AUTOBOGOGRAFIJA

30. april 2025.

27541. dan mog života

 

 

480/3173

 

1489  uvek iznova

 

1490  ni više ni manje od koraka po korak

 

1491  pada predvečerje

 

1492  pada predvečerje na veče

 

1493  pozdravljam te tamo na putu gde pustiš

mokraću tvog hodačkog umora piše mi nežno prijateljica

 

1494  ljubav je najskuplja stvar na svetu

 

i cross out words so you will see them more

398. hodanje

sa ograde mosta golub poleti u dubinu ka vodi. strpljivi šofer me

propušta da prođem. stari gospodin sa ženom koja ga drži pod

ruku ispljune gusti šlajm. u prolazu pogledam baskijovu izložbu

kraljevstvo herojstvo ulica kaže baski. čarli parker kažem ja i

kaže baski. gledam u oči pijanoj ženi. mali pas uplašen

i radostan. živi se da bi drugi živeli. istrčava na

ulicu i pomahnitalo laje na prazno

budimpešta 2. mart 1993

 

 

 

481/3172

 

1495  indulás a tavasz felé. samjuel beket ne znam zbog čega

sam ispričao ovu priču. mogao sam isto tako lepo i da ispričam neku drugu

možda ću drugi put moći da ispričam drugu. ljudi moji videćete kako je sve to slično

 

1496  snežna zavesa ispred ž. stanice keleti. šta više reći pesniče

 

pišem da bih izdržao izdržavam da bih pisao

399. hodanje

sneg u očima usamljenost u srcu. nije lako biti luda. sa kakvom

ohološću glupaci veruju u svoju pamet. a pameti nema. hodaj

miroslave kažem sebi. neka padne sneg. zanjišti konj na livadi

i bogami iscepa tugu. sneg mi pevuši i to takođe treba reći

peva sve se čuje koliko se ne čuje. istrčava na ulicu i

pomahnitalo laje na prazno. neprestano

pada pada sneg

budimpešta 3. mart 1993

 

 

 

482/3171

 

1497  žuti tramvaj br. 19 polako klizi i time je on sve rekao kao i ja

 

1498  evo to su ti sati kad ludim od nemoći

 

preplivavam more

400. hodanje

četiristo hodanja kao četiristo udaraca

ili do poslednjeg daha ili o nevinosti koja peva

ne hodam ulicama budimpešte nego su se ulice

uselile u mene i ja hodam kroz sebe. ja sam kaldrma

po kojoj hodam. ja sam izlupana stakla koja gledam. ja

sam četiristo dana kao četiristo hodanja kao četiristo

udaraca i hodam i hodam ka obali i čitavo more

mi se preseli u lice. neprestano pada pada

sneg. lice okeanskog postojanja

budimpešta 4. mart 1993

 

 

 

483/3170

 

1499  ove patike mi baš smrde.

 

1500  ženi što na izlazu iz metroa (déli pu) skrušeno stoji sa ženskim gaćicama

u ruci i s treperavom nadom da će ih prodati - posvećujem današnje hodanje

 

gyalogszobor

401. hodanje

hodam kao arheolog običnih

reči. da bi i sada i ubuduće živele

hodam a hladno mi je. kroz patike mi uleće

muzika ispod nule. skupim ramena i zavlačim

šake u rukave. boli me lepota jednostavnosti i

njeno uništavanje. hladno je a vatra mi u glavi

hajde izgradi cvet kad nema ni za hleb. ali u

teškim vremenima žito sazreva u ruži

lice okeanskog postojanja. ruža

je lice savesti

budimpešta 5. mart 1993

 

 

 

484/3169

 

1501  kako lako sa svojim manama dohodam na ivicu opasnosti

 

1502  kao što ivicu ne vidiš dok ne dođeš jednom nogom u provaliju tako je i sa manama

 

ja sam evropa

402. hodanje

mišić iza leve potkolenice se

već nekoliko dana čuje. malopre je

viknuo. stajem na prste da ga ne bih zatezao

rekao sam već preživeće oni koji vole jer mržnja

nema rešenja. i mržnja ima pravo na život ali

se uguši sama u sebi. sasvim je moguće da

hodam sa bolom. istinite reči stvaraju život

ruža je lice savesti. subota je sutra

ću odmoriti bolni mišić

budimpešta 6. mart 1993

 

 

 

486/3167

 

1503  zamolila me sofija - jelena da danas hodam za nju i ja danas hodam za nju

 

1504  u mađarskoj žive cigani. švabe. bavarci. franci. slovaci. hrvati

bunjevci. šokci. bošnjaci. podravinski hrvati. pomurski hrvati .gradišćanski

hrvati. rumuni. vendi. srbi. bugari. grci. jermenci. poljaci. rusi. jevreji. cvetaj ružo

 

1505  čim sam ugledao lice ovog mladića osetio sam toplinu i počeo sam da se molim

 

jer to mi je činiti

403. hodanje

uznemirenost. osetih jednog dana svu

nemoć ljudskog života i zamršenost sudbine

naše. video sam da niko ne ide kuda hoće i primetio

sam veze dosad ne posmatrane... sve je zamršeno

izmenili su nas. setih se kako se pre drugačije živelo i

pognuh glavu. prepisuje mi vera crnjanskog na sedmom

spratu biblioteke u itaki. hodam i pognuh glavu jer to mi je

činiti. pticama i svim ljudima verovati. onako kako raste beli

luk. onako kako se cedi pomorandža. znam da me ništa

neće spasti dokle god živim jer samoj sebi stojim na

putu piše nam vislava šimborska. subota je sutra

ću odmoriti bolni mišić. ponedeljak je

počinje utorak

budimpešta 8. mart 1993

 

 

 

487/3166

 

1506  prihvatam - izdržaću napisao je momak koji trči svetom (simon csörba)

 

1507  samo da verujem u korak

 

1508  korak će mi sve doneti

 

1509  koraku će sve prići

 

ljubav je zaštita

404. hodanje

sunčani topli dan. gledam

po krovovima zgrada. jedan nevidljiv

život iz perspektive ulice. tamo gore žive

na miru ukrasi kipovi terase. jedan goli kameni

mladić leži na boku i gleda. po ulicama modernih

gradova neprestano pište alarmi. buka i brza hrana

boje se ljudi ljûdi. a pun mesec nad budimpeštom

grickam suncokret i utrne mi ruka od noćne hladnoće

ponedeljak je počinje utorak. zaštititi se ljubavlju i

ne braniti se poručuje mi bela hamvaš

budimpešta 9. mart 1993

 

 

 

488/3165

 

1510  katalin keserű pričam o dunavu. korak po

korak koračamo balint i ja. i popijemo po ljutu

 

1511  noć plava kao dunav. svež hladni vazduh kao čista savest

 

1512  da. po ljutu. plavom. ružinom putu

 

bálint szombathy

405. hodanje

na periferiji tela žive moje šake 

i stopala. u pisanju i hodanju sarađuju

ono što oseti stopalo (vodeći me laticama ruže

lutanja) prenosi šaci koja piše. milujemo zemlju i

zemlja miluje nas kažu mi stopala piše mi šaka. kroz

mene prolazi sve ono što je dole i sve ono što je gore

stopala i šake otvori moje duše koja nije moja. zaštititi

se ljubavlju i ne braniti se poručuje mi bela hamvaš

stopalo na početku rečenice i na kraju šaka

budimpešta 10. mart 1993

 

 

 

489/3164

 

1513  da. nekad i otaljavam. pa neka i otaljavanje je prisustvo

 

1514  pijem mleko nedostaje mi nežnosti

 

a živci trepere

406. hodanje

jedan mladić ponovo

uči da hoda. drhti ali prohodaće

vesela sisata prodavačica svim kupcima

diže sve što još ima da im se podigne. sumrak

je došao i ovo veče. na ovom svetu nema iznenađenja

tajna umetnosti je da se otvori ukupnosti. to i ništa više

velike bunde izlaze iz pozorišta ni ne znajući da su

ušle u pozorište. stopalo u početku rečenice i na

kraju šaka. glavne uloge igraju automobili

budimpešta 11. mart 1993

 

 

 

490/3163

 

1515  sk. mišić

 

1516  da ali i ništa treba ishodati

 

na kraju nedelje sustiže me umor

407. hodanje

pri kraju hodanja opet bol u levom potkoleničkom

mišiću. šepam da ga odmorim odmorim. nije čudo

nije čudo. uvek ponavljam heraklita u sebi živeti znači

boriti se za život. stajem na vrh prstiju ali u trenutku

nepažljivosti kroz mišić mi prostreli munjevita bol. munja

je munja. bol je bol. šepanje je šepanje. šepajući vraćam

se na prenoćište kao konj posle oranja. glavne uloge

igraju automobili. prošao je još jedan dan

budimpešta 12. mart 1993

 

 

 

491/3162

 

1517  ni meni se samom ne hoda a tek putu

 

1518  mogu misliti kako je tek putu

 

1519  pute doći ću ja i sutra

 

1520  put

kamenčići

slamčice. trave

lajanje pasa. oči nečijeg

gledanja. pokisli i osušeni

put. barice koje mirišu ....

o putu ću tek pisati

(iz rečnika hodanja)

 

ja verujem dunavu

408. hodanje

nisam ni hodao. samo malo

malo ali i malo je nešto. malo

po malo pa će me proći bol. bol je

dete. dete je život. raste i raste. ne

boj se dečače ruža raste. prošao je

još jedan dan. prelazimo most

budimpešta 13. mart 1993

 

 

 

493/3160

 

1521  mir popodnevnih vojvođanskih polja

 

1522  hodam ka subotici. sinoć smo nenad nebojša i ja ušli po gustoj magli u suboticu

sve mi je ovde poznato. pogotovo polja. širina koja me je uvek vukla kojoj pripadam

 

1523  i zlo je božije stvorenje

 

ponovo u jugi

409. hodanje

posle godinu dana razumem

reči koje čujem u prolazu: da budem

otvoren. nigde bake nisu toliko bake kao

ovde. ja sam joj rekla. preorana polja su se

odmarala u toplom suncu. ima već pet dana

grupa dvanaestogodišnjaka se vraćala iz škole

grupa ih čini srećnim. i ja to mogu. to je zemlja u

kojoj sam rođen i ja je dižem u visinu prašine

koja mi se skuplja na pantalonama

prelazimo most. jel' ima kvasca

subotica 15. mart 1993

 

 

i

 

 

pišem da bih izdržao

izdržavam da bih pisao

 

 

hodam kao arheolog običnih reči. da bi i sada i ubuduće živele

 

 

boli me lepota jednostavnosti i njeno uništavanje

 

 

ali u teškim vremenima žito sazreva u ruži. ruža je lice savesti

 

 

istinite reči stvaraju život

 

 

samo da verujem u korak

 

 

tajna umetnosti je da se otvori ukupnosti. to i ništa više

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

si dobrota i

lepota i sveta

sluškinja

dobroti

i

lepoti

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

29. april 2025.

27540. dan mog života

 

 

467/3186

 

1448  čim skrenem u ulice prema dunavu osetim hladnoću

na licu i nogama. dok ovo zapisujem suze mi suze oči

 

1449  tek tek promiče sitni sneg. zahlađenje u gornjim slojevima. ovde u donjim slojevima

žena (blago hramlje) namešta svoj šal izlazeći iz podzemnog prolaza. ja ulazim u njega

 

1450  mala baka (u obe ruke nosi po dve kese) se okrene 

leđima kad naleti vetar. (pahuljice mi padaju po svesci)

 

1451  pored groblja uz grobljanski zid dok veje sneg mislim na čat gezu 

 

1452  izrasla trava između cigala. po travi sneg. nigde nikoga

 

1453  kad naiđe tramvaj suvo lišće okolo šina zaleprša u vazduhu

 

1454  rečenica je lepa kao što je lepo i jedinstvo sveta

 

sneg

387. hodanje

otišao sam na nekoliko

mesta okolo. prelazio prugu

ostavljao tragove po snegu. iz

siromašnog naselja širio se miris

paprikaša. krompir. so. voda. paprika

i vatra. hodao sam oko nép stadiona

gledao treninge hokejaša i odbojkaša u

parku. ispred nép stadiona gledao sam

kamene mlade sportiste i kamene mlade

umetnike kako se na radost radnog naroda

raduju socijalističkom životu. socijalistički

život je prošao. vode seoba se pretvore

u izmešanu krv naroda. sada treba

smisliti novo ime za život

budimpešta 17. februar 1993

 

 

 

468/3185

 

1455  pegavi orlovski nos riđokosog mladića

 

1456  povrtar zaspao za tezgom. a jela mi se jabuka

 

sunce

388. hodanje

juče je juče. danas je

sunce. juče zima i sneg. danas

stolovi na ulicama i proleće. juče

dugo prepušteno hodanje. danas

isprekidano. malo tu i malo tamo. ipak

i danas kaplje ruža. i danas pišem ovaj

tekst na kraju dana. i u njemu teče

neka kap. lepa kap. sada treba

smisliti novo ime za život

lepa kap kap po kap

budimpešta 18. februar 1993

 

 

 

469/3184

 

1457  ivo šijan tri sata je i petnaest minuta. ovde u budimpešti

počinje da pada sneg. padao je prekjuče a juče je bilo prolećno sunce

danas prepodne je bilo proleće a popodne sneg. neko svira trubu

 

1458  oj kako bednik duboko zavlači levu ruku u duboku korpu za otpatke

 

a raste

389. hodanje

jelena je otišla u beograd

ispratio sam je na keletiju. miran

sam. mnogo je tereta na mojim

ramenima ali to je to i dosta. idemo

dalje. oko ponoći po ulicama promiču

mladi ljudi. mnogo je toga razbijeno

agresija po ulicama. kupujem jabuke

vraćam se kući kaplje slavina. na

ulici sam stajao i gledao televiziju

lepa kap kap po kap. neka

svakog dana raste trava

budimpešta 19. februar 1993

 

 

 

470/3183

 

1459  živim na vetru

 

1460  ovo što radim zove se veliko sažimanje

 

1461  sve što vidim lepo gledam

 

1462  žuto okrečena crkva sa zelenim tornjem u oblačnom plavom nebu

 

1463  samo bih ova okrunjena istrulela vrata

mogao gledati satima (posvećeno leonardu da vinčiju)

 

1464  iz vrata izvadim zarđalu rajsneglu i nosim je ani i igoru na poklon

 

1465  priča koju pričam još se nije dogodila. događa se sadašnjim hodanjem

 

to je sneg. leteo nam je u lice

390. hodanje

krenuli smo u planinu igor i ja i videli kako

se priprema da pada sneg. i počeo je da pada

videli smo ga leteo nam je u lice. priroda je lepa

i opasna. moje misli žive u njoj. igor je skupljao

sve sa puta. u kući smo pili vina a kad sam se

posle ponoći vraćao mislio sam na sneg. neka

svakog dana raste trava. i opet u dubokoj

noći je promicao beli suvi sneg

budimpešta 20. februar 1993

 

 

 

472/3181

 

1466  hodam i pišem. ritam prave koraci

 

1467  nežnost stopala čuva šaku nežnosti

 

more vetra

391. hodanje

hodao sam u vetar da

mi prlji lice. na mostu sam suzio

ali sam bio srećan. u stanu jugoslavenske

akademije kod becike i čile. ane i bada dade

jedemo supu. razgovaramo o trubačima. ovo je

treća seoba srba posle čarnojevića i šakabende

rekao je petar. eh vetar. ishodati ishodati. ljuljati

se u hodu kao mudraci-hodači. čitaoče dišemo

zajedno. i opet u dubokoj noći je promicao

beli suvi sneg. hodao sam u vetar

budimpešta 22. februar 1993

 

 

 

473/3180

 

1468  u hodu teško mogu napisati dužu rečenicu od ove

 

1469  muzika koja hoda

hodanje je tiho. utiša me. i ne

želim više biti drugačiji nego utišan

tada se sve lepo čuje. u jednom momentu

čak čujem da više ni ne čujem. ni kontemplacija

više ne postoji. nestanem. nestanem iz sveta. to je

baš to telo koje peva. telo koje peva ali ne buči kao

muzika. muzika nije ljubav kao ni telo kao ni hodanje

oni su pre ljubavi. oni su stvorili ljubav. hodanje je jedan

dva. jedan-dva. još ne postoji tri. dovoljno je samo sejanje

posle dugog hodanja hodam prepušten. prožet i spojen

sa putem i kada se u nekom momentu vratim u realnost

ja vidim da je to bila muzika koja hoda. kao muzika

lišća u listanju. hoda se da bi se bio tih

i da bi tiho pevalo

(iz rečnika hodanja)

 

most kinvat

392. hodanje

hodam ka mostu kinvat

svaki korak mi je koračanje po

mostu. i danas dok čitah pismo

mog druga žarka radakovića iz kelna

i večeras dok hodah po mekom snegu

koji je pao po ulicama i kolima. uzimao

sam ga u ruku i hodao. bio je paperjast i

topao. jedna baka je hodala držeći se za

kuće da ne bi pala. hodao sam u vetar

čuješ li moje nečujne korake žarko

budimpešta 23. februar 1993

 

 

 

474/3179

 

1470  dobio sam 40.000 forinti od šoros fondacije. živeo džordž

 

1471  drugi umetnici

toliko uživam u drugim umetnicima

da ne znam da li im se više divim ili više uživam u

njima. ili je to isto. kad trakl kaže dostojanstvena priča

o plavom izvoru meni se lakše plače. drugi umetnici su kao

vlati trave uče me da nikom ne smetam. uče me pretvaranju 

u drugo uče me prozirnosti. kad robert valzer kaže na svojoj

šetnji nije ti potrebno ništa naročito da vidiš. ionako vidiš

mnogo kao da je u toj rečenici više šetnje nego u petnaest

hiljada kilometara koje sam ja prošao hodajući. ponekad me

toliko uzbuđuje njihovo delo ili način njihovog postojanja 

da postajem više oni nego što sam ja sam. i onda bivajući

oni primetim i sebe. vidim pa lep sam i sam. ponekad

ne znam da li se više divim čudu u njima

ili njima koji su čudo

(iz rečnika hodanja)

 

od sreće mi drhti rep

393. hodanje

sve se menja. jedan svet nestaje

koračam. drugi svet nastaje. koračam

tako je oduvek bilo. koračam. tako će zauvek

biti. koračam. pada meki sneg. hodam tihim

ulicama. dobio sam pare i srećan sam kao dete

ceo život sam uplašen nad egzistencijom. koračam

sada mogu kupiti sir i puter i sutra otići na picu

jedan svet nestaje drugi se rađa. čuješ li moje

nečujne korake žarko. ne živim u

svetu živim u hodanju

budimpešta 24. februar 1993

 

 

 

475/3178

 

1472  osetio sam kako je ovaj neugledni čovek pored koga sam prošao nežan

 

1473  vrlina da. herojstvo da. znači nežnost i pažljivost

 

1474  kroz probušene pletene rukavice prstom maže

žuti puding sa dna. bednik u crnoj francuskoj kapi

 

1475  ono što poraženi ne shvataju jeste da su nekad bili privilegovani. oni što su ih porazili

ne shvataju da se već dave u privilegovanosti kojom su sebi već presudili. ista priča isti snovi

 

1476  hodam veliki događaj: odsustvo događaja 

 

lepi su ti naslovi

394. hodanje

hodam za praznim stomakom

vodi me na lepinju sa sirom. kako sam ja

nesnalažljiv. uplašen. zadnju nogu povlačim

po zemlji od stida. stidim se i gladan sam i

onda se još stidim što sam gladan. ali stomak

me vodi ipak mirno posmatram ljude i grad

glad se pretvara u hod i mir. u tihi ples

ne živim u svetu živim u hodanju

plešemo zajedno

budimpešta 25. februar 1993

 

 

 

476/3177

 

1477  ljubav je najskuplja stvar na svetu

 

1478  iz mene izađe samo lutam još vitak sa srebrnim lukom...

kad ispred mene projuri energični voz. umalo što me nije opičio

 

mračna noć duše

395. hodanje

mislio sam da me neko hoće

i mislio sam da me neće. a hoće. samo

treba hodati. pratili su me tramvaji i sunce

mislio sam na svoje knjige na šifre koje sam

ostavio u njima. mislio sam na rečenicu pod

brojem 1420. sunce me je grejalo u leđa a

ulica je bila dugačka i svetla. hej to je bilo

dobro. plešemo zajedno. oči za reči

budimpešta 26. februar 1993

 

 

 

477/3176

 

1479  da li ima nešto nesavršeno na ovoj devojci

 

1480  (ovaj svet je vrlo grub) prelazim margit most

srećan sam bez ikakvog razloga i tu sreću ulažem u ovaj dan

 

1481  na koraku 10.615.675 svedočim pažljivost je budućnost

 

1482  gospodin mali pas laje na četiri mlada kineza. gospođa se ponosno smeši na svoje

kuče. mladići se smeju njenom ponosu a stari gospodin sedi na klupi i uživa u događaju 

 

1483  slepac sa psom vodičem i rupa umesto grba na yu ambasadi

 

1484  pola šest je i još je dan. kako to mnogo znači

 

i neka je

396. hodanje

propaganda je ovde od

svih rođenih u srbiji napravila ratne

zločince piše mi prijatelj iz amerike. i ja sam

tamo rođen. ali kao što je svako ja sam ti i ovo

je ono tako je i svako odavde i odande i zato sam

još više sada jer nevinost je proces. i neka je na

meni kazna jer će se istopiti i pretvoriti opraštanje

a dolaze dani kada će biti potrebno mnogo

opraštanja. oči za reči. kondicija

za strpljenje

budimpešta 27. februar 1993

 

 

 

479/3175

 

1485  visoki zabatni zidovi starih zgrada i prazni placevi u korovu i gomili flaša

 

1486  karta broj 12 na zemlji

 

1487  ponos glupost

 

1488  nižem korake i ptice će se uskoro vratiti

 

jebeno je u tri...

397. hodanje

sinoćni alkohol me je

umorio i kilometri mi lako izvuku

snagu. hodam na ivici postojanja. primećujem

sunce. kuće i stare ljude. po periferijskim ulicama

nema atraktivnih devojaka. svi odlaze u centar da se

tamo prikažu i da ih vrtlog erosa povuče ka strasnom

tanatosu. preživele bake hodaju sporo kao što je

spora i dugačka ulica. kondicija za strpljenje

živi se da bi drugi živeli

budimpešta 1. mart 1993

 

 

i

 

 

živim na vetru

 

 

ovo što radim zove se veliko sažimanje

 

 

sve što vidim lepo gledam

 

 

priroda je lepa i opasna. moje misli žive u njoj

 

 

hodam i pišem. ritam prave koraci

 

 

u hodu teško mogu napisati dužu rečenicu od ove

 

 

nevinost je proces

 

 

hodam na ivici postojanja

 

 

živi se da bi drugi živeli

 

 

i

 

 

ružo lutanja

ti si pesma koja

slavi umetnost

hodanja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

28. april 2025.

27539. dan mog života

 

 

454/3199

 

1409  pitao me đerđ konrad da li sumnjam u smisao

ruže lutanja - ne sumnjam. svaki dan sumnjam ali dok hodam skupljam

snagu da ishodam i da se ništa (pala mi kap sa krova) ne pitam da bih uopšte ishodao

 

1410  hodam i za ovu staru ženu u ulici 6. oktobar. hoda polako i

ja usporavam. u ljubičastom je mantilu i nosi šubaru. prelazi ulicu prema 

kući br. 18 ulazi u br. 20 tu kroz izlog vidim stare ljude okupljene u druženju

 

1411  sedokosi stari krupni čovek zavlači ruku u narandžastu korpu za otpatke

 

sledeći naslov je pogrešan

376. hodanje

da pisanje je nepredvidljivo pa zato i

hodam. kad zamislim gde sam danas hodao

vidim ulice i zgrade i bele svetlosne reklame

za toples barove. vidim i sebe kako sam miran

malo mi je hladno kažem sam sebi. potrebne

su mi kutije za pakovanje mojih radova pa

gledam po ulicama ima li ih. sa tobom 

sam. dobro kao nepredvidljivo dobro

budimpešta 4. februar 1993

 

 

 

455/3198

 

1412  stavim bernhardovu knjigu vitgenštajnov sinovac u levi džep da bih opisao

popodnevnu izmaglicu nad dunavom. budim se ne vidi samo po koji obris. zarđalo sunce

rđa. opet rekom plove tu i tamo parčići leda. u sivilu ptice su kao zvuk. vraćam se čitanju

 

1413  pogledah niz široki bulevar i setih se majke

 

1414  stara žena radi u wc-u pevuši i naplaćuje

 

prethodni naslov je ispravan

377. hodanje

svakim korakom bilo je hladnije i spustilo se

na minus 10. već nekoliko dana uživam u tomasu

bernhardu. danas sam ga čitao ulicama budimpešte

zadubim se u knjigu a iznad mene zgrade. prepoznajem

imena ulica kao što sam ih prepoznavao u berlinu pragu

segedinu temišvaru atini dunaujvaroši. da se sačuvam

od sebe. nedostaje mi muzika. dobro kao

nepredvidljivo dobro. dobro u redu

budimpešta 5. februar 1993

 

 

 

456/3197

 

1415  dva dečaka od juče na rolšuama. lako

obučeni sa maramama oko glave špartaju ovaj grad

 

1416  drveni basamak oivičen limom (akadémia u. 6)

 

1417  nikada kraja uzbudljivoj dobroti

 

1418  čujem kako pada retki sneg

 

1419  otoplilo je idem kod igora lazina na rezance sa sirom i belo vino

 

1420  hodanje je milovanje

 

prohodati

378. hodanje

kao kad plovi lađa prolazi moje telo

pored oronulih zgrada. prag budimpešta. arte

nuova. stari ljudi i subota. u poslastičarnici lukač

prastare dame čuvene lepotice koje poslužuju mlade

poslastičarke današnje lepotice. hodam od mladosti

do starosti. igor mi je uz vino rekao da mu u ovim

tekstovima nedostaju osećanja čoveka koji sa

zemlje vidi tako mnogo. dobro u redu. iz

zemlje rastu planine i nebo

budimpešta 6. februar 1993

 

 

 

458/3195

 

1421  pruži ružin korak

 

1422  ima ga. ima me

 

1423  prolećni vetar duva sa juga u zimu. prelazim margit hid i

gledam u sve vozače u kolima. ne samo da sam ja pozorište (koje

se kreće) svetu nego je i svet (koji se kreće) pozorište meni (koji se krećem)

 

1424  sava babić maros u. 16a III sprat soba 16 (za savu babića)

 

u XIII kvartu

379. hodanje

na pijaci sam. blizu je ponoć

zaključana vaga. zvuk hladnjaka. sat

nasred pijace. upakovana roba na tezgama

tende. iskidane tende. miris mesa. luka. ribe

truleži. najloni pokriveni ciglama. kante i vage i

kolica. podignuti stolovi na tezgama. nadograđene

nadstrešnice. prljavi astali. ostaci snega pored

plehanih magacina. plavi stari autobus. tezga

za tezgom. česma. čuvar sa psom me

isteruje. iz zemlje rastu planine i

nebo. crkva prekoputa

budimpešta 8. februar 1993

 

 

 

459/3194

 

1425  sakupljači kartona sa ulica vuku svoje kartone na sabirno mesto u ulici dahany

      

1426  pred hodačkom skulpturom putnik sándor

körösi csoma. uzbudi me štap u njegovoj ruci

 

1427  neprimetno pružena ruka slepe žene. kada

sam joj stavio sitniš osetio sam nežnost njene šake

      

1428  sa kakvom dubinom zahvalnosti me je gledala mlada

prosjakinja. najsrećniji sam kada dajem. hvala prosjacima

 

razgovarali smo u dnevnoj sobi

380. hodanje

hodali smo andrea i ja i razgovarali u sobi hodanja

sedeli smo hodajući. idu dvoje ljudi bili smo nas dvoje

a ja sam oko ponoći sa mesecom prelazio margit most

mesec se kupao dunavom. na mirnoj površini sijao je u

punom sjaju a onda bi upadao u virove i prelamao se

treperio i krivio u nepredvidljivim linijama. crkva

prekoputa. gledao sam ga gledao sam ga

budimpešta 9. februar 1993

 

 

 

460/3193

 

1429  bilo šta bilo šta

 

1430  kako je snažno trčao mladić u naočarima da stigne

i stigao je kola koja su zastala na semaforu. ljudi su mu dali neki

urolani projekat vezan kanapima. evo ga rumen prolazi pored mene 

 

1431  povređenost pretvoriti u oproštenje

 

1432  uživam u lepoti crnog kamenog vlažnog puta

utabanost tih prelaza dokazivala je njihovu korisnost

 

život i umetnost

381. hodanje

hodao sam sa andreom do citadele

pričali smo o snazi života koja te vuče u

život i snazi umetnosti koja te gura u umetnost

ona je otišla u peštu a ja sam kružio budimom. svratio

sam do marxima i došao do panonija u. 34 i odmah legao

odmarao telo od hodanja. došao laslo lantoš i otišli do žuže

dardai i janoša. pričao sam o sporosti. jeli smo narandže

gledao sam ga gledao sam ga. kako sam samo

oko ponoći pogledao noć nad budimpeštom

budimpešta 10. februar 1993

 

 

 

461/3192

 

1433  dakle u budimpešti su plastične narandžaste

korpe za otpatke. ima ih na mnogo mesta

 

1434  istorija i kultura đubrišta 

 

svet je jedno

382. hodanje

besan sam jer sam nemoćan. ali

na suncu i hodanju ode bes. jer ovo nije drugo

do ono i zaista ovo si ti. u srpskim narodnim novinama

pričasmo o novim vremenima koja su starija od starih

vremena. uveče ugledah želimira žilnika dao mi je 120

maraka. i u blagoj noći polako se vraćasmo jelena i ja

kako sam samo oko ponoći pogledao noć nad

budimpeštom. prepisujem hamvaševe

tekstove o budnosti

budimpešta 11. februar 1993

 

 

 

462/3191

 

1435  štefica. jelena. goran. igor. petar. ja i tokajac vino sa severnih obronaka mađarske 

 

1436  pročitao sam i iscepao izbor iz savremene engleske proze

i bacio ga u dunav. posmatram bele papiriće kako otiču vodom 

 

1437  dugačka betonska ograda i drvored platana. neonska svetla se pripaljuju

 

ljiljanina pogača

383. hodanje

kako idem polako a odem daleko

plavi mercedes i žuti dugački tramvaji dok prelazim

bulevar robert karoly i nastavljam lehel ulicom. plavi

elektronski sat koji se okreće pokazuje 2 stepena celzijusovih

i 15 časova i 34 minuta. čitam starija žena uči povređenog psa

da hoda. da mi reči budi pre reči. danas je dunav zelenosiv

danas već postaje juče. prepisujem hamvaševe

tekstove o budnosti. živote ženo moja

budimpešta 12. februar 1993

 

 

 

463/3190

 

1438  stara baka sa pletenom ljubičastom kapom zastane da se

odmori i osloni svoju tašnu na klupu zatim gleda u smog i izmaglicu 

 

1439  dobro se napio

 

1440  alkohol mi za sat-dva umanji zamor od viška koncentracije

 

okean ponavljanja

384. hodanje

zebu mi ruke. zavlačim ih u

rukave. subota je malo je ljudi na

ulicama. radnje su zatvorene. tri prostitutke

se nude i presreću svakog muškarca. one

stalno rade. nema muzike i zato sve što čujem

kao muziku zapisao sam pre dvadeset godina

a sad mislim na žito. živote ženo moja

zrnevlje koje niče iz mojih koraka

budimpešta 13. februar 1993

 

 

 

465/3188

 

1441  da nisam došao danas na dunav ne bih znao da je po njemu opet počeo da plovi led

 

1442  nemojte čitati dok hodate - u prolazu mi kaže jedan gospodin - odmarajte oči

 

1443  a da nisam došao i na ovu stranu margit ostrva ne bih znao da sam pod

brojem 1441 slagao. led ne plovi dunavom nego se topi iz zimovnika i otiče

 

1444  kako je uzana ova ulica u sentandreji

 

uz dunav

385. hodanje

bio sam gladan kupio

sam krofne sa pekmezom

posle sam kupio i jednu jabuku

umetničko stvaranje je viši stepen

neposredno pripremanja za smrt ili što je

isto to je sučeljavanje čoveka u višem nivou

bivstva od svetovnog života čitao sam kod hamvaša

uveče smo petar i ja otišli u sent andreju. stari šajkaški

grad. uske ulice protiv vetra. mnogo crkava. kuće senke

kuća i kaldrma. nikog na ulicama. ljudi su u kućama

čekaju dan. prolazimo kroz pomaz i kalas. zrnevlje

koje niče iz mojih koraka. kaluđersko

žito i vode seoba

budimpešta 15. februar 1993

 

 

 

466/3187

 

1445  koliko godina još treba da bi se iznojila moja sujeta. hiljadu. dve. deset

 

1446  vratiću se neću izazivati ovog psa koji me iz

daljine gleda ležeći na sredini puta kojim neću proći

 

1447  znoj

znoj je kada postanem

gola voda. znojem se vraćam

nežnosti. volim da se znojim jer

znojenje je sejanje. a znoj je obrnuti

sok. kada se dobro oznojim postajem

žedan kao vuk. a kada se dohvatim

soka na nekoj travi pijem ga kao

lud. znoj to je kada se okupam

sobom

(iz rečnika hodanja)

 

ja ciganin

386. hodanje

hodao sam sa žužom i

janošem po šumi. videli smo

rad jozefa košuta i otišli u kašakov

muzej. kašak pecaroš i bitanga koji je

hodao od budimpešte do pariza. čitao sam

njegovu hodačku pesmu pre pet godina

hodajući od helderlina do remboa. danas sam

hodao po ciganskom kraju. ja ciganin. cigani

taj veliki kosmički narod. počinje hladnoća. još

je zima tu. hodajmo cigani. kaluđersko žito i

vode seoba. vode seoba se pretvore

u izmešanu krv naroda

budimpešta 16. februar 1993

 

 

i

 

 

nikada kraja

uzbudljivoj dobroti

 

 

sa kakvom dubinom zahvalnosti me je gledala mlada

prosjakinja. najsrećniji sam kada dajem. hvala prosjacima

 

 

bilo šta bilo šta

 

 

kako idem polako a odem daleko

 

 

znoj to je kada se okupam sobom

 

 

i

 

 

ružo lutanja

ti si moj prvi tekst

pevan i stvaran

ritmom od deset 

godina

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

26. april 2025.

27537. dan mog života

 

 

439/3214

 

bolestan

 

pristajem živote

pričanje života život pričanja

kako je patila marina cvetajeva

budimpešta 20. januar 1993

 

 

 

440/3213

 

1372  ruka nad dunavom kad krene vetar

 

1373  ko je ko šta je šta ruža je ruža je ruža (posle razgovora sa ovim ljudima i onim ljudima)

 

1374  javnosti spasi me

                                                                   

1375  pevanje. tajna je da nema tajne nego samo pevanje

 

1376  za ručkom poklonio g. neneziću moju spoznaju

 

ja sam sin i belog luka

364. hodanje

gradom iskidan. kidam se pa se smirim

kidam se jer mi je lice grubo a tabani meki

kidam se jer je teško podneti izgovorenu reč. kidam

se jer mi je jedna noga napred a druga nazad. ne

zadnja je noga napred a prednja nazad. ne zadnja

prednja noga je sada nazad. ne da. kako je patila

marina cvetajeva. kidam se i od smeha

budimpešta 21. januar 1993

 

 

 

441/3212

 

1377  žolt kanjo i ja gledamo 120 godišnji libanski kedar

 

1378  jo daloglašt - kaže mi žolt

 

1379  gde si da vidiš kako se dunav plavi

 

mladi žolt

365. hodanje

iz grada odosmo žolt

i ja u brda na šumske zemljane

staze. spuštasmo se jednom vododerinom

na drveću mahovina ovde je vazduh čist. pričamo 

o toroovom valdenu. o učitelju. sa vidikovca gledamo

i zamišljamo nas dvojicu na margit mostu na kome smo

stajali pre dva sata i gledali u ovom pravcu gde sad

stojimo i odakle sad gledamo. staze kroz šumu

šumom ka stazama. kidam se i od smeha

na marksovom trgu su nas legitimisala

dva milicionera

budimpešta 22. januar 1993

 

 

 

442/3211

 

1380  reka sam: radim

 

1381  oh koliko nežnosti u čvrstoći

 

1382  misli koje lete kroz vazduh i snovi koji se uzajamno sanjaju 

 

petar milošević

366. hodanje

kišoviti dan hodam po sredini

eržebet mosta. volim da hodam po

sredini puta. lepo je osećam tada punoću

puta punoću koja traje i putuje. na sredini puta

osećam sredinu uči me i vodi napred. sredina

je lepa i pojam lepog je lep. i svakodnevno

prelaženje mostova je lepo. na marksovom

trgu su nas legitimisala dva milicionera

hodajmo dalje

budimpešta 23. januar 1993

 

 

 

444/3209

 

1383  pola šest je spustilo se veče. peštanski radnici u kombinezonima utrčavaju

u radnički hotel. vetar duva. nad budimom mlad mesec i mnogo nijansi plave boje

 

1384  hodam ulicom lajoša kašaka koji je hodao kao i ja

 

1385  kao dve laste ljuljaju se na vetru dva trepteća narandžasta semafora

 

samo strpljivo

367. hodanje

po ulicama budimpešte parkirani

automobili pa propuštamo jedni druge u

uzanom prolazu od branika do kuće. uvek

kada ga ugledam obradujem se njegovoj lepoti

dunave lepoto lepoto vodena. na sredini hodanja

posetili smo marijetu i stojana. na podu jedna od

zadnjih adijevih fotografija u kaputu liči na bunjuela

da da nastavljam po vetru. hodajmo dalje. u

ulice pešte uvlači se hladni ponoćni vetar

budimpešta 25. januar 1993

 

 

 

445/3208

 

1386  policajac čuva spomenik sovjetskim oslobodiocima

 

1387  pete patike na ruži lutanja

 

1388  čuvam sve patike. sve olovčice. zarezače. polomljenu kašičicu

 

sa budimpeštanskih ulica preveo miroslav mandić

368. hodanje

po ostrvu margit na vetru i ulicama pred ponoć. ženu je udario auto

fotografije iz filma dušana makavejeva. majls dejvis izlepljen po celom gradu

neprestano me gleda u oči. u gradu sam da bih podmirio grad. bio među ljudima

vezanih marama oko glave mladi rolšuaši opušteni rolšaju među gomilom i

piju pivo. zlo je neaktuelno. noću toples klubovi. u ulice pešte uvlači

se hladni ponoćni vetar. sve se vrti oko prolaza - rupe spasa

budimpešta 26. januar 1993

 

 

 

446/3207

 

1389  vetar kao prošlog januara u holandiji 

 

1390  polako se hvata led po baricama

 

1391  kad kažem da sam ja evropljanin onda kažem

ja sam bogatstvo koje niko neće jer ne vide da je bogatstvo 

 

1392  posle 12 km počinje ruža da radi

 

plač bez suza i suze bez plača

369. hodanje

hodao sam sa slavicom. kružili smo u brzom

hodu. pričala mi je o sarajevu. izbegla je sa ćerkom

strah. užas. groza. neispričljivo. zato i hodam. umetnost

kao iskupljenje. zato hodam i ovde jer uvek i svugde živi

užas. na hladnoći i vetru ulice postaju mračnije kaldrma

zlokobnija kuće zagonetnije. stvari su jednostavne i tamo

žive radio slušaoci koji ne slušaju ovaj radio. sve se vrti

oko prolaza - rupe spasa. da znaš

budimpešta 27. januar 1993

 

 

 

447/3206

 

1393  moje beskućništvo me boli i plavi se u plavom

predvečerju. hodam preko dunava. na budimskim izbrežjima sneg 

 

1394  pišem u zelenim rukavicama kupio sam ih u sibiu u rumuniji

 

jer sve me strašno boli

370. hodanje

toplina mi je uvek nedostajala kaže

edvard stahura. osećam to kao i ovo sunčano

popodne. neželjeni stranac što gleda sve oko

sebe kao svoj dom. pri kraju hodanja mislim na

pesnike i umetnike koji su tako mnogo patili

prelazim most volim to da radim. osećam se

slobodan hodajući nad vodom gledajući

odakle dolazi i gde otiče dunav. tu sam

na svom. da znaš vraćam se

odlazeći napred

budimpešta 28. januar 1993

 

 

 

448/3205

 

1395  pada sneg. sa decom u izbegličkim logorima u selima veše

i nagyatad. kada ćemo kući pitaju me žene u pletenim maramama

 

1396  civilizacija se neprestano ogleda u neprestanim logorima 

 

izbeglički logori veše i nagyatad

371. hodanje

laslo. laci. kamila devai nađ i ja smo posetili

izbeglice u logorima. ratoborni ipak na kraju gube

kada smo ušli u selo detinjstva kamile nađ ona je

trčala po njemu kao u detinjstvu. uzbuđenost i detinji

pokreti. žena se pretvorila u ptičicu. ispratila sam oca

na ž. stanicu i u povratku brojala 2.071 koraka do

moje kuće. a padao je sneg. ja sam im pričao

o lepoti kamiona. vraćam se odlazeći 

napred. izbeglice u mojim koracima 

budimpešta 29. januar 1993

 

 

 

449/3204

 

1397  ipak sam osetio dani su duži. krenimo ka letu

 

1398  hodam po snegu. dunav se zlati

 

1399  u rečima da mi živi i telo i slika. u telu da mi živi i slika i reč. u slici da mi živi i reč i telo

 

zoltán czvitkó

372. hodanje

hodam da bih dao i dobio

jedan korak daje drugi dobija

večeras se otvorio hangar. mnogo

subotičana. lepe žene. moćni stari muškarac

sa lulom. temperatura je nešto ispod nule. okolo

se sve beli. zimsko sunce greje kao i subota u

kojoj se stišava šestodnevni umor. izbeglice

u mojim koracima. dva koraka da 

dam jedan da dobijem

budimpešta 30. januar 1993

 

 

 

451/3202

 

1400  u XIV kvartu ulica tito zamenjena je imenom ruža

 

1401  sve je sažimanje

 

1402  sve je sažimanje kažem jer sam danas 45 dana ruže lutanja i posle 373

hodanja načinio 10 miliona koraka pišem to stavljajući tačku na 10.000.037 koraku

 

hajde mi pročitaj neko hodanje

373. hodanje

ulice raskrsnice kuće prodavnice ljudi znaci

hladno je grebe me po nahlađenom grlu. žurim

danas sam čuo da sam odbijen za pomoć ruži

trebalo je to podneti istisnuti. psi su se igrali na

snegu. na periferiji grad prestaje da bude grad

oseti se priroda tu sam na ivici spušta se veče

dišem u šal. nemam nikakvih utisaka. dva

koraka da dam jedan da dobijem

tek bez utisaka žive reči

budimpešta 1. februar 1993

 

 

 

452/3201

 

1403  uvek ti bivši mladići koji su postali pijanci. jedan veliki

bradati dobar ko velika pogača u ulazu ulice wesselényi u. 63

 

1404  toplina koja se izliva prema drugoj osobi

 

ni na nebu ni na zemlji. i na zemlji i na nebu

374. hodanje

hodao sam oko margit ostrva po suvoj kori belog snega po kome

je bleštalo sunce kao šestog dana pod brojem 25 i 313 dana pod

naslovom bleštavilo. oznojio sam se na hladnoći. sedeli smo jelena

i ja u marximu i posle je bilo hladno pa sam ušivao krpe u jaknu i u

pantalone za levu butinu. uveče smo bili kod đerđ konrada. judita

marijeta. arpad. stojan. jelena. đerđ i ja. pričao sam im o ruži. o

spomenicima. o ovim tekstovima koji teku i teku raspeti

između stopala i šake. tek bez utisaka žive reči

odlazim ne napuštam nikog naprotiv

budimpešta 2. februar 1993

 

 

 

453/3200

 

1405  dokazivanje je pojam slabiji od istine kaže hofšteter

 

1406  hodam pored dečijeg groblja

 

1407  hodam i napišem. sledeća rečenica je pogrešna. prethodna rečenica je istinita 

 

1408  prelazim ulicu alkotmány i osetim volim budimpeštu

 

ja lažem

375. hodanje

hodao sam bécsi ulicom i

čitao o čudnim petljama ja lažem

na groblju su me napala dva psa. kupio

sam dva kolača sa sirom. ćutim a kad

govorim govorim. onda me reči vode sada

me vode koraci. melanholičan sam. hoda mi

se u proleće. hoda mi se u leto. pada veče

odlazim ne napuštam nikog naprotiv

sa tobom sam

budimpešta 3. februar 1993

 

 

i

 

 

pevanje

tajna je da

nema tajne

nego samo

pevanje

 

 

reka sam: radim

 

 

oh koliko nežnosti u čvrstoći

 

 

civilizacija se neprestano ogleda u neprestanim logorima 

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

si radost

lutanja za

svetim

lutanjem

i

bogom

jedinim

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

tobom sam i

sam postao

lutalica i

bog

 

 

i

 

 

ružo lutanja

u tebi se rađala

moja ljubav za boga

jer sve što sam pevao

stvarao hodao na ruži

lutanja je i od mene

samog činilo

bogom

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

bog te je

stvorio

ružom

boga

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

25. april 2025.

