Bog Miroslav Mandić Bog

kad bol prestane širi se milina

noćas me je boleo stomak. i malopre. i nekoliko dan unazad

tek

idem

zovem se Idem

ja Idem idem

idem i uživam u uličnim psima

idem imenom

idem i mislim

idem i pišem

idem samo idem

pišem samo pišem

idem i odem

kad god odem sretnem Odema

nas dvojica smo jedno

jedno

na

putu

ruža

hodajuća

idemo i pozdravljamo goluba koji nas gleda nakrivljujući vrat

ide Idem — proslavlja Odema

ode Odem — Idem ga sačeka

idem Savskom ulicom do grada i uživam u Idemu i Odemu

lepa su mi njihova imena

duboko poštujem to što rade

Idem jednostavno ide

Odem jednostavno ode

ej kada bi svi bili kao Idem i Odem

Idemu Odemu i meni pridružuje se kišica

sinoć i noćas je padala kiša

tek tek tek uminula žeđ

danas je zapara

divno je kako Idem brine o Odemu a Odem o Idemu

idem idem idem i na kraju odem

odem i na kraju ponovo idem idem idem

hajdemo i Tii i ja kao Idem i Odem

hodam kroz šumu

šumi kiša u lišću

grmi

posle grmljavine vazduh zahladi

počinje vetar

mreška se voda jezera

evo i pljuska

pljušti

sklonio sam se pod jednu strehu i gledam

svežina u nozdrvama

sve jače pljušti

divno je

malo mi je hladno

gledam u jedno drvo i ne mogu da se načudim njegovoj lepoti

kiša je neopisivo lepa

dobuje po mojoj strehi

uživam u muzici kiše

dremam

kiša uspavljuje

skupio sam se da se ugrejem

povremeno po koja kap padne na moju golu kožu pa me još više rashladi

dobovanjem kiše mogao bih danima snatriti

neprestano dozivati sve umrle

premestio sam se pod bolju strehu jednog restorana i zavalio u jastuke

dremam kao velika životinja

uživam kao u nekoj ljubičastoj utrobi večnosti

mislim o uživanju

čestice se harmoniziraju i uživaju jedna u drugoj

kišica prestaje

pojavljuje se sunce

svetlost blešti po još mokrom asfaltu

sunce sija sve jače

zapara je još veća

nemoćan

noćas me je jako boleo stomak

ne znam kako da pomognem sebi

obrijaću se

idem na put

na putu sam

hodaću i stopiraću

eno je Sava dole

plačem od lepote biti na putu

put

putuje

ruži

suština puta je u ruži

suština ruže je put

žena i dva muškarca putuju biciklovima

sad sam na putu za Banjane

negde na tom putu će mi kolima u susret doći Mirjana

na dolmi sam starog obrenovačkog puta

jako volim dolme

meke su za hodanje

ova dolma čuva Srbiju od poplava

volim vojvođanske dolme pored kojih putuju drvene bandere

sedim za kompjuterom

okupan

na stolu miriše ruzmarin

bio sam na obrenovačkoj pijaci

kupio Brankov hleb

popio toplu čokoladu u gradskoj kafani u Obrenovcu

Savu sam preplivavao dva kilometra ispod Ostružničkog mosta

Sava je pitoma

spora

topla

na vojvođanskoj strani sam othodao malo uzvodno i preplivao je nazad

divno je biti na sredini reke

plivanjem spojiti obale

telom

malenim

idem u Smederevo

hodam

subota u Smederevu

biti u danu je zahvalnost i poklonjenje danu

uzbudljivo je u jednom danu biti na više mesta kao na jednom mestu

pokupio sam dve tople i krupne šljive u Grockoj

nikada nisam bio u Grockoj

volim da sam negde gde nisam nikad bio

biti bilo gde znači uvek biti u centru koji je svuda i periferiji koja je nigde

negde gde nisam nikad bio me podseća na detinjstvo

dvorišta su puna voća

gde god da sam tu sam

kad god sam tu onda sam svugde

srećan sam zbog voća

hodam Grockom i mislim ružom

volim kad se mišljenje otvori svim svojim ružolikim laticama

samim

sobom

svima

sve

eno mi ga i Dunav sa leve strane puta

lepo mi je kada mi je ceo svet pod rukom

ja sam potomak divljih konja

jedan jedini slobodni pitomi konj koji luta svemirima srca svih bića

volim lepotu puta i slobodu biti na putu iako ne volim da putujem

nikada nisam bio u Smederevu ali ću uskoro uhodati u njega

ulazim u Smederevo

dočekuju me Dunav i brodogradilište

podsećam se kako sam uhodavao u velike evropske gradove

na smederevskom putu nije bilo hlada pa sam sve vreme hodao na jakom suncu

kako je tek mojim patikama

žuta ptičica je doletela na ogradu i zatreperila mi srce

u Smederevu sam

hodam smederevskim kejom

nekoliko mladića i devojka skaču sa jednog splava i večno se kupaju

posle Smedereva sam se i sam kupao u hladnom Dunavu na Jugovu

jedan tip u suboti

premoren hodam Bulevarom

srećan

srećom

tvojom

te

ljubim

konobarica u kafiću Kića u Belegišu rekla je juče da je voda u Dunavu

do pre neki dan bila dvadeset sedam stepeni a da je sada dvadeset jedan

hleb je ko sunce

rekao je jedan Belegišanin za hleb u Belegišu

laste su letnje kružile iznad tornja belegiške crkve

pojavio se i ogroman mladić — seoska luda očito

prošla su i dva-tri mladića koji su ličili na zvezde lokalnog fudbalskog tima

veliki crni pas je gospodski prelazio centar Belegiša

krenuli smo kroz prašinu na belegišku plažu

prošli smo kroz surduk

ptice su izletale i uletale u gnezda koja su napravile u tvrdom zemljanom odronu

lastavice su lepršavo letele iznad vode Dunava

porodice su čamcima prelazile na belegišku peščanu adu na kupanje

i nas dvoje smo krenuli u vodu

okačeni o drvo čekali su nas hleb kao sunce majonez paradajz i grožđe kardinal

hodali smo uzvodno po zemlji i plićaku

što dalje odemo uzvodno duže ćemo biti u vodi

Dunav jako nosi i u njemu je najlepše spuštati se nizvodno

hodala je iza mene sa japankama okačenim o kupaći kostim

uživao sam u hodanju po plićaku

bilo je kao u mladosti na Dunavu

u jednom trenutku sam proklizao po mokroj klizavoj glini

prolazili smo pored vrba i vezanih čamaca

Dunav je tekao iz nedogleda u nedogled

svet je bio neopisivo lep

i takav je oduvek i zauvek

onda je ona kriknula

okrenuo sam se i video da joj visi ruka

okliznula se i pala

zglob joj je iskočio iz desnog lakta

bol je bio nesnosan

otpočela je devetočasovna drama sa bolom

tek je pred ponoć zglob vraćen na mesto

lakat stavljen u gips

srce se smirivalo bez bola

sada je ponedeljak

treba proslaviti ponedeljak

prepustiti se skrušenoj radosti

idem na jezero al’ polako

jeo sam pre hodanja

od danas ću pokušati da jedem pet puta dnevno

borba protiv moje bede je neprestana

sporosti ljubim Te

belo-žuta spržena trava je posle kiša tek malo zelenija

dremam dok hodam

sve je milo

milo miluje

ja sam nežni dodir koji miluje sva bića u svakom biću

udišem vodu i nebo da me okupaju iznutra

još sam umoran od njenog nedeljnog bola kojem sam bio svedok

ležim na toplom šljunku

vetar plamti

lišće šumi

avioni preleću

jesam ja Jesam

širim nozdrve

nadimam stomak

dugo izdišem

skoro sam zaspao

uživam kao planine i krokodili

vetrom valovito ulazim i izlazim iz sna

odmori se i okrepi mojim uživanjem

uživanjem potvrđujem sve što jeste

uživanje svim što jeste je veliki posao

bivanje svim što jeste je velika misija

bivanje je iskustvo raja

život je služenje životu

pesma

je

pevanje

pesme

dok sam se u vodi sporo potapao nastavio sam da dremam

dremam i sad dok hodam

sklapam oči i uživam

lebdim

prepušten poistovećujem se sa vetrom