Bog Miroslav Mandić Bog

30817 - 30849

blaženstva

ovo je ljubav

galeb sleće na vodu

jak vetar i sitan sneg lupkaju po mojoj jakni

ovo

je

vetar

u

toploj

pesmi

ovo je devojka koja pretrčava most u predvečerje

čistači ulica u narandžastim odelima lopatama čiste sneg

čudom i ludilom samoće ljubim sva bića

stazom ekstaze

ekstaza (gr. pomeranje), zanos, ushićenje, oduševljenje, osećanje

beskrajne radosti; najviši stepen ushićenosti, blizak ludilu, u kojem se

postojanje čoveka stapa u jedno jedino osećanje kada se duša sjedinjuje

sa Bogom; u tom stanju, po Plotinu, čovek postaje čisto duhovno biće

koje je došlo u neposredan dodir sa božanstvom, sa apsolutnim.

ove godine ću čitati Plotina (Πλωτίνος)

neko sam i ja

ova knjiga je čudo

čudo knjige

ova knjiga je muzika

hrabrost pevanja

sneg je pao po pavlakama i ajvaru koje držim u prozoru

nežnost je napadala u moje telo

ja sam fabrika mišića na licu

duša mirisa

lelujanje trava

ruža u pupoljku

riba u ptici

sve vreme u ovih šest reči

ja sam ljubavnik skrušenosti

sporošću najbrži na svetu

strpljivi dečak u svetu

mirišu dodiri

trava cveta

samo to želim da Tii kažem

samo

je

ovo

pevanje

odanost

peva

odano

odanost

umire

u

Tvojoj

i

mojoj

vaskrsavajućoj

ljubavi

odan

sam

sebi

odan

sam

Tebi

odan

sam

mirisom

plamička

---

odan

sam

svima

koji

su

sami

zbog

ljubavi

30850 - 30882

blaženstva

pesma

je

bilo

šta

što

peva

Ime Ruža Mosta menjam u Na mostu u predvečerje.

Ponovo sam našao rokabili radio na internetu – srećan sam.

ko god kaže da je nekada bilo bolje je fašista

ko god kaže da je sada najbolje je liberal

ko god kaže da će sutra biti bolje je komunista

Otvorio sam sve rubrike u novom rokovniku.

Pomozi mi da Te još više volim.

Voli me još više da bih još više voleo svako biće.

Ekspediciju ljubavi u umetnost samu koju sam počeo

1. januara 2007. kao desetogodišnju ekspediciju koja se događa

sama od sebe u ovim trenucima otvaram da traje ka beskonačnosti...

Dlanovima brišem prašinu sa stola.

Prva knjiga Miroslav Mandić je M.

Druga knjiga Miroslav Mandić je Mi.

Treća knjiga Miroslav Mandić je Mir.

Četvrta knjiga Miroslav Mandić je Miro.

Vladari prošlosti su fašisti i religije.

Vladari sadašnjosti su pobednici i univerziteti.

Vladari budućnosti su komunisti i tajna društva.

Vraćam se sa mosta sa Jelenom Bešir. Pišem ono što vidi Jelena.

Svetlucaju pahulje pod uličnim svetiljkama.

Krupan muškarac hoda između dve žene koje pričaju mobilnim telefonima.

Prodavnica slatkiša i tenis servis pored butika za trudnice i punije dame.

Ljudi gledaju kako pišeš misleći da o njima pišeš.

Devojka sa cigaretom u ustima uvlači belu majicu u pantalone.

Nema žurbe na ulicama. Ljudi hodaju polako.

Krovovi automobila su pokriveni snegom.

U prodavnici cipela šampanjac u izlogu.

Vidim tvoja leđa i tragove tvojih stopala u bljuzgavom snegu.

Ovu ulicu ne volim zbog uskih trotoara.

Led u oluku. Ne znam kada sam poslednji put videla led.

Devojka vuče kofer.

Jelena je otišla kod Ivane a ovo su suvi listovi platana na snegu.

Volim nevažno kao važno i važno kao nevažno.

Uživam u hladnom vazduhu.

Uživam u uzbudljivom smiraju.

30883 - 30915

blaženstva

Šutnuo sam ledenicu otpalu sa krova.

Trčkaram bez razloga.

Odmahujem suncu.

Smešim Tii se tugo moja.

Zagrlim žudnju za Tobom.

Lupkam kolena o kolena saosećajući sa ružnoćom u meni.

Ja sam ružnoća.

Ružnoća je lepa.

Blagi pogled ovog muškarca me je načinio lepim.

Gledam u sneg.

Sneg je beo.

Ovih dana čitam autobiografiju Čarls Mingusa (Charles Mingus).

Sunčeva svetlost pada na crkvu. 

Na ovoj raskrsnici volim da se okrenem i pogledam sat na Glavnoj pošti.

Vozač automobila trubi. Sredovečna žena se osmehuje.

Dirljiva je moja vera u moju umetnost.

Ovim pokretom ruke dodirujem sve visine.

Ulazim u Fruškogorsku ulicu i smešim se njenoj lepoti.

Trčeći po snegu spuštam se na most.

Prvo sunce ove godine na mostu.

Na mostu je potpuna bljuzgavica jer tri dana niko nije čistio ovu stazu.

ja sam onaj koji jesam

Bog

hodam

Danas sam počeo da radim petu verziju treće knjige Mir.

U sumrak je pala temperatura i otopljeni sneg na trotoaru se ledi.

Hodam i osećam – život je neopisivo čudo.

Čudo pisanja i jeste u neopisivosti čuda.

Evo ga neopisivo! Zove se Tišina Ulice.

Pogledaj me – poleteću.

Dodirni me – nebo ću postati.

Gde je sada čovek blagog pogleda?

Ko je devojka koja u predvečerje pretrčava most?

30916 - 30948

blaženstva

zamisliću

tanku

nit

od

svetlosti

i

po

njoj

ću

preneti

telo

sve

do

poslednjeg

blaženstva

sve

vreme

bivajući

samo

taj

tračak

koji

se

više

i

ne

vidi

nego

se

samo

čuje

tiho

pevušenje

30949 - 30981

blaženstva

Ne da bije... Ne da je hladno... – kaže jedna žena u prolazu.

Blaga svetlost mi je u očima.

Blage oči miluju.

Blaga svetlost čuva.

Na ovom hladnom vetru svakoga koga ugledam držim u toplom zagrljaju.

nisam ja iz te priče

nisam ja ni iz jedne priče

ja

sam

ova

pesma

pesnik peva pesmu

pevač peva pesme

ja sam pesnik koji voli pevače koji pevaju svoje pesme

ne mislim da sam izmislio toplu vodu – ja sam topla voda

Topla voda na hladnom vetru.

Ovaj sneg koji je vetar poneo sa krova sam ja.

Siva mačka se podvlači pod auto.

Devojčica sa velikim ožiljkom na obrazu nosi crnu mačku u naručju.

napisao

me

ovaj

tren

Gnjurci u vodi.

Vetar me baca po mostu i ledi mi lice.

Osećam najdublju zahvalnost što sam na mostu.

Jedan od junaka ove knjige ispija poslednji gutljaj

piva dok stoji na uglu preko puta kafane Proleće. 

Izgoreše mi noge – kaže ulični prodavac.

Trebaju li radnici – pita me čovek sa tužnim izrazom lica.

Ja sam Bog.

Ko to kaže.

Ja Tebi.

Počinje da pada ledena kiša.

Ovo i prethodna blaženstva napisao sam na jakom i hladnom vetru.

Ovo i sledeća blaženstva pišem u toplom Stančiću

 diveći se svima koji izgoreše na velikim hladnoćama.

drago moje

pozivam Te sutra u podne na prvi

SVEČANI NEDELJNI RUČAK

koji će se održati

na sajtu

miroslavmandic.name

pod linkom

SVEČANI NEDELJNI RUČAK

sa sobom možeš povesti koga god hoćeš

ali obavezno ponesi svoju glad

voleo bih da

SVEČANE NEDELJNE RUČKOVE

pravim svake nedelje

do kraja života

drago moje

Tvoj

m

pozivnicu za Svečane nedeljne ručkove poslao sam na dvadeset pet adresa

kroz prozor vidim kako se na fudbalskom terenu presijava zaleđeni sneg

ovi trenuci u kojima pišem su sama večnost

večnost se priljubila uz ove trenutke

tren

je

večan

večnost

je

Perkan

misterija

starijeg dečaka

u

detinjstvu

Ja sam Bog

ko to

kaže

ja

Tebi

30982 - 31014

blaženstva

noćas sam

u snu šutnuo

malog psa

pesmo

iskupi

me

ja sam noćašnji psić

hrlim

ka

slabijem

milujem zeleno žito

dodirujem okean

grlim daljinu

ljubim blizinu

jezik ljubi jezik

malecno

zvonko

kanap

odlaganje

plamen

jedini način da pređem ovaj najopasniji put je da ispišem reči koje me njime vode

jedini način da pređem najopasniji put je da ispišem i ove reči koje me njime vode

radost je neiscrpna

opija me čulnost apstrakcije

konkretno je žena apstraktnom

guma u Tvojim gaćicama

dobrota kojom se guziš

odan sam Tvom telu

ljubavlju zasićeni vazduh

ljubim telo koje ljubav Božiju podnosi

ko

usreći

drugog

Bog

je

Bogu

Bog se raduje kada mu je bilo ko Bog

kurva sam samom sebi

podajem se

podavajući Tii se – odan sam Tii

podavajući se ovom trenutku Tii si večnost

blage reči melem su svakoj duši

jedini način da pređem najopasniji put je da ispišem reči koji me vode ružolikom

kreni me

kurvoliko

Hristoliko

Bogoliko

33 kurve – 33 pesme

31015 - 31047

blaženstva

Slušam svoje korake kako pričaju.

Hodam. Gledam. Poistovećujem se.

Zažmurim.

Mislim na nos jedne žene koju sam danas video na internetu.

I ovaj divan nos žene koja je prošla pored mene.

Raznežilo me škripanje cipela po snegu.

Osećam zahvalnost prema svemu što postoji.

Jezik dodiruje jezik.

Gledam u narandžasto sunce.

Mlada majka drži za ruke svoja dva sina.

Sunce i magla nad rekom.

Dok sam stigao do mosta magla je pala na reku.

Sve je nestalo u magli.

Ništa se ne vidi osim magle.

Magla je pala naglo.

Magla se širi i po ulicama oko reke.

tiho hodam

oblikujem bezobličnost

Da li mi čuješ korake?

tuga sam

samoća sam

smešim se

blag sam

ledi

srećan sam

Osećaš li moj mir?

svest sam

svest sam o samom sebi

svest sam o samoj sebi

Sve se više ledi i sve se više kliza.

Misao sam koja samu sebe misli.

Pisati u hodu.

Velika je to sreća. Velika umetnost.

31048 - 31080

blaženstva

Dečak drži za ruku oca i pita pokazujući slovo na automobilskoj tablici – Da li je ovo G?

Na ulici sam. Dobra je ulica.

Dobre su reči i jedne i druge prosjakinje.

Dobra su tri momka dok nazdravljaju pivom. 

Dobar je led koji se razleteo kada sam ga slučajno šutnuo.

Dobra su lica svih ljudi koje gledam.

Dobar je svačiji mir.

Dobro je kada mi noge prokliznu a ja ne padnem.

Dobri su tramvaji u depou.

Dobra je tautologija.

Ne znam imena oblaka ali su svi oblaci dobri.

Sve se ne može znati ali se sve može biti. Dobro je biti.

Sagnuo sam se i iz blata podigao prljavi dinar. Dobar je prljavi dinar.

Dobro je drveće na drugoj strani Dunava.

Dobro je biti pored reke.

Dobro je voleti reku.

Dobro je sve voleti.

Dobre su ove tri lađe u reci.

Dobri su ljudi u lađama.

Dobri su zvuci mojih koraka po zaleđenom snegu pored Dunava.

Dobre su prazne klupe na šetalištu.

Dobre su dve žene koje stoje na obali i gledaju u reku.

Dobri su svi rudari.

Dobri su svi krivci jer je dobrota i u njima.

Dobre su guze ove dve žene ispred mene.

Dobar je miris lekovitog bilja u ulici Tadeuša Košćuškog.

Dobro je što je dobro dobro.

Dobro je što pišem dobro.

Dobra je potreba za dobrim.

Dobro utiče dobro.

Dobro je što je ime dobrom dobro.

Dobro je što su značenja dobra i kada znače i kada ne znače.

Dobro je baciti reč dobro u reku.

31081 - 31113

blaženstva

Kada već ne mogu da namestim gaćice da mi ne

smetaju u hodanju barem ću od toga napraviti blaženstvo.

Već četvrti dan osećam proleće u vazduhu.

Devojka se smeši dok gleda u mobilni telefon. 

Budi mi osmeh na licu.

Blago sam se povio i zašao za ugao.

Reka otiče u sivilo.

Sve polako odlazi u noć.

Radujem se da izvadim papir i olovku iz džepa i to napišem.

Sve neotkriveno već postoji.

U ovom trenutku sam otkrio sva buduća otkrića.

Kerovi laju i jure za automobilima.

Rečima čuvam reči zauvek.

moje reči su moja dela

mislim reč

izgovorim je

napišem je

Hvala Tii što mogu da Tii dam reč.

Ljubim Te jer Tii se dajem.

slon sam

pišem surlom

šakom i nosom

velikim ušima

sve reči svedene u jednu

telo

Narcisa. Vladan.

milujem Te surlom

dolaze mirisi proleća

23:13h

vreme govori

ja sam film iz nekog drugog filma

fijalm

pogledaj mi palac

ptičice su mi u ušima

ovo je ovo

ovo

je

ovo

ovo

je

31113. 

blaženstvo

31114 - 31146

blaženstva

ovo je to

ovo želim da čitam

hoću reku

danas je Radivoju i Valeriji Lacko izgorela kuća

na proleće će Radivoj i Valerija uz pomoć prijatelja izgraditi novu kuću 

voleo bih da krajem leta napišem blaženstvo u kojem ću

potvrditi da su Radivoj i Valerija izgradili novu i još bolju kuću

19:19h

gladan sam

umoran

miran

polako ću

vatra

dete

veliki šlepovi

istovetnosti se privlače

suprotnosti kažnjavaju i iskupljuju

sve

sve sve

sve sve sve

sve sve sam sve sve

sve sve sve

sve sve

sve

nazvao Valeriju i predložio joj da sutra fotografiše zgarište svoje kuće sa idejom

verujem u umetnost. umetnost će mi izgraditi novu i još bolju kuću. iz pepela

neprimetno

ptice lete

noćni vozovi

svest opija

uskoro kreću pupoljci

Kako se venčava kamenje?

ovo

je

pesma

napisana

na

jeziku

kamenja

ovo

je

pesma

napisana

na

jeziku

biljaka

ovo

je

pesma

napisana

na

jeziku

životinja

ovo

je

pesma

napisana

na

jeziku

vaskrsenja

ovo

je

pesma

napisana

na

jeziku

pesme

volim pesme koje me pišu

volim da pevam ove pesme

pesma

vatre

vatra

pesme

suza

spasenja

31147 - 31179

blaženstva

Potrebno je nepotrebno. Jedino što je potrebno je nepotrebno.

Jedino važno je nevažno.

Ljubeći Tebe ljubim sve.

U meni si. Činiš me. Tobom sam.

12:08h

na mostu večnosti. sam. u večnosti mosta

Trenutak je telo večnosti.

16:37h

vreme mi je odano

Odan sam vremenu.

16:59h

pokrećem ramena

smešim se i saosećam sa tvojim očekivanjima Miroslave

nigde

nikog

17:29h

muzika me ljubi

muzika je živa. muzikom sam živ. živa je devojka

mislim na On Kavaru

otvaram se blaženstvima preda mnom

utroba je šarenilo

17:40h

šake su nežne

postoje samo tri pitanja

ko sam?

gde si?

i

samo

je

jedan

odgovor

svetlost sunčeva

Vlado Martek

Željko Jerman

muzika biča u predelu. broj telefona 454141.

jedini telefonski broj koji pamtim već trideset osam godina

ja sam Mikica

Mikica

to

sam

ja

Mama i tata su me zvali Mikica. Miki. Kimi.

Celog života sam se sramio Mikice jer se nisam osećao kao Mikica.

Sada prihvatam i Mikicu.

mikice

ti

si

sloboda

istina

i

ljubav

moja

Stanislav Drča

Branka Parlić

Čeda moj Drča

18:18h

mikice

opasnost

te

čuva

mikice

ti

si

ljubav

mikice

ti

si

pesma

Boga

to

ti

kažem

ja

31180 - 31212

blaženstva

Devojka se propela na prste i maše.

Starija žena povlači prvi dim cigarete.

Trudni smo – rekao mi je malopre Sun.

Život je koan.

Život voli da živi živote svih bića.

Volim politku koju čine kamenčići pored puta.

sve za sve

suzama

Ljubav za svu mlad.

Nebo u srcu.

Jedan čovek je sve.

Prelazim preko gvozdenog mosta koji je u rekonstrukciji.

Hladna je noć.

Život je lep jer je neprestano živ.

žurim – žuborim

Miran u samoći.

Ljubav samoće.

Uskoro će sve početi da pupi.

Sada sve pupi u meni.

uzbrdo

Bog

gladan

Smešak mi se širi do postanja.

Postanje mi se osmehuje.

Rođen sam u srpskom jeziku da srpskim jezikom obnovim jezik.

Bićem jezika prožimam sva bića.

Jedno u drugom i oboje u prvom.

Blaženstvo jezika.

Poljubim vazduh.

Jako Te osećam.

Tvoj život – svačiji život.

Živeo. Živim. Živeću.

živ živ živ

31213 - 31245

blaženstva

Ruka na ramenu.

Obe noge u vazduhu.

Podiže novac iz automata.

Šanta i pući usne.

Gleda i na jednu i na drugu stranu.

Prekrštenih ruku na leđima.

gde prolaziš sa detetom na crveno

grdi starija žena majku koja sa detetom pretrčava raskrsnicu

Blago grize donju usnu.

Prekrštene ruke na grudima.

Prate me zvuci njenih štikli.

Rukom štiti i greje vrat.

Ova rukom štiti i greje uvo.

Njih četiri u belim bluzama sede iza šaltera.

Vrlina.

Vrlina postojanja je u postojanju vrline.

Bira broj na telefonu.

Oboje gledaju negde gore.

Traži nešto u dubokom džepu.

mimoze mimoze mimoze

Raznežio se u pogledu.

I u dubokoj starosti liči na sportistu.

Miris i ukus kestena.

Puši oslonjen na otvorena vrata svoje radnje.

Ulazi u žuti poštanski auto.

Vraćaju se ponovo u prodavnicu.

Otključava vrata i otkopčava kaput.

Puši i priča sama sa sobom.

Izlazi napolje i gleda za njom.

Izbacuje iz podruma plastične gajbe.

Zaobišla me tiho.

Povuče poslednji dim i energično odbaci pikavac sa usana.

Pokleknem u hodu da bih napisao ovo blaženstvo.

Uživam zamišljajući predstavu Ljubav ili predstava za Božidara Mandića.

31246 - 31278

blaženstva

Sneg pored kuća.

Suze od vetra.

Jedna metla.

Zgužvana papirna maramica leti u korpu za otpatke.

Okrnjen asfalt.

Električni stubovi izlepljeni plakatima.

Prašina ponesena vetrom.

Žuti kombi pun crvenih gajbi.

Ogolele grane magnolije. Od danas ću pratiti njihovo listanje.

Drvena klocna podmetnuta pod otvorena metalna vrata.

Pogledom tražim nešto meko i onda ugledam usne ove devojke.

Crveni a odmah za njim i zeleni tramvaj.

Sive zgrade. Prazni balkoni. 

Ne mogu da vidim svrhu tvog razgovora sa mnom – žena govori nekom preko telefona.

Nad ušćem ruža od ptica u vazduhu.

Hladan vetar duva nad rekom.

Žuta svilena marama.

Knjiga Enciklopedija krvnih grupa u izlogu.

Iscepani listovi knjige na asfaltu.

Drveće mi vraća snagu.

Sa drvećem sam.

Gubim i dobijam snagu.

dolazim prolazim odlazim

Sat u frizerskoj radnji pokazuje 17:21h.

Skuvaću paradajz supu.

sam do preporađanja

Prislanjam obraz na vazduh.

Mislim na aksiologiju.

Idem da stavim rezance u ugrejan sok od paradajza.

Noge su umorne.

Svaki dan je herojski.

Svaka reč je spasonosna.

Paradajz supa je gotova.

31279 - 31311

blaženstva

Miroslave Mandiću nikada ne koristi svoje prednosti!

Štitim Te zaboravom.

Ljubim Te sećanjem.

Odan sam Tii stvaranjem.

Toplim vetrom miriše proleće.

hodam polako. za dva sata počinje

LJUBAV

ili

film-predstava

za

BOŽIDARA MANDIĆA

I danas uživam u čoveku koji i u starosti liči na sportistu.

dva sata posle

LJUBAV

ili

film-predstava

za

BOŽIDARA MANDIĆA

pijem pivo za Božidara Mandića

Dobio sam upalu mišića plešući za Jelenu Stanivuković i Marijanu Buljugić.

lepo

je

ovo

i

ovo

evo i ovo

ovako

i ovako

ustima

jezikom

do di ru jem slo go vi ma

sam

samoj

kuvam krompir

nežnost je muškost

reč

ostavlja

čoveka

bez

reči

moja

reč

Tvoje

srce

mišićni trzaj

stranac

T

i

i

put

muzika

Bog

pesma

milo biće

kroz noć

žuta fluorescentna olovka

31312 - 31344

blaženstva

Žena se sagnula i podigla dinar.

Beli bade mantil se suši na terasi.

Gledam Te magnolijo.

Njene zelene čarape i njegov plavi kačket.

Šestogodišnji sin gleda na jednu a majka koja ga drži za ruku na drugu stranu.

Žena u ljubičastom kaputu peva dok hoda.

Dečak koji prosi svirajući ostavio je harmoniku i igra se balončićima.

Prošla je crvenokosa-zelenooka.

dok pišem

običnost i uzvišenost svakog trenutka

jedna siva mačka gleda šta radim

rukom na grudima – blagim osmehom – povijenom glavom

iskazujem zahvalnost Ksenofanu (Ξενοφάνης ὁ Κολοφώνιος) za

Jedno je sve

Da li to počinje renoviranje hotela Metropol?

Skromna žena trpeljivo nosi gips na ruci.

Jesam da bih bio još više.

Jesam da bi Tii bilo još više.

Jesam da bi Tii bilo još više Jedno.

Na ulici se prodaju prve visibabe.

milo

Jedno

Pada topla kišica. Raskopčao sam jaknu i šetam po mostu sa Violetom Jovanović.

Violeta mi je kupila plavu svilenu maramu za Svečane nedeljne ručkove.

I večeras sam skuvao krompir. Hladi se na plotni.

Iduće nedelje ću ga pržiti na ulju. Nisam to jeo godinu dana.

Slušam kamionske pesme.

U meni si.

Pustinjski cvet.

Hodačica.

Da li sam prvi put napisao reč hodačica?

Ambicija roditelja čini od njihove dece veće kurve od bilo koje kurve.

zrnce sam peska

stena ljubavi

kamen nasušni

hleb mudrosti

paprika i etimologija

odlaženje

31345 - 31377

blaženstva

svi koji su bili u mojoj blizini me se stide

apstrakcija

mirovanje

misliti Jedno

voleti Jedno

biti Jedno

Jedno sam

pijano pače

volim sve koji su mislili pisali voleli bivali Jedno

Plotin

Jedno u Jednom – lovor

Jedno u dva – govor

Jedno u tri – da

Jedno u četiri – likonosno

Jedno u pet – odluka

Jedno u šest – spokoj

Jedno u sedam – žar

Jedno u osam – dar

Jedno u devet – jedan puta jedan puta jedan je tri puta tri

Jedno u deset  – Tii

miris belih rada. živo i mrtvo oživljuje

Vladimir Marko

Vera Varadi

Stanislav Drča

Branka i Čeda

Ženja i Saša

autobus

Kišica i topla noć u Beogradu.

Nosim Plotina u torbi.

svi kojii su bili u mojoj blizini me se stide

stide me se jer sam stid

stidom sloboda

stidom

Bog

31378 - 31410

blaženstva

Tiiroslav Tiindić je odneo jaknu na hemijsko čišćenje.

tren stvara tren

Reč rečenicu.

Rečenica nestvoreno.

Nestvoreno je svetionik vođen zvezdama.

Stidom se oslobađam stida.

Ljubim stidljive.

Stidljivi mi pomažu da me stid ne ubije. 

Razveselio me nos ove žene.

neko me ovim piše

Bog

Tii            ja

Ove osunčane reči su čekale da ih napišem. 

Ispod Brankovog mosta prolazim pored pecaroša koji uživaju pecajući na Savi.

Talasi Svemira zapljuskuju moju obalu.

Ja sam talasi.

sam Svemir sam

verujem

verovanje je nežno

Slonovi rađaju tigrove. Tigrovi drveće. Drveće ruže. Ruže mene.

Svakom rečju stvorim novu ružu.

ljubim te u crvenoj dukserici koju vezuješ na mostu. videla sam te iz autobusa

poslala mi je poruku Jelena Bešir

Mnoga blaženstva su blaženstva neizgovorenih i nenapisanih reči.

otćutanih

nezabeleženih

osmehnutih

podrhtavajućih

reči govore sve baš zato jer ne kažu sve

Pun mesec.

Kupio sam narandžastu svilenu maramu za Svečani nedeljni ručak.

Čovek prodaje krompir.

Gleda me u oči – gledam je u oči.

Gledam tramvajske šine – tramvajske šine gledaju mene.

sam ja sam

31411 - 31443

blaženstva

Filozofija je Jedno.

Filozofija je

Parmenid (Παρμενίδης ὁ Ἐλεάτης)

Platon (Plato)

Plotin (Πλωτίνος)

Niče (Friedrich Nietzche)

Vitgenštajn (Ludwig Wittgenstein)

Filozofija je ova filozofska šetnja.

Filozofija je jebežljivo mišljenje.

Filozofija je Bog.

Filozofija je seks.

Filozofija je novac.

Filozofija je moja vera u Tebe Jelena.

Filozofija je biće filozofije.

Filozofija je dobro.

Filozofija je lepo.

Filozofija je misterijska jednostavnost.

Filozofija je vatra zemlje.

Filozofija je vatra vode.

Filozofija je vatra vazduha.

Filozofija je ovaj skok.

filozofija

je

ništa

--------

praznina

----------------

tišina

filozofije

Filozofija je Jelena pogledaj me.

Filozofija je Jelena dodirni me.

Filozofija je Jelena promeni me.

Filozofija je telo filozofije.

Filozofija je duša filozofije.

Filozofija je um filozofije.

Filozofija je volja filozofije.

Filozofija je vera filozofije.

Filozofija je ljubav filozofije.

Filozofija je stvaranje filozofije.

Filozofija je jezik filozofije.

Filozofija je žena filozofu a muž filozofkinji.

Filozofija je odanost filozofije. Filozofija odanosti.

knjiga filozofije. filozofija knjige

pesma filozofije. filozofija pesme

filozofija slike je slika filozofije

Filozofija je i sve posle rastanka sa Jelenom.

Filozofija je jak bol u listu leve noge.

Bol u nozi me usporava i smiruje.

Kišica me raznežuje.

Sada je sve onako kao kada pada kiša.

Zajedno su tuga i radost. Eto radosti.

Sedmogodišnji dečak nosi veliki džak. 

Prodavačice puše u vratima svojih radnji.

filozofija

je

biti

ljubiti

pevati

toga više nema a bilo je tako lepo. toga će biti ponovo i biće još lepše

31444 - 31476

blaženstva

Violeta neka u Tebe uđu sve moje reči i iz Tebe izađu kao još više moje.

Violeta neka Tvoja duša i um oplemene moj jezik tako da ga svako biće prima kao svoj.

Da ga svako biće još više oplemeni.

Lektoriši tako da svi zanosi u knjizi budu još zanosniji.

Smiraji još smireniji.

jednostavnost jednostavnija

jedna

jedina

jednostavna

jednostavnost

Lektoriši tako da ritam bude ritmičniji.

melodija melodičnija

boja boja. ukus ukus

Da pesma koju svakoga dana živim i pevam bude neprestajuća pesma.

Lektoriši tako da se oseti da je svaka moja reč kurac ljubavi.

Lektoriši tako da svako oseti Boga.

Jednog Boga.

Ja Boga.

Ja

sam

Bog

Ja reč. Ja sam reč.

Ja put. Ja sam put.

Ja ruža. Ja sam ruža.

Ja muzika. Ja sam muzika.

Cela knjiga da bude jedan slogan.

načelo

koan

om

Ovaj hladan vazduh.

Sneg koji promiče.

Da se oseti da je sve pisano iz šake.

Pete.

Muzikom.

U slavu ruku i očiju koje drže i čitaju knjigu Miroslav Mandić.

Violeta srce na teren.

Voleti. Tako lektoriši.

Violeta Tii više nisi Violeta Jovanović.

Violeta od sada si Tii Voleti Jovanović.