Bog Miroslav Mandić Bog

oblizujem usne

pupak sam Tvoje besmrtnosti

ljubav iskupljuje smrt

zvao me Marinko Sudac posle pet godina i jako me obradovao

jedan cvet je vredniji od svih banaka sveta — rekao sam Marinku Sudcu

subordinacija je najefektnija tehnika moći i uspeha

za stvaranje i pevanje subordinacija je ništavilo

samo pesnik stvara umetnika

samo umetnik peva pesnika

sva bića žive pesmom

pesmu stvara umetnik a peva je pesnik

delo peva pesnik a stvara ga umetnik

Marinko — sve je tako drago

Marinko — sve je tako blago

Marinko — sve je tako milo

svaki pokret tela se zove Rajka

svaki osećaj se zove Dušica

svaka misao se zove Milica

svaki uzdah se zove Nada

svaki izdah se zove Vera

susret se zove Radojka

poljubac Ljubinka

osmeh je Ružica

dar je Darinka

jebanje Nevena

hrabrost Slobodanka

Marinko — najbolji su najgori jer prećutkuju zatvaraju i ubijaju najboljeg

Marinko — uspeh je najveća prepreka stvaranju i pevanju

ljubavi moja

ja svemu i svakome neprestano govori ljubavi moja

voleo bih da svima i svemu govorim ljubavi moja

vazduh je tako blag

ptice mu se prepuštaju raširenih krila

idi Tii. daj sprint — kaže devojka na biciklu mladiću ispred nje

skinuo sam jaknu. skinuo sam košulju

preko dvadeset stepeni je. kažu da će ova zima biti jako hladna

ma beži bre. šta Tii je — uz osmeh kaže devojka mladiću

trenutno najvažnija stvar u Svemiru su ovih devet reči

ko mi veruje doživeće istinu i lepotu prethodnog blaženstva

ko mi ne veruje popizdeće ili će pomisliti ovo je budala

dok mislim o nivoima stvaranja primetim da

preko majice blago dodirujem desnu bradavicu

devojka je sela na šljunkovitu obalu. izula je levu patiku i

skinula čarapu sa leve noge. sada odvezuje pertle na desnoj patiki

ko je osetio važnost devet svemirskih reči isto će to osetiti i sa pertlama devojke

pertle. bretele. kaiševi. narukvice. repovi. krila

baš zato što najdublje saosećam sa poubijanima ranjenima porobljenima

i proteranima u svim ratovima sveta treba da kažem i da je rat osim

neopisivog zločina i pljačke po svojoj suštini najveća banalnost trivijalnost i kič

jako uživam u ovoj ženi i muškarcu koji su

najskladniji par koji sam video poslednjih godina

hteo sam da napravim još koju fotografiju ovog psa ali se on uplašio i pobegao

i danas lete bubamare

juče sam odlučio da u utorak 9. novembra 2010...

jako me raduje to što sam odlučio

želeo bih da to proslavim sa nekim ali nema nikoga

mladić i devojka na obali jezera puštaju zmajeve

najskaldniji par je seo na drvenu ogradu i sunča se

crna mlada mačka mi se češe o noge dok je fotografišem

a tek kad pomenem Boga popizde

mislim govorim i činim ono što verujem

pružim korak — plesanje

pružim korak — pevanje

pružim korak — ljubljenje

pružim korak — jebanje

sunčeva svetlost se na vodoskoku preliva u duginim bojama

juče mi je mnogo pomogla mlada karmelićanka koja se zamonašila

dobrota jednog jedinog bića nadmašuje sve što nije dobro kod svih ostalih bića

to je lepota jednog jedinog bića

mislim o bićima koja u najvećim brzinama izgore

u svemirskom prostoru da ne bi povredila druga bića

ljubavi moja bilo je to ovako. jedna žena i muškarac su živeli

zajedno ali se nisu dovoljno voleli jer je teško voleti se i zajedno živeti

jednog dana muškarac je rekao ženi da je on toliko voli da bi umro

za nju. ona mu nije poverovala i on je stvarno umro za nju

još šest dana do 9. novembra 2010. godine

uvek do kraja

kraj je sada

sada je večnost

u smirenom hodanju sa velikim uzbuđenjem razmišljam o 9. novembru 2010.

hodao sam pola kruga oko jezera sa Jelenom. na kraju sam joj rekao

da 9. novembra sama ili sa nekim na svečanom ručku slavi sa mnom

juče me je zvao Marinko Sudac i rekao

Miroslave od danas ću te zvati svaki dan

malopre me je zvao Marinko i rekao

pesmom od ponedeljka si mi ušao pod kožu i u srce

zamolio sam Marinka da umesto mene svakog

dana nazove nekog drugog da bi se ljubav širila

i Marinka sam zamolio da 9. novembra sam ili sa nekim slavi sa mnom

ljubim tvoje misli. tvoja Milica

poslala mi je sms Milica

divno ljubiš misli ljubavi moja

odgovorio sam Milici

sve što jeste je ljubav moja

danas ću kupiti grožđe

ove godine sam malo jeo grožđa

obožavam grožđe

stari gospodin je izuo čarape i sa olovkom u ustima seo na gornji deo klupe

fotografišem jesenji ruj

 grožđe besmrtnosti sa besmrtnošću grožđa

poslao sam sms Želimiru Žilniku

 na Zelenom vencu u subotu u pola četiri Želimir i ja ćemo ručati hleb i grožđe

već nekoliko godina Želimir i ja ručamo hleb i grožđe

dođi na hleb i grožđe

ili krompir čorbu kad prođe grožđe i bude zima

dođi bilo kad

dođi bilo kome

dođi drveću

Bog je ljubav

Tii si ljubav

pesma je ljubav

umetnost je ljubav

hodanje je ljubav

odoh

grožđu ljubavi mojoj

još pet dana do 9. novembra 2010. godine

Bog je sebi stvorio Boga

dok sam prao terasu bio sam Bog

jedan je Bog

dok sam crtao Plavu ružu mislio sam na Vesnine reči koje bih voleo da mi kaže

dok sam crtao 64 Pupoljka mislio sam na

Violetine reči koje bih voleo da mi kaže

dok sam se istezao mislio sam na Srđanove reči koje bih voleo da mi kaže

dok sam se spremao na hodanje mislio sam

na Sunove reči koje bih voleo da mi kaže

osećao sam spokoj posle tih reči

kad mislim ono što želim da čujem od

Tebe uživam i čudim se kako isto mislimo

ne deri se — dere sa majka na malog sina

gledam kako na toplom sunčanom danu opada žuto lišće

jesen je. dolazi zima. za zimom će proleće. pa leto. jesen je

uvek je jesen

uvek je zima

uvek je proleće

uvek je leto

onda sam pokušala od osam kilograma jer mnogo su mu široke

one rupe ali se samo čulo ono blak — govori devojka starijoj ženi

vidi vidi ovo je kao konfete

kaže jedna žena drugoj pokazujući joj lišće koje pada

vidi me vidi kako Te ljubim svih ovih godina

vežbam da neprimetno fotografišem prolaznike

svaki prolaznik je glavni junak mog pogleda

uvek se obradujem kada pored mene prođe ova mala i živahna

šestogodišnjakinja. nadam se da ću je jednog dana fotografisati

živeći sebe živim za sve

živeći mene živiš za sebe

ako osetiš ovo što sada osećam doživećeš ono što želiš da osetiš

ako me vidiš vidićeš svoje lice

malo zakočiš pa pustiš. noge na pedale i gledaj pravo

govori otac sa bicikla malom sinu koji uči da vozi bicikl

kako su samo dugačke i tanke grane tužne vrbe

važno je i spasonosno voleti drveće

vraćam se sa jezera i setim se predivnog stanja u kome sam bio dok sam prao terasu

divno je kada se ništa ne događa jer onda sve samo jeste

pas gleda šta nosim u najlon kesi

još četiri dana do 9. novembra 2010. godine

nadam se da će 9. novembar biti najvažniji dan u mom životu do sada

da bi 9. novembar bio najvažniji dan u mom životu do sada

potrebno je da svaki trenutak bude najvažniji u mom životu

da bi svaki trenutak bio najvažniji u mom

životu važno je da to bude i trenutak mog umiranja

da bi se u trenutku mog umiranja radovala

sva bića potrebno je da se i ja radujem umiranju

da bih se radovao umiranju u trenutku umiranja treba da umirem svakog dana

svakog trenutka i umirem i svakog trenutka vaskrsavam ali sam toga retko kada svestan

Miroslav Mandić na početku blaženstva na kraju nije isti Miroslav Mandić

da bih bio istovetan sa sobom potrebno je da se neprestano menjam

da bih bio nepromenljiv potrebno je da se neprestano preobražavam

duhovno i stvaralački

jedan posto jedan posto

deset posto sto posto

dvadest posto sto posto

trideset posto sto posto

četrdeset posto sto posto

pedeset posto sto posto

šezdeset posto sto posto

sedamdeset posto sto posto

osamdeset posto sto posto

devedeset posto sto posto

devedeset devet posto sto posto

sto posto sto jedan posto

životno i realno

jedan posto jedan posto

deset posto deset posto

dvadeset posto dvadeset posto

trideset posto trideset posto

četrdeset posto četrdeset posto

pedeset posto pedeset posto

šezdeset posto šezdeset posto

sedamdeset posto sedamdeset posto

osamdeset posto osamdeset posto

devedeset posto devedeset posto

devedeset devet posto devedeset devet posto

idem do Suna ali ću usput kupiti zidni sat jer mi se onaj ipak pokvario

saznaćeš ko si ako vodu nosiš

grafit na jednoj ogradi

osetio sam da znaš da Te volim

svaka moja reč Te ljubi

kad čitam Miroslava Mandića osetim da me ljubi

nisam još pronašao sat ali sam lepo pričao sa

prodavcem kod koga sam prošli put kupio sat

i u ovoj prodavnici je prodavac bio veseo i ljubazan

odmah me je pitao da li želim ispravan ili pokvaren sat

kupio sam isti kao onaj koji imam u dnevnoj sobi. koštao

je samo 190 dinara. kazaljke se čuju. onih bešumnih nema

spavam plitko i volim da noću pogledam kroz sobu i vidim koliko je sati na velikom satu

dok se spuštam ulicom Maksima Gorkog prožima me predivna skromnost

Bogu ne treba govoriti ko je Bog — gledaj Ga grli Ga ljubi Ga živi Ga

dok se penjem ulicom Maksima Gorkog smešim se bezrazložno

golub leti ispred autobusa

hodam jako polako Požeškom ulicom i uživam

kao neko sam

kao bilo ko sam

zaboli me kada neko ružno govori o meni

sve brže posle tog bola osetim prijatnost

i oni koji govore ružno o meni su ljubav moja

smiren sporim hodanjem ugledah i kupih u kineskoj

prodavnici predivan bešuman sat za petsto dinara

ko ljubi sve može i sve hoće

još tri dana do 9. novembra 2010. godine

jutros se Verter ubio

Puni su — izbija dvanaesti! Elem, nek'

bude tako. Lota! — Lota, zbogom, zbogom!

poslednje Verterove reči koje sam jutros pročitao

slaviti ljubav slaviti

moja slavlja u toku godine

1. januar

početak godine. a od 2006. godine i početak knjige Miroslav Mandić i treće

desetogodišnje slike Plave ruže i prvog desetogodišnjeg filma Plavi film

7. januar

rođenje Bogića

2. februar

33. dan u godini

8. mart

odluka da hodam koju sam doneo 1983.

26. mart

Kajin odlazak

 24. maj — 4. jun

dvanaest dana pisanja 144 definicija umetnosti

1. jun

opet prvi jun

4. jun

Kajino rođenje

6. jun

Milomirovo rođenje

14. jul

početak rada Jednog čoveka 1971.

9. avgust

odluka da krenem put neba 1973.

 9. avgust — 15. septembar

33 poklonjenja 

15. avgust

Milomirov odlazak

15. oktobar

odluka da se ponovo bavim umetnošću 1980.

9. novembar

odlazak u zatvor 1972.

polazak na Ružu lutanja 1991.

9. novembar 2010...

21. novembar

 Aranđelovdan

 4. decembar

rođendan

25. decembar

rođenje Bogića

slavim

Uskrs

četiri godišnja doba

trenutak kad ugledam prve visibabe

trenutak kad ugledam prve laste

trenutak kad ugledam prve bulke

prve krompiriće

prvu zelenu salatu

prvo kupanje

prvo grožđe

preplivavanje Dunava

slavim skromno sa radošću u srcu

slavio sam sa bližnjima i slavio sam sam

slavljenje ushićuje

voleo bih da sa mnom proslaviš 9. novembar 2010. gde god da si i ko god da si

da osetiš spokoj u radosnoj duši i zanos u smirenom umu 

da Tii telo miriše zdravljem i lakoćom

da osetiš milinu prema svim bićima i milinu svih bića prema Tebi

svaka reč je slava samoj sebi i slava sledećoj

odoh na hleb i grožđe sa Želimirom Žilnikom

još jedan dan do 9. novembra 2010.

pozivam Te da slaviš sa mnom i proslaviš 9. novembar 2010.

proslavi ga u belom

proslavi ga lepša nego ikad

proslavi ga hrabriji nego ikad

proslavi ga sa onima koje voliš

proslavi ga petosatnim jebanjem

unutrašnjim pogledom po predelima svoje duše

nežno misleći na žuđeno

sa rečima koje ne smeš a želiš da izgovoriš

slavljeničkim pićem prihvati odbačene

slavljeničkim zalogajem nahrani izgladnele

slavljeničkom nadom ispuni obeznađene

slavljeničkim pravom oduži se obespravljenima

nepoznata obožavam Te

nepoznati divim Tii se

nepoznato verujem Tii

pada kišica. hodam polako. nije hladno. pomalo dremam

biti dostojan davanja

radujem se sutrašnjem danu ali sam i malo

tužan jer sam skoro uvek sam kad nešto počinje

da sebe poznaješ nikada mi se ne bi tako javila

da me poznaješ nikada mi to ne bi poslala

da sebe poštuješ izvinila bi mi se

da sebe voliš nežno bi mi se obratila

ljubim ljubim ljubim Te — nekada najbliža — sada tako nepoznata

svaku fotografiju Tvoje pičke bi prodali

za 144 evra i živeli bi večno i milionerski

mlad svih bića živi u meni i čini me dostojnim detinjstva

poklanjam se opasnostima odrastanja

jebem se sa opasnostima življenja

polako pada sumrak

odlazim

još

po

koja

reč

pogled blag

ovom

 pesmom

proglašavam

deveti

novembar

danom

svih

bića

313. dan u godini

2139. dan knjige Miroslav Mandić

to sam čekao ovih dana

to sam živeo svih ovih godina

9. novembra 1972. otišao sam u zatvor. bilo mi je dvadeset tri godine

čekale su me krize na smrt. nisam ni znao da će to biti moje drugo rođenje

i posle devetnaest godina

9. novembra 1991. sam krenuo na Ružu lutanja

desetogodišnje hodanje. desetogodišnje pisanje. desetogodišnje crtanje

a posle devetnaest godina

9. novembar 2010. postao je dan rođenja svih bića

sva bića su dobila svoj dan

sva bića su dobila svoj dom

dosta sa hegemonijom

posle trideset osam godina nema potrebe da činim bilo šta – samo da proglasim

mir mir

ljubav ljubav

besmrtnost besmrtnost

sve mi je žena

svemu sam muž

sva bića su mi deca

napolju sam. oblačno je i toplo. hodaću malo. u Gnezdu sam

ostavio sto prekriven belim čaršavom na kome su dve čaše dva

tanjira i sveća. ide mi se nazad. da nazdravim rođendanu svih bića

ispravio sam se i osetio pevanje tetovirane pesme na mojim leđima

ovo

je

tetovirana

pesma

Bogu

kojom

peva

Bog

hodam pored jezera. mislim na 9. novembar 1972. u kome sam krenuo

na robiju. bio sam mlada ranjena zver. proglašena krivim i osuđena na odstrel

tog dana sam se probudio kao slobodan čovek u malom stanu

Kaje Mandić u Patrijarha Čarnojevića 19 u Novom Sadu a završio sam

obespravljen na gornjem krevetu karantinske ćelije zatvora u Sremskoj Mitrovici

gledam u vodu jezera i mislim na 9. novembar 1991. u kome sam iz Londona

krenuo na Ružu Lutanja. sve što je postojalo zavisilo je samo od mene i jedna

Plava ruža je čekala da je stvorim a ja sam bio najnemoćnije stvorenje na svetu

krenuo sam u podne prvim korakom sa Zemlje i posle deset

godina hodanja sam uspeo da napravim poslednji korak u Svemiru

danas 9. novembra 2010. sam radostan jer sam na jezeru video

Malu Živahnu Šestogodišnjakinju i jer sam upravo kupio tri jesenje

ruže. mirišu mi na detinjstvo i slavlja koja su nas čuvala od bede života

bilo je to slavljenje rajskog života pre nego što je došla smrt

sedim za stolom i slavim — obnavljam raj u svim bićima

svečanost je rajsko stanje u kojem ne postoji smrt

Tebi

besmrtnost jebanja potvrđuje jebežljivost besmrtnosti

meni

9. novembar 2010. me je otvorio za sve dane u godini. to pevanje je preda

mnom. pevaću ga od proleća sledeće godine u četvrtoj knjizi Ja sam ti je on...

Bogu

1. januar — dan Pupoljka svih bića

8. mart — dan hodanja

4. decembar dan mog rođenja — dan plesanja

? dan moje smrti — dan pevanja

...

svi

koji

su

danas

slavili

sa

mnom

su

moje

telo

duša

i

duh

božiji

moja

večna

pesma

kojom

te

svim

bićima

ljubim

prvi dan posle 9. novembra 2010. još više

volim Žan-Žak Rusoa i sve koje sam voleo

krhkoliko

slobodnoliko

bogoliko

iscrpeo me je višegodišnji — jučerašnji — porođaj svih bića

prazan sam. hodam kao list na vetru

mojoj duši se pridružuje jedno odbeglo dete

fotografišem zelenu maramu koju nosi vetar

svekoliko

svetloliko

jebežljivoliko

vetar se baš raspevao

Tii i ja se volimo jer volimo vrapce

trske na vetru

da ništa ne radimo nego da samo ljubimo

orgazmoliko

odanoliko

besmrtnoliko

pre neki dan sam počeo da čitam knjigu Rebeke Solnit Lutalaštvo — istorija hodanja

zovem se Voleo Bih Da Sam Ti

vatra sam i nikada se ne igram vatrom

zovem se Volela Bih Da Me Jebeš

Svemir sam i neprestano sam u Svemiru

zovem se Volela Bih Da Ti Se Posvetim

put sam i uvek putujem sa jednom ružom

uživam u onima koji se predaju drugima

obožavam one koji se preobraze u drugog

ja sam preobražaj

rosoliko

istoliko

trenutnoliko

zovem se Tvojim Rečima Ljubiš Me

pupoljkoliko

gledam svraku dok leti preko neba

dva vrapčića se jure od drveta do drveta

ipak ću zakopčati gornje dugme na košulji

preći ću na drugu stranu ulice zbog promene

bezrazložno sam poskočio na trotoar

kao i ova dva dečaka i ja hodam po uzanom ivičnjaku

vežbanje ravnoteže je dobra stvar

mozak voli da se masira

um

umme

ummetnost

pacov je utrčao u ovu rupu

prvo sam osetio nekoliko kapi kišice na licu a onda sam je ugledao na vodi

evo kišice i na asfaltu

voli kiša da je volim

i ja volim da volim kišu

mnogo godina sam hodao pored Dunava — vode koja teče

sada hodam oko jezera — vode koja stoji

gnjurac je izronio sa ribicom u kljunu

uvek sam o jezeru mislio kao o oku

vrana je zavukla kljun u kesicu od kikirikija

pčela je sletela na maslačak

i na drugom maslačku je pčela

dolaze mi u susret ljudi ometeni u razvoju koji dirljivo drže za ruke jedni druge

deset vrana se šeta oko žene koja sedi na obali. očekuju još hrane od nje

ovo je muzika oblutaka po kojima hodam

plavim oblucima sam ispisao reč oblutak i fotografisao je

drveće je ogolelo. mirno je. odlazi u san

dva gnjurca se tuku oko ribe

dvoje ljudi se ljubi na stazi

čovek je prišao čoveku koji guli farbu sa vrata i rekao mu srećan rad

i šta su radili na kraju — pita mlađa žena stariju

ispratio sam Ivanu čamcem preko Save. otišla je sa prijateljima na Adu Međicu

vraćam se čamcem. gledam vodu

uzbudljivo je prelaziti reku

tek sada kada sam fotografisao ovaj ulični

poklopac mogu da pišem o onome od čega mi je muka

sinoć me je nazvao prijatelj i preneo mi želju urednika jednih

novina da im dam intervju o suđenju i mom odlasku u zatvor 1972.

radujem se kad me se neko seti ali sam odmah odbio kao i sve druge stvari koje odbijam

uvek me to tišti jer odbijanjem možda nekog povređujem a želeo bih da

odbijanjem dam mnogo više. sve ono drugo u koga verujem i ko i sam jesam

tišti me i jer osećam izolaciju i osuđivanje od ljudi — opasnost u kojoj sam

rekao sam prijatelju da je za mene odlazak u zatvor jako

važan jer sam devetnaest godina nakon toga otišao na Ružu lutanja

 a devetnaest godina posle Ruže lutanja proglasio sam Dan svih bića

ali kao što onda ljudi nisu želeli da čuju ono što sam tada pisao i stvarao

već to žele sada — ni sada ne žele da čuju ono što sada pišem i stvaram

prestao sam da dajem intervjue i da se pojavljujem u

ljudskoj javnosti kada sam 1998. obišao planetu Zemlju

od onda sam u Svemiru a to niko ne vidi

sve što bih želeo da kažem u nekom intervjuu nalazi se u mojim knjigama

moje knjige su moji intervjui

ono što me je nadahnjivalo u mladosti još me više nadahnjuje danas

 onima kojima sam se divio u mladosti danas se divim još više

loše stvari koje sam doživeo u društvu u mladosti sada su još gore

da sam danas dvadesetogodišnjak i danas bi me zatvorili

zatvor je često jedino mesto koje nas čuva od laži i licemerja ljudskog društva

jedna od osoba koja je doprinela da odem u

zatvor je otac jedne od meni najbližih osoba danas

rodila se kada sam imao dvadeset dve. one godine kada

sam pisao i stvarao stvari zbog kojih sam otišao u zatvor. upoznao

sam je trideset godina kasnije. i ona i taj susret iskupljuju njenog oca

jedna druga osoba koja je doprinela da odem u zatvor je danas ugledni

i nagrađivani književnik civilnog društva. on od civilnog društva čini društvo hipokrizije

i paravan za lošu savest svih onih koji su to društvo napadali kada se ono stvaralo

u tom intervjuu trebalo bi da govorim i o njima dvojici

ali u zatvoru sam bio da bih naučio da se borim sam sa sobom i da mojim

primerom pokažem da svako treba da se bori sa svojom krivicom i savešću

umesto imena prve osobe reći ću ime Miroslav Mandić

umesto druge osobe reći ću takođe ime Miroslav Mandić

nisam želeo da o svemu ovome pišem ali me je

ulični crveni poklopac lepotom i svojom ulogom otvorio

voleo bih da živim u društvu u kome bi svetska vest bila

konačno otkrivena lepota i uloga uličnog poklopca

uz najdublje saosećanje sa izginulim ljudima i katastrofama voleo bih da se

u vestima govori i o svim drugim bićima koja su poginula u tim katastrofama

kada bih bio sudija osudio bih sve sudije koje su sudile po nalogu moćnika i ideologa osudio

bih sve učitelje profesore cinkaroše korumpirane uglednike koji su živeli od laži

Bogu hvala što nisam sudija. i hvala petnaestogodišnjem mladiću koji se

zgadio nad vojskom i vlašću inače bih i sam u ime pravednosti postao veliki zločinac

pesnik sam i pevam sva bića. sva bića su i svi ljudi. pa

i otac bliske mi osobe i ugledni književnik civilnog društva

umetnik sam i stvaram vaskrsenje kojim će vaskrsnuti svi

svi poubijani svi zlostavljani svi proterani i sve ubice i svi zlostavljači i svi proterivači

dok čovečanstvo mnogo više pamti Aleksandra Makedonskog

nego Diogena. Hitlera nego Sofiju Šol i Belu ružu čovečanstvo će

biti zlostavljano od Aleksandra Hitlera Staljina Čerčila Trumana...

nekada sam jako voleo da čitam intervjue. kasnije da ih

i sam dajem. i sada bih voleo da dam jedan veliki intervju nekome

ko dobro poznaje moj život i moje delo ali takve osobe još nema

sva današnja blaženstva su o uličnom poklopcu i ni o čemu drugom

čitajući knjigu o istoriji hodanja setio sam se moje voljene

pre Ruže lutanja mnogo mi je pomogla njena knjiga. pogotovo što se kad god joj

je bilo teško zahvaljivala Bogu na toj teškoći. i gle čuda teškoća je tada nestajala

to zahvaljivanje je i meni mnogo puta pomoglo na Ruži lutanja

od danas ću je čitati svakoga dana na njenom sajtu

njen život je veličanstven. ona je jedno od najlepših bića koje postoji

njeno delo je tako veliko i lepo da je ona

 vrhunska pesnikinja i vrhunska umetnica

sve si življa ženo moja

sve si lepša Boginjo moja

Tii i dalje hodaš

radujem se što sve više osećam da i dalje žive oni koji su umrli

divim se svim hodačima i hodočasnicima koji su se iscrpljivali do iznemoglosti

ali za mene je hodanje uvek bilo umetnost jednog jedinog

umetnika koji je za jednog umetnika više od svih umetnika zajedno

medij sveukupnog umetničkog dela

stvaranje oblika hodanjem

plesanje i pevanje

danas, kada se navršava četrdeset dana od

 smrti moga muža Alija Saundersona, želela bih da u

Miroslava Mandića uđe i informacija o našoj godišnjici braka koju

sam sa našim zajedničkim prijateljima provela na Adi Međici, gde

i odakle smo rasuli deo njegovog pepela i time ispunili jednu od njegovih

želja, koju mi je rekao pre nego što je otišao. iako žudnja za tvojim telom i glasom

ne jenjava, volim sve više tvoju nežnu dušu i predobro srce, moj najdraži Ali. nadam

se da će nam se putevi ukrstiti makar još jednom i da ćemo opet doživeti onu dugu

razmenu pogleda u kom ćemo se prepoznati i da ćeš opet zapisati u svoj dnevnik

moj bože, ovu ženu oduvek gledam. gledaj me i dalje moja ljubavi

poslala mi je sms Ivana Đokić-Saunderson

život žudi da živi za ljubav

telo umire da bi zauvek ljubilo i bilo ljubljeno

ljubim Te ljubim moja ljubavi

jedna je ljubav

svi

smo

jedno

u

ljubavi

ljubav u neprestanoj ljubavi

ljubav za Lazara Sojanovića koga sam danas ugledao na ulici sa naočarima na kojima je jedno

staklo bilo zatamljeno. ako neko vidi Lazara neka mu prenese moju ljubav za njegov život i delo

predveče je — zahladilo je

pala je noć — otoplilo je i podsetilo me na to da

sam tri godine odlazio na most u predvečerje i svakoga dana

doživljavao pad temperature pre padanja noći i otopljavanje kad padne noć

noć je. dolazi zima. sivila. magle. hladnoće. beline i zimske radosti

ko god je negde ljubim ga

znam da ga i Tii ljubiš

neko

negde

je

svetinja

ko god je sam glava mu je na mom ramenu

ko god je sam grudi su mu na Tvojim grudima

neko

negde

zajedno

smo

hodanje

je

pevanje

pevanje

je

ljubljenje

perverzni su normalniji od normalnih jer normalni prikrivaju svoje perverzije

nema nikakvih razloga da ne budem jedan jedini razlog ljubavi

ljubav sama

ljubav u pevanju

pevaj me ljubavi

ljubim Te besmrtnosti

svako biće radošću umire za besmrtnost svih bića

besmrtnost je čedna jebačina

opšta jebačina reči

opšta jebačina bola

opšta jebačina dobrote

osmeh u srcu svakog bića

život za drugog

smrt zakonu

zakoni ubijaju besmrtnost

samo je velika ljubav ljubav

samo

je

velika

pesma

pesma

daj Bože da se nikada ne kurčim i da nikada ne budem pizda

kada sam juče ugledao ptičice na granama osetio

sam veliku nežnost i pomislio voleo bih da jebem ptice

jebem — predajem sebe

leteo bih i bio bih mali

najveća ljubav živi u najmanjem

najveća

pesma

peva

najmanjim

ništa nije seksualnije od predavanja

seksualnije od predavanja je prihvatanje

seksualnije od prihvatanja je poslušanje

seksualnije od poslušanja je ljubljenje

seksualnije od ljubljenja su ovih deset ptičica predavanja i prihvatanja

opšta jebačina svih Svemira u jednom jedinom Svemiru

opšta jebačina laži i istine u istinskom orgazmu

opšta jebačina protivrečja svih želja u nevinosti svake želje

kada se kaže opšta jebačina misli se na nešto loše

za mene je opšta jebačina nešto najnežnije

venčanje predavanja i prihvatanja

deset organizovanih ljudi jači su od hiljadu neorganizovanih

hiljadu organizovanih ljudi jači su od sto hiljada neorganizovanih

sto hiljada organizovanih jači su od deset miliona neorganizovanih

deset miliona organizovanih jači su od jedne milijarde neorganizovanih

šezdeset miliona organizovanih jači su od šest milijardi neorganizovanih

tako se vlada svetom

jedna mala država može da ostvari dominaciju nad svim ljudima

ali obično vladaju dve države koje su u sukobu

pre nego što dođe do sukoba dve države se bore da

svi ostali budu na njihovoj strani u borbi protiv suparnika

vlada se crkvom oružjem zakonom školom novcem propagandom i zabavama

vlada se preko raznih organizovanih javnih tajnih i kriminalnih društava

od pionirskih i sportskih organizacija preko uličnih bandi i

svih vrsta masonerijskih društava do penzionerskih organizacija

ono što me odbija od bilo koje organizacije

je odsustvo savesti kreativnosti i pevanja

neukus moći i bogatstva

zaglupljenost obrazovanošću

 zavisnost od zakona

dosađivanje zabavama

sva važnost i ozbiljnost organizovanih ne može

se meriti sa jednim korakom slobodnog čoveka

sva silina vladanja organizovanih ne doseže ni

do kolena jednom umetniku i njegovom ukusu

sva moć organizovanja nije ni do gležnjeva

jednom jedinom pesniku i njegovom pevanju

pesnik peva sva bića

sva bića su ljubav a ne organizacija

mir

radost

humor

nenasilje

dete

mlad

pupoljci

obluci

molitva dodirom

ukorak

izvoli me

Violeta je pronašla grešku u brojevima blaženstava koju sam napravio u 295. nedelji

ta greška se provlači sve do sada jer sam kasnije brojeve nanizao na tu grešku

ispravljanje greške je jedna od najmučnijih stvari a i oduzima mnogo vremena

rastužio sam se

pomutilo mi se u glavi

ljudske greške vrlo lako mogu da dovedu do atomskog rata

trudim se da ne pravim greške ali ih sigurno ima u Miroslavu Mandiću

hoću da uradim jedno a uradim drugo

dobro je makar da sam uvideo kako sam napravio grešku

prvi i poslednji broj blaženstva dana su jedno pored drugog i umesto da se

nadovežem na poslednji broj nadovezao sam se na prvi i greška je potekla

malopre je nestala struja. priključili su grejanje i u drugoj sobi Gnezda

ipak nisam ni za šta

ni Vikipedija se ne otvara

redigujući 297. nedelju naišao sam na lepotu broja dvadeset sedam

                        Valzeru u Satijevu sobu niko nije ušao 27 godina

1898-1925

Valzeru Tii si proveo u sanatorijumu 27 sedam godina

1929-1956

Valzeru Mendela je proveo 27 godina u zatvoru

1962-1989

Valzeru pre 27 godina sam se odlučio za umetnost hodanja

1983-2010

Valzeru 27 godina su 36 rađanja

36 puta po 9 meseci

to me je ozarilo

dvadeset sedam godina

trideset i šest samoporađanja

hodanje me je oporavilo

osećao sam lelujanje u glavi i boluckanje u srcu

sada se mazim sporim hodanjem i blagim vazduhom

šuštanje suvog lišća na granama me je naježilo

žena je sišla sa bicikla i na obali traži oblutke za sebe

uvek volim da čujem vetar

volim da slušam kišu

voleo bih da naučim da čujem svetlost

ovaj oblutak me je podsetio na miris varničenja

kamena o kamen koje smo kresali u detinjstvu

hodanje ispira

dugo nisam prolazio ovim putem kroz šumu

poznajemo se. bliski smo

brabonjci i miris koza

na mojim stepenicama nema više guštera

letos su mi mnogo značili gušteri

noćas je padala kiša

vidim joj tragove na putu kroz šumu

svinje riju zemlju

tri koke se šepure po dvorištu prepunom opalog lišća

fotografišem listove na kojima je preostala noćašnja kiša

fotografisanje je zaljubljivanje na prvi pogled

padanje kiše je za mene jedna od najuzbudljivijih priča

svetlost

najlepša

pesma

većina ljudi oko jezera me obilazi. hodaju žustro. ja hodam mekše i sporije

radnici na jezeru već nekoliko dana obaraju stara stabla

obavljaju jesenje i zimske radove

rade sve ono što nisu mogli letos. pripremaju jezero za iduće leto

kišica promiče kao prva rečenica jedne kratke priče

dvadesetak galebova stoji na ogradi kupališta a među njima i jedan gnjurac

ovo što si osetila je kap kiše na mom obrazu

ovo što si osetio je kap kiše na mom nosu

to što čuješ su električne testere kojima drvoseče seku oborena stabla

piljevina i istrulilo lišće se vrlo brzo pretvaraju u zemlju

sve živi jedno za drugo

samoćom živim poistovećivanja

samoća potvrđuje drugo biće. svako biće. sva bića

samoćom čuvam drugog od sebe

samoća se raduje svakom

samoća je umetnost podnošenja samoće

svaka kap kiše je jedno biće

sve kapi kiše su sva bića jedne kiše

konobar unosi žute jestuke da ne pokisnu

u Istoriji hodanja čitam o Vordsvordovim

hodanjima. nisam znao da je on tako mnogo hodao

u Istoriju hodanja prepoznajem mnoge stvari koje sam i sam iskusio

čitajući bilo koju knjigu prepoznajem istoriju pisanja u iskustvu svog pisanja

dišemo isti vazduh

stvaramo jednu ljubav

živimo jednog Boga

oko proleća iduće godine će biti polovina knjige Miroslav Mandić

klupko pisanja

lopta preplitanja

nit

bit

pupljenje

smiri se srce

otvoriću prozor da uđe malo vazduha

jako mi je prijao vazduh na terasi

jedan pas je protrčao ulicom

vetar je lelujao fikuse i zavese na terasama zgrada preko puta

poželeo sam da sam već na jezeru

da me noge vode

da gledam ptice i vodu

upijam nebo

ljubim svakog kog vidim

ali sam se smirio jer je lepo biti bilo gde

pogotovo u rečima koje stvaram — rečima koje me stvaraju

svaka reč produžava stazu bespuća

pisanje je prapoverenje u Tebe

pisanjem smo zajedno u Tvom čitanju

pisanjem sam neodvojivo jedno

popio sam trideset kapi eliksira za cirkulaciju i rad srca

možda ću otići u krevet da se sklupčam

da budem knjiga klupko

da telom budem Tvoje telo mom telu

možda ću otići na porno sajtove

da umom budem sveljubav

lopta klupko balon glob

nedostaju mi reči za loptu

teče nit

bituje bit

loptoliki pupoljak

ode

ode čovek

ode i ostavi za sobom ode

čekam Te svih ovih godina i tako saznah da dolaziš

obožavam Tvoj stomak

stomak posvećen stvaranju

otac je umro za mene

naučio me umiranju

otud mene u umetnosti

oblinom i celinom

svetinjom siromaštva

ivicom puta

kičmom

butinom

poistovećujućom

poklonjenje zadovoljavanjem

zadovoljenje je besmrtno i zadovoljava se besmrtnošću

besmrtnost zadovoljavanja je u pažljivom prepoznavanju

koren reči u hranljivom korenju

n

e

o

b

j

a

š

nj

i

v

a

je

jasna

pesma

dugim

putem

se

ukorenjuju

bokori

ruža

ružo

očita

ružo

putolika

ružo

jebežljivo

ruževljiva

ružo

mog

lutanja

ružo

mog

hodanja

ružo

mog

bivanja

ružo

mog

stvaranja

ružo

mog

pevanja

ružo

tvojelikog

boga

pevaj

me

pevaj

me

ružo

mog

pupoljka

jebi me jebi svetinjo ljubavnog svebivanja

subota je nedeljo moja

ljubi

ljubim

ljubim Te

ljubimo

ljubljeni

ljubljenim

Bog

ja sam azbuka jezika Božijeg

prvo slovo

prvi broj

prvi poljubac

prva pobuna

prvo jebanje

prvo lice

prva kazna

prva ljubavna patnja

prva slika

prvi pobačaj

prva knjiga

prvi korak

prvo hodanje

prvi put

prva ruža

prvi Svemir

sva bića

Bog

slavim Te u mom telu

Tii si Miroslav Mandić Muzej

najstariji trag je ovaj trag

konj kojim smo orali i putovali uja Živa Oprin i ja zvao se Putko

putuj putkolika moja reči

jebi me ružolika moja slobodo

besplatna pička je najskuplja pička

besplatni kurac je jedini kurac

igrački i napadački

strpljivo

viđenjem i proviđenjem

dodavanjem

iznenadno i neočekivano

istinom celerom i pavlakom

sinoć sam Ivani rekao da sam ovih dana pravio salatu od celera i majoneza

hteo sam da joj skrenem pažnju na celer i u trenutku sam

slagao jer salatu nisam napravio sa majonezom nego sa pavlakom

slagao sam da ne bih objašnjavao kako sam u poslednja tri meseca

dozvolio sebi da kupim jedanput maslac. dva-tri puta pavlaku. dva-tri puta

krem maslac iako sam od Nove godine odlučio da ne jedem mlečne proizvode

iako je laž bila potpuno bezazlena noćas me je probudila i uznemirila

osetio sam da nešto moram preduzeti

ili da to priznam Ivani ili da priznam pred svim bićima ili da to kažem kocki

i dalje neću jesti mlečne proizvode iako ću nekada možda uzeti nešto od

njih jer sam osim povrća ostao samo na majonezu margarinu i biljnom siru

sve ovo pišem iz tri razloga

da bih se zahvalio podržao i osnažio savest

da lepota istine u rečima kojima pišem nikada ne izgubi na svom sjaju

da bi drugi mogao da mi veruje još više

mnogo je teže lagati nego govoriti istinu — rekao je ovih dana Srđa Popović

ljubim Te ljubim savesti moja odana

ubrzavam korak jer temperatura naglo počinje da pada

volim da poverujem svakom

boli me kada mi neko ne veruje

ko mi veruje čini me besmrtnim

ko me laže i ne veruje mi ubija me

prija mi da se posramim pred svim bićima i tako oslobodim sebe

go spolja i iznutra pred svima. bez tajni i laži. to me čini tako srećnim

pada sumrak. osećam jezu života

snaga zamire. sve se u sebe uvlači

treba se pripremiti za noć. prepustiti se i verovati snovima

grobljanska vrata se još nisu zatvorila

proći ću kroz groblje... napao me je jedan crni pas

daj Bože da nikada nikoga ne izneverim

Zdravo Miroslave! Pre mjesec dana smo moja djevojka i ja

odlučili prvi puta duže hodati. Od Karlovca do Zagreba. I onda sam

se sjetio, pa kome bi bilo draže da to čuje nego tebi? Pozdrav, Matija

sačekao me je mejl od Matije koji je kao šesnaestogodišnjak čitaoRužu lutanja