27536. dan mog života

 

 

424/3229

 

1337  budim noću. prošlost. franc list. kaldrma. zidovi kamenih kuća

svetlost velegrada. dole u ravnici tamo gde je živeo puk sada žive svi

 

1338  nemam ništa da kažem ni šta da hodam ali hodam i to kažem

 

1339  kao vrtlar kroz ružičnjak

 

trinaesto noćno hodanje - gledajući led na dunavu

352. hodanje

gledali smo ga nebojša i ja. sve ga je više. desna obala na budimskoj strani je

u ledu. pričali smo o budućnosti i duši koja spava. led je bio zloslutan nezaustavljiv

i tvrd. promena vode. pište alarmi automobila po ulicama. sve manje imam šta da

kažem govori se samo. pri kraju hodanja oko ponoći skinem kapu i rukavice

raskopčam se skinem šal greje me hladnoća. skrećemo u

amerikai utca. do katikinog stana

budimpešta 5. januar 1993

 

 

 

425/3228

 

1340  tlo na kojem stojiš si ti

 

1341  uzbuđen rimskim zidinama

 

1342  tri sata noću vučem noge po zaleđenoj kiši. šmrčem. guramo tridesetiprvi kilometar

 

1343 kao vrtlar kroz ružičnjak zimi

 

četrnaesto hodanje - iskupljenje

353. hodanje

jedan čovek se davio i spašavao držeći se za santu leda

vikao je mi smo prolazili nemoćni padala je neka vrsta ledene

kiše. policija i vatrogasci su pokušavali da ga izvade. jelena i ja smo

hodali ka sentandreji 33 kilometra ka iskupljenju. nije lako hodati a kamoli

se iskupiti. tri je noću. još malo. kako je malo daleko. nisam znala da kod

hodanja bole ruke rekla je jelena. hamvaš je podignut u velikoj hladnoći u

odsustvu koncentracije koju su svakodnevica nesporazumi sa bližnjima 

i traganje za prenoćištem stalno narušavali. trideset tri kilometra

četrnaeste noći. u spomenik je ugrađeno 352.914 koraka

(268 km). svetlost i vatra šibica. odlazim dalje spomenik

nek raste. do katikinog stana. u sobi nas je

čekala paradajz čorba sa taranom

budimpešta 6. januar 1993

 

 

 

426/3227

 

1344  izašao sam na ulicu hladno je i pada hladna kišica

pogledam osetim spomenik je noćas podignut. spomenik - bezbrižnost

 

1345  srećan sam zbog malog jezika sa kojim govorim na kome sam rođen

 

1346  (zavija pas)

 

1347  sa kojim pišem. mumlam. vičem. ćutim. oko koga se

spotičem u kome se odmaram kome sve dajem jer mi sve daje

sa kojim kad zimi hodam po hladnoći zavijam kao gladni vuk u planini

 

pružili smo korak

354. hodanje

pružili smo korak srđan i ja i ubrzo

prešli distancu. ceo dan se budimpešta klizala po

zaleđenim ulicama. leva noga mi je isklizila i zato sam već

bio na zemlji čak sam i kolut nazad napravio kad već padam

večeras mi je milorad krstić pričao o knjizi ruža lutanja. uživao

sam slušajući kako ove reči žive u drugima. sa puta u nečiju

dušu. kao lasta kad proleti u proleće. kao sunce što se svako

jutro rađa. u sobi nas je čekala paradajz čorba sa taranom

kao topli gutljaj paradajza u mojim grudima

budimpešta 7. januar 1993

 

 

 

427/3226

 

1348  preselili se u panonija ulicu 34/III stan 1. mala lepa garsonjera 2 kreveta 300 dm 

 

1349  napor u umetnosti. neprestana koncentracija. stalno uverenje

hrabrost u iskrenost. podneti sumnju drugih. podneti sopstvenu sumnju 

 

1350  smeti biti

 

1351  umetnost je celina

 

opuštanje - otopljavanje

355. hodanje

smiren hodam sa srđanom pričamo o pisanju

pisati čoveče i ništa više. znači hodati i pisati. da disati

hodamo i jedemo kolače sa sirom. srđan odlazi metroom kod

katike i ištvana po stvari jer se selimo. ja nastavljam da hodam

niz dunav. otopljene ulice su vlažne i prestaje klizanje. kao

topli gutljaj paradajza u mojim grudima. lutanje i seljenje

budimpešta 8. januar 1993

 

 

 

428/3225

 

1352  da li da uđem u tramvaj 2 ili 2a

 

1353  bez dileme nastavljam dalje

 

1354  ego nestaje u naporima. prijavim poslovima. stvaralaštvu. u radu za druge

 

prelivanje

356. hodanje

preko mostova. budimom

samo ići. da je snage i nikad stati. i

drugi bi da hodaju. slavica. nada. hodamo

kroz maglu. dunav teče. ne vidim ga osećam

vlažnost i njegovu snagu. igra svetlosti i magle

nijanse. prelazi. pretapanje. razlivanje. treperenja

utapanja. slivanje. nestajanje. uranjanje. prelivanje

odlivanje. zračenje i prestajanje zračenja

lutanje i seljenje. i drugi bi da hodaju 

budimpešta 9. januar 1993

 

 

 

430/3223

 

1355  postojanje. postojanje. da. neko postoji u ovoj osvetljenoj brodskoj kabini na kraju

dugačkog šlepa koji veći od velikog klizi po vodi. veliko tamno gvožđe koje ne tone

 

1356  knjige

tek sam na hodanju

osetio kako su knjige

odličan predmet za džep. i kako

lepo pristaju šaci. čitajući ih u malim

dozama sve što sam pročitao bilo je

meni namenjeno. bile su to poruke živa

jevanđelja. volim tri načina čitanja knjiga

 

1 - da ih držim u ruci

 

2 - da ih listam

 

3 - da gledam nekog dok čita knjigu

 

toliko su knjige žive da ih nije potrebno

ni čitati. sve knjige govore o knjigama koje

još ne postoje. svaka knjiga je put do druge

knjige. najlepše su nepročitane knjige. najviše

me privlače još nenapisane knjige. volim samo

jednu knjigu i ona mi jako liči na konja

(iz rečnika hodanja)

 

brodogradilište i štrand

357. hodanje

hodam. ulice. šlep. mostovi. mraz i magla

svetlost na šlepu. talasi i metal. zelena svetlost

na komandnoj kabini. drvoredi. zagasitost. preko

mostova preko mostova. lepo je. i kad već jeste

neka i jeste. kako je bio lep taj šlep. mađari. i

drugi bi da hodaju. a tek šlep kako je bio lep

budimpešta 11. januar 1993

 

 

 

431/3222

 

1357  promene

 

1358  smrt je ljubav

 

1359  sve što jeste živo je

 

toplo je danas

358. hodanje

sa srđanom pored dunava

budim osvetljen. prolećni dan u

januaru. pričamo o jednom. pričamo o

promeni. jedno i promena. sve reči koje

pišem su muzika jer sve što jeste jeste kao

muzika. čitam vesnino pismo o svetom franji

gledamo lepotu budimpeštanskih visećih

mostova. a tek šlep kako je bio lep

osloboditi se sebe

budimpešta 12. januar 1993

 

 

 

432/3221

 

1360  sa drugima hodam kroz sebe

 

1361  kako korak lepo nastane i kako lepo nestane

 

1362  druga stvarnost

tek sa doživljavanjem druge 

stvarnosti osećam šta znači reč

isto. tek odande živim ovde. kao što

tek bogom jesam. ali zašto sam tu a ne

u njoj. biti znači biti i ovde i tamo. da nije

tako ne bi ni bog bio sa nama. a nekad dok

hodam gledajući čini mi se da je on samo ovde

druga stvarnost to znači izdržati. to je krhkost u

kojoj život jedino slobodno živi. postoje tri kapije

za ulazak u drugu stvarnost. kapija kroz koju ja

ulazim zove se običnost. postoje i tri načina da

se pređe u drugu stvarnost. ja se služim trećim

mogao bih ga nazvati konjskim ili magarećim

jednostavno krenem i idem i ni ne znam

kad pređem. blaženstvo ne

prepoznaje granice

(iz rečnika hodanja)

 

raditi gradove

359. hodanje

hodamo nada i ja oko dunava

dunav teče mi kružimo. koja je snaga

u ženi koje su mogućnosti u mogućnostima

da ja radim gradove. radim ih po celoj površini

po svakom detalju. stari trgovi u budimu

osloboditi se sebe. hodam po jednoj

nekadašnjoj rimskoj pokrajini

budimpešta 13. januar 1993

 

 

 

433/3220

 

1363  radim gradove. ulicu po ulicu. trg po trg. park po park

kapiju po kapiju. lice po lice. da se sve pamti i sve zaboravi

 

1364  svakog dana posejem kilogram pšenice po ulicama kilogram mojih koraka

 

kako mi je prijala supa od praziluka

360. hodanje

koraci pšenica. hodanje je hleb duši. koracima hranim

gradove. hranim ih i radim ih onako kako su hodali nomadi

hodam kako su hodali hodočasnici. onako kako su hodali

umetnici. kako mi je prijala supa. hodam po jednoj

nekadašnjoj rimskoj pokrajini. pokrajini od tabana

budimpešta 14. januar 1993

 

 

 

434/3219

 

1365  prihvatam sve

 

1366  svake noći dođi do loše savesti i po danu je u hodu ishodati

 

1367  pešta mi u jednoj budim u drugoj butini

 

januarska svetlost

361. hodanje

posle dvadeset dana u punoj

dnevnoj svetlosti sve se vidi. dunav

se zasvetli zaista zaplavi to mu je dato

od neba. brdoviti obodi sa budimske strane

igraju se pred mojim očima. sunčeva svetlost iz

vode greje me kroz moje zenice. pokrajina

od tabana. tabani rečenice 

budimpešta 15. januar 1993

 

 

 

435/3218

 

1368  pitao me laslo lantoš kako pišem u hodanju. evo ovako

 

1369  radnici čiste tramvajske šine

 

rockov galerija - marxim pab

362. hodanje

danas sam prvi put krenuo sa prijateljima

ispred rockov galerije (subota 11 h) i hodali smo

do marxima. došli su sava i ljilja babić. i laslo lantoš

pričali smo o lazi kostiću i adiju. o promeni senzibiliteta

koji se sada događa svakih 5-6 godina. pričali smo

o noževima. čakijama. bricama kod sremaca

bunjevaca i mađara sikuljaca. pričali smo o

etničkoj muzici. tabani rečenice. koja

dolazi iz dubine zemlje 

budimpešta 16. januar 1993

 

 

 

437/3216

 

1370  jel čuješ most pitam tibiku

 

1371  jel nameravaš ovo da napišeš pita me tibi dok ga prelazimo novopeštanski

železnički most a on mi pokazuje rukom gustu prazninu od magle koju jedino vidimo

 

tibika

363. hodanje

al smo lepo hodali tibika

i ja od sentandreje do nugatija

tibika je četrnaestogodišnjak ja sam

mu drug. pričam mu o putu dok hodamo

po njemu i gledamo ga. uživamo u magli

nad dunavom. da. jednostavno pisati zar 

ne tibi. jednostavnost u mojim knjigama

je posvećena nevinima. koja dolazi

iz dubine zemlje. raskošna

nevinost

budimpešta 18. januar 1993

 

 

 

438/3215

 

bolestan

 

đerđ konrad

raskošna nevinost

pričanje života život pričanja 

budimpešta 19. januar 1993

 

 

i

 

 

 smeti

biti

 

 

umetnost je celina

 

 

ego nestaje u naporima. prijavim poslovima. stvaralaštvu. u radu za druge

 

 

svakog dana posejem kilogram pšenice po ulicama kilogram mojih koraka

 

 

koraci pšenica. hodanje je hleb duši. koracima hranim

gradove. hranim ih i radim ih onako kako su hodali nomadi

hodam kako su hodali hodočasnici. onako kako su hodali umetnici 

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si hleb

nasušni

i

hleb

nadnaravni

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

24. april 2025.

27535. dan mog života

 

 

413/3240

 

1307  prošla je ponoć. hladno je smrznula su mi se jaja. baš treba hodati. mastilo se ledi

 

drugo noćno hodanje

341. hodanje

ledi se. hodali smo jelena i ja. zadnji sat sam

hodao sam. u hladnoj noći tekao je topli dunav. u

maju sam hodao go njegovim obalama. sada sam umotan

u krpe a ipak je hladno. dok ovo pišem gore mi obrazi od zime

pri kraju hodanja sam osetio kako gradim spomenik. noć se uvlači

u dušu hladnoća u kosti. i pored zla ovaj svet živi jer živi od boga

hranjen bezbrojnim gestovima dobrote u svakoj sekundi. hranjen od

bezbroj bića koja čine ljubav. ne dišemo mi vazduh nego ljubav koju

su drugi stvorili za nas. prepone su mi hladne. ko vidi, vidi. tragovi

spomenika odlaze u reči sa rečima u priču. ko čuje čuje. bog je

jedina stvarnost ponavlja stalno bela hamvaš reči koventri

petmora. sa mnogo ljudi smo prisustvovali rođenju

boga. hodajući pod svodom nebeskim

budimpešta 25. decembar 1992

 

 

 

414/3239

 

1308  i večeras mastilo svedoči o hladnoći (penkala više nije htela da piše)

 

treće noćno hodanje

342. hodanje

opet hladnoća pali beznađe nade što jamu

kopa. bili su vera zoltan i tibor. upalio sam šibice i čitao

hamvaša. da. nastavljamo jelena i ja baš onako kako je hamvaš

govorio o don kihotu. besmisleno do nežnog poljupca hladnoće. do

verovanja. da do verovanja. u hodu je spas. i za druge spas. da da zima

je to. nem nepoznat neprimećen svako veče počinjem sa toplim hodanjima

patnja je toliko puta ponavljana da jedino što nam ostaje jeste da budemo

dostojni patnje. uživam u klizalištu prepunom mladih ljudi. ljubav živi u

kamenju i u vetru. ljubav je utočište i stidu i ironiji. video sam

debeli sloj mraza po travi hodao po njemu. hodajući

pod svodom nebeskim. da da strah je to

budimpešta 26. decembar 1992

 

 

 

415/3238

 

1309  četvrto veče. sam sam pred bibliotekom. čekam da li će neko doći. sam ću

zapaliti šibice pročitati nekoliko hamvaševih reči i krenuću spomeniku u naručje

 

1310  podižući spomenik spuštam ga u svoje srce

 

1311  plove sante leda dunavom

 

1312  kleknuti kleknuti kleknuti

 

1313  promena pravca uvećava ples

 

četvrto noćno hodanje

343. hodanje

hodao sam sam. sam zapalio šibice i

čitao hamvaševe reči. prešao sam dunav i hodao

budimpeštom. svratio sam u crkvu. svečanost molitve. ko će

ishodati do kraja. danas sam ishodao sam. milicioneri su mi tražili

pasoš. ja sam tražio tople ulice a noge su mi plele meki džemper da

me štiti od straha koji se širi sa balkana. danas nije bio niko. niko me je

okruživao i bili smo zajedno. verni niko sa njim je uvek tako mirno sa njim

se vidi sve ostalo. lepa devojka izlazi iz taksija. iskrivljeni mladić sa belom

torbom. parkirani kamion-dizalica. izlupani led u vodoskoku ispred biblioteke

sam sam zapalio šibice sam sam čitao hamvaševe reči i krenuo sam. prešao

sam most szabadság i video tek tu i tamo tanke krpe leda kako plove dunavom. o

ljubavi je reč. širi se svakim korakom. svaki korak me vodi novom koraku predaje

me u naručje nepoznatog tla prema miru koji me prima jer ga želim jer me želi da

budemo jedno. tu i sada tkanje stopalima periferijom poniženog tela odbačenog

od spiritualista. za džabaka ubijano od materijalista. u stopalima živi duhovna

baština čovečanstva. golicaju nas tabani jer su nam nepoznati domovina koje

se ne sećamo. hodam i pletem. odisej u pletivu. borba lukavstvo avantura

zamenjeni strpljivim stopalima što pletu laticu po laticu tlo ljubavi. bože

daj mi snage i unutrašnje svetlosti da hodam radostan i bezbedan

u prostorima straha. da da strah je to. molim hodam hvalim

budimpešta 27. decembar 1992

 

 

 

416/3237

 

1314  da svet koji rađam bude nepoznat nov. nepoznat i nov

u nepoznatom i novom i nepoznat i nov u poznatom i starom

 

1315  pogledam stvar od gore a počnem da je radim od dole

 

1316  još zuji od hladnoće

 

peto noćno hodanje

344. hodanje

hodanje po mraku. dunav se sija kao crni

dijamant. lako smo ishodali 23 kilometra. u noći

se vidi mnogo manje. u noći se spava. gledamo nazive

ulica. dunav se valja. hodam. iz kanalizacije se isparava topla

voda. išli smo da ostavimo pismo peteru esterhaziju. u 22:10 sam

belu kovertu bacio u njegovo dvorište. pismo je ležalo na ciglama

ut. emod 20 budapest. dunav se svetleo kao crno ulje. preko mosta

hladnoća prlji obraze više desni sa čije strane dolazi hladna struja

iz planine. sve što vidim počinje da biva spomenik ljubavi. pogledaj

preko ulice i videćeš ženu u crvenom kaputu kažem jeleni. ona

pogleda i ugleda je. noć je noću ljudi spavaju. molim

hodam hvalim. spavaju sa životinjama i biljkama

budimpešta 28. decembar 1992

 

