AUTOBOGOGRAFIJA

23. mart 2026.

27868. dan mog života

 

 

3552/101

 

10953  svojstvo života je u tome da te on stalno poziva da mu se pridružiš

 

10954  sunce je zašlo ali su mi se usta osušila na žezi

 

10955  pazi bagrem upozorava me milica bracić i pomera bagremovu granu

 

10956  zamišljam kako su i anđeli iscrpljeni

 

4343. godine

2927. hodanje

će čovek videti kako sija srce boga a

ja sam danas poslao pisma tanji marković

srđanu valjareviću i nadi valjarević. kad

dodirneš vetar dodirnuo si sve usne

iscrpljen sam istekao sam kao san

novi sad 30.7.2001

 

 

 

3553/100

 

10957  ovih sto latica od ruža su za poslednjih sto dana ruže. da ti

zamirišu na stolu pored biblije i vina napisala je violeta šaljući mi latice

 

10958  da samo ovde postoji: skenj tovar i otpadanje. u budimpešti to

nisam sreo. skenjan sam zato što otpadam sa mojim mamlazima koji me tovare

to je to što ovde vlada kao filozofija života. ako u budimpešti čitaš knjigu to se ne

smatra otpadanjem dok ovde nafurani mangupi ne bi čitali knjigu ni u najžešćem

skenjavanju a skenjavaju se jer se plaše da naprave svoju priču. skenjavanje nije

bolno zapravo većina njih u tome i uživa. vole da otpadaju sa okolinom koja isto

otpada. svi ti ljudi imaju gubitničku priču: nešto smo kao loši ali smo do bola

dobri. i onda se oni tako danima tovare da su najbolji. to su neki žešći

tripovi. ne živiš ali se tripuješ niko ti ne treba. sve je

do bola u redu priča arti sombati

 

4376. godine

2928. hodanje

će od ljudi nastati nekoliko novih bića a

ja sam danas fotografisao artija na zelenoj travi

u dunavskom parku kao žešću budalu koja će

mračiti svetom. iscrpljen sam istekao sam kao

san. još devedeset devet dana preda mnom

novi sad 31.7.2001

 

 

 

3554/99

 

10959  petnaestog februara 1992 devedeset devetog dana ruže

pod brojem 442 sam napisao nikog na putu a to znači nikog na svetu

 

10960  pod brojem 443 sam napisao ja sam vesnik hodam u vreme

 

10961  sada zapisujem brojevi brojevi vodite me dalje

 

10962  poklanjam ti dva dana hodanja jedan u gradu koji zapravo

još uvek ne zna kako se zove - lenjingrad ili sankt peterzburg. sva sreća

neva je neva na koju god stranu udario. drugi u moskvi u kojoj srce zamire

od horizontalnog i vertikalnog prostora bolje rečeno apsurda prostora

veličanstvenog i nečovečnog. kilometraža overena spadanjem s nogu

vreme spadanja s nogu juli 2001. u zdravlju potrošio maja mišević

 

4409. godine

2929. hodanje

će nastati prvi sporovi o poreklu novih ljudi ali

nove vrste ljudi se neće sporiti. a ja sam se danas

družio sa slavkom milekićem mariom lengauer i

draganom varadinac. još devedeset devet dana

preda mnom. istekao je i devedeset

deveti dan do kraja

novi sad 1.8.2001

 

 

 

3555/98

 

4442. godine

2. izležavanje

će nestati i poslednji čovek od stare krvi i nasilja

a ja sam se danas izležavao u pesku. istekao je

i devedeset deveti dan do kraja. iscrpljenost

je dobra priča

novi sad 2.8.2001

 

 

 

3556/97

 

10963  vrućina. probijam se kroz zagrejani

vazduh i prevreli asfalt kao kroz snežne nanose

 

4475. godine

2931. hodanje

će ljudi i anđeli stvarati novi jezik

a mene je danas jedna žena fotografisala

vozeći bicikl na kome su bile koviljske lubenice

iscrpljenost je dobra priča. miroslave mandiću

hajmo hajmo miroslave mandiću

novi sad 3.8.2001

 

 

 

3557/96

 

10964  ovo nije ni subota nego samo vrućina i opasnost

 

10965  samo polako i po hladovini

 

10966  neka te belina ostatka stranice greje u hladnim danima

 

4508. godine

2932. hodanje

će milost izlaziti iz usta. a ja sam danas

napravio fotografiju kuće broj 26 u ulici đorđa rajkovića

u kojoj je živela i u svojoj devetnaestoj godini umrla kosovac

ljubica moja drugarica. posle nje su nikle neke jednostavne

ruže. miroslave mandiću hajmo hajmo miroslave mandiću

u ovoj vrelini ističu dani poslednjeg ružinog leta

novi sad 4.8.2001

 

 

 

3559/94

 

10967  u ovom trenutku sam osetio da se vreme prelomilo i da je leto otišlo

 

10968  jako sam sam

 

10969  kako ne bi bio sam kada si 20.000 kilometara daleko

od zemlje i 2540 godina daleko od svog vremena podsećam

samoga sebe misleći na hrabra bića koja se otiskuju iz naručja

doba u kome žive stvarajući naručje za još nerođena bića

 

10970  kada sam se na početku ruže pitao da li ću imati

snage za desetogodišnje hodanje nisam mogao znati da ću

se slično osećati i na njenom kraju. šta mi drugo preostaje

nego da nastavim i da se nadam da ću uspeti

 

10971  raznežila me je rečenica jagnje božije koje uze na sebe grehe sveta

 

4541. godine

2933. hodanje

će biti popularna priča o travama koje su

spasle zemlju. a ja sam danas samo okrenuo

unutrašnjost šaka neznajući šta drugo da učinim

u ovoj vrelini ističu dani poslednjeg ružinog leta

a sada mi ostaje bezbrižnost

hrabrost i kupanje u dunavu

novi sad 6.8.2001

 

 

 

3560/93

 

4574. godine

2934. hodanje

će božija reč vladati svetom. a ja sam

danas hodao po železničkoj šini vežbajući

ravnotežu. a sada mi ostaje bezbrižnost

hrabrost i kupanje u dunavu. ruža je

dvadeset hiljada kilometara u srcu

novi sad 7.8.2001

 

 

 

3561/92

 

10972  evo miroslave nastavljam u beogradu naše hodanje. ja

nisam dobar hodač. dok hodam ne primećujem ništa. osim svojih

misli. mahnita čisto ženska difuzija. mirne i spore energije nisu moja

teritorija. buka i bes. tu sam kod kuće. najbolja sam u kontriranju. kad

sam se vraćala pokupila sam oca u nekoj kafani u kojoj je pio od 11:00

do 21:00. vožnja je bila uzbudljiva. dva gotovo podletanja pod šleper i tri

češanja o ogradu autoputa. shvatila sam da mi u takvim situacijama

jedino preostaje da budem cool i da imam poverenje. bila sam cool

i imala sam poverenje. kontrirala sam. podnosila tuđu tugu i strah

alkohol krivicu. (očevo) kajanje napisala mi je posle

našeg hodanja žena čije je telo poludelo

 

4607. godine

2935. hodanje

će se otvoriti nove dimenzije i čovek će dobiti

nove zadatke i na zemlji i u svemiru. biće ponovo

dete. zapevaće dečak zaigraće devojčica a ja sam

danas fotografisao ženu čije je telo poludelo i hoće

da rodi dete. ruža je dvadeset hiljada kilometara u

srcu. samo da mi ovako izađe iz mene tu da

osetim da me boli pokazivala mi je

novi sad 8.8.2001

 

 

 

3562/91

 

10973  zamirisao je kuvani paradajz u ulici žarka vasiljevića

baš kao devetog avgusta 1973 godine u blizini zatvora u

sremskoj mitrovici iz koga sam izašao posle odležane kazne

 

10974  sve vreme me muči ahilova tetiva. odakle je

bol došla tako iznenada. opasnost vreba u svakom trenutku

 

10975  vrućina i bol

 

10976  vraćamo se dragana varadinac i ja iz sremske

kamenice bili smo na gombocama sa šljivama kod artijeve

bake koja je naučila da ih pravi od svoje majke marije

 

4640. godine

2936. hodanje

će neki miroslav mandić napisati priču o miroslavu mandiću

koji je putovao kroz vreme da bi se susreli miroslav mandić i

miroslav mandić. a dragana varadinac je danas fotografisala

moju ahilovu tetivu. samo da mi ovako izađe iz mene

tu da osetim da me boli pokazivala mi je

kako će biti sutra

novi sad 9.8.2001

 

 

 

3563/90

 

10977  na ovoj vrućini u velikim guzevima žene koja

hoda ispred mene osećam more koje se valja tamo i ovamo

 

10978  sledećih jedanaest kilometara će umesto mene hodati

dragana varadinac. pokušavam da odmorim ahilovu tetivu

 

4673. godine

2937. hodanje

će biti baš onako kako je bilo svih prethodnih

godina. zeleno će biti zeleno. ljudi će izaći iz vremena

baš kao što sam ja danas izašao iz 4673. godine i ušao 

u vodu dunava. kako će biti sutra. sa naporima se

prefinjujem i odlazim u finije dimenzije

novi sad 10.8.2001

 

 

i

 

 

iscrpljenost

je dobra priča

 

 

sa naporima se prefinjujem i odlazim u finije dimenzije

 

 

i

 

 

ružo

lutanja i

kad god bi

zaboravio

na tebe ti

si bila

uvek

tu

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

21. mart 2026.

27866. dan mog života

 

 

3542/111

 

10922  ne sudi. izviri

 

10923  sa visine spore ruže koja kruži oko planete

zračim snagom pupoljka. brinem o celini zemlje i svakom

njenom delu. o slaganju zemlje sa celim svemirom

 

10924  današnje hodanje posvećujem onima koje u ovom trenutku

zovu antiglobalizacionisti i kojih je sve više i više i koji će uskoro smisliti

svoje ime. mrtve snage bogatih i moćnih postaju groteskne u svom

nasilju i pokušaju da prikriju svoje neznanje i nedarovitost

 

10925. trske i ja marširamo za topla srca

svih onih koji se veselo suprotstavljaju zlu

 

4079. godine

2919. hodanje

će se formirati jedna država koju će činiti sve

regije univerzuma i sve opštine od planeta i zvezda

biće to mala država po meri normalnog čoveka. a ja sam

se danas zagrlio sa mladim trskama saborcima i krenuo

u hodanje bez prestanka. rodila sam i othranila petoro

dece sada mogu da uživam sama na putu rekla

mi je žena skitnica. samo veselo (bez straha)

sa vaskrsavajućim stvaralaštvom

novi sad 20.7.2001

 

 

 

3543/110

 

10926  kišna prašina pada kao da veje sneg

 

10927  kada sam tužan i usamljen uvek se osećam kao usamljena i

tužna mladost u zatvorima. mladost bez roditelja. mladost osuđena na težak

rad u getima. silovana u industriji prostitucije. pobijana u ratovima. mladost izumrla u

gladi. u detinjstvu sam pripadao siromašnima ali siromašni su mi stvarali saosećanje

i grejali savest. njima zahvaljujem što danas živim u gospodstvenom beskućništvu

zanosu sa velikom umetnošću bezrazložnoj radosti i predavanju bogu

 

10928  ništa dosadnije od starih skeptika

 

10929  iz sprženog zemljišta, od pretprošlogodišnjeg

bombardovanja niče trava i mladice drveća

 

4112. godine

2920. hodanje

će namigivanje biti sveopšti jezik

namigneš i oslobodiš prošlost od svih zločina

a ja sam se danas fotografisao sa rečju ustanak koja

je bila ispisana na zidu. samo veselo (bez straha) sa

vaskrsavajućim stvaralaštvom. ustati u sebi

stati na svoje noge hodati

novi sad 21.7.2001

 

 

 

3545/108

 

10930  ponedeljak je. sve više sam opčinjen velikim

i koščatim šakama koje vidim kod nekih žena

 

10931  hodamo kroz mužlju herman heder i ja. teške

krošnje oraha se nadvijaju nad mirnim ulicama

 

10932  vraćamo se pred nama polja suncokreta i zapadajuće sunce

 

4145. godine

2921. hodanje

će ljubavništvo biti zlato. neposedovanje najveće bogatstvo. a ja sam

danas prošao pored devojke koja je nasred puta plesala kapuero i pevala

niko nije kriv nego ja. ako umrem i moja duša bude izgubljena niko nije

kriv nego ja. imala sam majku koja je mogla da peva. ako umrem i moja

duša bude izgubljena niko nije kriv nego ja. imala sam majku koja je mogla

da moli i ako umrem i moja duša bude izgubljena niko nije kriv nego ja

ničija krivica nije nego moja. i ako umrem i moja duša bude izgubljena

niko nije kriv nego ja. ustati u sebi stati na svoje noge

hodati. pevati i plesati to znači biti biti biti

novi sad 23.7.2001

 

 

 

3546/107

 

10933  pokisle ruže u stepanovićevu

 

10934  sve je vlažno na putu do kisača

 

10935  na putu ka rumenci mlečno sunce i zapara isušuju put

 

10936  tibika varadi mi priča o naomi klajn i njenoj knjizi no logo

 

4178. godine

2922. hodanje

će biti upaljena večna vatra plemenite bezbrižnosti a

ja sam danas napravio fotografiju stare kuće u kisaču

od koje je ostala samo fasada bez prozora tipične

slovačke plave boje. pevati i plesati to znači biti biti

biti. a na dunavskom keju su nikle nove klupe

novi sad 24.7.2001

 

 

 

3547/106

 

10937 uživam u knjizi planetarna svest mihajla mihajlova

iz poštovanja prema njemu koga ne poznajem današnje hodanje

posvećujem milici (koju ne poznajem) kojoj je mihajlo posvetio svoju knjigu

 

10938  divno se osećam pored čoveka koji je napisao ove reči

u obećanu zemlju stiže samo onaj ko ne zna kuda ide lav šestov

 

10939  jašući mističkog plavog konja po nepoznatoj vasionskoj

stazi ostavljam trag u obliku rascvetale ruže oko planete zemlje

 

4211. godine

2923. hodanje

će brutalnost sama sebe uništiti. kosti će se

pretvoriti u muziku. bes će nestati. a ja sam danas

zviždukao bogu sa osećanjem da je sam jezik bog

to to to to. a na dunavskom keju su nikle nove

klupe. bog i čovek kako je to nežno

novi sad 25.7.2001

 

 

 

3548/105

 

10940  ove ružičaste ruže koje se slivaju kroz vazduh

dok počinju da zvone zvona crkve na tekijama mi izazovu

osećanje slobode u grudima kao kada sam gledao ruže u zatvoru

 

10941  svakim korakom ja vičem bog je živ bog je živ

 

10942  i šljive su slatke

 

4244. godine

2924. hodanje

će izumreti deo mozga u kome je čovek u

svojoj prošlosti gajio ideju o neprijatelju. a ja sam

danas fotografisao petra miloradovića kako hoda

sredinom mosta glumeći miroslava mandića. osećao

sam se kao moja žena dragana kad svojim grudima

ljubi ceo svet. bio sam i ti i nenad jovanović i moje

detinjstvo kaže petar. bog i čovek kako je to

nežno. eh ta glad za iskustvima

eh ta sitost božija

novi sad 26.7.2001

 

 

 

3549/104

 

10943  hodanjem smirujem reči da bi bilo smiraja u rečima

 

10944  oznojane kroz šumu nas obleću mušice muve komarci i obadi

 

10945  sa petrom miloradovićem sam se rastao u sremskim karlovcima. sada

namigujem suncu. kroz raširene nozdrve udišem vazduh. srećan sam jer samo jesam

 

10946  opet mi se zamućuje pogled. povremeno me boli prostata. leva strana potiijka

želudac. srce. slabije čujem na desno uvo. ostaje mi da uživam u znacima starenja

 

4277. godine

2925. hodanje

će čovek orezivati voće gledati niz reku voleti

planetu i biće dobar domaćin višim vrstama. a ja sam

danas prošao pored hristovog raspeća na kalvariji u

petrovaradinu dok je jedan pas lajao a korov se izdizao da

i on postane simbol ljudima. eh ta glad za iskustvima

eh ta sitost božija. pas laje kao čuvar krsta

rekao je slobodan tišma

novi sad 27.7.2001

 

 

 

3550/103

 

10947  ja sam tek kad dodirnem vetar

 

10948  hodamo kao da pevamo sa travama nandan kirko branko popović i ja

 

10949  suncokreti viknusmo sve troje

 

10950  polje luka

 

10951  zahvaljujem ti se miroslave jer od momenta kada sam te upoznala

u nekim trenucima dana pomišljam: on je tamo on hoda. to mi daje

snažno osećanje mira i sigurnosti jer osećam ima nekoga

tamo napolju kaže nandan kirko

 

10952  hodajući dobio sam želju da potrčim majstor ekhartovim trkom i da

 povičem kao lola: trčaću trčaću a ti se bože pobrini za sve ostalo. tako sam

hodajući tvojom ružom imao želju da trčim u nedogled kaže branko popović

 

4310. godine

2926. hodanje

će se sve više venčavati ljudi

i druga bića a ja sam danas fotografisao

79.383.330 korak androgina koji su načinili

jedna brankova i jedna noga nandan. pas

laje kao čuvar krsta rekao je slobodan

tišma. kad dodirneš vetar dodirnuo

si sve usne

novi sad 28.7.2001

 

 

i

 

 

sa visine spore ruže koja kruži oko planete

zračim snagom pupoljka. brinem o celini zemlje i svakom

njenom delu. o slaganju zemlje sa celim svemirom

 

 

jašući mističkog plavog konja po nepoznatoj vasionskoj

stazi ostavljam trag u obliku rascvetale ruže oko planete zemlje

 

 

svakim korakom ja vičem bog je živ bog je živ

 

 

ja sam tek kad dodirnem vetar

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

i ja bili smo

jedna strast

za jednim

jedinim

bogom

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

10 godina

biti ruža i

10 godina

lutati

i

eto

me

u

tebi

i

sad

ja

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ko i sve

one ideje

koje smo

živeli

tako

i

sada

pevamo

stvaramo

hodamo

ideju

ruže

pupoljka

boga

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

čuvaj me

neguj me

ljubi me

amin

bog

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si izvor

ljubavi slobode

istine za svakog

ko te već čita svaki

dan 10 godina ali i

ljubav sloboda

istina i za sve

one koji

će

te

tek

čitati

10

godina

svakog

dana

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

nemoguće je 

damoguće i zato

je damoguće tako

jednostavno

ko živi

bog

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

koraci su

nam bili seks

disanja a disanje

nam je bio orgazam

boga ruže lutanja

tvoje moje i

božije

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

20. mart 2026.

27865. dan mog života

 

 

3532/121

 

10877  skrenuo sam na ovu zemljanu stazu i vrabac je

na njoj da bih se uz pomoć njenog vijuganja vratio iz odsutnosti

u koju su me odveli: omamljenost vrućinom. mala količina tuge

okean samoće i blago trovanje suvišnim razmišljanjem o sebi

 

10878  sada sam u vrevi automobila i njihovih vernih slugu: nafte i ljudi

 

10879  približavam se sladoledu

 

10880  beskućništvo je lepo jer svaki dan počinjem iznova bez ičega

 

3782. godine

2910. hodanje

će se otkriti posledice tehnike na nauku

nauka se pretvorila u banalnu magiju. a ja sam

se danas okrenuo prema metalnim stepenicama a

mogao sam se okrenuti prema bilo čemu. skrušeno

hodam poklanjajući se skromnosti najvećih

najvažnija stvar je poezija religija boga

novi sad 10.7.2001

 

 

 

3533/120

 

10881  živci su mi treperili od slika izneveravanja u noćašnjem

snu užasa kada ti najbliža osoba postane strana hladna i daleka

 

10882  ugledao sam korenje starih breza kako

je izbilo iz zemlje i za trenutak sam odahnuo

 

10883  siromašni ljudi sa četkama peru dva stara

tepiha na kanalu kao nekada kaja naše krpare

 

10884  pročitao sam razgovor koji je u radionici za kreativno

pisanje 1998 godine sa mnom vodio vladimir arsenijević. afirmišući

stvaralaštvo i autore koje volim spomenuo sam i dvojicu kao primer

lošega. žao mi je što sam ih imenovao jer nisam želeo da ih

povredim. stidim se. razveseliću se da ne bih umro od sramote

 

10885  verujem samo u veliko božansko stvaralaštvo

 

3815. godine

2911. hodanje

će se čovek susresti sa višim bićima koja su

sve vreme čovekove evolucije živela u samom

čoveku. rađaće se njihova deca. a ja sam danas raširenih

ruku sićušan sam spojen sa stazom poželeo svakome da

uspe na svom putu. najvažnija stvar je poezija religija boga

na uskoj stazi nema kompromisa nego zanosa i odanosti

umetnost je trans nemogućeg i nepostojećeg

novi sad  11.7.2001

 

 

 

3534/119

 

10886  mnogo crnih vrana po grobovima na almaškom groblju

mahnem rukom milomiru ocu koji ovde počiva već četrdeset tri godine

 

10887  ti ovako svaki dan pita me violeta

jovanović koju znojenje izbezumljuje a žeđ obara

 

10888  sunce je još visoko. vetar nam je osušio znoj

 

10889  još stotinu metara. stotinu koraka da se prisetim svega što je bilo u ruži

 

10890  17:45 u ovom trenutku sam načinio 60.000 kilometara na ruži

 

10891  posle devet godina i dvesta četrdeset šest dana sam

prešao put od 60.000 kilometara. posle 40.076 kilometara sa kojima

sam obišao obim zemlje već 20.000 kilometara sam u svemiru

 

3848. godine

2912. hodanje

će svaki čovek biti jači od svih ljudi zajedno

a ja sam danas ishodao 60.000 kilometara. radostan

sam iako sam shvatio da za trinaest godina od rođenja

ideje ruže lutanja nisam sreo nikoga ko je želeo da uspem

nadam se da hoću. na uskoj stazi nema kompromisa nego

zanosa i odanosti umetnost je trans nemogućeg i

nepostojećeg. samo mirno samo mirno

umetnost stvarati boga ljubiti

novi sad 12.7.2001

 

 

 

3535/118

 

10892  znoj mi je izjeo unutrašnju stranu butina

 

10893  radnici na građevinskim skelama se deru za devojkama koje prolaze

 

10894  ja miroslava mandić žena hodam za sve žene koje trpe od muškog nasilja

 

10895  i danas sam se oznojila ali sam hodala mnogo sporije i samo uživala

 

10896  ožednela sam. samo želim. ja nisam lepa ali sam žena i zato sam najlepša

 

10897  kada hodam zemlja od dole ulazi u mene a nebo od gore leži na meni

 

3881. godine

2913. hodanje

će zajednički jezik svih živih bića biti usavršen

u jednoj reči će bića čuti sve reči. muziku. ljudi će

preplivavati okeane i kontinente prelaziti pešice. a ja sam

danas poljubila sve muškarce sveta da bi osetili ljubav i

bili hrabri a ne da svoj kukavičluk ispoljavaju fizičkim

vojnim i ekonomskim nasiljem. samo mirno samo mirno

umetnost stvarati boga ljubiti. kao žena osećala sam

kako je lepo biti muškarac koji sve prinosi bogu

novi sad 13.7.2001

 

 

 

3536/117

 

10898  zapara prelazim temerinski most preko kanala u

novom sadu. znojim se kao i pre trideset godina na današnji

dan kada sam u veneciji napravio prvu fotografiju rada jedan čovek

 

10899  jedan čovek je autoportret koji stvaram već trideset godina

u njemu je do sada 360 fotografija. radiću ga do kraja života

 

10900  objavljujem

prvi javni konkurs

miroslava mandića

za opremu

promociju i prodaju

rada

jedan čovek

 

3914. godine

2914. hodanje

će osnovna i neiscrpna energija biti dobrota

a ja sam danas napravio tri fotografije svoga lica

kao omaž jednom čoveku. moje lice je kao šaka. kao

tvoj kosmos i jajnici. kao moja jaja u tvojoj šaci. moje oči

iščekuju tvoju ljubav. i nosina kao nosina. zatvorene usne

jer te nema. snažna vilica i još snažniji vrat. sunovrat

kurcem ka božanstvu. kao žena osećala sam kako

je lepo biti muškarac koji sve prinosi bogu

nastavljam iz početka

novi sad 14.7.2001

 

 

 

3538/115

 

10901  hodam sa tanjom marković. priljubila je uz obraz

plastičnu flašu i sluša ljuljanje vode koje joj liči na zvuk mora

ja sam žena more u mojim toplim strujama se okrepljuju foke

sitni planktoni budućnost planktonske sperme kaže tanja

 

10902  hodamo stazom umetnosti (posvećeno tanji marković)

 

10903  tek kada nekome pozli od sunca i vrućine na

hodanju osetim kako se velika izdržljivost sakupila u meni

 

3947. godine

2915. hodanje

će biti dovršeno hiljadugodišnje rušenje svih zgrada

i objekata koji su bili delo ljudske arogancije i komfora. a ja

sam danas fotografisao prašinu koja se dizala iza bosonoge

žene najodanije i najlepše žene na svetu. nastavljam iz

početka. samo imenovati samo proglašavati

novi sad 16.7.2001

 

 

 

3539/114

 

10904  oblačno je. umori od vrućina me sustižu i prelivaju kao veliki talas

 

10905  danas je miroslav tuzi sklon tim pre mi je lako da spomenem žuto

mače u parku i tri mlada labuda čije će se sivo perje uskoro zabeleti

 

10906  radost i plemenitost. volim te dve stvari

 

10907  ruža je roman o strujanju

 

10908  uskoro će isteći leto i počeće jesen u kojoj ću završiti

ružino lutanje. počeće prva zima posle deset godina bez ruže. kako

ću živeti. kako raditi. da li ću imati hrabrosti. da li ću biti sam. da li ću

još više uživati u vazduhu. još nežnije osećati zanose u mnogim

trenucima. još lepše gledati u oči bližnjeg i da li će iz mojih

reči još nabujalije teći lepota i dobrota. da li ću

moći da činim ono što je bogu milo

 

3980. godine

2916. hodanje

će se svi radovati svojoj smrti

a ja sam danas dok je voz prelazio

preko mosta napravio fotografiju o

odlaženju. samo imenovati samo

proglašavati. živote ako te

neko dira samo mi reci

novi sad 17.7.2001

 

 

 

3540/113

 

10909  znači ove godine gotovo pita me oreško u prolazu

 

10910  istrajavaj konju istrajavaj anđele tapšem ovim rečima sebe po vratu i krilima

 

10911  hodam i čitam tekstove u zborniku teorija koja hoda

 

10912  trebalo bi da zakrpim unutrašnji džep prsluka u kome držim

blok sa travama. papir na kome pišem ružu i knjigu koju čitam. već sam

ga nekoliko puta krpio liči na danas iskrpljeni asfaltni put po kome hodam

 

10913  kada se bojim treba da poskočim i ponavljam: život je radost život je radost

 

4013. godine

2917. hodanje

će eros procvetati u čednosti. jebanje će

čuvati i stvarati harmoniju(posvećeno umetnosti)

a ja sam danas fotografisao dve svoje šake jer sam

osetio: deset knjiga ruže su kao deset prstiju. živote ako

te neko dira samo mi reci. prstima na šaci pozdravljam

najudaljenije delove svoga tela prste na stopalima

novi sad 18.7.2001

 

 

 

3541/112

 

10914  hodanje je bogosluženje

 

10915  pisanje je bogosluženje

 

10916  ja sam bogosluženje

 

10917  ja sam božija pesma bogu

 

10918  ponovo sam četrnaestogodišnjak

 

10919  zamisli da ti neko zalije vreli asfalt po licu. ako možeš

to da zamisliš onda ćeš osetiti bol koji zemlja oseća na svom licu

 

10920  pola sedam sunce je još visoko. izašao sam iz zrenjanina

družio sam se sa slavicom lukić. ishodao sam dvadeset i četiri

kilometra da li ću stići u novi sad da se okupam u dunavu

 

10921  još dva kilometra do stana svratiću samo da ostavim

oznojanu majicu i obučem kupaće gaće i otići ću u vodu

 

4046. godine

2918. hodanje

će izumreti materijalno graditeljstvo. a ja sam

danas fotografisao ženu koja je hodala sama na putu

i pušila. na leđima je nosila mali ranac. otići će i nikada se

više neće ljutiti. prstima na šaci pozdravljam najudaljenije

delove svoga tela prste na stopalima. rodila sam i

othranila petoro dece sada mogu da uživam

sama na putu rekla mi je žena skitnica

novi sad 19.7.2001

 

 

i

 

 

na uskoj stazi nema kompromisa nego zanosa i

odanosti umetnost je trans nemogućeg i nepostojećeg

 

 

hodanje je bogosluženje

 

pisanje je bogosluženje

 

 

samo veselo (bez straha) sa vaskrsavajućim stvaralaštvom

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti samo

lutaj

ružom

svojom

i

plavim

koracima

mojim

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

19. mart 2026.

27864. dan mog života

 

 

3520/133

 

10831  suština je bog. život je žena. posvećenje je umetnost

 

10832  raskošna mama sa osmehom na licu

donosi sok svom sinu koji joj go do pojasa poliva dvorište

 

10833  tridesetogodišnja žena u haljini bez rukava skrušeno

sedi na šamlici ispred kuće dok joj guske pasu travu oko nogu

 

10834  mladi bravar u školskom dvorištu premerava dimenzije koša

 

10835  sledeća dva kilometra ću samo hrliti da zadovoljim žeđ

 

10836  kako prija voda. sad dalje do sledeće žeđi

 

3452. godine

2900. hodanje

će prestati sva istraživanja na drugim bićima

koja su se nekada zvala mrtva priroda baš kao što

se već više od hiljadu godina ne seciraju životinje niti

se nad biljkama vrši inženjering. a ja sam danas ispratio

maratonce koji će trčati do soluna za mir na balkanu

uživam u starenju ponos mladosti ponosan na

mladost. uživam u ljudima koji čine

napore za druge

novi sad 28.6.2001

 

 

 

3521/132

 

10837  šetam sa slobodanom vratonjićem. dioptrija mi se popela

za 0.25 sada je plus dva i po. na početku ruže je bila plus jedan. slobodan

će mi ugraditi plastična cr stakla. ja volim da radim sa naočarima jer su one

mešavina medicine i mode. naočari su lek. pola ovih žena na ulici ne vide dobro

ali se stide da nose naočare. meni su žene sa naočarima najseksepilnije

jer kada ih skinu one ne vide dobro i samo se prepuštaju osećaju

pripijajući svoje lice drugom licu priča slobodan

 

10838  samo strpljivo čudo se kristališe samo

 

3485. godine

2901. hodanje

će svi ljudi biti vegetarijanci. hraniti se

znači davati život drugome. mistička solidarnost

u prirodi kojom se čovek služio u evoluciji se menja

njegova osnovna hrana biva čovečnost. a ja sam se danas

igrao samopljuvanja. pljunuo bih uvis pa bih pοtrčao da se

podmetnem da mi pljuvačka padne na glavu. uživam u

ljudima koji čine napore za druge. život je tako

jednostavna stvar samo ga živiš i miran si

novi sad 29.6.2001

 

 

 

3522/131

 

10839  subota. još osamnaest subota

 

10840  katarza je na početku. preostalo je isijavanje i uzbuđenost molitvom

 

10841  da ne zaboravim beležim: 434-246 telefon bore popržana

 

10842  znoj na kraju hodanja me preporučuje nedeljnom odmoru

 

10843  veliko što zovem trajanje

 

10844  sićušno dopisano u liftu

 

3518. godine

2902. hodanje

će ljudi prihvatiti neshvatljivo

a ja sam danas pogledao u visinu

kao da me je neko pozvao. život je

tako jednostavna stvar samo ga živiš

i miran si. odazivanjem se uvek

prostrelim sa tobom

novi sad 30.6.2001

 

 

 

3524/129

 

10845  čovek je jako dremljiv kaže slobodan tišma

 

10846  četiri rolne obojenog papira u izlogu

papirnice na uglu grčkoškolske i svetozara markovića

 

10847  prijalo mi je što si mi rekao da je kod uvida

u svoje greške bitno i samokažnjavanje da bih osvestio

grešku i da je više ne bih ponavljao kaže sun mandić

 

10848  o saša moj poljubim sašu vidakovića koji je doleteo iz

štutgarta na sahranu boška petrovića nismo se videli četiri godine

 

3551. godine

2903. hodanje

će oružje biti zaboravljeno. nikakvih tragova

oružja neće biti ni u mozgu. svet će se uzdizati u

velikoj umetnosti. odeća će biti od svetlosti i vode a

ja sam danas prošao pored dragane varadinac koja

je na keju napravila vagu-lastu zbog odluke da prvi

put u životu krene putem svoje intuicije. odazivanjem

se uvek prostrelim sa tobom. samo strpljivo i hrabro

novi sad 2.7.2001

 

 

 

3525/128

 

10849  namignem vrapčiću na žici

 

10850  preusmerim tok misli (već drugi put mi hartija

ispada iz ruku) da bi energija prebrodila nevolju

 

10851  kroz otvor ograde kuće 52 u ulici heroja

pinkija jedna bordo ruža izviruje i raduje svakog prolaznika

 

10852  kad kamile hodaju preko pustinje

kad slonovi vuku velika stabla

kad se upregnuti konji vraćaju sa njiva

kad miroslav mandić hoda ružu

 

10853  samo nastavi ozari se najbolji si bodrim sebe

 

3584. godine

2904. hodanje

će mozak krenuti u potragu za tajnom zajedničkog srca

a ja sam danas povremeno spavao hodajući. zatvorio bih

oči raširio nozdrve uvukao vazduh opustio mozak i u

deliću sekunde se prepustio. samo strpljivo i hrabro

dovršio sam danas čitanje divnog robert

valzera i mislio na žan ženea

novi sad 3.7.2001

 

 

 

3526/127

 

10854  voleo bih da hodam i mislim danas o svemiru. o robert

valzeru i čednosti. o ženeovom moralu i ničeovom pevanju

 

10855  svemir. moj interes je svemir ali na zemlji još

nije došlo vreme svemira. postojeći interesi sa kojima

su ljudi preokupirani na zemlji nisu moji

 

10856  kako je samo spasonosna valzerova čednost

njegove knjige su melem. so velikog stvaralaštva

 

10857  žan žene. dečak. u njegovoj hrabrosti je

moral našao utočište od licemerja civilizacije

 

10858  fridrih niče

 

3617. godine

2905. hodanje

neće biti gladnih. a ja sam danas

ulazio u tunel da bih pozdravio svetlost

dovršio sam danas čitanje divnog

roberta valzera i mislio na žan

ženea. prebaci loptu

novi sad 4.7.2001

 

 

 

3527/126

 

10859  dug pogled kojim me je gledala mlada

žena na pešačkom prelazu mi je udahnuo snagu

 

10860  tužan sam. gubim ali dok god postoje grudi postojaće i heroji

 

10861  ja sam umetnost ljubavi. moj posao je da volim

 

10862  posle kiše pužići niču kao svemirske istine iz otvorenog uma

 

3650. godine

2906. hodanje

će biti velika proslava hiljadugodišnjeg

odsustva rasizma. neće više postojati otužne čiste

rase. koža neće imati boju nego dobrotu. ljudi će hodati

goli po ulicama jer im je koža ojačala iskrenošću. a ja

sam se danas usred tuge smešio labudovima i zelenilu

prebaci loptu. ja sam svačija majka i otac svemu

novi sad 5.7.2001

 

 

 

3528/125

 

10863  materijalno graditeljstvo je potpuno nasilje. ambicioznost vrhunske

arhitekture je ružnija od kiča. ljudska priča je do licemerja autistična

 

10864  za onoliko koliko raste ljudsko nasilje jedan čovek će postajati sve manje

nasilan sve dok u svom podvigu ne postane inicijacija za potpuni preobražaj ljudi

 

10865  hodamo zoltan varadi i ja. pričamo o noamu čomskom

ekonomisti dejvidu kortenu. filozofu tamašu gašparu miklošu. žoze

bovenu. grupi pod nazivom beli mantili. humanistima maria luisa rodrigeza

kobosa - sile. grupi pod nazivom posmatrači banaka. o radionicama znoja u

kojima mega korporacije iskorištavaju siromaštvo za postizanje ogromnog

profita. o sukobima na zemlji između moćnika globalizacije i pojedinaca

koji prepoznaju zlo u širenju zaraze za profitom

 

3683. godine

2907. hodanje

će se ljudi svečanom objavom pred 

interplanetarnom skupštinom izviniti za sva

zla koja su naneli drugim bićima. a ja sam danas

čim sam ugledao veliki travnjak odmah krenuo u

njegovo zelenilo. ja sam svačija majka i otac svemu

ko se daje do kraja i potpuno njemu je duša

čista misli jasne i reči lepe

novi sad 6.7.2001

 

 

 

3529/124

 

10866  naoblačilo se vetar rashlađuje prevreo

dan. dobra prilika da mi se koža napije vazduha

 

10867  sinulo je sunce asfalt se upalio

 

10868  svakog jutra se usredištiti u sebe - boga

 

10869  voleo bih da ova knjiga sija kao sunce

 

10870  voleo bih da ružu osećaš kao partnera sa kojim plešeš

 

3716. godine

2908. hodanje

će se ponovo roditi bili holidej. suza koja peva

glas koji ne postoji ali vibrira šapuće samo se nada

bez nade nema ga nestaje ali peva samo ti peva. a ja

sam danas raširio ruke i krenuo u samozagrljaј uzbudio me

je raspon ruku osetio sam: iz mojih grudi izviru reči istine

ko se daje do kraja i potpuno njemu je duša čista misli

jasne i reči lepe. ne hvataj se za bilo šta kao za

slamčicu spasa nego živi sa verom da je u

trenu i atomu izvesnost i

uspeh - učim sebe

novi sad 7.7.2001

 

 

 

3531/122

 

10871  ... osećam život kako teče u meni kao reka duž svog korita a napolju

tišina ogromna kao neki bog koji spava alberto kajero (fernando pesoa)

 

10872  grmi. zamirisala je prašina

 

10873  živim i radim van institucija. sam sam institucija: čovek umetnost i bog

 

10874  ova rečenica samo svedoči kišu koja pada po njoj

 

10875  hodam za razoružanje - potpuno uništenje oružja na svetu

 

10876  želeći uspeh i kroz deset hiljada godina moram ga

graditi odmah i ovde. za uspeh u ovom životu treba osetiti

pravi trenutak i pravo mesto. time se ne bavim

 

3749. godine

2909. hodanje

će ljudi prati oblake svojom rukom

a ja sam se danas fotografisao sa bogom

zagrlili smo se i gledali u oči. ja sam se od miline

nasmešio. ne hvataj se za bilo šta kao za slamčicu

spasa nego živi sa verom da je u trenu i atomu

izvesnost i uspeh - učim sebe. skrušeno hodam

poklanjajući se skromnosti najvećih

novi sad 9.7.2001

 

 

i

 

 

suština je bog. život je

žena. posvećenje je umetnost

 

 

samo strpljivo čudo se kristališe samo

 

 

život je tako jednostavna stvar samo ga živiš i miran si

 

 

za onoliko koliko raste ljudsko nasilje jedan čovek

će postajati sve manje nasilan sve dok u svom podvigu

ne postane inicijacija za potpuni preobražaj ljudi

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti i ja smo

se slagali

ko jedno

i

zato

smo

bili

venčanje

puta

i

ruže

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

18. mart 2026.

27863. dan mog života

 

 

3510/143

 

10794  najkišnije proleće na ruži ili kao što kaže

rajka sredojević nikada lipe nisu mirisale kao ove godine

 

10795  polegnem šaku na papir da bih napisao još jednu

rečenicu sa snagom i kristalnom jasnoćom koju već godinama zovem ti

 

3155. godine

2891. hodanje

će čarolije biti moguće jer će ljudi

nestajanjem postajati. a ja sam danas

želeo da napravim fotografiju kako spavam

dok hodam ali sam promenio odluku i napravio

fotografiju sa odrazom hodanja u vodi. dvadeset

druge patike neću nositi čuvaću ih kao

svedočanstvo o filozofiji bede. ponekad put

ostaje prav jedino promenom pravca

novi sad 18.6.2001

 

 

 

3511/142

 

10796  mislim: hodanje je matematika i muzika za boga

 

10797  pored mene je prošla elegantna žena na čijem su licu ostali duboki

tragovi bubuljica. volim takvu lepotu. mislim o romanu njenog obeleženog lica

 

10798  vreme se menja. razvedrava se i ponovo oblači smiruje

i preti ja samo idem kroz svemirske čeljusti koje se zovu klima

 

10799  hajde dečače izdrži izdrži još još bodrim samog sebe

 

10800  kad vetar naleti na krošnje drveća

čuju se zvuci mora u bezbrojnom lišću

 

10801  ipak me je pljusak stigao

 

3188. godine

2892. hodanje

će psi biti profesori odanosti. slonovi

će predavati etiku. sekvoje istoriju. a ja sam

danas fotografišući svoje lice fotografisao i

nepoznatu ženu i roman njenog lica. ponekad

put ostaje prav jedino promenom pravca. ono

što je kiša biljkama to je telo umetnosti

novi sad 19.6.2001

 

 

 

3512/141

 

10802  baš pada ta kiša

 

10803  divno kisne ovaj razneženi magarac što hoda

 

3221. godine

2893. hodanje

će uzbuđenja biti u običnim stvarima jer su misterije

preostale jedino u običnom. a ja sam danas kisnuo kisnuo

i kisnuo. a onda je počeo i pljusak. zviždukao sam. voda mi je

prošla kroz odeću i podigla se sve do kaiša. sada pokušavam

da se ugrejem. dok sam kisnuo mislio sam o lepoti i jedinoj

svrhovitosti umetnosti u ovom nesvrhovitom svetu. mislio sam

o životinjama koje stojeći kisnu u polju o kori stabala koja

potamni natopljena vodom. pogledao sam u jedan nakvašeni

štap gazio sam po vodi. tu je nicalo. držalje za olovku je

od vode nabubrilo. ono što je kiša biljkama to je telo

umetnosti. ugrejao sam se i uvеče još

jednom pokisao

novi sad 20.6.2001

 

 

 

3513/140

 

10804  danas je počelo leto poslednje deseto leto ruže

 

10805  izmoren sam. samo polako trne mi leva ruka

 

3254. godine

2894. hodanje

će mladi biti mudri i spokojni kao stari

a stari će biti znatiželjni kao mladi. a ja sam

danas raširenih ruku krenuo ka jednoj crvenoj

ruži da pozdravim leto. ugrejao sam se i

uvеče još jednom pokisao. uvek volim

kada su tu i ruže

novi sad 21.6.2001

 

 

 

3514/139

 

10806  vrućina u zrenjaninu. vraćam se. želeo sam da

hodam ulicama čuruga zbog kaje ali sam dopratio dušku

đorđević u zrenjanin. uostalom svuda je čurug

 

10807  čurug. mesto u kome je odrasla i živela kaja. u čurug i iz

čuruga mi je u detinjstvu zvučalo kao najtajansvenija suština

 

10808  kaja. moja majka koja se predstavila bogu sto trideset

devetog dana ruže lutanja 26. marta 1992 u pola sedam ujutru

 

10809  što trideset deveti dan. danas je ostalo još

sto trideset devet dana do kraja ruže. brojevi pevaju. reči

plešu. kaja je umrla u pola sedam kao što je miroslava svoje

prvo dete rodila u pola sedam ujutru 4. decembra 1949

 

3287. godine

2895. hodanje

će se rađati nova voda i šume će se širiti

a ja sam danas plesao na putu za kaju. osetio

sam da plešem sa njom i setio sam se kako me je

kao malog učila da plešem tango sa stolicom. uvek volim

kada su tu i ruže. kajina ljubav mi je dala snage da

je ljubavlju preobrazim od majke u svoje dete

novi sad 22.6.2001

 

 

 

3515/138

 

10810  pada kiša krećem ka zrenjaninu. kaja i dragana su krenule iz zrenjanina

 

10811  odvalјena je polovina velikog žuto-plavog saobraćajnog znaka

 

10812  posmatram bulke izgubile su sjaj. odlaze. kažem im do viđenja

 

10813  umro je džon li huker. pre nedelјu dana je

imao poslednji nastup u gradiću sveta ruža

 

10814  čitaš pita me čobanin. čitam odgovorim mu

 

10815  jak kamionski vetar mi je odneo kačket sa glave

 

10816  pred letnju žegu pustara je sva u zelenilu

 

10817  14:17 još ih ne vidim

 

10818  14:25 dvadeset i sedmi kilometar. eno ih kaja ćirilović i dragana varadinac

 

3320. godine

2896. hodanje

će ljudi živeti na mesecu već dugo vremena

život će poteći iz teških dojki žena. a ja sam danas

bacio jaknu protiv kiše koju sam kupio u londonu 1991

odradila je svoje. kajina ljubav mi je dala snage da je

ljubavlju preobrazim od majke u svoje dete. uživao

sam u hodanju jer sam znao da ću na

putu susresti kaju i draganu

novi sad 23.6.2001

 

 

 

3517/136

 

10819  pokušavam da nešto zapišem ali samo uživam

 

10820  otvorenom šakom dodirujem stabla

 

10821  otvoriti se. eto posla

 

3353. godine

2897. hodanje

će ljudi u svojoj neprolivenој krvi naći sve

protivotrove. nestaće i poslednji tragovi hiljadugodišnjih

bioloških ratova koje su vodili neuki. krv teče blaženstvima i

ne proliva se. a ja sam danas uživao u oblacima i tekstu vinska

ruža. zamolio sam petra miloradovića da me nauči nekim osnovnim

podelama vina da bih došao do ukusa i mirisa koji bi me vraćali grožđu

i suncu poreklu krvi i istine i petar je napisao tekst vinska ruža i poslao

mi ga sa trinaestim plavim čarapama. uživao sam u hodanju jer

sam znao da ću na putu susresti kaju i draganu. blizu je

pet umesto popodnevnog čaja pijem

vetar i opuštenost

novi sad 25.6.2001

 

 

 

3518/135

 

10822  sletela mi je pčela na grudi. pažljivo da je ne

uplašim uzimam hartiju i olovku da je opišem... upravo je odletela

 

10823  zastao sam pored velikog kamiona natovarenog ogromnim

stablima želim da pogledam izbliza to pedesetogodišnje drveće i njegovu

ispucalu koru. jednom stablu je kora otkinuta u širini od desetak santimetara

užasnuo sam se i oduševio jer sam video da je drvo još živo. srž mu se

rosila kao ljudsko meso. osećao sam život je lepota

 

10824  čovekovo pravo da ubija drvo je zločinačko

 

10825  kupio sam prvih pola kile paradajza ove godine i pojeo prvu breskvu

 

10826  kako se hraniti a da se niko ne ubije

 

3386. godine

2898. hodanje

će čovek preporoditi sve ono što pojede. biće

krava. i šljiva. biće ih. i biće bića. a ja sam danas

polizao sladoled sa draganom varadinac koja je u

subotu uveče bila svedok mog četrdesetog poraza

na ruži. blizu je pet umesto popodnevnog čaja

pijem vetar i opuštenost. počni sa radošću

kao deca i marija

novi sad 26.6.2001

 

 

 

3519/134

 

10827  samo biti nadahnjujem sebe ulazeći u rumenku

 

10828  kako je prijalo u debelom hladu pod starom topolom zastati

pomokriti se i gledati uvis dok iz razgranate krošnje buja svežina mladog lišća

 

10829  kao mladić sam se kupao u ovom kanalu. telo je uživalo: potrčalo

skočilo u vodu. plivalo. preplivalo. gnjuralo. mokro se uvalјivalo u vreli pesak

napilo hladne vode. istеtoviralo se. bilo najbrže i najjače. skočilo najviše i najdalјe

do besvesti igralo fudbal. danas to ništa ne mogu ali ako bi me petnaestogodišnji

miroslav u kupaćim gaćicama ugledao kako oznojan prolazim pored njega i

nešto zapisujem znam da bi poželeo da jednog dana bude kao ja

 

10830  ja pedesetogodišnjak i hodam u znoju da

bih bio dostojan petnaestogodišnjeg miroslava

 

3419. godine

2899. hodanje

će prijatelјi zauvek biti zajedno

a ja sam danas pokazao prstom ka

zemljanoj stazici i plavom vodenom putu

kanala sa kojima sam hodao ka bogu. počni

sa radošću kao deca i marija. uživam u

starenju ponos mladosti ponosan

na mladost

novi sad 27.6.2001

 

 

i

 

 

ono što je kiša biljkama

to je telo umetnosti

 

 

brojevi pevaju. reči plešu. kaja je umrla u

pola sedam kao što je miroslava svoje prvo dete

rodila u pola sedam ujutru 4. decembra 1949

 

 

ja pedesetogodišnjak i hodam u znoju da

bih bio dostojan petnaestogodišnjeg miroslava

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

tek sad

kad sve

počinje

ti si

ružo

početak

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

17. mart 2026.

27862. dan mog života

 

 

3498/155

 

10768  9. novembra 1991 u londonu sa

groba vilijem blejka krenuo sam na desetogodišnje

hodanje. posle 40.000 kilometara sa kojima sam

22. aprila 1998. obišao obim zemlje zakoračio sam u

svemir. hodam svemirom i lepo vidim: planeta zemlja

je mala kao korak. sve velike stvari na njoj kao što

su kontinenti okeani broj ljudi religije kulture

države vojske su još manje

 

2825. godine

2881. hodanje

će ptice biti učitelji lepote. ljudima će se

otvoriti nova čula sa kojima će oni razumeti jezike

svih živih bića. otvoriće se treće oko čovekovo i ono će

izgovoriti prvu reč prajezika. poteći će razgovori između

ljudi i slonova. magaraca i vodopada. virusa i mlečnog puta

monahinja i letnjih vrtloga. kada budu osetili tu prvu reč ljudi

će prestati da lažu. a ja sam danas fotografisao draganu

varadinac obučenu u belu haljinu po kojoj su plavim

koncima izvezene rečenice iz ruže. na samom

početku već izgovorim hvala. sve

što jesam jesam bogu

novi sad 6.6.2001

 

 

 

3499/154

 

10769  čuo sam danas kako neki ljudi omalovažavaju moj rad

optužuju i šire laži o meni. uvek me to pogodi uznemiri i poništi

ali posle unutrašnje borbe i preispitivanja osećam se spokojan

osećam se kao put po kome ljudi hodaju i prenose svoje

terete pričaju svoje priče i pljuju po zemlji

 

2858. godine

2882. hodanje

će cveće biti vodič svih političkih aktivnosti. sve

što ne bude mirisalo na svežinu neće biti u političkoj

igri. crvendaći će voditi svet. biće u zamahu i zamah

će biti istina. a ja sam danas fotografisao golog suna

mandića dok je sa zamišljenim lukom i strelom

gađao odsjaj u travi na drugoj obali kanala

sve što jesam jesam bogu

lepo je biti lep

novi sad 7.6.2001

 

 

 

3500/153

 

10770  razigrale se pčele oko rascvetale lipe

 

10771  kao malopre pčele sada me je razgalio

blagi osmeh žene u trenerici koja stoji i čeka autobus

 

10772  stariji gospodin pažljivo čisti suknju svojoj ženi

šta vi to popisujete pita me. neverovatno je kako se ljudi

plaše kada ugledaju čoveka sa papirom i olovkom

 

10773  kaja ćirilović i ja hodamo uskom stazom

kroz zelenu trsku koja nam zatvara nebeski svod

 

10774  po golim rukama i ćеlavoj glavi su me

u petrovaradinskom ritu izujedali komarci

 

2891. godine

2883. hodanje

će ljudi početi da lete sopstvenim krilima

ličiće na ravnicu i ravnodušnost. bez laži čovek će

biti mek kao paperje. a ja sam danas hodao iza žene

jer žena ima dva života. lepo je biti lep. svojstvo

bića je da ga ne možeš ne voleti

novi sad 8.6.2001

 

 

 

3501/152

 

10775  ispratio sam kaju i suna. oni će umesto mene

ishodati poslednjih deset kilometara od 144 zlatna za ovu nedelju

u znanje spada i zaustavljanje tela pred ponorom iscrpljenosti

 

10776  bezbrižno se ukloni pred brigama kažem. snagom

mišljenja se odbrani od misli kažem. voljom se prepusti hladu

pod lipama hodam i delim savete samom sebi

 

2924. godine

2884. hodanje

će sestrinstvom i bratstvom početi

nematеrijalno putovanje. žena i muškarac će biti

ljubavnici bogu na radost. videće jedno drugog kao

voljenu sestru i voljenog brata. a ja sam danas fotografisao

ženu koja je na ramenima nosila lepog mladića golog do

pojasa. svojstvo bića je da ga ne možeš ne voleti. i

onda u jednom trenutku na jednom delu

puta ljubav je neminovna

novi sad 9.6.2001

 

 

 

3503/150

 

10777  moram početi sa tropikalizmom jer je to spoj nostalgije

bosa nove sa rokenrolom kod kaetana veloza žilberta žila i žorža bena

zatim nju vejv. rani toking heds. kasnije piksiz kao početak alternativnog

roka sve do stereo leba. džez linija bi bila od čika korije preko san raa do

vintona mersalisa i njegovog brata branforda ili snou boja. pevačice: tanja marija

ana karam. marija žoao. dona samjoi. sezarija evora. nusret fatah ali kan. rabi

abu kalil. šoba gurtu. oliver mtkudzi. taraf de hajduk. rejv. tehno. šejmen. ander

vorld. bejsment džeks. prodidži. roni sajz. ipak bih se kladio na sezariju i

njenu tihu tugu priča mi radosni teodor o muzici koju sluša

 

2957. godine

2885. hodanje

će zdravlje biti stvar slobodnog izbora

zdravlje u bezazlenosti oživljeno. a ja sam danas

ugledao golog mladića na zemljanoj stazi koji je raširenih

ruku kao raspeti hrist stojao na vetru. nisam se začudio. sve

što vidim je i inače bog. i onda u jednom trenutku na jednom

delu puta ljubav je neminovna. na kraju vrelog hodanja

kiša i rashlađeni vetar su nagrada

novi sad 11.6.2001

 

 

 

3504/149

 

10778  svaka strana zemlja je njihova otadžbina. svaka otadžbina

im je strana zemlja piše justinije u II veku ono što je i meni tako blisko

 

10779  ili ovo trči u mir. čovek koji je u trku i koji stalno trči ka miru nebeski je

čovek. on stalno trči i kreće se i traži mir u trčanju majstor ekhart u XIII veku

 

10780  ja hodam u XXI veku po zemlji pod nebom i

uživam u onima koje citiram. njihova imena su duhovno sunce

 

10781  pišem da me piješ kao vino

 

2990. godine

2886. hodanje

će sujeta nestati u dugim hodočašćima a ja sam

se danas poklonio golubovima i majstor ekhartu a mogao

sam i vrapćiću koji me je malo kasnije sa uzdignutom glavom

gledao. ili biciklistu koji je drugog biciklistu pozdravio sa

podignutom rukom i rečima sve najbolje. na kraju

vrelog hodanja kiša i rashlađeni vetar su nagrada

hodati trčati i pomalo poskakivati

novi sad 12.6.2001

 

 

 

3505/148

 

10782  začitao sam se (... kada se bog osmehuje sinu a sin mu

uzvraća osmeh to smejanje stvara uživanje to uživanje stvara radost

ta radost stvara ljubav ta ljubav stvara lica od kojih je jedno duh sveti

majstor ekhart) ali sam se morao sagnuti da zavežem pertlu

 

10783  pogledao sam dole ka zemlji i ugledao mrava kako žuri ispred mojih nogu

 

10784  kada pоvijem glavu ka zemlji usredsređujem se i uzimam snagu

 

10785  umalo nisam udario glavom u isturenu roletnu

 

3023. godine

2887. hodanje

će se ljudi hraniti samo hlebom vinom i dobrotom

i podvizima lepote u jutarnjem rumenilu. a ja sam danas

kada je počela da pada kiša pružio šaku ka mladoj trski i

rekao joj kisnimo zajedno. hodati trčati i pomalo poskakivati

trešnje su prošle lipa cveta i miriše testeraši motornom

testerom testere drva a meni se pertla

po treći put odvezala

novi sad 13.6.2001

 

 

 

3506/147

 

10786  posle samo četiri kilometra bio sam dovoljno mokar i raznežen

u sivilu da sam požеleo ono što sada činim. zaštićen u suvom i toplom sa toplim

napitkom i mekom zemičkom sedim za stolom jer volim da sedim za stolom. žurim

švrljam crtam pišem. negujem se sabiram. još sto četrdeset i sedam dana a sto

četrdeset i sedmog dana u atini sam zapisao za neki broj godina sva živa bića na

zemlji nestanu. zamene ih druga. stalno je neko tu. bilo je tada još tri hiljade

petsto šest dana preda mnom. sada ih je isto toliko iza mene. u njihovu

čast neću više danas hodati biću samom sebi dobar saputnik u

 

3056. godini

2888. hodanje

u kojoj će na skupštini ujedinjenih bića

sva prava dobiti minerali biljke životinje i zemlja

konačno. a ja sam danas dok su kapljice vlage letele

podigao glavu ka nebu i blago se smešio. trešnje su

prošle lipa cveta i miriše testeraši motornom testerom

testere drva a meni se pertla po treći put odvezala

samo se stresem od lepote življenja

novi sad 14.6.2001

 

 

 

3507/146

 

10787  prenuo me je miris bibera koji se širio iz otvorenih

vrata sirotinjskog restorana pored koga sam prolazio. posle

hodanja kupiću biber i posuti ga na hleb za ručak

 

10788  sunce sija ja hodam

 

10789  jednostavnost 78.211.362 koraka i istina u 14:52 sa kojima

pišem su uslovi za dobrotu. dobrota sa kojom bih želeo da ljudima i

svim drugima bićima prenesem lepotu i za sledećih pet hiljada godina

 

10790  kupio dvadeset druge patike. platio ih osamdeset

maraka za broj su mi manje nadam se da će se razgaziti

 

3089. godine

2889. hodanje

će mozak procvetati u ljubavi

a ja sam danas posle trideset tri dana

stigao u tri hiljade osamdeset i devetu godinu

samo se stresem od lepote življenja. sve je

čudesnije to najjednostavnije hodanje

novi sad 15.6.2001

 

 

 

3508/145

 

10791  i suviše je bolno hodati u manjim patikama. a još gore od

jadnih prstiju je duša zatvorena u filozofiju bede koja glasi: neudobno

je ali je jeftinije. tek hodam u dvadeset i trećim najnovijim patikama koje

sam kupio malopre. iste su kao i jučerašnje ali broj 43 i za 30 dm skuplje

 

10792  opet nisam znao gde mi je olovčica stegnuta držaljem koje

mi je 1995 napravio isak aslani. našao sam je u pogrešnom džepu. to

je loš znak. pre jednog sata sam je i izgubio u parku na mestu gde sam

fotografisao patike ali sam se vratio i našao je. jasno je da sam

se pogubio. smiri se i saberi miroslavе kažem sam sebi

 

10793  samo mirno nastavi mili moj miroslavе

zamišljam da mi govoriš ove lekovite reči

 

3122. godine

2890. hodanje

će biti оčišćeni i preporođeni zemlja

voda i vazduh. svi radovi će se obavljati iz

svemira a ja sam danas napravio fotografiju u

novim patikama iza kojih su bile dvadeset druge

patike samo jedan dan nošene. sve je čudesnije

to najjednostavnije hodanje. dvadeset druge

patike neću nositi čuvaću ih kao

svedočanstvo o filozofiji bede

novi sad 16.6.2001

 

 

i

 

 

hodam svemirom i lepo vidim

planeta zemlja je mala kao korak

 

 

svojstvo bića je da ga ne možeš ne voleti

 

 

pišem da me piješ kao vino

 

 

sve je čudesnije to najjednostavnije hodanje

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ja

sam bio lud

od

ljubavi

slobode

istine

za

pesmu

umetnost

muziku

hodanja

a

ti

si

bila

luđakinja

moja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

16. mart 2026.

27861. dan mog života

 

 

3486/167

 

10737  tri devojčice pišu kredama po asfaltu

 

10738  zastao sam i gledam fudbalsku utakmicu između

dvanaestogodišnjaka u žutim i plavim majicama na betonskom

dvorištu osnovne škole đura daničić. sve pršti od važnosti i uzbuđenja

 

10739  preosetljivi me stalno zasipaju prekomernim

osećanjima sa kojima ubijaju sve oko sebe

 

10740  veliko delo - veliki put - traži samo korak po korak

 

10741  korak umetnikove lepote

 

10742  korak monahove radosti

 

10743  korak prosjakove pažljivosti

 

10744  korak filozofove dobrote

 

10745  korak lutaličinog plesanja

 

10746  korak ludine bezbrižnosti

 

10747  korak pesnikovog pevanja

 

2495. godine

2871. hodanje

će bogati biti samo oni koji daju

ko bude davao najviše kao talasi i

ritmovi biće najbogatiji. a ja sam danas

sa mosta pišao u dunav za božansku umetnost

gledao sam kako me vetar leluja dok sam bio

spojen sa talasima velike reke. laste obleću

mostove i čuvaju im dušu. male

ludosti velike radosti

novi sad 25.5.2001

 

 

 

3487/166

 

10748  kao velika reka natapam i hranim život. od izvora

celom dužinom sve do ušća koje zovem obnavljanje ponavljanja

 

2528. godine

2872. hodanje

će u slobodi i odsustvu straha otpasti

stari bolovi kao kraste. a ja sam danas na

pruzi prošao pored devojke golih grudi i video plave

vene koje su tekle ka bradavicama kao i trinaestogodišnjoj

kosovac ljubici dok smo se na kiši kupali u vodi kanala u

letu 1963. uveče posle hodanja mi se javio branko ilić

dvadesetjednogodišnji mladić koga ne poznajem a za

koga sam hodao u 2562 hodanju. bog je živ. male

ludosti velike radosti. u parku me je raznežilo lice

jednog zamišljenog četrdesetogodišnjaka

novi sad 26.5.2001

 

 

 

3489/164

 

10749  radnici gradskog zelenila sa vilama

ubacuju gomile otpalih crvenih ruža u kamion

 

10750  sve više osećam kako je planeta mala. maleni slatki stvor

 

10751  svuda gde se pojave ljudi naprave selendru

 

2561. godine

2873. hodanje

će uvenuti svi običaji i nestaće banalna

zloupotreba večnih istina. jedina nostalgija

će biti za trenutkom koji se živi. a ja sam danas

udelio novac mladoj prosjakinji sa plavim kikama

u parku me je raznežilo lice jednog zamišljenog

četrdesetogodišnjaka. topli vetar ožedneo

sam napiću se vode u parku

novi sad 28.5.2001

 

 

 

3490/163

 

10752  malopre crvene višnje u ustima sada crvena ruža pred nozdrvama

 

10753  sa voćem koje dozreva dolaze i sokovi hiljadugodišnjih mudrosti

 

10754  dva siromašna dečaka jedu otpatke hrane

ispred mek donaldsa koje bacaju ona druga deca

 

2594. godine

2874. hodanje

će se žena i muškarac voleti

biće više od jedne ljubavi u veku

slaganje i savezništvo će biti najvažnije

tako će početi razoružanje iznutra. a ja sam

danas  hodao 99 koraka na golim kolenima

raskrvario sam ih. nisam znao da je to tako

bolno. topli vetar ožedneo sam napiću se

vode u parku. krv za horizontalu (laičko)

i kolena za vertikalu (sakralno)

novi sad 29.5.2001

 

 

 

3491/162

 

10755 popeh se na vrh planine i mahnuh

kapom neznano kome pa siđoh pesma sa istoka

 

2627. godine

2875. hodanje

će lubenice biti još slađe i vodenije

hoće se reći - u voću je vedrina i spas. i zato

je dobro za večnost ostati odan grožđu. veselo

zaljubljen u sve vrste jabuka. željan najmekših kajsija

ne zaboraviti kruške. krupne trešnje. pa dinje. breskve

i smokve. a ja sam danas mahao kačketom neznancu

koji je nekad mahao meni. kada sam počeo da mašem

osetio sam tvoje prisustvo i zaplakao sam. još jednom

sam skinuo kapu okretao se oko sebe i mahao svemu

što me okružuje. krv za horizontalu (laičko) i kolena

za vertikalu (sakralno). ja sam identitet ko ima

identitet ima suverenitet a nad

suverenitetom nema

suvereniteta

novi sad 30.5.2001

 

 

 

3492/161

 

10756  lutanjem obnavlјam lutanje. đak božiji

 

10757  veran svojoj strasti za pešačenjem

barbarogenije nastavi da hoda... ljubomir mićić

 

10758  gledam veliko drvo (sophora japonica) u zemunskom

parku koje je pod zaštitom države. bravo državna zaštito

 

10759  prva ruža u svemiru hoda sa kapima

kiše na novobeogradskom toplom asfaltu

 

2660. godine

2876. hodanje

će indijanci obnoviti zemlju a ljudi

sa okeana voditi planetu. u napuštenim rudnicima

će se sejati novi život. a ja sam danas za tri stotine

maraka prodao fotografiju i negativ 77.795.084 koraka

ruže lutanja vesni milović. ja sam identitet ko ima identitet

ima suverenitet a nad suverenitetom nema suvereniteta

posle osam godina sreo sam jelenu bošković

na ulici u zemunu

novi sad 31.5.2001

 

 

 

3493/160

 

10760  opet prvi jun

 

2693. godine

2877. hodanje

će se nasilje pretvoriti u kreativnost jer će

se svi umoriti od njegove banalnosti razorne

snage koja je nastajala iz nadobudnog konformizma

nasilje je bilo najbednija vrsta podaništva. a ja sam se

danas poklonio nad baricom poklanjajući se odsjaju

sunca u njoj i ljudskom mozgu toj predivnoj božijoj

tvorevini. posle osam godina sreo sam jelenu

bošković na ulici u zemunu. pomalo sam

hodao kao i juni

novi sad 1.6.2001

 

 

 

3494/159

 

10761  zelena trava na kosini pred mostom. iza nje toranj crkve i

jablan i plavo nebo sa belim oblacima. nedohvatljivo i neopipljivo

 

10762  gledam u vodu vetar me odmara a ja zamišljam

kako se kupam u tvom raskošnom telu i mekom zagrljaju

 

2726. godine

2878. hodanje

će strpljenje biti osnov svih velikih priča

čovek će prepoznavati svoje poreklo nastalo u beskraju

i bezvremenosti iz kojih je potekao strpljenjem koje ga je

čuvalo od razornih energija. a ja sam danas kroz raskorak

aleksandra tišme na 77.852.871 koraku ruže fotografisao

nebo i oblake baš kako je aleksandar jednom rekao da sam

slikar slikao bih samo oblake. pomalo sam hodao kao i juni

zastao sam pred mostom i gledam kako zolje i pčele

sišu sok sa ljubičastih cvetova čička

novi sad 2.6.2001

 

 

 

3496/157

 

10763  kišurina. živeli hladnoća i vetar

 

10764  lepota je praživot

 

10765  ja sam dojilja iz dojki mi teče mleko tvoje radosti odojče moje

 

10766  kisnem kao što kisnu klupe

 

2759. godine

2879. hodanje

će svi ljudi postati dezerteri. dovršiće

se to sazrevanje koje je počelo u dvadesetom

veku. srušiće se važnost te milenijumske gluposti

zvane vojska. na trgovima će se javno uništavati sve

oružje. borba za život nije borba za tuđu smrt. a ja sam

danas fotografisao svoje lice iza rešetaka jedne ograde

kao sliku čoveka zarobljenog u civilizaciji koja ubija. zastao

sam pred mostom i gledam kako zolje i pčele sišu sok sa

ljubičastih cvetova čička. dođi ubrao sam puno svеže

ljubavi prelićemo je sjajem naših očiju i poješćemo

je kao jagode sa šlagom

novi sad 4.6.2001

 

 

 

3497/156

 

10767  uberem tek po koju višnju u temerinskoj

ulici jer su sa donjih grana već sve ubrane

 

2792. godine

2880. hodanje

će iz okeanskih dubina izvirati vatra

stvarajući novu hranu. biće to zalogaj koji će

čovek prvo stavljati u usta drugom čoveku. ko god

bude zapevao živeće. broj ljudi na zemlji će se smanjivati

a ja sam se danas fotografisao iza zelenih vlati visoke trave

koju je nosio vetar. bio je to trenutak da napišem da su me

trave koje sam svakog dana crtao čuvale svojom odanošću

svih ovih godina. dođi ubrao sam puno svеže ljubavi

prelićemo je sjajem naših očiju i poješćemo je

kao jagode sa šlagom. na samom

početku već izgovorim hvala

novi sad 5.6.2001

 

 

i

 

 

veliko delo - veliki put

traži samo korak po korak

 

 

sve više osećam kako je planeta mala. maleni slatki stvor

 

 

opet prvi jun

 

 

lepota je praživot

 

 

na samom početku već izgovorim hvala

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

cvetala

si

uprkos

 

ljubila

si

podavajući

se

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

14. mart 2026.

27859. dan mog života

 

 

3478/175

 

10716  ljubav mi daje snagu da bez ičijeg razumevanja

otkrijem novo samopouzdanje i nastavim iako šanse nemam

 

10717  ljubav mi daje i još veću snagu da

očekujem od tebe. da slobodu osetim u tebi

 

10718  moja će te ljubav stvoriti

 

2264. godine

2864. hodanje

će u krpežu biti i snaga i čast. planeta će uživati

i očaj će se zasmejati. a ja sam danas poljubio hleb

dvokilaš koji je za mene umesio ivan venčanski od ručno

samlevene pšenice koju su posejali i požnjeli deda mita

urošev-pozderov i njegovi sinovi mića i dragan u banatu

u selu boki. dani su prepuni ljudskog prisustva ali

pastoralno je neuništivo i iza svega se krije

nasmešeni bog. ruža je hodanje po stazi

zahvalnosti za hleb nasušni

novi sad 17.5.2001

 

 

 

3479/174

 

10719  jedanaest uveče. izlazim iz begeča. na putu je potpuni mrak

hodam ka svitanju. ja sam satijeva kompozicija uznemiravanje koju u ovim

trenucima u beogradu počinju da izvode muzičari: branka parlić. nada kolundžija

miša savić. vlada tošić. ana đorđević. miloš petrović. papa nik. igor malešević

nebojša ignjatović. dušan šević. predrag milojković. božidar obradović. dragan

ilić ilke. dragan jovanović krle. tanja milošević. marko nikodijević. rastko

ćirić. lana jelenković. maja rajković. margita stefanović magi

 

10720  noć bez zvezda. mrak. put polja i ja

 

10721  raširenih ruku ka nebu viknem univerzume domovino moja

 

2297. godine

2865. hodanje

će se sprega nauke vojske i banaka pokidati

i postaće paprika stari luk i štrikanje. siromašni ljudi će

se naseliti u ispražnjenim bankama. a ja sam noćas hodao

od begeča do svitanja za erik satija. kada sam ušao u novi

sad sačekala me je mlada žena. ujutro sam ušao u nju. ovo

je svitanje pre svitanja rekla je ljubeći me. ruža je hodanje

po stazi zahvalnosti za hleb nasušni. noćno hodanje

je bilo ponavljanje satijevih noćnih vraćanja kući

novi sad 18.5.2001

 

 

 

3480/173

 

10722  pljuskovi su oprali i vazduh i grad

 

10723  futoški park a evo i dunavski je čist kao suza

 

10724  trava se zeleni kao mladost

 

10725  putevi su pesma nedopevana. ptice su putevi neishodani

 

2330. godine

2866. hodanje

će svako razumeti i prepoznati svoju ulogu

i obaviće je. iz stopala izgladnelih i najsiromašnijih

će se rađati novi rim u africi. a ja sam danas skrenuo

pogled sa dva goluba koja su stajala na vrhu spomenika

familije opolcer i familije rarcsetich na katoličkom groblju da

bih se okrenuo za devojkom koja je trčala glavnom stazom

od starih cigala. noćno hodanje je bilo ponavljanje satijevih

noćnih vraćanja kući. dugo nisam video crvendaća ali

sam video crvenokosu devojku koju ne poznajem

novi sad 19.5.2001

 

 

 

3482/171

 

10726  bulke. kada ih ugledam sve se u meni uzbudi

 

10727  hodam ne trošim svet sa rečima

 

10728  hodanjem prodišem. prokriknem. prosisam. progovorim i prohodam

 

10729  hodam nosim sve odnose

 

2363. godine

2867. hodanje

će zaživeti novalisovo proroštvo: kada se uvidi

da večna zbivanja svetska neizrečena u bajci i u pesmi

leže. kao i uvek spas je u krhkosti toj jedinoj snazi. divlja

zver pokušava da ukrade biser sazrevanja duše. duhovna

bića će tražiti srca izabranih ljudi da ih obdare većom ljubavi

a ja sam danas napravio fotografiju sa slobodanom tišmom

koji je držeći se obema šakama za staru topolu pevao drvetu

jednu ariju. dugo nisam video crvendaća ali sam video

crvenokosu devojku koju ne poznajem. kada jedni

druge budemo nosili bogu

novi sad 21.5.2001

 

 

 

3483/170

 

10730  jedino što imamo je sloboda da ljubimo druge

kažem miri poptešin dok prolazimo pored dudova na klisi

 

2396. godine

2868. hodanje

će svaka misao počinjati sa plesanjem

misao će biti ispravna jedino ako bude i malko smešna

samo oni koji se budu jebali sa ljubavlju i dobrotom rađaće

decu ostalima će polni organi izumirati. a ja sam danas sa

levom šakom uhvatio bodlje ružinih pupoljaka i gledao za

njima kako se iz velikog grma penju oko električnog stuba

kada jedni druge budemo nosili bogu. roza ruže su bujale

kao vodopad i prskale po šaci koja ih dodiruje

novi sad 22.5.2001

 

 

 

3484/169

 

10731  savršenstvo nema kraja kažem kaji ćirilović dok hodamo među voćnjacima

 

10732  iz daljine nam dolazi stariji čovek. kaldrma je prašnjava

vinograd se zeleni. dobar dan lao ce javio sam se starijem

gospodinu kada nam se približio. dobar dan odgovorio je

 

2429. godine

2869. hodanje

će ljudi misliti i voleti saobraženi sa travama

hej pa naši hlebovi su trave nasušne. skromnost će

postati vrlina. dvadeset peti vek. a ja sam danas kaji ćirilović

poljubio sisu bezrazložnosti i sisu bezbrižnosti. roza ruže

su bujale kao vodopad i prskale po šaci koja ih dodiruje

kaja je bila i nebo i zemlja mleko života koji

nas je okružívao na proplanku

novi sad 23.5.2001

 

 

 

3485/168

 

10733 muškosti moja budi još izdašnija u sejanju

 

10734  vrućina je. danas ću malo odmarati konje u sebi

 

10735  jesam i zato ne obraćam pažnju na sebe

 

10736  suše se bulke otpadaju potamneli cvetovi

ali herojstvo njihove lepote je zaživelo u meni

 

2462. godine

2870. hodanje

će vaskrsnuti prvi ljudi. nemoguće će postati život

svi će za tren osetiti sebe i otvoriti vrata. a ja sam se

danas skinuo go kao od majke rođen i hodao pored

kanala. u daljini sam video dunav. bio sam u cveću i

travama i po koži mi je putovao vetar. kaja je bila i

nebo i zemlja mleko života koji nas je okružívao

na proplanku. laste obleću mostove

i čuvaju im dušu

novi sad 24.5.2001

 

 

i

 

 

raširenih ruku ka nebu viknem

univerzume domovino moja

 

 

ovo je svitanje pre svitanja rekla je ljubeći me

 

 

putevi su pesma nedopevana. ptice su putevi neishodani

 

 

danas ću malo odmarati konje u sebi

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

neka si

neka si

neka

si

 

 

i

 

 

ružo

lutanja i kad

sam potrošen miris

tvog samopregora

me vaskrsne u

trenu ružo

moja

jedina

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

bio sam

lud a ti još

luđa jer si 

bila sa

mnom

a

tek

sad

a

tek

sad

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

si da i hoću 

svakom

i

svima

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

kad je neko

ko ja ja onda je

svako ko je ja

bog

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si ruža

svemira

jedinog

i

to

u

tvom

pupoljku

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

me čuvaš od

mene samog

i to u srcu

kurve

ruže

božije

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

13. mart 2026.

27858. dan mog života

 

 

3465/188

 

10675  hodam sa sunom mandićem. skinuli smo se goli

do pojasa priča mi o artiju. arionu. kaji ćirilović. ljubomiru mićiću

dragani varadinac. bogdanki poznanović. ivani jovanović. dušanu pajinu

nteresuje ga luk i strela. uzbuđuje ga odapinjanje. poslanje strele. voleo

bi da pravi svoje lukove od jasena a strele od lipe. veruje da bi to

bavljenje lukom i strelom odapelo i njega samog

 

10676  počela su izmaranja vrućinom i žeđi

 

10677  u dubokom hladu dvorišta još i bordo ruže

 

strela i sladoled

2853. hodanje

osamnaesti kilometar seli smo. ješćemo sladoled

joj kako prija slatko i hladno. snaga se pomalo vraća

tek posle umora prija ono što unosim u sebe. bogom

je čovek stvorio za boga još božanskiji svet

(posvećeno f. ničeu i ž. ženeu). hranu

piće odmor drugog umetnost

boga

novi sad 4.5.2001

 

 

 

3466/187

 

uz vino

2854. hodanje

ostalo mi je još tri kilometra do 144 zlatna nedeljna

ishodaću ih večeras. sada već pijem vino. slušam majls

dejvisa. spava mi se da li od tuge ili što nisam napisao tekst

u hodanju pa ga sada pišem. sreo sam aleksandra a da budem

sa njim mi je važnije od svega i zato nisam napisao tekst. nervozan

sam. čeka me sreda deveti maj. tada ću početi da hodam osamdeset

i jedno hodanje u spomen na osamdeset i jednu pesmu lao cea

svakom hodanju ću dodavati trideset tri godine u spomen na hristovo

vaskrsenje i tako ću sa istokom i zapadom putovati u budućnost do

četiri hiljade šesto sedamdeset treće godine. da bi budućnosti

bilo živeću je već sada. sve dalje od ljudskog društva i sve

bliži čoveku i svim bićima. hranu piće odmor drugog

umetnost boga. dug nas put čeka

novi sad 5.5.2001

 

 

 

3468/185

 

10678  nebo na severu je ljubičasto kao jorgovan

 

10679  ala će da legne led čujem u prolazu

jednog radnika koji izlazi iz brodogradilišta

 

10680  zagrmelo je

 

10681  počinje i vetar. priroda se komeša. na modrom

delu neba nekoliko belih golubova liče na leptire

 

10682  zastao sam pod strehom da napišem ovu rečenicu

 

toliko sam pokisao da sam ogladneo

2855. hodanje

pokisao sam kao ovce na otvorenom polju. odeća mi se zalepila

za kožu i bilo mi je hladno. sve sam stvari na vreme sklonio u

najlon kese pa sam kisnuo bez brige. kisnuo sam zajedno

sa svim zelenilom. dug nas put čeka. iskisnuti

to je bio moj današnji posao

novi sad 7.5.2001

 

 

 

3469/184

 

10683  kad god ugledam bulku osetim uvek isto: odlazim

u zelenilo bilja i vetar začuđenosti jer to je moj posao

 

10684  sinulo sunce počinje zapara jučerašnja kiša se

isparava. brda i šume su se zabelile od osunčane vlage

 

10685  pričam ivanu venčanskom kako su mi u životu najvažniji bili

sjajni ljudi. plotin. helderlin. emerson. van gog. pesoa. džon kasavetis

... oni su mi bili važniji od prirode roditelja familije naroda ljudi

 

10686  kada sam malopre pisao imena plotina helderlina emersona van goga

pesoe džon kasavetisa... osećao sam njihovo prisustvo i živu ljubav za sve njih

 

10687  evo je opet pada

 

dišem kao što kisnem

2856. hodanje

praskaju gromovi. kružići na vodi od kišnih kapi

me uspavljuju. iskisnuti to je bio moj današnji posao

kiša pada kao moje sestrinstvo i bratstvo

novi sad 8.5.2001

 

 

 

3470/183

 

10688  na 58.654 km polazim na putovanje od 2673 godine

 

10689  na đačkom igralištu grupa mladića i devojaka

raširenih nogu i savijajući se unapred tegli svoje tetive i leđne mišiće

 

10690  dve devojke sede na klupi i pričaju iz sve snage

 

10691  mlada majka gura kolica puši i nežno priča svojoj devojčici

 

10692  saginjem se osvežavam se mirisom divlje ruže

 

10693  ljubavni par hoda ispred mene. on je prebacio

ruku preko njenog ramena. ona njega drži za butinu

 

10694  cveće uvek miriše na noć

 

10695  beli konj njišti pred tek zasađenom belom brezom

 

2033. godine

2857. hodanje

će ljudi otkriti svoje korake. duša će početi da

se osamljuje a surovi materijalizam da sagoreva u

sopstvenoj nemoći. a ja sam danas pri kraju hodanja

sreo aleksandra tišmu povukao se za uvo i nastavio sa

njim. kiša pada kao moje sestrinstvo i bratstvo. početak

je drevan tajnu drevnosti čuva prvi korak

novi sad 9.5.2001

 

 

 

3471/182

 

10696  after all the nautral way to count is not that one and one

make two but to go on counting by one and one... one and one and

one and one. that is the natural way to go on on counting gertruda stejn

 

10697  kad osetim vrapce odmah se utešim

 

10698  posle trećeg kratkog pljuska ptice su se

raspevale barice sa vodom su se zaplavile

 

2066. godine

2858. hodanje

će osmeh biti najskuplја reč. biće tuge i nemoći

ljudi će se manje iznenađivati naukom rata će još biti

miroslav mandić više neće biti živ. a ja sam danas tri

puta poskočio uvis za dobru priču. početak je drevan

tajnu drevnosti čuva prvi korak. kada kiša počinje

ponovo da pada ja sam opet srećan

novi sad 10.5.2001

 

 

 

3472/181

 

10699  neprestano padaju i lete mace. uz njihovu pomoć lepo se vidi i vazduh

 

10700  pljusak je oterao dvojicu šahista sa klupe

 

10701  skrivam se od kiše zastajem po ulazima

 

10702  izuo sam se hodam bosonog za dvadeset prvi vek

 

2099. godine

2859. hodanje

će dodir zameniti osmeh i biće najbolji lek

kultura će se oblikovati dodirima. velike migracije

narodi će se mešati. siromašni varvari će kupovati

crkve bogatih starosedelaca i stvarati svoje hramove

i novi svet. ljudi će živeti sto dvadeset godina. svi koji

budu milovali drveće i bosonogi hodali spasavaće i

sebe i druge. a ja sam danas hodao bos. kada

kiša počinje ponovo da pada ja sam opet

srećan. i danas samo svedočim o

brzom smenjivanju kiše i sunca

novi sad 11.5.2001

 

 

 

3473/180

 

10703  radnici gradskog zelenila su od jutros pokosili

mokru travu. meni preostaje da budem dostojan njihovog rada

 

10704  bulke u zelenilu pored ograde su me prenule svojom crvenom snagom

 

10705  hodam za izlizani đon moje desne patike. đonovi su radnici u hodanju

 

2132. godine

2860. hodanje

će disanje uzeti stvari u svoje ruke. okeani

će progovoriti bolom iz svojih dubina i počeće da

dišu sa nebom koje će sa gromovima stvarati novi

vazduh. a ja sam danas disao da sin božiji ostanem

da budem ženi muž i otac velikoj umetnosti. i danas

samo svedočim o brzom smenjivanju kiše i

sunca. dišem da jeste sve što jeste

novi sad 12.5.2001

 

 

 

3475/178

 

10706  dan počinje sa svežinom. plavo visoko nebo bljeskanje lišća

ustitralost svetlosti i rastinja. ovo je dan koji treba da prebrodim sutra će

operisati mog muža i ja ću pomoću ovog hodanja proći kroz svoju strepnju

kretanje me sokoli. gledam kuće od crvenkaste cigle. ogromno drveće magnolije

sa cvetom velikim kao moje lice. veverice skakuću po travnjacima. ptice se dozivaju

usred saobraćajne gungule. kamionet koji vozi muškarac u tamnom odelu. žene se

sve na semaforima šminkaju. ljudi stanuju u automobilima. telefoniraju piju kafu iz

velike šolje. doručkuju. poneko se čak brije ili drži novine na volanu. ja hodam

za ružu lutanja za miroslava za srećnu sutrašnju operaciju. miroslav mi je

rekao: životu dok ga ima niko ne može ništa - prolećno hodanje

vere varadi u okolini atlante

 

2165. godine

2861. hodanje

će se čoveku ostvariti sve što poželi

zato će svi biti pažljivi sa svojim željama. a

ja sam danas poljubio crvenu ružu izraslu preko

ograde kuće broj 18 u ulici maksima gorkog

dišem da jeste sve što jeste. kada poljubim

ružu uvek utonem u njen miris

novi sad 14.5.2001

 

 

 

3476/177

 

10707  zamirisala je dafina na ulazu štranda

i ja zapisah: radosti hrani me zdravljem

 

10708  svaki dan na putu u budućnost čitam pet

tekstova: tao lao cea. davidove psalme. jovanovo jevađelje

kuran i istoriju estetike. pet tradicija spojenih u jednom putu

 

10709  rasplakao sam se od mirisa kamilice

 

10710  ja sam umetnost nedokučivog

 

10711  zastajem naginjem se udišem miris jasmina

 

10712  devojka oblizuje svoje usne posle poljupca sa mladićem

 

2198. godine

2862. hodanje

će se sa ukusima prepoznavati odanost

ko god bude ljubio pičku lizaće sok večnosti. a

ja sam danas hodao po liniji od 2600 godina istorije

estetike koju sam ispisao na belim papirima. kada

poljubim ružu uvek utonem u njen miris. volim ove

male ludosti majušne performanse koje radim

za godinu o kojoj veselo prorokujem

novi sad 15.5.2001

 

 

 

3477/176

 

10713  uživam u gnezdima koja su laste napravile

na betonskim površinama sa donje strane mosta

 

10714  bulke u žutobeloj kamilici zelenilu i ljubičastom cveću

 

10715  neka život živi u zdravlju prvih trešanja koje sam uzbrao

 

2231. godine

2863. hodanje

će biti stida među nogama a u telima ljudi

će se zavrtložiti sjaj solidarnosti. a ja sam danas za

prirodu i dvadeset treći vek raširio obe ruke i duboko

se poklonio bulkama na zatravljenoj kosini kisačkog

mosta. volim ove male ludosti majušne performanse

koje radim za godinu o kojoj veselo prorokujem

dani su prepuni ljudskog prisustva ali

pastoralno je neuništivo i iza svega

se krije nasmešeni bog

novi sad 16.5.2001

 

 

i

 

 

na 58.654 km polazim na

putovanje od 2673 godine

 

 

početak je drevan. tajnu drevnosti čuva prvi korak

 

 

miroslav mandić više neće biti živ. a ja sam

danas tri puta poskočio uvis za dobru priču

 

 

a ja sam danas disao da sin božiji ostanem

da budem ženi muž i otac velikoj umetnosti

 

 

dišem da jeste sve što jeste

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si nebo

na zemlji

i zemlja

u

bogu

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

12. mart 2026.

27857. dan mog života

 

 

3454/199

 

10628  šesnaesti kilometar. kaja je sela na autobus. kiša je stala i

sinulo sunce. kisnuli smo skoro pet sati. sada mi je lepo bez kiše. raskopčao

sam se i skinuo kapu. neću moći više da pišem jer je hartija mokra i već se

iscepala. (stvarno je iscepana ovo je baš dobro violeta jovanović)

 

šesnaest kilometara sam kisnuo a posle se deset sušio

2843. hodanje

taj čovek koji hoda - hej to sam ja. posle deset minuta (zviždukao sam)

primetim: hej pa taj čovek koji hoda sam ja. i opet posle deset minuta

primetim da zviždućem i hodam. trave su odjednom sve bujnije

hodanjem sam u okeanskim osećanjima

novi sad 23.4.2001

 

 

 

3455/198

 

10629  nisam mokar sunce je ali vetar je isuviše jak za moju jučerašnju

nahladu. osam kilometara vetra će mi biti dovoljno barem za sada

 

10630  vetar je stao. ponovo sam na nogama. u međuvremenu sam

pio topli kakao da se ugrejem i spavao sam da se sakupim

vezao sam maramu oko vrata i nastavljam

 

10631  19:55 tek sam u ovom trenutku osetio da mi se energija povratila

 

10632  nisam zadovoljan time kako me drugi vide. čini mi se da

sam nepremostivo izgubljen. imam samo još dvesta maraka

ali zar nije sve to hram svemirskog vrta

 

to je

2844. hodanje

oluja smisla u meni. kiša kometa. vetrovi užarenih magmi

eksplozije neurona u mom mozgu. uranijumska ohlađenost

neptunski prstenovi. privlačnost eto materije. ja sam lutalica

najstarija da bih ljubav i lepotu proslavio. hodanjem

sam u okeanskim osećanjima. nastaviću

novi sad 24.4.2001

 

 

 

3456/197

 

10633  polazim cvrkuću laste u gnezdima. pomislih: pa

ja i lutam da bi gnezda bila sačuvana i čekala laste

 

10634  podigao sam glavu udišem lepotu vazduha

gledam oblake. sa ljubavlju i najveće daljine postaju bliske

 

neisplativ i nenaplativ

2845. hodanje

neka ovi tragovi pisani u mraku

samo svedoče da mi je lepo. mirno

čelo uspravna leđa laki hod. nastaviću

i još reči koje ističu iz mene

novi sad 25.4.2001

 

 

 

3457/196

 

10635  vrani je ispala grana iz kljuna

 

10636  ulice na periferiji su oblivene krošnjama koje prelaze preko

dvorišnih ograda. mirisi cveća povrća i voćaka se slivaju sa mirisima

sveže ofarbanih kapija. čuju se gugutke i hlad sve više prija

 

10637  čitam tekstove o postanju. zanesen sam. ostavim knjigu

u džep i podignem glavu. ispred mene zemljana stazica se penje ka

zatravljenoj dolmi. bila je to slika postanja. ta stazica niz koju se polako

spušta žena noseći veliku kofu punu vode. sve što jeste svedoči o svemu

 

10638  vraćajući se u duboku prošlost sve sam dublje u sadašnjosti

 

ishod

2846. hodanje

uvek je isto. nepojmljivo ali jeste

tom jeste sam se i danas pridružio i

još reči koje ističu iz mene. bio sam mu

brat bila mi je sestra ta božja prašina

novi sad 26.4.2001

 

 

 

3458/195

 

10639  obavij slobodu

 

10640  obujmi opojno

 

10641  pojedi palačinke

 

10642  palačinke sa pekmezom na sredini mosta sa

milicom bracić koja ih je napravila da u njima uživamo nad

namreškanom rekom koja nam je zastrveni sto. nad tim

stolom nas dvoje smo samo svečanost besprizornih

 

10643  kad skrenem pogled sa osobe na kojoj bi se nekada

zadržala moja nesvesna znatiželja osetim se slobodniji

i prisutniji u sedefastoj volji svoje putanje

 

 

2847. hodanje

to je ta drama kada nemam

ni naslov ni tekst a želeo bih da

ih napišem u hodu na vazduhu. bio

sam mu brat bila mi je sestra ta božja

prašina. sada kada mi je i hladno

novi sad 27.4.2001

 

 

 

3459/194

 

10644  latice ruže su rubovi velikih učenja po kojima lutam

 

10645  bilo gde da krenem svuda me čeka zelenilo

 

10646  skinem košulju vazduh mi rashladi ruke

to zovem istorija radosti ili radost u istoriji

 

10647  malopre dok sam mokrio pored drveta gledao sam kako se

pojavljuju uvojci novih listova. bilo je lepo kao i stih koji sam upravo

pročitao ah nežnosti milovanja krhka si ko krila kolibrija

 

10648  nespretna biciklistkinja me obilazi u širokom luku dok

mlada devojka na rolerima sa vokmenom na ušima u brzoj

vožnji laganim pokretima ruku hvata mace koje lete

 

10649  žeđ za životom tažim samim životom

 

10650  zapisujem trenutak u kome me snima fotografski aparat

dok nosim zelenu salatu margarin šećer i litru belog vina

natočenog u dve polulitarske plastične flaše

 

fotografija broj 1255 snimljena u 14:55

2848. hodanje

hajmo na odmor i vino kažem sam sebi. sada kada

mi je i hladno. vinom ću nazdravljati vodi

novi sad 28.4.2001

 

 

 

3461/192

 

10651  u subotu sam se napio vina sada ću vetra

 

10652  miriše voda. ali ovo nije miris dunava koji miriše na snagu

velike vode. ovo je kanal ovde voda miriše na istrulilo bilje i zelenilo

 

10653  vetar je moj prijatelj inače. uvek kada dune nas

dvoje razmenjujemo energiju kaže mi arti

 

10654  puno sam ja učio iz tuđih života. ljudi

su me voleli i dali su mi da im priđem kaže arti

 

10655  vetar nam povremeno zaglušuje reči

 

10656  prvi put sam ove godine u kratkim pantalonama

dostojanstveniji jer su mi potkolenice istetovirane

 

luk i strela

2849. hodanje

bio je to topli vetar. na mostu me

je zanosio. upravo preda mnom nosi plastične

korpe. osećao sam bol u leđima plućima. trudim

se da bolu budem dobar domaćin i da me bol sa

zadovoljstvom napusti. vinom ću nazdravljati

vodi. i da ga vetar raznese i oduva

novi sad 30.4.2001

 

 

 

3462/191

 

10657  evo ti ovaj hanzaplast od tri kilometra hodanja za

tebe da ne uplašiš crvendaća kada ga sretneš kaja

 

10658  ovaj hanzaplast od tri kilometra ti je da očistiš

reku koja je prepuna plastičnih flaša kaja

 

10659  ovaj hanzaplast sam hodala tri kilometra za

sve osmehe koje si izmamio a nisi video kaja

 

10660  ja sam jelena bešir i ja sam hodala za tebe tri kilometra

hanzaplasta iako se ne poznajemo za brodove i mostove jelena

 

10661  ovaj sam hanzaplast hodala da spojiš plavo i narandžasto jelena

 

10662  ovaj hanzaplast od tri kilometra ti je da ga zalepiš na ranu jelena

 

tek nekoliko

2850. hodanje

ljudi je reklo da sam najbolji umetnik

koga su sreli čitali čuli. priznajem da jesam

tim priznanjem se izlažem riziku i opasnosti

uzvišenom i neprepoznatljivom. sveobuhvatnom

najbolji sam to dugujem majci i ocu ženi deci svom

delu svemu što postoji. i da ga vetar raznese i

oduva. najbolji sam jer sam božiji dar koji

uvećan vraćam bogu

novi sad 1.5.2001

 

 

 

3463/190

 

10663  dragana varadinac me je ispratila na kraj grada. sada

hodam sa vetrom i travama. posle kiše sve buja u vrućini

 

10664  hodam pored velikih tabli preorane zemlje. ja

čuvam sve devojčice i dečake koji su pobegli od kuće

 

10665  ja sam otvorena kuća za sve one koji imaju

žudnju za beskućništvom. žudnju za bogom u drugome

 

10666  odmahujem rukom čenejskoj crkvi

 

10667  kada kažem da sam najbolji i da je knjiga

koju čitaš najbolja osećam se dobro i lepo zbog tebe

 

10668  na ovom delu puta sam bio pre par godina

 

10669  da bog je radost svih bogova

 

10670  samo pogledaj bilo gde i uvek ćeš ugledati 

leptira (dirljivost ove istine čuva odbeglog dečaka)

 

10671  dvojica milicionera na putu me zaustavljaju

osmehuju se i prvi put me ne legitimišu

 

na putu me je pokupila familija petronijević-čović

2851. hodanje

na putu za sirig čitam pesmu na putu za ji-čjen pesnika juan hug taoa

najbolji sam jer sam božiji dar koji uvećan vraćam bogu. pesnika

kome svakog jutra oblaci dodiruju obrve

novi sad 2.5.2001

 

 

 

3464/189

 

10672  svakog dana kada pođem na hodanje prvo gledam u bledoljubičaste irise

 

10673  vrana juri rodu - videli smo kaja i ja

 

10674  13:59 prva bulka

 

gregor tomc

2852. hodanje

voleo si me kao nijedan muškarac do sada

ali sada plačem. jer vidim tvoju ljubav i za ove kokoške

veruj mi moja utroba će biti još otvorenija za tebe a tvoja

briga za druge neka bude još nežnija kaže mi kaja ćirilović

pesnika kome svakog jutra oblaci dodiruju obrve. bogom

je čovek stvorio za boga još božanskiji svet

 (posvećeno f. ničeu i ž. ženeu)

novi sad 3.5.2001

 

 

i

 

 

ja sam lutalica najstarija

da bih ljubav i lepotu proslavio

 

 

žeđ za životom tažim samim životom

 

 

ja čuvam sve devojčice i dečake koji su pobegli od kuće

 

 

ja sam otvorena kuća za sve one koji imaju žudnju

za beskućništvom. žudnju za bogom u drugome

 

 

samo pogledaj bilo gde i uvek ćeš ugledati 

leptira (dirljivost ove istine čuva odbeglog dečaka)

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

samo

da

znaš

ja

sve

više

uživam

u

tebi

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

11. mart 2026.

27856. dan mog života

 

 

3441/212

 

10579  kaplje samoćo pomozi mi

 

10580  gledam u lice onoga koji me piše. u 13:06 dok

sam pisao reč gledam napravio sam fotografiju svog lica

 

10581  uzbuđenje čitanjem plotina nastavljam

prolaženjem kroz hlad koji stvara krošnja velikog drveta

 

10582  samo mnim

 

10583  prestao sam da čitam da ne bih zgazio puža a ipak sam to učinio

 

10584  zastao sam pred drugim pužem - opčinjen sam lepotom njegove sporosti

 

10585  ja sam desetogodišnja sporost (posvećeno svim puževima i cvetanju)

 

mnim tvoje ime je moja

2832. hodanje

 

na kraju ponovo počinje da pada kiša

uživao sam kada sam te na početku hodanja

nazvao moja. uživao sam u reči mnim. već treći

dan je sivo i kišno. stišano. ponovo se zakopčavam

dečak koji mi se približava pevuši. uživaj u samoj

sebi ljubav moja te čini blaženom

novi sad 10.4.2001

 

 

 

3442/211

 

10586  hodam i stopiram idem u beograd da se vidim sa ivom šijan

 

10587  stopiranje je vrsta prosjačenja. prosjačenje vrsta cvetanja

 

10588  ponekad postojanje nije ništa drugo nego samo plač

 

10589  iva je ćerka dolores čaće i slobodana šijana. živi

u san francisku. bilo bi lepo kada bi napravila film o dolores

 

10590  ponovo cveće. stalno se okrećem i pružam desnu ruku

 

10591  šta je vaš najveći uspeh na ruži - zabavljam se postavljajući

pitanja sam sebi. svaki korak koji sam načinio odgovaram i ...

 

svaki korak koji ću načiniti

2833. hodanje

evo pevam. tako rasterujem tugu. zasmejem

se od hodačke priče koju naglas pričam. uživaj

u samoj sebi ljubav moja te čini blaženom

miroslave izdrži

novi sad 11.4.2001

 

 

3443/210

 

10592  opet sam zgazio puža. sunčan je dan nisam ga očekivao začitao sam se 

 

10593  stojim i gledam zmiju - beloušku. puzi. odlazi u travu

 

10594  kako golub divno leprša krilima dok na kontejneru gazi golubicu

 

10595  od jutra lete mace sa topola. liče na pahulje

pamuk paperje maslačak ili sve misli koje mi lete po glavi

 

10596  kao da se i sletela svraka raduje pokošenom travnjaku

 

10597  kad sunce zađe za oblake dunav dobije sivu i

zelenu boju. talasi mu se mreškaju kao da svi uglas čavrljaju

 

nenapisani

2834. hodanje

tekst mi kvari prijatnost umora

i zadovoljstvo ishodanim kilometrima

miroslave izdrži. prepustiću se

uživanju koje mi je potrebno

novi sad 12.4.2001

 

 

 

3444/209

 

10598  mislim o naručju kad ispred sebe

ugledah već skoro sasušen iščupan grumen trave

 

10599  nisam mogao da se setim reči busen pa sam napisao

grumen. kilometar jedan unazad uživam i u reči grumen i u reči busen

 

10600  baš sam ja srećan čovek jer uživam u rečima

 

10601  hodam sa busenom misli i grumenom olakšanja u naručju hijerarhije

 

10602  ili u naručju jorgovanovog mirisa

 

10603  ili

 

10604  ... vetar je jak

 

10605  emocionalno sam iscrpljen

 

neka je i iskidano

2835. hodanje

ali neka je istina tešim sebe zbog

nedovršenog teksta. prepustiću se

uživanju koje mi je potrebno. na

današnji dan je razapet

moj brat hrist

novi sad 13.4.2001

 

 

 

3445/208

 

10606  ti budi - imaš me

 

volim vaskrsenje

2836. hodanje

hodam sa draganom varadinac

danas joj je dvadeset treći rođendan

na današnji dan je razapet moj brat

hrist. verujem u preobražavanje i

preusmeravanje svoga puta

novi sad 14.4.2001

 

 

 

3447/206

 

10607  hodam sa gagom udovičić posle tri godine. priča

mi o sebi besparici roditeljima životu i radu na kritu. pokazuje mi

fotografiju plave kratko ošišane devojke. tetovirana je na levoj nadlaktici

deset santimetarskim tribalom. oko pupka je istetovirana šesnaestokrakim

suncem. pupak joj je proboden zlatnom alkicom. oko vrata ima više različitih

ogrlica. na očima su joj spejs naočare za sunce. preplanula je. prekrstila je

ruke ispod malih grudi. na rukama joj je plavo prstenje. ispod metalnog sata

na ruci joj je pravoslavna brojanica. usta su joj punija i ima jače nozdrve

na desnoj nadlaktici joj je neki kineski karakter priča gaga o

 

helen hiltunen

2837. hodanje

dvadesetsedmogodišnjoj šveđanki. za vreme bombardovanja jugoslavije

99 ona je došla iz švedske da bi bila sa ljudima po kojima padaju bombe

putovala je u novi pazar kupovala odeću na pijaci i prodavala u rakovici da

bi se od nečeg izdržavala. mesec dana nakon prestanka bombardovanja

helen se vratila u švedsku. letos sam je ponovo srela na kritu priča

gaga. verujem u preobražavanje i preusmeravanje svoga

puta. lepe priče su uvek dobre priče

novi sad 16.4.2001

 

 

 

3448/205

 

 

šta ćeš

2838. hodanje

biće još lepih stranica u ovoj knjizi

biće kažem samom sebi opraštajući se

od današnjeg hodanja pod naslovom šta

ćeš. lepe priče su uvek dobre priče

mislim na bizone u prerijama

novi sad 17.4.2001

 

 

 

3449/204

 

10608  živote hodaj me ka zdravlju. svakim korakom ozdravljuj me

 

10609  juče sam videla prvu lastu rekla mi je dora u

ponedeljak. danas je sreda još nisam video nijednu lastu

 

10610  hodam u svakom trenutku sa svom snagom svih šest

radnih dana u nedelji da bi mi sledeći trenutak bio dan odmora

mirovanja pa zvao se taj dan subota nedelja ili ostrvo. da li

je to svečanost osmog dana. neuvela travka

 

za pola sata prvi gutljaj

2839. hodanje

prethodnih dana sam napravio višak kilometara da

bi današnje hodanje bilo kraće i da bih se u ranom

popodnevu uz vino počeo pripremati za uzletanje

devetog maja. mislim na bizone u prerijama. volim

da otpočinjem izdaleka ono što će se jednom

pretvoriti u blizinu a blizina u početak

novi sad 18.4.2001

 

 

 

3450/203

 

10611  12:08. ali ova rečenica ne može da stane u taj trenutak koji je

prošao nego ga preplavljuje. trenuci i jesu izvor. razlivanje vremena

 

10612  knjiga ruže je prepuna vremena možeš

ga mazati po putu i soliti zrncima prostora

 

10613  13:13. miris trave i bilja mi je podigao glavu ugledah

lastu. prvu. odletela je preko dunavca. evo je i druga treća i četvrta

 

10614  ja sam ruža lutanja ja sam lutajuća lasta

 

10615  umor na kraju hodanja me je podsetio na jučerašnje

vino. u hodačkom umoru i blagom vinu nestaju granice i

prostora i vremena i svi oblici. osetim samo jedno. boga

 

lasta lutanja

2840. hodanje

ruža ili lasta isto je. vrabac ili trava

isto je. o vremenu i prostoru da i ne govorim

geografija ruže je vreme. istorija ruže je prostor svakog

njenog koraka. volim da otpočinjem izdaleka ono što će

se jednom pretvoriti u blizinu a blizina u početak

još malo ružinog soka i lastinog leta

novi sad 19.4.2001

 

 

 

3451/202

 

10616  naoblačilo se i pojačao vetar. i danas hodam da bih ti bio lahor u srcu i umu

 

10617  vezani pas se pomerio i legao u travu. hodam za sve vezane pse. vezane

konje. za sve životinje koje su vezali ljudi i sve ljude koji su vezali sami sebe

 

10618  mladi crni konj i rascvetali jorgovan je slika celine koju upravo gledam

 

10619  odjednom stari jablan. njegova lepota mi pokrene suze smisla

 

10620  svaka patnja potiče od očekivanja zahteva nada i

nesvesnih želja. kada bi se odrekli svega toga patnje bi nestalo

 

10621  trogodišnji dečak vodi na lancu osmogodišnjeg

vučjaka. uči ga da sa njim prelazi ulicu

 

i dušu i um

2841. hodanje

budi u meni moje ja. ti budi

moja radost. još malo ružinog soka 

i lastinog leta. ja hodam za tebe

operi mi stopala

novi sad 20.4.2001

 

 

 

3452/201

 

10622  kiša se ispadala noćas. dan se odmara u vlazi i slaboj svetlosti

 

10623  subota je: raditi je umeće. mirovanje umetnost

 

10624  kiša sada samo rosi

 

10625  ruža lutanja je roman o padanju kiše

 

10626  ja sam nestalo parče oluka. zato što nisam

tu jako je vlažan zid baletske škole u novom sadu

 

10627  za koji dan će zamirisati lipe. protrnem

 

ta kišnjenja mora da si se napatio

2842. hodanje

tama se diže svetlost se budi vazduh zagreva

mokro zelenilo prekriva beličastost isparenja. trava

isijava svom snagom proleća. ja hodam za tebe

operi mi stopala. trave su odjednom sve bujnije

novi sad 21.4.2001

 

 

i

 

 

baš sam ja srećan

čovek jer uživam u rečima

 

 

helen hiltunen

 

 

verujem u preobražavanje i preusmeravanje svoga puta

 

 

geografija ruže je vreme. istorija

ruže je prostor svakog njenog koraka

 

 

ja hodam za tebe. operi mi stopala

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

si i mene

činila ružom

i to ružom

lutanja

ružom

puta

ružom

jedinom

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima