Bog Miroslav Mandić Bog
Ti
si
417026
pupoljak
GROŽĐE LJUBAVI
zahladilo
isto je
odmiče
ne miče se
za početak dovoljno
Petar mi je upravo rekao da se u blaženstvima i na
fotografijama mog lica svakog dana vide sve promene
nekad si stariji deset godina. nekad si mlađi deset godina
radujem se tome
sve se vidi i na travama
sve se vidi
sve se zna
ostaje samo dobrota
pre neki dan sam u Žarkovu video vinovu lozu sa puno
budućih grozdova kako se penje do petog sprata zgrade
kako je samo dobra ta loza
ne stidi se da se daje
ljudi se stide da vole
plaše se da sijaju
skrivaju se iza smeha
skrivaju se iza ironije i depresije
iza nadmoći znanja i navika
svet zavisi od svakog i to bi svako trebalo da zna
jedna žena bacila je svoje dvoje dece sa četvrtog sprata i sama skočila u smrt
potreslo me je to. u kojem je to užasu ona bila. saosećam sa njom
ljubi samo ljubi
preplivaj
ne podrazumevaj
zvone zvona podnevne ljubavi
svakog podneva zvone
ne odustaju zvona ljubavi
dobra su zvona
ljubav zvoni na svačija vrata
do svih spratova
penje se grožđe ljubavi
VELIKI USPEH
kada je danas na Zemunskoj pijaci lepa Ciganka koja je
prodavala sunđere ugledala reč ljubav na mojoj slepoočnici viknula mi je
to je super. da li ti je to stvarno napisano. prišao sam joj i pokazao a ona
je rekla bravo to je najbolje što sam videla i onda je podigla palac da me
podrži a ja sam osetio najveći uspeh u mom dosadašnjem životu
uspesi moji
budući
trenutni
večni
uspesi svakog bića
vi ste Bog
Božiji
skromnost
stara monahinja i njena dva para ispletenih čarapa
moje lice pred Tvojim licem
nestajem u Tebi
ja sam žena koja me je danas pogledala
u trenutku mi se dala
u meni me pronašla za sebe
u sebi me oživela za sva bića
nepoznata
zauvek nestala
prelepa žena u Požeškoj
Tii me sada fotografišeš
fotografiši me tako da me vide sva bića
da vide kako ih ljubim
fotografiši moju ljubav
fotografiši ženu u Požeškoj
fotografiši Ciganku sa Zemunske pijace
stvori me besmrtnog
pevaj me večnog
i anđele i mog druga
fotografski aparat u Tvojim rukama
podseti me da Tii dovršim priču o izjebanoj ženi koja stvara mir u bićima
i muškarcu koji se izjebao i peva mir Svemiru
ozarenje
m
i
m i r i m
i
m
72. PUT PO 33 DANA
na šumskoj sam stazi
uživam
vijuga
spušta se i diže gore dole
zavija iza drveća
na nekim mestima je prošarana korenjem drveća
ponegde je osunčana
kao veliki kit leži pored nje staro veliko izvaljeno stablo
uvek se na šumskoj stazi čudim kako je nastala
osećam ljude koji je prolascima održavaju
užom stazom sam se ulio u širu na kojoj mirišu još sveža konjska govna
šira staza je kao korito nekog strmoglavljujućeg potoka
zastajem i gledam mahovinu na severnoj strani drveta
tiho i preporađajuće je u šumi
ptičica me je ugledala i odletela
šume su isprepletene šumskim putevima
šuma me smiruje
prigrli
raduje se što sam u njoj
šumi šuma
šumi se šuma
veliki crveni leptir na trulom stablu
i žuti leptir sa crnim tačkama je tu
hoda po zemlji. pomera se. neprestano diže i spušta krila
lepo je leptirima kod trulog stabla
leptiri su čudesno lepi
lepota krhkosti
ovaj list me je podsetio kako sam deset godina crtao lišće
šuma smiruje mozak
šumska staza me je spustila u podnožje
izašao sam iz šume
mislim šumu
šuma sam
ŽIVAHNO KAKO
želeo sam da pišem o nečemu ali mi je kocka rekla da ne pišem o tome
sada sam slobodan da pišem o bilo čemu
o istoj stvari u svakoj stvari
smiruje me Bahova muzika koju slušam
smiruje me dvanaesto elektronsko pismo
virtuelnog prosjačenja koje sam poslao
svakim blaženstvom odmičem kao i svakim korakom
približavam se
nema kraja odmicanju i nema kraja primicanju
usmine žude za usnama
uzalud žudi za uzaludnim
neko negde za nekim negde
u svakoj čestici prepliću se svi delovi Svemira
prašina se skuplja na mom stolu
k
r
k r h a k
a
k
grlim Te grlo
spava mi se a treba da krenem
dremaću u hodanju
treba da poboljšam disanje
kako primiti zemlju i zemlji vratiti
kako primiti vodu i vodi vratiti
kako primiti vazduh i vazduhu vratiti
kako primiti svetlost i svetlosti vratiti
kako neprestano biti živahno kako
kako primiti od zemlje i proslediti vodi
kako primiti od vode i proslediti vazduhu
kako primiti od vazduha i proslediti svetlosti
kako primiti od svetlosti i proslediti zemlji
ljubiti i samo ljubiti
kako primiti smrt i preobraziti je u besmrtnost
ljubiti i samo ljubiti
koračaj me
ljubi me
pevaj me
OVO JE PESMA
ovo je pesma za
treći milenijum
ovo je pesma za
četvrti milenijum
ovo je pesma za
peti milenijum
ovo je pesma za
šesti milenijum
ovo je pesma za
sedmi milenijum
ovo je pesma za
osmi milenijum
ovo je pesma za
deveti milenijum
ovo je pesma za
deseti milenijum
ovo je pesma za
jedanaesti milenijum
ovo je pesma za
dvanaesti milenijum
ovo je pesma za
trinaesti milenijum
ovo je pesma za
četrnaesti milenijum
ovo je pesma za
petnaesti milenijum
ovo je pesma za
šesnaesti milenijum
ovo je pesma za
sedamnaesti milenijum
ovo je pesma za
osamnaesti milenijum
ovo je pesma za
devetnaesti milenijum
ovo je pesma za
dvadeseti milenijum
ovo je pesma za
dvadeset prvi milenijum
ovo je pesma za
dvadeset drugi milenijum
ovo je pesma za
dvadeset treći milenijum
ovo je pesma za
dvadeset četvrti milenijum
ovo je pesma za
dvadeset peti milenijum
ovo je pesma za
dvadeset šesti milenijum
ovo je pesma za
dvadeset sedmi milenijum
ovo je pesma za
dvadeset osmi milenijum
ovo je pesma za
dvadeset deveti milenijum
ovo je pesma za
trideseti milenijum
ovo je pesma za
trideset prvi milenijum
ovo je pesma za
trideset drugi milenijum
ovo je pesma za
trideset treći milenijum
ovo je pesma za
trideset četvrti milenijum
ovo je pesma za
trideset peti milenijum
NEGO
hrska keks u ustima
topi se o nepce
prolazi kroz grlo
prvi gutljaj kafe
srčem gorko
to nisu moja čula to sam ja
prsti kojima kucam ovo blaženstvo nisu moji nego sam to ja
Tii nisi moja žudnja i Tii nisi Tii nego sam to ja
knjiga Silence Džona Kejdža koju mi je Vera poklonila nije moja knjiga nego sam to ja
moje misli nisu moje nego sam to ja
moje telo nije moje nego sam to ja
moj Jelen nije moj nego sam to ja
moje disanje nije moje nego sam to ja
moja planeta Zemlja nije moja nego sam to ja
moj Svemir nije moj nego sam to ja
moj prvi poljubac nije moj nego sam to ja
moj drug nije moj nego sam to ja
moje hodanje nije moje nego sam to ja
moja umetnost nije moja nego sam to ja
moja pesma nije moja nego sam to ja
moje mane nisu moje nego sam to ja
moja govna nisu moja nego sam to ja
moje reči nisu moje nego sam to ja
moj humor nije moj nego sam to ja
moje nego sam to ja nije moje nego sam to ja
moji snovi nisu moji nego sam to ja
moje poreklo nije moje nego sam to ja
moj ljudski rod nije moj nego sam to ja
moji konji nisu moji nego sam to ja
moja ponavljanja nisu moja nego sam to ja
moje ja nije moje nego sam to ja
moj Bog nije moj nego sam to ja
j
a
b
o
g
NEGO NEKO
nežnosti moja jutarnja
krhka krhkosti
počinju vrućine
sve se zabeli od svetlosti
pesmo
moja
ni
ne
postojim
samo
sam
ti
živeti znači biti dostojan velikih života
živeti znači biti dostojan života svih bića
živeti znači biti dostojan samog života
život i ne postoji nego je uvek u nastajanju
večni početak
dva su razloga zašto ne izbacim neka blaženstva koja nisu dobra
prvi — iz pijeteta prema bednim ljudima koji govore ma da se ne baci
drugi — sve što je nastalo ima svoj razlog i samim tim je dobro
pomislio sam na današnju pesmu ja sam bog
koja čeka da je napišem i obradovao sam joj se
do sada sam ih napisao sto devet
gledam ih ispisane na stolu
na mnogim su tragovi svakodnevnog rada za kompjuterom
prosuto vino
krugovi od mokre tacne za čaj
izlizanost hartije od miša
treba samo da izdržim
da svakog trena budem početak i kraj
sve između kraja i početka
srcem da mislim
umom da ljubim
nogama da letim
s
k
r
o
s k r o m n o s t
n
o
s
t
i
sloboda ljubavi je u ljubavi za slobodu
ljubav slobode je u slobodi za ljubav
livada poljskog cveća
cvetaju leptiri
miriše bosiljak
neguj me neko
VIŠE NIKADA NEĆE BITI KAO ŠTO JE BILO BIĆE SAMO JOŠ NEPRIMETNO ISTIJE I ISTIJE
devojka se sklonila da prođem. pogledao sam joj u lice i
rekao hvala. lice joj je u deliću sekunde sinulo Božijim osmehom
prelazim reskrsnicu preko crvenog. devojka na drugoj
strani ulice stpljivo čeka da se pojavi zeleno. kada sam joj
prišao rekao sam joj super je što stojiš. nasmešila se u bradu i
osetila da ona nije baš budala okružena manguplukom ovog sveta
evo me za kompjuterom
krenimo rizlingom
grožđem i svetlošću
iz dubine zemlje sunčevom vatrom u njoj raste slast grožđa
samo me pij voljena
volim gorčinu žalfije
gutaj me
ja sam pelin u vinu
ja sam eliksiri svih vrsta
čovek na putu
žena u predelu
mirišem na more
svuda sam u svakom trenu
pesma
svih
pesama
kurva kurvama
kupio sam danas dvadeset četiri drvene bojice za tristo dinara
svaka boja je lepa
kako su samo slatki mali gušteri
radujem se četvrtku — 14. julu ove godine
večnom tenejdžerskom subotnjem bugi vugiju
hej jebote ja — pa to je već 17:04h
pa zar mora opet to tvoje jebote
skromnosti skromnosti — radosti moja najradosnija — čuvam Te skromnosti
nežno mislim na hladnu vodu Dunava
dođi da preplivamo Dunav ove godine kad mu se voda malo ugreje
da ga plivamo i preplivamo polako
plivajući ga i diveći mu se — predajući se toj velikoj vodi koja neprestano i obilno teče
sam Dunav uživa u toj velikoj količini vode koja teče
uzbuđuje me svako ko se daje
poštujem svakog ko daje svoj novac drugima
obožavam svakog ko razume da njegov
novac nije njegov i zato ga daje drugima
živim za svakog ko život daje svemu i svima
krv sam koja teče žilama svih bića
ljubim
te
ovim
pokretima
TARAŠ — LUČANI
upojedinjujući se čovek ubija biće u sebi kojim se ujedinjuje
znoj ostavlja tragove soli na mom vratu
omašujemo se — slava Božija
pitaj me da Tii pričam o butinama
ne pitaj me jer ni prošli put me nisi pitala
crvene ribizle pored puta
kupus pod dolmom
pljusak po voćnjacima i povrćnjacima
Taraš
Lučani
misterijom se jebu i venčavaju prostori
mistrijom vaskrsavaju polovi u ljubavi Božijoj
izdašnost hleba nasušnog
nasušnost hleba nadnaravnog
ujedi me — ujedini se
predao sam se Tvom prepuštanju
sunčane uvale
neprikosnovena čednost
vapaj pevanja za jebanjem
jebanje vapaja za pevanjem
pevanje jebanja za vapajem
vapni me vapaje
milinom me umilno u sebe umili
svakom mojom porom se otvori
zgodnom prilikom preporodi se
joj sunčane uvale
plavetnilo
morsko
nebesko
okeansko
tako blizu a tako daleko
znoj mi se sliva niz grudi
klizi ka pupku
UTOČIŠTE I RADOST SVAKOM BIĆU
hej 22500. danu mog života
hej danu koji si Tii dan samom sebi
gde Tii je noć danu moj
sve što je bilo do sada u ovom blaženstvu je
sve što će biti je u ovom blaženstvu
sve što je sada je u svakom blaženstvu
voleo bih da fotografišem malene guštere
na današnji ili sutrašnji dan pre četrdeset godina desio
se jedan od najvećih slomova i preokreta u mom životu
slavim Te vrućino
revolucijo nepovređivanja
gde god da ste sa vama sam odbegla deco
gde god da ste sa vama sam deco koja ste sama sebe ubila
kolenima ispovesti — kolenima iskupljenja
gde god da si Tvoja ljubav je izvor ljubavi svim bićima
tek ću hodati
tek ću ljubiti
tek stvarati
tek pevati
tek
već
sad sam se setio kako mi je u mladosti jedna žena rekla da je
za svaku ženu najveće prokletstvo da mu padne pored mene
to je za ženu isto ono što je za muškarca opičio sam kurcem o ledinu — rekla mi je
isto je istom isto a istom je isto isto
a
me
vodi
ka
a
a
me
vodi
ka
vodi
stopala u nebu
očevi vole da jebu svoje
majke vole da se jebu sa svojim
stranac hoda po vrućini
monahinja
dolmom
elektricitetom
veštačkom inteligencijom ljubljenom
LJUBAV SEKSA
hej 22501. danu mog života
prepoznaješ li me ludorijo moja
živa rečenico koja me oblikuješ i ljubiš
Tvoj sam
čednost čednosti
ritmovi svih ritmova
sloboda
bratstvo
jednakost
krug se vrti u krugu
istina se istini u istini
šuma je šumar šumi
Marija Magdalena
. — tačka
. — Gala
svemirski Tii mašem Nemanja Bjelogrliću
princezo prosjaka
prosjače princeza
šumar je odan šumi
mlade krave pasu u dolini
divljakuša s početka blaženstva svetim
jebanjem preobrazi se na kraju blaženstva u plemkinju
čeljusti odanosti
ovih dana se kupam dva puta dnevno
potapam
plivaš kao orka — kaže mi Mirjana koja se kupa u blizini
potapam se i mislim pod vodom
stvaram oblike mističkog jezika kome sam odan
mistički pesnik — muž umetnosti
pesnik mistike — žena umetnosti
šumaru odanosti
drvosečo prijateljstva
smrt je preobraženje
seks ljubavi
ČETRDESET GODINA JEDNOG ČOVEKA BOGA
22502. danu mog života
pre četrdeset godina napravio sam prvu fotografiju
Jednog čoveka. danas sam napravio četiristo osamdesetu
prožima me seksualnost svih ovih godina mog života
prožima me seksualnost svakog bića
malopre sam pročitao kratak dnevnik
Jednog čoveka. evo nekoliko zapisa
juče sam se u Dunavu kupao po pljusku
svaku fotografiju Jednog čoveka treba napraviti veličine 50/35
santimetara i taj niz izložiti u prirodi ulici gradu reci vazduhu...
u ovom trenutku to je niz od 168 metara
bezrazložna nada mi je jedina nada
sam. odbačen. ostavljen. dečaštvu odan
ja sam čuvar ljubavi. čuvar ljubavi stvara ljubav
mirom i trajanjem stvaram ljubav
stanje ljubavi prethodi stvaralaštvu
pre dva dana sam izlepio fotografije Jednog čoveka
nisam to radio dve godine. delo je sve čudesnije. sve više postaje
živo delo. zahvalan sam Bogu jer mi je omogućio da i ja jesam Bog
ne znam kada sam postao Bog. kao što ne znam ni kada sam
postao čovek ali sada ovaj dnevnik nazvah dnevnikom Jednog Boga. u
ovom trenutku odlučujem da ime rada Jedan čovek promenim u jedan čovek bog
3. avgust 2008.
svršavaš mi u usta — Bože — jedini čoveče
svršavaj mi Bože u usta i nikad nemoj prestati
poslednja fotografija jednog čoveka boga biće fotografija
mog lica odmah posle umiranja. ako bude nekog da je napravi
pružam Tii ruku Miroslave Mandiću koji si pre
četrdeset godina izložio svoje lice svim bićima
čudesno je tako obično
običnost najčudesnija
zaista nikada niko nije umro
zaista svaka ljubav obesmrti svako biće
zaista sam venčanje
zaista je svaka reč moje lice
zaista svakom biću želim uspeh
zaista je lice svakog bića lice Boga
zaista nema humora bez odricanja od humora
zaista plešem
zaista je moja pička lepotica
odana dečaku
zaista je moj kurac dobrotan
predan devojčici
zaista je nevažnost preporađajuća
zaista je neprimećenost božanska prisutnost
zaista je ljubljenje jedan jedini jezik
zaista je jedan čovek Bog
b
o
g
PLIVAJUĆI PEVANJE
danu mog života
matematiko kalemljenja
vetar po goloj koži
divlji ringlov
okupaj se u svežoj vodi ovog blaženstva
znoj lije sa mene po celom telu
miluju me potoci znoja
miris dinja u svežini jutra
umetnost nadovezivanja
prezrelu kajsiju sam podigao sa asfalta i pojeo
gospodstvo je nepovređivanje
vrelina se zavlači u zgrade i stvari
umetnost nomadskog razgovora je jebeno dobra stvar
samo me pogledaj
evo Tii moje srce u rečima
evo Tii mora
doboko plavog
nauka-tehnika-ekonomija-profit
dete heroj
sloboda bratstvo jednakost svih bića
stvaranje ljubljenja
ljubljenje verovanja
verovanje bivanja
bivanje lutanja
lutanje ruže
ruža puta
put ja
sve više curi znoj
lije
kiša znoja
klizi mene po meni
volim Te prijatelju
grožđe nam zri
NOVAC KOJI SAM STVORIO PADA KAO TOPLA KIŠA NA SVA BIĆA
ne očekuj od današnjih blaženstava ništa posebno
evo me
pomeram se celim telom
plačem
žabe moje volim vas
ugrejte se kolena moja
ljubim — ljubim Te — zato Tii kažem — Tii nisi dostojna moje ljubavi
ugrejte se stopala
miriše bosiljak
nežno mislim na maslinovo i suncokretovo ulje
jutros sam saznao da dolazi nova ekonomska kriza
da dolaze novi ratovi da bi skrenuli pažnju sa
bede i usput još više napunili džepove pobednika
ne odustaj ljubavi moja
zapevaj
pesmo
preporodi se pičko
probudi se kurče
ne bojim se pohlepe
ne bojim se nadmoći
kružim kružićima
novac svim bićima stvaram
juče sam igrao fudbal sa Mirjanom
dobra je bila lopta
danas me bole Ahilove tetive i pete i srećan sam
znanje o putu je ništavilo u odnosu na put
znanje o ljubavi je ništavilo u odnosu na ljubav
knjiga znanja je ništavilo u odnosu na znanje knjige
neprijateljice moja ljubim Te
subota je. ističe nedelja u kojoj nije bilo nikog da sa
njim proslavim četrdeset godina jednog čoveka boga
nepoznata moja proslavimo ovaj tren
čestitost prosjaštva srce mi para
zahvalnost siromaštvu
uzbuđenje dobrotom
bog
bogu
bog
RAD RADOSTI
ko god želi da bude u sada neka bude u mojim blaženstvima
sad vetra
sad orgazma
sad pravde
sad bezbrižnosti
sad bezrazložnosti
sad teških grudi
sad plavih žilica butina
sad daje svoj život svakom sad
svaki Jovan
pesma šuljeva
ljubav za skvrčena stopala
odanost velikim areolama
dečačko herojstvo svaku devojčicu očisti od važnosti
samoća devojčice približi svakog dečaka ljubavi
zemlja se raduje da rađa
drveće se raduje da se propinje
nešto žudi da bude pogledano
ja sam svejebačina — jedini lek protiv ljubomore — jedna jedina ljubav
volim da orem Svemir
volim da ližem nelizano
volim da prigrlim neprigrljeno
evo Tii jedne od bezbroj kombinacija jednog jedinog
srećan rođendan mojoj dvadesettrogodišnjakinji
šaljem Tii radost mog tela koje se uvija oko Tvog tela dok slušam ovu muziku
ovo ja plivam pod vodom
ovo se potpisujem pod Svemirom
ovo klečim u Tvom srcu ljubeći sva bića
ovo kličem svim klicanjima koja su spasila ljude od učmalosti
volim da ljubim jer ljubljenju nema kraja
volim da jebem jer jebanja nema bez ljubavi
volim da sam jeban jer jebanosti nema bez vaskrsenja
volim što pevam i ovo blaženstvo
sve se svemu podaje
kroz otvoren prozor dopire vrelina dana
kažu da će večeras zahladiti
spavam go ali se znojim celu noć
sve je dobro. i hladnoća i toplota. i kiša i sneg. i vetrovi
svaka reč je dobra. svaki pokret. svaki broj. svaki zavet
veliki prekookeanski brod odvaja se od doka
zvone zvona na kravi
magarac njače
kobila se smeje
Fernando Pesoa piše
nepovratno je ovo što pišem
bretela joj klizi niz rame
silazi polako niz stepenice
zagledao se u svoju misao koja ga gleda
lopta leti visoko
sve jedno drugo privlači
ljubav je jedna
vijuga kolona mrava
smokve su sve slađe
sedi ovde i spusti noge u more
magarac još njače
utorak je
voda jezera je sve toplija
nikada ne zaboravi da si voljena
nikada ne zaboravi da si ljubljen
niz stablo drveta sliva se smola
seksualnost se podaje dobroti
mišljenje se podaje pevanju
leti
pridruži
joj
se
r a d o s t i u l e t u
HVALA BLAŽENSTVA
bez volje sam
sinoć mi se na kupanju zapušilo levo uvo i još se nije otpušilo
jezik je ponovo počeo da me peče
nikakav sam ali od toga jedino mogu početi
nadam se da će mi sa svakim blaženstvom biti bolje
zaista mi se spava
voleo bih da pročitam knjigu Život Kit Ričardsa
kupiću je danas ako je ima na Banovom brdu
kupa mi se ali ne znam da li je dobro da se kupam zbog uva
smiruje me pomisao da sam u rukama Boga
tako su blage dobre pomisli
sinoć sam pomislio da bi za vreme 33-dnevnog pisanja
Pesme o pesmi možda najbolje bilo da čitam Psalme Davidove
svetlost sunčeva se pojačala. pomislih — kupaću se
ako misliš da bi nešto drugo bilo bolje da čitam za ta 33 dana Tii mi javi
javi mi makar i posle milion godina
ovo blaženstvo je svedočanstvo o toj 1.002.011-oj godini
baš mi teško idu današnja blaženstva
ali odmiču
sada se već golim okom može videti da sam se odvojio
samo što nisam poleteo
pčele
laste
Cigani ljubim vas
zatvoreni ljubim vas
zlostavljani ljubim vas
živote ljubim Te
besmrtni živote Tii pevaš život besmrtnosti
poklanjam se Tvojoj ljubavi
kučka liže plemenitost
slika lepote peva dobrotu reči
nosim pregršt dobrih reči u naručju i predajem ih Tvom naručju
dremam
zevam
HEROJSKI
popio sam kafu a nisam ni jedno blaženstvo napisao
mučim se
nije mi se ni ustajalo
juče sam umesto trinaest kilometara hodao samo šest
sve je to dobro. i to je poezija
gužvanje
omekšavanje
senzacije u glavi
ribao sam malo po kupatilu šporetu i sudoperi
isekao nokte
napravio drugu kafu
crvene krave vole ljubičasto nebo
dragocena je ova nemoć
ljubim vas monahinje i monasi
ljubim da izdrži svako ko posustaje
baš su slavna ova blaženstva koja teško pišem
da me ne zaboli stomak od previše kafe sada bih napravio i treću kafu
herojski je pisati i bez kafe
herojski je pisati bez ikakvog herojstva
izdrži Miroslave izdrži
za malenim žudi veliko
malene su zvezde na nebu
sa zvezda planeta Zemlja se ni ne vidi
ni ove reči se ne vide
iako se ne vide ove reči postoje
jesu
ljube
ceo Svemir prigrle na svoje grudi
usnama ljube svako biće
isteglio sam se od zadovoljstva
kap ljubavi je dovoljna za ceo Svemir
za deset minuta podne
podne
VENČANJE
sinoć sam uz pomoć Biljane Rončević nadoknadio
prekjučerašnjih sedam kilometara i napravio još tri kilometra viška
hodali smo do Rakovice pa posle po mraku kroz šumu
divno je kako mrak uzbuđuje i plaši
posle dužeg hodanja pete i Ahilove tetive me više bole
problem sa uvom još traje a i senzacije u glavi
plove veliki glečeri
miriše seno
podrhtava stomak trbušne plesačice
svako je čudo Božije
život nije neprestano rađanje i umiranje nego je neprestano venčanje
u tajni venčanja je tajna bića
jednog jedinog bića
laž je smrtonosna i dosadna
nadmoć je glupa i ružna
venčavaju se leptiri i cvetovi
venčavaju se slonovi i miševi
venčavaju se prostori i vremena
zovem se Miroslav Mandić Prvovenčani
Miroslav Mandić Tvoj Jedini Muž
Miroslav Mandić Tvoja Jedina Žena
neka Tii bude
šaka desna je na najvećoj udaljenosti od leve šake
svezagrljaj
da me ne zaboli stomak od previše kafe sada bih napravio i drugu kafu
volim kad male promene čine da još više volim
oduvek svemu prepisuje oduvek
zauvek svakog daruje sa zauvek
oprani posiveli veš i odeća se suše na terasi siromašnih ljudi
jučerašnja dvadeset tri kilometra su jučerašnji
današnji kilometri me tek čekaju
svakog trena sve ispočetka
venčavanje
odobravanje
leptiri u rečima
LEPO JE PISATI PESME
niko
me
ne
sprečava
da
napišem
najlepšu
pesmu
ikada
napisanu
sve
što
pišem
je
pesma
svaka
pesma
je
najlepša
pesma
dok
mi
vetar
nosi
miris
lavande
u
lice
moje
srce
pati
za
tvojim
srcem
sve
pesme
pevaju
ljubav
svaka
pesma
je
bog
za sedamnaest dana počeću da pišem Pesmu o pesmi
sve sam krhkiji
uživam u Životu Kit Ričardsa
uzbuđen sam svačijim životom
svačiji život je jebežljivo dobra priča
svako je pevač svog života
šta radiš — pevam svoj život
svačije ime i prezime je misterija
do
skoro
ovo
ne
bi
ni
bila
pesma
od
skoro
ovo
je
sam
bog
slava
sam
tvoja
odjednom breskva
lopta plasirana u prazan prostor
ludakinjo moja najljubljenija
mirišeš na odanost
vekovi
su
potrebni
da
bi
se
napisala
ova
pesma
ni
trenutak
nije
potreban
da
bi
život
živnuo
ni
život
nije
potreban
da
bi
se
baš
ti
moja
ljubavi
prepoznala
u
ovoj
pesmi
ako nekoga voliš pomisli na odbačene makar zbog mene
jebote
i
dalje
curi
p
p e v
v
a
t
e
t
o
t e t o v i r a m
i
r
a
m
porađam stvaranje
stvaram pevanje
p
e
s
m
a
j
e
s
a
m
o
z
a
h
v
a
l
n
o
s
t
majke
mi
moje
božanstveno
je
dobro
je
čitati
i
živeti
ovu
pesmu
Ivana mi je upravo rekla da je Ejmi Vajnhaus zauvek otišla