 

 

417/3236

 

1317  opiranje

 

šesto noćno hodanje

345. hodanje

manje je hladno. šakama je čak toplo

u rukavicama. osetim prepone se greju. preponama

podižem spomenik. prolazim. nije lako. ali sreća je to hodati

svako veče svaki dan. kako biti svakog trenutka zahvalan. ej zeleno

lišće. hodam pored kuća. saginjem se uzimam otiske sa budimpeštanske

kaldrme. ej zeleno lišće koje sada spava u soku drvetovom. trebalo bi da

pišem o besu. da ga iskažem i da ga reči prime u sebe a reči će ga već smiriti

i iskaliti. mnogo se toga skupilo u telu jer telo i jeste hram otvoren za sve i svakog

pa i za povrede i ljutnju. čudno je ovo građenje spomenika. gradi se a ne gradi se u

trenutku sam osetio hej pa ja ništa i ne gradim ali sam graditeljski nastavio. znam

možda će na samom kraju spomenik nići kao božansko prisustvo u drvenoj

kašici i u čarapi u ključevima i lancima. bes se seli sretan mu put

spavaju sa životinjama i biljkama. hodam pored kuća

budimpešta 29. decembar 1992

 

 

 

418/3235

 

1318  danas je sedmi dan noćnog soneta - hamvaš. spomenika anonimnim snagama

ljubavi i zato ljubavi nema u meni i bližnjima kao što su čistaču cipela prljave njegove cipele

 

1319  da da bog. daće bog

 

sedmo noćno hodanje

346. hodanje

hodao sam malo jer noćas nisam spavao

neispavani hodač se smrznuo na hladnoći koja

mi je padala pred očima. danas sam lepo pričao sa

miloradom krstićem o spomeniku. spominjanjem. sećanjem

živom sećanju koje je ponavljanje a ne sećanje. kada se sećamo

vraćamo se unazad. kada ponavljamo dogođeno dolazi do nas sada

učio je kjerkegor. draga siđi draga zapisao je crnjanski scenu iz života

jednog ljubavnog para u italiji. drevna reč je reč božija. tvoračka reč. logos

 jer je svet stvoren kad je izgovorena reč. tvoračka snaga boga nalazi se u

reči... imenovati je isto što i stvoriti pročitao sam hamvaševe reči uz svetlost

šibica. mala svetlost u velikoj tami noći. dok čekam petnaest minuta ispred

biblioteke da li će neko doći smrznem se i posle ne mogu sat jedan da se

ugrejem u hodanju. telo se pati izvršavajući odluku uma srca duše. nevino

telo. oko 9 uveče na örs vezér téru hladnoća kulminira naletom ledenog

talasa koji mi pada po licu. u ponoćnom času ulazim u treći stan koji

menjamo za ovih sedam dana. selimo se kao sećanje i spominjanje

sedmu noć sam hodao ulicama budimpešte nadovezujući se na sve

što jeste. hodam da bi sve baš sve bilo u svakom koraku i svakim

korakom se prenelo u sledeći korak. koračanjem evo sve se

kreće. karneval života. slavlje i radost u usamljenom pevaču

koji peva hodanjem i ćutanjem. osetim po njegovim

obrazima cveta hladnoća. hodam pored kuća

u hamvašu je i kjerkegor

budimpešta 30. decembar 1992

 

 

 

419/3234

 

1320  čekam

 

1321  hladno je

 

1322  pozdravljam te hamvaš

 

1323  u tramvaju 24 blizu ponoći u budimpešti druga nova

godina na ruži. prošla u roterdamu sa natašom sada sa jelenom

 

1324  ruža iskupljenja

 

ponoć

347. hodanje

oko ponoći sam se

izgubio. noćni čuvar mi je

pokazao put. hodao sam pored

dugačkog grobljanskog zida. dotrčao je

do mene jedan pas. para mu je izlazila iz

usta baš kao i meni. na keleti stanici je bilo pusto

samo tri jugoslovena. tramvaji su bili prazni. molio

sam se. nova godina je došla neprimetno. sa novom

godinom sam došao i ja sa svojim stopalima. pred ponoć

sam ostao sam. po ulicama budimpešte novogodišnji

urnebes. ponoć je. zalutao sam. kako da se vratim na

örs vezér tér. odlazim do noćnog čuvara fabrike na

periferiji da ga pitam. pita me da li sam rumun

ljubazan je. dosvidanja kaže mi dok odlazim

pritrčao je jedan pas. u hamvašu je i

kjerkegor. lutao sam i zalutao sam

budimpešta 31. decembar 1992

 

 

 

420/3233

 

1325  sunce hladno. budimpešta spava

 

1326  hodanje oko ponoći. tri puta po 12 krugova hodali jelena nada nebojša i ja

 

1327  hodati zaželeti dobro svemu pa i ničemu

onom velikom ničemu (čemu ta umetnost služi. ničemu)

 

nada i jelena hodaju spomenik

348. hodanje

krenuli smo anja nada nebojša jelena hamvaš i ja

sve je više santi leda po dunavu. hodali smo oko dunava i

oko ponoći. hodali smo za ljubav. videli smo nulti km u budimpešti

prvi put je na ruži neko hodao umesto mene. zadnjih 9 km su hodale

nada i jelena da bi ženske spomenike koje gradim prvog dana nove

godine otpočele žene. dunavom je sve više santi leda - niče ledeni trag

vremena su teška kao kad vatra eksplodira u vodi kaže bela hamvaš. u

tim vremenima pokušavam da strpljivim hodanjem tom merom nad

merama moj duh bude molitva postojanju. strpljenjem niče i novo

zelenilo u ovoj zimi a da to niko ne vidi osim proleća koje ga

strpljivo čeka. lutao sam i zalutao sam. to je spomenik

budimpešta 1. januar 1993

 

 

 

421/3232

 

1328  ovde stajasmo 9 dana i večeras deseti  reče miroslav

 

1329  kao vrtlar kroz ružičnjak

 

deseto noćno hodanje

349. hodanje

sa nebojšom sam hodao nekoliko puta po evropi

sada hodamo ovde na trgu heroja gde strašni ratnici

okamenjeni za večnost gledaju kako se oko njihovih nogu

kreće jedna ruža. molim se za surove. molim se za zločince

obrazi su nam crveni hladnoća nas kupa. mraz greje i leči. tišina

je posle novogodišnje iscrpljenosti. posle transa. kako je čoveku

potreban zanos. pa ako nema igara pesama i plesa onda nek

bude rat i vatra pakla samo da se zaboravi da se ne gleda

licem u lice. da li ću osetiti ljubav u vazduhu. to je

spomenik. nenapisana knjiga koja se čita

budimpešta 2. januar 1993

 

 

 

422/3231

 

1330  odjednom tišina srđan i ja svedočimo njeno prisustvo

 

1331  ponovo tišina i hladno posle ponoći

 

1332  osvetljena telefonska govornica. ulazim u nju da bih u njoj bio

 

1333  spomeniče rasti

 

1334  kao vrtlar kroz ružičnjak

 

jedanaesto noćno hodanje

350. hodanje

i periferija ima kraj. i na periferiji je hladno. i više

senki i zagasite svetlosti na kraju ogolelih drvoreda

da li vidiš čoveka koji pripaljuje cigaru upitam nadu. kada

je pogledala on je već bacio šibicu. eto događaja. topli čajevi

kao leti sokovi a između hodanje. hodaj čoveče. hodamo

do vrha uspona pa ćemo se vratiti. nenapisana knjiga

koja se čita. ženi iz glave raste drvo

budimpešta 3. januar 1993

 

 

 

423/3230

 

1335  rastresitost raspršenost,korak za korakom

 

1336  kao vrtlar kroz ružičnjak

 

dvanaesto hodanje noću

351. hodanje

prošli smo noćas pored bronzanog spomenika psu

koji je spasao dete iz požara. beše to pre 50 godina ali

pas još gleda u kuću u kojoj je plamen uplašio dete. ljubav je

tako jednostavna da ne postoje reči za ljubav. ljubav je ljubav je

ljubav. priznajem da sam trava i vetar po travi i stopalo na vetru

priznajem. oslobađanje je onaj put na kojem nema zanemarljivih

sitnica momenata koji se mogu olako uzeti. hodamo nas šestoro

šteta što nije sa nama i džon kejdž. budnost ne podnosi nemar

kaže bela hamvaš. promena je vesela kaže džon kejdž. tako

raste sve što raste ne malterom ciglom i mistrijom nego

budnošću i promenama. ženi iz glave raste drvo

skrećemo u amerikai utca

budimpešta 4. januar 1993

 

 

i

 

 

i pored zla ovaj svet živi jer živi od boga

hranjen bezbrojnim gestovima dobrote u svakoj

sekundi. hranjen od bezbroj bića koja čine ljubav

ne dišemo mi vazduh nego ljubav koju

su drugi stvorili za nas

 

 

u hodu je spas. i za druge spas

 

 

pogledam stvar od gore a

počnem da je radim od dole

 

 

sve što vidim počinje da biva spomenik ljubavi

 

 

vremena su teška kao kad vatra eksplodira u vodi

kaže bela hamvaš. u tim vremenima pokušavam da strpljivim

hodanjem tom merom nad merama moj duh bude molitva postojanju

 

 

kao vrtlar kroz ružičnjak

 

 

i

 

 

ružo lutanja

ti si umetnost

podviga i ružičnjak

svih poduhvata u

umetnosti

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

23. april 2025.

27534. dan mog života

 

 

403/3250

 

1267  kako je ona žena u crnini duboko ljubila zemlju i visoko

širila ruke moleći se bogu. moleći boga. moleći se za boga

 

1268  hodam pod drvoredom oko ponoći uz mirnu vodu

 

1269  samo jedan putnik u praznom gradskom autobusu

 

1270  ponoći ljubim te

 

tramvaji u ulici 9. maja u temišvaru

332. hodanje

uzana kaldrmisana ulica i žuti tramvaji. vraćam se

sa jevrejskog groblja. sivi dani i to su dani. kao i svaka reč

toliko je mnogo običnih dana isto kao i običnih reči. sabornost 

svakodnevnice. kad sam hodajući oko ponoći čuo zvona skočio

sam od radosti. a u hotelu pored ulaznih vrata na betonu

spava petogodišnje dete. duša stopalima piše. piše

ovom detetu da ga ugreje

temišvar 15. decembar 1992

 

 

 

404/3249

 

1271  čežnjive plave oči starog čoveka koji je prošao pored mene

 

1272  tragovi ovčijih papaka po vlažnoj dolini su od zemlje načinili sliku duše

 

1273  dečak-čobanin sa tako lepom strpljivošću

zviždućući neprestano vodi sa dva pulina veliko stado ovaca

 

1274  razbacane po dolini četiri ovce ojagnjile 6 jagnjića. jednom pada glava i 

ne može da stane na noge ostali stoje sa krvavim pupčanim vrpcama. sunce sija

 

1275  ovo su jarići od pre neki dan a oni tamo još koji dan ranije. carstvo života

 

1276  nekoliko mrtvih već sasušenih jarića obešeni o granu vrbe

 

1277  vraćam se u temišvar. još devet kilometara. sada mi je sunce za leđima

 

jarići sreća

333. hodanje

bilo je lepo 333 hodanje

sunčan dan. dolina i čisto blato. niska

trava koja se pretvorila u zelenu dušu po kojoj

hodam. pešački most visoko nad kanalom ovenčan

blatom i razgolićen ogradom. prelazim preko. čitam

hamvaša piše o španskoj usamljenosti. i onda

ozarenje: rađaju se jarići. trče beli po svetlosti i

zelenoj travi. kao da sam bio u slici prerafaelista

piše ovom detetu da ga ugreje. sreća jarića

temišvar 16. decembar 1992

 

 

 

405/3248

 

1278  rajsko zimsko popodne. sunčano bez snega vlažno kao proleće. guske u čistoj

kanalskoj vodi. suve trske mladić u plavoj trenerci. ogolele grane. sada više lišća nema

 

1279  vraćam se u temišvar. još 10 km. taman dok sunce zađe. sada hodam u njega

 

1280  u svakoj ženi su dve žene. ona koja je

nastala iz božijeg rebra i ona koja je rodila mene

 

1281  o zlu će svedočiti većina o dobroti većine će svedočiti retki

 

1282  hrista sada svedočim sada

 

1283  zagledao sam se u teške oznojane konje i desna noga mi je proklizala kroz blato ali

kočijaš je to primetio i njegovo saučestvujuće oup me je zadržalo da ne padnem pod kola

 

kako čitam hamvaša dok hodam

334. hodanje

ovaj pas kao vuk. drugi mali poskakuje i obilazi me

biciklista natovaren torbama sa dve različite rukavice

obe pocepane i stare. devojka se vraća iz škole svojoj

kući na periferiji. čitam ga pre svega malo. rečenicu-dve

osećajući radost od njih prestajem sa čitanjem i prepuštam

se gledanju. sve što vidim je lepo zaista. kad je sunce

zašlo bilo je hladno. sreća jarića. spustila se magla

temišvar 17. decembar 1992

 

 

 

406/3247

 

1284  doterali su im drva

 

1285  baka ćerka i unuka su trčale ali nisu stigle na tramvaj

 

1286  magla i inje. žena sa glavicom kupusa u ruci

 

1287  stavim knjigu u džep da bih gledao decu

 

1288  lepe žive i dobre oči starice. žive i dobre. bezbroj bora

na čelu slepoočnicama obrvama podočnjacima čuvaju ih

 

1289  žena unosi ona drva. tramvajdžijka gricka semenke i vozi tramvaj

 

kad vatra eksplodira u vodi

335. hodanje

dolazi zima. baš to. dolazi zima. po celom telu

mi je malo hladno. gledam ljude. svako biće jedna priča

pesma je već retko ko. uživam u svakom. sve ono što vidim

je tako obično i baš zato je lepo bar meni a tebi. raspojasani

mladić snažnim pokretima ruke pred drugovima oštri nož o

betonski stub. sva trojica se smeju jer kamen i metal varniče

u kiosku do stuba žena mirno plete. danas sam gledao

svi ljudi voze velike biciklove. spustila se magla. i

svi nose stare pocepane rukavice

temišvar 18. decembar 1992

 

 

 

407/3246

 

1290  da ih vidiš odmah bi se zaljubio u one zarđale

iskrivljene zakrpljene plehove temišvarskih tramvaja

 

1291  žuti pas bez prednje desne noge liže konjska govna na tramvajskim šinama. u subotu

 

1292  hej subote svaki deo puta je neopisiv jer je svaki deo puta i neopisivo težak

 

la rivedere temišvar

336. hodanje

te spuštene obrve tužnih žena kao

magle što se spuštaju na ove dane. dani prolaze

kao jedan. dva tri stara kamiona (juče) na kojima

su napravljene drvene kuće sa rešetkama. vraćaju

zatvorenike sa posla. sede mirni i gledaju. kazna im se

pretvorila u čežnju. gledam ih kako odlaze. kao i 50 hodanja

koje sam ostavio u temišvaru čuvajući novac koji se tanjio

a ja kružio kružio. baš onako kako kaže homer iskupljenje

se mora izvršiti u etosu svakodnevlja bez bilo kakvog

herojskog sjaja. i svi nose stare pocepane rukavice

i ja sa rukavicom na ruci zapisujem tekstove

pod brojevima

temišvar 19. decembar 1992

 

 

 

409/3244

 

1293  prvi dan zime. ne pada ali se širi. pada sivilo. i očaj

 

1294  vraćam sat unazad u mađarskoj sam

 

1295  zavoleo sam rumuniju i njeno siromaštvo. prija mi ova toplina i bogatstvo u mađarskoj

 

1296  gde je ta ruka na mojim leđima

 

iskupljenje

337. hodanje

hladno. sa rumunske ravnice

sam prešao na mađarsku. ponovo u

mađarskoj. vraćam se u svoju domovinu. klizav

put. led po vodi. i sivilo zbog kojeg se ubija ili se priprema

za preživljavanje. jebeš mi sve vredelo bi preživeti. osetim

to uz ovaj rokenrol u toploj sobi hotela antoni u kiškunhalašu

krećem se ka budimpešti i hamvašu. kako je upozoravajuće

vikao hamvaš iskupljenje iskupljenje. i ja sa rukavicom

na ruci zapisujem tekstove pod brojevima

vraćam se kući koje nemam

kiškunhalaš 21. decembar 1992

 

 

 

410/3243

 

1297  miris ovaca napuni mi grudi

 

1298  nad trskama u daljini se crveni sunčani trag

 

1299  grube snage su na sceni. moliti se moliti se. kako je mnogo

dobrih i nevinih ljudi koji trpe i stradaju. ja se osećam besmislen i iznuren

 

po panonskom morskom dnu

338. hodanje

panonski pesak. sve se žuti. trske i trava. veliko

polje trske preda mnom. put krivuda. tišina je ovde

čujem jednog štiglica. kasnije prhnu vrapci sa bagrema

jonapot javlja mi se biciklista. nema nigde nikog i svuda

tragovi. krtičnjaci. pivski čep. brabonjci. najlon mrežica

ljubavnici u skrivenom automobilu. slamnati deo nečeg

slamnatog. čekam prijatelje. hodam uz prugu. pala je

noć još čekam prijatelje. papir je zlato. vraćam se

kući koje nemam. niz trsku se kiša lako sliva

kiškunhalaš 22. decembar 1992

 

 

 

411/3242

 

1300  rantoš šajt

 

1301  al je zima

 

1302  stranac

nikad ne bih znao ko sam

da nisam shvatio da sam stranac

stranac je nevini. stranac je muž. u

strancu je sve ostalo. stranac se nikada

ne brani. stranac ne poseduje samo se prožima

stranac je kao voda. teče. stranac uvek kreće na

put. on uvek odlazi. nikada ne žuri. kreće se sporo

bog voli da dolazi njemu. on ide jer se moli stopalima

uvek je budan nikad ne spava ništa ne pamti. on

ne zna gde hoda. ne zna ko mu je brat. ne traži

ni oca ni majku. voli da pije vodu i da se

kupa u njoj. nekada zvali su ga orfej

(iz rečnika hodanja)

    

osvanulo sunce

339. hodanje

bilo je hladno. hteo bih da

pišem sada samo o tome. al šta

da pišem kada je sada toplo. a popodne

na tren hadnoća je otkidala. biciklista na pravom

putu je odlazio odlazio odlazio. pantalone su mi

pocepane pa je hladnoća dodatno pržila. kad je

sunce zašlo bilo je toplije. niz trsku se kiša

lako sliva. dostojanstveni smrznuti pesak

kiškunhalaš 23. decembar 1993

 

 

 

412/3241

 

1303  gde god da sam stojim i gledam. sada je to eržebet korut u budimpešti

miroslav panonski stoji i gleda: usplahirenost na ulicama pred badnje veče

 

1304  počinje dizanje (19:27h) spomenika anonimnim

snagama ljubavi. noćni sonet - hamvaš. jelena je kamera

 

1305  volim da se prelaz ne primeti. iz šume u more. iz koraka

u korak. iz života u umetnost. iz profanog u sakralno. iz blizu u

daleko. iz vidljivog u nevidljivo. da se ne vidi spoj da se ne vidi spoj

 

1306  noćni sonet - hamvaš

spomenik anonimnim snagama ljubavi

hodanje od pravoslavnog do katoličkog božića

bog je jedina stvarnost

koventri petmor

 

za ružu lutanja kao i za spomenike je važno da žive u rečima jer je reč tvoračka i u rečima

živi ukupna energija. ja spomenik činim i on se posle čina seli u reči i živi dalje sa rečima

 

- pisanje danju - hodanje noću

 

- prepisivanje devet hamvaševih tekstova

 

- šakom isijavati smisao i snagu hamvaševih reči

 

- prepisivanje teksta - prenošenje - svetost susreta. hamvaševa i moja šaka zajedno

 

- noćna hodanja - kao mir - kao odsustvo gledanja

unutrašnje hodanje - unutrašnjim hodanjem dodirnuti dušu

 

- hodanje oko ponoći - hodanje u koordinatama vremena - hodanje hamvaševim stazama

 

- hodanja 14 noći od jednog do drugog božića kao sonet - dva puta rođenje boga

 

- anonimne snage ljubavi su žive duše - anđeli u

ljudima - dela koja pletu život kroz ceo kosmos

 

početak kojim se odustaje od početka da bi prelaz između

profanog i sakralnog bio neprimetan. da bi se u početku spojili

život i umetnost. ljubav i spomenik ljubavi. obično i veličanstveno

 

- noćni sonet - hamvaš je posvećen svima onima koji su

prepisivali sačuvali preneli dali popustili izdržali odćutali

 

prvo noćno hodanje

340. hodanje

mađarske pustare mi se lepe za oči

dišu u mojoj duši. došao sam sa jelenom u

budimpeštu da podignem drugi spomenik anonimnim

snagama ljubavi. hodanje za spomenik je počelo u 19:27 h

ispred gradske biblioteke szabó ervin u kojoj je radio hamvaš

hodali smo praznim ulicama budimpešte. bilo je hladno. stavio sam

kartone na leđa da bih se ugrejao. bilo je hladno. u ponoć smo otišli

u baziliku. noć u kojoj se rodio isus hrist je hladna. ulice su prazne

danas je 412 dan hodanja evropom. obrazi mi se greju od hladnoće

polazeći večeras ispred gradske biblioteke szabó ervin u kojoj je radio

bela hamvaš zapalio sam šibice i zapevao sam hamvašovim rečima

sve što je svetlost bledo je u odnosu na dušu. sve što je je tanano

grubo je u odnosu na dušu. sve što je život smrt je u odnosu na

dušu. sve što postoji nema ga u odnosu na dušu... ova nehotična

i nesavladiva osetljivost nemoćne sklonosti blago predavanje

neodoljivo približavanje prema duši to je budnost duše

istinska budnost i ljubav. dostojanstveni smrznuti

pesak. sa mnogo ljudi smo prisustvovali

rođenju boga

budimpešta 24. decembar 1992

 

 

i

 

 

gledam ljude. svako biće jedna priča

pesma je već retko ko. uživam u svakom

sve ono što vidim je tako obično i baš

zato je lepo bar meni a tebi

 

 

počinje dizanje (19:27h)

spomenika anonimnim snagama ljubavi

noćni sonet - hamvaš. jelena je kamera

noćni sonet - hamvaš

spomenik anonimnim snagama ljubavi

hodanje od pravoslavnog do katoličkog božića

 

 

anonimne snage ljubavi

su žive duše - anđeli u ljudima

dela koja pletu život kroz ceo kosmos

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

si ružičnjak

anonimnih

snaga

ljubavi

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

22. april 2025.

27533. dan mog života

 

 

389/3264

 

1226  ptico pesmo moja

 

1227  pesma se peva nebu

 

1228  lepoto spasi me

 

1229  prisustvo stomaka

 

1230  u milini nestajem u postojanju

 

1231  sa kakvom nadnaravnom snagom prose mali prosjaci i prosjakinje

 

1232  noćni sonet - hamvaš biće posvećen svima onima koji

su prepisivali sačuvali preneli dali popustili izdržali odćutali

 

pesnik je uvek pevao nebu

320. hodanje

kako sam dugo i snažno plakao vraćajući se

u temišvar. to je plač izgubljenog deteta koje hoda

pre neki dan sam video desetogodišnjeg dečaka koji je

u ridajućem plaču kružio raskrsnicom kroz automobile koji

su se zaustavljali da ga ne bi pregazili. nebojša nenad i mita su

otišli u beograd. rastali smo se na 20 kilometara do temišvara i

154 do beograda. sijalo je sunce sa čobanima i ovcama. bože

pomozi neka volja bude tvoja. oni su stigli do beograda

a ja sam još sat jedan hodao do temišvara

temišvar 1. decembar 1992

 

 

 

390/3263

 

1233  kad kažem poezija pažljivost umetnost nežnost ja kažem bog

 

1234  stalno govorim reč bog jer stalno govorim sve

 

ali šta to ne vidim ja

321. hodanje

kako me bole prijatelji. oni su tako

blizu ruže a ne vide cvet koji raste. ili

ga vide ali ga odmah gaze da ne bi izrastao

i poneo ih prema oblacima. i tako ti ja hodah danas

sa bolnom svađom u sebi. a molio sam ih toliko mnogo

puta. preklinjao. probudite se - probudite. nadam se da 

to nisam radio iz sujete. nadam se da ih nisam povredio

oni su stigli u beograd a ja sam još sat jedan hodao ka

temišvaru. nadam se da će se probuditi - radosni

temišvar 2. decembar 1992

 

 

 

391/3262

 

1235  mekana zemlja dušu dala za oranje

 

1236  ovce zemljane pahulje

 

1237  ako vidiš onog psa kako sporo hoda po oranici

(doletela je svraka u njegovu blizinu) onda vidiš i mene

 

1238  skrećem s puta da bih hodao pustarom. pustara: tišina i ćutanje

 

1239  bez šuma leti šuma ptica po nebu. beskonačna arhitektura vazduha

 

ulošci od novina

322. hodanje

cipele su mi izlizane pa podmećem

papir pod uloške da bih ublažio udare. hodao 

sam ka aradu. pusta polja su bila prazna kao praznina

kojom dolazi zima. kažem osećam bol u petama. u

preponama takođe. tako je to. papir stavljam u majicu

kad mi je hladno. u cipele kada se izližu. papir sloboda

nadam se da će se probuditi - radosni. nije lako bre

temišvar 3. decembar 1992

 

 

 

392/3261

 

1240  danas mi je 42 godine. tiho oblačno. dobio sam dva pisma

od dve žene. majke-ljubavnice. ćerke-ljubavnice. sasvim tako: ljubavnice

jer me ljube jer ljube. a ljubav je i ovo moje hodanje. negde daleko od

poznatih. negde bez razloga. negde gde žive drugi ljudi koji ljube. već 

je rečeno ljubiti i hodati. hodanjem ljubiti - pisao sam pre godinu dana

danas mi je 43 godine. majka-ljubavnica je na nebu. ćerka

agnješka u varšavi. ja u temišvaru. rat u sarajevu

 

1241  ptice danas mi je rođendan

 

al'

323. hodanje

vidim za deset dana

će to biti 333 hodanje. današnje

kružio sam tri puta oko temišvara i

to je 23 km. samo da nije tog rata i te

pretnje ratom. al' šta ćeš. strada mnogo

nevinih. ali mnogo je onih koji žele da

stradaju koji žele drugima loše. al' šta

ćeš. vidim već dva puta napisah

istu rečenicu. nije lako bre. nije

lako ali tako je

temišvar 4. decembar 1992

 

 

 

393/3260

 

1242  jelena silazi niz dolmu da dodirne paprat trske

 

1243  samoća. neopisivo lepa i nepodnošljiva

 

pružio sam ruku

324. hodanje

pružio sam ruku niz kanal bogu i

rekao jeleni a šta kažeš. staza je blatnјava

šlajm hodanja. ja više ne znam šta je bilo na

hodanju. bile su koze i ovce. i krava u vodi. ali

nije ni važno šta je bilo. bilo je. kako me umiruju

vitgenštajnove molitve. nije lako ali tako je

bože neka bude volja tvoja

temišvar 5. decembar 1992

 

 

 

395/3258

 

1244  neverovatno od 18 dečaka koji igraju fudbal nijedan nema pojma

 

1245  u meni strahovi. strah od aids-a. strah od raka. strah od nemoći

strah od nepoželjnosti. strah od sopstvene krivice. strah od sujete

 

1246  lutajući dođoh slučajno do groba teodora radičevića oca pesnika branka radičevića

 

1247  zašto je život tako težak

 

prikupljanje

325. hodanje

sipi dan u svom sivilu. ja sipim

svojim koracima. ja jedini u temišvaru

koji hoda hodajući ružu. u jednom trenutku mi

se učinilo da je moje hodanje oranje. kultivisanje

praznih prostora. dan je i dalje sipio kao i ja. a uveče

oko ponoći sivo nebo prekrilo je temišvar. sivo

nebo kao nanosi snega. mirna voda. bože

neka bude volja tvoja. pišem da dišeš

temišvar 7. decembar 1992

 

 

 

396/3257

 

1248  to svečano jezerce tuđe mokraće u kojem se raspadao raskvašeni

tamni opušak učinilo mi se kao konačna uvreda i bespomoćno sam zverao oko sebe

tražeći neko oružje... podigao sam pogled sa ovih reči hamberta hamberta i ugledah ovce

 

1249  zaista psi napadaju iz straha

 

1250  prilazim mostu u polju vadim iz džepa pedometar da pogledam

pređeni broj koraka na mostu pognuta devojka vezuje pertle mimoilazimo se

pod mostom među vrbama mladić sa plavom pletenom kapom jaše vrbe i onaniše

 

1251  hvala bogu rađaju se mladi jaganjci. ovo počinje da hoda

 

eh

326. hodanje

dvojica muškaraca

prelazi prugu. troje ljudi prelazi

most. stari obućar briše prste o svoju kecelju

psi me napadaju. čitam nabokova i dva puta se

slatko baš slatko zasmejem. smeh mi kruži telom

kao i sinoć trčanje. mojim telom kruži univerzum. kako

da toga budem neprestano svestan. kako. kako da

stalno volim to telo. vodu i vazduh njegovu

zemlju i vatru u njemu. pišem da dišeš

da moje telo tobom diše

temišvar 8. decembar 1992

 

 

 

397/3256

 

1252  kakav je to pakao u meni. padam u sebi. nestajem pod strahovima

poništavam se u ništavilu. i hodam. jakna mi je mokra. nemoć me ismeva

 

1253  hodanje je i hodanje kroz sopstvenu ništavnost

 

1254  hodanje je istupanje iz sebe kroz sebe

 

sramota

327. hodanje

na kišici stari banaćanin

pere odelo na sebi mokrom krpom

koju kvasi u kanalu. zeleni džemper sive

pantalone. a ja. to je druga priča. beda - nemoć

usamljenost. strah od umiranja. strah od sramote. i

tako hodam po kiši. zatvoren u svojim mislima. eh

jadniče. izmuči me strah od prekida ruže lutanja

u ponoć zvone zvona. da moje telo tobom

diše. mnogo se mučim

temišvar 9. decembar 1992

 

 

 

398/3255

 

1255  dva muškarca i žena propalice pod mostom peku meso. propali - veseli

 

1256  uplakana žena sa devojčicom zastaje na uglu

 

1257  po vodi u kanalu sitnim tačkicama cveta kišica

 

sada će čuvati nju

328. hodanje

prišla mi je uplakana žena u crnini

sa devojčicom koja ju je držala za ruku i

molila me za novac. izvadio sam sav sitniš iz

džepa i dao joj. malopre sam primetio da sam joj

sa sitnišom dao i sve one krstiće koje sam dobio od

kaje višnje jelene sanje nine isaka. zlatne i obične

krstiće koji su me čuvali. ipak sam radostan. sada

će čuvati nju. padala je kiša. već treći dan

hodam kanalom da bih bio blizu vode

mnogo se mučim. odteći 

temišvar 10. decembar 1992

 

 

 

399/3254

 

1258  probudim se sa blagim bolom u stomaku

i odmah počne pakao od brige poraza sramote

 

1259  pada veče po pustim ravnim poljima banata

 

1260  suviše sam nezaštićen suviše je tereta na

meni suviše je opšte beznadežnosti koju pijem

 

1261  cipele su mi izlizane pantalone pocepane. imam para još za 25 dana

 

1262  razmišljam o svom umiranju

 

čekaju noć

329. hodanje

krenuo sam prema

sinnicolau mare. sivi dan

je kopnio pred mrakom koji je

počeo ranije da pada. suviše je ovo

teško što radim. struja-put kojom se

krećem je nejaka. voleo bih da me neko

voli. zagrli svojim toplim telom ugreje. umiri

svojim dahom osveži. uspava. bože tako sam

slab. na ivici kanala u polju skupile se ovce i

koze u vunenu gomilu. čobanin tiho zviždi

odteći. miroslave hajde sada ljubi

temišvar 11. decembar 1992

 

 

 

400/3253

 

1263  hodamo jedan-dva nada i ja. udvoje kao da ni ne hodam

 

1264  topli čaj

 

1265  još jedan čaj

 

oh oh kako je to bio dobar bes u svitanju

330. hodanje

nada prema aradu i ja prema aradu. pričam joj o poljima

koja nas okružuju. o koracima koji hodaju. korak podavanja

korak poslušnosti. podajući se lečim drugog. poslušnošću i

drugim umanjujem sujetu. da se poslušno podam subotnjoj

praznini po poljima oko temišvara. vlaga je u vazduhu

nada se vraća u grad i ja se vraćam u grad. kisnemo

miroslave hajde sada ljubi. gugutka na grani

temišvar 12. decembar 1992

 

 

 

402/3251

 

1266  danas neću vaditi svesku samo ću hodati pomislio sam

kada sam krenuo - izveštavam o tome sada u sobi posle hodanja

 

leđa solidarnosti

331. hodanje

isplakan izbešnjen hodam

miran i lak. za nogama hodaju moja

ramena. umireni stomak. leda solidarnosti

mokre su ulice. hodam ulicama. u kamenim

očima hristovim vidim treperi mu zenica. mir

mir u meni. jedna pa druga noga na mokrom

asfaltu iz ulice skrećem u ulicu. gugutka

na grani. duša u stopalima piše

temišvar 14. decembar 1992

 

 

i

 

 

sa kakvom nadnaravnom

snagom prose mali prosjaci i prosjakinje

 

 

ako vidiš onog psa kako sporo hoda po oranici

(doletela je svraka u njegovu blizinu) onda vidiš i mene

 

 

mojim telom kruži univerzum. kako da toga budem neprestano svestan

 

 

suviše je ovo teško što radim

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

sve je bilo baš

nepodnošljivo i

baš neobjašnjivo

teško ali samim tim

i očaravajuće i

baš večno

lako

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

uzimala si

me do kraja

i zato ti se tek

sad podajem

do samog

početka

boga

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

si bila jezik

boga koji me je

pevao da bi svako

i sad ali i zauvek

živeo bogom i

ružom utanja

boga

jedinog

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

21. april 2025.

27532. dan mog života

 

 

375/3278

 

1182  bosonogi dečak prosjak veselo trči zastane okrene se vrati se malo

unazad podigne četvrtinu grisini štapića i nastavi dalje da trči još veseliji

 

1183  tri pijanca beskućnika bosonogi leže u travi

oko gradskog toplovoda. greju se pijani su. jesu

 

1184  prihvatiti neuspeh ali ne dozvoliti da te povuče na dno

 

poslastičarka

310. hodanje

kiša mi je kidala hodanje

ishodao sam današnju laticu iz četiri

puta. bol u peti ne prestaje kao ni kiša. u

sobi stalno gledam fotografiju hane arent. no

comment. cipele su mi isprskane. moje cipele

sa kojima sam prošle godine krenuo na hodanje

mislim na lepu prodavačicu u poslastičarnici

zastanem. mislim na nju. ali ipak nastavim

mišel na nebu je more. u mojim

cipelama brod

temišvar 17. novembar 1992

 

 

 

376/3277

 

1185  ja sam žigolo evrope

 

1186  penjem se po ovom ravnom putu

 

1187  svet se menja i ja o tome slobodno razmišljam. ruža lutanja

učestvuje u promenama. inspiriše ih. za deset godina biću tvorac

svetskog pasoša. umetnost ruže kao osnov novog prava

 

gledam kroz prozor i čekam trolejbus da zavarniči trolom na sklopci

311. hodanje

nestalo je svetlo u sobi pa pišem pod uličnom svetlošću. tako sam pre 20 godina čitao pod

dvorišnom svetlošću u zatvoru u sremskoj mitrovici. a danas sam hodao putem prema

aradu. tako je mnogo pregaženih pasa na putevima. kako lako nestaje život kao i

grad. kad krenem na hodanje grad je pun sebe. svuda u gradu je grad. i ja idem i

idem i polako izlazim iz njega. prvo se grad proređuje i polako sasvim nestane

u mojim cipelama brod. sada su to samo polja okružena poljima

temišvar 18. novembar 1992

 

 

 

377/3276

 

1188  hvala i oči male prosjakinje su vredeli više od 5 lea koje sam joj dao

 

1189  eno ga veliki šumski zec. polako pretrčava polje i onda

meni bez ikakvog razloga počne da sprinta do druge strane šume

 

1190  hodanje - veliki dar. umetnost hodanja - ples

pozorište. samoća. tišina. himna. hodanjem proizvodim muziku

 

100 lea pun džep suncokreta

312. hodanje

kako lepe ideje za budući rad. sve što mi dođe dođe

mi od ove istine koja me okružuje. toliko je bogatstva da

mogu biti bezbrižan i skroman. mislio sam i o umiranju i to

me zabrine. tek pri kraju sam bio i umoran i gladan. hodao

sam ravnomerno kao drvo na mirnoj vodi. nisam mislio 

na analogije ali sam ih hodao šumama oko temišvara

sada su to samo polja okružena poljima

kao drvo na mirnoj vodi

temišvar 19. novembar 1992

 

 

 

378/3275

 

1191  lep dan a u meni briga. strah od umiranja i

napuštenosti. hodam dolinom. jedan kraljevski ovan leži u

travi i lenjo podigne glavu da me pogleda i za trenutak me oraspoloži

 

1192  počeo sam da rastem sa stidom. stid se pretvorio u bol. bol u snagu

snaga u borbenost. borbenost u trpeljivost. trpeljivost u nenasilje. nenasilje

u pažljivost. pažljivost u pobožnost. i sad sam tu petak je popodne. kasno

jesenje sunce. hiljadu vrabaca peva horsku pesmu i ućuti se dok im prilazim

 

1193  ali i dalje u meni živi stid

 

1194  prošao sam ih i vrapci su ponovo počeli

 

1195  prelazim blatnjavi most jedna krava mi muče

stojim na mostu i pored bede i brige zapisujem sretan sam

 

1196  svedočim život čini radost

 

1197  hej čitaoče kako se lepo igraju dva psa

 

1198  da li je konjima tvrdo na asfaltu

 

jelena. slobodan. jelena. nada

313. hodanje

hodao sam sa blagim bolom u stomaku koji se

pretvorio u veliku brigu. ipak sam ishodao današnju

laticu dužine 29.173 koraka. hodao sam dolinom pored

kanala bega. jednostavan i siromašan život. ovce se nahvatale

čičkova i zajedno sa kozama pasu travu. mladići veslaju. vrane

grakću. ritam mi je sve bolji i bolji. smiren i ujednačen. vraćam

se iz polja u grad. nad temišvarom ljubičasto nebo pada nad

crkvom i pretvara se u pretnju i nadu. kupujem hleb. kao

drvo na mirnoj vodi. došli su mi prijatelji

temišvar 20. novembar 1992

 

 

 

379/3274

 

1199  hodaćemo 37 krugova tražeći ljubav za zemlju

 

1200  rečeno

 

1201  čovek od prekjuče mi se javio u šumi zdravo druže

 

1202  došao srđan valjarević

 

1203  neka su blagosloveni i ovan i trenutak (iz zapisa 1191)

 

1204  kada je zaista rečeno onda je odmah i učinjeno (posvećeno vesni milović)

 

grejali smo vazduh koji je vrtložio poruku

314. hodanje

tražim ljubav za zemlju rekao je mišel serez. mi smo hodali

37 krugova oko piata unirii jedan po jedan u ćutanju. hodali

smo oko ponoći. vrteći se u krug grejali smo vazduh koji je

vrtložio poruku tražim ljubav za zemlju. spustio sam glavu

na grudi i kružio. kada smo se vratili u hotelu nas je

čekao čovek pod brojem 1202. došli su mi

prijatelji. bili smo leptiri

temišvar 21. novembar 1992

 

 

 

381/3272

 

1205  smrt. smrt ne postoji. smrt je sujeta

 

1206  činim poduhvat da bih se poduhvatio i uhvatio

 

1207  stvaralaštvo je subverzivno prema postojećim ljudskim zakonima

 

hotel banatul

315. hodanje

probudim se sa bolom

u stomaku. po leđima mi

spava vetar samoće. u sobi

sam 318 pokušavam da rodim

iz sebe izvesnost za ružu. izvesnosti

nema i moji porođajni grčevi su samo

bol. razgovaram sa srđanom valjarevićem

pričam mu o mogućnostima ruže lutanja

srđan je sve bolji i bolji. juče smo hodali

dnevnih 37 krugova tražeći ljubav za

zemlju. kisnuli smo hodali i kisnuli

bili smo leptiri. koraci treptaji

temišvar 23. novembar 1992

 

 

 

382/3271

 

1208  skrećem zavlačim se u ovu ulicu

 

1209  pratim je do kraja vode me tramvajske šine

 

1210  ulica je nestala počinju polja

 

dragi cigani

316. hodanje

ciganin i ker. lepi mladi

ciganin uživa u sebi. hoda da

bi uživao u svojoj lepoti. ker mu

trči pored nogu. dečak pljuje sebi u

ruke protrlja ih i udara nogom maja

geri u banderu. dečak pored njega

zavija kao policijska sirena. hodam

ispred mene u gomili hodaju cigani

iscrpljen sam. prepun misli o

umiranju. koraci treptaji

da preživim

temišvar 24. novembar 1992

 

 

 

383/3270

 

1211  uplašen

 

1212  bolan

 

1213  krhak

 

1214  nemoćan

 

1215  slab

 

1216  koji ćeš nam onda reče neko

 

plutanje molim te

317. hodanje

bolestan sam. nemoćan. uplašen

sam kao dete. Izgubljeno dete. uplašen

od izgubljenosti. uplašen zato što sam se

izgubio. ostaje mi bog i plutanje. stvarnost

skromnost. hodam malo. hladno mi. na putu

kojim se retko ide hladno je. to je hladnoća iz

koje se rađa toplota. u telo mi ulazi put i

bog. da preživim. da preživim

temišvar 25. novembar 1992

 

 

 

384/3269

 

1217  zastanem i gledam kako konj pase travu. volim te velike biljoždere

 

1218  u daljini čujem zvižduće seljak. trojica su na kolima. u mimohodu se pozdravljamo

 

1219  borhesova erudicija je gorela hraneći se odsustvom

dnevne politike. jednostavno čovek nije čitao novine

 

1220  vidim svoj pogled

 

1221  vraćajući se uzbudim se zvižduće mladi čoban. ovce mu pasu uz pesmu

 

1222  put prolazi u blizini smrti

 

1223  čoban svira kao božiji pastir. sada je počeo i da peva

 

1224  uvek je ono čemu su se ljudi izrugivali bila budućnost

 

nek večno živi jedan čoban

318. hodanje

pune su mi oči i nos. tako je bilo i dok sam

hodao. slab ipak sam ishodao 22 km. bio je lep

dan. jedan čoban lepo zviždukao sebi ovcama

meni bogu i predelu. nek večno živi jedan čoban

ulazeći u temišvar stalno sam gledao u nebo puno

ptica koje su nikad im kraja letele na jug. teška

mi je ruka. da preživim. idem u krevet

hodanju da se odmorim

temišvar 26. novembar 1992

 

 

 

385/3268

 

bolestan

 

čisti pivski kvasac - belvitin fe

idem u krevet hodanju da se odmorim. ne hodajući hodam

temišvar 27. novembar 1992

 

 

 

386/3267

 

bolestan

 

oligovit

ne hodajući hodam. bolest me ozdravljuje

temišvar 28. novembar 1992

 

 

 

388/3265

 

1225  malo sam se zabrinuo za tebe

i pala mi je na pamet stara narodna mudrost koja

kaže: uslovi diktiraju i planove. promena uslova diktira i

promenu planova. naravno bilo bi mi drago da realizuješ ružu u

potpunosti ali isto tako ako dođeš u teškoće napraviš korekcije u

smislu elastičnijeg razvoja. ja znam da ti nećeš lako na to pristati, tako 

i treba tako je i nužno ali da si mlađi od mene ja bih ti to gotovo naredio

kao u poznatoj priči o alimpiju stolpniku jednom od najvećih monaha i

podvižnika iz trećeg ili petog veka. stolpnik je rešio u svojim srednjim

godinama da ceo svoj život posveti bogu i rešio je da se popne na stub

i da na njemu provede ostatak života. stojeći na jednoj nozi i pijući samo

vodu i jedući hleb. on je to započeo i izvesno vreme je stajao na stubu a

oko nogu su mu se obavile buve koje su ga izujedale i raskrvavile noge

jednog dana došao je iguman i rekao stolpniče silazi sa tog stuba i on

je to odmah učinio. onda mu je iguman rekao sad se možeš vratiti jer

vidim da to činiš radi boga a ne radi taštine. postmodernisti govore o

nužnom diskontinuitetu da bi nešto u istinskoj meri trajalo. zato bih i

ja kao i tvoj brat i duhovni prijatelj želeo da ruža ima rasterećenu

propulzivnost božanske svetlosti u sebi a ne da u svoje latice

zaogrne napetost i napregnutost bez želje da se oslušne

unutrašnji glas minornog malog onog kojeg je hrist

nazvao prah. puno pozdrava i ljubavi božidar

 

moj prijatelj

319. hodanje

bože daj mi snage. amin

amin. amin zapisao je 12. septembra

1914 ludvig vitgenštajn. trideset dana kasnije

bog je sa mnom. trideset jedan dan kasnije bože

daj mi razuma i snage. osamnaest dana kasnije neka me

duh zaštiti ma šta se desilo. sutradan samo ne zaboraviti na

boga. pet dana kasnije nek me duh zaštiti. sutradan sve je u

božijim rukama. sutradan moram biti uvek svestan sebe uvek

svestan duha. dve godine kasnije neka je bog sa mnom. amin

19. avgusta 1916 bog će mi pomoći. molio se ludvig i za mene

kao što se i ja njegovim molitvama molim za tebe. bolest

me ozdravljuje. bože pomozi neka volja bude tvoja

temišvar 30. novembar 1992

 

 

i

 

 

ruža lutanja

učestvuje u promenama. inspiriše ih. za

deset godina biću tvorac svetskog pasoša

umetnost ruže kao osnov novog prava

 

 

stvaralaštvo je subverzivno prema postojećim ljudskim zakonima

 

 

  uvek je ono čemu su se ljudi izrugivali bila budućnost

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

tek sad

neodustaj

života ti

mog

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

19. april 2025.

27530. dan mog života

 

 

miroslav mandić

 

ruža lutanja 2

 

nežnost stopala čuva šaku nežnosti

 

ovu knjigu posvećujem

anonimnim snagama ljubavi

 

 

 

367/3286

 

1138  brda su osvanula pod snegom

 

1139  krećemo kornjača i ja

 

1140  podne je ponedeljak sunčan dan isti kao i pre godinu dana

u londonu kada sam krenuo na ružu lutanja. isti ovako lep dan je bio

i pre 20 godina kada sam iz n. sada krenuo u zatvor u sr. mitrovicu

 

1141  hodam u planinu od emila siorana do konstantina

nojke. dođi. molim te dođi ovde sada da vidiš ovo

 

1142  vidiš osetiš budeš u lepoti

 

1143  constantin noica 1909-1987 neko mu 

je ostavio 15 karanfila po kojima je pao sneg

 

1144  kližem se po putu i okrenem se na vreme jedan 

trabant proklizava i udara u zaštitnu ogradu metar dva iza mene

 

1145  silazim niz planinu. sunce je i hladno je sve boli koliko je čisto

ponekad potrčim da bih se ugrejao. počinju kratke oštre serpentine

 

1146  srećan sam od lepote koja me okružuje. hodam već 367 dana rađajući ružu

na tlu evrope. evrope koja je živo biće i mnogo je više čine reke jezera bilje životinje

vetrovi nego čovek i njegova politika. nadam se da ću i sledećih 9 godina hodati po njoj

 

1147  pišem da bih ti napisao dva iskustva. ovo današnje i ono od pre 20 godina

kada sam na današnji dan otišao u zatvor baš u ovim trenucima (15h) 1972 skidao

sam svoje građansko odelo i oblačio odelo krivice. bio sam osuđen zbog pisanja a

evo i sada pišem. nisam bio kriv bio sam žrtveno jagnje koje je ostalo živo i u zatvoru

uz pomoć gandija. tolstoja. kafke. nervala. roze. dostojevskog. hristosa. lao cea. bude

shvatilo da je mnogo više krivo nego što to ovozemaljske sudije mogu i znati. i od

tada se moj život promenio. ovo što danas činim je lepše ali i teže. teže jer sam 

slobodan. onda (23 godine star) bilo je ružno i na smrt bezizlazno ali sam imao

i hranu i krevet i bio sam definisan. sada to nemam i svakim korakom moram

da stičem svoj hleb i odgovor. zatvor. ratovi. bolesti zlo. pakao koliko

god teški lakši su od slobode. mira. zdravlja. dobra i raja

prestajem da ti pišem upadam u duboko lišće

 

1148  smešim se od unutrašnje topline, po ovim ulicama rasinarija juče sam posejao

spomenik anonimnim snagama ljubavi. sada osećam spomenik nije podignut on raste

 

paltinis

303. hodanje

prva hladnoća i velika lepota

skromni grob konstantina nojke pored

drvene crkve. biser biserika (biserika = crkva)

hodajući planinom prema nojki noseći u džepu

hamvaša mislio sam na hajdegera. misao se kao

i vazduh čisti u planinama. trčao sam da se ugrejem 

a serpentine sam preskakao spuštajući se šumom i

dubokim lišćem. pri kraju hodanja sa mnom je trčao

mali pas. žena je čistila ulicu u rasinariju korovom

metlom. juče sam u ovim ulicama ostavio svoje

srce. zlatno cveta drvo spasa. danas

vidim srce u rasinariju raste

sibiu 9. novembar 1992

 

 

 

368/3285

 

1149  led po vodi. ne znam kako ljudi misle da su pobedili druge ljude

 

1150  lice je hleb

 

1151  zabelele se plave planine (planine = munte) i sad lakše od oblaka lebde nad sibiuom

 

1152  kao i u proleće zemlja se ore i priprema za sejanje

 

1153  od danas ću radovati decu koju sretnem

 

1154  kako mi se hamvaš otvorio. ceo je u meni

 

1155  četrnaestonoćno hodanje od katoličkog do pravoslavnog božića u budimpešti

 

1156  molim se za više rada skromnosti strpljenja sistematičnosti i molitve

 

1157  ovaj vetar već poznajem

 

1158  koračam hamvaša udišem sunce

 

1159  veliko kaži život

 

1160  leptir će biti zaštitnik ruži lutanja u trećoj

godini. ove je kornjača. prve godine je bio vrabac

 

i zato kažem ratu volim te

304. hodanje

čim sam krenuo počeo sam da mislim o ratu

sve oko mene je bilo mirno a u meni rat koji me je rušio

i onda sam ga hodao i ishodao. zavolim ga da bi prestao. u

selu cristian buknula je lepota u meni iz nekoliko hamvaševih

reči. osetio sam takav mir i smisao da je sve krenulo lako kao

voda koja teče u nebo. rumunija me voli i ja joj dajem sve. i

sve ću odneti iz rumunije drugima. sunce me vodi hladnoća

voli. danas vidim srce u rasinariju raste. u hladnoj

hotelskoj sobi u devi peva mi bili holidej 

diva 10. novembar 1992

 

 

 

369/3284

 

1161  hladno. oblačno. zviždućem. grejem se iznutra

 

1162  najvažnija stvar u pisanju je hrabrost da kažeš

 

1163  blago i lepo lice sušinski đorđa poljaka-ukrajinca

koji živi u simeriji. kako samo ljudi mogu biti dobri

 

1164  nikog na putu kiša navlažila pusta polja. veliko bogatstvo spava u rumuniji

 

veliki događaji

305. hodanje

biciklista odmahuje rukom besan

na veliki kamion koji mu trubi. četiri stare žene

seku pruće. nekoliko pružnih radnika u isto vreme

zavrću šrafove na novoj šini. mladi kočijaš visoko 

na kukuruzovini pripaljuje cigaretu na kiši. svi strpljivo

kisnemo. blato u selu fibis. tri dečaka i pas. ore se biće

i vina. lepi stari fotograf đorđ sušinski me je podsetio

na starog gospodina atanasa stojanova iz sofije. pun

mesec nad temišvarom me je podsetio na polazak

u londonu. u hladnoj hotelskoj sobi u devi peva

mi bili holidej. u skoro isto tako hladnoj sobi

u temišvaru sviraju bramsa

temišvar 11. novembar 1992

 

 

 

370/3283

 

1165  ja ne dajem ništa ali omogućavam sve. moć i vlast daju sve ali ne omogućavaju ništa

 

1166  pre četiri dana u nedelju koja je pala između zadnjeg dana prve

godine i prvog dana druge godine ruže lutanja u rasinariju sam podigao

spomenik anonimnim snagama ljubavi tekst koji sledi napisao sam tada

 

monumentul puterii anonime al jubirii 

ljubi i čini šta ti je volja

sv. augustin

 

9.999 koraka po rasinariju i 99 jabuka bačenih u nebo da u nebu ostanu kao pokajanje 

 

bleštavo sunčan dan. brijem se kupam se. idem na pijacu. kupujem crvene jabuke sitne

ruže. 8 kila 640 lea sve mi stanu u ranac. pred crkvom u sibiu stari prosjak se gleda u

ogledalu i češlja svoju prljavu plavu kosu. primetim pevušim cigansku pesmu šta će meni

amerika kada oca nemam ja. u rasinariju u crkvi toplo. žene u maramama. svi kleče klečim

sa njima. jedan muškarac liči na siorana. sam sam a ljubav nije samoća. ovo je ljubav koja

se rađa i zato je sama. hodam mirno to će biti način. gledam ne da bih video nego da bih

voleo. vidim - volim. osećam stid pred sveštenikom nikolajem strezom jer sam mu rekao

da će doći ekipa a nije došao niko. čini mi se da se i on radovao snimanju. sada mi svi

ljudi u rašinariju liče na siorana. zamolim decu i ona bacaju jabuke u nebo a ja ih

fotografišem. mislim kroz srce sioranovo. kuća u kojoj se rodio sada nosi broj 1902

 

kišni dan

306. hodanje

sipi kiša sipi. pada kiša pada. korak pa

kiša kiša pa korak. grickam kiša gricka. noć

sve ranije pada. prihvatam i kišu i noć. sa jednim

korakom učinim i drugi. treći dolazi sam. biti bezbrižan

i kiša dolazi sama. ne dolazi pada. protresem se od

bezrazložne radosti. i radost dolazi sama. kiša

korak kiša med. u skoro isto tako hladnoj sobi

u temišvaru sviraju bramsa. bliže i bliže

temišvar 12. novembar 1992

 

 

 

371/3282

 

1167  trojica omamljenih dečaka ne starijih od 10

godina teturaju se ulicama temišvara. duvaju lepak

 

osam zapisa o ljubavi za spomenik u rasinariju

 

1168  balega - davanje nad davanjima. ljubav je zbir svih fenomena. sve

na zemlji i sve na nebu čini ljubav. i zato što jeste ljubav je nespoznatljiva

ne možeš je videti jer je u oku. ne možeš je osetiti na dlanu jer je dlan. ne

možeš dobiti ljubav od drugog jer drugi je ljubav. ne možeš je očekivati

jer ljubav je uvek već tu. sve što postoji postoji ljubavlju

 

1169  kaldrma - mozak sela. ljubav stvaraju (i) ljudi sa ostalim živim

bićima. sve što raste i sve što se kreće je izvor ljubavi. odvajajući se svojom

neskromnošću od svega čovek mnogo više uzima ljubavi nego što daje i zato

čovek i mora uvek iznova da ljubi da se uči da ljubi. ljubeći da ljubav ljubi

 

1170  kapa-šešir-šubara - neizgovoreno bratstvo. ljubav je

litica ali nije opasnost nego težina. odanost borbi i uspeh. malo

ih je koji hodaju liticama jer ljubiti znači biti ljubljen. u opasnosti

se spasiti znači ljubavlju skočiti u ponor. nebo je u ponoru

 

1171  vreća-naramak - spremiti se za zimu. ljubav dolazi sama ali

ličnost ne čeka ljubav nego odmah i uvek daje. predati svoju ljubav drugome

samo propustiti ljubav. biti vetrenjača  i vodenica. sretan u ljubavi drugih

 

1172  rzanje konja - radovanje slobodi i vazduhu. put ljubavi je najduži ali nikad

ne prestaje. kad osetimo bezrazložnu ljubav ljubav nam dolazi od nekog hiljadama

godina iz prošlosti. u ljubavi ne postoji ni vreme ni prostor. ko voli sada zauvek voli

 

1173  uličice i kapije - dostojanstvo postojbine. oblici koji nastaju

ljubavlju su u stalnoj promeni. ako ti se ljubav učini da je polumesec koji

izlazi iznad zgrada već u sledećem trenutku će to biti voda iz česme. promena

oblika ljubavi je i sama ljubav i sam oblik. ljubav se menja i ljubavlju menja

 

1174  miris stoke - ostati zauvek tu. ljubav je i ponoć i podne 

ali ljubav je neodgonetljiva. ljubav je tamo gde nikog nema i često je

tamo gde su svi. tajna ljubavi je u njenoj običnosti u nepostojanju tajne

 

1175  sioranovo brdo - nežnost napetosti. ljubav u meni živi

za svet. ljubav u svetu živi za mene. svima i svemu dajem sebe. za

davanje (muško) je potrebno odsustvo sebe. za primanje (žensko)

prisustvo sebe. i tako se ljubavlju rađaš i nestaješ. ljubav je čudo

koje ne postoji i nepostojanje koje je čudo ljubavi. bio sam setan

podigao sam spomenik a on mi je kao pesak curio kroz prste

 

e a sada naslov

307. hodanje

stara kurva me pozvala u sobu

302. otišao sam niz ulice. hodao sam lak

kupio odličan papir i lepe male sveske. kad pomislim

na hodanje u rasinariju i spomenik anonimnim snagama

ljubavi osećam toplinu u telu. osetim kako spomenik raste

blizu je ponoć idem napolje da hodam oko ponoći. bliže

i bliže. vratio sam se pre minut osećaš li mi dah

temišvar 13. novembar 1992

 

 

 

372/3281

 

1176  čitam čitam i odjednom vidim više ne vidim. pala je noć. podignem

pogled a nebo se rumeno crveni. prema zemlji je ljubičasto plavo

 

1177  pišem po mraku. nadam se da će sve više biti

pojedinaca koji neće učestvovati u državi i ludilu za moći 

 

1178  jasno vidim sebe kako sam se kao mali boja života

 

e a sada naslov 2

308. hodanje

boli me u levoj peti. hladnoća u levoj

butini. petu mažem butinu udaram u hodu

da se ugreje. mislio sam na zverstva koja se

čine. mislio i molio se. sagnuo sam glavu i grabio

napred. mrak mi se pridružio. noć strepnje i odmora

kasnije mi se pridružio džojs izgnanik. izgnanstvo mi

je u šaci kojom pišem. vratio sam se pre minut

osećaš li mi dah. gube se stanice na mom

malom tranzistoru

temišvar 14. novembar 1992

 

 

 

374/3279

 

1179  topli hodački pozdrav mišelu serezu mornaru

 

1180  velika snaga izbija iz ruže. kako da je podnesem

 

1181  večeras oko ponoći ću hodati za sereza

 

mišel serez i ljubav

309. hodanje

da li mi to misli ponesu hod ili hod misli

ne znam tek i noge i mišljenje mi je letelo. kad

letim onda jasno vidim sebe kako hodam zemljom

uz ovce guske pse i konje koji vuku visoko natovarena

kola kukurzovinom. visoko do neba. visoko do neba sam

leteo i ja kada sam sreo mišela sereza. u biti postoji samo

jedna filozofska vrlina: odanost kaže mi serez i kaže zato

tražim ljubav za zemlju. ići ću da hodam oko ponoći za

mornara mišela sereza. gube se stanice na mom

malom tranzistoru. mišel na nebu je more

temišvar 16. novembar 1992

 

 

i

 

 

bio sam osuđen zbog pisanja a

evo i sada pišem. nisam bio kriv bio sam

žrtveno jagnje koje je ostalo živo i u zatvoru

uz pomoć gandija. tolstoja. kafke. nervala. roze

dostojevskog. hristosa. lao cea. bude. shvatilo da

je mnogo više krivo nego što to ovozemaljske sudije

mogu i znati. i od tada se moj život promenio. ovo što

danas činim je lepše ali i teže. teže jer sam slobodan

onda (23 godine star) bilo je ružno i na smrt bezizlazno

ali sam imao i hranu i krevet i bio sam definisan. sada

to nemam i svakim korakom moram da stičem svoj

hleb i odgovor. zatvor. ratovi bolesti zlo. pakao

koliko god teški lakši su od slobode. mira

zdravlja. dobra i raja

 

 

ovaj vetar već poznajem

 

 

koračam hamvaša udišem sunce

 

 

leptir će biti zaštitnik ruži lutanja u trećoj

godini. ove je kornjača. prve godine je bio vrabac

 

 

ja ne dajem ništa ali omogućavam sve

moć i vlast daju sve ali ne omogućavaju ništa

 

 

pre četiri dana u nedelju koja je pala između zadnjeg dana prve

godine i prvog dana druge godine ruže lutanja u rasinariju sam podigao

spomenik anonimnim snagama ljubavi. monumentul puterii anonime al jubirii 

 

 

sam sam a ljubav nije samoća

ovo je ljubav koja se rađa i zato je sama 

 

 

za davanje (muško) je potrebno odsustvo

sebe. za primanje (žensko) prisustvo sebe 

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

žrtva je

najveći

izvor

ljubavi

slobode

istine

to

od

tebe

primih

(žensko)

 

i

 

 

ružo lutanja

najbolja motivacija

za svako i sva bića

je bezuslovna ljubav

sloboda istina za svako

i sva bića i ja ih tobom

dah (muško) svakom

i svim bićima

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima