AUTOBOGOGRAFIJA

2. mart 2026.

27847. dan mog života

 

 

3357/296

 

10357  život

život je svetinja o kojoj čovek

tako malo zna. postao sam pesnik

da bih život otkrio. nije se dao morao sam

mu zapevati. to je život pevaj ga. samo to: pevaj

pevaj ga. plamen je mera. plamen me je tako vodio

da se nikada ne ugasim i da nikada ne pregorim za

ovih deset godina. lutao sam u obliku plamene

ruže. hodanjem sam samo vijorio. bio plavi

plamen plamen umetnosti

(iz rečnika hodanja)

 

prebiranje

2760. hodanje

juče sam nahladio stomak

malo me boli. i danas je ispod nule

sa hladnim vetrom. vratiću se da se ugrejem

kilometre ću nadoknaditi do kraja nedelje. dužnost

mi je i da se negujem. uskoro ću zaspati u toploj sobi

već mi je lepo. bolje sam uvio šal oko kape duva mi samo

po licu. pišem u rukavicama. povremeno šakama štitim

stomak bivam. još tri-četiri kilometra sam na hladnoći

zatvaram oči sličan sam stablima. savezništvo

obnavlja. ispala mi je gumica za brisanje

vraćam se da je nađem eno je 

novi sad 16.1.2001

 

 

 

3358/295

 

10358 lutanje je molim

lutanjem sam molio koricu ljubavi. bilo je

dana u kojima sam izgladneo. samo bih drhtao

dahtao. tešili su me izmučeniji izglaneliji. njihova

trpeljivost mi je bila uteha. želeo sam da oni uzmu

prvi zalogaj. želeo sam da živi sve ono što je čovek u

svojoj zločinačkoj samozaljubljenosti nazvao mrtvom

prirodom. pragovi. dokovi. šinske pruge. oguljene zgrade

stolovi. penkale. vrata. prozori. kreveti. stolovi svi moji

najmiliji. sa njima sam bio manje gladan i lutanje je

teklo lako. lutanje me je naučilo da je reč molim

svetinja. kada bih se molio ili nešto zamolio

osećao sam da sam na svetom lutanju

ja svetica - lutalica

(iz rečnika hodanja)

 

sve vreme smo pripitomljavali divljinu

2761. hodanje

i današnji dan je prošao sa drugim. draganom varadinac

stojim na autobuskoj stanici u sremskoj kamenici. noć je

potrošen sam. ispala mi je gumica za brisanje vraćam 

se da je nađem eno je. evo ga autobus

novi sad 17.1.2001

 

 

 

3359/294

 

10359  ružičnjak rečnik hodanja

ružičnjak je ime vaseljene kao što mu je ime bilo ko-smos

red ili sve-mir. izlio sam u njega svoje korake. posejao u njegovom

prostranstvu seme prve plave ruže. istetovirao sam se kožom se 

svojom obeležio ja-dete istine. ružičnjak je nastao iz snage preobraženja

svih dečaka koji su nevino žudeli za devojčicama. ružičnjak je uteha logosu

postelja svim rečima. rečnik hodanja nastavlja da hoda jer je rečnik bića

zato sam i hodao da bi biće govorilo. da bi razgovarali nas troje ti i ja

biće božije. želeo sam da sa ovim pojmom pojasnim stvari ali me

stvar baca u zanos a u zanosu se stvari ne govore nego

se ćute i prepuštaju. uzeo sam uzmi me

(iz rečnika hodanja)

 

izmrzavanje

2762. hodanje

već danima na hodanju osećam ukus čaja

od nane ili majčine dušice koji popijem za doručak

prija mi kao topla vanila u plućima. kao i svi pogledi koje

sam počeo da skrećem ne trošeći se u gledanju iz

znatiželje. evo ga autobus. nekako pristigoh

novi sad 18.1.2001

 

 

 

3360/293

 

10360  od sada će me voditi i čuvati snaga strpljenja

 

10361  ovu knjigu ću možda posvetiti tebi i miroslavu mandiću mojim saputnicima

 

10362  prav asfaltni put me podseti na slične puteve i hladan vetar u holandiji

 

10363  dok hodam pravim putem kružim po deset godina ruže

 

10364  dva dečaka su iznela sa dunavca na put parče leda i sada ga razbijaju

 

10365  od svih ljudskih izuma najopasniji i najružniji je antropocentrizam

 

10366  u malom dvorištu siromašnih ljudi visi dečji veš na štriku

 

sve što jeste jeste dobrotom

2763. hodanje

sinoć sam dohodao jučerašnjih osam kilometara

današnja dvadeset i četiri dovršavam vidim kako

svemirom teče hranljivo mleko savesti. nekako

pristigoh. sve što vidim je lepo i vodi

me nevidljivoj lepoti

novi sad 19.1.2001

 

 

 

3361/292

 

10367  žao mi je što jedem biljke za svoju ishranu jer one su tako lepa i živa bića

 

10368  u tesnim vozilima u vrućini i bez vode životinje se transportuju na

daleki put. lome im se kosti i umiru. živa perad se omamljuje pre klanja. životinje

obuzima neopisiv strah. čovek se hrani žrtvama koje strahovito pate

 

i po ovim stranicama duvaju vetrovi

2764. hodanje

imao sam nekoliko slika-ideja u glavi do malopre. želeo

sam da ih zapišem ali su mi sve nestale. kao da ih je odneo vetar

sve što vidim je lepo i vodi me nevidljivoj lepoti. ja sam hodač u knjizi vetrova

novi sad 20.1.2001

 

 

 

3363/290

 

10369  noćas je pao sneg. manje je hladno i više je

vlage. evo i kijam. da li će mi noge biti suviše mokre

 

10370  prvih deset nedelja hodanja sam

završio sa 144 zlatna kilometara. da li ću i ovu

 

10371  noge su mi se ugrejale. šal sam ponovo

obavio oko vrata. hladnoću osećam samo na licu

 

10372  slušaj - hodam

 

10373  hodam: slušam kako mi bog u tišini priča o svemu

 

eno ga aleksandar

2765. hodanje

stižem polako na kraj hodanja. i vrane

se gnezde. raznežim se kada pomislim da

sam mnogo puta u ovih deset godina završavao

hodanje u vreme kad su ptice odlazile na spavanje

nadam se da je ruža puna ptica. ja sam hodač u

knjizi vetrova. da li ih čuješ kako grakću

novi sad 22.1.2001

 

 

 

3364/289

 

10374  sve što možemo da uradimo je da objasnimo

sebi koji je pravi put prema visokim opasnim vrhovima a da

onda krenemo napred u lutanje onako kako najbolje znamo pouis

 

10375  ovde na periferiji vetar je jači i lutanje je uzbudljivije

najveći saveznici su mi kapa i šal ipak vetar me produvava kroz kaput

 

10376  sam u poljima i sivilu. počinje kiša naježim se od lepote tela vazduha

 

10377  novo obmotavanje šala ponovo sam se

opustio uživam u gledanju dok mi vetar briše po licu

 

10378  hvala ti na rečima koje si mi dao da bih tebe pevao

 

10379  kada me ovako produvavaš vetre ostaje mi samo da ti kažem hvala

 

10380  prelazim ulicu osetim i u telu mi je veselo

 

duva me kao sviralu

2766. hodanje

u najlon kesi mi je kilogram i po slatkih jabuka

ljuljaju se o moj bok dok pišem. na brisanom prostoru

hladni vetar me ozdravljuje i uznosi: slavim sve hladnoće na

ruži lutanja. zamišljam ljude koji su od kada je sveta i veka

uživali u prizorima u kojima je plesao i fijukao vetar. da li

ih čuješ kako grakću. ja sam pevač vetrovima

novi sad 23.1.2001

 

 

 

3365/288

 

10381  polazim. čeka me veliki krug. dok me ne ponese

njegova snaga moram se izboriti sa njegovom veličinom

 

10382  blizu sam desetog kilometra čini mi se da

će me uskoro u sebe uzeti energija velikog kruga

 

10383  dvanaesti kilometar. krug prepoznaje

da mu se potpuno dajem i prima me

 

10384  od produvanosti me bole ramena. vetar me je izmorio

 

10385  dvadeset i prvi kilometar. krug se polako zatvara u

mome telu sliva se u samog sebe. a mene čekaju dve

baklave i dve tulumbe obećao mi ih je onaj koji piše ove reči

 

10386  u ulici đure jakšića koja blago krivuda sam

usporio. na domaku sam mogu da uživam

 

sa krugom

2767. hodanje

evo ih preda mnom su. slatki kolači

vraća mi se snaga. još par krugova u

parku. nema labudova. jezero je zaleđeno

ja sam pevač vetrovima. noć me je uhvatila

pod ruku sa njom završavam kruženje

novi sad 24.1.2001

 

 

i

 

 

ja sam hodač

u knjizi vetrova

 

 

ja sam pevač vetrovima

 

 

i

 

 

ružo lutanja

priprostost bezbrižnih

jurodivost bezrazložnih

prostodušnost bezaslenih

su i tebe i mene vodili do

boga koji je žudeo za

tobom

i

za

mnom

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima