Bog Miroslav Mandić Bog

pička i karakter su najvažniji kod žene

rekao mi je prijatelj poslednjeg dana stare godine

pička je karakter

rekao sam prijatelju prvog dana Nove godine

prvo hodanje ove godine za Boga Tebe i sva bića

hodam sa Mirjanom od Banovog brda do Karaburme

nadam se da će mi Mirjana pomoći da ove godine hodam sa mnogima

sa Boginjom

da će mi pomoći da novca bude svima dovoljno

ničega nisam željan samo onog što Bog želi od mene

sve je divno

svako je divan

Džon Hart Misisipi

bambusi na stolu

reči moje molim vas da iz mojih usta uvek izlazite samo kao istina

češem se iznad zgloba desne šake

gledam u slovo i istetovirano na ženinom vratu

tako je jednostavna jednostavnost

samo tako

samo tako i nikako drugačije

volim Te jer si spremna da poneseš ono što ni sam ne znam da li mogu poneti

često mi je bilo teško

ali sam zavoleo često

kod svakog drveta volim da mislim ko sam

pored svakog stopala volim da bezuslovno ljubim

ponekad nisam ništa drugo nego ljubavnik nežnosti

ne treba uopšte da se trudim upravo pomislih

pogotovo ne oko ovog pisanja

pišeš ga Tii

ja Te čitam

pevam

početak osme knjige

hej ovo je knjiga

knjiga jedina

knjiga pupoljak

zvone zvona podneva ljubavi

ja sam profesionalni revolucionar ljubavi

volonter nestvorenog

aktivista nepreduzimanja

heroj pažljivosti

nepresušni izvor drugom

prvi put prelazim novi most na Adi

prešao ga sa dve hiljade dvesta koraka

uživam u reci Savi

vetru iznad reke

uzbuđuje me ovaj šlep

plovi polako

dolazi Bog zna iz koje daljine

rekom

ružom reke

slobodom

vodenim putem

volim Te šlepu

volim Te reko

putujte putujte metafore moje

meni je ruža simbol svih ciljeva

meni je put simbol svih puteva i načina

volim vas simboli

sada kad treba ni iz čega da nastavim da

stvaram blaženstva ne vrede mi ni ruža ni put

muzikom ću muzikom

milinom u stomaku

Bog

Bog Bogom Bog

Bog

 piši o reci kaže žena muškarcu u prolazu

pišem o reci kao o ženi

o ženi kao o slovu o

o slovu o kao o slovu o

odjebi

znanje

odjebi

samosažaljenje

šlep plovi

prekjuče i juče intenzivna druženja

potrošila su me

taman

ostaje mi samo da pišem

ritama ritmova

pulsiranjem

lakoćom koja me obnavlja

 pisanje često nije ništa drugo nego sve ono što ne može da stane u pisanje

divota koja je ostala u mislima i osećanjima

u izgovorenim rečima

mnoga dobra koja sam učinio ostala su nezabeležena

žive u drugima

svim bićima

čudima koja se događaju

preobražavaju se u mit

sjedinjuju se sa dobrim delima dobrih ljudi

teku sa rekama i padaju sa kišama

kao i poslednje reči Gertrude Stejn koje će mi poslati Vera Varadi

pitaj me pitanje

pitaj me za oo

pitaj me za divnu ideju koja mi se rodila

prekjuče. nadam se da će pomoći i meni i mnogima

pitaj me za divnu ideju za V. koja mi se rodila danas

pitaj me za Borku

pitaj me za Milomira koji me je upravo zvao

kao dečak nosio sam ga na krkačama

voleo sam to dete koje mi se malopre javilo kao pedesetdvogodišnjak

ostavio bih ga visoko na stepenicama pa bi mi on sa poverenjem skakao u naručje

tela nastaju iz tela i u telo se vraćaju

telo teksta čini dušu koja ga peva

jednim telom sva tela su blizu

jednom rečju sve reči su jedno telo

telo ove breskve

otac u naručju

Muhamed Buazizi

Jan Palah 

cvetovi 

Muhamedova vatra u probuđenim ljudima gori zauvek 

Muhamed Buazizi je najvažnije ljudsko delo u prošloj godini

rudnik probuđene svesti

desetak dana unazad motalo mi se po glavi da bi

trebalo da pišem o mladiću koji je sve pokrenuo

ni ime mu nisam znao

ulični prodavac povrća

dvadesetšestogodišnjak

iskra Revolucije jasmina

 žar Arapskog proleća

večna vatra savesti svih bića

Buazizijeva majka Manubia pozvala je nove vođe da pomognu

siromašnim ljudima kakav je bio i njen sin koji je dao život za druge

Muhamede Buazizi Tii si hrana

besplatno povrće

Muhamede Buazizi Tii me činiš

basplatna svetlosti

Muhamede Buazizi Tii si jedan jedini

miris hrabrih

Muhamede Buazizi Tii si velika umetnost

seks odlučnih

Muhamede Buazizi Tii si hleb jedinstva

pesma poistovećenja

Muhamede Buazizi Tii si jedan jedini hram

Bog miline 

Muhamede Buazizi Tii si crvena cvekla

sestrinstvo i bratstvo voća i povrća

Muhamede Buazizi Tii si smisao života samog

žrtva vatrom ljubavi

Muhamede Buazizi Tii si ljubav sama

ljubim Te Muhamede

Muhamede Buazizi Tii si Muhamed Buazizi Pupoljak

ime jednog od 64 pupoljka koji pevaju Pupoljku svih bića

maticom

matica reke nekada je na levoj strani nekada na desnoj nekada na sredini

samo su analogije garancija

danas mi je Valentinin Badnji dan

Valentina Nikolić mi je napravila ručak

devojčice radnicima nose hranu

prešao sam preko mosta sa Mirjanom da bi

što pre zarasle polomljene ruke Anđe i Borke

naprestano tuga i radost

uvećava se spisak Petrovih žena

Svetislav Stefanović. Pavle Stefanović. Ivana Stefanović

juče je osamnaestogodišnji Stanislav Drča

prvi put hodao od Novog Sada do Čelareva

neka Te jučerašnjih trideset kilometara hodanja čuvaju kroz ceo život Stanislave moj

neprestano tuga i radost znači jedna jedina radost

odjebi sve — muzika je

volim vetar nad rekom

volim priču koju mi je na mostu ispričala Mirjana o pšenici koju je u Nadalju

pre dvadeset osam godina posejao otac Bebe Vučković. to seme je jesenas sada

osamdesetogodišnja gospođa Beba posejala u Herceg Novom i to seme pšenice je niklo

do Nadalja se dolazi preko Srbobrana i Turije

može i preko Bačkog Gradišta ili iz mog voljenog Čuruga ili iz Temerina slavnog

sve Njujork do Njujorka

Peking — sadašnji pupak sveta

svako mesto na svetu je centar sveta

svako ko je sa Konjarnika kao da je sa Hempsteda

Podbarci Dorćolci Bruklinci isti kurac

kurac jedini

Lazarov Miodrag Pashu lično

svetlost Bogićeva

sve što jeste Bogić je

svako ko ljubi Boginjica je

sve što leti svetlošću leti

jebeno je jebanje

preplitanje

nežnost jagodice prsta pored oka

njihanje stidnih dlačica

pojmovi hrana nasušna

j-ti-a

u Obrenovcu sam. puste ulice. Božić je. poneki

čovek. poneki auto. ulični psi slave Božić na ulici

levo je za izletište Zabran. desno za Valjevo. pravo za Beograd

prelazim reku Kolubaru

fotografišem Kolubaru jedan pas laje ne mene

na putu sam. sija sunce. hladno je. srećan sam

stopalima na zemlji ukorenjen u nebu

Bog na putu

ulazim u Barič

evo i baričke ade na Savi

izlazim iz Bariča

kažu da je Maljen pod snegom i da sa njega

kreću niski oblaci i hladni vazduh ka Beogradu

gospodstvo sam na putu

otvoreni manastir

ulazim u Umku

pevušim

uvek sam pevušio na putu

pred kompjuterom sam

bilo mi je lepo na putu

promrzao sam

ozario

pesnik hodanja

umetnik hodanja

hodač hodanja

gadim se ironije

ljubav sam za Mićka Jovanovića

I, šta je odgovor? pita samu sebe na samrtnoj postelji

Gertruda Stejn i posle male pauze odgovara pitanjem Ali šta beše pitanje?

uvek mi je lepo sa Gertrudom Stejn

nežno mislim na ljubaznog mladića sa kojim sam prozborio par reči u centru Umke

put je moj dom

ruža vrt

ceo svet tazbina

neverovatna je reč sama reč reč

r

e

č

p

u

t

istuširan posle hodanja

beli se belina na monitoru

pišem kao po snegu

šaram

radujem se pisanju

osmu godinu vodi me

peva

vraća me belini

svetost je svetosti

svakog dana dodirnuti neku ogradu

ljubiti monahinje i monahe

očekivao sam da mi se javiš

nisi

fotografisao sam vrapce kako se kupaju

teško ih je fotografisati jer brzo prhnu

nestanu kao pahuljice

podatna je belina

nepregledna

otvorena

čedna

pisanje me čini čednim

reči su blage

blago blago

ponavljaju se neponovljive

odan sam vam reči

besmrtne

sestrice moje

dani su sve duži

leto je tu — u svetlosti

pogledaj me u oči i videćeš da negujem svetlost

negujem je kao svi oni koji su to činili milenijumima

svet svetlost

svi i sve

Bo

prvo raširim ruke

onda prstima počnem da tipkam po dirkama srca

tihujući rečima

niz vrat i bok

do peta

tačno pre godinu dana počele da me bole pete

krug bola

zažmurim

otvorim usta

teglim Ahilove tetive

staviću vodu za čaj

širi se miris oprane kose

palcem blago trljam ivicu stola

mislim o stolu

dobar je sto

miran je

lepa je reč sto

snažna

mnogo divnih trenutaka proveo sam za stolom

sto i stolica

mogao bih mnogo pisati o stolu

ovaj za kojim sada radim je Ivane Đokić-Saunderson

volim sto u predelu

sve volim u predelu

nigde nikog

kišu koja pada

stapanje

nevidljiva dobrota vidljivo se preliva iz bića u bića

vidljiva lepota nevidljivo podrhtava u svim bićima

snatrim

pada sumrak za stolom

dozivam sve predele

sto je dobar domaćin sumraku i svakom predelu

stavim šaku na moje gole grudi

tu kuca srce sveta

zavet dobrote

gde su sada gušteri

izdrži prijatelju

ne odustaj prijateljice

nešto neopisivo lepo čini svet

nešto je neko

neko ko je svima sve

ulazim u blaženstvo

zavetom dobroti otkriva se da je sama dobrota već zavetovana

sve što se može izmeriti nije ni prineti nemerljivom

mernom je samo da ljubi neizmerno

krivudanje ljubi vijuganje

kada sam malopre uzeo jabuku iz najlon kese u

kojoj ih držim na terasi zapahnuo me je miris jabuka

glava povijena do kolena

uzletela duša

hleb hrani hleb

voda napija vodu

odoše ove reči niz put

n e  s   t    a     j     u       u       d      a      lj        i        n        i

prožimaj me prožimanje

ljubi me ljubavi

toplom supom ljubaznosti nahrani me

toplim gnezdom usaglašavanja probudi me

toplom rečju utehe ujedini me jedini

ujedinjujem se ujedinjenje moje

ljubim Te lepa zakrpo moja

zakrpa me je podsetila na detinjstvo i probušene šerpe

i lonce koji su čekali da naiđe ulični majstor da ih zakrpi

probušene šerpe i lonci podsećaju me da će za

stotinak godina nestati svi današnji informatički zanati i

majstorstva i da će ih zameniti neki novi zakrpljivači

suza srca ljubi osmeh lica

srce srca je osmeh osmeha

smiraj i smirenje

najnoviji par

čekam

ponavljam

čekam ponavljanje

ponavljam čekanje

ni puta

samo putanja

ni putanje

samo pisanje

bivanje

izlivanje

diši me

umotaj

odmotaj

tanani

talasaj

ohrabri

ujedini

kricima galeba

puteljcima prostranstva

lepotom leđa

čudom molitve

seksualnošću odanom svim bićima

kapelicom koja se kreće dobrim delima

ja sam blaženstvo za poneti

usput

volim da ručam na putu dok hodam

ja sam ručak na putu

ručaj me

hteo bih nešto da Tii kažem o svili a govorim Tii o orahu

fijuk

prasak

biča

u

predelu

fijuk biča u predelu je slika zvuka u predelu

kao i neke druge slike volim da je ponavljam u mojim knjigama

fijukom biča fijuknu bića

predeo bridi od lepote

sva bića čine lepotu

konji pasu travu

mašu repovima

udaraju kopitama o zemlju

tresu kožu

njuše vazduh

smiruje ih kosina brega

oči uživaju u gledanju

valov je pun vode

uživam da gledam krave dok piju vodu

svi vole vodu

kako konji divno gutaju mnogo vode

uživam u njihovom gutanju

sve je žedno vode i ljubavi

pčele lete oko bunara

uzbuđuju me bunari u predelu iskopani da bi životinje imale svoja pojila

fijuk biča u predelu je pisanje po predelu

himna sveprisutnosti

bičologija vazduhom

zemlja pije vodu

voda pije vazduh

vazduh pije svetlost

stojim zadivljen

čobanim

zadivljen pisanjem

napij se mog pisanja

napij se konjima kravama i pčelama

nadiši fijukom slobode

čobanice

uzeo sam hartiju i na njoj napisao preseljenje

juče mi je Vesna rekla da joj je potreban

stan i da treba da se iselim za dva meseca

hartiju sam podelio na šest delova i naslovio ih

bliska osoba

kako i gde bih voleo da živim

ko se seli

novac

stančić-gnezdo-muzej

čudo

o tome ću pisati u ponedeljak utorak sredu četvrtak petak i subotu

na link Pupoljak stavljaću fotografije onoga što treba da preselim iz Gnezda

zebnja

radost

najvažnije je da sve bude Bogu milo

da sve osećam mislim stvaram i činim smirajem i smirenjem

da ne izneverim devetogodišnjeg Miroslava Mandića

da još više verujem u put kojim je krenuo

sedamnaestogodišnji Miroslav Mandić

da ne pravim nikakav kompromis u vezi odluke

koju je doneo dvadesettrogodišnji Miroslav Mandić

da mi bude još časnija svest savest i ljubav za sva bića

da se oslonim na Božijumoju pesmu

da odluke donosim Božijomojom kreativnošću

da budem hrabriji

bezbrižniji

bezrazložniji

i inače sam se pripremao da preduzmem nešto uz

Tvoju pomoć jer više nemam novca da plaćam Gnezdo

gubim i dobijam snagu

pijem subotnje slabo vino u slavu Boga

isekao sam dvadesetak papira na kojima ću

napraviti makete onog što radim svakog dana

gledaću ih — sabiraću  se — predavaću im se

Milionija moja biće sa mnom

jedno je bogatstvo — bogatstvo svih bića — bogatstvo svakom biću

nadam se da će mi ideja od pre neki dan i ona od

juče pomoći ali i da će pomoći i Tebi svim bićima

tvoje

usne

ljube

reč

ljubljenje

moje

usne

ljube

reč

pupljenje

jedne

su

usne

ljubljenja

i

pupljenja

ovim blaženstvom počinje moje preseljenje

pozivam

dozivam

pisanje i jeste pozivanje i dozivanje

znači da ti kažem ako nešto čujem

rekao mi je Srđan

takođe mi pada na pamet da ponudim da ti budem

sustanar kad se vratim, u nekom većem stanu, pa da delimo

troškove... ako mi još nešto padne na pamet, ja ću da nudim... 

napisala mi je Ivana

joj kako sam se uzbudila. hoću da pričamo o

preseljenju da bih mogla da ti pomognem najbolje

rekla mi je Mirjana

izdajem stan na Dorćolu, 34m²

osvetljen, topao, južna strana, na minut od reke

ta, klima, internet, renoviran pre pet godina

cena 200 eura + jedna kirija depozit

ili 170 eura za godinu dana unapred

slobodan od 1. februara

Maja mi je poslala jedan oglas

čitam o preseljenju — prošle su mi i neke ideje kroz

glavu — ali hajde prvo da pročitam šta imaš da kazeš

napisao mi je Branko

oko preseljenja i tih stvari vrlo rado bih došao da na leđima teglim

one nenormalne količine umetnosti, ali me sprečava izvesni okean

napisao mi je Đorđe

kuća Macura neka bude tvoj dom

napisao je Macura

Sun mi je upravo javio da je moj voljeni Slobodan Tišma dobio Ninovu nagradu

198 ovonedeljnih blaženstava o pesničkom preseljenju

će mi pomoći jer to najbolje znam da radim a da se selim

ne znam ali nadam se da ću to saznati iz blaženstava

ovonedeljna blaženstva su vodič za selidbe

preseljenje prevoženja u prevoženje preseljenja

metafora metafore

seljenje iz traume preseljenja u radost preseljenja

seljenje iz bezizlaza na spasonosni put prav kao strela

prožimanjem

petak — dan kada Lazar Rišar dolazi u Beograd

novi kovitlac jedne jedine ljubavi

seleći se ostajem odan napuštenom

a priori odan nepoznatom

zamoliću prijatelje da ove nedelje čitaju blaženstva i da mi

tako pomognu da se preselim tamo gde sam potreban svim bićima

najvažnije je da sve to postane Miroslav Mandić Preseljenje

najviše bi mi pomogli

bliska osoba

ideja

stan-dar

novac

bliske osobe nema i zato pišem Tebi

bliska osoba je uvek najvažnija

bliska osoba je svakom najvažnija

bliska osobo stvaram Te

stvaram Te samoj sebi meni i svim bićima

bliska osoba je istomišljenik

božanska istovetnost

njoj mogu sve da kažem jer ona može sve da primi

samo njeno primanje vodi me dalje

pevam

noćašnjim snegom koji je padao sporo

breg se prostire a kiša ga u tišini natapa

Pavezeovim stihom kojim sam se sinoć jako uzbudio

stanovanja sam se odrekao još u mladosti

sa Ružom lutanja počeo je moj život na putevima Svemira

pesnički

putem i ružom

javno kao javni radnik i javne radnice

kao kapelica. kao hram koji se kreće. kao otvoreni manastir

kao radna soba u kojoj su samo dva stola i sedam kompjutera

neprimećeno

zaštićen nezaštićenošću i potpunom otvorenošću

otvorenim Bogom. otvorenim seksom. otvorenim novcem

bez administracije. po zakonima svih bića a ne po zakonima ljudi

beskućnički i bezvlasnički

potvrđujući istovetnost sa

adresom U tvom srcu

narodom Život

državom Svemir

religijom Bog

članstvom Sam za sve

svojstvom Dete Božije

profesijom Pesnik Umetnik Hodač

znači nezavisan i nezakonito — ljubavno samo u korist svih bića

najvažnije je da mesto ima internet i da mogu da slušam glasno muziku

voleo bih i da stanujem u nekom umetničkom radu o stanovanju

na primer da se selim svaka tri dana iz stana u stan

da menjam boravište svaka dva-tri meseca po većim mestima u Vojvodini

voleo bih da živim sa mojom Boginjom

voleo bih da živim sa osobom koja će preuzeti moje delo

voleo bih da živim sa više ljudi

voleo bih da živim u kružnoj arhitekturi sa stotinak ljudi

bilo gde u svetu

u hotelima

na moru

pored reke

usred grada

u svim selima Vojvodine

na sajtu

u Tvom srcu

Bogu

u idealima moje mladosti odan idealima sve mladi

bilo gde ali uvek kao gost

kao čovek sam stranac

bilo kako ali uvek kao domaćin svim bićima

kao biće sam jedan jedini domaćin svim bićima

bilo gde i bilo kako bilo biće dobro jer je već sada dobro

Bog

treći dan preseljenja počinjem

 divljenjem

Branka mi je jutros poslala vest o ovom predivnom Vrapcu Huliganu

užasom

seli se lepota

hteo sam da Tii pokažem ždralove u seobi ali i ovo što će Tii se otvoriti je lepo

sele se galaksije

 seli se svih trinaest ogromnih ploča planete Zemlje

sele se i zemlja i voda i vazduh i svetlost

i biljke i životinje sele se

sele se siromašni i izgladneli

proterani

manjine izložene nasilju

ljubljeni nomadi

selidba pomaže da se upozna svet i da se vidi da je svugde isto

bilo gde da sam i sve ostalo tu je

osnovna selidba u životu je selidba od rođenja ka smrti

iako bih voleo da živim i radim još dugo ovo preseljenje je i približavanje ka smrti

samoća

Bog

 u mladosti sam želeo i odlučio da živim

tako da sve može da mi stane u dve torbe

da postojim ali samo tako da što manje smetam bilo kome

da i ne postojim nego da samo jesam

predivnu razliku između postojati i biti čuo sam danas od episkopa Danila

da ne pravim kuće na ovoj zemlji jer ih je već previše

tako i živim ali već šestu godinu živim radim i

stanujem sa svojim radovima kao njihov čuvar

pošto nemam izdavača ili galeristu moram da se selim sa svima njima

da li ćemo se preseliti zajedno ili ćemo se razdvojiti ne znam

to zavisi od toga da li ću stanovati da bih stvorio Miroslav Mandić Muzej

ili ću stvarati Miroslav Mandić Muzej pa ću u njemu i stanovati

kad se već selim voleo bih da iza sebe ostavim sve viškove

pre svega brige strahove bolove halapljivost očekivanja zavist i sujetu

sa sobom bih voleo da ponesem sve svoje

neuspehe da bih mogao da ih pretvorim u uspeh

sva moja uverenja i ideale mladosti

novi početak

čednost

Boginja

Vrapče Huliganu čuvaš me — ljubim Te Vrapče Božiji

kad 1. marta iz Crvene sveske budem prepisao Pismo prijateljima

koje sam napisao pre četrdeset godina i u kome je prvi veliki razlaz

sa prijateljima da li ću još biti u Gnezdu ili ću se već preseliti

u Miroslav Mandić Muzej

u Hotel života

u Atelje umetnosti

u Beskućništvo Boga

 u nečiji besplatan stan

u neki iznajmljeni stan sa više ljudi

sam u neki stan jeftiniji od Gnezda

pet i po godina živeo sam i radio u dva iznajmljena

stana. više nemam dovoljno novca da plaćam kiriju

ne verujem u rad i zarađivanje

verujem u stvaranje i darivanje

volim da radim novac

umetnost novca

svetinja siromaštva

umetnost novcem

mistika novca

ljudi rade i brinu za svoju decu — ja brinem i stvaram za sva bića

užitak Božiji

ponekad suviše strepim zbog nezaštićenosti i nedostatka

novca što nije ni dobro ni lepo i zbog toga me je sramota

radujem se još većoj nezaštićenosti i izloženosti

spokoju

nikada nikome nisam bio dužan

ne verujem u dug

verujem da će mi stvaranje novog novca doneti malo više novca

volim da mi ljudi daju novac

umetnost primanja prethodi umetnosti darivanja

ko mi daje novac imaće više novca

prosečna plata u Srbiji je oko 380 evra minimalna plata je oko 180 evra

voleo bih da saznam kolika je prosečna i minimalna plata na planeti Zemlji

volim ovakve putokaze

volim toplinu i izvornu snagu koja dolazi od malo novca

sve što se radi i stvara sa velikim novcem

je zlo i uništava sve oko sebe a i samo sebe

pomozi mi da napravim spisak svih ljudi koji su mi do sada davali novac

venac slave

naravno da ne verujem u autorska prava ni u intelektualnu svojinu

naravno da ljubim zahvalnost za svaki tren kojim živim

zahvalnošću ljubim svako od 86400 mojih

dela koja nastaju u 86400 sekundi svakog dana

na kolenima pišem ovo blaženstvo o svezahvalnosti

bez

obzira

na

godine

bolesti

bol u peti

ekonomsku krizu

veliku samoću

neuspehe

život bez šansi

smrt

verujem da ću preživeti

novac svih bića je moj

autor sam ideje novac svih bića je moj ali sva autorska prava pripadaju svim bićima

Tvoj

upravo sam dobio ovaj mejl hvala za himnu ljubavi, hvala za podršku u borbi sa, tek sada

vidim, mojim najvećim neprijateljem, samom sobom. teško je ali će, verujem, postati najmilije

malopre sam se čuo sa Lazarom Rišarom. videćemo se u jedanaest sati

prošetao sam sa Mirjanom i Lazarom — milina — a i Lazar često kaže milina

Miroslav Mandić Muzej

muzej miline

Miroslav Mandić Muzej — muzej Miroslav Mandić Pesme

Miroslav Mandić Muzej — muzej Miroslav Mandić Umetnosti

Miroslav Mandić Muzej — muzej Miroslav Mandić Hodanja

Miroslav Mandić Muzej — muzej Miroslav Mandić Imena

Miroslav Mandić Muzej — muzej Pupoljka svih bića

Miroslav Mandić Muzej — muzej Večne umetnosti

Miroslav Mandić Muzej — muzej jednog jedinog pesnika svih bića

Miroslav Mandić Muzej — muzej jednog jedinog umetnika svih bića

Miroslav Mandić Muzej — muzej jednog jedinog hodača svih bića

Miroslav Mandić Muzej — muzej večnosti jednog jedinog vremena

Miroslav Mandić Muzej — muzej Svemira jednog jedinog prostora

Miroslav Mandić Muzej — posvećen Bogu Tebi i svim bićima

ime Miroslav Mandić Muzeja bi moglo biti Ovo Tebi

Miroslav Mandić Muzej može biti bilo gde na planeti Zemlji

tamo gde neće važiti ljudski zakoni nego ljubav svih bića

ili će biti negde ilegalan i nezakonit sve dok ga ljubav svih bića ne oslobodi

Miroslav Mandić Muzej bi mogao da stoji upakovan kod nekog

Miroslav Mandić Muzej bi mogao da stoji upakovan

na nekom javnom mestu kao vrsta oglasa kojim se traži

osoba koja bi bila zainteresovana da napravi Miroslav Mandić Muzej

Miroslav Mandić Muzej — kredit kojim se kupi stan za MMM

Miroslav Mandić Muzej — kružna arhitektura u kojoj se živi i radi MMM

Miroslav Mandić Muzej — potraga za nekim ko će preuzeti i osnovati MMM

Miroslav Mandić Muzej — Monografija Miroslav Mandić Muzeja

Stančić je bio prvi moj stan u pedeset sedmoj godini života

plaćao sam ga tako što mi je više ljudi davalo deset evra mesečno

hvala

Stančić se preobrazio u Gnezdo. plaćao sam ga donacijama

ljudi za 64 desetogodišnje slike 64 pupoljka pevaju Pupoljku svih bića

hvala hvala

sledi muzej miline

hvala hvala hvala

želim Tii novi novac u koji su ugrađena sva bića

privodim kraju preseljenje pisanjem

o

v

o

t

e

b

i

šesnaestogodišnja Vesna Kuvara i osamnaestogodišnji Lazar Rišar

to je to

čudo ljubavi peva stvara i hoda ljubavlju čuda

tako oseća misli i veruje jedan dečak

Miroslav Mandić Večni Dečak

Miroslav Mandić Večna Devojčica

na kraju ovonedeljnog pesničkog preseljenja preda mnom je čudo prioriteta

krenimo

prioritetima čuda

najvažnije je da sve što jesam i činim bude Bogu milo

Bogu je najmilije da sam ja jedan jedini Bog

najvažnija je bliska osoba. istomišljenik. božanska istovetnost

Boginja

Monografija Miroslav Mandić Muzeja

da ne izneverim ni devetogodišnjeg ni sedamnaestogodišnjeg

ni dvadesettrogodišnjeg ni šezdesettrogodišnjeg ni stogodišnjeg ni

hiljadugodišnjeg ni milionitog nego oduvek i zauvek sadašnjeg Miroslava Mandića

pesnički

putem i ružom na putevima Svemira

najvažnije je da mesto ima internet i da mogu da slušam glasno muziku

javno kao javni radnik i javne radnice

kapelica. hram koji se kreće. otvoreni manastir

radna soba u kojoj su samo dva stola i sedam kompjutera

otvoren Bogom. otvoren seksom. otvoren novcem

bez administracije. po zakonima svih bića. ne po zakonima ljudi

neprimećeno. beskućnički i bezvlasnički. potvrđujući istovetnost

adresom U tvom srcu

narodom Život

državom Svemir

religijom Bog

članstvom Sam za sve

svojstvom Dete Božije

profesijom Pesnik Umetnik Hodač

nezavisan i nezakonit — ljubavni u korist svih bića

tamo gde ne važe ljudski zakoni nego ljubav svih bića

ili ilegalno i nezakonito sve dok me ljubav svih bića ne oslobodi

bilo gde ali uvek kao gost

bilo kako ali uvek kao domaćin svim bićima

u nečijem besplatnom stanu

u nekom iznajmljenom stanu sa više ljudi

u nekom stanu jeftinijem od Gnezda

u muzeju miline Miroslav Mandić Muzeju

ime Miroslav Mandić Muzeja bi moglo biti

Ovo Tebi ili Muzej Miline ili Milina Muzeja

Miroslav Mandić Muzej može biti bilo gde na planeti Zemlji

jer i tako je svemirski muzej usred Svemira i svemira Tvog srca

Miroslav Mandić Muzej je potraga za nekim

ko će preuzeti i osnovati Miroslav Mandić Muzej

verujem da će mi stvaranje novog novca doneti malo više novca

ko mi daje novac imaće više novca jer novac svih bića je moj

hej da li znaš nekog ko...

u ovom trenutku i ovim završen je pesnički deo preseljenja

nadam se da si osetila — da si doživeo — da sam sve vreme mislio na Tebe

od Tebe sve očekujem

hrabriji. bezbrižniji. bezrazložniji

sad je najvažnije da mirno radim svaki dan

da lepo pišem i pevam

dobro hodam i stvaram

božanski mislim

jesam ljubav

čudo

Bog

pupoljak

volim analogije jer su podatne i svojom čednošću otvaraju svet

najnežnije kod analogija je da analogije sa Bogom ne postoje

vratio sam se sa hodanja

osećam bolnu petu

nežno mislim na Juditu Šalgo

hladna su mi stopala i kolena

još pedeset šest pesama do kraja knjige Ja sam ti si ja

sve su ispisane na Stolnoj slici

ne nekim mestima su izlizane od ruku

koje držim na njima dok pišem po tastaturi

pomislih na ćerku Čarlsa Bukovskog koja mu je kupila prvi kompjuter

jedan krompir. jedna šargarepa. jedan praziluk

dvesta pedeset grama šampinjona. ulje. somun

telo

duša

duh

svaka tačka na lopti sam

predstavljač reči

reč sama

reč sam

moj rečiti put

putena reč moja

predstava blaženstava

sve u svemu

Tvoja ruka na mom ramenu

umetnosti prisloni svoje lice na moje grudi

smešim se tome kako me vidiš a kako ja sam sebe vidim

zemlja i nebo

pesma svih bića sam

kad sam osetio Tvoju bolnu gorčinu svoje sam se zgadio

kad sam video Tvoju sumanutu potrebu za potvrđivanjem moja potreba nestala je

kad god pišem neke ružne stvari o Tebi to se nikada ne odnosi na Tebe

na Tebe se odnose samo lepe stvari

oko Tvog vrata blista ogrlica svetlosti

svetlucanjem vibrira pupljenje

mili moj

Branka moja

jako mi se sviđaju ideje za Muzej

misli i na šest fotografija koje mi je Ana Đorđević poslala za Miroslav Mandić Muzej

a Svečani nedeljni ručak je fenomenalan!!!!

misli na dvominutni snimak prekjučerašnjeg Svečanog nedeljnog ručka svih bića koji sam joj poslao

hvala

volela bih da se neka od tih ideja ostvari

zaista bih volela da otvoriš Ja-javnosti na

način na koji to Umetnost Miroslava Mandića zaslužuje

a opet da je dostupno svima. to jest da svima svakodnevno dolaziš

kao što je malo/kratko bilo sa Ja imenom. svi ti ljudi svaki dan. barem pedeset ljudi

čulo je o Miroslavu Mandiću. o Ja imenu. izvini, fale mi srpske reči. hoću da kažem

da je ta ideja o bivanju u javnom prostoru, ali na način Miroslava Mandića, zaista

jaka i nekako istinita, po onome što ja znam o tvom radu

ah šta da kažem. najvažnije je da se nastavi ovo što već radim. a to traži

svakodnevno posvećenje i mir. radim skoro dvadeset stvari dnevno. najvažnija su

blaženstva a njih treba da pišem još skoro sedam godina. drugo nema bliske osobe

nema nikog ko bi to radio jer to nije moj posao. pa problem administracije i novca

razumem u potpunosti. ali ima prijatelja

hvala na razumevanju

 i ako svaki prijatelj da po malo, u svečanosti okruglog stola, možda mogu/možemo

da napravimo nešto pristojno, dostojno Miroslava Mandića. u svakom slučaju, to

što radiš u sada bitno je i ima puno toga,. pa i da je Muzej tip-top sređen i otvoren

opet bi tebi bilo bitno ovo sada. tako da bi možda, ako bi postojala neka pokretna kućica

za Umetnost Miroslava Mandića, ti tu mogao da živiš i radiš i da, u neko određeno

vreme, možda ne svaki dan, budeš otvoren za posete. a da, kada pokazuješ svoj rad

pokažeš samo deo, a ostatak radova da bude negde na sigurnom, ne u toj pokretnoj

 kućici. tako da ta pokretnost bude u vezi sa tvojim sadašnjim radom. to je Muzej

tvoja sadašnjost. ne znam da li sam dovoljno jasna?

za mene se to sve već događa mojim sajtom — svim bićima

da. ali znam da voliš i svetu nepredvidljivost. da ti neko

bane kao na Ruži. kako je to dobro! znam da ti i to nedostaje. a ta

izloženost, doduše uokvirena, što je najbitnije, bi ti to omogućila

zasad nemam dovoljno ni da preživim. a iskustva sa ljudima su očajna

razumem te

kad vetar preleti preko Brankine kose a ona pogledom odmah krene za njim

 najvažnije je ovo blaženstvo koje će danas biti u knjizi

:)

a kad bi se preselio u Zagreb? u Sarajevo? u neki drugi grad

u svakom slučaju hvala Tii na ljubavi

gde se govori isti jezik. samo ne Beograd

teško. zbog administracije

Beograd jako crpi i nekako onemogućava da se stvari dese

ne. svugde je isto

čini mi se da su stvari lakše kada si stranac

ima manje podrazumevanja od strane okoline

meni su važne suštine. a to je BOŽANSKO. ne ljudsko. ja živim

u Svemiru. ne u administraciji državama geografijama. nego živim u pesmi

znam šta ti je važno, samo promišljam kako da to što ti je važno sija i ovde. da bude

viđeno jer već sija. i... uh, fale mi reči. izvini. evo o čemu razmišljam. tvoj rad i suština

koju stvaraš i koja ti je bitna je jedno. drugo je svet u kojem živimo. kako da tvoj rad u

ovom svetu bude prikazan na tvoj način, da ne izgubi od svoje suštine. ili ti vidiš da

je i svet u kojem živimo ista suština

sve je jedno. sve što sada pričamo je jedno i sve je u

ovom razgovoru i to je već živi Miroslav Mandić Muzej

da to sam pomislila dok sam pisala jedno-drugo

legat

zadužbina

muzej

biblioteka

manastir

hram

kapela

centar

svratište

kutak

kuća

dom

gnezdo

čardak ni na nebu ni na zemlji

jesam

nagoveštaj

trenutak

lice

put i ruža

miroslav mandić

...

ljubav

ljubav. jedna jedina ljubav

Bog

Bog