jer ne znam kako da uradim ružu lutanja. šetnja je inače

    bila lepa uz reku avon. ove kasne jesenje i zimske dane. hteo bih je hteo bih je

    bristol 29.11.1991

     

     

     

    22/3631

     

    179  hodam sa sajmonom sa druge strane reke avon. posle hodamo

    slavujevom dolinom i prelazimo preko clifton bridge. druženje - hodanje

     

    michael and patricia

    20. hodanje

    michael and patricia jean paul belmondo - jean seberg. ferdinand

    pierrot - marianne jean paul belmondo - anna karina. bonnie and

    clyde faye dunaway - warren beatty. to su oni. jedna i druga noga

    muškarac i žena. zajedno u akciji akciji života. noć za dan. putem

    putevima. hteo bih je hteo bih je. nežno i jednostavno

    bristol 30.11.1991

     

     

     

    24/3629

     

    180  taj užas od paranoje. taj strah od drugih.

    taj uvid da je najviše razloga da se plašiš najbližih

    a odkuda su najbliži u našoj blizini nego našim izborom

    znači razlog za strah je u nama samima itd. ali pomogli

    su mi lu rid tom vejts bob dilan i sajmon & robin sa

    kojima sam hodao oko ponoći

     

    da li sam mogao znati

    21. hodanje

    ipak mislim da nisam mogao znati da će mi toliko snage odnositi

     sukobi sa najbližima. da će me današnji telefonski razgovor toliko

    rasturiti kako je to stari umor. nisam mogao da hodam. samo malo

    oko ponoći. nežno i jednostavno. onako kakav je i sajmon

    bristol 2.12.1991

     

     

    i

     

     

    plešem putem

    vidim svod nebeski

    tako gradim hram

    nad evropom

    ružin hram

     

     

    i

     

     

    na kraju

    hodanja sam

    plesao po putu

    to je ono što

    zovem

    umetnost

     

     

    i

     

     

    suština je

    u podnošenju

    suštine 

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    ruža lutanja

    20. mart 2025.

    27500. dan mog života

     

     

    miroslav mandić

     

    ruža lutanja 1

     

    10 godina hodanja evropom 1991-2001

     

    lutaću jer je ruža lutanja

    molitva. molitva ružinoj lepoti

    mudrosti puta i erotici lutanja

     

    primetim kako lepo gledam jedno drvo

     

    ovu knjigu posvećujem

    kaji vesni nadi nataši alison miri ksenji sanji

    nini radi dolores ivani narcisi slobodanki agnješki đu

    jeleni agati ireni miri aleksandri jessiki mariji lubi lidiji

    veri ani vesni vladici branislavi mirandi mirreili jeleni

     

     

    slovo postade telo da bi se proslavilo telo…

    grigorije palama

     

     

     

    1/3652

     

    zlatno cveta drvo spasa

    1. hodanje

    mirno je. kuće nebo i drveće. pili smo vino i pojeli 

    hleb kao što sijaju reči sijaju odblesci prozora u vodi

    nisam potrošio ni peni. dok ovo pišem sa mnom su nataša

    i edin nebo je plavo mesec mlad. biti dobar na ovom svetu

    london 9.11.1991

     

     

     

    2/3651

     

    vilijem blejk ludvig vitgenštjn i vetar

    2. hodanje

    sedam belih ruža na vitgenštajnovom grobu

    predvečerje je hladno. neko stalno donosi ruže

    predvečerje se spušta. dugo sam stajao nad ludvigovim

    grobom. počela je ruža zakrivljuje se prva latica. držim ovaj

    blok i nagnut pišem. hladno mi je na rukama. stojim. biti

    dobar na ovom svetu. otvoriti se zemlji da me hrani

    kembridž 10.11.1991

     

     

     

    3/3650

     

    baš tada ako mi se da

    3. hodanje

    veliki umor i očaj to je moje današnje hodanje

    ostavljen lutanju. da se pomirim. nek bude šta bude

    ne znam kako da rešim mnogo stvari. ali baš sada

    samo bih spavao. nastaviću ka ljubičastom nebu

    otvoriću se zemlji da me hrani. hrana je tajna

    golders green 11.11.1991

     

     

     

    4/3649

     

    1  samo velikom pažljivošću

     

    2  snom. valovito-proći kroz 10 godina

     

    3  tunelom hodam ka otvorenim poljima londona

     

    4  vetar mi rashlađuje potiljak

     

    5  ja sam gospodin pod oblacima

     

    6  9 veličanstvenih konja

     

    7  jutro ruže. kako doći do cilja koji se danas četvrtog dana zove još 3649 dana

     

    8  spava mi se

     

    9  pada lišće. kako da ne budem sretan

     

    pre bih spavao nego što bih hodao

    4. hodanje

    duva jak vetar. polja brda. hodao 14,8 kilometara. fotografisanje

    2.00 funte hleb puter sir sok 2.95 funte. soba 28,5. na ružu sam

    poneo 8500 nemačkim maraka i 190 funti. vetar me je produvao

    ice i glavu. ja sam u stvari u šoku. iscrpljen. planirao sam ružu

    lutanja na sasvim drugi način. oči su mi teške i već spavaju

    teške i pune bola. hrana je tajna. oblaci su talasi velika voda

    datchet 12.11.1991

     

     

     

    5/3648

     

    10  osećanje velike izloženosti sa malom temperaturom

     

    11  smisao je da samo postojim a to je tako teško

     

    12  u jednom trenutku bio je smiraj. na ulici smo bili samo dečak i ja

    on je sedeo na naslonu autobuske klupe a ja sam uzimao reč over sa zemlje

     

    13  nebo u predvečerje sa istočne strane se tako smračilo da mu se divim i da ga se plašim

     

    14  ako bih uspeo da mislim samo na današnji dan

     

    15  mir oko mene ublažava mi osećanje krivice. kriv sam ali ne znam zašto

     

    16  neba je uvek više od svega ostalog

     

    17  ovoliko labudova nisam video nikad. bele se na modroj vodi

     

    18  hodam po mraku putem kojim nisam hodao 

    nikad ono što sam video danas neću više videti nikad

     

    19  noć je. gledam u reku. crna je kao ulje. nebo je svetlije. smisao

    živi u besmislu. kupio sam dobru kapu sad mi samo još nos curi

     

    kad kažem da mi nije lako zaista to kažem

    5. hodanje

    spavam. sam. zabrinut. doručkovao sam i vratio se u sobu

    da malo pišem ali sam odmah zaspao. jedino mi je u spavanju

    dobro. hodao 14609 koraka. nebo dominira. tako se smračilo tako

    je veliko. plavo i plavo je. zaustavljen sam. patim se. osećam se

    nesposobnim da na ovaj način izvedem ružu lutanja. pokušavam da

    pronađem oblik. oblaci su talasi velika voda. velika voda je smisao

    datchet 13.11.1991

     

     

     

    6/3647

     

    20  najsuroviji ljudi na svetu su konformisti

     

    21  gde da krenem. svejedno je. bilo gde da budem ostaće svugde

    sve isto ostaće isto pitanje. i zbog tog istog polako se krećem

     

    22  jutro me kupa mogućnostima i svežinom

     

    23  okrunjene cigle u zidu. cigle boje cigle

     

    24  od radosti se ljuljam u hodanju. idem negde. bilo gde

     

    25  ni po čemu sunce ne blješti kao po putu (i krovovima)

    put se preda mnom pretvara u slivenu svetlost kojom hodam

     

    26  zastao sam da pogledam ruže. majku mu zaista su lepe lepe bez razloga

     

    27  lišće se još zeleni i već pomalo zlati u drvoredu pored temze. temza teče sporo. ravnica

    je spora stvar. sada me je primetio onaj pas kako stojim nasred mosta i počeo je da laje

     

    28  danas hodam za danila kiša. kad to kažem onda to i činim. nogu pred nogu

    preko temze ka starom vindzoru sa puno vode u oblacima i kišom koja još ne pada

    hodajući za danila hodam za po-etiku lepog. lepo koje je ništa i nije ničije. lepo koje jeste

    ali je samo pesma. u srcu ili na usnama. sve i ništa kako je već kome drago. hodam ne

    znajući gde ću danas stići ali gledam ovo cveće u nečijem vrtu i odlazim. cvrkuću ptice

    iznad mene iz mene izlazi sreća za nekoga negde. danilova lepota. danilovo detinjstvo

    kišovi jadi po nežnosti. hodam za danila i mislim na rastka i crnjanskog. i svi su

    nekako teško živeli. šimić i kosovel i kamov i koder i kostić

     

    29  perem pljuvačkom prste uprljane zemljom kojom sam crtao današnje trave

     

    30  tišina u parku opominje da je mir mera stvari

     

    31  kroz drveće ugledam kupolu nekog hrama

    a za par koraka vidim to je svetlost ka horizontu

     

    32  napao me pas. veliki žuti bokser. drhte mi noge i ruka koja sve to

    zapisuje. to je mesto prijateljske polemike sa anrijem bernardom levim koji

    kaže da plakati dok se piše jeste najgori način da se postigne plakanje

     

    33  ipak otresam noge da strah izađe iz njih

     

    34  izašao je mesec još je dan. bela četvrtina meseca

     

    35  sigurno je da tražim ljubav i sigurno je da sam sada sam

     

    danas hodam za danila kiša

    6. hodanje

    bilo je lepo današnje hodanje. ali onda ta skupa prenoćišta

    to me udara po ušima da ne znam ko sam. kad dođem u sobu

    počinjem da pišem. crtam. hodao 28343 koraka. nisam zadovoljan

    svojim radom. možda. tišina u sobi. remeti je avion i moje pero

    velika voda je smisao. hvata me san ispuštam tekst

    suninghill 14.11.1991

     

     

     

    7/3646

     

    36  od brige mi gusto u glavi. mislim lutam šta je smisao moga hodanja

     

    37  hodam a ne vidim izlaz teško podnosim ovo bogatstvo

     

    38  vrtim se u krug. sada sam gde sam i sinoć bio. veliko poništavanje

     

    39

     

    40  stalno razmišljam o porazu. možda je zadatak ruže lutanja da bude poražena da

    priznam poražen sam moja ideja nije bila dobra ili ja nisam bio dovoljno dobar za ideju

     

    41  izašao je mali tekst o meni u the europeanu ali tu je tako mnogo netačnosti to boli

     

    42  toliko mi je godina

     

    43  ugledao sam crvendaća

     

    44  ja sam pre svega podbarski. pa slavijaški. pa mojih prijatelja. pa panonski. pa

    novosadski i beogradski. padunavski. pa srpski i hrvatski. pa jadranski i užički. pa evropski

    pa životinjski i biljni. pa dečački. pa zemlje vetrova i voda. pa nijansama univerzuma i božji

     

    45  posle tri sata hodanja šake mi padnu na kolena kao da mole

     

    46  da li sam ja iznutra spreman. tri godine sam pokušavao da stvorim uslove i

    uverim druge u smisao ruže lutanja. jedino za šta nisam imao vremena bio sam ja sam

     

    47  počinju i žuljevi. ranac mi je jako težak. besmisleno

     

    48  kako se grčevito borim i ništa. rešenja nema

     

    hej koja je to samoća

    7. hodanje

    ranac je težak. teško je hodanje. dobio sam žuljeve i teško

    mi je pisanje. sve je besmisleno. borim se sa vetrovima. sve je teško

    težak sam sam. da li se mogu izvući. u čemu je stvar. previše hteo. da 

    li sam lud. u sobi sami soba i ja. hvata me san ispuštam tekst. i ovo veče 

    reading 15.11.1991

     

     

     

    8/3645

     

    49  ja sam pesnik vilijem blejk

     

    50  hodam sporo ranac mi je u hotelu. usporavam žulj. vratni mišić

    ipak boli. to je samo opis. dokumentarizam o onome koji je krenuo

     

    51  moje jučerašnje beznađe beznađe je bilo ogromno nepremostivo. to 

    je velika samoća po leđima. to je priznanje svoje sopstvene gordosti od koje

    nemam ništa nego samo patnju. to su sumnje u ispravnost samog semena

    ruže lutanja. ali zašto onda sve ovo činim. kad bih to znao kad bih to znao

     

    52. jutros za doručkom mi je pomogao ron. pre nedelju dana mu

    je sud oduzeo kuću i dodelio ženi. sada je u ovom jeftinom hotelu. sa

    uživanjem je gledao i pričao o ruži. nemoj stati rekao mi je. hvala ti ron

     

    53  hodam. malo žurim da bih se ugrejao. četiri cigle su se srušile sa zida

    ova pogurena baka ima lepe oči. spušta se veče. ovo je predvečerje. nema vetra

    preostalo lišće po drveću stoji kao da će ostati zauvek. baš mi je mnogo pomogao ron

     

    54  preneću u ove brojeve kontinuitete i oni će mu ga čuvati i praviti ako

    zastanem oni će nastaviti. oni su ta priča. nepoznata. priča koja se priča

     

    55  ekonomija je manipulisanje sa resursima. ali 

    ekonomija nije resurs. novac na novac je resurs recesije 

     

    56  zemlja je podeljena a i nebo dele. reke i mora su

    podelili ali. ali se ali ne može podeliti. ali je jedno. ali je ali

     

    57  presijava se mastilo pod uličnom svetiljkom

     

    58  spuštam se ka temzi. koliko ću mostova preći za 10 godina

     

    59  otac i sin se vraćaju kući. drže se za ruke

    hodaju isto. pažljivo oko ipak vidi dečak hoda kao srna

     

    60  podignem jednu grančicu i već je sat jedan blago trljam. osetim žulj kuca

     

    61  ogroman lav u redinškom parku. gleda me. moj zaštitnik za prvu godinu ruže je vrabac

     

    62  stojim pod lavom to je ogromna snaga ali pod njim su spiskovi

    mrtvih. uvek ti spiskovi koji su dali svoje živote za svoju zemlju. koliko

    više spiskova toliko je lav moćniji. a živi lavovi žude za mirom i snom

     

    63  stojim pred izlogom i gledan spot tine tarner. subota je. imam gde

    da spavam i zato sam bezbrižan. uživam u ulici. ulice su kuće putevima

     

    ron čovek koji me ohrabrio

    8. hodanje

    jutros za doručkom ohrabrio me je ron pedesetogodišnjak

    j. ron corrigan. ispavao sam se a ranac ostavio u hotelu. na trenutak

    sam se lepo osećao. prenoćište je najvažnije. malo sam se podigao

    poželeo sam da se javim prijateljima blag. i ovo veče. i sve

    dane i sve noći da budem blag

    reading 16.11.1991

     

     

     

    10/3643

     

    64  počinjem da hodam readgway putem. sporim putem. dovde me je dovezao ron

    kada smo se rastajali dao mi je fotografiju svog malog sina andrew. sad je andrew moj sin

     

    65  ptice vetar put se tegli ka brdu i vuče svojom dužinom

     

    66  proslaviti lepotu

     

    67  ovo je zemljani meki put. ćutim i idem to je ta proslava. voleo bih da dugo živim

     

    68  objasni mi šta je to postojanje. kako hoda ovaj mali stvor ovim tvojim putem ka tebi

     

    69  čujem svoje korake znači nisam sam

     

    70  ovaj čuveni put je blatnjav. pravi seoski kao što ih je

    po celom svetu. to je onaj isti miris mokre zemlje i trave 

     

    71  blatnjavi put me uči pravom hodačkom ritmu

     

    72  uzbrdica = slope uzbrdo = uphil

    slope of water on the slope

    downhill = nizbrdica

     

    73  stari putevi su prazni. napušteni. svi idu novim putevima. stari

    putevi čuvaju stare nekadašnje mlade priče. vidim tragove konja. ipak je neko

    skoro prošao. sada smo ovde samo ja i jedan gavran koji se polako probija kroz vetar

     

    74  put se pruži ovako

     

    75  kako vetar duva. pita me hoćeš li da pozdraviš nekog

     

    76  sada je put zatravljen i utaban tako da je veliki ugođaj

    hodati. hodam neprestano 3.5 sata. sada već osećam

     

    77  opisujući sebe opisujem njega

     

    78  kiša

     

    79  podignem moju desnu šaku da sa moje leve zapadne strane

    klizne zapadajuće sunce niz moje prtse tamo ka istoku. u malim

    količinama i neprimetnim gestovima je velika budućnost svakodnevice

     

    80  pročitao tekst žak le gofa bez granice iz književne reči i bacio ga po engleskom

    starom putu. tekst na srpskohrvatskom pisan na italijanskom objavljen na francuskom

    iz teksta mi je ostala slika srednjovekovnih šuma koje su bile isto što i ranije pustinje

     

    možda u jednom trenutku

    9. hodanje

    možda u jednom trenutku hodam onako kako je trebalo da hodam

    to je onaj trenutak u kome postajem čovek koji hoda. jedan čovek pod

    svodom nebeskim pevušeći putevima zemaljskim. a u jednom trenutku tako

    hodam. pevam i pevam. doista. dosta. sve je rečeno. i sve dane i sve

    noći da budem blag. blag svetu i da svet bude blag meni

    wantage 18.11.1991

     

     

     

    11/3642

     

    81  danas ću prvi dan hodati po kiši. zavući ću se u svoje odelo i ćutaću

     

    82  razlog ovako usamljeničkog hodanja u utorak pre podne je u neodgonetljivosti razloga 

     

    83  sledim svoj potok koji se sliva niz asfalt. on pravi tako lepe talase

     

    84  huk vetra zaista kao da se valja ogromno more iznad mene

     

    85  sve je samo život i smrt (dok gledam bogatstvo grana koje

    rastu) pišem nagnut nad sveskom nasred puta. pristaje auto sa

    starijom ženom kroz prozor mi pokazuje rukom hoću li tamo

     

    86  kako se ono kaže svi ljudi neka budu u toplim domovima

     

    87  hodam sporo uzbrdicom i gledam u drveće i žbunje gledam u to

    sivilo kišnog dana gledam u te čudesne doline i možda na trenutak naslutim

    šta je to sve. sve je na ovom svetu. ali to je samo trenutak i posle je opet isto kao pre

     

    88  mislim da je bogu milo što sad hodam. i njegovoj

    prirodi je milo jer je sada po ovom nevremenu sama

     

    89  malopre sam rekao sebi ti si srećan čovek kad su ovoliko lud

     

    90  hajde sad grej me moje telo

     

    91  hodam po blatnjavoj beloj kredi od koje su oni ispisali belog konja. sad u meni pleše bog

     

    92  hodam ka njoj ona je u meni

     

    93  ovo što radim je velika umetnost. samo vetar

     

    94  bože daj mi da budem taj jednostavni radosni pevač

     

    95  kada sam ga ugledao zabeleo se u sivilu zatravnjene kosine. wonderfull life

     

    96  u oku belog konja je sada voda od kiše

     

    velika umetnost samo vetar

    10. hodanje

    kako je danas duvao vetar. kako je bilo teško

    čista umetnost. umetnost u hodaču. postojanje

    postojanjem pisanju u slavu. pisanje postojanju

    vetar duva. duva. blag svetu i da svet bude

    blag meni. onako kako je i travama

    wantage 19.11.1991

     

     

    i

     

     

    ron

    čovek koji

    me ohrabrio

    8. hodanje. jutros za

    doručkom ohrabrio me je

    ron pedesetogodišnjak

    j. ron corrigan

     

     

    i

     

     

    ovo

    što radim je

    velika umetnost

    samo vetar

     

     

    i

     

     

    bože daj

    mi da budem

    taj jednostavni

    radosni pevač

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    naslovi o tekstovima i knjigama pre ruže lutanj

    19. mart 2025.

    27499. dan mog života

     

     

    pesma

     

    umetnost

     

    hodanje

     

    nove ideje za pupoljak pahulju

     

    pupoljak pahulja njom samom

     

    susresti se sa samim sobom i mojim delom

     

    zahvalnost bogu na stvaranju

     

    uživaću u susretu sa samim sobom i mojim delom

     

    podavaću se da bi od mog rada stvorio još celovitije i jedinstvenije delo

     

    stvaraću načine za rad uprkos svega

     

     

     

    crvena sveska

     

    crvena sveska slavljenja i večnost radosti 

     

    večna mladost crvene sveske

     

    pisanje šakom pevanja

     

    čednost crvene sveske

     

    odanost crvene sveske

     

    pesma i umetnost crvene sveske

     

    crvena sveska je bog

     

    crvena sveska sam ja

     

    crvena sveska je pesma umetnosti pesme

     

    crvena sveska je umetnost pesme umetnosti

     

    crvena sveska je muzika mog života

     

    crvena sveska je ekstaza šake

     

     

     

    čvor

     

    čvor ko kost

     

    čvor ko odluka

     

    čvor ko prapoverenje

     

    čvor ko izazov

     

    čvor ko podvig

     

     

     

    ja sam asfalt i trava

     

    ja sam je sve ono ko je ja

     

    vučem nežne poteze čitajući i pevajući ja sam asfalt i trava

     

    jezik boga u rađanju

     

    podignuta ruka

     

    ja sam asfalt i trava je rođena

     

     

     

    ja sam ti je on

     

    ja sam ti je on hvala i za ja i za ti i za on

     

    ja sam ti je on je hvala aleksandru tišmi

     

    ja sam ti je on ili hvala na kaji

     

    ja sam ti je on ili hvala na milomiru ili ja imenu

     

    ja sam ti je on ili hvala za ja sam ti si ja sam bog

     

    ja sam ti je on i krug jedne godine

     

    ja sam ti je on i četiri godišnja doba

     

    ja sam ti je on i 12 meseci

     

    ja sam ti je on i 365 dana

     

    ja sam ti je on i svaki dan 

     

    ja sam ti je on i tren večnosti

     

     

     

    kaja

     

    kaja me je rodila za kaju je vredelo živeti

     

    kaja majka božija

     

    kaja je knjiga vrapčić

     

    kaja je kuća svetu a ne obrnuto

     

    kaja knjiga crvendać

     

    kaja je druga od 4 jednogodišnje knjige

     

    kaja večno žensko

     

    kaja je mistika drugog

     

    kaja je milomir

     

    kaja je brak života i pesme

     

    kaja je vrsta leptira

     

     

     

    milomir

     

    milomire zar nije svaka pesma samobistvo pa i pesma milomir

     

    milomire zar svaka reč nije ime boga 

     

    milomire zar svaka reč nije čin boga 

     

    milomire zar svaka reč nije delo boga

     

    milomire zar svaka reč nije pesma boga

     

    milomire zar glagol nije glagoljanje

     

    milomire zar glagol nije oslobađanje od lenjosti

     

    milomire zar glagol nije poklonjenje trudu 

     

    milomire zar glagol nije iskupljenje 

     

    milomire zar glagol nije ispovedanje

     

    milomire zar glagol ne vodi ekstazi

     

     

     

    ja sam ti si ja sam bog

     

    ja sam ili kako su me 30 godina dovele do ja sam ti si ja sam bog  

     

    ja sam ti si ja sam bog ili kako napor lako peva 

     

    ja sam ti si ja sam bog ili kako trud lako stvara 

     

    ja sam ti si ja sam bog ili kako lako hoda podvig

     

    ja sam ti si ja sam bog ili kako 31 godina

    pevanja stvaranja hodanja lako obožuje svako biće

     

    ja sam ti si ja sam bog jer ja je čedo boga

     

    ja sam ti si ja sam bog jer ja je evolucija ja ka ti

     

    ja sam ti si ja sam bog jer ja je revolucija ja ka ja revolicije

     

    ja sam ti si ja sam bog jer ja je revolucija ja k bogu

     

    ja sam ti si ja sam bog jer ja je jabog čedoja

     

    ja sam ti si ja sam bog pesma u čedima svih bića svemira 

     

     

     

    bog bogom bogu bog

     

    bog bogom bogu bog ili kako je pesma u meni postajala bog

     

    bog bogom bogu bog jer pesma pesmom pesmi pesma je

     

    bog bogom bogu bog ne odustaj srećo

     

    bog bogom bogu bog i kad skoro niko ne zna za 

    pesmu bog bogom bogu bog pesmi je dobro i bogu je lepo

     

    bog bogom bogu bog kad je svako u bilo kom bilo koji bog

     

    bog bogom bogu bog ko oko kamena

     

    bog bogom bogu bog bilo gde uho trava je

     

    bog bogom bogu bog bilo kad nos je uvek samo tvoj nos voljena moja

     

    bog bogom bogu bog bilo ko koža sunca je

     

    bog bogom bogu bog dok jezik jezikom pesme ljubi i ljubljen je

     

    bog bogom bogu bog u bogu je i prvi i jedan jedini i najbolji bo mi bomimabo ma bo

     

     

     

    varšava

     

    varšava je sve i ništa

     

    varšava je ime jedne pičke i varšava u svakoj pički 

     

    varšava je vatra i voda

     

    varšava je sve ono što je želelo da se iskupi u meni i u varšavi

     

    varšava je svako ko želi da varšavu iskupi u sebi

     

    prve rečenice velikih književnih dela u varšavi

     

    varšava je odanost ubitačnoj krizi iz koje je rođena buduća varšava

     

    varšava je nadahnuće svakom ko se poda varšavi

     

    varšava su sva imena u imenu boginje

     

    varšava su svi oni koje sam voleo a sad volim još mnogo više

     

    odkuda po ciglama zelena mahovina

     

     

     

    ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

     

    ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje je pobuna

    mladosti rečenice ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

     

    ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje je prkos

    ideala rečenice ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

     

    ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje je zavet

    odgovornosti rečenice ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

     

    ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje je podvig

    savesti rečenice ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

     

    ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje je testament

    svesti rečenice ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

     

    ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje budi sa mnom do kraja i novog početka 

     

    ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje budi nebo svakom ko je krenuo u nebo

     

    ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje je moja ljubav za nju oduvek i zauvek

     

    ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

    budi buda hristu i hrist muhamedu i muhamed ruži

     

    ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje su svi moji porazi koji slave

    orgazme i poraženih jer je u njima ljubav sloboda istina uprkos poraza

     

    ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje budi

    svako ko me peva stvara hoda u hrabrosti svojoj

     

    ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje samo mi je do boginje

     

    ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje samo mi je do tvoje ljubavi i ljubavi svih bića

     

    ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje samo mi je do tvoje slobode i slobode svih bića

     

    ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje samo mi je do tvoje istine i istine svih bića

     

    ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje samo mi je do tvoje i dobrote i lepote svih bića

     

    ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje da. ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

     

     

     

    hodanje za poeziju

     

    hodanje za pesmu i to oduvek i zauvek

     

    i, izazivati pažnju

     

    ja sam neiscrpna pesma koja se nogama piše

     

    ideja je uvek stara korak je uvek nov

     

    hodam da bih video sebe kako hodam

     

    put je svest. misterijska svest. majstorstvo neznanja

     

    dok si na nogama koračaćeš

     

    u daljini se sve pretvara u jedno

     

    ne slušam sebe nego šta mi put kaže

     

    još dva sata hodanja

     

    i sve je u rečima

     

     

     

    dete dečak

     

    hodam ovom stazom ostavljajući svoju snagu nekom da je sretne

     

    toliko sam sam da su to već dva dečaka u meni

     

    pre šesnaest dana se odlučih deset godina ću lutati evropom

     

    18 reči za 18 dana trećeg hodanja za poeziju

     

    dete je bogić. dečak je bog. dete dečak je pesma boga 

     

     

     

    nevini put

     

    tvrdoglavost magarca. dobroćudnost slona i

    lepotu konja poseduje onaj koji ide svojim putem

     

    hodači su izgnanici

     

    to je toliko lepo i besmisleno da samo zajedno čini poeziju

     

    ne izmišljaj. učini

     

    ... da bi lakim korakom hodao jezik boga

     

    pevač na putu. taj sam

     

    nogu pred nogu svedočiti ono što jeste

     

    da bih prošao prolazim kroz ono kroz čega drugi neće

     

    šta mi je hteo reći vrabac koji je skakutao ispred mene

     

    žudnja za spasom drugih. svoj život za njihov život

     

    nevini put me je doveo do odanosti bespuću boga

     

     

    i

     

     

    jako

    sm uživao

    u čitanju

     

    crvene sveske

     

    čvora

     

    ja sam asfalt i trava

     

    ja sam ti je on

     

    kaje

     

    milomira

     

    ja sam ti si ja sam bog

     

    bog bogom bogu bog

     

    varšave

     

    ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

     

    hodanje za poeziju

     

    dete dečak

     

    nevinog puta

     

     

    i

     

     

    sve

    sam ih

    posle čitanja

    proglasio živim

    bićima i to je sad

    otkrivam i bio  razlog 

    njihovog čitanja i

    objavljivanja u

    autobogografiji

    i

    sajtu

    miroslavmandic.name

     

     

    i

     

     

    od sutra

    svakog dana

    oko godinu dana

    čitanja ruže

    lutanja

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    autobogografija do sada i do pupoljka pahulje boga

    18. mart 2025.

    27498. dan mog života

     

     

    do sada sam

    u autobogografiji

    prošao kroz

    poglavlja

     

    život

    446 naslova

     

    divljenja

    294 naslova

     

    nekonomija svesti i savesti

    132 naslova

     

    večna umetnost

    282 naslova

     

    danas sam

    iz ta 4 poglavlja

    odabrao sledeće

    naslove

     

     

    život

     

    guguti

     

    kaja

     

    milomir

     

    sobe i stvari u sobi

     

    patrijarha čarnojevića 19

     

    ulica patrijarha čarnojevića

     

    igralište slavije

     

    fudbal

     

    bioskop

     

    pesme podbarske

     

    prvi dan u školi

     

    deset sati 15. avgusta 1958

     

    sahrana

     

    kaja udovica

     

    dobrota posle smrti

     

    matematika smrti

     

    ćira aćanski

     

    oljenka

     

    prvi poljubac

     

    prva godina u vojvodini i treća godina srednje škole

     

    branislav štrboja

     

    prva velika odluka

     

    umetnost i prvo jebanje

     

    slobodan tišma

     

    grupa kod

     

    svaku noć vraćanje kući sam

     

    divljenja

     

    zašto sam se odrekao 1970. godine i rada u grupi kod u slavu grupe kod

     

    miroslav mandić jebe svima mater

     

    prekid

     

    proleće 1971 i presudni dan

     

    14. jul 1971

     

    pesma o filmu

     

    crvena sveska

     

    suđenje

     

    pupoljci

     

    9094

     

    zatvor

     

    ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje - doživljaj

     

    i slavko bogdanović u zatvoru

     

    podignuta ruka u zatvoru

     

    nebo

     

    odluke sa kojima sam izašao iz zatvora

     

    duška

     

    prvi korak

     

    lišće-drvo života prva desetogodišnja slika

     

    pustinjske godine

     

    čvor

     

    ksenija buštrević

     

    nacrtah tri crte nikada nacrtane

     

    ponovo umetnost i to neka druga umetnost

     

    rad za želimira žilnika i strah od smrti

     

    ja sam ti je on

     

    vesna milović

     

    put u ameriku ili novi život indijanaca

     

    odluka - hodaću

     

    varšava

     

    prvo hodanje za poeziju

     

    ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje - knjiga

     

    drugo hodanje za poeziju i knjiga hodanje za poeziju

     

    ne rađati biološki

     

    čovek koji piše

     

    molitva

     

    odluka o desetogodišnjem hodanju

     

    treće hodanje za poeziju

     

    knjiga dete dečak

     

    prvi rokovnik 11. februar - 18. april 1989

     

    da mi nenasilje mesto krvi teče u žilama večno

     

    u teškim vremenima duše nam čuvaju male pesme

     

    svet nije u opasnosti prožet je saradnjom i dobrota je jedina u stalnoj promeni

     

    ono od čega je i drveće od toga sam i ja

     

    četvrto hodanje za poeziju

     

    knjiga nevini put i nevini put kroz evropu

     

    sve više se razlikujem od ljudi

     

    nikakav komformizam u pisanju

     

    ptice će spasiti svet

     

    ruža lutanja je toliko pionirska da se osećam kao dete

     

    prvi korak i prva latica ruže lutanja

     

    divljenja potvrđuju boga

     

    dvoje na putu bog

     

    knjiga kaja i kajin odlazak

     

    maraton u atini alithia tanatos den iparhi

     

    prvi spomenik anonimnim snagama ljubavi poslednjeg dana prve godine ruže lutanja

     

    hodanje plivanje preplivavanje

     

    tvoj život mi je važniji od mog

     

    aleksandar tišma mi predložio da na 50 rođendan odlučim da ću živeti 100 godina

     

    zemlja se pretvorila u plavu ružu

     

    ko uživa živi me. ko još više uživa slavi me

     

    kraj ruže lutanja ili moguće je ljubiti sve

     

    otišao sam u petu umetnost

     

    minđuša na levom uvu

     

    na trenutak dok sam hodao pored vode bio sam srećan

     

    manastir vremena i druge stvari u 2003 godini

     

    tek odbačeni nešto vredimo

     

    večna umetnost

     

    ne želim ja da uspem u svetu nego da svet uspe u meni

     

    voleti boga je najhrabriji život

     

    plave ruže. plavi film. bela knjiga miroslav mandić

     

    razlaz. čitanje u zatvoru. preseljenje

     

    boga proslavljam tako što nikog ne zovem

     

    ruža mosta ili na mostu u predvečerje

     

    virtuelno poklonjenje

     

    reč ljubav mi je na slepoočnici

     

    svečani nedeljni ručkovi na internetu

     

    početak desetogodišnjeg pupoljka hodanja

     

    86400 trenutaka umetnosti u 86400 sekundi svakog dana 

     

    početak pisanja knjige ja sam ti si ja sam bog

     

    milina predživota

     

    mala

    pesma

    veliko

    delo

     

    pesme dame

     

    12 najlepših pesama mog života

     

    fotografije konja - mog lica ili zbogom čovečanstvo

     

    deset godina slike plave ruže i deset godina filma plavi film

     

    trinaesta godina knjige bog miroslav mandić bog

     

    prvi pesnik - jedan jedini umetnik - najbolji hodač

     

    kraj pupoljka hodanja drugog obilaska

    planete zemlje i drugog desetogodišnjeg hodanja

     

    bo

    mi

    bomimabo

    ma

    bo

     

    autobogografija se rodila 24. avgusta 2020

     

    četiri hodanja svakog dana

     

    ja jesam pevam stvaram hodam ljubim boga

    i ja jesam pevam stvaram hodam ljubi bog

     

    čuđenje. divljenje. poistovećenje

    poklonjenje. poslušanje. podavanje. oboženje

     

     

    divljenja

     

    svi divljeni divim vam se zauvek

     

     

    nekonomija svesti i savesti

     

    novac i najranije detinjstvo

     

    novac i hleb

     

    novac i dobrota novca

     

    novac i bioskop

     

    prosjak i novac

     

    učiti da bi se divilo a ne bilo pametan

     

    ne-raditi slušati muziku i pobuniti se protiv muške kulture

     

    ne-raditi nego čitati i prekinuti rat

     

    ne-raditi igrati fudbal

     

    ne-raditi gledati filmove i biti na strani slabijih

     

    ne-raditi nego se osamljivati i tražiti smisao života 

     

    ne-raditi biti pesnik i umetnik i prekinuti i sa poezijom i umetnošću i otići u zatvor

     

    posvećenjem raditi odlukama se posvećivati

     

    čudo podviga i podvig čudom

     

    istrajavanje u idealima mladosti i odlukama koje sam doneo u zatvoru

     

    biti za siromaštvo

     

    prosjačka povelja

     

    64 prosjaka prose za ružu lutanja

     

    prvi korak ruže lutanja je i prvi korak ruže savesti koju zovem ekonomija savesti

     

    proizvode na ruži lutanja nisam prodao jer se nisam prodao nego

    sam se bogu podao i oni pripadaju bogu tebi svim bićima i svemiru

     

    ja sam besplatni ili najskuplji

     

    vrećica hotela života

     

    64 pupoljka pevaju pupoljku svih bića

     

    mirjana lukić

     

    313 kafa hrabrosti

     

    hleb vino postelja put ruža preduzeće hram

     

    davanje - primanje je podavanje od boga do boga

     

    beskućništvo ekonomije savesti. bezvlasništvo ja javnosti. besplatnost

    ja tržišta. beskorisnost večne umetnosti. bezazlenost pupoljka pahulje

     

    novčanica kosmos

     

     

    večna umetnost

     

    detinjstvo i lepo

     

    pevanje sa kajom

     

    unutrašnji život mi je važniji od spoljašnjeg života

     

    baviću se umetnošću hodaću gde me noge nose

     

    pevaću što mi srce želi

     

    stvaraću ono što moj um jeste

     

    napor u ukusu 

     

    umetnik je pesnik

     

    umetnost me je uzbuđivala ali me je umetnik stvarao

     

    nova umetnost je uvek tu u vazduhu

     

    umetnost ja

     

    ja umetnosti

     

    ja sam umetnost

     

    prekid sa umetnošću kao zanatom

     

    odlazak u nebo pustinje

     

    lišavanje kao srce umetnosti

     

    naziranje boga kao um umetnosti

     

    ruža lutanja i četvrta umetnost

     

    više se nisam pitao o mom životu i mojoj umetnosti samo

    sam se prepustio lutanju evropom jer samo bog je uspeh

     

    promena imena lutanje evropom u ruža lutanja

     

    lepota prvog koraka ili svi koraci su u prvom koraku

     

    deset godina preda mnom su bili kao veliki talas koji se nadvio nada mnom

     

    nisam ni u snu mogao da zamislim da će biti tako teško a tek da će biti tako božanski

     

    snaga ruže lutanja me je izbacila iz orbite postojećeg

     

    sve više sam se oslanjao samo na sebe jer bio sam sam u svemiru

     

    videti još nepostojeće

     

    stvarati još nestvoreno

     

    četvrta umetnost je umetnost jednog bića za sva bića

     

    preobražavanje ruže na tlu evrope u ružu svemira

     

    preobražavanje planete zemlje u ružu ili stvaranje

    novog živog bića a ne više stvaranje umetničkog dela

     

    preobražavanje čoveka u boga

     

    živo biće ruže lutanja

     

    večna filozofija i svi oni koji su stvarali jedno

     

    večna umetnost ili sedam umetnosti jedne umetnosti

     

    bog je postao čovek da bi čovek postao bog

     

    narodna umetnost i čuđenje

     

    akademska umetnost i divljenje

     

    talentovana umetnost i poistovećivanje

     

    genijalna umetnost ili poklonjenje

     

    anonimna umetnost ili poslušanje i prihvatanje nepoznatog koje mi se samo otvorilo

     

    umetnost svih bića ili podavanje drugom obilasku planete zemlje

     

    večna umetnost i oboženje

     

    večna umetnost kao lopta bivanja a ne više krug postojanja

     

    večna umetnost su 36 umetnosti i 1296 pesama koje čuvaju večnu umetnost

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    tri dana predaha u autobogografiji pred ružu lutanja

    17. mart 2025.

    27497. dan mog života

     

     

    oh

    do daha

    mi je

     

     

    i

     

     

    do

    daha

    boga

     

     

    i

     

     

    bo

    samo

    me diši

    bog sam u

    svakom

    tvom

    dahu

     

     

    i

     

     

    bo

    samo

    me diši

    reč

    si

    moja

     

     

    i

     

     

    bo

    samo

    diši jer put si

    jer ruža si jer

    bespuće si

    jer bog

    si

     

     

    i

     

     

    dišem

    miroslav

    mandić

    jebe

    svima

    mater

    iz 21. januara i 

    9. februara 1971 je

    ljudska umetnost koja

     privlači i neutrališe

    negativnu energije

    među ljudima

     

     

    i

     

     

    dišem

    miroslav

    mandić

    jeste

    svima

    mater

    iz 30. septembra

    2009 je večna umetnost

    koja privlači pozitivnu

    energije za svako

    i sva bića

     

     

    i

     

     

    dišem

    bo

    mi

    bomimabo

    ma

    bo

    ljubi

    sve

    i

    svakog

    rođeno u

    15:15 11. aprila

    2020 je umetnost

    boga i stvaranje

    ljubavi slobode

    istine za

    sve

    i

    svakog

     

     

    i

     

     

    ne bi bilo

    autobogografije

    da nije bilo ruže

    lutanja i zato predah

    pred godinu dana

    čitanja ruže

    lutanja

     

     

    i

     

     

    već

    4 godine

    i 3 meseca

    strujim

    jesam

    pevam

    stvaram

    hodam

    ljubim

    vaskrsavam

    autobogografiju

    boa

    mia

    boamiamaaboa

    maa

    boa

     

     

    i

     

     

    još

    5 godina

    i 9 meseci

    je

    strujanja

    bivanja

    pevanja

    stvaranja

    hodanja

    ljubljenja

    vaskrsavanja

    autobogografije

    boa

    mia

    boamiamaaboa

    maa

    boa

    je

    preda

    mnom

     

     

    i

     

     

    željan

    sam boga

    željan sam

    željnih

    boga

     

     

    i

     

     

    željan

    sam onih

    koji me

    žele

     

     

    i

     

     

    željan

    sam

    ljubavi

    slobode

    istine

    autobogografije

     

     

    i

     

     

    željan

    sam

    dobrote

    i

    lepote

    autobogografije

     

     

    i

     

     

    željan

    sam

    čednosti

    i

    odanosti

    autobogografije

     

     

    i

     

     

    evo

    kako počinje

    autobogografija

     

    ponoć

    1. januar 2021.

    25961 dan mog života

     

     

    bo

    mi

    bomimabo

    ma

    bo

    nekoliko

    minuta

    posle

    ponoći

    1

    januara

    2021

    kad

    se

    rađa

    novi

    svet

    ljubavi

    bože

    nežno

    nežno

    nežno

    nežno

    nežno

    nežno

    nežno

    te

    ljuljam

    na

    mojim

    grudima

     

     

    na kolenima

    sa bogom tobom

    svim bićima svemirom 

    počinjem da u ponoći početka

    pevam stvaram hodam

    ljubav slobodu istinu

    za tebe sva bića

    i svemir

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno te ljuljam

    na mojim grudima je

    autobogografija

    moja

     

     

    srećan

    sam što se 

     

    bože

    nežno

    nežno

    nežno

    nežno

    nežno

    nežno

    nežno

    te

    ljuljam

    na

    mojim

    grudima

     

    preobrazilo

    u

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

    preobraženja

    su autobogografija

    moja i autobiografija

    svih mojih i svačijih

    preobraženja

     

     

    ovog

    trena svako

    biće pevuši svim

    bićima svemira

    i svemiru

    volim

    te

     

     

    ovog

    trena sva

    bića svemira

    šapuću svakom

    biću svemira i

    svemiru

    volimo

    te

     

     

    ovog

    trena svako

    i sva bića svemira

    i svemir šapuću tebi

    volimo te ti nikad

    nećeš umreti

     

     

    i

     

     

    jebežljiva

    ljubav je moja

    ljubav. jebežljiva

    sloboda je moja

    sloboda. jebežljiva

    istina je moja

    istina

     

     

    i

     

     

    jebežljiva

    ljubav je moja

    sloboda. jebežljiva

    sloboda je moja istina

    jebežljiva istina je

    moja ljubav

     

     

    i

     

     

    srećo

    moja podaj

    se svakom i svim

    bićima da svako i

    sva bića budu

    srećna

     

     

    i

     

     

    oh

    jebote

    kako mi prija

    ovaj predah. ovo

    jebežljivo uživanje

    u autobogografiji. ovo

    slavljenje jebanja ko

    pesme boga koju

    bog neprestano

    pevuši ljubeći

    samog

    sebe

    da

    bi

    svako

    biće

    osećalo

    da

    je

    voljeno

    i

    ljubljeno

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    nevini put me je doveo do odanosti bespuću boga

    15. mart 2025.

