Bog Miroslav Mandić Bog

Tii Bog

Tii Tii

Tii svako

Tii voljeni

Tii svako kome sam se divio i kome se divim

Tii svetlosti kojom se kupaš u svetlosti

Tii trag i traganje

Tii zov i dozivanje

Tii orgazam i slaganje

Tii si celog mog života moj život

Tii – najmanje što nedostaje celini si Tii

Tii – jedno je telo i zato telo nikad ne umire

Tii – drugo ime za Tebe i sva bića je sam život

Tii – Tobom i svim bićima nestaje neprijateljstvo

Tii – Tobom su svakog trena sva bića sve više sva bića

Tii – jedino što me može odmoriti od pevanja je pevanje samo

Tii – jedino što me može odvojiti od Tebe si Tii

Tii – osetiš moje tipkanje po tastaturi

Tii – čuješ zvuk mojih koraka

Tii – ja Tebi kažem Tii

Tii – Tii meni kažeš Tii

Tii – ja pesma je dobra

Tii – Tii pesma je lepa

Tii – ja se Tobom preobražavam u Tii

Tii – ja Tobom Tii preobražavam u ja

Tii – ja sebe zovem Ja Sam Ti Si Ja Sam Bog

Tii – ja Tebe zovem Ja Sam Ti Si Ja Sam Bog

Tii – ja sva bića zovem Ja Sam Ti Si Ja Sam Bog

j

a

s

a

m

t

i

s

  jasamtisijasambog

j

a

s

a

m

b

o

g

ja sam svako ja

Tii si svako Tii

ti pu

put

ti ru

ruža

ti pe

pesma

ja

Bog

ja Bog

ja sam Bog

ja sam u svakom Bog

sa mnom je svako Bog

Bog je Bog i zato sam ja Bog

svaka moja reč je Bog

svaka moja travka je Bog

svaki oblak koji nastaje i nestaje je Bog

svako ko veruje u mene je Bog

svako ko ne veruje u mene je Bog

svako ko me je doživeo je Bog

sve ono što su mislili i pisali o meni je Bog

postojim tako što ne postojim

to jedino znaš Tii

samo sam pevanjem i stvaranjem

svako ko misli srcem će me prepoznati

svako ko oseća mislima će me doživeti

svako ko se predaje moj je izdah

dobrota moga tela

svako ko me prima moj je udah

lepota moga tela

prvo opalo lišće po vodi jezera

ono što mi govore talasi dok se kupam

kad se zamisli dete

kad iznenada potrči konj

kad vetrovi polete jedan drugome

kad u srcu nikne hrabrost

kad me zapeva Pobuna pičke

svako ko uživa u životu samom moja je voljena

svako ko živi trenutak i kome je trenutak dovoljan moj je voljeni

sloboda sam i sve i svakog oslobađam ropskog

nekada sam toliko sam da to oseti Miroslav Mandić

tada počne stidljivo da razgovara sa mnom ili mi peva

Miroslava Mandića sam primetio kada je počeo da

mi se obraća dok je u Muzeju savremene umetnosti radio rad

Čovek koji piše a u dnevniku koji je tada vodio prvi put piše ko sam ja

ko je on

ja sam bog

srećan sam

tebi na radost

bože moj

današnja pesma ja sam bog

dobrota se sliva u šaku

pomeranjem šake učim da pišem

pisanje porađa samosvest

ja sam onaj koji piše

piše

pisanje oslobađa od ropstva

ne radeći ono što treba postaješ rob svojih mana

pevanje piše slobodu

ne radeći ono što hoćeš postaješ zavisnik sopstvenog ropstva

prvu pesmu u životu počeo sam da pišem dok sam išao kroz dvorište

ka poljskom klozetu. mislio sam je u klozetu. dovršio ponovo u dvorištu

pisao sam u letnjoj vrelini. dok sam sedeo u vojničkom rovu. u klozetu zatvora u Sremskoj Mitrovici. hodajući po poljima pored kanala koje smo kopali. pisao sam u predelima. pod nebom. pored prozora. za stolom. uz muziku. diktirajući. diktafonom

pisao sam poistovećujući se sa iskustvom svih onih koji su pisali pre mene

okean pisanja

pisao sam tek toliko da jeste a da ništa ne napišem. tek

tek. tek toliko da ako ne preživim preživi to što sam napisao

pisanje je brat crtanju

pisanje je sestra hodanju

pisanje su trenuci radosti

pisanje ne izneverava

samo ja mogu izneveriti pisanje

pišem

danas ću na jedanaestom kilometru napraviti 11000 kilometara Pupoljka hodanja

            pisanje me odvaja od rađanja           

pisanje je stvaranje

nikada nije postojala ova rečenica koju upravo pišem

pisanje je ljubljenje

nikada nije postojala ni ova rečenica koju upravo pišem

pisanje je pupljenje

nikada nije postojala ovakva rečenica koja upravo poleće

već leti večnošću

pisanje je zavetovanje čednima i čednosti

pisanje je hrabrost da se uživa u pisanju

pisanje je nesebičnost koja se podaje svim bićima

trenuci pisanja u knjizi Miroslav Mandić su trenuci Tvojih orgazama

sam tren

pisanje samo

venčanje trenutka i pisanja

vijuganje po vijugama jednog jedinog mozga svih bića

sreća koja se maže na hleb nasušni i nadnaravni

pišem po Tvojim dlačicama koje me čitaju

pišem

pišem po Tvom jeziku koji me ljubi

piše

samo

tobom

neprestano pisanje usija se do preobražavanja

trans

pisanje se preobražava u pevanje

ja pevanja

pevanje ja

pesma

pisanja

u

samom

pisanju

pesme

to

što

sada

osećaš

je

tvoja

pesma

Davidovo pevanje

samo

tobom

bože

 jedini način da Golijat preživi je da se pokloni Davidu

Amerika Džulijanu Asanžu. Putin Nadeždi Tolokonikovoj

pisanje pevanju

 Davidov jedini način je čednost

čednost svih bića

čednost je hrabrost

hrabrost pevanja

pankčina

nežnost svemirska

jasnoća nerazumljivog

jednostavnost neobjašnjivog

sočna breskva

samo

tobom

bože

nestaje

sujeta

prav put

bez zastajanja

sve na putu

svako u ruži

samoposmatranje

odbeglo

dete

pesma

je

konj

u

šaci

pesma

je

kobila

u

pesmi

je

pevanje

tek pevanjem pisanje piše

tek

pevanjem

pisanje

pesmu

peva

i

ljubi

pevam

te

i

ljubim

pevanje

moje

samo

tobom

bože

nestaje

sujeta

u

tvoju

pesmu

se

preobražava

u pisanju koristim samo

slova

tačku

crtu

crtu

kao put

tačku

kao ružu

slova

kao vibracije Svemira i svih bića

druge znakove interpunkcije ne koristim

da

bi

se

svaka

reč

videla

što

bolje

i

da

bi

reči

svetlele

i

zračile

vizuelna

osnova

knjige

Miroslav Mandić

je

put

belina

simetrija

svedenost

.

.

.

.

.

.

moja prva knjiga je

Ja sam ti je on

Kaja

Milomir

Ja sam ti si ja

četiri knjige koje sam pisao po godinu dana svakih deset godina od proleća do proleća

1981-1982

1991-1992

2001-2002

2011-2012

trideset godina pevanja

pevanje ja i ja pevanja

moja druga knjiga je Varšava

napisana tokom jedne noći

28-29. decembra 1983.

knjiga i noć spasenja

moja treća knjiga je

Ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

knjiga o zatvoru i trinaest godina posle zatvora

moja četvrta knjiga je

Hodanje za Poeziju

Dete dečak

Nevini put

knjiga put i knjiga puta i četiri hodanja

1984

1987

1988

1990

moja peta knjiga je Sva sela

hodanje kroz petsto sela Vojvodine

1995

moja šesta knjiga je Ruža lutanja

knjiga desetogodišnjeg hodanja

1991-2001

knjiga Miroslav Mandić je moja sedma knjiga

Ludvig Vitgenštajn je za života objavio samo jednu knjigu

priča ne počinje s radom: rad počinje s pričom

Džulijan Asanž

priča o mojim knjigama preobrazila se u pesmu o mojoj knjizi

jednu jedinu pesmu o svim mojim knjigama

jednu jedinu pesmu o svim knjigama

jednu jedinu knjigu svih mojih knjiga

jednu jedinu knjigu svih knjiga

jednu jedinu pesmu svih mojih pesama

jednu jedinu pesmu svih pesama

preplitanje svih srca u jedno jedino srce

vijuganje svih mozgova po vijugama jednog jedinog mozga svih bića

poklonjenje svakoj reči

hodočašće pevanjem i pesmom

zar ne

zar ne

zar

ne

da

je

zar

ne

lepo

zar ne da je zar ne na početku još čudesnije

kao jutarnje sunce

dobrota trenutka u trenutku dobrote

Miroslav Mandić jebe svima mater

lepota trenutaka u svim trenucima lepote

Miroslav Mandić jeste svima mater

četrdeset jedna godina fotografisanja lica jednom mesečno

Jedan čovek

crtanje lišća svakoga dana deset godina

Lišće — drvo života

crtanje trava svakoga dana deset godina

Trave

crtanje plavih ruža svakoga dana sedam godina do sada

Plave ruže

snimanje crtanja Plavih ruža svakoga dana sedam godina do sada

Plavi film

čudo pažljivosti u pažljivosti hodanja

Četiri hodanja za Poeziju

čudo čednosti u čednosti hodanja

Ruža lutanja

poslušanje prepisivanjem

 12 prepisanih romana

jako sporo hodanje i vaskrsenje poubijanih naroda

Put u Ameriku ili novi život Indijanaca

jednogodišnji krug pevanja velikim pesnicima

Manastir vremena

trogodišnje posmatranje predvečerja

Na mostu u predvečerje

sistem sedam umetnosti

Pesma o večnoj umetnosti

tetovaže na mojoj koži

Moje telo je telo svih tela

kuća svih bića

sajt miroslavmandic.name

prvi put drugo desetogodišnje hodanje

Pupoljak hodanja

lepota dobroti

dobrota lepoti

dani danima

danima i noćima

saosećanje sa zatvorenima

jedna je knjiga jedno je delo

reč slika muzika ples ideja

zvezdano nebo

tišina svemirska

otkucaji Tvog srca u mom srcu

zar ne da je zar ne samo po sebi jedno umetničko delo

proglašavam ga malim i nežnim tautološkim radom

zar ne

hodanje je pesma kretanja

noga pred nogu

zemlja

zemlja

pevaju koraci

nebo

pesma hodanja je u hodanju pesme

pesma hoda da hodanje proslavi

hodanje peva da pesmu preporodi

hodanje hleb vazdušni

hodanje prostranstvo nebesko

hodamo

zar ne

njišu se trske zlatne

laste odleću

na kraju leta jesen je već tu

kad pomislim na dane koji dolaze odmah im krećem u susret

hodam

i kad bude kišilo

i kad bude ledilo

i kad bude duvalo

hodaćemo pesma i ja

ljubav i pesma i ja

Tii i ljubav i pesma i ja

hodanje je pesma ljubavi

besmrtna hodačka pesma ljubavi

hodačici je sve pevanje

hodaču je sve pesma

hodačica hoda pevaču — hodač peva hodačici

knjiga Miroslav Mandić je hodanje Miroslava Mandića po vodi

hodanje je svetionik i Miroslavu Mandiću i Miroslavu Mandiću

Miroslav Mandić jedna noga

Miroslav Mandić druga noga

jedan je Miroslav Mandić

jedno je hodanje

jedno jedino hodanje

Miroslav Mandić hodanje

hodamo

 zar nije nematerijalno stvaralaštvo promena

imena Miroslav Mandić u Miroslav Mandić

moja lična karta

adresa U TVOM SRCU

narod ŽIVOT

država SVEMIR

bračno stanje MUŽ SVIM BIĆIMA

deca SVA MLAD

religija BOG

članstvo SAM ZA SVE

svojstvo DETE BOŽIJE

profesija PESNIK UMETNIK HODAČ

zar nije i moja lična karta nematerijalno stvaralaštvo

nekada nematerijalno stvaralaštvo prethodi materijalnom

nekada je nematerijalno stvaralaštvo posledica materijalnog

volim da stvaram nematerijalno delo telom

Plava ruža u Svemiru

osećanjima

poistovećivanja

mentalno

načela

duhovno

Bog

možda je sve počelo prekidom sa muškim društvom i vojskom

pa se nastavilo prekidom sa socijalnim statusom i odlukom za umetnost

neizneveravanjem

Vitgenštajnovom poslednjom rečenicom

Recite im da sam proživeo jedan čudesan život

odlukama koje sam doneo u zatvoru

tetovažama

podnošenjima i izdržavanjima

divljenjima

drvećem

iskorenjivanjem

mističkim govorom

odlukom da biološko rađanje promenim u rađanje duhovnog

samoćom

nezaštićenošću

neuspesima

svešću da je na ovom svetu najlepše biti sa Miroslavom Mandićem

dobrotom i lepotom svih bića

besmrtnošću

86400 trenutaka umetnosti u svakom danu

podrškom zatvorenima u svetu

podrškom Džulijanu Asanžu i Pobuni pičke

pa travama. bulkama. drvećem. lastama

crvendaćem. konjem i kobilom. ponavljanjem. prvim junom

ovim rečima o jednom kome je svejedno da li je sve ili jedno

o

v

o

m

p

e

s

m

o

m

p

u

p

o

lj

k

u

Miroslav Mandić je mnogo više od pisanja

pisanje samo

primanje i davanje

dodavanje

loptom

pevanja

do sada su odštampane tri knjige

belih korica

bele knjige o svetlosti pisanja

nema ih u knjižarama

niko nije pisao o njima

niko ne brine o njima

i to je samo još jedna njihova pesma

ni drugih mojih knjiga nema u knjižarama

i to je još jedna pesma

pevanje samo

voleo bih da napišem svih četrnaest knjiga i da one budu odštampane

beleći se svim bojama

beleći svim bojama

da ih negde neko čita držeći ih u rukama svojim

držeći moje pevanje

pevajući moju pesmu

Miroslav Mandić u svojim rukama nosi sva bića

zlatnu ribicu

creva pregaženog psa koja sam juče video

bokove broda koji plovi morem besmrtnosti

seksualni miris algi i morskih trava u mojim kostima

seks pisanja je u žudnji da se jebežljivošću spase svako biće

pevaju kopita jebežljivih konja

jebežljivost puta odana je jebežljivoj ruži

neopisivo prostranstvo svake reči se prostire prostranstvima

detinjstvo pisanja

poslednja kupanja ove godine

četrnaest belih knjiga

četrnaest godina transičnog kruženja u srcu Svemira

Bog

četrnaest belih knjiga odštampanih i kao pedeset šest knjiga

Tii

pedeset šest godišnjih doba neprestajućeg pevanja u Tvom srcu

Pupoljak

knjigom konja i jezika galopiraju kopita jezičkih konja

jezik galopira srcem svih konja

svi konji ržu u svim bićima

sva bića galopiraju za svako biće

svako biće u svakoj reči

svaka reč je konj

svaka rečenica je kobila

svaka reč u rečenici je konj u kobili

galopirajućoj elektronskoj knjizi Miroslava Mandića

knjizi koja Te okružuje ljubavlju

ljubav koju možeš da mažeš na hleb

sve više volim da dugo čitam jednu knjigu

malo je takvih knjiga

33 blaženstva se čitaju za tri minuta

blaženstva jedne nedelje za osamnaest minuta

blaženstva jednog meseca za osamdeset minuta

blaženstva jednog godišnjeg doba za dvesta četrdeset minuta

blaženstva jedne godine za devetsto šezdeset minuta

blaženstva četrnaest godina za trinaest hiljada četiristo četrdeset minuta

dvesta dvadeset četiri sata

deset dana neprekidnog dvadesetčetvorosatnog čitanja

polusatnim čitanjem dnevno bilo bi to godinu dana čitanja

Miroslav Mandić je jednogodišnje druženje sa četrnaest godina pevanja jedne pesme

četrnaest jednogodišnjih knjiga

pedeset šest knjiga — pedeset šest godišnjih doba

jedna elektronska knjiga

knjiga za hodačev džep

zadovoljstvo čitanja u hodu

na putu

hodajuće savezništvo

bog

bogu

bogom

svetlosne brzine u sporosti svakog trenutka

zavet ljubavi svim bićima

bog

pesmom

boginji

prva magla posle leta

ponekad zamišljam kako blaženstva teku po velikim ekranima

elektronska slika jedne čudesne knjige

svetlosne brzine u sporosti svakog trenutka

zavet ljubavi svim bićima

bog

pesmom

boginji

prva magla posle leta

teče tekst

ekranom

hramom reči na putu

na prvom ekranu blaženstva tog dana

na drugom ekranu blaženstva te nedelje

na trećem ekranu blaženstva tog meseca

na četvrtom ekranu blaženstva tog godišnjeg doba

na petom ekranu blaženstva jedne godine

na šestom ekranu blaženstva četrnaest godina

pesma

svetlosti

u

svetlosti

ekrana

iskupljenje istovetnošću

jednom

jedinom

ljubavlju

u

svakoj

ljubavi

voleo bih takođe da Miroslav Mandić bude odštampan kao velika knjiga

metar sa sedamdeset na primer

na velikim plakatima

četiri hiljade trista četrdeset plakata na kojima je odštampano četiri hiljade trista četrdeset dana pisanja

magla se ne povlači

radujem se da što pre izađem u maglu

danas je trideset drugo pretposlednje poklonjenje knjizi Miroslav Mandić

poklonjenja su mi pomogla da se saberem

nastavim ljubavlju

čudeći se čudu pisanja

radujući se radosti pevanja

svim bićim svim bićima

Bogom Bogu

svakim blaženstvom

lepotom i dobrotom 33 blaženstva svakog dana

pevajući čudesne pesme o besmrtnosti pesme i pevanja

svaka 

reč

je

lepa

i

svaka

reč

je

već

pesma

sama

i

to

je

poetika

knjige

Miroslav Mandić

koja

je

i

sama

jedna

pesma

jedna

jedina

pesma

svih

bića

jedna

jedina

pesma

svih

pesama

hodam polako

lagano

meko

pužu brat

već sam seo na klupu

na jednu baš dobru klupu

niko i ništa

svemu sam sve

gledam drveće

razmišljam kako bi se osećalo jedno

veliko drvo kada bih mogao da ga izmasiram

već uživam sa njim

gledam pčelu kako leti nad sitnim šljunkom

svako biće zna šta mu je potrebno

leći ću na klupu

izvadio sam stvari iz džepova i sada ležim na klupi

osećam se božanski

ko god se oseća božanski to osećanje deli sa svima

leva noga mi je savijena u kolenu a desna prebačena preko naslona

 uživanjem sva bića oslobađam bola

neopisive količine dobrote se nalaze u svakom biću

kako je samo dobra ova dobra klupa

kako me samo upijaju Tvoje oči

kako me zujanje ove zunzare podseća na sve zunzare koje su mi zujale oko glave

pridružio se i vetrić

jedan muškarac mi je napravio hleb

to da je sve nevažno najbolje zna nevažno

jedna žena mi je napravila ajvar

ali i to da ništa nije nevažno najbolje zna nevažno

priroda uživanja je u tome da može lako da podnese i nepodnošljive količine uživanja

od uživanja i dolazi neprestajuće ljubljenje svih bića

samo se ljubljenjem mogu razumeti svi događaji u Svemiru

uživanje je zahvalnost čudu Božijem kojim je stvoreno svako biće

sada sam levu nogu podigao na naslon a desnu prebacio preko nje

svi pokreti su prijatnošću vođeni

kretanje je prijatnošću i stvoreno

lepo

je

ništa lepše od lepote

ništa istinitije od istine

niko slobodniji od slobode

jedino Bog

lepo

bog

je

ponekad je ceo život samo borba da se bude dostojan sopstvenog detinjstva

genij detinjstvo je

usne Boga

pred sam izlazak Bog u utrobi poljubi svaku mlad

niko više izmaglica od izmaglice same

niko ritmičniji od ritma

niko driblinskiji od driblinga samog

magnovenje

jedino Bog

bog

dobro

je

jednostavnost jednostavnosti

dečak od devojčice

devojčica od Boga je

gorki proso

gorki ovas

niko nije više sve osim sve

niko nije više jedno od jednog

niko nije više ja od samog ja

jedino Bog

i kad kiša pada

i kad trava raste

i jezik jezik omamljuje

i volej sevne

i sev zapeva

i pev miluje

lepo dobro je

Bog

jedino

voleo bih da sam deset sati u mom dosadašnjem

životu proveo pričajući sa nekim o Džonu Koltrejnu

deset sati o Ivu Klajnu...

dvadeset sati o Nikolaju Fjodorovu...

trideset sati o Majstor Ekhartu...

četrdeset sati o Robertu Valzeru...

pedeset sati o Edu Rajnhardu...

šezdeset sati o Gertrudi Stejn...

sedamdeset sati o Ludvigu Vitgenštajnu...

osamdeset sati o Bili Holidej...

sate i sate o voljenim

kurvama

travama

drveću

vrapcima

lastama

ružama

putevima

ništa nije dosadnije od trošenja reči

ništa nije tužnije nego kad mangupi podučavaju

ništa nije gluplje nego kada se učitelji mangupiraju

ništa nije ružnije nego kada se pevanje pretvori u šarmiranje

zaboli me od lepote kad pomislim na nekog

Čarls Mingus

Robert Džonson

Ljubomir Micić

Đorđe Marković Koder

dečak Vidan

neko

neko je uvek samo dobrota

sama dobrota

plavo u ljubičastom

ljubičasto u streli lepote

streličari streličari predelima svoje duše moj voljeni

ja sam žigolo svim bićima

 škiljim i pišem

mojim rečima — Božijim rečima

nemam naočare

biće gotove oko podne

nove naočare sa novim dioptrijama

za čitanje +4

za kompjuter +3.25

za daljinu +2

posle četiri godine sve je otišlo gore za pola dioptrije

idem napolje

jako je zahladilo

temperatura je pala za petnaest stepeni

lepota hladnoće

pada kiša

hodam

juče sam se kupao. danas sam u zimskoj jakni

podigao sam naočare

hodam sa novom dioptrijom

vidim jasnije

svet je blistaviji

idem da uzmem mobilni telefon koji sam potopio sa

diktafonom i fotoaparatom dok sam preplivavao Dunav

popravka diktafona je bila hiljadu dvesta dinara

mobilnog telefona dve hiljade dvesta dinara

fotoaparat nije mogao da se popravi pa sam kupio novi

tako sam od belaja od trista evra ipak prošao sa sto evra

idem do prijatelja da mu dam Kafe hrabrosti za njega i njegove prijatelje

fotografišem ulične potoke od kiše

nevidljiva lepota se sliva u kanalizaciju

sa novim naočarima sedim pred kompjuterom

i sa njima je sve jasnije i blistavije

pokisao sam. umoran sam. gladan sam

sinoć nisam mogao da čitam jer nisam imao naočare

zaželeo sam se čitanja

juče sam suviše kisnuo pa mi je danas u sunčanom i vetrovitom danu hladno

zakopčao sam košulju do grla

grejem se muzikom i lepim mislima

jezerima u konjskim očima

dečakom Mujom

dečakom Vidanom

dečakom Edijem

popiću toplu čokoladu

obukao sam i toplu jaknu

zamišljam kako životinje telima greju svoju mlad

kako zemlja greje bića koja žive u njoj

kako tople šake smiruju

lepa si svetlosti koja me greješ kroz prozor

grudi svetlosti u ovom blaženstvu greju sva bića

gušteri jako vole svetlost i toplotu

pre neki dan su tako živahno trčali

ispravljena kičma je prepuna toplote i svetlosti

skromnosti pre svega

zatvorio sam oči

nagnuo se ka levom ramenu

palcem se blago dodirujem oko usana

kažiprstom po nosu

srednjim prstom po bradi

samoerotičnost

kad pošaljem blaženstva Violeti i Ivani na

lektorisanje i prevođenje zavući ću se u krevet

sklupčati

brat zmijama

dobrodošlica jeseni

saputnik lišća u padanju

srce u srcu

tople grudi rečima

toplina se širi

preduzeća se prepliću

grudi toplih reči su na Tvojim grudima

danas počinje jesen

šezdeset druga jesen mog života

popiću toplu instant supu

pogledaj ulevo dok na desnoj strani napišem volim Te

nežni dribling

stid

od malena se stidim

malena malina

kada sam malopre napisao stid po sredini puta osetio sam

radost

lepa je reč stid

žir

njišem se srcem

golotinja oslobađa stid od lažnog stida

golotinja je poklonjenje čednom stidu

jedan je stid

stid

pesme

pisanje je ljubav

pesma

ljubi

stid

pesme

na

putu

koračam

zovem se Stid

sestra i brat sam imenima Miroslava Mandića

dobrodošao Stide

izgovaraju uglas sva imena Miroslava Mandića

Stid prvi put uživa u svom stidu

svi uživaju u Stidovom stidu

svi uživaju u svom stidu

svako uživa u stidu drugog

i pesmi stid pesme je lepo

lepo je i putu

lepo je i Miroslavu Mandiću sa Stidom

eno je i

Stidna

suze

suze suze

suze na putu

nebo na ramenima

ljubavna pesma mog prijatelja

prijateljstvo je neprekidno kruženje prijatelja oko prijatelja

ravnica života

vetar čednosti

sveštenstvo u odlukama

sunce se kupa u suzi

put putuje

beskrajan je

dolazi i odlazi

put putuje a svaki deo puta stoji u mestu

suze mi se stazama detinjstva slivaju niz lice

reči moje ljubljene vi ste konji moji uplakani

reči vi ste muzika kojom se svet poklanja svesti

svesti u mojim suzama ovog jutra

jutarnji san o prvoj ljubavi svih bića

u nekim trenucima život je nepodnošljivo živ

sluh Boga

lepota i dobrota sama

vetar mi suši suze

skorila se so na koži lutalice

to

živote

to

nove suze novog života liju kao košute

život

je

pesma

života

čudo življenja u živim suzama

suze reči

suzi put

suzi ruža

plakanje miluje pevanje

život prolazi da život proslavi

ja sam suza u Tvojim očima prijatelju moj

suze

vrište

i

ovu

tvoju

pesmu

prijatelju

moj