Bog Miroslav Mandić Bog

nikada jednu pesmu nisam ovoliko puta slušao kao ovu koju neprestano vrtim

ne mogu da je se naslušam

ono kad grunu basovi posle zviždukanja

neprestano ljuljanje

Ejmin glas koji se propinje i ponire

prateći glasovi

nežnost koja se kovitla

umiljatost koja se upliće

jevrejsko cigansko

krajevi istog hodačkog štapa

drum drum

ritam žudnje

glas čežnje

srce na putu

srce na dlanu

srce u jeziku

drumuj drumuj voljeno

ni u čemu se nevidljivo ne vidi tako jasno kao u najvidljivijem koje niko ne vidi

hej blistavilo cigansko si

hej jednostavnosti ciganska si

život je neprestani koncert života

život je neprestano skakanje u naručje života

život je neprestano preobražavanje sebičnosti u nesebičnost samog života

krećem se da ne bi bilo povređivanja

krećem se da ne bi bilo samopovređivanja

život i smrt se neprestano prepliću u jednom jedinom životu

u jednoj jedinoj ljubavi

srešćemo se mi ponovo srešćemo

ciganski

samo voleći

jedna muva leti kroz vazduh u Prvoj kući svih bića

drumuj drumuj cigansko drumuj drumuj

putevima lepote

drumuj

tab tab tab

dram dram dram

drum drum drum

tabananjem

tamburanjem

drumovanjem

ciganski — pesmom

pesmom se čuva jezik

pesmom se oplemenjuje život

pesmom se neguje duh

pesmom srce peva da je svako važan kao sve

pesmom um romori da svako daje život za sve

pesmom se Bog raduje samom Sebi

tab tab tab

dram dram dram

drum drum drum

Cigani ne bi trebalo da postanu kao oni drugi

nego bi oni drugi trebalo da postanu kao Cigani

opada lišće

od proletos do sada drvo je hranilo lišće. od sada će opalo lišće hraniti drvo

pesma je najciganskije kod Cigana

što sam stariji pesma mi je sve važnija

što je Planeta starija pesma je sve važnija

pesma drugo je

prelazim ulicu pesma je

dva vrapčića u travi pesma su

čovek sa mobilnim telefonom u jednoj i sa savijenim novinama u drugoj ruci pesma je

drum koraci ritam ruža ne znam šta više pesma je

volim da pevam jednom rečju

svitanjem

svakom rečju

svićućom

dečak je zatvorio oči i pokušava da hoda

i ja sam zatvorio oči. mirišu lavanda i ruzmarin

prvo sam upoznao Roberta. pre godinu dana. muvao se po

tržnom centru na Padini. sreli smo se kod prodavnice zdrave hrane

zamolio je da mu nešto kupim. izabrao je slane štapiće

kada sam se posle pola godine doselio na Padinu češće sam ga viđao i tako je to počelo sa tom divnom decom Božijom

tab tab tab

dram dram dram

drum drum drum

subota. dan psa lutalice. poslednji dan pisanja Ciganima

radujem se i suboti i psu i lutanju i pisanju i Ciganima

radujem se pisanju deci koju susrećem skoro svakog dana na Padini

Robertu Ediju Ersanu Sebastijanu Kemalu Kemani Vidanu

Muji Jasmini... susrećem ih u prolazu dok prose ili skupljaju hartiju

dragi Roberte Edi Ersane Sebastijane Kemale Kemana Vidane Mujo Jasmina...

ja sam pesnik a moji susreti sa vama su moje pesme

tako si Tii Roberte moja pesma

tako si Tii Edi moja pesma

tako si Tii Ersane moja pesma

tako si Tii Sebastijane moja pesma

tako si Tii Kemale moja pesma

tako si Tii Kemana moja pesma

tako si Tii Vidane moja pesma

tako si Tii Mujo moja pesma

tako si Tii Jasmina moja pesma

kad god Te ugledam srce mi zatreperi i zapeva Tvoju pesmu

Roberte Edi Ersane Sebastijane Kemale Kemana Vidane

Mujo Jasmina... u Tebi osim srca kuca i Tvoja pesma

želim Tii da je živiš i pevaš svakoga dana

želim Tii da je pevaš u zdravlju lepoti i dobroti celog života

želim Tii da ispuniš sve ono što Bog očekuje od Tebe i zbog

čega Te je stvorio baš takvog kakav si — jedna i jedan jedini takav na svetu

Roberte Edi Ersane Sebastijane Kemale Kemana Vidane Mujo Jasmina...

Roberte Edi Ersane Sebastijane Kemale Kemana

Vidane Mujo Jasmina... raduj se svakom danu

od svakog dana napravi jednu svoju pesmu

želim Tii da svakog dana pogledaš u nebo

želim Tii da svakoga dana osetiš ljubav za zemlju na kojoj stojiš

želim Tii da svakoga dana dok piješ vodu osetiš dečiju radost

želim Tii da u svakom Tvom zalogaju uživaš i saosećaš sa onima koji nemaju

želim Tii da sa svakim udahom vazduha osetiš sreću u celom telu

želim Tii da otkriješ svoje blago koje Te skriveno čeka

budi najbolja najzdravija i najbogatija osoba na svetu i svima

pokaži šta znači biti najbolja najzdravija i najbogatija osoba na svetu

Roberte Edi Ersane Sebastijane Kemale Kemana Vidane Mujo Jasmina...

telo neka Tii uvek bude čisto i neka miriše na Tvoju dušu

srce neka Tii uvek bude puno ljubavi za sve

mozak neka Ti uvek bude smiren jednostavan i veseo

Roberte Edi Ersane Sebastijane Kemale Kemana

Vidane Mujo Jasmina... cela planeta Zemlja sa svim zvezdama

pripada Tebi i zato brini o njima kao što sam osetio da brineš o meni

Roberte Edi Ersane Sebastijane Kemale Kemana

Vidane Mujo Jasmina... neka Te ova pesma čuva svakog

dana i neka Tii daje snagu kroz ceo život i na kraju Te proslavi dragi

Roberte Edi Ersane Sebastijane Kemale Kemana Vidane Mujo Jasmina...

ovu pesmu ću odštampati i uz čokoladu upakovati

u koverat sa imenom i pokloniti svakom posebno

pisanje je svetlost prisustva

pevanje svetlost sama

pesma

svetlosti

u

bokovima

ljuljanja

pišem da bi uvek osetio da sam tu

samo za Tebe

pevam

da

bi

doživela

da

sam

ti

Tii si moja pesma

pevajući Svemir ljubavi

sve je dobro baš kao što je sve dobro

sve je ljubav

utroba jedne jedine ljubavi

ponedeljak ljubavi

tek prohodalo novorođenče

večna umetnost pupoljka

pupoljak Miroslav Mandić

hodanje stvaranje pevanje

svakog trenutka svuda i svemu ljubav

večna umetnost u pesmi svih bića

pe

me

du

pevaj me dušo

jedna jedina dušo svih bića u svakom biću

to

što

sada

osećaš

je

preobražaj

koji

od

Tebe

čini

moju

pesmu

sveljubavi

seks — čudo Božije

novac — svetinja Božija

Bog — ljubav Boga

ne podrazumevam podrazumevanja

ništa čistije od seksa

ništa nesebičnije od novca

ništa jednostavnije nego Bogom

na modelu na kome radim i pevam svaki dan Miroslava Mandića piše

M I N E R A L I M A

33 blaženstva za ponedeljak

B I L J K A M A

33 blaženstva za utorak

Ž I V O T I N J A M A

33 blaženstva za sredu

D U H O V I M A   P R I R O D E

33 blaženstva za četvrtak

L J U D I M A

33 blaženstva za petak

V I Š O J   I N T E L I G E N C I J I

33 blaženstva za subotu

neshvatljivo preobražava

jednostavnost oplemenjuje

hodam pored jezera i fotoaparatom lovim galebe

juče sam napisao leti galebe leti

danas bih voleo da napišem leti galeb leti

dok lovim galebove vidim kako lete golubi vrane vrapci leptiri

srce u meni kliče

leti lišće leti

leti kamenje leti

leti odanost leti

leti neposustajanje leti

leti nerazumljivo leti

leti seks leti

leti novac leti

leti nebo leti

leti let leti

leti Pupoljak hodanja leti

teško je fotografisati bića u letu. pogotovo

jer fotografišem aparatom koji sporo izoštrava

svaka fotografija koju napravim je neka vrsta pesme

upravo sam pomislio da napravim seriju od 33 fotografije sa brojevima

iza reči kovitlanje kovitlanje  

volim kada su sva znanja u jednom jedinom znanju

volim kada su sve ljubavi u jednoj jedinoj ljubavi

sve

pesme

u

jednoj

jedinoj

pesmi

kada sva znanja nisu u jednom jedinom znanju to i nisu znanja nego struke

kada sve ljubavi nisu u jednoj jedinoj ljubavi to i nije ljubav nego sebičnost

kada sve pesme nisu u jednoj jedinoj pesmi to i nisu pesme nego kultura

voleo bih kada bi svi stručni termini bili zamenjeni istovetnošću

voleo bih kada bi se sve ljubavi preobratile u vaskrsenje svih ljubavi

voleo bih kada bi se sve pesme živele u pesmi života samog

odoh

da

te

volim

pogledah u travu i osetih da je volim — da volim Tebe

kad volim travu volim Tebe

kad volim Tebe volim travu

ugledah baricu i osetih da je volim — da volim Tebe

kad volim baricu volim Tebe

kad volim Tebe volim baricu

gledam i sve što gledam volim — volim Tebe

kad volim Tebe volim sve

kad volim sve volim Tebe

volim travu jer trava je

volim baricu jer barica je

volim sve jer sve je

volim Tebe jer si ja

mladić koji mi dolazi u susret se sagnuo i podigao

dinar. bićeš bogat — rekoh mu. od skoro sam to počeo

da radim. do sada se nisam saginjao — odgovorio je

danas je rođendan Nadeždi Tolokonjikovoj

volim Te Nadežda

sloboda se kao i uragan Sendi začne u jednom

trenutku na jednom mestu u jednom događaju

sloboda već začeta u srcu Nadeždinom je

sloboda ruši okove

uragan je hrlenje u kome se oslobađaju sva potisnuta hrlenja

sloboda je začeta i u srcu Džulijana Asanža iako je Džulijan Asanž takođe zatvoren

volim Te Džulijane

sloboda radost je

kad god osetim slobodu oslobađam se i oslobađam

sloboda kojom Te ljubim je ljubav koja Te oslobađa

suzama Te ljubim moja Džipsi

lepota u ličnoj borbi za slobodu je ista lepota kao i u seksualnom predavanju

put samo put

moja osetljivost je sve veća

samoća sve odanija

samoća je utočište odanih i istovetnih

blaženstva su golotinja

i kad ništa ne kažem reči govore sve

i ako nešto prećutim prećutkivanje me peva

evo i ovo lice stare žene sam mogao prećutati

blaženstvo koje sledi je divno

... bit Traktatusa je etička... moj rad se sastoji od dvaju delova: jednog koji je

iznesen ovde i svega onog što nisam zapisao. a upravo je taj drugi deo važan...

Ludvig Vitgenštajn

polako se spuštam niz Bulevar da se od Tvojih povreda zalečim

hladan sunčan dan. jesenje boje platana me opijaju

ova vrana me je podsetila na vranu od pre neki

dan koja je sakrila orah u travi i prekrila ga lišćem

otpuštam povrede i prepuštam se ulici

ulica je čudo. festival tela i lica. festival nade i očaja

smešim se ulici

uživam i već mogu da Tii se zahvalim na povredama

uživam što postoji knjiga kao što je Traktatus

da li sam nekada napisao reč ševrludanje

ispod asfalta sjaj stare kaldrme sija kao jedna pesma

sunce mi greje hladne nozdrve

na pola sam puta. umorio sam se. polako ću uz reku Savu

pozvaću dobrotu da mi se pridruži

sećam se kako sam se na Ruži lutanja kada bih iznemogao prepuštao umoru i on me je nosio

i dijamanti se istope pred umorom dobrotom i ljubavlju

nežno mislim na milione i milione ljudi koji su radili teške fizičke poslove

da bih bio dostojan svih tih ljudi i sam rudarim 86400 trenutaka svakoga dana

da bih se zahvalio svim tim pesnicima rada pevam im svakoga dana 86400 pesama

 mislim na razne načine kojima su ljudi oslobađali druge od teškog ropskog rada

jedan od najboljih načina je ćutanje

nikada nisam radio ono što su ljudi očekivali da radim

ali sam zato radio gradove. radio ljubav. radio bezbrižnost

radio bezrazložnost. radio istovetnost. radio osmeh...

posle tih mnogih načina sve se na kraju svelo na hodanje stvaranje i pevanje 

a hodanje stvaranje i pevanje na jednu jedinu pesmu koja sve peva

ljubim Te Džipsi 

danas je Dan svih bića

rođendan Velimira Hlebnjikova

dan kada sam pre četrdeset godina otišao u zatvor

dan kada sam pre dvadeset jednu godinu krenuo na Ružu lutanja

slušam crnog jebača majki gospodina Andre Vilijamsa

što pre napolje

na put od prohujalih četrdeset godina života

četrdeset godina od života stvarati pesmu

četrdeset godina od pesme stvarati život

napolje na grljenje hodanjem

hodanje je jebanje sa svime što me okružuje a sve me okružuje

sve je počelo nekom vrstom smrti koju sam doživeo u zatvoru i

preporađanjem koje su mi doneli vegetarijanstvo nenasilje i sve druge

odluke koje sam doneo u zatvoru. odluke su me čuvale vodile i vode kroz život

nastavilo se ljubavnim bolom koji me je uvek podsećao da budem dostojan ljubavi

i onda prvi korak na velikom putu nevidljivog i strpljenje u vidljivom na velikom putu

deset godina umiranja mog ja dovelo me je do proleća i otkrovenja ja samog ja

odlukom za hodanje preuzeo sam na sebe sve

ono što svi ljudi urade za nekoliko hiljada godina

molitvom je počelo približavanje Bogu i preobražavanje u Boga

Ruža lutanja me je odvela u srce Svemira i svemir srca svih bića

Tvoje neprestano prisustvo svih četrdeset godina iako Te još nema

minđuša jednog jedinog i jedne jedine ljubavi u levom uhu

knjigom Miroslav Mandić su počela poistovećivanja svega sa svime i svakog sa svakim

čednošću samoće sam otkrio samoću u čedima svih bića

ljubim vas odbegla deco

hram ljubavi u istetoviranoj reči ljubav na mojoj desnoj slepoočnici

majka i otac i sestra i brat i ćerka i sin sam svim bićima

Pupoljak

Bog

starenje

i posle čedrdeset godina evo me u lepoti ove rečenice

za sve ove godine nisam mogao biti čovek da sam živeo kao ljudi

ne bih bio čovek ni da sam nastavio da budem samo čovek a ne i Bog

sada

sam

bog

sada kada sam Bog i Tii si Bog i sve je Bog

Bog je Bog

jedan

bog

jedna

pesma

jedan

pupoljak

sinoć sam slušao Džon Koltrejna

koja divota slušati Džon Koltrejna

Bog

Bog

bluz

Bog

džez

Bog

rok

Bog

hip hop

Bog

elektro

Bog

Bog

bulevar muzike

što pre napolje na Bulevar u muziku hodanja

9:58h

kod Cvetkove sam pijace. sad spuštanje niz Bulevar

subotnji pas lutalica zamahuje repom ljubeći sva bića

mislim Boga i pomislim na glistu u zemlji

kojoj je lepo i osetim kako je od toga i meni lepo

ne verovati u Boga nego biti Bog

ne verovati da me ljubiš nego biti ljubljenje

ljubim sve one koji su verovali nadali se i ljubili Boga da bih i ja bio Bog

glista Bog

nežno gledam sve pored čega prolazim i osećam da je taj nežni pogled Bog

pogledaj nežno po stvarima i osetićeš da to gleda Bog

divno je kad pevam Bogu a još divnije kad pevam Boga

hodanje me čini čovekom

stvaranje anđelom

pesma Bogom

sunce mi greje leđa i psu u meni je toplo

na ovom uglu je prosila moja Ciganka Ružica

sad kafica novine i uživancija — kaže jedna starija žena drugoj

u ovom kiosku kod Đerma je najbolji ražani hleb u gradu

pred poštom su dugački redovi jer stigla je penzija kažu

trubač sedi na ulici i prosi tužnim melodijama

čovek iza mene neprestano govori sam sa sobom

dok se spuštam niz Balkansku razmišljam

da li da krenem Savskom ili Sarajevskom

Sarajevska je pitomija pa ću njom. podigao sam kragnu

pojavio mi se osmeh na licu i to bi bilo to za ovu subotu

ponovo čitam Kazivanje jednog bogotražitelja

milina

muzika iznad muzike

dobrota Boga od bilo koga i bilo čega stvori Boga

trepereći sve treperi

Bog treperi Boga u svakom biću

gledam golubove kako čupkaju travu i osetim treperenje Boga u njima

gledam lišće platana i osetim treperenje Boga u njemu

gledam žuto lišće oraha i osetim treperenje Boga u njemu

u čemu god da je Bog to je Bog

pisac Kazivanja je anoniman

obožavam anonimne

Miroslav Mandić je slava svih anonimnih

imenom Miroslav Mandić se čistim od Miroslava Mandića i postajem ime Boga

svačije ime slavi bezimene

bezimenost služi imenu

ime proslavlja bezimenost

voljeni moj bogoljupče i bogotražitelju ljubim Te

Tii si svetlost u stvarima

sve svetli i svako svetli

idem

pevaš

me

hej hej hej

svaka

reč

je

pesma

svetlosti

u

bilo

kojoj

stvari

 11:38h

došao sam gradskim autobusom na kraj Sremčice

nikada nisam bio u Sremčici

lepo mi je biti tu gde nikad nisam bio

srećan sam što sam negde

suza mi klizi niz lice

radujem se putu preda mnom

od mnogo utisaka ne dolazi mi nijedna reč

kada reči ne kazuju ništa onda ukazuju sve

sve je hladnije a i to je tako divno

valovita brdašca na rubu Sremčice nestaju u magli koja se spojila sa sivilom neba

dok ovo čitaš prolazim pored ulice Čitačka

u Sremčici mislim na Tebe Nadeždu Džulijana i bogotražitelja

od svih ovih utisaka u Sremčici mogao bih napisati

knjižurinu ali umesto svih tih reči samo dve počinje kišica

kroz dvesta-trista godina od svega ovoga neće ostati ni traga

sve će se pretvoriti u dobrotu i lepotu nevidljivog i neizrecivog

kako sam srećan što nemam kuću

kako sam srećan što se družim sa ovom kišicom

kako sam srećan jer me ove reči pevaju

kapljice kiše na ekranu mog diktafona

hodam — zagrli se

stvaram — ljubi se

pevam — jebi se

sa leve strane puta više nema kuća pa je vetar sve jači i zasipa me sitnom kišom

izlazim iz Sremčice

Sremčicu sam prošao sa 7645 koraka za šezdeset sedam minuta

sam na putu

biti na putu znači biti u seksu samog života

seksu ljubavi svih bića koja se prepliću i vrtlože nad putem

biti na putu je venčanje zanosa i smiraja

biti na putu je zagrljaj verom nadom i ljubavlju

u Železniku sam

jebote kako je dobro i u Železniku

iz Železnika skrećem ka Obrenovačkom putu

neprestana sam slava Božija

pesma Bog

jure automobili. niko neće da stane. baš je divno

nikada nisam voleo da skrećem pažnju na sebe ali sam na

Drugom hodanju za Poeziju otkrio i zavoleo i pažnju i pažljivost

hodanje izaziva pažnju

pažnjom sve postaje pažljivost

pažnja je blaga

pažljivost mila

Bog je hodanje

hodanje je Bog

svaki dan je pobeda svakog dana

bilo šta je pobeda bilo čega

sve što jeste pobeđuje time što jeste

ne verujem u postojeći model sveta

postojeći modeli sveta su najbliži svetu ali zbog svoje

opšte prihvaćenosti su i najdalje od onog što svet jeste

jesam svet

reč svet

reči sveta

sveta pesma sveta

Bog je umetnost

umetnost je Bog

jezik kojim govorim govore sva bića

jezik kojim pevam pevaju sva bića

jezik kojim jesam jesu sva bića

jezik kojim hodam hodaju sva bića

jezik kojim ljubim ljube sva bića

jezik prvi put izgovorene prve reči

jezik prvi put izgovorene svake reči

jezik kojim bezbroj puta ponovljenu reč izgovaram kao da je govorim prvi put

melodiram

melodija jezika je u zavetu prvoj reči

melodija jezika je u prvi put izgovorenoj reči melodija

čednost zaveta čuva čednost jezika

jezici ljudski razjedinjuju

jezik ujedinjuje

Bog je pesma

pesma je Bog

na ostružničkoj dolmi sam

sva je u travi

niko ne hoda po njoj pa nema staze

uživam u lepoti njenog tela koje prepoznajem u njenom blagom luku

u detinjstvu sam gledao kako se nasipala jedna dolma

stotine konja i stotine kubikaša radili su od jutra do mraka

seljaci rade na zemlji a radnici rade zemljane radove

čudesna je zemlja

rađa

u zemlji se grade kanali. od zemlje se grade nasipi

elementarno

pod utiskom elementarnog sam i sam u elementu

hodač

pevač

ritam svih bića

živim to što živim

pevam to što pevam

kasno jesenje rumenilo pozdravlja zimsku snežnu belinu

zemlja je raj

život na zemlji je rajski

ljudi čine zverstva jedni prema drugima i prema

drugim bićima i od zemaljskog raja čine pakao

i jutros sam čitao o užasima koje jedan narod čini drugom

nikada ne izgovaram imena kada je mržnja u pitanju da se mržnja ne bi širila

najveća zla čine se u ime porodice naroda i Boga

najveći ubica je osećaj da si u pravu

činiti zločine u nečije ime je sebičnost i glupost nad svim sebičnostima i glupostima

laž svih laži

iako sam tužan zbog tih svakodnevnih

zločina i užasa radost života samog me okrepljuje

dok koracima vrtlarim po ovom dolmskom raju

nadam se da će iz ovog vrta sve više rađati rajsko

rajsko saosećanje svih bića jednih prema drugima

rajska ljubav moćnih prema nemoćnima

rajska sloboda moćnih u nemoćnima

rajsko elementarno

živim to što pevam

pevam to što živim

hajmo

hajdemo

jedno smo

da znaš

jedini

svi

melodija i harmonija su jedno

svi ritmovi jedan su

uzbuđuješ me

i ti mene

srce Tii jebem

tvoje je

ironijom se čovek brani od sopstvenih slabosti

duhovitošću čovek skriva svoje imperijalističke i kolonijalističke zločine

plačem

plačem i ja

slatko je slaganje

slatko da slađe ne može biti

slaganje je put

ruža na putu

predsednik sveta Džulijan Asanž

svetica sveta Nadežda Tolokonjikova

opet mi se plače od lepote

i meni od dobrote

tako je sve jednostavno

i čedno

svi dečaci su jebačimajki

sve devojčice jebenemajke

moje su psovke...

... moje uspavanke

sve što kažem Tii si već pomislila

sve što kažeš stvara me

pupi

Pupoljak

pomislio sam da u sledećih desetak metara napišem 33 blaženstva od onoga što vidim

dok sam ih pisao u sebi osetio sam nadrealnu lepotu u toj pukoj realnosti

otkinuta grančica na velikoj površini betona

pisaću polako sa ovih par kilometara kojima ističe današnje hodanje

dobrota ponekad nije ništa drugo nego sama samoća

to što tu je sve je

niko ne vidi da sam Bog

tim pre to treba da vidim sam

Tii

bog

je

hrabrost

da

vidim

da

sam

bog

u bilo čijim toplim suzama

usporio sam i sve više uživam u umoru koji me blago obuzima

ne samo da me umor obuzima nego me obuzima i lepota reči obuzimanje

obuzmi me obuzmi obuzimanje

divan je susret sa rečima

pišem i odjednom susretnem reč odjednom

jednom i to odjednom

za jednom i to odjednom žudi duša moja

u naručju sam odbeglog deteta

u naručju svih čestica u smiraju

ptice čestice

ko god da si sve više osećam Tvoju ljubav

taman sam hteo da napišem izgovori bilo šta pre

nego što ti se isključim kad mi se diktafon isključio

posle divote samog pisanja u pisanju su divna i pomagala

alati

stilovi

papir i olovka. grafit i mastilo. pisaća mašina i kompjuter. diktafon

iako sam i protiv oružja i protiv oruđa priznajem volim neke alate

alate za pisanje. alate za slušanje muzike. alate za jebanje

odjednom sam se uzbudio onom koja u sebi čuva onog koji u sebi čuva sva bića

sreća samoće je u samoj sreći

ko god hoće u ovom blaženstvu se može napiti

ko god hoće u ovom blaženstvu se može nahraniti

ko god hoće u ovom blaženstvu može krevet i svoju ljubav pronaći

ko god hoće u ovom blaženstvu se može venčati i udomiti

neće bez tebe da blista ni sunčev zrak

slušam Ljiljanu Petrović Batler

slušam Mikloša Šeba

slušam Portished

na Hodanjima za Poeziju sam u tužnim

nedeljama pevao Tužnu nedelju u nepoznatim mestima

slušam je

mnogo sam je puta slušao

Bili Holidej

Bili Holidej je Bili Holidej je Bili Holidej

čudesno peva tuga

čudesno privlači samoubistvo

čudesno mrvi se dan

mrvim se u mrvice

stranac sam nad strancima

sitna nepristojnost otuđuje, mali lep gest integriše

Timoti Garton Eš  

samo ljubav za sva bića dostojna je ljubavi

pišem jako teško i to je jako lepo

mrvi se

sabvufer sa basovima mi izgleda otkazuje pa me to rastužuje

volim da slušam muziku sa jakim basovima

jaki basovi su kao teški džakovi

oslobođenje robova

otišlo je grožđe

ponovo slušam kako peva Ljiljana

celo joj je telo u grlu

grli grlom tuge

cveće joj je u ustima

sve je uzalud ali jedino uzalud peva

ponekad jedino epidemije samoubistva nisu uzalud 

bezbroj kitova nasukanih na obalu 

zašto

ponekad jedino dečija samoubistva sprečavaju i iskupljuju užasne ratove odraslih

odrasli zaustavite ratove deca će vam se poubijati

Miroslave

sinoć sam kupio novi sabvufer jer je stari otkazao

basovi su još dublji

udari srca

džakovi džakovi

bit brate bit

bit samo bit

bit sve mira

bit sve mita

bit sve bita

bit bića

bit reči

bit muzike

jedan su bit

bit jednog jedinog uma u svim umovima

bit u svim bitovima

bit u svim bikovima

koraci koraci koraci

bit trenutka

bit večnosti

bit mušice

bit slona

bit dobrote

bit lepote

bit puta

bit ruže

bit znoja

bit suza

bit Boga

bit

bog

bit tri reči

bit dve

jedne

pupoljka

sam sam da ne bih bio sam

sam sam za sve

sam sam da me ljubljeni drugi ne bi odvojio od ljubljenog trećeg

sam sam da me ljubljeni treći ne bi odvojio od jednog jedinog ja

sam sam da me ljubljeno ja ne bi odvojilo od Boga

sam sam da me ljubljena porodica ne bi

odvojila od jedne jedine porodice svih bića

sam sam da me ljubljeni narod ne bi odvojio od svih naroda

sam sam da me ljubljeni čovek ne bi

odvojio od minerala biljaka životinja i viših bića

suviše sam sam da bih bio sam — sa svim bićima sam

suviše sam sam da bih bio sam — sa svakim sam

suviše sam sam da bih bio sam — sa svima srećan sam

idem samo do pijace da kupim hleb i hrizanteme za slavu

nadam se da će preostalih deset današnjih kilometara ishodati neki od dvadesetak posetilaca mog sajta

kupio sam tri krupne bele hrizanteme

mirišu na sneg

u detinjstvu je za Aranđelovdan skoro svake godine bio sneg

miris hrizantema jabuka budimki i čistih duša detinjih

i niko nikad neće saznati da si u pismi ti i samo ti jedino ti moja ljubavi

a ja ću negde gledat u daljinu i sve više tražiti tišinu

to što si tu u mom krevetu bez trunke odiće

od Banata pa do Srema nisko oblaci

jebi me slavo

Tvoja sam slavlje Božije

voleo bih da ponovo pročitam zbirku narodnih psovki Crveni ban

psovke su molitve čednih

otvorena šaka prosjaka je zahvalnost i ljubav Božija 

pripijaj se i uvijaj sa mnom

sva bića — jedno smo

niko nije manje sam od mene

odoh za drugi sto. tamo me čekaju

koljivo. sveća. hleb. vino. hrizanteme

širokogrudost odbačenih i velikodušnost zatvorenih

ljubljeni Nadežda Džulijan i bezbroj anonimnih po zatvorima

sva bića za jednim jedinim stolom jedne jedine porodice

u jednoj jedinoj svemirskoj slavi — slavi svih bića u svakom biću

Svemir za mene je — sve i mir — Svemir svega vidljivog i nevidljivog

ja sam Svemir svega vidljivog i nevidljivog

postoji ogromno polje vidljivog koje je još nevidljivo

samo nevidljivo nikada ne može biti vidljivo

tek to nevidljivo sa vidljivim i još neotkrivenim vidljivim me čini Svemirom

ne ono što je još nespoznatljivo u spoznatljivom

nego samo nespoznatljivo koje je zauvek nespoznatljivo

ne ono što je još neizrecivo u izrecivom

nego samo neizrecivo koje je zauvek neizrecivo

pre neki dan mi je Srđan Valjarević doneo Vitgenštajnov Traktatus

jako sam se uzbudio

pomislio sam to je najlepša knjiga dvadesetog veka

busenje

podbijeni palčevi bosih nogu

oguljeni laktovi

isceđeni čirevi

posekotine

uznemirujuće spašavajuće

bespuće oslobađa

put i ruža su tada u devičanskom zanosu

čednost sve iskupljuje

pripijaj se pripijaj

uvijaj uvijaj

vijugaj

u meni si

u

tebi

sam

sutra ću početi rad Dok... biće to sto trideset dve najobičnije fotografije

fotografije Tvog seksa i Tvoje besmrtnosti

dok bilo šta radiš u danu moći ćeš živeti moju ljubav

dok spavaš

dok oblizuješ usne

dok smiruješ srce

dok pišeš rečenicu koju fotografišeš

u magnovenju sam

nemoć me ljubavlju prožima

biće to put sto trideset dve fotografije

svakog dana kroz zimu do proleća

dok spavaš možeš osetiti moju ljubav za Tebe je prva

od sto trideset dve fotografije rada koji zovem Dok...

stavljaću ih svaki dan na link Pupoljak na sajtu miroslavmandic.name

poslednju ću staviti 25. aprila 2013.

biće to priča o izvoru svete svakodnevice iz koje se svaki dan možeš napiti ljubavi

dok se osećaš nevoljeno moćićeš da osetiš da Te volim

dok se raduješ moćićeš da osetiš da Te volim

dok činiš i jesi bilo šta moćićeš da osetiš da Te volim

hodam sporednim železničkim kolosecima na Belim vodama

mnogi ljudi koji su živeli u poslednjih sto pedeset godina

osećaju nostalgiju prema vozovima peronima železničkim stanicama

ljudi koji su živeli pre dvesta godina nisu osećali

nostalgiju prema vozovima jer vozova tada nije ni bilo

nije ih bilo ni pre trista godina kada je

Spinoza 1677. u svom Tractatus politicus definisao četiri načina porobljavanja čoveka

vežeš ga lancima

oduzmeš mu oružje i mogućnost da se brani

 parališeš ga strahom

obaspeš ga materijalnim dobrima 

na granama neobranog šipka jato vrabaca

šest goluba čuče na električnim žicama

radnici razvaljuju ono što su pre toga izgradili da bi ponovo gradili

vene lišće vinove loze

hrastovo lišće je žuto kao žutobraon kruške

sećam se kako sam proletos na ovom putu fotografisao trave

uradio sam 33 fotografije trava

33 fotografije lišća

sto trideset dve fotografije Dok.. su četiri serije od po 33 fotografije

zimski san u jazbini ljubavi

u toj jazbini ću Te podsećati da Te uvek neko voli

volim ovaj zemljani odron na Belim vodama

ugledah stene i osetih vanzemaljci žive u stenama

sve je tako blizu

svet je nastao sada

dok sam prolazio kroz Bele vode bio sam tužan

dok izlazim iz Belih voda sam radostan

na ivici Julinog brda deset kontejnera stoje kao deset vrana čuvara

nežno mislim na Spinozu

neki ljudi su Svemir

nežni kao dojka

hrabri kao mleko