    27495. dan mog života

     

     

    nevini put

    kroz evropu se

    evo u 14:22 15. marta

    2025 preobrazio u 

    bespuće boga

    svemirom

     

     

    i

     

     

    preobražavanje

    je odanost tvari kojom

    tvar vaskrsava uprkos

    svojoj smrtnosti

     

     

    i

     

     

    odanost

    preobražavanja

    duha u bogu pa i

    kad bogu nije ni do

    boga duh vaskrsava

    uprkos straha od

    sreće i radosti

     

     

    i

     

     

    nevini put

    je oduvek i zauvek

    početak koji u nevinom

    putu počinje sa

     

    12:24

    o

    srećo

     

     

    i

     

     

    o

    srećo

    su reči

    boga

     

     

    i

     

     

    reči

    boga

    su

    sreća

     

     

    i

     

     

    nevini put

    je bio sav u svetlu

    ruže lutanja mog prvog

    desetogodišnjeg hodanja

    koje me je čekalo sledeće

    godine da mu dam

    moj život

     

     

    i

     

     

    nevini put

    nije izdao ni put ni

    nevinost ni nevinost

    puta i zato je nevini put

    jedini put do koga je

    svakome stalo

     

     

    i

     

     

    nevini put

    je nevino telo

    koje se podaje 

    podatnoj duši

    koja je devojka

    duha božijeg

    u koraku

    boga

     

     

    i

     

     

    nevini put

    je opičenost koja

    je jedina spremna 

    da pumpa za sve i

    za svakoga ali i ne

    više za one koji

    pumpaju samo

    za sebe

     

     

    i

     

     

    nevini put

    je poraženost

    moja koja mi

    vaskrsava

    čednost

     

     

    i

     

     

    nevini put je

    14:49 15. marta

    2025 koji je slava

    20:45 22. juna 1990 u

    kome je evropa ponovo

    zajahala čednost na

    leđima bika koji je

    živi bog

    sve

    mira

    svemira

     

     

    i

     

     

    nevini put

    me je još više

    načinio

     

    odanim

    pesnikom

     

    odanim

    umetnikom

     

    odanim

    hodačem

     

    zato

    potvrđujem

    svaki korak

    nevinog

    puta

     

    svaku

    reč

    nevinog

    puta

     

    svaku

    kap

    kiše

    nevinog

    puta

     

     

    i

     

     

    četiri

    hodanja

    za poeziju

    su

     

    56 dana

    prvog

    hodanja

     

    20 dana

    drugog

    hodanja

     

    18 dana

    trećeg

    hodanja

     

    18 dana

    četvrtog

    hodanja

     

    ukupno

    112 dana

    hodanja

    za poeziju

    kroz evropu

    od stražilova

    do londona

     

     

    i

     

     

    četiri

    hodanja

    za poeziju

    su nevini

    put

    evrope

     

     

    i

     

     

    tekst

    zašto sam

    hodao 2150 000

    koraka za poeziju

    sa prvog hodanja

    je napisan ko

    sećanje

    puta

     

    tekst

    i, izazivati

    pažnju sa drugog

    hodanja je pevao

    put sa hodačkim

    slovom

    i

     

    tekst

    dete dečak

    sa trećeg hodanja

    je moj prvi centrirani

    tekst jer tek tako 

    tekst diše ko

    put

     

    tekst

    nevini put sa

    četvrtog hodanja

    je obeležen vremenom

    svakog zapisa i pismima

    koje sam slao prijatelijima

    jer i ona takođe stvaraju

    božiju formu puta i to

    mog jedinog

    puta

     

     

    i

     

     

    poslednjeg dana

    hodanja u blokčiću

    sam zapisao

     

    prvo hodanje

    za poeziju

     

    hrabrost nadoknađivanje

     

    lepota u narodnom

     

    poruka nevinost

     

    šta me vezuje ritam plahovitost

     

    asocijacije mladićka smrt

     

     

    drugo hodanje

    za poeziju

     

    hrabrost prepustiti se

     

    lepota plavilo boga

     

    poruka prihvatiti sve

     

    šta me vezuje prefinjenost himničnosti

     

    asocijacije svetski bol

     

    slušajmo zajedno

     

     

    treće hodanje

    za poeziju

     

    hrabrost da se odluta

     

    lepota u otkačenosti

     

    poruka odvezati se

     

    šta me vezuje modernitet rokenrol mladost

     

    asocijacije sktnica

     

     

    četvrto hodanje

    za poeziju

     

    hrabrost da se sukobljava

     

    lepota snaga vizije

     

    poruka nezavisnost autentičnost

     

    šta me vezuje utočište u stvaralaštvu ludačkih količina

     

    asocijacije frajer

     

    budalo brate na pravom si putu ali cunjajući

     

     

    i

     

     

    sa sva

    četiri hodanja za

    poeziju doneo sam i

    velike slike u malim crtežima

    za koje verujem da su čedna

    umetnost koja ne dozvoljava da

    je bilo ko izglobi iz čednosti jer

    požrtvovanje me je sačuvalo

    od amarerizma a privid

    amaterizma me

    zauvek čuva

    od

    užasa

    profesionalizma

     

     

    i

     

     

    štap

    je pesma

    štap su moja

    četiri hodanja za

    poeziju. hodački

    štap je hodačev

    hram u pokretu

    kojim i u ovim

    trenucima

    pevam

    boga

     

     

    i

     

     

    a

    ti

    ko

    god

    da

    si

    ti

    samo

    da

    znaš

    od

    ovog

    trenutka

    u

    15:52

    15

    marta

    2025

    nevini put

    proglašavam

    tek

    rođenim

    živim

    bićem

    svemira

    i

    čedom

    jednog

    jedinog

    boga

    amin

     

     

    i

     

     

    15:52

    15

    marta

    2025

    je

    amin

    ljubavi

    slobodi

    istini

    nevinog

    puta

    za

    svako

    i

    sva

    bića

    svemira

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    žudnja za spasom drugih. svoj život za njihov život

    14. mart 2025.

    27494. dan mog života

     

     

    osamnaesti dan

     

    10:25  blejk je bio šeret. jednom dok je srao u grmlju došao je debeli

    bog i prdnuo. kako su se samo njih dvojica posle toga dobro zezali

     

     

    10:30  blejk ti je kao luk sa onim ljuskama što

    se krune rekao mi je nikola šuica pre polaska

     

     

    10:32  žudnja za spasom drugih. svoj život za njihov život

     

     

    10:34  nijedan jedini vrabac kao ni ceo kosmos ne sme patiti

     

     

    10:35  a ti znaš kod luka je najvažnija voda

     

     

    10:53  izgubljeno dete spasava lutajuća svetlost

     

     

    11:02  odbio je da deli mišljenje sa lažovima

     

     

    11:14  za njega je izuzetno važno to da je priroda u stalnom cvetanju

     

     

    11:21  i veverica je mrtva

     

     

    11:35  više nas neće mučiti. od sada mučimo mi graknuše i organizovaše se hrišćani

     

     

    12:00  možda najružnija stvar na svetu ta ogromna količina hrane koju iznose

     

     

    12:01  žao mi je što ovom prosjaku nisam dao više

     

     

    dragi slobodane

    sušim noge na desetak

    kilometara od centra londona

    teško mi je da to objasnim to gađenje

    nad bogatstvom. kako su samo ružne

    te ogromne samoposluge sa tim

    ogromnim korpama koje su mnogima

    i male pa im sa vrha pada. kada

    bih živeo u engleskoj bio

    bih ponositi siromah

    plemić

     

     

    14:02  vraćao sam se jedan kilometar nazad i našao sam

    je inače ne bih mogao ovo zapisati. kako mi stvari nekad znače

     

     

    14:08  siromaštvo je kao i žene u poznim godinama puno snage za preživljavanjem

     

     

    dragi davide

    14:16

    na par kilometara

    sam od centra londona

    uskoro je kraj. ta četiri hodanja

    kao eliotova četiri kvarteta ili

    vivaldijeva četiri godišnja doba

    jedan put. živi put taj put od poezije

    za poeziju. put bez puta tamo gde božiji

    sinovi izgube sebe da bi se ponovo pronašli

    kaže majstor ekhart. zašto kažem poezija kad

    je po svojoj realnosti to bliže svakom odsustvu

    poezije. baš zbog toga. ti putevi ti dani kišnjenja ti

    sati u kojima sam poslednji čovek na svetu a naravno

    i jedini njegov kralj. ti kilometri koji se tope a mnogo

    ih je. to ćutanje i ćutanje pa bolovi u telu. moji bolovi i

    moje telo. ta nežnost prema štapu i njegova solidnost

    i solidarnost sve je to prazno i tu se obnavlja poezija

    i odmara od onih gužvi u koju su je sabili pesnici i

    profesori. dok ti ovo pišem sve vreme pogledavam

    u jednu ženu par godina stariju od mene tako

    lepo snažnog tela i puna veselosti

    kojom zasmejava ostale

    tri žene. vidimo se u

    beogradu

     

     

    draga dinka

    14:31

    približio sam se

    sad sam malo izgubljen jer

    je upravo iz restorana otišla žena u

    kojoj sam uživao i odmarao se prethodnih

    dvadesetak minuta. bila je tako vesela sa

    onim nosom blizu pedesetih sa onim leđima

    kojima ne pristaje na ne može se sa onim

    bokovima kojima se kidaju prepone

    muškaraca. umora je u meni

    mnogo. basnoslovno

     

     

    draga vesna

    14:40

    prazan sam i

    umoran. izlaze svetovi

    iz mene. ostajem bez sebe

    hvala bogu hvala usamljenicima

    i umetnicima kod njih uvek ima

    mesta u naručju. pred polazak na

    voz u beogradu sedeći na klozetskoj

    šolji otvorio sam tri puta rečnik

    ezoterizma tražeći savete iz

    njega za moje predstojeće

    hodanje. dobio sam

     

    1 postupnost

     

    2 magična toplina

     

    3 seje se materijalno telo a uskrsava u spiritualnom duhu

     

    tako je i bilo

    ti si jedna od retkih

    osoba (možda i jedina)

    koja mi je pomogla i

    pratila na sva četiri

    hodanja. nek ti se

    privrženost vrati

    uvećana

    polazim

     

     

    15:02  približavanje. ravnodušnost. juče sam imao jednu dobru reč nestala mi je

     

     

    15:34  dolaženje je lebdenje. kruženje u pravoj liniji

     

     

    15:45  za pet sati ću se sresti sa slavkom bogdanovićem kao što smo se

    jednom već sreli pre 18 godina u biblioteci zatvora u sremskoj mitrovici

     

     

    17:00  jer. jer tamo gde ne postoji više ništa i više nema tla

    upravo tamo ćemo pobiti naše kolje - gustav landauer. novi žulj

     

     

    17:15  no pesnici su kažeš kao sveštenici boga vina

    što od zemlje do zemlje hodaše u svetoj noći - helderlin

     

     

    17:42  vilijem dolazim

     

     

    20:45  hodam polako. sve je obavljeno

     

     

     

    kraj

     

     

    i

     

     

    sutradan

    sam bio na

    blejkovom grobu

    sačekalo me je

    dvadesetak

    ljudi

     

     

    i

     

     

    na stotinak

    metara od groba 

    sam počeo da hodam

    jako sporo. pred samim

    grobom štap koji mi je bio

    u levoj šaci prebacio sam u

    desnu šaku kojom sam pre

    18 dana dodirnuo belu ružu

    na rembovom grobu a 

    sad sam levu šaku

    približavao

    blejkovom

     

     

    i

     

     

    kad sam

    dodirnio blejkov

    grob spojio sam ga

    raširenim rukama i

    svim koracima

    sa remboom

     

     

    i

     

     

    okrenuo

    sam se prema

    ljudima i grunuo

    je iz mene neki

    drevni plač

     

     

    i

     

     

    otišao

    sam iza

    groba i čučnuo

    u travu da se

    smirim

     

     

    i

     

     

    kada

    sam se smirio

    rekao sam prisutnima

    da ću sledeće godine

    sa ovog mesta krenuti

    na desetogodišnje

    hodanje ružu

    lutanja

     

     

    i

     

     

    alison mi

    je kasnije rekla

    da je u trenutku

    kad sam šakom

    dodirnuo blejkov

    grob videla

    svetlost

    koja je

    blesnula

     

     

    i

     

     

    prijatelji kojima sam pisao

     

    branko vučićević

     

    voja stojanović

     

    david albahari

     

    marjan rožanc

     

    miodrag lazarov pashu

     

    vesna milović

     

    ričard berns

     

    lazar stojanović

     

    dolores čaće

     

    slobodan tišma

     

    žarko radaković

     

    jovan hristić

     

    zoran belić

     

    vaclav havel

     

    milovan danojlić

     

    sun mandić

     

    ljuba gligorijević

     

    tanja marković

     

    kaja mandić

     

    dinka pinjon

     

    vesna gaspari

     

    bojana albahari

     

    srđan valjarević

     

    želimir žilnik

     

    vladica milosavljević

     

    viktor segalen

     

    kolja mićević

     

    laza crkvenjakov

     

    gertruda stejn

     

    niko

     

     

    i

     

     

    nijedan

    jedini vrabac

    kao ni ceo

    kosmos ne

    sme patiti

     

     

    i

     

     

    izgubljeno

    dete spasava

    lutajuća

    svetlost

     

     

    i

     

     

    tamo gde

    ne postoji više

    ništa i više nema tla

    upravo tamo ćemo

    pobiti naše kolje

    gustav landauer

     

     

    i

     

     

    no pesnici

    su kažeš kao

    sveštenici boga

    vina što od zemlje

    do zemlje hodaše

    u svetoj noći

    helderlin

     

     

    i

     

     

    hodam

    polako

    sve je

    obavljeno

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    šta mi je hteo reći vrabac koji je skakutao ispred mene

    13. mart 2025.

