Bog Miroslav Mandić Bog
Ti
si
416921
pupoljak
BEATE I LAZAR
suze mi liju
svest savesti
savest svesti
adrenalin dobrote
tajna
pesme
je
u
jednom
jedinom
dahu
ljubavi
svakom
biću
vežbanje drugog obraza je jedina borilačka veština
radujem Tii se iako još ne postojiš
radujem Tii se tek kada si tu
tu
put
putujem Te pute
putuješ me ružo
upravo pomislih — istetoviraću put i ružu na Tvom telu Bože
sliku puta ispod koje piše ruža
sliku ruže ispod koje piše put
samo sam igra svih bića
igram se sam
pulsirajući jednim jedinim srcem
volim svakog ko voli srce
volim svakog ko voli mozak
ljubim svakog ko voli pičku
pevam svakog ko voli kurac
juče mi se otvorilo
reč ja je ime Boga
zamenica ja je zamenica kojom se služe ljudi govoreći samo o sebi
nekada se osećam kao da nemam krila
suzama se još lije
letim suzama
suze dozivaju suze
joj kako je Tvoje srce dobro
joj kako je Tvoje srce lepo
Beate
Lazare
JA SAM JA SVIH I SVEGA
Život svijeta se odvija prema nečijoj volji – netko tim životom čitavog svijeta
i našim životima vrši nekakvo svoje djelo. Da bi postojala nada u shvaćanje smisla te
volje, potrebno je prije svega ispunjavati ju – raditi to što od nas traži.
Tolstoj
uzbuđen sam nečijom voljom koja vrši nekakvo svoje delo
zamišljam i prepuštam se tom čudesnom delu
dodirneš li svoj nos uradili smo istu stvar na radost svih bića u tom delu
milino
violinama
milino
uličnim uglovima
milino
konjskim rzanjima
ponekad moje pisanje nije ništa drugo nego rzanje
nastavak naših razgovora na uglu
violinsko među prstima
žedan sam Te prijatelju
željan sam Te prijateljice
sve Te više volim sa svim Tvojim manama i sve više sam protiv svake od njih
samo Te duša i dobrota odane kurve može sačuvati od sebe same
svaka grupa sa najdubljim poštovanjem prihvata
onog ko je priznao zlo koje su činili članovi njihove grupe
nisam ovo napisao baš najjasnije ali sve je jasno da jasnije ne može biti
svaka grupa najstrašnije osuđuje kao izdajicu
svakog ko je priznao zlo koje su činili oni sami
zlo su načinili naše majke i očevi i njihove majke i očevi
zlo činimo i mi i njihovi jer prikrivamo zlo naših majki i
očeva i plus obavezujemo našu decu da prikrivaju naše zlo
svim bićima nestaju naši i njihovi i dobrota
jednog jedinog bića prožima sva bića
seks je predavanje sebe drugome
ljubav je predavanje sebe svima i svemu
ja sva bića
ja kolenopokleknuća
ja radost duše
ja Tii
ja rečju ja pevam zamenicu ja u svakom biću
ja sam Tvoje ja. Tii si svoje ja
ponekad je pretencioznost jedina nepretencioznost
ja sam ja svih i svega
ponekad je nepretencioznost jedina pretencioznost
ja ozarenosti
ponekad je ozarenost jedina skromnost
ja skromnosti
ponekad je skromnost jedina ozarenost
MIROSLAV MANDIĆ SVAKOG DANA
divljenja. moljenja. iskupljenja
ispovedanja. poistovećivanja
oboženja
drugarstva. prepoznavanja. jebanja. celjenja
nežnosti. pažljivosti. strpljivosti
muzika. čitanja. samovanja. slaganja
odanosti. istrajavanja
primanja. davanja. zahvaljivanja
solidarisanja. saosećanja. odlučivanja. nastavljanja
pevanja
plesanja
put
ruža
prolepšavanja. odobravanja
ganuća. poslušanja
stvaranja. otkrovenja
odobravanja. prolepšavanja
jednostavnosti. ponavljanja
umanjenja. uvećanja
zanosi. smiraji. smirenja
kruženja. preplitanja
hodanja. pupljenja
poklonjenja
lice
svim bićima
disanja. harmoniziranja
sagledavanja. besmrtnosti
zavetovanja. prevazilaženja
bivanja. radosti. preobraženja. postanja
jedno. vaskrsenja
istine. slobode. hrabrosti. nemoći
pisanja. crtanja. fotografisanja. ćutanja. govorenja. sajtovanja
ja
OSMEH SMEHU
krećem
bespuće
samo reči
nikog
dobrota lepote
sva bića
konj u kobili
odanost srca
istovetnost uma
reč sledi reč
ravnoteža
ja sam svaka reč koju napišem
život svih bića
ljubav za svako biće
matematika konkretnog
muzika apstraktnog
film reči
film
pesme
lepota dobrote
jedno je jebanje
jedno venčanje
Angelus Silesijus
veselo
ne povlađuj sebi sine moj
gledam vas reči moje lepe ste kao ruže
gledam vas reči moje dobre ste kao put
uživam da gledam kako se pojavljujete pred mojim očima
mistika stvaranja
mambo kukova
radost jer pišem ovako kako pišem
zahvalnost jer ne mogu da pišem drugačije
jednostavno
Bog
MIROSLAV MANDIĆ POBUNA PROTIV ŽENA
pobuna protiv žena
iznenadna
pobuna izvedena ljubavlju
pobuna oplemenjivanjem i nepovređivanjem
Miroslav Mandić pobuna protiv žena posvećena je Tebi ženo moja i
svim ženama koje su stvorene divotom i oplođene plemenitošću Božijom
Miroslav Mandić pobuna ne povređuje nijednu
ženu nego podstiče na divotu i plemenitost
nikada nisam sreo ženu koja se pobunila protiv ženske kulture
poznajem samo dva muškarca koji su se pobunili protiv muške kulture
sam sam se u šesnaestoj pobunio protiv muških
ubijanja i zločina koji se proslavljaju mitovima i u školama
muškarci ubijaju jedni druge. žene obesmišljavaju jedna drugu
ceo život proveo sam saosećajući sa ženama
sada mi se sve to smučilo jer sam mnogo puta osetio bezosećajnost žena
pre svega prema svojim partnerima sa kojima se
podmuklo sumanuto i do istrebljenja bore za dominaciju
žene su nepodnošljive svojim zavođenjem i
nesposobnošću da se otvore i prime sve u sebe
egoistične su do ništavila
ukidajući svoju seksualnost u neprestanoj su incestuoznoj vezi sa svojom
decom ne dozvoljavajući im da se od njih odvoje i prenoseći na njih sav greh
muškarci varaju žene svojim vlasništvima i oružjima
žene varaju muškarce svojim materinstvom i decom
muškarci dominiraju nad ženama svojim herojstvima i sistemima
žene dominiraju nad muškarcima svojim žrtvama i haosima
muškarci proslavljaju ubijanja i njima vladaju
žene su opijene materinstvom i njime vladaju
naravno
dogod postoji vlasništvo ženama pripada polovina vlasništva kao i svih ostalih stvari i
naravno da je žena u postojećem sistemu izložena nasilju muškarca i da je to neoprostivo
ženo moja pridruži mi se — sve žene pridružite mi se
ovo je nenasilna pobuna protiv žena i ženske kulture
celite
sve žene pobunite se protiv žena i ženske kulture
svi muškarci pobunite se protiv muškaraca i muške kulture
celjenje
sve žene pobunite se protiv muškaraca i muške kulture
svi muškarci pobunite se protiv žena i ženske kulture
isceljujte
žene ugledajte se na retke žene
ljubite jedna drugu
Penelopu. Majku Božiju. Rabiju. Majku Terezu. Emili Dikinson. Gertrudu Stejn. Nadeždu
Mandeljštam. Simon Vejl. Bili Holidej. Ulrike Majnhof. Isidoru Sekulić. Ejmi Vajnhaus...
ljubljene moje odan sam vam i ljubim vas
ni žena ni muškarac nego dete
ni dete nego svaka mlad
ni svaka mlad nego svako biće
ni svako biće nego sva bića
ni sva bića nego Tii
ni Tii nego ja
ni ja nego Bog
pupoljak
SAMO SVE I TO SAMO OD SEBE I SAMO PO SEBI
dve žene su mi rekle da su se i one pobunile protiv žena
petoro ljudi me je podržalo u pobuni protiv žena — time
pobunu proglašavam okončanom da ne bi završila u trijumfu i pobedi
svetinjom humora čuvam svetinju
samo
krhkost
sve
samo sve jeste sve ostalo je bol
sve ili ništa
zbog straha od svetlosti i straha od ništavila bira se osrednjost
osrednjost ili ništa
zbog nepodnošljivosti osrednjosti i straha od ništavila upada se u bedu
beda ili ništa
zbog straha od ništavila ostaje se u bedi
odbacujući sve ljudski progres završava u bedi
nemaš Tii problem sa drugima Tii imaš problem sa mnom
nemaš Tii problem sa mnom nego sa sobom
a sa mnom imaš divote koje ne gajiš i ne živiš i otuda
problemi koje imaš sa mnom i sa sobom i sa drugima
moj voljeni ništa na ovom svetu nije moje jer sve sam to ja
moja voljena kad nekog oslovim sa moj govorim o
kakvoći i istovetnosti a ne o svojatanju i pripadanju
čestice moje vi ste moji golupčići
ćelije moje vi ste moje golubice
vibracije moje vi ste moje uspavanke
svetlosti moja Tii si moje jagnje
hodanja moja vi ste moje lastavice
lica moja vi ste moje trave
pičke moje vi ste moji pužići
kurčevi moji vi ste moji vrapčići
teorije moje vi ste moji oblačići
maleno moje Tii si moje veliko
veliko moje Tii si moje maleno
tepanje moje Tii si moje spoznavanje
spoznavanje moje Tii si moje prapoverenje
prapoverenje moje Tii si moje vaskrsenje
srećan sam kad me rasplače lepota pesme
sve pesme su himne
vrhunac hodanja su tišina muzika i plesanje — o tome bih danima
vrhunac stvaralaštva su ljubljenja i jebanja — o tome bih godinama
vrhunac pevanja je poistovećivanje — o tome bih večno
je'n dva tri — haj'mo ponovo
krhko
PRE DESET GODINA
pre deset godina na današnji dan 8. novembra 2001. završio sam Ružu lutanja
deset godina sam hodao
deset godina sam crtao
deset godina sam pisao
deset godina sam gradio most između milenijuma
deset godina stvarao Plavu ružu u Svemiru
koracima sam obišao planetu Zemlju i nastavio da hodam Svemirom
Svemir je postao mera mojih koraka
ljubav je postala kakvoća mojih udaha
stvaranje je preobražavanje
pevanje poistovećivanje
sada je sve to bilo završeno. osećao sam kao da sam
sa ramena skinuo veliku planinu koju sam sve vreme nosio
Nadi Petronijević-Čović bila je četrdeset četvrta
Nada je jedina bila na početku i na kraju Ruže lutanja
zamisli milinu u svojim grudima
to si ti Miroslave u mojim grudima
kažeš
svetlost je saginjanje
jako uživam u Tvojoj pameti koju niko ne primećuje
jako uživam u Tvojim porazima koji Te samo potvrđuju
da li si nekada mislila na način slonice
da li si nekada svršavala kao Svemir
da li si se nekada jebala sa dolazećom zimom
da li si nekada otvarala knjigu kao da otvaraš svoje srce
da li si nekada sumnju u sebe zamenila verom u drugog
da li si nekada u repu svoje kičme osetila raj
da li si nekada iskusila da si Vilijem Blejk
da li si me nekada sledila u visinama
da li si me nekada podržala u poletanju
da li si nekada pitala sve što ne smeš ni da pitaš ni da se pitaš
Ružu lutanja završio sam sa 82.025.168 koraka ili 62.339 kilometara
danas sam na 7522. kilometru Pupoljka hodanja. jednog savim drugačijeg
hodanja. na Ruži me je bolela desna Ahilova tetiva na Pupoljku leva ali i leva peta
fotografisao sam prvu i poslednju Travu na Ruži i
staviću ih na sajt. fotografisao sam i fotografiju mog lica
prvog i poslednjeg dana Ruže lutanja i staviću ih na sajt
već nekoliko meseci muči me program za sajt i to me jako iscrpljuje i čini nemoćnim
pre deset godina je bio isto ovako sunčan i topao dan kao i danas
ne mogu da postavim fotografiju lica od pre deset godina na link Lice na
kome svakodnevnim fotografijama moga lica pevam hodanje Pupoljka hodanja
slava je Tvoja Bože
PRE DVADESET GODINA
pre dvadeset godina na današnji dan 9. novembra 1991. počeo sam Ružu lutanja
Nadi Petronijević-Čović bila je trideset četvrta
sve je bilo zastrašujuće moguće
Atlantski okean preda mnom
niko me nije sprečavao da ga preplivam
i preleteo sam ga
nikada do tada nisam bio tako mali pred nečim tako velikim
sada mi je to u kostima
nikada ništa nije toliko zavisilo od mene
a samo sam ja tome mogao biti odgovor
na putu postati put
lutanjem postati ruža
plava ruža Svemira
posle prvog koraka koji me je poveo na
desetogodišnje lutanje grunuo je iz mene plač
jato gusaka me je preletelo
povratka nije bilo
u pripremama za desetogodišnje hodanje
Ružu lutanja prvo sam zvao Lutanje Evropom
ideja za Lutanje Evropom rodila se 10. oktobra 1988. u Tibingenu
godinu dana kasnije 9. novembra 1989. srušen je Berlinski zid
ne sećam se da li sam to već znao pa zaboravio ili sam to saznao tek danas ali i
Berlinski zid srušen je 9. novembra. tek ja sam 9. novembra 1991. iz Londona krenuo
na desetogodišnje hodanje kao što sam 9. novembra 1971. krenuo u Sremsku Mitrovicu
na godinu dana zatvora. i tog dana pre trideset devet godina kada sam krenuo u zatvor
bio je isto sunčan dan kao i kada sam pre dvadeset godina krenuo na
desetogodišnje lutanje. sunčan kao i danas kad pišem o svemu tome
želeo sam da na desetogodišnje lutanje krenem pre
januara 1992. kada je trebalo da počne stvaranje Evropske unije
i mojim koracima stvorim hram nad Evropom. da potvrdim bezgraničnost prostora i
bezvremenost vremena. odlučio sam da prvi korak desetogodišnjeg lutanja
bude 9. novembra 1991. kasnije je stvaranje Evropske unije odloženo jer
nisu bili stvoreni svi uslovi a ja sam krenuo bez svih uslova
u Danima moga života 9. novembar proglasio sam Danom svih bića
svetlosti i radosti lutanja
za Ružu lutanja kroz 200... 2000... 20000 godina...
sunce i danas luta
za svaki tren. svaku tačku. svako biće
Pupoljak Istovetnosti
dovršena knjiga Ruža lutanja za knjigu Miroslav Mandić koju pišem
Pupoljak Bog
Pupoljak Svih bića
Pupoljak Umetnosti svakog dana
Pupoljak Bog-seks-novac
Pupoljak Gnezdo
Pupoljak Svemir
Pupoljak Hodanje
dovršeno hodanje Ruža lutanja za hodanje Pupoljak hodanja koji hodam
danas se ruše novi berlinski zidovi
svetlost pupi ljubavlju
sam za sve
Tija i Jati
pevaTii
stvaraTii
hodaTii
ljubiTii
obesmrtiTii
obožiTii
ljubav je živa
život je besmrtan
pevanje je stvaranje je hodanje
pevaj me stvaranje
stvaraj me hodanje
hodaj me pupljenje
PRE TRIDESET GODINA
pre trideset godina na današnji dan
10. novembra 1981. bila mi je trideset druga
tada još u rukopisu knjige Ja sam ti je on napisao sam
Ja sam čaša vina, stranica knjige, dečiji poljubac, gram
heroina, vlast u opštini, predvorje vagine, temelji nove kuće. Razlozi.
bio je to dvesta trideset peti dan od kako sam počeo svakodnevno pisanje Ja sam...
živeo sam u otkrovenju ja i pevao njegovu lepotu koju sam otkrivao u svemu
ja proleća
ja hladnog noćnog vazduha
ja lasta u vetru
ja jutarnjih senki
svačije ja oslobađalo me je od mog ja i ispunjavalo me lepotom bilo kog
ja. poistovećivanje sa bilo čijim ja me je činilo i pevanjem i pesnikom ja
pevao sam
ja kašika u kompotu od gunja
ja stid u pisanju
ja perunika
ja žudnja za jebanjem
ja pupoljak
ništa tada još nisam znao niti sam mogao niti sam trebao znati o
Ruži lutanja
Pupoljku hodanja
Miroslavu Mandiću
Veru Vardi koja mi je upravo poslala ove reči
od toga kako neko koga u prolazu okrzneš pogledom
posmatra svet, od njegovog blaženstva ili blagonaklonosti
zavisi ti sve. ti vidiš njegov pogled i ti si na drugom mestu
još nisam poznavao. upoznaću je godinu dana kasnije i ona će
za ovih skoro trideset godina biti moj najpostojaniji prijatelj
na poleđini crteža Lista za 10. novembar 1981. slike
Lišće — drvo života napisao sam crno i belo kao dan i noć
sve sam više voleo jednostavnost samu
jednostavnost u svemu i jednostavnost svega
posle prelažane žutice u aprilu te godine počeli su strahovi od
smrti koji su me u nekim trenucima izbezumljivali i poništavali
živeti ponekad nije ništa drugo nego samo preživeti. proslavljati sam život
ali da se vratim na ja i umetnost ja koju sam otkrio i koja mi se tada otkrila
tu matematičku ekstazu pisanjem
kojom sam živeo pre trideset godina i koja se događala uporedo
sa strahovima od smrti kojima je umiralo moje ja a rađalo se ja Boga
jedno jedino ja kojim evo pevam i kome pevam već trideset godina
svakodnevnim ponavljanjem i ponavljanjem svakodnevlja
pevanje pisanjem
Miroslav Mandić Pisanjem
nikad se više ne prekinulo pevanje
nastavićemo ga nastaviti — pevaju mi sva bića
PRE ČETRDESET GODINA
pre četrdeset godina na današnji dan
11. novembra 1971. bila mi je dvadeset druga
u šesnaestoj sam se zgadio nad vojskom. sada sam bio u njoj
danas mi je šezdeset druga i mogu samo da
potvrdim da sve što je u vezi sa vojskom zlo je
tužno je kako se ljudski mužjaci bave tako bednim idealima kao što je ubijanje
divim se svakom ko se preobražava i od rata u sebi pravi raj u drugome
ubijanje usporava razvoj mozga mužjaka koji kao ubice oplođuju njihove ženke
mužjaci preobrazite se i hrabrošću stvorite svet bez ubijanja i neprijatelja
vojskom se porobljava i vlada nad čovekom
vojskom ili šopingom isto je
prvi put sam iskusio paranoju
bila je u vazduhu
mogao sam da je dodirnem
bio sam u kavezu
bio sam metak koji ubija
meta za odstrel
ništa tada još nisam znao niti sam mogao niti sam trebao znati o
zatvoru u kome sam bio već kroz godinu dana
desetogodišnjim radovima koji su čekali da ih poslušavam
poslušanju kao vrhuncu stvaralaštva
knjizi Ja sam ti je on koja me je čekala posle deset godina
pičko ljubavi nije Te bilo
bio sam izložen
mladost je bila okončana
ubijena
ostao mi je sam život
kroz par meseci me je snaga života u februarskim pupoljcima preporodila
tada sam zavoleo pupoljke
mozak mi je propupeo u srcu
plešimo zauvek
dečak u meni je preživeo i sačuvao mi seks Božiji koji su mi ubijali
pevamo
i večeras se poklanjam tom dečaku
i večeras se molim baš tim istim seksom
seksom čednosti sam preživeo
čednošću seksa sam večan
ja večeras dvadesetdvogodišnjak hodam
ka sutrašnjem dvanaestodišnjaku
tebi
ženo
sestro
ćerko
majko
kurvo
prijateljice
moja
oduvek
i
zauvek
PRE PEDESET GODINA
pre pedeset godina na današnji dan 12. novembra 1961. bila mi je dvanaesta
tada nisam znao da ću se za dve godine prvi put
poljubiti sa Oljenkom i da će za osam godina umreti Ljubica
znao sam da smo siromašni ali sam se osećao slobodnim
dolazim Tii svete — tako sam rastao
dete ljudi
dečkić dobrote
dečak životnih radosti
sve više sam postajao ja
sve tuge i radosti bile su mi u žlezdama i spermi koja se skupljala i spremala
da prvi put izleti iz mene kao i krv devojčica koja je tada počinjala da teče iz njih
tri godine preživljavao sam Milomirovu smrt zbog koje sam mislio da ću i ja umreti
preživeo sam — seks je pobedio smrt — seks čuda života samog
seks prema starijim ženama
meni je i ovog popodneva dvanaesta a Tebi trideset treća voljena moja
telesna ekstaza bujanja života bila je nezaustavljiva
trčanje trčanje trčanje
fudbal fudbal fudbal
skakanje u dalj iz mesta
slušanje radija. bioskop. čitanje knjiga
ne sećam se šta je bilo 12. novembra 1961. ali znam da je za devet dana dolazila slava
nova parhetska košulja
neopisivo slavlje svetlosti
svakom ćelijom u meni radovao sam svaku ćeliju u Svemiru
seksom sam odan svakom biću
sa detinjstvom i dečaštvom nema zajebavanja
sve što postoji bio sam ja
To Sam Ja Ljubav Je Moje Ime
svebioskop
dok sada pišem o tom dvanaestogodišnjaku
kao da pišem o ovom šezdesetdvogodišnjaku
dođi
isti
moja sebičnost svih ovih godina bila je potpuno predavanje Tebi
ko me poznaje znaće o čemu govorim
moja pesma svih ovih godina je pevanje za Tebe svakog trena prijatelju moj
ko me ljubi zna o kome pevam
joj
uživam da pišem čednost
čednost ljubi trenutak
trenutak peva čednost
večnost
kažeš
SVE JE UVEK PRVI PUT
u subotu i nedelju sam izgovorio puno reči
verujem dobrih reči
otvorio mi se govor
govorio me
Bog
Bogom
izmorio sam se
a evo i sajt mi ne radi
Iran
Rumunija
vodite me reči moje
Etiopiji
u svakom srcu sve
dostići
drugarstvo
zadruga ljubavi
jedne
jedine
ljubavi
kad seme kestenja leti
kad ništa ne razumeš a još mi više veruješ
kad ne razumeš ni to da ništa ne razumeš a zauvek me voliš
kad bi sad deda pevao slušala bih ga otvorenih usta a kao dete sam se kikotala
ovo jesu Tvoje reči ali nemoj da pomisliš da si to Tii i da je to o Tebi
užurbana volja u slavljenju pobuđuje ljude da se vole
odricanje ne uzima. odricanje daje
ono daje neiscrpnu snagu beskonačnog
Hajdeger
a večeras još treba i najvažnije — da svedočim skromnost — skromnost
uđi malo u to
prosejavanjem
prosejavaj me svetlosti
jedino stid oslobađa od lažnog stida
jedino čednost oslobađa i od stida
malo me boli srce
protresao sam se
krompir šargarepa suncokretovo ulje ajvar i somun udvoje
SUTRA
kad volim Tebe volim i Tebe
kad volim bilo koga volim i Tebe
kad volim sve volim i Tebe
samo kad volim Tebe volim i Tebe
samo kad volim sve volim i Tebe
samo kad volim Tebe volim i sve
samo kad volim pišem da volim
pisanje je ljubav
svakodnevna ljubav svakodnevno pisanje
mojim pisanjem možeš se
umivati
ljubiti
jebati
zarađivati
saosećati
biti ljubičica
biti zadruga ljubavi
plivati u poverenju
zavoleti rivalku
ispovedati
iskupljivati
poklanjati se neprijatelju
istetovirati ime Miroslav Mandić na svom telu
jesam — kažeš
voditi sebe ka sebi
ponavljati
pupiti
treperiti
svršavati
poistovećivati se
obožavati
obožiti se
spavati
ujutru ponovo umiti i sve ponoviti
31. PUT LAO CE
Žensko uvek nadmašuje Muško mirovanjem
Lao Ce u 61. načelu
na koji način su stari cenili Taoa?
zar nisu oni rekli — tražite krivce i praštajte im?
Lao Ce u 62. načelu
samo da i danas napišem nešto jednostavno i lako
jutarnje
umiveno
muzikom
tek onako
baš onako lako
kroz kičmu
u stomaku
harmonijom
šaranjem
kućom u kolenima
tihovanjem
prefinjavanjem
peskom koji nosi reka
hodajućim morskim žalom
Čarls Mingusom
teorijom teorija
sozercanjem
velikim kitovima
okeanskim dubinama u srcu
zakonom sveljubavi
sve je muž svakome
svako je žena svemu
dugim hodanjem
pasuljem posle hodanja
noktima po koži muzike
muzičkim jebanjem
mirisom mirovanja
slaganjem u spokoju
uživanjem u sreći svih bića
zadovoljstvom u svakom biću
najobičnijom besmrtnošću svih bića sada
MIGOVI
juče sam zahvaljujući Mirjani Lukić bio kod lekarke
Vere Uzelac na razbijanju kalkana zvučnim talasima
terapiju je obavila sestra Ljiljana. kada bi došla do
trna u peti bolelo je ali su mi prijale sestrina briga i pažljivost
lekarka mi je prepisala pet terapija
za te dve nedelje ne bi trebalo da hodam
prepustiću se životu u Gnezdu
bilo bi divno da mi nestanu i trn i bol u peti
skoro godinu dana hodam sa bolom
mislim na decu koja prećutkuju i trpe bol
mislim na bolove životinja
na biljke u bolu
dok traje terapija fotografisaću Lice hodanja u Gnezdu
na link Pupoljak stavljaću fotografiju Plave ruže za taj dan
strpljenje je herojstvo
milina je oplemenjivanje
volim Te Bože
bio sam samo do pijace
kupio somun krompir šargarepu celer ljutu papriku
mislim na meku kožu baka koje mese kiselo testo za velike vazdušaste krofne
kako im je samo meka koža
kako samo biće žudi da zadovolji drugo biće
kako samo drveće raste
kako miriše hladan vazduh i istrulilo lišće jeseni
iako drveće ne raste do neba nebesko je
ko voli nije sam
ko suviše zna ne voli
ko namigne osetiće baš ono za čim žudi
ko zazvoni zvončićima u svom srcu doživeće istovetnost svih bića
ko zamisli kako mu po svim vijugama mozga vijuga šapat
ljubim Te ljubim ljubim znaće da je postao dom svim bićima
ko se dodirne za kolena osetiće kolena
hej koji je to događaj
zaljubio sam se
zaljubio sam se u Tebe suncokretovo moje ulje jer ne
mogu da se načudim lepoti suncokreta iz kog potičeš
ovo je podsećanje na ideju o tri ručka
ovo su reči poslednjeg današnjeg blaženstva
NOVAC TEORIJE — PREOBRAŽAVANJE ZAHVALNOŠĆU
ko voli nije sam
najviše voli onaj ko je sam golotinja lepote podaje se dobroti golotinje ko god me je video golog zna koliko se podajem teoriji mediju teorije — umnom posmatranju telu teorije — smirenju pogledu teorije — blagosti tehnologiji teorije — bosonogosti biologiji teorije — besmrtnosti politici teorije — besplatnosti događaju teorije — isticanju arhitekturi teorije — maloj pesmi tekstualnosti teorije — skoku u tekst ekranu teorije — etičkom podavanju golotinja dobrote odana je lepoti golotinje ko god me je video golog zna koliko volim teoriju podavanja poslušanje ustani — ustanem obrij se. operi kosu. istuširaj se... ... obrijao sam se. oprao kosu. istuširao nacrtao Plavu ružu snimio Plavi film fotografisao Lice hodanja fotografisao crtanje Plave ruže za jedan sat ću krenuti na drugu terapiju bolne pete Violeta će hodati umesto mene svih ovih dana za vreme terapije teoriju hodanja primenjujem u hodanju hodanje teorije primenjujem u teoriji teoriju teorije živim životom život živim posmatrajući teoriju teorija — iskustvo ćutanja teorija — ljubav prihvatanjem ćutanje iskustva — prihvatanje ljubavi
VEDRA TIŠINA
pre neki dan sam pomislio da bih pojam
energija trebalo da zamenim pojmom dobrota
ne energija vetra nego dobrota vetra
ne električna energija nego električna dobrota
ne seksualna energija nego seksualna dobrota
ne utrošena energija nego utrošena dobrota
tiha vedrina
nežna žestina
svaki tren slava je Božija
izrendana cvekla majonez hleb i margarin
volim sličice Majke Božije koje dobijem od prosjaka
nikada nisam upoznao nijednu kurvu ali ih duboko poštujem
muž sam svakoj
biće dobrote živi iza užasa
biće lepote živi iza grozote
svaki tren je misterij
svaki događaj čudo
svako biće dobrota ljubavi
pomerio mi se očni fokus pa mi sve titra pred očima
ceo dan nežno mislim na prijatelja
zovem se
Prijatelju Ljubljeni Nasloni Svoju Glavu Na Moje Grudi
dodirneš li mi noge osetićeš pevanje i plesanje
ja sam jedna dobra žena samom sebi
ponekad nisam ništa drugo nego ono što želiš da Tii budem
uvek sam ono što sva bića očekuju od mene
dobrota pesme koja se raspeva u meni
hodamo zajedno kao da ležimo priljubljeni
mislim na vejavicu od pre skoro trideset godina koja je iznenada
počela u šumi i uplašila prijatelja i mene da ćemo zauvek ostati zavejani
u snegu baš kao i žena koju su u toj šumi u to vreme našli mrtvu u snegu
ovu dobrotu koju sada osećam možeš da mažeš na hleb
fokus mi se povratio
podižem ruku da bih napisao reč padina
a evo i pesme koja mi pokreće celo telo
ne tehnologija visokih energija nego savest visoke dobrote
Ja Sam Jedno Jedino Telo Svih Bića
SLAVA BOŽIJA
slava je
Aranđelovdan
radost dečija
moja slava je slava prosjaka i putnika
grudi Božijih
donosioca malog preokreta trenutka
rekla bi moja Vera Varadi
moja slava Tvoj vulkan
samo mi je žao što sam bila glupa. trebalo je više da uživam
i ove večeri opominju nanine reči izgovorene pred njenu smrt
sveća
hleb
vino
koljivo
bele hrizanteme
hej bele hrizanteme
miris hladnog vazduha i zemlje pred dolazeću zimu u tim njihovim belim laticama
Greg Braun
nekad pomislim da bih jako uživao da pišem opisujući stvari sa mnogo detalja
ah jednostavnosti moja odan sam Tii zauvek
jedini detalj je celina
jedina žudnja je jedina žudnja
uspeh sam Božiji
osmeh u Tvom stomaku
pankreas radosti
Kajo
ništa si ako nisi Džoni Keš
jedno je jedino jedno
slavili smo je. slavu Božiju. sneg je bio do kolena
činilo se da je život besmrtan
vraćanje iz škole. gosti. kolači. bela oblatna. sto pun hrane. vriska dečija. pevanje odraslih
večeras u šezdeset drugoj znam da je život smrtan
smrtnost je slava Božija
vaskrsenje
pokreti ramenima — dobrota sama
POŠTENA IGRA
volim poštenu igru
prekjuče sam prvi put video grudi jedne žene preko skajpa
nisam mogao da ih dodirnem ali sam ih gledao
bilo je uzbudljivo jer je bilo prvi put
virtuelno je prirodno
Božije
pošteno
ne komunikacija — nego golotinja
ne sporazumevanje — nego jebanje
ne dogovor — nego slaganje
ne zakon — nego pevanje
bebo moja
bebo da li je beba najbolji prevod engleskog bejbi. jako mi se sviđa kad
čujem to bejbi. čini mi se da se odnosi na sve što hoće da jeste kao i svaka beba
ljubavi moja Tii si duša moja
kako su samo lepe bele hrizanteme
nedostaje mi hodanje
bol u peti ne prestaje
suviše sam u Gnezdu
pijem malo rakije i gledam ekran ne bih li video blaženstvo koje pišem
brat sam velikih stabala
sokovi su nam isti
ne bih preživeo da sam živeo po ljudskim pravilima
spasle su me ptice
ruže
put
pojmovi
strpljivost kojom život kruži Svemirom
mislim na česticu koja luta Svemirom i suze mi teku od radosti
pomislim na svakog ko je izgubio smisao i kažem sestra si mi
ne mogu da se načudim čudu reči
napišem li bilo koju reč ona već peva
svaka reč je himna Bogu u svakom biću
šta bi i nas dvoje bili da se ne susrećemo u ovim rečima
bebo moja Tii i ja smo zajedno oduvek i zauvek
ODUŠEVLJAVANJE BAKINIM MILOVANJEM
kako je samo seksualan bakin dodir
juče sam ga iskusio
milujući je
bivstvujući
do kraja
tanan
podavajući
obnavljajući
opraštajući
iskupljujući
čedan podatnošću
travnat
vijugajući
isijavajući
mek kao dobrota tek rođenih devojčica
kao i svako čudo prirode svedočanstvo je ljubavi Božije
trski na vetru
večne bake
nežnost koja se valja svim vibracijama
podrazumevajuća besmrtnost
besmrtnost nije ni nada ni uteha
besmrtnost je jedina izvesnost u svetu bez izvesnosti
kako
ne znam
ali to napisah
verujem Tii pisanje moje
danas idem na četvrtu terapiju pete
osećam se malo krivim jer bol nije nestao
mislim na krila ptica
mislim na perje na koje nikada nisam mislio
bakine šake su meke kao perje
bakinim milovanjem duša leti
oduševljava predele