Bog Miroslav Mandić Bog
Ti
si
416921
pupoljak
KAKO SU SINTETIČKI SUDOVI A PRIORI MOGUĆI
iako Te nema Tii si meni sve
iako sam sam sve sam
šušti lišće topole na jezeru i u njemu se čuje moj glas
da nisam luda poludeo bih
da ne ležim na toplom šljunku ne bih sada pisao
što više sličnosti spolja to manja istovetnost iznutra
što više sujete to manje istovetnosti
mislio sam da Tii mnogo više značim ali Tii nisi Tii
pet Cigančica i jedan Cigančić stoje iznad
mene i sa uživanjem gledaju ljude kako se kupaju
prelepi su
kao i šljunak
divno posmatraju
samo slaganje samo slaganje samo slaganje
neslaganje razboljeva
slaganje je najbolji lek
leče me Cigančići
slažem se sa njima
svaki tren proveden sa mnom u neslaganju je izgubljen
igram se samo slaganja. sve ostale igre su mi dosadne
razmišljam o venčanju sa drvetom
ljubav među vrstama je budućnost ljubavi
Cigančići vetar i blaženstva su mi vratili snagu
iako sam do sada iskusio samo to da nikome nisam značio onoliko
koliko sam mislio i dalje verujem da Tebi iako Te nema mnogo značim
svih pet Cigančica je ušlo u vodu
ne znaju da plivaju ali se rukama odbacuju od dna i tako se kreću kroz vodu
žena i muž sa svoje dvoje dece su se pomerili da im Cigančice ne smetaju
marš odavde pizda vam materina
viknuo je jedan mladić na predobre i prelepe Cigančice
svet vole samo oni koji su odbačeni
ne bih mogao živeti da ne obožavam odbačene
kao i ovu vrućinu
i sledeće dane u kojima će biti sve toplije i toplije
sintetički sudovi su samo a priori i mogući
Cigančicama mojim
ISKORISTI LETO PRIJATELJU
kad nismo bolji gori smo
jevrejska
prijatelju žena je tako divna da kad nije divna grozna je
prijatelju kad čovek nije Bog đavo je
prijatelju leto je
od danas ću blaženstva i fotografije stavljati na sajt oko pola deset uveče
noćas sam oko ponoći hodao sa Ivanom po Padini
u jednom trenutku mi je veliki zeleni skakavac skočio na gole grudi
go do pojasa kupao sam se u vetru
iskoristi me
govori leto
nežno mislim na Karla Zeliga koji je zapisivao razgovore
sa Robertom Valzerom tokom njihovih zajedničkih šetnji
pre dve godine napisao sam ovu pesmu
Valzere u Satijevu sobu niko nije ušao 27 godina
1898-1925
Valzere Tii si proveo u sanatorijumu 27 sedam godina
1929-1956
Valzere Mendela je proveo 27 godina u zatvoru
1962-1989
Valzere pre 27 godina sam se odlučio za umetnost hodanja
1983-2010
Valzere 27 godina su 36 rađanja
36 puta po 9 meseci
svet vole samo oni koji su odbačeni
leto zrelo voće je
tela bez granica
leto žigola i žigolo leto
cenovnik žigola
milovanje suzama
kišama suza
kiše stvaraju velike narode — kaže Bunjuel
njihanjem biljaka Bog smiruje umove
ja sam bog
njihanjem biljaka
smirujem umove
sa ove reči premeštam se na svaku sledeću reč i tako sve do poslednje reči
majko moja kako je uzbudljivo
odlazim u vreli dan
beli pas leži na vrelom asfaltu
zovem se Vrištač Svetskog Bola
zovem se Srce Mi Puca Od Neprolazne Prolaznosti Lepote
zovem se Leto Je Tvoja Sam Ljubav Prijatelju
zovem se Vetar Sam U Imenu Vetra
provešću leto sa Pesoom i Tolstojem
prijatelju Pesoa je ovog leta u ovom gradu
prijatelju istovetnost je Bog
prolaznik koji je sada prošao pored mene si i Tii i ja prijatelju moj
ležim na toplom šljunku
plamte mi dlačice na vetru
leto koristi me
VOLIM DA VOLIM
ulazim u šumu
hodam sporo posle dugog kupanja
hodanjem sam venčan sa zemljom
kupanjem sam venčan sa vodom
disanjem sam venčan sa vazduhom
predavanjem sam venčan sa svetlošću
dan je vreo
dani su vreli baš kako su rekli da će dani biti vreli
zaista sam uživao kada sam kao mali učio da čitam
bukvar je čudo
svi junaci u njemu su čudo
imena su im bila uzbudljiva
a tek ono što su radili
trčali
vikali
skakali
pevali
bacali loptu
sunce je sijalo
kiša je padala
vetar duvao
isto je i sada
u bukvaru samog života sam
hodam
volim
idem kroz šumu
ptice pevaju
volim i hodam
oduvek sam nekog voleo
oduvek sam voleo da volim
sad tek volim da jako volim
nikoga nema ali sve je tu i svakoga volim
izlazim iz šume
ZAPAMTI OVU KLUPU
već nekoliko predvečerja primećujem kako su dani sve kraći
dolazi zima
ležim na drvenoj klupi u hladu na Dunavskom keju
rajska tišina
pas laje na drugoj obali
volim da ležim na drvenim klupama
jednu nogu sam prebacio preko naslona
slava života sam i slavlje životu sam
bio sam na sladoledu sa Vladimirom Macurom
kupio knjigu pesama Fernanda Pesoe
jako volim Dunav
vreme prolazi — trenutak ne
ležanje na klupi je umetnost savršenstva
gledam u krošnju drveta iza mene
grane se ne pomeraju ali lišće treperi
juče je otkriven Higsov bozon
znoj na čelu mi se osušio i pretvorio u so
uživam u visokim jablanima ispred mene
u Svemiru sam
mislim na sutrašnje pismo koje ću Tii napisati prijatelju
jedno nam je telo
telo dobrote u lepoti tela je
proleće galeb
lete laste
vrana sleće na jablan
ništa nije lakše i lepše nego pevati
ali kako je teško do toga stići
ništa nije lakše nego biti sve
ali pre toga treba nestati
ništa nije jednostavnije i skromnije nego biti najbolji
ali kako je čudesno to živeti
Dunav je krvotok mog života
Dunav je hladniji od jezerske vode i to mi je jako prijalo na ovoj vrućini
lepota je skromna dobrota skrušena
opet sam to doživeo u Dunavu
hodam u hladu dorćolskih ulica
pre nego što je otkriven Higzov bozon je već živeo u meni
što manje otkrića više otkrovenja
što
manje
reči
više
pesme
PRIJATELJU DOĐI JA SAM U SVEMIRU
mi smo u ns ceo jul, voleli bismo da te
vidimo, voleli bismo da dođeš kod nas u stan...
napisao mi je prijatelj
ne dolazim više u Novi Sad
odgovorio sam
miroslave, pa ne moraš ti u novi sad, dođi samo kod nas u stan — ja te pokupim na
stanici i dovedem do ulaza — ne moraš nogom da kročiš u novi sad (mogu nabaviti
velike gumene čizme koje možeš da navučeš pri prelasku iz autobusa u auto i iz auta
u stan — da izolacija bude baš potpuna i efektivno i simbolički)! zaista bih voleo da
dođeš u stan i prespavaš ovde ali... (i, naravno, trošak puta uračunat je u aranžman)
odgovorio mi je prijatelj
obradovala me je prijateljeva želja i dobra volja ali sam osetio da nemam
snage a posle toga sam osetio i da ne mogu da dođem jer sam u Svemiru
nemam snage jer svakog dana svu snagu potrošim na 86400
sekundi svakog dana koje pretvaram u 86400 trenutaka umetnosti
jer svakoga dana radim dvadesetak radova
jer sam neprestano sa svim bićima
jer je mnogo neuspeha iza mene
jer je tako mnogo nerazumevanja i povređivanja sa bliskima i bližnjima
jer saosećam sa Džulijanom Asanžom i svim nevinima u zatvorima
jer ne pristajem na rat i antropocentrizam koji uništava sve pred sobom
ja sam pesnik i pesma
nemam snage zbog neuspeha onih koje obožavam i volim
Van Gog. Fridrih Helderlin. Robert Valzer. Fernando Pesoa...
jer samo osrednji genije postiže slavu; veliki genije ostaje
nepoznat, još veći genije osuđen je na beznađe, a Bog biva razapet
Fernando Pesoa
jer nikoga nema da preuzme moje radove
jer starim i nemam više vremena osim seksa večnosti
jer sam odan filozofiji jedinog
najboljeg
jer sam suviše sam
samo sa svim bićima
i ne da nemam snage prijatelju nego sam u Svemiru prijatelju moj
od kada sam 1998. obišao Planetu i zakoračio u Svemir živim i radim u Svemiru
bajkolika pesma
u Svemiru Svemira. Svemiru pevanja. Svemiru svih bića. Tvom Svemiru
pesnička bajka
živim u Svemiru beskraja i večnosti a ne u geografiji Zemlje i državama ljudi
živim u Svemiru jedne jedine suze bilo koje mladi
u Svemiru sam iste borbe koju sam počeo u
dvadeset prvoj godini. borbi koja sve usrećuje i spašava
Miroslav Mandić jebe svima mater u Miroslav Mandić jeste svima mater
živim i radim u Svemiru — u smiraju svemirskih istovetnosti
živim i radim u Svemiru — u Svemiru slaganja svih bića
živim i radim u Svemiru — Svemiru jednog jedinog ja
postojećim novcem ne može se platiti moj dolazak iz Svemira
ovim blaženstvima ljubljeni prijatelju počinjem posvećivanje samom sebi
Miroslavu Mandiću i Miroslavu Mandiću
jer čim nije Miroslav Mandić onda je neka porodica. neki narod
neka država. nečiji interesi. nikad celina. nikada svako. nikada sva bića
potvrđivanje Miroslava Mandića je potvrđivanje
svih bića i svakog bića — sveljubavi i svepesme
Miroslav Mandić je Bog i potvrđivanje Boga i Božijeg u svakom biću
Miroslav Mandić pesnik i pesma — sloboda nespoznatljivog i najobičnijeg
Miroslav Mandić život koji neprestano peva i
stvara život svih bića a ne život kojim upravljaju ljudi
s
v
e
m
i
s v e m i r i m e v s
i
m
e
v
s
prijatelju
samo
bog
pesma
jedina
SVEMIR BESMRTNOLJUBLJA
Svemir ponavljanja je u ponavljanju Svemira
obe strane novčića su iste
Svemir ponavljanja
joj
ponavljanje Svemira
joj joj
volim što sam zavoleo ponavljanje
ponavljam da bih još više voleo i ponavljanje i voljenje
svako moje blaženstvo je ispovest
ponavljanje ispovesti i ispovest ponavljanjem
dok blago hodam prema vodi u Svemiru sam prijatelju
dok me greje toplo sunce kroz rashlađeni vazduh
posle jučerašnjih kiša u Svemiru sam prijatelju
svi oni koje obožavam su Svemir
najbolji je jedan jedini Svemir
volim Svemir i zbog sve mira
volim ponavljanje jer mi stalno ponavljaš da stalno ponavljam
pisanje je ponavljanje
ponavljanjem pisanja nastaje pisanje
pevanje je ponavljanje pevanja
mišljenje čulno je
čulnost mislena
telo je besmrtno
besmrtnost telesna
ne znam ništa o besmrtnosti i zato je pevam
nemam nikakve dokaze o besmrtnosti i zato je ljubim
ljubljenjem je stvoreno sve što je stvoreno
ko ljubi besmrtan je
svi ljubljeni su
ko je ljubljen besmrtan je
sve ljubi
poskočim i eto besmrtnosti
neprestano pišem o istom
neprestano pišem o da
to
sam
ja
vrapčić
da ja
ja
da
MILUJUĆI MILUJUĆE REČI
subotu i nedelju proveo sam u ćutanju
sam na kraju beskraja
na kraju beskraja počinje beskraj
večni početak
Bog
reč Bog
isto je
reč je Bog — Bog je reč
sve više volim svaku reč
suvo opalo lišće na toplom šljunku
plavo nebo bez oblaka
zeleno lišće me štiti od sunca dok ležim u hladu i sporo izgovaram ove reči
rečima Te milujem
miluju reči miluju
bog
reč
bog
je
bog
reč
pesma
je
gledam u šljunak — peva me šljunak
gledam i mislim o gledanju
dodajte mi naočari
poslednje reči Fernanda Pesoe
pomisli samo na odmicanje
otvori se primicanju
volim kad reč spoznaje samu sebe
samoposmatranje samo sebe posmatra
u početku beše reč dobro
dobro je sve što jeste
dobra reč dobra je
uskoro ću ući u vodu
dobrota lepa je
dok sam ćutao u subotu osetio sam da nemam snage da izgovorim nijednu reč
da bi se izgovorila bilo koja reč potrebna je velika snaga
zamisli samo kolika je snaga potrebna da se kaže reč hleb
zamisli samo koliko je stara reč hleb
i danas ne bih mogao napisati nijedno blaženstvo
da ih nisam izgovarao zatvorenih očiju i milujući ih
sva
snaga
u
pesmi
je
OŽELJEN I OŽENJEN
dok sam tražio spomenik čuvenoj glumici Žanki Stokić na
Topčiderskom groblju jedna ruža me je jako ogrebala po nozi
strmom prečicom preprečujem put
volim kamenje uglačano koracima
usamljenost upojedinjuje
zatvara. umrtvljuje
samoća ujedinjuje
otvara. oživljava
samoćom sam sreća svakome
sam sam da bi usamljeni preobrazili usamljenost u samoću
sam sam da bi svako ko je sam bio srećan
sam sam da bi svako ko je sam osetio da je u jednom
pesma
je
samoća
koja
svakog
ljubi
udahnem sve
pesma
je
izvor
ljubavi
izdahnem ljubav svakom
sama u samom
dvoje jedno su
Bog
opet Bog
uvek Bog
samo Bog
koliko je stara reč vazduh
nikada niko nije sam
vazduh je uvek tu
pesma je uvek u kurcu i to se zove rad odanosti
pesma je uvek u pički i to se zove rad ljubavi
pesma je uvek u srcu i to se zove rad srca
pesma je uvek u umu i to se zove pevanje Boga
gugutka hoda kroz travu
vrelina ne odstupa
mokar sam od znoja
obilazim kružni tok na Topčiderskoj zvezdi
kada bih se oženio ajkulom imali bismo puno ajkulica i ajkulića
oženjen sam ljubavlju i imamo puno ljubavnica i ljubavnika
oženjen ljubavlju oženjen sam svime i imamo puno svejica i sveja
PO VRELINI
živ sam a oni kažu Bog je mrtav
silazim niz betonske stepenice
opali i ugaženi ringlovi na stepenicama
mravi i leptiri pred mojim nogama
usporavam i opuštam se
ježim se
kad god se naježim Svemir se nasmeši
Bog voli da je u meni Bog
Bog je meni Bog
Bogu sam ja Bog
nežnost je tako žestoka
ćao
kaže mi i maše trogodišnja Cigančica
vraćam se po vrelom suncu
na Ruži lutanja sam mnogo hodao po vrelinama
trava je požutela
sve se suši
sve je žedno kiše
kad budem došao u Prvu kuću svih bića biću iscrpljen
iz zamora pišem sveža blaženstva
kažu da će uvesti vanredno stanje zbog velikih vrućina
pomislih na teške i velike kornjače
spore i snažne
lake u vodi
ja sam sada velika kornjača
počeo sam da čitam biografiju Lava Tolstoja
na Kavkazu je. počinje da piše
bori se sa sobom i sa svojim pravilima koja ne ispunjava
mnogo mi znači Tolstoj
čitao sam ga u zatvoru
povremeno ću ga spominjati
zahvalan sam svima koji su živeli za mene
borili se i dali svoj život za moju slobodu
nikada ih nisam izneverio
neprestano sam ih ljubio i ljubim
ŠĆUĆUREN
sve je dobro
sunce sija
vetar duva
gušteri su živi
dobri ne odustaju
cveta prkos
ali je i užasno
ljudi ubijaju ljude
ljudi zatvaraju ljude
ljudi ubijaju životinje
ljudi ubijaju biljke
ljudi ubijaju minerale
ljudi sve truju
ljudi bankama pljačkaju ljude
ljudi školom porobljavaju decu
rekao sam mojim saradnicima da na tebe ne računaju
rekao mi je pre nekoliko godina direktor jednog muzeja
teško je biti neprihvaćen i odbačen ali to je i velika šansa i sloboda
živeti dobroti
živeti dobrotom
podneti bedu
trenutno se osećam kao najbednije stvorenje
pevati
pevanje spašava od laži
krenuti ka novom blaženstvu
svakom blaženstvu se zahvaliti
samo ići
ne zaustavljati se
izdržati
ne okretati se
sve ljubiti
nastaviti
ići
pevušiti
ljubiti
IDEM SAMO IDEM
idem
kupao sam se
dugo
potapao se
gnjurao
gledao vodene trave pod vodom
sad samo idem
to je sada i dovoljno
najbolji način da me sačuva od ostalih načina
samo to
ništa više
ritam
glas
stvaranje pevanja
pevanje stvaranju
dugačke pertle mi landaraju po novim patikama koje se već raspadaju
srećan sam
bezrazložno srećan
srećan zbog pevanja
pevanje je najskuplje
ponekad mi se čini da si ti Miroslave jedino Tii koje postoji
ulazim u šumu
ne dižem glavu
gledam dole da pi pevanje pevalo gore
pevam ni o čemu a sve uživa u tome
negde daleko jedna žena je čitala junska blaženstva muškarcu sa kojim živi
i can't explain why, but it's so nice
rekla mu je na kraju čitanja
voleo bih da joj budu lepa i ova julska ako ih bude čitala
leptirići u šumi i dalje lete i kroz ova blaženstva
lepo je samo lepo
dobro je samo dobro
dobro je dobro lepom. lepo je lepo dobrom
idem
JA
subota
na planeti Zemlji živi 7.000.000.000 ljudi
1% ili 70.000.000 bogatih
99% ili 6.930.000.000 siromašnih
u takvom svetu 1% od 99% ili
700.000 ljudi bori se za 6.930.000.000 siromašnih
1% od 1% od 99% ili 7000 ljudi bori se za sve ljude
1% od 1% od 1% od 99% ili 70 ljudi bori se za sva bića
1% od 1% od 1% od 1% od 99% ili 0.1 čoveka živi za Boga
1% od...
umanjenje Božije
sam Bog
pesma bajke
bajkoliko pevanje
pevanje od kojeg se sve preobražava
pevaju čestice
kako god se zvale čestice
Miroslav Mandić samo Miroslav Mandić
skromnost skromnosti
najbolji je neuporediv
najbolji su najbolji
najbolji kritikuju najboljeg da je lud i hvalisav
najbolji je najbolji baš u onome zbog čega ga kritikuju najbolji
najviše uživam u ludosti i hvalisavosti najboljeg
žao me je što nije bio još luđi i hvalisaviji
baš kao dete
ma kakvo dete — bilo koja mlad
obraz uz obraz Božiji
klanjam Tii se pevanje
pevaj pevaj
pevaj najboljeg
pevaj pevanju
pevaj pesmi
b
o
g
u
j
e
d
i
n
o
m
34. PUT LAO CE
Čitav svet kaže: moje učenje (Tao) liči na ludost.
Zato što je veliko, stoga liči na ludost.
Da nije ličilo na ludost,
Davno bi već, zaista, postalo sićušno!
Lao Ce u 67. načelu
Hrabar vojskovođa nije nasilnik;
Dobar borac ne gubi pribranost;
Veliki osvajač se ne bori zbog malih stvari;
Ko uspešno koristi ljude; stavlja sebe iza njih.
Lao Ce u 68. načelu
mnogo puta su me spasila blaženstva i zato je uvek važno da i ja spašavam njih
Uveren sam da je u čoveku usađena ne samo beskrajna moralna
već i beskrajna fizička snaga, ali je ujedno u tu snagu stavljena užasna
zapreka — ljubav prema sebi ili tačnije vođenje računa o sebi, koje prouzrokuje
nemoć. Ali čim se čovek oslobodi te zapreke, postaje svemoćan. Najbolje sredstvo
da se čovek oslobodi od toga — ljubav prema drugima. Svemoć je nesvesnost,
nemoć je vođenje računa o sebi. Čovek može da se spase od vođenja računa
o sebi samo pomoću ljubavi prema drugima, snom, pijanstvom, radom
itd; čitav ljudski život prolazi u traženju tog zaborava.
Tolstoj
sve je nastalo iz ljubavi
sve se vraća u ljubav
sve je nastalo iz jednog
sve se vraća u jedno
ljubav i jedno isto su
bugivugi
ritam i naboj
hodao sam kroz vodu
fotografisao korake u vodi
zahladilo je pa ležim na suncu
kupaću se
voda je toplija od vazduha
stavio sam čarape na oči da me zaštite od sunca
vetar je plamen svetlosti
stavio sam šljunak na čarape da mi ne odlete sa očiju
vijugam mislima
od Montenja do Rusoa. od Rusoa do Tolstoja
od Tolstoja do Toroa. od Toroa do Gandija
od paradajza do bresaka. od bresaka do
kajsija. od kajsija do dinja. od dinja do grožđa
od protivrečnog do jednostavnog
od biciklističke trke kroz Francusku do hodanja kroz vodu
u proleće 1981. otkrio sam ja u svakom ja
u proleće 1983. otkrio sam jednog čoveka koji je više od svih ljudi zajedno
lepota
je
pesma
kojom
peva
dobrota
dobrota
je
plesanje
kojim
pleše
lepota
usne kucaju — srce ljubi
usne plešu — srce peva
usne ljube srce na usnama
pesma
je
ljubav
koja
peva
ljubav
peva
sam
život
NIŠTA OSIM DOBROTE U DOBROM NASLOVU
krenuo sam kasnije na hodanje pa ću tim pre usporiti
prepustiti se toplini i vetru
čistač ulica metlom skuplja opale divlje jabuke
duboko udahnem i zabacim glavu kao konj
od dubokog uzdaha sav sam se naježio
ježenje je oslobađanje
ježenje oslobodi me teskoba i bolova u telu
telo proslavlja milinu
navučem beli kačket na glavu i usporim još više
bacim pogled u stranu pa ga ponovo spustim ka zemlji
zemlja po kojoj hodam je asfalt
tek kad pređem autoput i uđem u šumu počeću da jedem pogačicu
prvi zalogaj pogačice mi je u ustima
pogačica se topi u meni a ja se topim u pogačici
požutela trava počinje da se beli od suše
sve se vidi kad se gleda
sve se čuje kad se ćuti
sve se ljubi kad se nema sebe
pevač je sam
peva sve
peva svemu i svakom
pevač nikog ne pobeđuje i nema moć i zato se ne udružuje
pesma se otvara samo kada si sam za sve
udruživanje ogrubljuje i smanjuje duh
udruživanje pomaže najboljima
najboljem pomaže samoća
najbolji žive u braku
najbolji je venčanje
udruživanje pomaže religijama nauci ekonomiji vojsci kriminalu
na suncu sa diktafonom na grudima čekam da dovršim ovo blaženstvo
sve
je
bajka
svako
je
pesma
dečak koji mi se juče nasmešio
KALIGRAFIJA VETRA
pogledah u broj 77776 kojim počinju današnja 33 blaženstva i shvatih da sledi
sedamdeset sedam hiljada sedamsto sedamdeset sedmo blaženstvo
joj lepote i dobrote
vijuge u mozgu cvetaju u srcu
hodočaste koracima
stvaraju brojevima
pevaju rečima
miriše toplota
zvone zvona podnevne ljubavi
celim telom ljubim
telom ljubim telo života
telom reči reč ljubim same reči
život životu
sporost miline me opija
himna sam sporosti
srce mi peva srcu miline
srce
života
je
ljubav
život svih bića u svakom biću
u svakom telu su sva tela
u svakoj ljubavi sve ljubavi
pogačica u šumi
topljenje
gušter pretrčava put
ljudi se hrane mineralima biljkama i životinjama a ko se i kako hrani ljudima
harmonija
samoposmatranje
ljubav
čovek je hrana svemu
smešim se
vetar naleće na moju kožu kao talasi
plamtim sa vetrom
plamte voda i vatra u meni
vetrovita kaligrafija sam
ispisujem reči po rečima sveta koji pevam
juče su se u vodi jezera pojavile bele meduzice
balerinice
UŽIVAM TE UŽIVAM UŽIVANJE MOJE
uživaš
Tii si moja životinja života
uživaš
uživanje iskupljuje
uživaš
uživanje je saosećanje sa svačijim uživanjem
uživaš
uživanje je življenje života samog
uživaš
uživanjem povećavaš življenje
uživaš
uživanjem oplemenjuješ život
uživaš
uživanje je milovanje miline
uživaš
uživanje je milina sporog hodanja
uživaš
u orgazmima dobrote uživaš
uživaš
u zemlji koja Te nosi uživaš
uživaš
u vodi koja Te kupa uživaš
uživaš
u vazduhu koji Te hrani uživaš
uživaš
u svetlosti koja Te vodi uživaš
uživaš
stavi blago šaku na bilo koji deo svog tela i uživaj
uživaš
u nostalgijama drugih uživaš
uživaš
posmatraš
uživaš
slažeš se
uživaš
prožimaš se
uživaš
uživanje je sestra bezbrižnosti
uživaš
uživanje je brat čistoj savesti
uživaš
slobodi se zavetuješ
uživaš
dobrim pomislima se predaješ
uživaš
besmrtnosti daješ svoj život
uživaš
uživaš posle odricanja
uživaš
da nikog pa ni sebe nikada ne ozlediš
uživaš
u skidanju moje odeće na jezeru uživaš
uživaš
diktafon na mojim grudima snima otkucaje moga srca u Tvojim rečima
uživaš
divljenjem se preobražavaš
uživaš
zdravljem me napajaš
uživaš
trenuci su tako podatni i žude za Tvojim uživanjem
uživaš
trenuci se Tvojim uživanjem preobražavaju u večnost
uživaš
sreća je sama bez Tvog uživanja
uživaš
ja sam bog
mlad tvojih
uživanja
SAN BOŽIJI
postoji jedan trenutak u borbi kada si potpuno sam
sam protiv svih
i neprijatelja i prijatelja
sam za sve
trenutak celine
jednog
trenutak u kojem se događa mir
trenutak u kojem nema više pobednika
a svi porazi se pretvaraju u jednu jedinu pobedu
prevladavanje neprijatelja
sebe
rađanje Boga u sebi
svakome
istog
Boga
jednog
jedinog
sve
postaje
Bog
sve se preobražava
u besmrtnost
srebri se
mesečeva svetlost
na mirnoj vodi
čamac plovi
prenosi vaskrsenje
osmom jutru
sve umrlo vaskrsava
trenutak u kojem se budim
ustajem
zapisujem
ove reči koje sam do malopre sanjao
BOŽE — REČE MI BOG
Bože
Tii si sreća
Bože
vrabac
Bože
Tii si Bog
Bože
zdrav razum — predrasude svog vremena
Lenjinova formulacija Hegelove misli koju je citirao Šklovski u knjizi o Tolstoju
Bože
ja sam se okupala — kaže ona. ja perem zube — kaže on
Bože
promaja
Bože
vetar u Tvojoj košulji
Bože
mirođija
Bože
kažeš mi
Bože
kažem Tii
Bože
kaže mi Bog
Bože
stara žena u crnom
Bože
lepota gde je ne očekuješ
Bože
dobrota kada joj se ne nadaš
Bože
Tvojim sam ušima Bog
Bože
ja sam Bog jer si samo Tii Bog
Bože
Ti bez mene ne bi ni bio Bog
Bože
Tii si zbog mene Bog
Bože
da Tii nisi Bog Tii bi bio isti kao ja
Bože
čestita čestico
Bože
stazica
Bože
stazico
Bože
Tvoje reči na mom jeziku
Bože
čudo maleno
Bože
Tii si njene reči koje mi nije izgovorila
Bože
poetika stvara novac. politika ga troši
Bože
sada Bože sada
Bože
bebine crne oči me gledaju
Bože
hodam Te
Bože
stvaram Te
Bože
pevam Te
Bože
kora drveta
Bože
kajsije
MEKIM KORACIMA
čar
čarobne
pesme
pesma počinje u pesniku a završava se u pevanju
pesnik i pesma služe pevanju
pevanje proslavlja pesmu i pesnika
svaka
pesma
je
otkrovenje
čestica kojom nastaje pesma Božija
hodam Bulevarom i pevam
leto je i grad se ispraznio
pesma
stvara
život
prosjakinja mi uzvraća radošću
voleo bih da živim milion godina i to svaki dan isto
istih milion godina u svakom trenutku
isti trenutak istina je
trenutak stvaranja i nastajanja
stvaranje i nastajanje su jedno
jedno
ljubi
sve
danas sam snimio obe pete i na rendgenskom snimku video kalkan u levoj peti
u desnoj se tek nazire
izlazim iz Umke
preda mnom stari Obrenovački put i reka Sava
uživaj sa mnom na putu
raspusti se
stari put je prazan
meki koraci i tišina na putu
dobro je biti prvi. dobro je biti drugi
nije dobro kad nisi prvi. nije dobro kad nisi drugi
sreća
na
putu
čovek
ruža
na
putu
put
je
iskustvo
ruže
ruža
je
a priori
put
prešao sam šesnaest kilometara. do Beograda je još desetak. dugo nisam stopirao. nadam se da će mi neko stati
stoper je prosjak na putu
hodam i prosim
hodači su prosjaci lepote
prosjaci su hodači dobrote
SUŠA
pada blaga kišica
sprud olakšanja
kiše nije bilo danima
suša se pretvorila u elementarnu nepogodu
miriše vazduh
trava je skoro sva spržena
muče se biljke
žedne su
za sve žedno ponavljam
kiše nije bilo danima
suša se pretvorila u elementarnu nepogodu
miriše vazduh
trava je skoro sva spržena
muče se biljke
žedne su
pesmom dozivam kišu
kiše nije bilo danima
suša se pretvorila u elementarnu nepogodu
miriše vazduh
trava je skoro sva spržena
muče se biljke
žedne su
dozivanje
dođi kišo dođi
kažu da će hrana jako poskupeti zbog suše
kako će siromašni
kako će oni koji skoro umiru od gladi
padaj kišo padaj
na vetru sam
snen
jučerašnje hodanje me je potrošilo
jako sam uživao na putu
volim da budem na otvorenom
okružen predelom
sa zemljom pod nogama i nebom nada mnom
samo idem
muzika bivanja
padaj kišo padaj