    27493. dan mog života

     

     

    šesnaesti dan

     

     

    draga dolores

    četem pre podne

    poezija je svetlost koja

    živi u mraku. eto to sam mislio

    misleći na en i bila kod kojih sam

    noćas spavao predhodno prepešačivši

    38 km što je i za jednog mlađeg miroslava

    dovoljno. en radi u kancelariji a bil je književnik

    sad piše svoj prvi roman o jednom svešteniku

    u nikaragvi koji razgovara sa kojotima. šta bila

    vuče da sluša muziku španskih jevreja da se

    otvara južnoj americi a ne da bude ponosni

    englez. šta ako ne svetlost u mraku

    zaludnosti. večni dome božiji. itd

    i tako dalje do šta da ti kažem

    sestro moja indijanska

     

     

    11:38  trenuci su božije slavlje

     

     

    14:05  jebem ti pa kako ćemo vratiti naše duše. jer kad

    kažem helderlin i blejk ja mislim i prašina na pantalonama radnika

     

     

    14:06  tu smo da razumemo odakle dolazi energija

     

     

    14:27  sa bilom kod bila čajldiča. link vrej. radnici. bluz. siromaštvo. voda što vri. soba u

    gustom neredu. jezik i jezici. votka. crnkinje. rok sa indijanskim napevima. limena bluz gitara

     

     

    15:35  doći će do osvete obojenih za dvesta-trista godina

     

     

    15:40  šta mi je hteo reći vrabac koji je skakutao ispred mene

     

     

    15:41  divim se lepoti ove crnkinje. učestvujem sa njom

     

     

    16:17  gradovi. gradovi. da vidiš i da budeš viđen. da vidiš te što te do bola dovode žene

     

    gradovi. gradovi. trijumf njihovih graditelja

     

    gradovi. gradovi. otvorene škole haosa

     

    gradovi. gradovi. niču propasti u slavlje

     

     

    16:23  kad kažem da je sloboda jedino u telu mislim to

    gledajući sve ove ljude koji su morali pristati na data im tela a 

    ima ih raznih. moćnih. i ne samo ružnih nego zašto toliko i tako ružnih

     

     

    18:59  pijanstvo. rasplinutost kojom se traže srodne duše. to

    su emocije ranog bratstva kada nas isteraše da po dvorištu svoju

    kaznu odradimo. to smo mi u jeziku izgubljeni ponovo u jeziku nađeni

     

     

    21:56  u kojoj je to priči o tome pisano

     

     

    22:35  i ono što se zove ispražnjenost

    ispražnjenost koja priprema dušu za blagoslov i milost

     

     

    0:50  preplitanje. pevajući preplićeš. preplićući pevaš u jednoj

    jedinoj pesmi koju pevamo. a sad mi se spava sa snovima

     

     

    sedamnaesti dan

     

    8:54  sve je to objava nekoga nekome

     

     

    9:45  zašto sam ja prostitut

     

     

    10:10  ja sam pilgrim. monk. hermit. tramp. hobo. bum. begar

     

     

    10:17  senka moje olovke dok pišem

     

     

    10:18  koja je to snaga u ljudima. samo u gležnjevima ove

    žene što je prošla pored mene noseći svoje telo ka slavi

     

     

    12:38  reci leba ti to je ona moćna rečenica koju 

    sam slušao kao dete. i neprevodiva je kao i detinjstvo

     

     

    12:58  da li znaš zašto su ružne žene tako vatrene u krevetu pitala me je jednom

    jedna ljubljančanka prateći me na voz. zato jer misle da im je to poslednji put

     

     

    13:00  zašto sam ja tako pametan taj čuveni krik iz devetnaestog veka

     

     

    14:50  ... kiša kiša pričam sam sa sobom samom sebi...

     

    ... kiša pričam kao vojvođanski paor...

     

    ... to je nešto štogod kiša...

     

    ... kiša devojčica i dečak kisnu vraćajući se iz...

     

    ... kiša visoka žena gura u kolicima svoje dete...

     

    ... kiša devojčica dotrčava do kola koja je čekaju...

     

    ... žena sa detetom na grudima i cigarom u ustima...

     

    ... devojka kiša na kiša kiša autobuskoj stanici...

     

    ... indijski dečak se niše u hodu kao da je crnački dečak...

     

    ... kiša ne možeš hodati stazom pre nego sam postaneš staza. buda kiša...

     

    ... druže moj a ja se prepakujem jer sve mi postaje mokro...

     

    ... kiša najlon kese su spas...

     

    ... vetar...

     

    ... kiša vetar kroz rupe na autobuskim...

     

    ... crvene telefonske govornice kiša...

     

    ... voda se sliva niz štap...

     

    ... kiša...

     

     

    18:20  brate tek je sada stala

     

     

    18:26  čak (bi) i ono zeleno sunce da izađe

     

     

    18:27  smračilo

     

     

    18:50  mračno

     

     

    19:10  definitivno sunce

     

     

    19:15  skoro sam suv od vetra i toplog tela

     

     

    dragi niko

    sedim u

    železničkom

    hotelu u darfordu

    engleski komfor

    dobra kafa. ostao

    mi je još sutrašnji

    dan. ostalo mi je

    još da tebi

    napišem

    pesmu

    o

    mojim

    hodanjima

    jer

    osećam

    da je svet

    jedno

    sličan srcu

    može stati

    u šaku

    toliki je

    svet

    mali je

    mogu ga

    prepešačiti

    i onda to činim

    hodajući četiri puta

    za poeziju kao da sam

    slušao muziku. bila je to

    muzika znoja i providnih

    žuljeva. straha u mojim

    kolenima i radosti od

    neke neopisive

    besmislenosti

    bila je to

    muzika

    prostranstva

    usamljenih predela

    predeli se ne kreću i

    čekaju nas da im

    dođemo i odvedemo ih

    ka drugim predelima

    kada to ne radimo

    svet se raspada po

    šavovima. na tim

    šavovima bio

    sam

    prisutan

    sa usamljenošću

    a pogledom sam tražio

    gde je kraj puta za današnji

    dan. sedeo sam u travi i

    slušao crkvena zvona

    kako se šire

    predvečerjem

    mislio sam

    na reči

    obične reči

     

    nevažnost

     

    neprimećenost

     

    nezaštićenost...

     

    nikoga nisam

    želeo da povredim

    nisu mi smetala opšta

    mesta. nije mi smetao

    bol u nogama. ponekad

    sam bio srećan. ponekad

    mi se mleko pokvarilo u

    rancu. ponekad je vetar

    bio hladniji od kiše

    tri puta hodajući

    za poeziju put

    me je otvorio

    osetio sam

    ga

    kao svoj

    stomak

     

    put

    ta

    najlepša

    i najveća

    građevina

    na ovom svetu

    put je veliki učitelj

    kada ćuti trava ga

    prekrije i on onda

    poziva moje

    korake

    on stalno

    govori da je tu

    i da je po njemu

    već neko prošao

    i on mi kaže

    ja

    sam

    spajanje

     

    put

    to

    najlepše

    ime kojim

    sebe

    možemo

    reći

    ne

    postoji

    smrt

    postoje

    samo putevi

    hodajući osećao

    sam ga kao što

    sam osećao

    da

    je

    poezija

    biće

    lelujanje

    ritam lelujanja

    treperenje prostora

    jedan plavi okean

    plav kao veliko plavo

    lepote. beše to okean

    okean koraka kojima

    hodah. hodali

    smo to

    štap i ja

    nas dvojica

    besmo talasi

    talasi koji dolaze

    i talasi koji odlaze

    koraci koji nestaju

    i u nestajanju

    ponovo

    nastaju

    hodali

    smo to

    štap

    beskućništvo

    i

    ja

    hodali smo

    za poeziju jer

    poezija rekoše

    stari grci znači

    činiti

    tvoriti

     

    u

    prvom hodanju

    upoznah napor

    svetlost

    napora

     

    u

    drugom hodanju

    prepoznah pažljivost

    pažljivost od koje je

    sačinjen svet bez obzira

    šta o tome mislio svet

     

    u

    trećem hodanju

    po nosu me je trljao

    humor. humor

    skitnice

    humor

    skitnica

     

    o

    četvrtom hodanju

    još ne znam ništa

     

    kad mislim

    na

    radičevića

    helderlina

    remboa

    blejka

    ja mislim

    na pesnika

    na nevino srce

    koje u tihoj igri

    čekanja

    čini pevanje

    mislim na

    dečaka

    koji se ne

    plaši ni

    patosa

    ni

    boga

    koji nije

    znamenje

    nego prijatelj sa

    kojim zajedno

    pevam

    postojanje

    i zajedno

    krećem na

    hodanje kao

    da nas je ista

    majka rodila jer

    nas je rodila. zar

    čovekov jezik

    nije i hodanje

    nije li

    hodanje

     i oblik

    pisanja

     

    niko

    voli te

    niko

     

     

    i

     

     

    trenuci

    su božije

    slavlje

     

     

    i

     

     

    osećam

    da je svet

    jedno

    sličan srcu

    može stati

    u šaku

    toliki je

    svet

    mali je

    mogu ga

    prepešačiti

     

    put

    ta najlepša i

    najveća građevina

    na ovom svetu. put

    je veliki učitelj 

     

    hodali

    smo to štap

    beskućništvo i ja

    hodali smo za poeziju

    jer poezija rekoše

    stari grci znači

    činiti

    tvoriti

     

    niko

    voli te

    niko

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    da bih prošao prolazim kroz ono kroz čega drugi neće

    12. mart 2025.

    27492. dan mog života

     

     

    četrnaesti dan

     

    8:46  da bih prošao prolazim kroz ono kroz čega drugi neće

     

     

    9:03  čija da je ljubaznost je blago

     

     

    9:24  uznemirio me jučerašnji prelazak preko granice

    za mene one ne postoje. i njihovo postojanje me vređa

     

     

    9:40  odupirem se postojećem sistemu. i zato hodam svojim

    putem. moram stvoriti sistem ili biti porobljen od tuđeg. neću

    racionalizovati ni porediti. moj posao je da stvaram kaže blejk

     

     

    9:43  superiorni vrapci

     

     

    11:00  prebirao po kamenju tražeći jedan za prijatelja

     

     

    11:10  skupio sam se oko svojih kolena ćutim stežući se i trpim

     

     

    11:40  potpuno razumem one koji ne mrdaju iz kuće

     

     

    12:30  perem ruke i pogledam se u ogledalu čini mi se tip je na mestu. naručiću kafu

     

     

    dragi žarko

    13:00

    ipak je poezija na delu

    znam to po umoru i osećanju

    bede i poniženosti kroz koje prolazim

    ova dvadeset četiri sata. pa. to je ta visina

    pesničkog zanata. jednog zanata koji

    se sastoji u tome da se podnese

    poniženost. dečak. kako ti

    bejaše dečak

     

     

    13:46  ćutanje - korak - hodanje - korak - izgubljen

    korak - teturam - korak - hodam pravo - korak - oči - korak

    pešačka staza - korak - ipak onog mi nema - korak - suva trava

    po asfaltu - korak - pišem da ne bih bio sam - korak - cvetići

    korak - potrebna mi je duhovna snaga - korak - umna takođe

    korak - vrapci - korak - ograde - korak - staro drveće

    korak - žedan - korak - majku mu žulj - korak...

     

     

    13:52  da

     

     

    13:53  da. da

     

     

    14:06  oni mali vijugavi putevi. žena na konju. žena sa

    psom. žena po travi sa rukama u džepovima. groblja. zelenilo

    polja i sve na vetru i te haljine i to drveće i ta tišina u beloj gustoj svetlosti

     

     

    14:20  na vetru u selu. šumi i leluja kao u pričama sa misterioznim ubistvima. to je engleska

     

     

    14:46  to je usamljenost konju moj poveravah se jednom konju koji stoji u ogradi

     

     

    15:02  stavim štap iza ramena ispružim ruke po njemu

    i pritiskam ga i on mi ispravlja kičmu u predelu vrata

     

     

    15:21  prilagođavanje traje. bik se ne smiruje

     

     

    16:45  kad govorim o telu govorim o jeziku i postupnosti. herojskom telu koje podnosi smrt

     

     

    dragi vojo

    kanterberi 22:35

    drugi dan u engleskoj

    drugi hostel. hosteli su lepa

    noćna svratišta. engleska me

    je spustila i umorila. zatvorila

    jedna stara baka mi je na ulici

    poželela dobrodošlicu. neka

    poživi. predveče je

    opet počela

    kiša

     

     

    23:30  knjige su mi više nego što znam i slutim. kako sam ih

    samo više puta držao u rukama. takvu bih za šaku želeo da napišem

     

     

    petnaesti dan

     

    dragi žarko

    8:35 kanterberi

    elvis prisli na radiju

    o je. kako me uvek podigne

    taj rokenrol. pogotovo kad ga

    čujem na radiju. odmah mi je

    lakše. to je jaka doza mladićstva

    za moju dušu. to je emocija koja 

    je živela u herojima pedesetih

    buntovnicima bez razloga

    sestrama i braći sa

    veseljem u

    kolenima

     

     

    8:39  sačekaću još malo

     

     

    8:48  već nekoliko dana nemam šta da čitam i to mi nedostaje

     

     

    dragi vojo

    8:50

    jer taj svet koji piše i te stvari o kojima se piše to je moj svet. ovaj... pa i ne baš. al tim pre

     

     

    9:02  klozet je bio čist. još jedna kafa

     

     

    draga gertruda

    9:05

    ovih dvadesetak sati

    sam se osećao bedno gadeći

    se nad sobom a put preda mnom

    kako si ti preživljavala takve sate. ja

    sam te često gledao na fotografijama

    suknena haljina (suknja) velika prsa i

    neka odlučna blagost. i tvoji tekstovi

    nešto najlepše što je napisano u

    ovom veku. otkud ti to. i kako

    to. šta je to bilo u

    tvom telu

     

     

    9:35  ...ti imaš dominantno

    erotsko telo tako da bi sa tobom bio

    moguć prastari žensko-muški kontakt gde

    forma tela odjednom prija. koža. mislim da imaš

    mladu kožu valjda zbog neke energije u tebi. imaš

    čvrste jake mišiće koje ja volim. neku napetost u njima

    koja me uzbuđuje. zubi su ti jaki i asociraju na sposobnost

    preživljavanja što u seksu pretpostavlja iskonski nagon onih

    koji se pare. građa tvog tela način na koji deluje i tvoja erotika

    izazvali bi napad u meni. naše tucanje ne bi bilo socijalno ni

    emocionalno nego prastari poriv za ravnotežom ispunjenje

    moje materice spermom. jake žene uvek biraju muškarca po

    snazi njegove sperme. u opštem smislu to je najkvalitetniji

    prenos informacija. ti na neki način tako deluješ i ja bih

    želela da plasiram svoje žensko telo. svoje grudi

    stražnjicu vaginu pa čak i više nego što je

    nužno. živa šteta što se to ne događa...

    bodrim se ovim pismom od pre

    tri godine koje sam poneo

    sa sobom

     

     

    9:46  ne zaustavljati se ne obazirati se. ići kroz led. zapisivati rukom po hartiji

    nogama po putu (za nestale narode) duhom puniti tu pažljivost u kojoj počiva svet

     

     

    9:52  kad kažem oblaci mislim na ovu svetlost iznad mene

    humor je neka neodređena svetlost koja me približava božanstvu

     

     

    11:00  dragi branko dankirk danas je bolje polako se vraćam sebi. oslanjam se

    ponovo na svoje korake jer ja sam kontinent. kontinent sa dubokim poklonom morima

     

     

    draga dinka

    11:15

    kako da ti odmah pišem

    ono što želim a želim neke nijanse nešto

    što liči na kretanje puta. na nagibe i blage prelaze

    i neku odlučnost do koje mu nije stalo pa se proteže

    bez iznenađenja a kad mu se iznenađuje on to i čini. ime

    mu je bezimeni. ne znam da li sam to hteo da ti pišem ali

    jesam. pa neka tako i ostane. sad sam se setio kako sam kao

    dvadesetpetogodišnjak sa svim onim zatvorima posle zatvora

    osećao žudnju za prostorom i kako sam je ispunjavao pisanjem

    tim prostorom koji se nalazi u svakoj reči. bili su to tekstovi ispunjeni

    mirisima zemlje i melanholijom mnogih duša koje su lutale tim

    prostorima misleći pritom da znaju ko su ne videći da su samo delovi

    hordi koje čine život. pisao sam jer sam želeo da mi oblik bude

    herojski bez posredovanja. licem u lice. volela sam da radim radove

    koji nisu radovi kako bi to rekla eva hese. od tog prostora koji je

    tamo negde daleko a ja sam ga osećao odmah ispod kože i od tog

    kretanja kroz vreme mene je bolelo do praskanja. bolelo me je ali

    i odmaralo kao i ove nekad tako lepe noge šezdesetogodišnje

    kelnerice. sad tim lepše. ipak je poezija sve. život sa njom. živeti 

    za nju. kroz prozor vidim-volim: vidim široki pejsaž. u prvom

    planu je drvo koje je zaštićeno od vetra i ne pomera se dok

    se iza njega u drugom planu drveće neprestano ljulja. a

    ova tri dana engleska je za mene zelenilo koje se ljulja 

    na vetru. zaista. i sve ono što stane u reč pritajenost

    već su se dve ture gostiju promenile u restoranu

    motela a ja gubim vreme pokušavajući

    da opišem nešto krajoliko

     

     

    draga dolores

    dankirk podne

    bog nije ništa gotovo

    to je jedna investirajuća

    bergsonova rečenica koja je

    nekako tiha i okrepljujuća. kad

    ovo napišem uđoše tri hell s angels

    prvi put ih vidim uživo. putevi su noge

    i otuda taj mir u kome bog živi i raste sa

    mnom u hodanju. draga doki dovde sam

    napisao pismo nekom onda sam zabo

    olovkom u spisak prijatelja i ti si dobila

    ovo pismo o bogu koji nije ništa gotovo i

    to potvrdiše ova tri anđela. oni izgledaju

    kao gusari. arhetipovi. nevini ljudi

    svedoci snažnih pojava u prirodi

    daljina na zemlji i daljina u

    nebu i onda krenu vrtlozi

     i kiše. miri se svet

    slavim ga

     

     

    12:25  put - protezanje. predeo - rasprostiranje

     

     

    12:30  putovati a skloniti se s puta

     

     

    12:35  ta slavna bezbrižnost

     

     

    13:25  opet prepoznah sebe onog dalekog. dalekog u prošlosti kad sam zajedno

    sa psima njušio i lunjao po prostranstvu. kako su samo psi brzo učili od nas

     

     

    13:30  našao sam fotografiju jedne devojke

     

     

    13:43  sad znam da postoji bog kad postoji zlo - fjodor m.d.

     

     

    13:45  kad smo padali pripao sam onima koji nikome ne pripadaju

    sami smo tim pre se daleko čuje naš glas. putuje po drumovima pesama

     

     

    14:03  kad kažem cveće mislim na one talase u

    kosmosu koji se zovu divljenje. nastajem divljenjem

     

     

    15:02  stojim sam na velikom travnjaku bradom 

    oslonjen preko preklopljenih šaka o štap i gledam u nebo

     

     

    15:07  hodam pored jednog zida. češući se levim ramenom o njega

    (to je položaj tela koje se malo skriva od sveta jer čuva nešto za svet)

    mislim na majkla singera krenuti da se vidi šta radim znači otkriti stazu kroz

    šumu. pokušati učestvovati u celom ritualu da se osluškuje tišina močvare. dok

    prepisujem singerovu rečenicu jedna stara žena me posmatra sa simpatijama

     

     

    15:15  opet ono difuzno belo svetlo ovom svetu sa vetrom

    namenjeno. stari sami sede na klupicama ispred kuća

     

     

    (fotografija jednog mog koraka između koga se vidi)

    to

    london

    48

    miles

     

     

    15:16  to london 48 miles

     

     

    15:17  kroz otvoren prozor vidim neko ne svira na

    otvorenom klaviru sa notnim zapisom. možda monteverdi mirko

     

     

    15:20  preskakao žičanu ogradu sa lepim izgledom da na njoj ostavim

    tur ne bi li fotografisao tri hrasta. dva velika stara i između njih moj štap

     

     

    16:14  sad moram da pazim kako jezikom oblizujem nož jer sam ga juče tako rasekao

     

     

    16:15  zvao ti to kako hoćeš ja to zovem hajmo

     

     

    16:51  da nešto zapišem ne bih li propisao

     

     

    16:52  ne propisujem

     

     

    16:58  da ne zaboravim čeprkanje

     

     

    17:35  koliko je to veliki jež. bio

     

     

    18:10  polako. kralju

     

     

    18:15  gotovo ništa nije ostalo. potrošilo se

     

     

    18:16  ostalo mi samo klamćanje

     

     

    19:10  ne primaju te kralju na spavanje

     

     

    20:25  i kralj produžuje. njega boli ali proći će. on zviždi i žuri. nek žuri

    on ne bi bio kralj da sinoć nije nešto naučio od onog prosjaka koji je sa

    psom i ženskom po kiši prosio bez prenoćišta. dva anđela će pomoći kralju

     

     

    20:55  pravilo je produži

     

     

    i

     

     

    moram

    stvoriti sistem

    ili biti porobljen

    od tuđeg. neću

    racionalizovati

    ni porediti. moj

    posao je da

    stvaram

    kaže blejk

     

     

    i

     

     

    to je ta

    visina pesničkog

    zanata. jednog zanata

    koji se sastoji u tome

    da se podnese

    poniženost

     

     

    i

     

     

    zapisivati

    rukom po hartiji

    nogama po putu

    (za nestale narode)

    duhom puniti tu

    pažljivost u kojoj

    počiva svet

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    nogu pred nogu svedočiti ono što jeste

    11. mart 2025.

    27491. dan mog života

     

     

    dvanaesti dan

     

     

    kolja

    sen omer 8:35

    obrijao sam se. košulju sam

    sinoć oprao. nisam neraspoložen

    ali nije mi ni veselo. onako je kako

    je. kad počnem hodanje hodam kao

    razbijen i onda se svakim sledećim

    korakom sastavljam. nekako kao i

    pisanje. francuzi se stalno ljube

    uh. stresao sam se. možda je

    jutranji grč izašao. sinoć

    sam pisao pismo viktoru

    segalenu. kratki

    razgovor o

    hodanju

     

     

    8:50  citati su cupkanje u hodu

     

     

    9:25  dragi lazo

     

    jedan je čovek sam

     

    on ti piše

     

    hteo bi da popije još jednu kafu a kreće

     

    da se sve pojednostavi

     

    izbistrí

     

    nestanu bolovi iz tela

     

    da bude radost

     

    on je tvoj drug

     

     

    10:08  kako je lepo biti. gledati. gledati ove crepiće i sitne kamenčiće po crvenom

    asfaltu i nogu pred nogu svedočiti ono što jeste. ni ne svedočiti nego samo biti

     

     

    10:15  mogu govoriti šta hoću. zašto bih

     

     

    10:45  kad blažen otupim. sa blaženstvom koje se zove otežali ranac. otežan za subotu

    i nedelju sa tri litre soka od kajsije pa da podvrisnem kao seoski momak. dođe mi

     

     

    11:24  ništa odvratnije od pismenosti

     

     

    dragi lazo

    (lazar crkvenjakov)

    mul 11:25

    odmakao sam

    sedam kilometara. kupovao

    sam hranu gledao polovna vozila

    sad evo sedim i pijem i kafu. vidim

    na karti da sledećih deset kilometara

    nema naseljenih mesta. malopre sam

    osetio vojvođansku ravnicu. ravnica je osim

    kanala širokog neba korova i sporosti jedina

    stvar koju nosim iz zemlje u kojoj sam rođen

    u kojoj sam živeo četrdeset godina. sve ostalo

    što mi znači pripada pojedincima sa svih strana

    sveta. sve ovo što vidim ovde je isto kao i bilo

    gde drugde detalji su drugačij i za voljenje

    ali čovek ljubav ideje sve je to rođeno iz

    jednog. od istog oca i majke. to je

    izvesno. ostalo je politika. boli 

    me u vratu. tabani bride

    žulj se ućutao. leđa

    su se zagrejala

    mogu da

    krenem

     

     

    11:37  nikakav konformizam u pisanju

     

     

    draga vladice

    11:39

    a ovo sam sinoć

    pročitao u krevetu (sad

    sam se setio floberovih pisama

    koja je pisao noću uz sveće bludničeći

    pisanjem i jedući noć u ogromnim zalogajima)

    stoga je hristos izrekao vasioni potresajuće reči

    ja sam put istina i život razumevajući pod putem

    ljubav. zato je ljubav kao put stavljena na prvo

    mesto. zaista je put ljubav to osećam i kada sam

    skoro ništa i onako bedan na njemu. a on se

    tako prostire a on se tako daje a on tako

    ćuti. i belina lista je puna puteva. kad

    budem video okean reći ću

    okean za tebe. i telo

    okeana. za tvoje

    telo

     

     

    12:20  o bože

     

    jedan. niko ne poseduje eleganciju puta.

     

    dva. tako veliko zeleno polje posuto plavim cvećem

     

     

    12:23  niko do put

     

     

    13:05  kao dvadesetogodišnjak sanjao sam

    ovaj san prekinuli smo putovanje. iz prtljažnika sam

    izvadio najnužnije i zaspao na travi. češka devojka je spavala

    u kolima. zbog nerođene i rođene dece čuvali smo njene plave

    jajnike. kasnije je počela da pada kiša a sa njom i vrlo lepo zeleno

    sve je ličilo na buduće jutro. jutro je došlo rano. u onoj šumi kiša

    pada jače rekao sam. ušao sam u kola. češka devojka je bila budna

    seo sam u otvor kola i smanjio joj vidik. hladno je rekla mi je. kiša

    je padala. bio je već dan. trava je bila gusta i visoka. čula se samo

    kiša. sve se utišalo. nije bilo ničeg suvišnog ni umornog. pokupio

    sam pokrivače i uneo ih u kola. ćutao sam i ja. hleb nije

    pokisao. ni hartija. jutro kao da je bilo večno

    i ja sam ga počeo lagano jesti

     

     

    13:06  duboko udišem vazduh i veseo poskakujem na prstima

     

     

    14:10  nebo se uvek menja i uvek je isto

    kad god pogledaš uvek znaš da je nebo tamo. bez

    obzira na to da li je oblačno sneži ili kiši. nebo je uvek

    bilo uporište u mom životu. i ostaće to do kraja. nebo me

    je uvek tešilo. ne ono božansko već ovo nad nama koje

    vidimo kad pogledamo gore. to sam naučila u japanu kao

    devojčica za vreme drugog svetskog rata. uvek sam

    gledala gore u nebo. volim ga jer to je nešto lepo 

    čemu mogu da verujem. štitim se nebom

    bodri me joko ono

     

     

    15:17  da. da nikad nikog ne uplašim

     

     

    15:24  nebo put i štap

     

     

    15:28  kad kažem bog rekao sam ono što drugi kaže. ako neko kaže slon i ja

    sam rekao slon. ako neko kaže venedikt jerofejev i ja sam rekao venedikt jerofejev

     

     

    16:02  nisam baš veseo. bol u leđima je jak

     

     

    16:45  autobuska stanice nemaš klupu. ti za mene kao i da ne postojiš

     

     

    17:52  onu ptičicu koja mi je toliko dugo pevala dok sam razmišljao o slavnoj starosti. nju

     

     

    17:56  mislim na prijatelje koji su me povredili. ja i hodam da bih to

    preboleo i još više da ne bih sam nekog povređivao. je l tako patko i žapci

     

     

    18:48  sećam se svog mladog tela starog trinaest-četrnaest godina onda kad je sve moglo

     

     

    dragi željko,

    dopešačio sam do lamanša

    nadam se da će sve biti. danas

    je sunčan dan. sunce me ubija

    uzima snagu. jedan čovek mi se

    u prolazu ljubazno javio, kao da

    mi se javio ceo kontinent. ja već

    dvanaesti dan praktično ćutim

    i moja energija se kovitla i

    smiruje. smiruje

     

     

    trinaesti dan

     

    10:30  draga vladice idem da hodam engleskom

     

     

    10:45  fotografisao kristofa džonija dečaka. mali je i hoda. negde je krenuo. od kuće

     

     

    11:15  njih dvoje (dečak i devojčica) će do kuće pojesti hleb za kuću

     

     

    11:20  ono što radim već dva sata hodajući po kaleu jeste 

    odlaganje da pređem lamanš. odlaganje kao vežbanje izvesnosti

     

     

    11:25  gledam noge čoveka dok pripaljuje cigaretu čekajući zeleno na

    semaforu. podiže se na prste i zaklanja je telom od iznenadnog vetra

     

     

    11:30  hodam vrlo sporo. uživam uživanju u čast

     

     

    11:31  kako sam dobro razumeo recite im da sam proživeo jedan čudesan život

     

     

    12:00  zahvaljujem na novčanoj pomoći

     

    branku vučićeviću

     

    drakčetu dimitrijeviću

     

    vojislavu dudiću

     

    radi čupić

     

    kaji mandić

     

    dušanu i draganu kneževiću

     

    vesni milović

     

    vesni sarić

     

    nadi i nebojši čović

     

    miri ilić

     

    saši petroviću

     

    dolores čaće

     

     

    lamanš

    14:28

    mnogi su kada bi im

    rekao da ću hodati do londona

    pitali kako ćeš preći lamanš onda

    bi sami odgovarali hodaćeš po vodi. tačno

    nešto je trebalo učiniti. naravno vozim se brodom

    ali mislim i pišem o mrtvima i nerođenima. oni su te

    dve obale između kojih sada živimo mi živi. ako pišem

    samo o mrtvima i samo o nerođenima obale će se spojiti

    i ja ću preći vodu. mrtvi. zar nismo takođe to mi. od mrtvih 

    uskoro i sami. nerođeni. jer sami to bejasmo a oni od nas će

    biti. mrtvi nerođeni i živi zajedno na mostu samo svi zajedno

    činimo mi. i samo na to mi pristajem. ostala porodična

    nacionaln, profesionalna mi nisu moja. a gde su oni

    mrtvi i nerođeni. oni žive u meni. svi ti mrtvi žive u

    mojoj glavi. računajući i bakterije koje su

    umrle sa heraklitom a živele su udobno

    pod njegovim jezikom. u mom srcu

    žive i svi nerođeni jer u srcu

    se stvara toplina - to mu je

    priroda- koja rađajućim

    omogućuje

    život

    zašto tako

     patetična i velika

    tema prelazeći jedan

    veći kanal okeana. odjednom

    mi se učini sve ostalo patetičnim

    a ta raspetost između sveta mrtvih i

    sveta nerođenih učini mi se kao obična

    istrajnost jedne slamčice. večna a leži

    nepogledana. da li su nekadašnji živi znali

    kako će velik i lep mir zavladati u njihovom

    životu. slute li nerođeni u kakvom vrtlogu će se

    pojaviti njihovo telo. imaće ime a neki će biti samo

    neki. uostalom niko ne zna šta nevinost donosi. mrtvi

    odlaze daleko. nerođeni se vraćaju iz velike daljine. po

    svojoj prirodi su drugačijeg svojstva. mrtvi nestaju nerođeni

    se pojavljuju. postoji jedno mesto gde oni žive zajedno. to

    mesto se zove čovek. to mesto je praznina i mrtvi i nerođeni

    je ispunjavaju. kada se oni spoje onda se rađa ja. ali ja je 

    u promeni. toliko je u promeni da ja promenu ne može da

    podnosi i tera od sebe mrtve i nerođene tera ih na obale

    jedne na jednu druge na drugu. čovekovo ja i ne zna da

    obale ne postoje i da ne postoje granice nego da sve

    samo treperi. talasa se i zvuči to je postojanje to su

    tela. (ovo mi nije jasno.) niko ni bog ne zna ko su

    nerođeni. niko ne zna koju krivicu (krivica je zavet

    i dug) su imali mrtvi i zato se mrtvi raduju jer dug

    vraćaju i zavet ispunjavaju slobodni. slobodni

    njihova sloboda je garancija slobode s kojom

    se rađaju nerođeni. svi mrtvi se drže za

    ruke. nerođeni ne znaju jedan

    za drugog. mrtvi su blizu

    nerođeni su još bliže

    moje oči

    gledaju

    očima svih

    mrtvih jer svi koji

    su ikada živeli živeli

    su samo za moje oči. sve

    njihovo znanje je u mom mišljenju

    ja i ne znam ništa jer nijedan nerođeni

    ne zna ništa. mrtvi su otišli u veliku svetlost

    nerođeni dolaze iz male tame. pesme su

    ispevali mrtvi himne će čuti nerođeni. kada

    zaista živim živim jedino za mrtve i nerođene

    jer život je jedino u mrtvima i jedino u

    nerođenima. oni su spojeni i ja

    sporim korakom prelazim

    lamanš

     

     

    15:30  lepo je kad slobodno govorim o onome što ne znam kad lako mislim

    o nečemu što pojma nemam. tad mislim bez greške i sve što kažem istina je

     

     

    16:02  okean i talasi. nebo i oblaci. zemlja i koraci

     

     

    16:50  kao mladić sam se pobunio i isključio. pobunio da bih bio. isključio da bih se spojio

     

     

    17:00  sunce mi greje tabane

     

     

    17:32  izležavam se na šljunkovitom doku dovera

    ko je sve isplovio i ko je sve uplovio u ovu luku

     

     

    20:00  jednu šaku metala zamenim drugom šakom metala. u ovu drugu

    (funte) uopšte se ne razumem. poređam sve metalce na sto i blenem

     

     

    dragi branko

    dover 20:05

    u doveru sam u jednom hostelu

    uzbudljivo je kako su ljudi stidljivi i pažljivi

    prema atmosferi hostela. sve se podrazumeva

    mene već treći dan bole leđa i to me čini nesigurnim

    sve ostalo je dobro. malopre sam posmatrao svoj žulj na

    levom domalom prstu već peti dan cveta. prilično boli u

    hodanju pa mi i on pomaže u tegobama. nikada do danas

    nisam video funte i ne razumem se u njih. i onda samo

    pružim punu šaku novca i prodavci sami uzimaju i vraćaju 

    mi. tada zaista osetim kako je novac samo jedan dogovor

    jedan stariji čovek u zajedničkoj sobi čita sa lupom

    polako je pomera i kao da istražuje po nekom

    akvarijumu. zaista se može

    sporo čitati 

     

     

    nekom

    dover 21:05

    umorio sam se

    od sebe ispražnjenog

    skolalo me. reperi

    se zamaglili

    tvoj

    neki

     

     

    i

     

     

    nikakav

    konformizam

    u pisanju

     

     

    i

     

     

    da

    nikad

    nikog ne

    uplašim

     

     

    i

     

     

    nebo

    put

    i

    štap

     

     

    i

     

     

    sunce

    mi

    greje

    tabane

     

     

    i

     

     

    zaista

    se može

    sporo

    čitati 

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    pevač na putu. taj sam

    10. mart 2025.

    27490. dan mog života

     

     

    deseti dan

     

    draga dinka

    (dinka pinjon)

    sinoć sam puko

    od umora. od jutros

    je dobro. prekjuče sam

    ulazeći u jedno selo pogledao

    šta je petog dana oko podne

    zapisano. to je za dinku pomislio

    sam. lišavanje. reč lišavanje

    i reči koje ispisujem štitim

     naklonjenim telom

    od kiše jer i tako

    se reči pomalo

    razlivaju

     

     

    11:15  počeo sam da urezujem četvrtu crtu

    na štapu za razliku od prethodne tri ova neće 

    biti pun krug. krug će biti otvoren i crta će krenuti ka...

     

     

    11:55  hodam za sebe. ćutim i uživam

     

     

    12:26  od velikih događaja pun mi je...

     

     

    15:05  pejsaž je sporost

     

     

    17:55  jer nema u sebi snage (odustajem od ove misli)

     

     

    18:00  ono mesto na jabučici više nije glatko osetio sam to malopre pod palcem

     

     

    21:35  žuljevi su mi baš dozreli

     

     

    jedanaesti dan

     

    draga

    vesna gaspari

    er

    ...samo hodanje

    je spektar napora i

    ozarenja jedno čudo

    to milenje koje postiže

    ta usamljenost društvenija

    od društvenosti. to čitanje za

    vreme hodanja. putovanje

    putem i tekstom. već par

    dana čitam jedan odličan

    o vitgenštajnu i kao

    i uvek mnogo

    ga volim...

     

     

    dragi davide

    želeo sam da ti

    pišem jer sam se osećao

    kao kad se izgovori reč dečak

    a tebe sam više puta osećao kao

    dečaka. jedan tamo drugi ovde

    dečaci četrdesetogodišnjaci. jedan

    od njih sa telom stepskih razbojnika

    nogu pred nogu gazi niz put i jedino

    što razume je to da opet treba da

    pruži nogu. prvo jednu pa drugu i

    opet tako nogu pred nogu i

    opet tako i ništa više

    budi bezbrižan

    koračam i

    za

    tebe

     

     

    9:35  umetnost je stalno pitanje imam li pravo na nju

     

     

    draga bojana

    (bojana albahari)

    ...i zato te ovakav

    sedeći u ovoj staroj

    hotelskoj sobi sa starim

    tapetama vrlo krupnog

    cvetnog motiva i malterom

    što se kruni u sobi prepunoj

    nekih cevi za toplu i hladnu

    vodu ovakav skoro već

    krenuo na ulicu pa iz

    ulice na put eto

    takav

    te

    pozdravljam

     

     

    9:55  sinoć sam se odjednom rastužio i odmah legao. nisam plakao ali to je to

     

     

    10:03  umetnost je ozbiljno suočavanje sa ništavilom. treperenje

     

     

    dragi srđane

    (srđan valjarević)

    noćas sam sanjao knjigu

    sentimentalno putovanje lorensa

    sterna koju inače nisam čitao. bila je

    to jedna od onih debelih knjiga debelih i

    lakih jer su štampane na lošoj hartiji. bila 

    je topla kao i tristam šendi knjiga koja sa

    filozofskim istraživanjima ludviga vitgenštajna

    prozom gertrude stejn lestvicom jovana

    lestvičnika i knjigom majstora ekharta čini

    jedinih pet knjiga koje imam. kad uđem u

    sobu na prenoćište uvek se setim tebe i

    tvoje priče o hotelskim sobama u koje

    voliš da se useliš sa par svojih

    stvari i staviš  ih na sto. sat

    hartiju penkalo cigare

    nožić

    ...

     

     

    10:54  zašto je tuga greh

     

     

    11:25  jebeš mu mater neka živi cveće

     

     

    11:35  dragi gustave landaueru...

    ...................................................

    ........................................................

    ..................................................................

    ................................................................

    .......................................................

    ..........................................

    ...........................

    ............

     

     

    11:44  svi svugde žive isto radeći nešto da bi dobili svoju dnevnu porciju hrane

     

     

    dragi vojo

    ovo je pravo mesto

    sa koga ću ti poslati pismo

    to je kafe. benzinska pumpa. dućan

    sve zajedno a sve to vodi jedna stara

    žena koja stalno zvižduće. božanstveno

    zvižduće. inače, moje deonice su bile

     

    tilloy-les-mofflaines - fichu - fampoux - roeux - pelves

    monchy - wancourt - tilloy-les mofflaines

     

    deveti dan tilloy - arras - anzin - mont-eloi - camblin

    estree cauchy - febrouve - houvin bruay

     

    deseti dan bruay - marles - lozingheim - le reneillon - lillers - ham - mazingheim - aire

     

    a novac

    soba 120

    dve kafe  8

    128 fr

     

    soba 120

    koverte  4

    film  47

    kafa hleb sok 16

    mastilo 4

    sok i kafa 11

    202 fr

     

    soba 120,5

    tri kafe 12,5

    hleb puter sir 21

    sok 36

    179 fr

     

    eto

    sada ću gledati

    gde ima sanduče

    da vam bacim pismo

    u parizu živi kenet vajt

    on je profesor škot književnik

    hodao je po japanu čitajući bašoa

    voleo bih da ga obavestim o mojim

    hodanjima. u ovoj prodavnici se

    prodaje semenje za povrće

    stara žena poziva nekog 

    da jedu. prijatno im bilo

    voli vas miroslav

    p.s.

    to joj je verovatno

    muž sad je prošao

    pored mene

     

     

    dragi željko

    (želimir žilnik)

    hodanje možeš i sam

    zamisliti (kad smo se nas

    dvojica po onom krupnom

    snegu žureći izlazili iz planine

    da ne bi ostali u njoj zavejani)

    usamljenost. blaženost. i bolna

    bolna usamljenost. svašta u njoj

    nađeš a pogotovo neizrecivo jer

    kako da kažeš da je to to (ili da je

    to to). željko kako. kako ako ne tako

    znaš ono. zar ne. jedna mlada crna

    mačka skače na prozor ovog seoskog

    dućana u kome se sve prodaje. jer

    ljubav je bog. samo se kroz boga

    može ljubiti stvorenje božije

    najružnije. zato prva zapovest

    glasi ljubi gospoda svoga pa

    tek onda druga ljubi bližnjega

    svoga. bez ljubavi k bogu

    svaka druga ljubav je

    nerealna

    i

    netrajna...

     

     

    13:02  put kroz prozor

     

     

    draga vladice

    (vladica milosavljević)

    u stoslovniku 15. juna

    1990. u 13:05 u roktorjeu

    za tebe piše ko ljubi boga

    taj neizbežno ljubi i bližnjega

    lepo je što je bog rodio sina

    tako je umetnost (rađanje)

    uvek božija. krećem popio

    sam kafu ali još jedna reč

    ljubav se može odnositi

    samo na ličnost. čim

    izađem oštriću olovku

    nožićem za kalemljenje

    već četvrti put i on

    hoda sa mnom

     

     

    13:15  kako je uzbudljivo biti pažljiv prema drugom

     

     

    14:00  kad ne hodaš

     

    kad ti se ne jede

     

    kad pre toga nisi našao ni jedno mesto za odmor

     

    kad nisi u ovom trenutku na njemu u dva i jedan minut

     

    ti nikada nećeš znati za njega

     

    jedno veliko položeno stablo na ivici šume

     

    odlično za mnogo toga

     

    ja sedim na njemu hladim noge i jedem

     

    sa bogom na usnama

     

     

    14:19  savremenost hodanja za poeziju

    je u tome što uz ovo lišće koje treperi. muve

    koje se motaju i zuje. sunce. nikad ih ne vidiš: ptice

    ja pripadam paleolitskom čoveku identičan jednom isto

    ovako zaludnom koji je mislio na mene ležeći na nekom

    drvetu uz treperenje lišća cvrkutanje ptica uz muve i sunce

    osećajući me bolje nego svoje savremenike. umorivši se

    sklopio je ruke na grudi i zadremao kao i ja sada

     

     

    15:05  ne treba izgubiti ono što gertrudu stejn čini gertrudom stejn. blejka blejkom

     

     

    15:18  na putu prema sen omeru uz vetar i šljunak po kome 

    gazim pojavila mi se jedanaestog dana moja hodačka pesma

     

     

    15:37  pevač na putu. taj sam

     

     

    16:02  pevam i petljam po džepovima tražeći svoje amajlije

    gde da stavim belu vreću koju sam pre petnaestak minuta

    podigao sa zemlje. njom ću na kraju povezati ovaj blok

    u koji pišem sa onim koji sam već ispisao i

    sad mi je u rancu

     

     

    16:37  ne dižem glavu

     

     

    nisam ti se dugo javljao

    dragi marjane. nisam imao vremena

    čudno. ništa ne radim a nemam vremena

    ali evo dve slike sa markom pogačnikom

    danima sam se zadržavao u parku utonjen 

    u unutrašnji mir i pokušavao sam svaki njegov

    ugao obasjati svojom pažnjom

     

    za vreme svog istraživanja parka često

    sam bespomoćno ležao na klupi u parku

    moleći se da mi život još ne skonča

     

     

    dragi viktore

    (viktor segalen)

    kada si pri prelasku

    brdskog lanca suo-taling

    21.10.1909 godine napisao

    ljude prevideo sam ljude čija

    me je nasilnost nagnala da se

    čak dovde uspnem. oni su tamo

    vele četiri stotine miliona bića a

    ja čujem samo njihov gnev i sa

    ovih visina ne mogu ni da nazrem

    njihovo mravinjanje ja sam tada

    čekao (gde sam čekao?) još

    četrdeset godina da dođem

    na svet. možda sam bio

    prašina na tvom štapu. moj

    je gore u sobi oslonjen na zid

    pored lavaboa. čeka me. ili kada

    si istog dana napisao evo i vrha. ako

    je uspinjanje mada određeno očekivano 

    i postupno iznelo ovu lepotu šta li će tek

    otkriti ne predviđeno spuštanje no pre toga

    ovaj pogled prvi s vrha na drugu padinu tada

    nisam znao da ću i ja sedamdeset pet

    godina kasnije upoznati lepotu prvog pogleda

    ili ova padina se spušta lagano razastire se ne

    kao staza koja se cakli od sunca već kao širok 

    put smirenog beskrajnog nagiba a uz nju se

    puže crvkotavi dah ja tada nisam takođe znao

    da ću osamdeset jednu godinu kasnije ostati

    zaljubljen u put u njegove smirene i beskrajne

    nagibe. dragi viktore ni ti nisi tada znao da

    ću ti ja napisati ovo pismo i zato neka

    budu blažena naša neznanja

    tvoj miroslav

     

     

    i

     

     

    pejsaž

    je sporost

     

     

    i

     

     

    ja pripadam

    paleolitskom čoveku

    identičan jednom isto ovako

    zaludnom koji je mislio na

    mene ležeći na nekom drvetu

    uz treperenje lišća cvrkutanje

    ptica uz muve i sunce osećajući

    me bolje nego svoje savremenike

    umorivši se sklopio je ruke na

    grudi i zadremao kao

    i ja sada

     

    ovo

    je jedan

    od najmističkijih

    doživljaja koji sam

    imao u životu. osetio

    sam kako me gleda i

    blago mi se osmehuje

    biće od pre 100 000

    godina. biće isto

    ko i ja

     

     

    i

     

     

    ne treba

    izgubiti ono što

    gertrudu stejn čini

    gertrudom stejn

    blejka blejkom

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    ... da bi lakim korakom hodao jezik boga

    8. mart 2025.

    27488. dan mog života

     

     

    13:30  ono što siromašne ljude čini istim sa bogatima to je što siromašni liče

    na sve siromašne kao što bogati uvek liče na sve bogate. samo (im je) da liče

     

     

    draga tanja

    reksi

    uskoro će dva sata

    malopre sam jeo. sedim na

    nekom velikom panju ispred mene

    je jezero na njemu dva pecaroša. tiho

    je čuje se ptice i vetar. premeštam noge

    malo ovako malo onako da ih odmorim

    sada i dok sam jeo osećam se srećan

    jer kao da ne postojim a ako postojim

    onda sam samo ono što me okružuje

    kad pogledam prema jezeru vidim

    gledam. čuju se zvona sa crkve

    tanja da li ti znaš ko smo

    mi na ovom svetu

     

     

    14:30  opet paperje kao ono malopre nad jezerom o kome sam pisao mirni

    koljenšić. nestaje se kad nam je lepo napisao sam vesni striki da kaže luki

     

     

    14:40  bulke

     

     

    14:55  o svetlosnom ja

     

     

    14:56  ši-ti-pi-pa. peva mi jedna ptičica

     

    tiki-ti-tiii. javlja se druga

     

    vc-vc-vc-vc-vc-vc. peva treća i preleće mi put

     

    kad bih imao po jedno uvo za svaku. imaš reče mi savest

     

     

    15:00  georg hajm. georg trakl

     

     

    15:10  ja ne mogu izraziti drugo od onog što ja inače jesam ali da li ja to izražavam

     

     

    15:12  ovo što radim ne radim sa talentom nego sa vetrom koji ćarlija oko mene

     

     

    15:13  vidim ono isto

    što je video i van gog no u tom

    trenutku vrlo visoko iznad pašnjaka

    beskrajnih poput pustinje nadirale su jedna

    za drugom ogromne mase oblaka a vetar je

    najpre udario na niz seoskih kuća sa njihovim

    grupicama drveća s druge strane kanala gde

    prolazi crni put od zure. to drveće je bilo

    prekrasno gotovo bih rekao da se odvijala

    jedna drama u svakoj figuri odnosno

    svakom stablu. no uprkos svemu

    celina je bila gotovo

    još lepša...

     

     

    15:16  približavam mu se ali približavam se i šumi iza koje je do 

    sada virio a evo sada je i sasvim nestao toranj crkve sela u koje idem

     

     

    15:18  handke je rilke. ja sam trakl a humor je pristojnost očajnika

     

     

    15:40  zašto tek danas žuljevi na nogama

     

     

    16:17  čitam vitgenštajna i prolazim pored (na desetine ih je)

    groblja poginulih u ratu u kojem je i on učestvovao u kojem je i trakl

    poginuo. groblja i problem jezika. itd. žito i mrtvi. itd. genije i smrt

     

     

    16:31  možda je ključ za razumevanje dužine mojih radova u

    mom boravku u zatvoru. u onom magičnom što sam u njemu

    naslutio. život kao doživotna robija. dužina kao telo večnosti

     

     

    19:18  same mi dolaze dečije pesmice koje sam

    pevao u zabavištu ide majka s kolodvora dija dija don...

     

     

    deveti dan

     

     

    draga vesna

    tiju le moflen 8:50

    juče je bilo prelepo hodao

    sam uzanim putevima preko polja

    taj dar da prepešačimo. da ideš nogu

    pred nogu da se ne obazireš samo ideš

    ideš i ideš. jer znaš da poštuješ i slaviš

    jer ti je stalo do učtivosti. ovaj kraj pa

    to je mnogo groblja iz prvog

    svetskog rata. voli te

    miroslav

     

     

    dragi slobodane

    juče sam lepo mislio

    na tebe trakla i georg hajma

    od tebe sam prvi put čuo za njih

    od tebe sam prvi put osetio opijenost

    poezijom. prazninom. biti mek. pun pažnje

    i pažljivosti. nestati u susretu sa drugim. bila

    to kijavica ili hendlovi oratoriji. utihnuti da bi

    se drugo proslavilo. lepo si pričao kada smo se 

    pre mesec dana vozili po beogradu. o skromnosti 

    o istrajavanju da se ostane tik na ivici ponora

    juče sam video zečeve i tornjeve crkava i mnogo

    grobova i mnogo ptica i mnogo polja. mislio

    sam o našoj priči koju smo započeli 1969 ili

    početkom 70-te u podrumu tribine mladih

    ne postoje druge priče osim one jedine

    jedine priče o pričanju i slušanju. ako

    hoćeš napiši mi nešto o slovu

    i. jer je ono slovo

    hodanja***

    _____

     

    ***slobodan tišma

    iz dnevnika

    20. jun 1990.

    miroslav me je u pismu

    zamolio da mu napišem nešto

    o slovu i. rembo je napisao pesmu da

    li sonet ne sećam se o vokalima dakle o

    glasovima a ne o slovima o znacima. slovo

    je znak glas nije znak. znak je samo u domenu

    vizuelnog. dakle slovo i je falus označitelj i to u erekciji

    označava uterus kao prazninu kao odsutnost ili pak klitoris

    kao mali falus sa kojim se bori i koji pokušava da mu vrati znak

    dionis protiv prijapa (priaptelja). to je sigurno jedna ideja. koliko

    zanimljiva. osećam stid dok ovo pišem. jasno je da ovo nema veze

    ni sa čim da su to samo moje lične nebulozije. ali eto. primitivni

    filozof. ne daj bože da nekog udavim. greške koje sam ovde sigurno

    počinio su možda opterećene značenjem - neznačenjem. to bi bilo

    jedno moje viđenje slova i koje mi se ne dopada. uostalom reč

    imperijalizam počinje ovim slovom a imperijalizam je uvek u vezi

    sa seksom. neminovno kada je u pitanju semiologija ne može se

    izbeći priča o seksu i samim tim o moći tj. volji za moć zatim o

    krivici i kažnjavanju tj. o žrtvi i ritualnom ubistvu. to su sve stvari

    koje ne volim. koliko sam ovde tek napravio grešaka. šta znači 

    reč semiologija. mnogo mi je draže slovo i kao veznik kao reč

    kao znak jednog šireg niza koji povezuje različite stvari. suština

    epa suština priče i pripovedanja je u tom i tu je u pitanju

    samo povezivanje nema označavanja dakle poništavanja

    to je homersko slovo - reč a onda sunce zađe i na sve

    puteve spusti se tama. to je ključna reč - slovo i kod

    borhesa i... i onda krenemo tako u pravcu

    planina. i ja i ti i svi mi smo božija deca

    i ako. ipak volim tu reč nade. u

    kakvoj je funkciji slovo i kao

    sastavni deo neke

    reči ne znam

    _____

     

     

    10:30  za 1230 dana je mikelanđelo islikao sikstinsku kapelu

    računajući i dane u kojima se odmarao ako se odmarao

     

     

    13:25  nekad nađem odlično mesto za ručak. kao ovo pod šumom

    na starim laskolama. velikim sa gumenim točkovima od masivnog

    drveta okovana laskola. jadni konji. meni odlično a godine prolaze

     

     

    14:04  leti golubije perje malopre nastradalog na putu. podigao sam ga 

    i sklonio sa puta u travu. krv mu je pošla u korenu krila. sad već spava

     

     

    14:24  moj junak na ovom hodanju je ptičiji govor i gustav landauer

    biće lepo živeti jer je preda mnom želja da saznam ko je on

     

     

    14:40  vitgenštajn ili kako do kraja sebi otežati (lude. lutalice. pesnici. filozofi. monasi

    umetnici. prosjaci) da bi se hladne vode napio svet da bi lakim korakom hodao jezik boga

     

     

    14:43  da li je neko obavestio golubove o brzinama kojima se čovek služi

     

     

    15:33  stil mi strašno razdražuje nerve bacim ga pod noge. na put

     

     

    15:52  počešao sam se prstima po jabučici i 

    iznenadio kako je glatko. juče je to mesto bockalo

     

     

    15:53  mislim o siromaštvu. o zavetima koji se

    daju siromaštvu da se ostane siromah. dok ovo zapisujem

    jedna ptica mi dugo peva na čistom nebu iznad mene i praznom

    putu preda mnom. ostati siromah što znači radostan duhom i topao

    dušom. ostati veran siromaštvu one prijave male dece koja ni ne slute

    u svojoj vedrini da će uskoro kad odrastu mnogo patiti u bedi. i...

     

     

    16:03  da sam pre dvadeset godina kao dvadesetogodišnjak

    znao da ću kroz dvadeset kao četrdesetogodišnjak ovako hodati za

    poeziju i mlatiti šapom po vazduhu da li bih bio sobom zadovoljan ili ne

     

     

    16:35  umetnost je tek onda kada je jednostavna

    kada je može svako napraviti. baš svako amin

     

     

    17:06  pišem ih (rečenice rečenice) tako da me nose u sebi

     

     

    17:50  da nisam plašljiv i stidljiv ja se ne bih nikada ovako spotucao

     

     

    18:52  uvek isto. ulazak u mesto. izlazak iz mesta. i tako

    stalno. vrata. prozori. žena. život. bog. iz njih u njih

     

     

    18:56  čučnem. umorio sam se

     

     

    19:31  stvar se pravi od pogleda ove devojčice koja je prolazeći pored mene

    skrivala svoj stid bezrazložno provlačeći prste kroz kosu i češući se o zid

     

     

    20:22  crknut. trideset kilometara bez većih pauza. i to prenoćište. jedva hodam. i...

     

     

    20:23  plač

     

     

    20:24  ja sam ipak srećan

     

     

    dragi vojo

    briej 22:50

    danas sam pešačio

    trideset kilometara od

    dva do osam uveče i to bez

    pauze jer u mestima kroz koja

    sam prolazio nije bilo ni jednog kafea

    kad sam pre dva sata ulazio u briej

    imao sam čudan doživljaj. od umora

    izloženosti i samoće rasplakao sam

    se i tako plačući odjednom osetio

    kako me preplavljuje osećanje sreće

    malopre kada sam silazio na kafu

    sve me je bolelo kao staklo. inače

    uživam čitajući o vitgenštajnu i

    gustavu landaueru za koga

    nisam ni čuo. ko je on

    da li u parizu postoje

    neki materijalni

    tragovi

    bodlerovog

    parižnjenja

     

     

    drago kajo

    briej

    evo tačno sam

    na polovini puta. naporno

    je ali je sve kako treba. nadam

    se da će tako i biti. pišem ti ne da

    bih ti govorio o sebi nego da ti sa ovog

    puta (jer su moja hodanja posvećena i bogu)

    pošaljem malo radosti. vidiš i sama meni sad

    ne možeš ništa pomoći. ni da mi smanjiš žuljeve

    ni da mi nađeš prenoćište ni da razgovaraš sa ovim

    ljudima ni da rešiš problem na engleskoj granici ako

    ga bude bilo. i zato bih voleo da pomogneš kome možeš

    a meni će neko drugi. kao što sam i ja ovde pažljiv prema

    svima umesto mene će prema tebi pažljiv biti neko drugi

    u parizu sam bio kod odličnog prijatelja i on pita kako ti

    je majka. njegov brat je bio u zatvoru a on i njegova

    žena će mi verovatno pomagali za ružu lutanja

    kad se vratim iz londona imaću književno veče u

    parizu. verovatno ti neću više pisati. ti ne brini i

    ja se stalno učim da ne brinem. briga je jedan

    od najvećih poroka. budi vesela i zdrava

    kad se budem vratio oko desetog jula

    javiću ti se pismom. eto. voli te

    tvoj sin koji sad polazi

    da pešači u

    snove

     

     

    i

     

     

    umetnost je

    tek onda kada

    je jednostavna

    kada je može

    svako napraviti

    baš svako

    amin

     

     

    i

     

     

    kad

    sam pre dva

    sata ulazio u briej

    imao sam čudan doživljaj

    od umora izloženosti i samoće

    rasplakao sam se i tako plačući

    odjednom osetio kako me

    preplavljuje osećanje

    sreće

     

     

    i

     

     

    ti

    ne brini i

    ja se stalno

    učim da ne

    brinem. briga

    je jedan

    od najvećih

    poroka

     

     

    i

     

     

    voli te

    tvoj sin koji

    sad polazi da

    pešači u

    snove

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

     

     

    Stranice