AUTOBOGOGRAFIJA

17. april 2021.

26067. dan mog života

 

 

u toku

dana bih bio u

biblioteci na radničkom

univerzitetu a uveče bih

odlazio u bioskop ili

na neke večernje

tribine

 

 

i

 

 

obično su

se predavanja

na tribinama završavala

pitanjem voditelja da li ima

neko nešto da pita predavača i

skoro uvek bi nastala neprijatna

tišina jer niko ništa nije pitao i

zbog toga sam se stideo a i

bilo me je žao predavača

jer niko nije imao ama

baš ništa da ga

pita

 

 

i

 

 

ja sam

progovorio

podizao ruku

ustajao i pitao

ma aman

bre

 

 

i

 

 

ta pitanja

ma aman bre

su me ohrabrila

naučila da pitam i

otkrila mi da pitanja

ogoljuju još više

nego odgovori

 

i

 

 

povratka

nije bilo jer

sam se ogolio i

to aman bre pred

nepoznatima i to

na otvorenoj

sceni uma

 

 

i

 

 

vraćao 

sam se kući

sam. ushićen i

postiđen jer sam

se već go još

i ogolio 

 

 

i

 

 

u martu

sam otišao na

martovski festival

dokumentarnog

filma u 

beogradu

 

 

i

 

 

bio

sam uzbuđen

gledanjem mnogo

filmova odjednom i

reakcijom filmadžija

na dokumentarne

filmove 

 

 

i

 

 

posle bivanja

u mojoj porodici. pa

sa ljudima moje ulice. pa

ljudima sa podbare. pa sa

decom u obdaništu. pa decom

u školi. devojčicama i dečacima u

višim razredima. pa sa fudbalerima

pa sa nepoznatim ljudima na

javnim predavanjima sada

sam bivao i upoznavao

se sa filmadžijama 

bivajući i sam

filmadžija

 

 

i

 

 

trebalo je

biti sam ali je

trebalo biti i

deo grupe

 

 

i

 

 

ako

ništa dugo

makar dupe

grupe

 

 

i

 

 

u patrijarha

čarnojevića 27 se

iz okoline pirota u čika

dušinu kuću u dvorištu

doselio lončar obrad

tasić sa ženom

novkom

 

 

i

 

 

počeo sam

da odlazim kod

obrada i da mu

pomažem

 

 

i

 

 

bio sam

oduševljen lakoćom

kojom je obrad oblikovao

glinu koja se vrtela u

njegovim majstorskim

šakama

 

 

i

 

 

sam sam

se tome malo

učio i nisam daleko

dogurao osim toga što

sam naučio da je najteže

a i najvažnije prvo glinu

centrirati na točku koji

se harmonično 

vrti

 

 

i

 

 

ja sam

se ipak već

suviše upustio

u teoriju da bih

se pustio u

zanat

 

 

i

 

 

sa obradom

sam odlazio u rana

jutra da kopamo glinu

i utovaramo je u njegov

kombi i istovarimo

je u njegovo

dvorište

 

 

i

 

 

sledeći

dan bi odlazili

da kopamo crnu

zemlju i istovarimo

je pored gomile

gline

 

 

i

 

 

zalivali

smo te gomle

gline i crne zemlje

vodom i pokrivali ih

najlonima dok jednog

dana ne bi pravili tortu

od gline i crne

zemlje

 

 

i

 

 

ređali smo

jedan red gline pa

jedan red crne zemlje

pa smo ih onda drvenim

maljevima udarali da se

one sabiju i spoje

u jedno

 

 

i

 

 

onda smo 

iz te zemljane torte

lopatama odvajali grumene

koje smo sabijali udarajući ih

u zemlju i na rukama ih

odnosili u radionucu

 

 

i

 

 

ti grumeni

su bile teški po

dvadesetak kila i onda

bi takvih pedesetak poređali

jedno na drugo i pokrili ih najlonom

i tako bi obrad imao glinu u radionici

za nedeju dana a ja bih svakog jutra

te grumene mesio i kad bih ih dobro

izmesio pretvarao u stotinak lopti

od kojih je onda obrad tog

dana napravio stotinak

saksija tacni vaza

posuda

 

 

i

 

 

obrad ih

je ređao na

daske koje smo

iznosili na dvorište

da se nekoliko

dana suše

 

 

i

 

 

sušile su

se desetak dana

i onda bi ih jednom

mesečno slagali u peć

koju je obrad izgradio

u zadnjem dvorištu

 

 

i

 

 

glina se

pekla dan i noć

pa se onda nekoliko

dana hladila i kad bi se

ohladila vadili smo pečenu

lončariju koju je novka posle

prodavala na ribljoj pijaci a

ponekad i ja na futoškoj

pijaci ili na nekoj pijaci

u nekom selu u

okolini novog

sada

 

 

i

 

 

od obrada

i lončarskog

zanata sam naučio

koliko košta bilo

šta što košta

 

 

i

 

 

koliko

košta zanat

milomirov

 

 

i

 

 

koliko

košta let na

mesec a koliko

još više košta

sve ono što je

besplatno

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

16. april 2021.

26066. dan mog života

 

 

na

poslednjem

spratu radničkog

univerziteta je bila

biblioteka sa

čitaonicom

 

 

i

 

 

tu sam

pročitao tao

te đing lao cea i

istoriju umetnosti 

džonsonovu

 

 

i

 

 

lao ce

mi je polomio

mozak i prefinio

do prolećnih

lahora

 

 

i

 

 

čitanje i

listanje istorije

umetnosti i ponovna

gledanja fotografija slika su

me otvorili novoj osećajnosti

i meni do tada nepoznatim

nivoima i doživljajima

lepote umetnosti

 

 

 i

 

 

 

u detinjstvu

sam mislio da je

umetnost realistična i

da liči na prirodu i čoveka

u dečaštvu sam upoznao

umetnost kao proces u filmu

a sad sam naučio da je

umetnost  i nadrealna

i apstraktna i

umna

 

 

i

 

 

svideo mi

se žan arp i

njegovi oblici

hans hartung i

njegovi potezi

 

 

i

 

 

sve više

sam video

da život liči na

umetnost a ne da

umetnost liči

na život

 

 

i

 

 

u barici

vode na 

asfaltu sam

 video oblik

žan arpa

 

 

i

 

 

u boji

okrečenog

zida bih video matisa

u psu na ulici đakoma

bala sam video preplićuće

korake ljudi na ulicama

umetnosti a ne više

na ulicama

života

 

 

i

 

 

počeo sam

da prepoznajem

sezana monea rusoa

mondrijana munka klea

gogena modiljanija 

poloka

 

 

i

 

 

impresionizam

mi je bio lep. poentilizam

čudesan. fovizam sam upio

preko površine i boje a

kubizam preko

agresivnosti

 

 

i

 

 

van gog me

je uzbuđivao

svojim slikama a

još više svojom

dušom

 

 

i

 

 

upoznao

sam dadaizam

rusku avangardu

italijanski futurizam

ekspresionizam

maljeviča dišana

 

 

i

 

 

voleo sam da

idem u knjižare i da

prelistavam knjige i

pamtim naslove

i autore

 

 

i

 

 

filmovi sa

glumcima rediteljima i

teoretičarima filma. umetnost

sa umetnicima i teoretičarima

umetnosti. književnost sa piscima

pesnicima i teoretičarima književnosti

filozofija sa filozofima i istorijama

filozofije. i na rubu interesovanja

psihologija sociologija

i aktuelni fenomeni

 

 

i

 

 

počeo sam

da kupujem i

skupljam

knjige

 

 

i

 

 

jan palah

je sebe spalio

a šta ja treba

da činim 

 

 

i

 

 

družio sam

se sa devojkama

ponekad bih se sa

njima grlio ljubio vatao

ali ni sa jednom se

nisam jebao 

 

 

i

 

 

jebanje je

bilo nepoznato

nedostižno i

sveto

 

 

i

 

 

kao što je

između mene i

prvog poljubca bio

bezdan koji je trebalo

preleteti sad je između

mene i prvog jebanja

bilo nebo kojim

je trebalo

leteti

 

 

i

 

 

na moj devetnaesti

rođendan smo u jednom

trenutku napaljeni jedno na

drugo drena koja je bila pet šest

godina starija od mene i ja otišli do

njene podstanarske sobice i skoro

se ni neskinuvši počeli da se

jebemo iako ne znam ni

da li sam ušao u nju

ali sam svršio

 

 

i

 

 

dreno

moja više se

nismo jebali ali

to moje prvi put

sa tobom od

tebe čini

sveticu

 

 

i

 

 

gubljenjem

nevinosti u 19

krenuo sam ka

čednosti

 

 

i

 

 

čednosti

ti si odanost

boga

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

15. april 2021.

26065. dan mog života

 

 

dok

sam bio na

fudbalskom turniru

u napulju i sa terase

hotela crtao vezuv u

svetu se dogodila

pobuna mladih

maj 1968

 

 

i

 

 

na jesen sam

upisao poljoprivredni

fakultet da bih odložio

vojsku i da bih se pripremio

za studije književnosti

sledeće godine

 

 

i

 

 

igrao

sam fudbal

ponovo u slaviji

ali samo do zime

i tada sam prestao

sa fudbalom

 

 

i

 

 

bio sam

dobro dete

kasnije dobar

učenik. dobar dečak

i dobar mladić a 

sad sam ostao

sam

 

 

i

 

 

sam

van sistema

sam sa svojim

idealima zanosima

seksualnošću

lenjošću

 

 

i

 

 

sam

sa verom

u kosmičku

dobrotu za

sve

 

 

 

 

 

bio

sam u velikoj

opasnosti ali to

znam tek

sada

 

 

i

 

 

umetnost je

uletela u mene

i u meni radila

svoj posao

menjala

me

 

 

i

 

 

 

lepota me

je spašavala

od onog života

od koga se živi

na koji su me 

svi upućivali

 

 

i

 

 

samotna

vraćanja kući i

ona sad već čuvena

pišanja kad bih ušao

u moju parijarha

čarnojevića

ulicu

 

 

i

 

 

otkačiti

se to je bila i

hrabrost i smisao

biti samo

zvuk

 

 

i

 

 

obeležiti

se. biti meta

svetu

 

 

i

 

 

pisao sam

pesme. nisam više

nosio sportsku odeću

ređe sam se brijao

puštao kosu

 

 

i

 

 

počeo sam da

osećam nerazumski

bez logike. da slušam

ozbiljnu muziku iako smo

je u detinjstvu gasili na

radiju. mnogo sam se

lakše upuštao u

nepoznato

 

 

i

 

 

bez

otkačinjanja

osećanja bi mi se

ugušila u poželjnoj

osrednjosti

 

 

i

 

 

voleo sam

da uđem u

mlečni restoran

i pokupim otpatke

sa stola i u slast

ih pojedem

 

 

i

 

 

filmovi

su me otvarali

pesništvu. pesnik

novom slikaru

slikar novom

filozofu

 

 

i

 

 

bio sam

gladan novog

otkačinjao sam

se od porodičnog

školskog sportskog

konvencionalnog

generacijskog

uspešnog

 

 

i

 

 

otkačiti

se ali nikad

ne biti u blizini

otkačenih

 

 

i

 

 

uživao sam

u muzici. šumu kiše

huku vetra. ljudskom glasu

licima. crtežima. slikama. putu

tekstu. ženskom telu. mirisima

godišnjih doba. mirisu zemlje

vode. vazduha. kiše. snega

pokošene trave. seksu

u koži posle kupanja 

teglenjima 

jeziku

 

 

i

 

 

sva 

čula su me

otvarala bezčulnoj

duši a bezčulna duša

mi se podavala

bezdušnom

duhu

 

 

i

 

 

krenuo

sam na put

iako puta nije

bilo. na put u

nepoznato a

ne put u

život

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

14. april 2021.

26064. dan mog života

 

 

na kraju

godine sam uradio

diplomski iz mostova i

na taj način završio sa

inžinjerstvom i građenjem

iako tada nisam znao da

sam već započeo sa

stvaranjem još

nestvorenih

mostova

 

 

i

 

 

most

je vrsta

puta

 

 

i

 

 

sa igračima

do 23 godine sam

bio na turniru

u napulju

 

 

i

 

 

posle turnira

sam vratio opremu

sa torbom vojvodine

i više se nikad nisam

vratio na stadion

vojvodine

 

 

i

 

 

završio 

sam sa školom

i fudbalom

 

 

i

 

 

od fudbala

mi je najviše

ostala lopta

lepota lopte

 

 

i

 

 

lepota

lopte je

suština

lepote

 

 

i

 

 

lopta

u kojoj je

vazduh

 

 

i

 

 

krug i

lopta su 

savršeni

bog

 

 

i

 

 

fudbal se

igra stopalima

koja su najudaljenija

od glave a kontrolišu

loptu među nogama

što razvija vijuge

u mozgu

 

 

i

 

 

stopale

kojima sam trčao

i baratao loptom sam

zamenio stopalama koja

pevaju stvaraju hodaju

lepotu stvorenu

bogom

 

 

i

 

 

od fudbala

kao igre sam

još više voleo

fer plej u igri

 

 

i

 

 

poštenom

igrom se prelazi

na više nivoe

igre

 

 

i

 

 

fer plej

je igra najvišeg

kosmičkog

reda

 

 

i

 

 

još osećam 

lepotu dodavanja

lepotu dugih lopti koje

meko padnu pred noge

mom navalnom

igraču

 

 

i

 

 

fudbal

me je otvorio

za igru

 

 

i

 

 

uživao

sam u kopačkama

i štucnama a kostobrane

nisam nikad nosio. faulove

sam retko pravio. uživao

sam da imam pregled

igre i da igra

teče

 

 

i

 

 

ako mi

noge nisu bile

krute a krutile su se

od uzbuđenja i

važnosti onda sam

bio jedno sa

loptom

 

 

i

 

 

kaja

me nikad

nije videla

kako igram

fudbal

 

 

i

 

 

voleo sam

mnoge fudbalere

ali pre svega pelea

šekularca. bobi čarltona

džajića. aćimovića. skoblara

necera. krojfa. prosinečkog

zidana i najčudesnijeg

od svih mesija

 

 

i

 

 

najviše 

sam uživao u

fudbalu ajaksa

i barselone

 

i

 

 

udariti loptu

punom. spoljnom

unutrašnjom. felšom

petom. kolenom. špicom

glavom. uštopovati je

 stopalom butinom grudima

šutnuti je da kao struja klizi

po travi i da kao ptica

leti kroz vazduh

saigraču

 

 

i

 

 

smiriti loptu

je tehnika a stati na

loptu je harmonija igre

dodavanje je kraljevstvo igre

izgaranje je čednost. odbrana

je poštenje. dati gol je služenje

cakati po ceo dan božiji loptu

eto šta je jebežljivi život

jednog dečaka i

mladića 

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

13. april 2021.

26063. dan mog života

 

 

na kraju

druge sezone

u vojvodini smo

išli na omladinski

turnir u tulon u

francuskoj

 

 

i

 

 

te godine

sam išao i na

čuveni trurnir

u vijaređu

u italiji

 

 

i

 

 

bio sam i na

andrevlju u fruškoj

gori na pripremama

reprezentativaca srbije

za omladinski turnir

republika u fudbalu

u vrbasu

 

 

i

 

 

tim od

prošle godine

se raspao jer su

svi osim miše štrboje

i mene prerasli godište

i otišli u druge klubove ili

u prvi tim kao ivezić i

nikezić koji su postali

i reprezentativci

jugoslavije

 

 

i

 

 

bio sam na

eskurziji sa školom

u dubrovniku i na prvom

treningu posle eskurzije

nedovoljno zagrejan

sam vežbao šuteve

na gol i povredio

 desnu preponu

 

 

i

 

 

primio sam

šest inekcija

u tetivu vezivao

gumom noge dok

sam spavao da se

ne bih povredio

u spavanju

 

 

i

 

 

počeo sam

sve slabije da

igram i to na

mestu leve

polutke

 

 

i

 

 

sve više

sam osim

gledanja filmova

odlazio i na razna

predavanja koja su

se održavala na

tribinama po

gradu

 

 

i

 

 

uživao sam

da dođem u salu

na radničkom univerzitetu

ili tribine mladih u kojoj je bilo

dvadesetak ljudi i da slušam

o nečemu o čemu ništa

nisam znao

 

 

i

 

 

uživao

sam u

govoru

 

 

i

 

 

kao i posle

filmova vraćao

sam se kući sam

praveći društvo

samom sebi

 

 

i

 

 

imao

sam potrebu

za većom nepoznatom

neočekivanom dobrotom

dobrotom drugačijom od

podrazumevajuće

i naučene

 

 

i

 

 

konvencije 

su štitile sebičluk

emocionalni poredak

počeo sam da saosećam

sa odbačenima propalima

slabijima obeleženima

hendikepiranima 

prosjacima

 

 

i

 

 

udaljavao

sam se polako od

normalnih. zamišljao

sam da imam i dajem

onima koji nemaju

zaljubljivao sam 

se u siromašne

i siromaštvo

 

 

i

 

 

 nisam više

čuvao život želeo

sam da ga dam a

pogotovo da ga

nekom dam

 

 

i

 

 

dobrotu

sam osećao

kao beskraj 

 

 

i

 

 

dobrota

me je čuvala

u mojoj

usamljenosti

 

 

i

 

 

tad još

nisam znao

da je dobrota

osnova lepote

a da je lepota

svest i savest

dobrote

 

 

i

 

 

dobrotom

sam bio

slobodan

 

 

i

 

 

lepotom

sam umirao

za dobrotu

 

 

i

 

 

samom

sve se u meni

venčavalo iako ja

o tome još ništa 

nisam znao

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

12. april 2021.

26062. dan mog života

 

 

odlučio

sam neću biti

inžinjer. biću pesnik

bivanja. umetnik

prapočetka 

 

 

i

 

 

odluka je već

preduzimanje a

preduzimanja je 

opasno ali ako

se ne preduzme

u smrtnoj smo

opasnosti

 

 

i

 

 

nisam nikom

rekao za moju

odluku niti sam

napustio školu ali

sam se u sebi

promenio

 

 

i

 

 

sledili su

napori u ukusu

preobražavanje mog

dotadašnjeg ukusa. um

mibje čistio uprljano

srce. srce me je čistilo

od ludila uma

 

 

i

 

 

napor u

ukusu vodi

suštini a napor

u tehnici vodi

majstorstvu

 

 

i

 

 

privlačili su

me napori u

ukusu a ne

napori u

tehnici

 

 

i

 

 

stvaranje

a ne građenje

čudesno a ne

karijera

 

 

i

 

 

stih

a ne

cigla

 

 

i

 

 

izvijao sam

se. nestajao u

onome što ne

razumem a

podajem 

mu se

 

 

i

 

 

koliko sam

više bio sa drugima

video sam da je sve

borba i sujeta i da je

sve politika i

moć 

 

 

i

 

 

koliko sam

više bio sam

video sam da je

sve dobro i lepo i

da je sve pesma 

i poezija

 

 

i

 

 

sve više

me je privlačila

pesma i napisao

sam prvu pesmu

o crnom i belom

snegu

 

 

i

 

 

napisao

sam je prvo u

glavi dok sam jedne

noći u kojoj je padao sneg

sedeo i klozetu i osetio

da postoje i crni i

beli sneg

 

 

i

 

 

rekao sam u

razredu da pišem

pesme i prvo su počeli

da me zafrkavaju a tek

onda je nekoliko njih

reklo da i oni pišu

pesme

 

 

i

 

 

poezija

peva ono što

svi osećaju ali se

stide da kažu

i pokažu

 

 

i

 

 

duša me

je trebala i

počeo sam

je negovati 

 

 

i

 

 

sve više

sam gledao

ozbiljne filmove

i počeo da čitam

duge intervjue

sa rediteljima

 

 

i

 

 

reditelji su

počeli da me 

interesuju više

od filmova a

teorija filma više

od reditelja

 

 

i

 

 

ulazak u 

intervju je bio

ulazak u nečiji

unutrašnji

pogled

 

 

i

 

 

ulazeći u

nečiji nepoznati

unutrašnji pogled

ulazio sam i u

nepoznatog

sebe

 

 

i

 

 

žan lik

godar i do

poslednjeg

daha

 

 

i

 

 

upoznao sam

se sa francuskim

novim talasom

 

 

i

 

 

zaljubio

sam se u

kratku kosu

džin siberg

zauvek

 

 

i

 

 

zavoleo

magarca robera

bresona i robera

bresona

 

 

i

 

 

polako sam

se iskorenjivao

iz mog kulturnog

modela i socijalnog

okruženja u kome

sam odrastao

 

 

i

 

 

nepoznato

me je gutalo a

ja sam gutao

nepoznato

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

10. april 2021.

26060. dan mog života

 

 

baš zato

što sam bio

dobro dete

bio sam i

pobuna

 

 

i

 

 

prva veća

pobuna je bila protiv

vojske i ubijanja. pobuna

protiv muškosti i ubilačke

civilizacije. pobuna protiv

vlasništva i muške

kulture

 

 

i

 

 

uskoro

sam upoznao

branislava štrboju

i doneo najvažniju

odluku u mom

životu 

 

 

i

 

 

desno krilo

vojvodine je bio

miša štrboja dečak

iz moje osnovne škole

koji je u vojvodini igrao

još od petlića i koji me je 

jednom za prsa pobedio

u trčanju u školskom

dvorištu dok smo

bili u sedmom

razredu

 

 

i

 

 

branislav

štrboja je bio

mišin stariji

brat

 

 

i

 

 

braca

ili branislav

štrboja je bio

oljenkin dečko

pre mene

 

 

i

 

 

sa bracom

je počela moja

vatra u glavi i

mišljenje 

 

 

i

 

 

braca

je išao u

gimnaziju i

već je učio

filozofiju

 

 

i

 

 

prijalo

mi je što je

stariji od

mene

 

 

i

 

 

sve više

sam osećao

vatru u glavi

kao da su mi

misli gorele

 

 

i

 

 

na treninzima

i utakmicama sam

trošio telo. na igrankama

emocije. u razgovorima

sa bracom glavu

 

 

i

 

 

bili su 

to razgovori o

konkretnom i apstraktnom

razmišljanja da li mišljenje

dolazi iz mišljenja ili delanja. da

li je i dobrota mišljenje. mogu li

misliti bez svog iskustva. kako

da objasnim svoje osećanje

sveta i da li i moje

osećanje sveta

čini svet

 

 

i

 

 

kažem

gorelo je. glava

oganj. svet u glavi

glava fabrika. plamen

 sedamnaestogoišnjaka

hej

sedamnaestogoišnjaka

koji je želeo da bude

da voli i bude voljen

da promeni svet

i ostane dete

pevam

 

 

i

 

 

braca i ja

smo razgovarali

dugo u noći posle filma

koji smo gledali a kad bi

došli na njegov ćošak u

almaškoj stojali bi još 

razgovarajući

 

 

i

 

 

kad bi se

rastali ja sam

odlazio u patrijarha

čarnojevića 19 sam

kroz noć uzbuđen

od mišljenja

 

 

i

 

 

kad smo se

bolje upoznali dolazio

bih uveče pred bracinu

zgradu i zviždao a braca

bi se pojavljivao na terasi

na četvrtom spratu i bacio

mi ključ da otključam

ulazna vrata i onda bi u

sobi razgovarali do

duboko u noć

 

 

i

 

 

nešto tako

nevidljivo a

prisutno me

je vodilo

 

 

i

 

 

tri godine

sam se družio

intezivno sa bracom

a posle tri godine

smo se razišli

na dobrobit

obojici 

 

 

i

 

 

pred

polazak na

drugo hodanje

za poeziju koje sam

započeo 1. juna 1987

u kranju bio je i braca

sa svojom ćerkom

 

 

i

 

 

u knjizi

dete dečak

sa trećeg hodanja

za poezijuu oktobru

1988. sam napisao pred

zoru sam sanjao da mi je 

umro prijatelj. vrištao sam

ne nee neee neeee. a kad

sam se vratio sa hodanja

čuo sam da je moj

branislav štrboja

braca umro

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

9. april 2021.

26059. dan mog života

 

 

igrati

u vojvodini

i za vojvodinu

je bilo kao igrati

za real madrid

sve je bilo na

mnogo višem

nivou

 

 

i

 

 

počelo je

sa napornim

treninzima

na pesku

 

 

i

 

 

prihvaćen

sam od igrača

i odmah uskočio

u prvu postavu koja

se nije menjala

godinu dana

 

 

i

 

 

jedanaestorica

seke

šovljanski milivojev

bobinac samardžija mandić

nikezić daljac ivezić 

štrboja vasić

 

 

i

 

 

sećam se

prve prijateljske

utakmice koju smo

mi omladinci igrali

sa prvim timom kaća

pa kad smo istrčali na 

zagrevanje na teren

kao da je istrčala

sama snaga

vojvodine

 

 

i

 

 

dres je

mirisao na

svežinu i osećao

sam ponos jer sam

na sebi nosio taj

čuveni crveno

beli dres

 

 

i

 

 

bili

smo mladi

snažni i lepršavi

konji na zelenoj

travi fudbala

božijeg

 

 

i

 

 

biciklom sam

prepodne odlazio

na naporne treninge

a popodne sam 

biciklom jurio

u školu

 

 

i

 

 

većinu

domaćih zadataka

bih uradio još u školi

na odmorima da ne

bih gubio vreme

 

 

i

 

 

odlaženjem na

igranke u bioskope

i igranjem fudbala za

vojvodinu sam se polako

odvajao od podbare

i otvarao se gradu

novom sadu

 

 

i

 

 

u amerčkoj

čitaonici sam 

pozajmljivao ploče

i sad se sećam jednog

omota fri džezera

ornet kolmana

 

 

i

 

 

počeo sam

da čitam ne samo

dnevne novine nego

i nedeljnike čije tekstove

u početku nisam razumeo

jer su pisani ozbiljnije

i za obrazovanije

čitaoce

 

 

i

 

 

na televiziji

sam voleo da gledam

emisije u kojima sam mogao

da naučim nešto o istoriji borbe

za ženska i ljudska prava. istoriji

slikarstva. književnosti. filma

sporta. istoriji bluza i džeza

priče o čudesnim

pojedincima

 

 

i

 

 

bio sam

sve više u

svetu i sve

više sam

 

 

i

 

 

sa drugovima iz

vojvodine sam počeo

da izlazim uveče na

korzo koje je bilo kod

poslastičarnice

carigrad

 

 

i

 

 

stojali smo

i gledali smo one

koji se šetaju između

nas koji stojimo i

zafrkavamo

se

 

 

i

 

 

sam sam

počeo da se

šetam sa nekim

od drugova ili

devojaka

 

 

i

 

 

bio sam

u društvu i

učio se da

budem sa

drugima

 

 

i

 

 

posle korzoa

sam se sam vraćao

kući na podbaru i na

praznim ulicama sam

se učio da budem

sam sa samim

sobom

 

 

i

 

 

kad bih

ušao u patrijarha

čarnojevića voleo sam 

kao neku vrstu slobode

da pišam u mraku noći

pored nekog

drveta

 

 

i

 

 

beda i 

sloboda su

bili jedno

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 8. april 2021.

26058. dan mog života

 

 

u drugoj

godini u slaviji

za trenera nam

je došao čika

dule đuršić

 

 

i

 

 

mladi trener

koji je i sam bio

odličan fudbaler. lepo

se oblačio. vodio nas u

pozorište i svojoj kući

na sladoled. ocenjivao

nas posle utakmice

i analizirao igru

svakog od

nas

 

 

i

 

 

čika dule me

je voleo i odredio

za kapitena i ako

sam bio skoro

najmlađi u

timu 

 

 

i

 

 

pored fudbala

sam sve više voleo

film ali sada nisam voleo

samo glumice i glumce

nego sam počeo da

pamtim i volim i

reditelje

 

 

i

 

 

posle filma

sam živeo pod

utiskom onog što

sam gledao

na platnu

 

 

i

 

 

divio sam se

i poistovećivao sam

se. to ofilmovavanje

je bila neka vrsta

oboženja

 

 

i

 

 

ofilmoviti 

se i biti život

više od života

to je život

 

 

i

 

 

vraćao sam

se kući sam ali

sam se nesvesno

zavetovao da ću

uvek biti na strani

odbačenih slabih

i onih koji pate

 

 

i

 

 

ja sam

dete boga

a tada smo

boga zvali

ideali

 

 

i

 

 

odlazio

sam noću pred

ponoć na žeželjev

most. nekoliko puta

sam prešao preko

njegovih lukova

što je bilo jako

opasno

 

 

i

 

 

mislim da

nikad nisam bio

blizu da se ubijem ali

sam tu na mostu često

mračio i mislio kako da se

ubijem da bih bio dostojan svih

onih koji su sami sebe ubili i da

bih bio dostojan milomira mog

oca koji je sebe ubio da se ja

i niko više nikad ne bi ubio

a pogotovo da nikad

više niko nikad

nikog ne bi

ubio

 

 

i

 

 

bio sam i

sam veliki luk

mosta od radosti

do tuge. od radosnih

druženja do bolnih

osamljivanja

 

 

i

 

 

bila je

to mešavina

svega. od velike

seksualne energije

do nesigurnosti u sebe

od žudnje za skromnošću

i potrebom da se pravim

važan. od velike snage do

lenjosti i bezvoljnosti. od

božanskih zanosa 

do osećanja

bede

 

 

i

 

 

ponekad

bih se poljubio

i vatao sa nekom

devojkom ali bih

to brzo prekidao

ne želeći da je

povredim

 

 

i

 

 

kao što je

ofilmovavanje

bila neka vrsta

oboženja tako je i

oseksovljavanje bila 

neka vrsta oboženja

oboženja seksom

i čednošću

 

 

i

 

 

oseksoviti 

se i biti život

više od života

to je seks

 

 

i

 

 

škola mi

je bila sve

stranija

 

 

i

 

 

i ako to

tada nisam

znao spoljašnji

svet graditeljstva

mi je bio sve straniji 

a unutrašnji svet

stvarateljstva

sve bliži 

 

 

i

 

 

pri kraju

prvenstva i posle 

utakmice u senti na

kojoj sam dobro igrao

čika dule mi je u utorak

posle treninga rekao da

me je u nedelju gledao

čika joca marjanović

trener vojvodinebi da

na leto prelazim

u vojvodinu

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

7. april 2021.

26057. dan mog života

 

 

kaja me je

stalno terala da

nešto radim za

novac

 

 

i

 

 

komšija koji

je sa kolima i

konjem raznosio

pesak po gradu

me je pozvao 

da radim sa

njim

 

 

i

 

 

utovarali

bi smo pesak

sa lopatama i onda

se polako vozili do

mesta na kome smo

pesak istovarili i tako

nekoliko tura na 

dan po vrelom

suncu

 

 

i

 

 

radio

sam samo tri

dana jer sam dobio

poziv da odem na neku

selekciju najboljih mladih

fudbalera iz vojvodine

mislim da je to bilo u

crvenki

 

 

i

 

tamo sam

upoznao kostu

vasića fahmana

najboljeg fudbalera

sa kojim sam

igrao

 

 

i

 

 

počela je

druga sezona

u slaviji i drugi

razred srednje

škole

 

 

i

 

 

sedeo

sam u klupi sa

maricom čukljek i

jako sam uživao u

marici i našem

drugarstvu

 

 

i

 

 

marica je

igrala rukomet

pa smo svakog

 ponedeljka pričali

kako smo prošli

u utakmicama

u nedelju

 

 

i

 

 

u mojoj

građevinskoj

školi su se svake

nedelje od 5 popodne

do 8 uveče održavale

najbolje igranke

u gradu 

 

 

i

 

 

na igranke

sam išao sa

mojim ćirom i

igrao sam svo

vreme kao

lud

 

 

i

 

 

voleo

sam da igram

i naučio sam dobro

da igram pogotovo

rokenrol i da šizim

baš kao što su svi

mladi u svetu

šizili

 

 

i

 

 

sećam se

jedno veče posle

igranke kad sam sa

ninom i editom na

ulici nastavio da

igram po jakom

pljusku

 

 

i

 

 

fudbal

igranke i film a

u školi rapidografi

tabla za crtanje. hameri

trouglovi. uglomeri. lenjiri

paus. milimetarski papir

krivuljari. šestari

t-lenjir. šiber

 

 

i

 

 

sećam

se jebenog

mukotrpnog iscrtavanja

milimetarske mreže sa tušem

i rapidografom 0.1 i onda kad

crtež bude skoro gotovo ja

ga slučajno umrljam pa

onda moram sve

iz početka

 

 

i

 

 

bio sam

među najboljim

đacima u razredu ali

i sve više odsutan od

škole a pogotovo od

 građevinca za koga

sam se školovao

 

 

i

 

 

uzbuđivalo

me je herojstvo

ali ne nasiljem nego

žensko herojstvo

herojstvo

nejakih

 

 

i

 

 

muškarci sa

svojim ratovima

su mi bili dosadni. u

dominaciji pametnih

jakih bogatih sam

osećao sebičluk

i kukavičluk

 

 

i

 

 

privlačila me

je nepoznatost

koja mi je lomila 

ukus naučenih

frazetina

 

 

i

 

 

trebalo

je biti hrabar

da se otvorim

neshvatljivom i

da ga pustim da

u meni obavlja

svoj posao 

 

 

i

 

 

sve više

sam video

da su mnoge

stvari lepe

 

 

i

 

 

voleo sam

podatne jabuke

ali sve više i grožđe

kaja bi nam kupila dve tri

kile jeftinih i otpalih pucadi

pa sam ih ja stavio u veliku

činiju a činiju na grudi i onda

ležeći odmarajući noge posle

treninga ili utakmice gutao

sam ga sa uživanjem

tog boga grožđa

u grožđu

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

6. april 2021.

26056. dan mog života

 

 

fudbal

filmovi. škola

devojke. samoća

ideali. to je činilo

moj život

tad

 

 

i

 

 

prva kupanja

u godini negde u

aprilu ili početkom

maja su bila opasna

jer je voda bila još

hladna ali su bila

adrenalinska a i

kaja nije znala

za njih 

 

 

i

 

 

ceo

raspust

sam provodio

na oficirskom

a ne više na

kanalu

 

 

i

 

 

oficirsko je

bila peskovita

plaža na desnoj

obali dunava iza

žeželjevog

mosta

 

 

i

 

 

nikad

nisam hteo

da idem da se

kupam na čuvenu

gradsku plažu štrand 

jer je to za mene i

za nas podbarce

bio šminkeraj

 

 

i

 

 

tu na

oficircu sam

se izležavao na

toplom pesku

uživajući u

ženama

 

 

i

 

 

bikini

vitkih devojaka

i jednodelni kupaći

kostimi krupnijih

žena su činili

moj raj

 

 

i

 

 

stalno

sam igrao

fudbal bosonog

na mokrom

pesku

 

 

i

 

 

na vrelom

suncu go samo

u kupaćim šuškavac

gaćama znojio sam se

i tako vreo uletao u

hladan dunav bacajući

se na njega celim

telom

 

 

i

 

 

voleo sam

da skačem u

vodu prelom i lastu

ali sam voleo kao i

mladići na moru da 

se samo bacam

na vodu

 

 

i

 

 

mislio sam

tad ako u životu

ne budem skakao u

vodu neće mi vredeti ni

živeti. tad nisam mogao

znati da će mi snažno

uskakanje u vodu 

zameniti sporo i

blago ulaženje

u vodu

 

 

i

 

 

stvari

se menjaju

jedino milina

uvek ostaje

ista 

 

 

i

 

 

mangupi

su me sve

više poštovali

jer sam dobro

igrao fudbal

 

 

i

 

 

igrao

sam nožni

tenis i picigen

u vodi. a kad nisam

igrao uživao sam da

u gomili gledam

druge kako

igraju

 

 

i

 

 

devojke i

žene sam gledao

jer su me privlačile a

mladiće i muškarce sam

gledao jer sam se učio

šta i kako treba da

radim da bih bio

muškarac

 

 

i

 

 

dunav je

bio snažan

i nije se moglo

plivati uzvodno pa

bih zato odhodao što

dalje uzvodno pa se

onda što dalje puštao

nizvodno i vraćao se po

mokrom pesku nazad

uživajući u koži koja

bi se zategla od

hladne vode i

žudnje

 

 

i

 

 

kao što sam

se u detinjstvu učio

od sobe i stvari u sobi

sad sam se učio da budem

dunav. da budem zelena trava

po kojoj sam igrao fudbal. da

budem plavo nebo i sunce

pod kojima sam

đikljao

 

 

i

 

 

oficirac

je bio kilometar

i po daleko od patrijarha

čarnojevića 19 i voleo sam

da na njega odlazim bos i

samo u gaćicama ne noseći

sa sobom ništa jer sam

i ključ od kuće ostavio

pod otirač

 

 

i

 

 

hej

nemati

ništa nego

samo biti

hej

 

 

i

 

 

nekoliko

puta me je

pljusak uhvatio

na oficircu pa sam

se izložen jakom

pljusku vraćao

go kući

 

 

i

 

 

bilo

je nečeg

herojskog

u samom tom

golom telu u

tom golom

životu

 

 

i

 

 

u

tom

golom

bogu

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

5. april 2021.

26055. dan mog života

 

 

važno je otići

pročitao sam davno kod

marsela dišana. bilo je to baš

ono što sam osećao u petnaestoj

otići. nestati u nepoznatom. nikad se

više vratiti. nisam mogao da budem sa

njom a žudeo sam samo za tim. bio sam

suviše odgovoran da bih se odlučio za

bežanje i suviše drugačiji da bih pristao

nisam ni pobegao ni pristao krenuo sam

u posebnost. nije me uzbuđivalo jato

nego nebo. nisam leteo ali sam o

tome sanjao. osećao sam se

kao zvezda u svemiru a

bio sam samo mladić

izgubljen na

zemlji

 

 

i

 

 

ne samo

na zemlji nego

na zelenoj

travi

 

 

i

 

 

ćira me

je doveo na

treninge u moju

slaviju čiji su teren

sa moje podbare

prebacili na

salajku

 

 

i

 

 

bilo mi

je sve nepoznato

i uzbudljivo. svlačionica

platnene gaće sa učkurom

patike. dres. kopačke 

štucne i puno

fudbala

 

 

i

 

 

trening sa

zagrevanjem

pa raznim vrstama

napornih trčanja. pa

rad sa loptom i na

kraju igranje

fudbala

 

 

i

 

 

posle

treninga

zajedničko

tuširanje

 

 

i

 

 

više

nisam

samo igrao

fudbal nego

sam postao 

fudbaler

 

 

i

 

 

6

levi

half

 

 

i

 

 

prvu

utakmicu u

omladinskom

dresu slavije sa

brojem 6 na leđima

sam odigrao u

beočinu protiv

cementa

 

 

i

 

 

u početku

sam bio uplašen

na tom velikom terenu

pred gostujućim

navijačima

 

 

 

i

 

 

ali sam

brzo počeo da

osećam prostor i

šta treba da radim u

tom prostoru sa

loptom i bez 

lopte

 

 

i

 

 

posle

utakmice

su me svi hvalili

kako sam dobro i

zrelo igrao iako sam

bio najmlađi

u timu

 

 

i

 

 

uživao sam

da loptu uštopujem

grudima. da imam pregled

terena. da šaljem precizne

i duge lopte. da neprestano

učestvujem u igri. da igram

bez faulova i budem

ferplej igrač 

 

 

i

 

 

građevinska

škola je bila kod

autobuske stanice

na pola sata hoda

od patrijarha

čarnojevića

19

 

 

i

 

 

često sam

u školu išao

biciklom

 

 

i

 

 

predmeti

su bili statika

putevi. građevinske

konstrukcije. beton

tehničko crtanje

geodezija

 

 

i

 

 

sad sam

bio fudbaler 

građevinac i

muškarac jer

sam se prvi

put obrijao

 

 

i

 

 

jednom mi je

inžinjer i profesor

dimić kad me je video 

kako uživam pričajući

sa devojkama rekao

nisi ti za ovo i bio je

u pravu iako ja to

tad još nisam

znao

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

3. april 2021.

26053. dan mog života

 

 

posle prvog

poljubca i oljenke

bio sam razbijen

otvoren i

go

 

 

i

 

 

nisam bio

zaštićen nego

izložen sebi. svom

karakteru. svojim

iskustvima. svojim

vrlinama i manama

devojčicama. seksu

drugovima. svetu

odraslih

 

 

i

 

 

izložen ljudskom

društvu. predrasudama

frazetinama. nepravdama

ratovima. razdraganostima

samoćama. bedama i

radostima tela

 

 

i

 

 

izložen

užicima

i savesti

 

 

i

 

 

nositi se

sa samim

sobom eto

šta mi je

bilo i biti

i činiti

 

 

i

 

 

sve sam

češće odlazio

do grada i bez

kajinog znanja

u bioskop

 

 

i

 

 

u gradu je bilo

četiri bioskopa

narodni. zvezda

jadran i jna

 

 

i

 

 

pogotovo

sam odlazio

na matinee

u narodni

bioskop

 

 

i

 

 

uživao sam

u tapkarošima

koji su i sami bili

glumci i glumili

mangupluk

 

 

i

 

 

bili su

opasni baš

kao i sam život

baš kao i čuveni

glumci koje su

imitirali

 

 

i

 

 

jako me

je uzbuđivalo

samo ulaženje u

bioskopsku

salu

 

 

i

 

 

dok sam

išao ka svom

redu pratila me je

napaljiva muzika

obično iz vestern

filmova

 

 

i

 

 

mangupi

su već sedeli

u prvim redovima

i okretali se da vide

koga ima u sali

da bi znali kako

da dobacuju

za vreme

filma

 

 

i

 

 

umesto

da sam se

upisao u školu

života ja sam 

odbegao u

bioskop

života

 

 

i

 

 

u

bioskopu

života sam se

učio kako da

postanem

film

 

 

i

 

 

završio

sam osmi

razred i upisao

se u srednju

građevinsku

školu

 

 

i

 

 

želeo

sam da budem

građevinac kao

moj voljeni stric

obrad

 

 

i

 

 

da što pre

dođem do hleba

da bih izdržavao

kaju i buduću

porodicu

 

 

i

 

 

bio sam

suviše ozbiljan

i odgovoran za svoje

godine a ustvari

sam bio lenj

i sanjar

 

 

i

 

 

život

mi je sve

više bio

film

 

 

i

 

 

život

od ideala

i život za

ideale

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

2. april 2021.

26052. dan mog života

 

 

sledile su

dve najlepše

nedelje sa

oljenkom

 

 

i

 

 

oljenkino

lice. zagrljaji

poljubci

bit

 

 

i

 

 

oljenka je

bila vitkog tela 

i malo viša

od mene

 

 

i

 

 

osećao

sam nežnost

i prefinjenost 

devojčice

 

 

i

 

 

oljenka

je nekoliko

puta bila

kod mene

 

 

i

 

 

oljenkini

roditelji su

bili lekari kaja

spremačica

 

 

i

 

 

bilo mi

je jako lepo

sa oljenkom ali

sam se osećao

i kriv zbog

toga

 

 

i

 

 

suviše

je bilo bola

i smrti u meni

da bih se tako

lako prepustio

oljenki i sreći 

sa njom

 

 

i

 

 

a mnogo 

bola je bilo i u 

svetu oko mene i

ja to nisam ni mogao

ni želeo da potisnem

mojom srećom. imao

sam potrebu da se

borim i za sreću

drugih

 

 

i

 

 

posle dve

nedelje sam

prekinuo sa

oljenkom

 

 

i

 

 

to

je bilo

prvo raskršće

mog života

 

 

i

 

 

krenuo

sam u borbu

za život a ne

u moj život

 

 

i

 

 

verovatno

sam povredio

oljenku kao i sve

one sa kojima sam

prekidao kad bih osetio

da oni ne prepoznaju

moju borbu za mir u

svetu i socijalnu 

pravdu

 

 

i

 

 

žudeo sam

za oljenkom a

morao sam

biti sam

 

 

i

 

 

nikad

više nisam

razgovarao sa

oljenkom

 

 

i

 

 

nekoliko

godina sam

očekivao da je

sretnem negde

na ulicama

novog sada

 

 

i

 

 

desetak

godina kasnije

sam je nekoliko

puta video kako

trči na đačkom

igralištu

 

 

i

 

 

četrdeset 

godina kasnije 

sam je slučajno video

na ulicama beograda

jednom sa mužem a

jednom samu

 

 

i

 

 

pre deset

godina sam je

nazvao telefonom

ali nismo uspeli

da se vidimo

 

 

i

 

 

oljenka

je sjaj u

travi

 

 

i

 

 

oljenka

je odricanje

od mog života 

zbog života

 

 

i

 

 

put

ljubavi

bog

je

 

 

i

 

 

oljenka

je moja živa

ljubav. ljubav

svih mojih

ljubavi

 

 

i

 

 

oljenka ti

si moja odanost

čednosti prvog

poljubca

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

1. april 2021.

26051. dan mog života

 

 

oljenka i ja

smo počeli da

se družimo i

prožimamo

 

 

i

 

 

ponekad

bih je otpratio

do kuće

 

 

i

 

često smo

stojali na uglu

svetosavske

i almaške

ulice

 

 

i

 

 

pričali

pričali i

pričali

 

 

i

 

 

pričali

smo jer ja

nisam znao

ništa drugo

osim da

pričam

 

 

i

 

 

osećao

sam oljenku

i osećao sam da

i oljenka oseća

mene

 

 

i

 

 

želeo

sam da je

zagrlim i poljubim

ali nisam znao 

kako da to

učinim

 

 

i

 

 

oljenka je

bila par meseci

starija a i pre mene

je imala dečka iz

starijeg razreda

branislava

štrboju

 

 

i

 

 

jedne noći

sam sanjao san

u kome sam stajao

na rubu bezdana koji

me je delio od oljenke

koja je bila na drugoj

strani bezdana i 

čekala da ga

preletim

 

 

i

 

 

kad bi

pričali na

ulici a razgovor

nagoveštavao naše

približavanje i zagrljaj

ja bih se neprimetno

odmakao i nastavlo

da opet pričam

jebote koje

ludilo 

 

 

i

 

 

tako 

je bilo i sad

dok smo sedeli

kod mene u sobi

oljenka na kauču a ja

ispred nje na stolici sve

do jednog trenutka dok me

sama božija sila nije podigla

iznad bezdana i prebacila

me na drugu stranu na

oljenku i njene

usne

 

 

i

 

 

prvi

poljubac

su usne

boga

 

 

i

 

 

oljenka

ti si me otvorila

ljubljenju za ceo život

ljubim te zauvek

oljenka

 

 

i

 

 

nemoguće

je moguće. biti

jezikom u drugom

dodirnuti devojačke

grudi. njenu vlažnost

njene bokove. njenu

 kožu. njenu kosu

njenu slast

 

 

i

 

 

ljubljenje

miriše na rođenje

zadah celog tela je

dahtanje sluzi života koja

se napalila ljubavlju

boga na našim

usnama

 

 

i

 

 

ljubiti

ljubiti se

i ljubljen biti i

to sve samo

sa usnama

i jezikom

 

 

i

 

 

ljubljenje

poistovećuje

preobražava

obožuje

 

 

i

 

 

otkrio sam

sebe i svoje

podavanje u

oljenkinom

podavanju

 

 

i

 

 

bio

sam srećan

 u najdubljem

mozgu

 

 

i

 

 

milina

ljubljenja je

telo svake reči

srce svake pesme

um boga jednog

jedinog pupoljka

sveljubavi

 

 

i

 

 

ti si

mi usnama 

otvorila usta

devojčice

 

 

i

 

 

iz tvojih

usta devojčice

je u mene ušla

ljubav

 

 

i

 

 

tvojim

usnama sam

zavoleo svet

devojčice

 

 

i

 

 

slava

je tvoja

oljenka jovin

devojčice

moja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

31. mart 2021.

26050. dan mog života

 

 

jednog dana

je ceo razred išao u

petrovaradin u neku fabriku

u posetu. i kad smo se vraćali

preko mosta devojčice su htele

da se vraćamo u školu preko grada

a ja nisam hteo jer je to za mene

bilo šminkerski pa sam sa bobetom

krenuo podbarom. onda su svi

dečaci krenuli za mnom

a devojčice su otišle

u grad

 

 

i

 

 

razredna

starešina me je

posle grdila da delim

razred a ja sam osećao

da sam se borio za 

radnike fabrike

i pravdu

 

 

i

 

 

oljenka je

bila najlepša

devojčica i najbolja

učenica i sedela je

dva reda iza

mene

 

 

i

 

 

jednog

dana sam se

okrenuo u klupi

da bih je krišom

pogledao

 

 

i

 

 

desilo

se čudo

života

 

 

i

 

 

oljenka

je gledala

mene

 

 

i

 

 

to

je bio

tren za

koji se

živi

 

 

i

 

 

sev

od koga

se živi

 

 

i

 

 

oljenkin

pogled mi

je zauvek

ušao u

srce

 

 

i

 

 

eto šta

mi je učinila 

oljenka 

 

 

i

 

 

kako je

oljenka bila

tako hrabra

da me tako

otvoreno

gleda

 

 

i

 

 

oljenkin

pogled je

bila sama

svetlost

lepote

 

 

i

 

 

strujanje

koje se desilo

između oljenke

i mene se 

nastavilo

 

 

i

 

 

simpatije

su bile u

vazduhu

 

 

i

 

 

kad smo

kroz nekoliko

dana više nas

iz razreda išli u

bioskop oljenka

i ja smo seli

jedno do

drugog

 

 

i

 

 

joj

kako mi 

je prijala

oljenkina

blizina

 

 

i

 

 

kako je

film odmicao

tako smo se

oljenka i ja

primicali

 

 

i

 

 

ruke su

same uradile

ono što smo

mi želeli

 

 

i

 

 

šake su

se približile i

dodirnule

 

 

i

 

 

koja

magija

života

 

 

i

 

 

počeli

smo da se

dodirujemo

milujemo i

mazimo

šakama

 

 

i

 

 

šake

su zamenile

poglede

 

 

i

 

 

prelazio 

sam šakom

preko njene šake

ulazio sam šakom

u njenu šaku i tako

smo šakama kružili

u neopisivoj milini

i nežnosti

 

 

i

 

 

prsti su

nam se preplitali

i u jednom trenutku

ušli jedni u druge

i jako se stisli 

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

30. mart 2021.

26049. dan mog života

 

 

leto 

sam proveo u

lučanima pomažući

stricu obradu

u građenju

kuće

 

 

i

 

 

obrad mi je

zamenjivao

milomira

 

 

i

 

 

žudio

sam za

obradom

do ludila

 

 

i

 

 

radovao

sam se kad

bi on bio tu i

kad sam bio

uz njega

 

 

i

 

 

sve

bih učinio

za obrada i

onda mi se tog

leta pružila

prilika

 

 

i

 

 

svakog

dana sam nešto

pomagao radnicima

koji su gradili novu

obradovu kuću

sa bazenom

 

 

i

 

 

kad su se 

postavljali nosači

za betonsku ploču

teglio sam kao

tri konja

 

 

i

 

 

sve

za obrada

mog i obrada

tvog

 

 

i

 

 

fizička

snaga mi se

uvećavala a sa

njom i moja potreba

za dobrotom

i pravdom

 

 

i

 

 

samoća i

pravda u glavi

borba za pravdu

svi dečaci ovog sveta

su već mrtvi. žrtvovani

za rat. svaki dečak

spašava ovaj svet

za svaku božiju

devojčicu

 

 

i

 

 

jebem ti

kako me je

bolela ta žudnja

da me ne

boli

 

 

i

 

 

biti heroj

nečega. biti

heroj samog

bivanja

 

 

i

 

 

kad smo

u septembru došli

u školu saznao sam da

se moj razred 7c podelio

na dva osma razreda pa

su bobeta i mene odvojili

od naše voljene i

večne ljubice

kosovac

 

 

i

 

 

nisam to

mogao da prihvatim

otišli smo kod direktora

žalili se plakali ali

nismo uspeli

 

 

i

 

 

odvojili

su nas od

ljubice

 

 

i

 

 

to je još

više uvećalo

moju glad za

pravdom. glad

za svim onim

za čim su se

borili junaci

mojih knjiga

i filmova

 

 

i

 

 

nove

devojčice i

novi dečaci

novi razredni

starešina

 

 

i

 

 

završavalo

se moje dečaštvo

počinjalo je moje

mladićstvo

 

 

i

 

 

sedam 

novih jebenih

godina je bilo

preda mnom

 

 

i

 

 

za mesec

dva su me

čekali najlepši

trenuci mog

života

 

 

i

 

 

susreti

očiju. dodiri

šaka. spajanje

usnama

oh

 

 

i

  

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

29. mart 2021.

26048. dan mog života

 

 

bez mnogo

osvrtanja samo napred

miroslave mandiću ti si ono

isto od kad si izašao iz kajine

pičke. dete božije. dete bog

bog bogom bogu bog

pevaj se boga

pevaš

 

 

i

 

 

klozet

zakon. klozet zimi

klozet leti. novinska hartija

kojom smo se brisali. drkanje u

klozetu. smrad i prijatni mirisi iz

klozeta. pražnjenje klozeta. pranje

klozeta. krečenje klozeta. klozet

poniženja uzbuđenja i gospodstva

trideset godina sam se služio tim

klozetom. klozet kao vrhunsko 

umetničko delo. uživanje u

umetnosti klozeta i

marselu dišanu

 

 

i

 

 

komšinica

sofija dlakavih

nogu u štiklama

koje odzvanjaju

ulicom

 

 

i

 

 

komšinice

sa dupetima

većim od

svemira

 

 

i

 

 

istrulile

tarabe. crna

odeća kao

užas smrti

 

 

i

 

 

cela planeta

je za mene samo

podbara. novi sad je

predgrađe podbare

vojvodina je centar

podbare

 

 

i

 

 

srbija to su

minerali podbare

balkan su sve biljke

podbare. evropa je životinja

podbare. azija. australija

afrika. amerika. okeanija

i mora to je sve čovek

podbare

 

 

i

 

 

podbaro kanadskih

šuma. podbaro okeanskih

ostrva. podbaro neprestanih kiša

i neprestanog snega.podbaro gladi

podbaro masti i leba sa paprikom i soli

podbaro nakvašenog hleba sa vodom i

posutim šećerom. podbaro večnosti ime

ti je podbara. podbaro slobode ime ti je

podbara. podbaro ti si reč za moju

i svačiju istinu. podbaro ti si baš

ovo što sam sad 

 

 

i

 

 

ja sam podbarsko

dete izraslo u svemirskog

plesača. volim sve i zato ti hvala

podbaro. podbaro ti si moj jerusalim

podbaro ti si moja atina. podbaro ti si

moj rim. podbaro ti si moj carigrad

podbaro ti si moja moskva. podbaro ti

si moj berlin. podbaro ti si moj prag

podbaro ti si moj beč. podbaro ti si

moj pariz. podbaro ti si moj lisabon

podbaro ti si moj london. podbaro

ti si moj njujork. buenos ajres

rio de žaneiro. nju delhi

tokio. peking

varšava

 

 

I

 

 

nikad nisam

naučio da vezujem

mašnu. da zavodim. da

dvaput zapertlam pertle

da napravim zvezdu. da

zavolim kartanje. da

uživam u kafani i

kafanskim

pričama

 

 

i

 

 

što

god budeš

pevao stvarao

hodao pevaj stvaraj

hodaj samo ono što

jesi miroslave

bože

 

 

i

 

 

seti me

se miroslave ja

sam tvoje cveće

 prkos pored

kuća

 

 

i

 

 

seti me

se miroslave

ja sam crveni

patlidžan

 

 

i

 

 

seti me

se miroslave

ja sam dužina

ulice. ja sam

prekoputa

ulice

 

 

i

 

 

seti me

se miroslave 

ja sam niko

na ulici

 

 

i

 

 

seti

me se

miroslave

ja sam tvoja

komšinica

 

 

i

 

 

seti me

se miroslave ja

sam svaka ona koja

te je popaljivala u

tvom detinjstvu

 

 

i

 

 

seti me

se miroslave ja

sam hlad i drama

svega što jeste da 

li će biti ili će

propasti

 

 

i

 

 

seti me

se miroslave 

ja sam poštar koji

vam je kucao

na prozor

 

 

i

 

 

seti me

se miroslave 

ja sam onaj

kamen u

ulici

 

 

i

 

 

seti me

se miroslave 

ja sam tragovi

kiše na opranim

prozorima

 

 

i

 

 

seti me

se miroslave 

ja sam senke

na asfaltu

 

 

i

 

 

seti me

se miroslave ja

sam sve ono što

svako želi da

jeste

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

27. mart 2021.

26046. dan mog života

 

 

dobili

smo fiziku

i hemiju kao

predmete

 

 

i

 

 

sve

više sam

primećivao

žene

 

 

i

 

 

najlon

čarape

sa onim

šavom

pozadi

hej

 

 

i

 

 

primećivati

devojčice i žene

je bila moja živa

fizika i hemija

 

 

i

 

 

gledajući

sam se učio

proporciji i

lepoti

 

 

i

 

 

vođa

bio sam najbrži

najjači najpametniji

mogao sam da utičem na

ceo razred i budem sam protiv

svih. izvirala je iz mene neka snaga

koja me je činila. bio sam gladan pravde

voleo sam da zaštitim slabije da budem

na strani loših đaka. nisam se bojao zubara

ni vađenja krvi. bol sam mogao i morao

da podnosim. na času sam šaputao svima

koji su manje znali. tada sam se i prvi put

istetovirao. obeležio. da nisam tako

rano osetio u sebi da sam vođa

ne bih se kasnije zgadio nad

tim da budem

vođa

 

 

i

 

 

prvi put

sam se tetovirao

u četrnaestoj. bilo je

u tetoviranju hrabrosti

inicijacije tajnovitosti

prekršaja odrastanja

straha od majčine

reakcije. ponosa

jer ću ličiti na

mangupe iz

kraja

 

 

i

 

 

poštujem

tog dečaka koji

je bio dostojan

deteta u

sebi

 

 

i

 

 

zazirao sam

od sveta ljudi i zato sam

u četrnaestoj krenuo ne

na put nego u put

 

 

i

 

 

u

put

u

s

e

b

e

 

 

i

 

 

na putu

u sebe sam

otkrio ja.sve

boga

 

 

i

 

 

jedna od prvih

pobuna je bila kad

sam deda milunu koji

nam je sa baba vojkom

bio u poseti a to je uvek bilo

nešto jako važno rekao da su

nastavnici glupi a deda je na to

eksplozivno reagovao i rekao

vojka pakuj se mi iz ove

kuće izlazimo i odmah

su se spakovali

i otišli

 

 

i

 

 

tada

sam počeo da

tajno odlazim i na

matinee i gledam

filmove

 

 

i

 

 

jednom

sam se sa

kuma nadom vozio

biciklima preko mosta i

pored nekog polja kukuruza

baš kao što smo se igrali

malim trociklom kad je

meni bilo godina dve

a njoj tri četiri

 

 

 i

 

 

daj malo

je bilo grebanje

za zalogaj hrane od

nekog u osnovnoj ili

kasnije skupljanje

ostataka od hrane

u mlečnim

restoranima

 

 

i

 

 

dobrila je

stanovala na kraju

ulice i bila je najlepša

devojčica za koju su stariji 

dečaci govorili da je kurva i da

nema prave sise nego da u brus

stavlja krpe pa mi je jednog dana

rekla dođi da pipneš moje sise

da vidiš da su prave. i ja sam

joj zavukao ruku u brus i

uverio se ne samo da

su prave nego da

su tople nežne

i božanski

oble

 

 

i

 

 

cigani su

išli ulicom i

vikali da kupuju

 železo i odpad

 

 

i

 

 

testeraši

su sa ručnom

testerom o ramenu

išli i pitali da li treba

da se testere

drva

 

 

i

 

 

 

bobe

na drugom

polugodištu u

razred nam je

došao novi đak

vragolan. zvrk

mangupčić

borislav

 dragaš

bobe

 

 

i

 

 

odmah sam

prihvatio bobeta 

kao i on mene pa sam

ga čak nazvao moherom

jer je pričao da mu je

kapa od mohera i

tako je postao

moher

 

 

i

 

 

miljim

ljubica bobe

i ja smo postali

trojka od imena

miroslav ljubica

i moher

 

 

i

 

 

miljim

je moja

odanost

čednosti

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

26. mart 2021.

26045. dan mog života

 

 

danas

je 29 godina

kako je umrla

kaja majka

božija

 

 

i

 

 

kaja je

umrla u 66

godini a u ovim

danima ovde joj

je 36 godina i već

4 godine je

udovica

 

 

i

 

 

tad sam

prvi put video

kaju kako je vodila

ljubav sa drugim

muškarcem

 

 

i

 

 

probudio

sam se i čuo

da nekog ima

u sobi. ustao 

sam i kroz

vrata sam

je video

 

 

i

 

 

bio sam

užasnut i jako

napaljen

 

 

i

 

 

tad

doživeh

jedinstvo

suprotnosti

jedinstvo

svega

 

 

i

 

 

sve je bilo

još čudesnije kad

je kaja ujutru došla sa

posla i bila ona ista moja

majka kao i pre i kao 

da se noćas nije baš

ništa dogodilo

 

 

i

 

 

bila je to

veličanstvena

lekcija o snazi

života i lažima

kojima se život

skriva i ubija

 

 

i 

 

 

kajo

duboko ti

hvala za tu

noć

 

 

i

 

 

kajo

hvala ti što

si postojala i što

svaki dan postojiš

sve više i

više

 

 

i

 

 

kajo tebi je 

sad 95 godina i

ja te sve više i više

volim i poštujem i ti

si sve više i više

majka božija

 

 

i

 

 

to leto sam

se jednog kišnog

toplog popodneva

kupao sa ljubicom

kosovac na novom

velikom kanalu

 

 

i

 

 

kad je kiša

počela da pljušti mi

smo od radosti uleteli u

vodu i ja sam joj primetio

bujne devojačke grudi

kako su letele dok 

smo utrčavali

u vodu

 

 

i

 

 

ljubica

kosovac je

moj zavet ženi

ženi drugu. zavet 

ženi saputniku i

savezniku

 

 

i

 

 

jednom

dok smo stojali

u redu da nas puste

da uđemo u učionice

ljubica mi je blago prstima

poravnala neuredne obrve

joj koje je to otkriće sebe

bilo ali i pažljivosti

devojčice

 

 

i

 

 

jednom me je

ljubica na odmoru u

učionici nešto dirala. govorio

sam joj da prekine a ona je sve

više navaljivala i ja sam joj da bi

je zaustavio zavrnuo ruku oko leđa

što je nju zabolelo i ona je počela da

plače i u tom je ušla nastavnica i pitala

je zašto plače a ona nije htela da

kaže zašto je zaplakala nego je rekla

da joj nije ništa a ja sam se posramio

i nije to bitno što sam se duboko

posramio nego što mi je ljubica

porasla i u očima i u duši

i u mom umu

zauvek

 

 

i

 

 

ljubica

kosovac

je

boginja

 

 

i

 

 

ljubica

kosovac devojčica

drug od drugog razreda

osnovne škole do njene

prerane smrti u

devetnaestoj

godini

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima