Bog Miroslav Mandić Bog

sve

svesnost

slovo

slovesnost

to

što

osećaš

to

sam

ja

u

svemu

pesma nastala ni iz čega

pupim

izlivam se zrelošću

stazom sveljubljenja

pupoljkom istovetnosti

pripit od lepote

pripitomljen dobrotom

postah blag

samo dah

sočan

ležeran

lak teškom

neusiljen silovitom

nogu pred nogu

privijen odanošću

priljubljen uz nadolaženje

njišem se

lelujam

snatrim

ženom koje nema

ženi koje nema

potvrđujem trske

pevam trske

služim trskama

nauka potvrđuje Boga

umetnost peva Boga

religija služi Boga

potvrđujem Te

pevam Te

služim Te

potvrđivanjem pevam i služim

pevanjem služim i potvrđujem 

služenjem potvrđujem i pevam

trsku

nauku

umetnost

religiju

Boga

žito reči

reči odluke

sloboda niče odlukom

odluka je blaženstvo blagosti

blagost je umetnost predavanja

biti trava

biti trska na vetru

biti vetar

blago je

meka je trava

trska je lelujava

vetar je mlad

blato o kome si pričala

konjske oči

pič

bit

suze

su

od

gledanja

Josipe Lisac

 i

Šabana Bajramovića

na

 koje

si

mi

skrenula

pažnju

a

jati

skrećem

pažnju

na

pažnju

i

pažljivost

otkrio

sam

ih

na

Drugom hodanju za Poeziju

grlim

Te

pažnjom

ljubim

Te

pažljivo

ako prođe jedan dan da ne mislim na smrt to je propao dan

koga ću prvo voleti ako ne smrt

smrt žudi da umre zauvek

smrt oduvek žudi da vaskrsne u životu

nisam genom i u meni ne postoji nijedan gen

ja sam Miroslav Mandić

sve reči koje sam napisao i izgovorio i koje pišem i izgovaram

sve slike koje sam stvorio i mislio i koje stvaram i mislim

svi ritmovi koje sam hodao i plesao i koje hodam i plešem

nisam kvantne prirode

jebežljiv sam sam po sebi

vrba nad vodom

živim u jeziku

jezikom

sestricom

izbeljivanjem

smehom

blagim

neprimetnim

neprimećenim

vodenim travama

put se približava putu

neke stvari koje si mi rekla su me zabolele

celu noć sam u polusnu mislio o tome

kako to i inače biva kod takvih stvari

borba sa samim sobom

muke duše koja se čisti i preporađa

uživam u jeziku

ljuboslovim

udišem

izdišem

jezik peva

pleše disanje

nekoj

živim

stvaram

pevam

Bogu 

Bogom 

Bog

Svemiru 

Svemirom

Svemir

Svim bićima

Svim bićima

Sva bića

Tebi

Tobom

ja

živim pevam stvaram

posvećen Miroslav Mandić umetnosti

posvećen Miroslav Mandić pesmi

posvećen Miroslav Mandić hodanju

živim pevam stvaram

84600

pesama

slika

ritmova

svakoga dana

živim pevam stvaram

 sajt miroslavmandic.name

posvećen

Bogu

Tebi

Svim bićima

hej

radosti

radosti

radosti

radosti

radosti

stanujem u Gnezdu moje umetnosti na Banovom brdu u Beogradu

stanujem u mom mobilnom telefonu

stanuj me

stanujem i jesam Tvojim čitanjem ovih reči

preporođen sam Tvojim odmornim čitanjem

kompromis nikada — slaganje uvek

bez odluke nema oluje bez oluje nema mišljenja

mislim odlukama

mislim jednu misao

obuzima me obuzimanje

smiruje me smirenje

brušenje istovetnosti je u istovetnosti brušenja

brusim

brusim

brusim

brusim

brusim

brusim

brusim

brusim

brusim

umetnost stvaranja — stvaranje umetnosti

umetnost nastajanja — nastajanje umetnosti

stvaranje ljubavi — ljubav stvaranja

so na mom vratu

so na Tvom jeziku

pa da

zar ne 

dve reči

dovoljno je

jedna

samo

jedna

video sam je

Video sam je je naslov pesme koja će nastati ako je budem video 33 puta. do sada sam je video tri puta

danas sam odlučio da u ponedeljak

počnem drugo 33-dnevno virtuelno poklonjenje

krenimo

volim da ispunjavam život svim onim čime bi život mogao biti ispunjen

lokvanjima

prvim lastama

prvim junom

prvim poljupcem koji neprestano traje

istorijom pevušenja

već neko vreme sam mislio o tim stvarima i danas je odluka došla sama od sebe

polazim u ponedeljak

voleo bih da pozovem mnoge a neću pozvati nikoga

niko pridruži mi se

poklanjajmo se zajedno

kolenima

pičkom kurcem

srcem

umom

ljubljenjem

svake godine ću od 9. avgusta do 15. septembra činiti i stvarati poklonjenja

juče je neko nekom prvi put rekao za mene da sam Bog

juče sam sa Z. pričala o tebi. nastojeći da mu što bolje objasnim kakav je moj odnos prema tebi, odnosno ko si ti, rekla sam mu da si ti

onaj koji u potpunosti jeste, što mi je otvorilo prolaz ka rečenici: On je Bog koja je bila prihvaćena sa razumevanjem i odobravanjem

Bog je Bog

kako to već biva sa onim što se sniva

na mojim si vratima

okupana svetlošću

život si mi već predala predavajući ga svačijem životu

od 9. avgusta do 15. septembra 2010. poklanjaću se nenasilju

svakog dana ću na internetu istraživati i otkrivati ljude i pojave povezane sa nenasiljem

služiću se uglavnom Vikipedijom

duboka zahvalnost čednoj deci koja stvaraju Vikipediju

pomoći će mi krug na mojoj stolnoj slici po kojoj pišem već mesec dana

šareni krug u sredini kruga nenasilja je već bio iscrtan kao i ljubim te u njemu. kao i reči Bog Boginja Pupoljak

                        volim skice kao samo delo

zbog savršenstva dela skice volim i malo više nego samo delo

svakoga dana ću fotografisati taj krug na stolu i stavljati ga na sajt

cvetanje kruga nenasilja

cvetajmo

počinjem od sebe

obrijao sam se — upoznajem samog sebe

oprao sam podove Gnezda. oribao kupatilo — pazim na samog sebe

pre neki dan sam čuo to divno načelo pazimo na sebe

pažnja

divljenje

pažljivost

poklonjenje

danas ne bih mogao početi sa poklonjenjem nenasilju da se na današnji dan

pre 37 godina nisam odlučio za nebo. izlazio sam iz zatvora i osećao strašan pritisak

da budem koristan član društva ali mene je privlačilo i privuklo me je privuklo

nebo

plavo nebo koje sam gledao kroz prozor autobusa

privuklo me je plavetnilo

evo ga i danas u mojim grudima

predao sam se nebeskom

nepoznat — nevinom

Nebo hvala

društvo na koje su me nagovarali se raspalo i zato se

poklanjam tom mladiću koji je imao hrabrosti da posluša svoje srce

jedan je uvek više od svega ostalog

poklanjajući mu se poklanjam se svakom ko se usudio i krenuo putem svog srca

put srca vodi jednom jedinom srcu

Bog

37 godina sam na tom putu

37 godina Neba za 37 godina života Milomira Mandića. oca

po krvi koji se ubio da bih ja sva bića u sebi porodio i ljubio

voleo bih da sledeće godine

od 9. avgusta do 15. septembra načinim 33 poklonjenja

nečemu drugom. i tako svake godine. do kraja vremena

počinjem poklonjenjem samom sebi jer se već 37 godina

jebem sa nenasiljem podavajući mu se telom dušom i duhom

jebanje je seme nenasilja — ko ne ljubi jebanje ljubi nasilje

poklanjam se samom sebi i 37-godišnjoj odluci

da se borim sa samim sobom i samom sobom

poklanjam se samom sebi — gledaj svet mojim očima

ljubi ga mojim usnama

poklanjam se samom sebi u njoj — poklanjam se samoj sebi u njemu

poklanjam se meni otkrivenom 

poklanjam se mojoj ljubavi za poklonjenje

poklanjam se samo svemu i svemu što je odbačeno i neprimećeno

Tvojim govnima zar ne voljena moja

zar ne

sinoć sam se prvi put video sa Natašom. Eminom i Milionovom majkom. krenuli smo na Adu

rekao sam joj da sam počeo da činim poklonjenja nenasilju. Nataša me je pitala kako ide sa nenasiljem

počeo sam da joj objašnjavam i iznenada me je velika lopta jako udarila u lice. pao sam na zemlju

uhvativši se za oči. osetio sam da su se naočare izlomile ali i da nisam teže povređen

 iako je udarac bio baš jak. još me malo boli potiljak i vratni pršljenovi

odakle je doletela lopta. ko ju je i kako šutnuo. kako da je pogodila baš moje lice

bilo je šokantno i užasno

tajnovito

kasnije sam uživao u Nataši i njenoj krotkosti

ispričala mi je divnu priču o ženi koja je rodila

Emu koju je Nataša usvojila i postala joj majka

kada budem saznao njeno ime napisaću i njenu priču

danas se poklanjam Šeliju i njegovoj pesmi Maska anarhije 

nisam znao za njen uticaj na Toroa i Gandija

saznao sam pre par dana. jako sam se obradovao i

to me je inspirisalo da načinim 33 poklonjenja nenasilju

danas devojačkom licu Šelijevom

dečaku Šeliju nad kojim su deca u školi vršila nasilje

njegovom pevanju

stojte mirno i odlučno

kao šuma blizu i nemi

poklanjam se miru

poklanjam se odlučnosti

poklanjam se nemoj nepokolebljivosti

skrštenih ruku i pogleda

 koji su oružje nepobeđenog rata

poklanjam se skrštenim rukama

bake

poklanjam se spuštenom pogledu

najseksualnijem

primanje je nenasilno

idem na kupanje. bio sam kod optičara. nove naočare će biti gotove uveče

nežno mislim na lutalice koje zemljinim šarom pronose nenasilje neposedovanjem

nežno mislim na sinhronicitet kojim me je sinoć lopta pogodila u lice

nežno mislim na velike nasilnike koji su se pokajali i preobrazili i postali izvor nenasilja

nenasilje nije suprotstavljeno nasilju nego ga ljubi i preobražava

snaga je nenasilna

nenasilje je i hrabro i duhovito 

divim Tii se voljena

nenasilje je cvetić

nenasilje je namigivanje

živi u meni — na mom sajtu — u mom mejlu — u mom mobilnom — u ovoj knjizi — mažena i pažena — večno

i juče sam se kupao i još juče se osetlilo kako odlazi leto i dolazi jesen

zebnja struji vazduhom i uzbuđuje lepotom hladnih jesenjih i zimskih dana koji dolaze

svetlost je dobila zelenu boju izvesnosti

lepa si

krhkosti

između kukavičluka i nasilja biram nasilje

jasne reči — jasne misli — jasno delo

poklanjam se Gandiju i zatvoru u kome sam čitao Gandija

poklanjam se svim knjigama i njihovim autorima koje sam pročitao u zatvoru

pio sam reči slobode i jeo reči istine

u rečima je sve

malopre sam pogledao spisak knjiga koje sam pročitao u zatvoru

i Gertrudu Stejn sam čitao u zatvoru

i Meterlnikov Život pčela

kao pčela se poklanjam Romen Rolanu koji me je u

zatvoru upoznao sa Gandijem Tolstojem i Ramakrišnom

sve jedno u drugo utiče

sva bića utiču u mene — svim bićima utičem u Tebe

othodati — hodati — dohodati

rekom hodanja utičem u so nenasilja

Nenasilje kojim sam pristao na jedan, drugi svet. Jer nenasiljem se

vaskrsava. Nenasilje u moru so. Nenasilje da mi mesto krvi teče po žilama. Zaista.

napisao sam u knjizi Dete dečak

Gandi u meni si Gandi

Gandi u cvetanju voća

Gandi u odlučnosti ljubavi

Gandi u svačijem imenu

Gandi u meni si Gandi

Gan ne prestajem da Tii se divim

Gan dišem Te divljenjem

beskrajna i neopoziva je ljubav

nesamerljivo je divljenje

Tvojim primerom se borim za bezbrižnost i bezrazložnost

za svetu nevažnost

svako biće

svačiju pesmu

za sve svima i svakom

sve što nije za sve i svakog bezvredno je

Gan ja sam Gandi

Gandi Pupoljak

povratka nije bilo

ljubav je nepovratna

sa Tobom sam Тolstoju ostao zauvek

tu

na

stanici 

tu

u

lepoti

dobrote

u

srcu 

srca

pesma

trava

oslobađanje žudnje od žudnje

oslobađanje nasilja od samopovređivanja

maženje je nenasilje

mazim vas sva bića

mazim vas posustali

lepota nas okružuje — malopre saznah za vas

svi smo mi deca jedni drugima

sinoć sam otkrio ovaj spisak 198 i jako se uzbudio jer

već šestu godinu pišem 198 blaženstava svake nedelje

6 puta 33 = 198 — broj nenasilja

nesuprotstavljanje zlu

neopiranje dobru

predavanje drugom

sve što si Tii to sam ja 

idem da se kupam za Tebe Tol moj

mučim se sa novim naočarima. čini mi se da sam viši za

dvadeset santimetara pa osećam kao da propadam dok hodam

oči hodanja

neprestano ka dobru hodajte moje oči

gledajte milo i mazno — nenasilno — uvek i samo ljubavno

jedno je detinjstvo svih bića — jedna nam je ozarenost Bogom

toplota u srcima ovih siromašnih ljudi koji u šumi

uprežu malog konja me je raznežila i to si Tii Tol

Tol sećam se kako me je Tvoj božanski osmeh nad

kovčegom Tvog mrtvog deteta preobražavao i vodio Bogu

Tol sećam se Tvojih borbi sa samim sobom

i Sonjom koje su me zauvek ostavile budnim

Tol sećam se Tvog susreta u šumi sa

Bogom koji me je otvorio živom Bogu

Tol sećam se Tvojih misli o umetnosti i

odricanja od nje koje su me dovele večnoj umetnosti

Tol ja sam Tolstoj

Tolstoj Pupoljak

dobro došli u božansko isto

ljubim vas bezimeni

ljubim vas nepoznati

ljubim vas neprepoznati

ljubim

Te

hodaču

moj

junaci nenasilja vi ste moja mladost

večno mlada radost

sve je počelo Tvojim lepim licem moj Tor

licem hodanja

da nije bilo Toro hodanja ne bi bilo ni Miroslav Mandić hodanja

hodam

posmatram

ljubim

plešem

pevam

pišem hodačkim stilom

jednostavnim stilom

malenim

podvižništvom

ličnošću

dužnošću građanina da bude neposlušan

sve si to Tii Tor

sve sam to Tobom ja Tor

da nije bilo Tvoje neposlušnosti Tor ne bih zavoleo poslušanje

kličem Tii Tor kao Tvoje ptice u šumi

kličući Tii se poklanjam Tor

to što može jedan ne mogu svi Tor

iskusio si i napisao da samo najređi znaju da je hodanje najviša umetnost Tor

ovaj miris koza u šumi je za Tebe mili moj Tor

ova grmljavina nad jezerom Ada je pozdrav za sve kiše na jezeru Valden Tor

ovaj miris prvih kapi kiše posvećujem Tebi i Tvojim mirisima kojima si mislio Tor

Toro Tii si tako Toro

Tor ja sam Toro

Toro Pupoljak

plačem

za

Tobom

moja

bela ružo

nestali ste u prelepoj belini

nestali ste kao svi mladi koji daju svoje živote za slobodu drugih ljudi

bez vas se ne može živeti

bez vas se ne može voleti

bela jagnjad

beli pupoljci

beli oblaci

bele latice

belina crnine

belina svih boja

belina beline

bele reči

jedna bela latica

druga bela latica

treća bela latica

četvrta bela latica

peta bela latica

šesta bela latica

šestolista bela ruža 

bela ruža svetlosti

beli se beli Bela ružo sve belja i belja

beli se belinom nenasilja

u jesen 2003. na nemačkoj nacionalnoj

televiziji u izboru Deset najvećih Nemaca svih vremena

Nemci mlađi od četrdeset godina izabrali su Sofiju i Hansa Šola

na četvrto mesto. ispred Baha Getea Gutenberga Branta Bizmarka Ajnštajna

čitateljke popularnog magazina Brigite izabrale

su Sofiju Šol za najveću ženu dvadesetog veka

srce svih bića je Bela ruža

srce svih bića je nenasilno

Bela ružo saznao sam za Tebe dok sam hodao jednu svemirsku Plavu ružu

Bela ružo poklanjam Tii se Plavom ružom

Bela ružo Tii si vaša prelepa lica

 Bela ružo Tvojom čednošću sve iznova počinje

Bela ružo ja sam Bela ruža

Pupoljak Bele ruže

Ali kakvo sam ja imao pravo na ove najveće užitke, kada su svuda oko

mene samo beda i borba za plesnjivo parče hleba; kad sve što potrošim

 da bih omogućio da živim u tom svetu viših emocija mora biti oduzeto

od samih usta onih koji seju žito i nemaju dovoljno hleba za svoju decu.

uvek sam osećao kako iz Tebe zrači dobrota Krop moj

uzbudio me je naslov Tvoje knjige Osvajanje hleba

volim ukus Tvog hleba Krop

volim hranljivost tog hleba Krop

i hleb je gladan Tvog hleba pravednosti Krop

evo hleba

Kropotkinovog hleba

hleba saosećanja

hleba izgladnelih

hleba svetinje

hleba nadnaravnog

hleba svakodnevnog

hleba od mrvica hleba

hleba od jednog parčeta hleba

hleba odvojenog od usta

hleba zahvalnosti

hleba nenasilja

Kropovog mi hleba dajte

verujem Tvom hlebu Krop

verujem Tvom životu Krop

zamišljam Te u sibirskim šumama kako

meriš i premeravaš prostore geografijom sveduše

zamišljam Te kako posmatraš prirodu i načine na koje u njoj žive zajedno sve vrste

solidarno

samodovoljno

samoodrživo

hlebanje hlebom Kropovim

hlebom bezvlastnim

tamo gde ima vlasti nema slobode

gde nema slobode nema ni hleba

slobode hleba — hleba slobode

Krop ja sam Kropotkin

Krop Pupoljak

pre neki dan je iznenada počelo da me malo boli levo koleno

posle i desno. zabrinuo sam se i setio sam se Ranjenog kolena

setio sam se reči Crnog Losa

Nisam tada znao koliko se toga završilo. Kada pogledam unazad

sa ovog brda moje starosti, još uvek mogu da vidim iskasapljene žene

i decu kako leže na gomili i razbacani duž vijugave jaruge, tako obični kao

kada sam ih gledao mladih očiju. I mogu da vidim da je tu u krvavom blatu

umrlo i sahranjeno u snežnoj oluji još nešto. Tamo je umro jedan ljudski

san. Bio je to predivan san jednog naroda... Obruč nacije je slomljen

i razbacan. Ne postoji više centar, sveto drvo je mrtvo.

poklanjam se živom svetom drvetu

poklanjam se žrtvama svih nasilja

svi smo mi žrtve nasilja

svi smo mi ranjeno koleno

pogotovo smo žrtve mekih i neprimetnih nasilja

priznatih i uvaženih nasilja

svi smo mi žrtve sopstvenog nasilja nad samim sobom

žrtve smo nasilja sopstvene lenjosti

nasilja sopstvenog nesaosećanja

nasilja sopstvenih predrasuda

nasilja sopstvene sebičnosti

nasilja sopstvenog mišljenja

nasilja sopstvenih ambicija

nasilja sopstvene sujete

neprimećujući sopstvenu nasilnost ne primećujemo

poubijane u logorima

poubijane u gulazima

poubijane u zatvorima

poubijane u ludnicama

poubijane u sportovima

poubijane u ratovima

poubijane u poslovima

poubijane u pogromima

poubijane kao iskupitelji

poklanjam se svima koji su trpeli i trpe od mog nasilja

milino u meni sve ih preporodi

milino Svemira vaskrsni poubijane

milino u mojim kolenima širi se u svim srcima

kol moja milujte sva bića i među njima sve poubijane

kol ja sam koleno

Koleno Pupoljak

dobro jutro Petra Keli

poklanjam se Tvojoj energiji

trepće kursor na ekranu a ja ne znam kako da nastavim mila moja Kel

dvoje 

Tii Kel — ja Kel

bila si žrtva nasilja nasleđa

nasilja tajne

Tii oko — ja oko

Tii nos — ja nos

Tii uho — ja uho

Tii koža — ja koža

Tii jezik — ja jezik

Tii zemlja — ja zemlja

Tii voda — ja voda

Tii vazduh — ja vazduh

Tii svetlost — ja svetlost

Tii ja — ja ja

Kel alegorija

Kel hiponoja

načelo dobročinstva

smisao govora i ponašanja drugih, čak i najnenormalnije

ponašanje, od vas iziskuje da u njima dokučite veliki deo istine i pameti

svidelo se to nama ili ne, ako želimo da razumemo

druge, moramo smatrati da su u većini pitanja u pravu

ako istinski želimo da razumemo nekog drugog

moramo pretpostaviti da taj neko govori istinu

Kel moja Kel

lepo lice lepo misli 

Kosmos je jedina samo-referentna stvarnost u pojavnom svetu. On je jedini

tekst bez konteksta. Sve ostalo mora se posmatrati u kontekstu kosmosa.

Značaj priče, a naročito kosmosa kao priče. Kosmička priča je

kvintesencija stvarnosti. Mi spoznajemo priču. Mi je smeštamo u jezik, ptice

ga smeštaju u svoj, a drveće u njihov. Možemo čitati kosmičku priču iz drveća. Sve

priča kosmičku priču. Vetrovi pričaju priču, bukvalno, ne samo imaginarno. Priča svuda ostavlja

svoje obeležje i zato je toliko važno znati tu priču. Ako ne poznaješ tu priču

u izvesnom smilsu ne poznaješ samoga sebe; ne znaš ništa.

Kel ne verujem u kritiku — verujem u lice

Kel verujem u korak i u sledeći korak

Kel radost

Kel humor živog života

Kel ja sam Keli

Keli Pupoljak

oda

odanosti

U biti postoji samo jedna filozofska vrlina: odanost.

prepisao sam Tvoju rečenicu Ser 16. novembra 1992. u knjizi Ruža lutanja 2

od tada sam odan i Tebi Ser i odanosti samoj

odan sam Tvom licu Ser

odan sam tome kako me gledaš Ser

21. novembra 1992. sam sa prijateljima hodao 37 noćnih

krugova a 22. novembra 1992. 37 dnevnih krugova na jednom trgu

u Temišvaru sa Tvojom porukom Tražim ljubav za Zemlju Ser

Zemlja ima prava kao i svako drugo biće

verujem i znam da si se Tii Ser dobro i lepo borio za prava Zemlje

verujem Tvojim mislima Ser

verujem Tvojim postupcima Ser

verujem Tvojoj ljubavi Ser

slavim Tvoje odanosti Ser

odan sam Tvom osmehu Ser

u Tvojim plavim očima vidim nebo odanosti Ser

u miru Tvojih šaka osetim kožu odanosti Ser

u borama na Tvom čelu osetim slojeve svih vremena Ser

Tii si glasnik odanosti Ser

glas glasnika

glas bezglasnih

juče mi je zbog nesporazuma sa drugom osobom mnogo pomogla rečenica

starca Pajsija koju sam pronašao na mojoj harmonikici po kojoj sam zapisao

stotinak stvari da me čuvaju i vode u trenucima kad klonem ili sam izgubljen

najsladonosniju duhovnu radost osetio sam u nepravdi

radujem Tii se starče Pajsije

radujem Tii se Ser

jedan je glas Ser

isti je glas Ser

jedna je poruka Ser

sve u svemu odano Ser

šake na kolenima

dremanje

Ser odanost

Ser ja sam Serez

Serez Pupoljak

iskrsni

postani

nebeskim ružama

poklanjam vam se anonimni

ljubim vas ano

ano jer Tii želiš da si ano

ano jer niko ne može da Te primeti ano

jer su dobra dela najčešće ano

jer se za vas često ne može saznati ano

uživam u Vikipediji jer se na njoj skoro sve može saznati

mogu otkriti sve te divne ljude i ideje kojima se poklanjam

videti im lice

osetiti ih u telu

postati oni

ali jedna šestina ljudi gladuje

jedna trećina nema struju

mnogi nemaju kompjuter

najbogatiji pričaju o sebi

postojeća vidljiva slika sveta je slika moćnih

nevidljivi moji vidim vas

osetim vaše molitve

u lepoti sveta prepoznajem vaša dobra dela

volim  Tvoje ime

volim ime bezimenih

Andrey

Leif

milujem Tvoje lice ano

na putu smo ano

oduvek ljubav za ano

sada ljubav za ano

zauvek ljubav za ano

ruža smo ano

u Tebi su sva bića ano

u Tebi su sva imena

a

n

a   n   o   n   a

n

a

ano ja sam anonimni

Anonimni Pupoljak

nos mi curi već treći dan a trebalo bi da se poklonim prezrenima

gde sada još i to prez

istanji se kanap i pokida se

i ptica sleti na prekookeanski brod da se odmori

i vetar stane

i stranac ponekad mirno zaspi

nevoljeni moji poklanjam vam se slikama mira

ko misli prezren je prez

ko je nezavistan prezren je prez

ko je radostan prezren je prez

ko voli Boga prezren je prez

I kad mu se narugaše, svukoše sa njega ogrtač, i

obukoše ga u haljine njegove, povedoše da ga razapnu.

Matej 27, 31

ko je drugačiji prezren je prez

prezirući vas ljudi se prazne i izbacuju svoju nasilnu energiju

bacajući kamenje na vas ljudi skrivaju svoje krivice

ko vas voli sijaju mu oči jer gledaju Boga

niz ovu ogradu putić vodi do hladovine pod starim drvetom

jedna žena odlazi iz sela

stari pas će na ovom mestu umreti

ova stvar će ovde i istruliti

uz ove merdevine se više ne može popeti

ovo više nije kašika nego iskrivljena zarđalost

slepa žena peva na trgu

mir više nema vremena za nemir

odroni hrle uvalama

vrh

ljubi

dno

dno

grli

vrh

sada sam se setio Godarovog filma Prezir i neba u njemu

kroz vas vijuga staza ljubavi prez

vi štitite nezaštićene prez

vi zakriljujute sva bića da ne budu prezrena

prez ja sam prezreni

Prezreni Pupoljak

poklanjam Tii se majko borbe za građanska prava

lepa si krojačice

krojačice jednog boljeg sveta za sve

poklanjam Tii se majka svih bića 

Tvojim grudima je nadojeno sve što postoji

jednim mlekom postoji sve što postoji

jebem Te ljubavi — Tii me jebeš životom

poklanjam Tii se zlatousti 

reči su lepe kao vazduh

ljubim Te odano odanosti moja

želeo sam da Tii pošaljem ovu poruku juče ali mi je kocka rekla da Tii je ne pošaljem

hodam po žiciiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii

ja sam pička za poletanje svim bićima

ja sam isto u svakom

ista svetlost u svim bićima

isti dečak u svakoj devojčici

ljubav je jedna — kaže oduvek

ljubav je jedna — kaže sada

ljubav je jedna — kaže zauvek

prepoznaješ me u svakoj svojoj ćeliji

nisam ništa drugo nego Tvoj stid ljubljena

Tii si moj jezik u kome nema ženskog i muškog nego samo Tii Par

žena

muškarac

žena čovek — muškarac čovek

čovek

biće

ja

Bog

Par

ako neko zna Tomislava Sedmaka psihijatra neka ga najtoplije pozdravi

dobrota kupa predele Par

Par ja sam Parks

Parks Pupoljak

nekada život nije ništa drugo nego stid

konj sam

magarac sam

ništa sam

hvala Tii kobilo moja što si me postidela

sanjam

hodam — sanjam Tvoj san

stvaram — sanjam Tvoj san

pevam — sanjam Tvoj san

lepotice

neubijeni

deca uleću u vodu — oslobođene kapljice vodene radosti lete vazduhom

topao vetar mi ispunjava nozdrve mirisima čička i korova

stopala mi žubore kroz žumu

poklanjam se Tvojim odlučnim stopalima Kin

 poklanjam se bezimenim stopalima mira Kin

poklanjam se svetinji bezimenih Kin

bezimeni proslavljaju ime Kin

ime daje život bezimenima Kin

deca trče iz vode i bacaju se u zagrljaj toplog peska koji ih odano grli

kiša meteora osvetljava nebo pred bezimenim očima budućeg imena

stopala mi žubore Svemirom neprestano samoobnavljajuće dobrote

posvećeno lepoj gospođi koja je prodavcu lubenica dala broj telefona i rekla mu posetite me sama sam

reči su plesale po Tvojim usnama Kin

pesma je otvarala Tvoje srce Kin

stopala su oslobađala Tvoj um

nezaustavljiva su stopala Kin

nezaustavljivo je pevanje Kin

nezaustavljivo je ponavljanje Kin

sreća u očima svih bića

Tii si u svakoj devojčici Kin

Tii si u svakom dečaku Kin

Kin ja sam King

King Pupoljak