AUTOBOGOGRAFIJA

1. april 2026.

27877. dan mog života

 

 

3639/14

 

filozof

3000. hodanje

filozof sam jer danas hodam trihiljadito hodanje

tri hiljade puta ponavljajući da je istina jedna jedina

bio sam filozof jer sam hodao i u svemu otkrivao čar

bilo čega. filozof mi je pokazao snagu misli ali filozof ne

čini ništa nego je pažljiv i odan i ponekad čisti javne klozete

bio sam filozof jer sam voleo vitgenštajna. kada bi me telo

izdavalo od umora a osećanja me bacala u nemoć misli bi me

vodile dalje. filozof sam jer često ništa ne mislim nego samo

hodam i zviždućem - uživam - to moje misli pevaju. ko od

misli ne može da stvori umetnost on o filozofiji i umetnosti ne

zna ništa. filozof sam jer volim grožđe koje i sada nosim u

najlon kesi za ručak. i danas sam skupljao orahe uz put

i prosio umetnost nasušnu. filozof sam jer sam

21. IV 1992 zastao da se ptica napije

vode pa tek onda krenuo dalje

novi sad 25.10.2001

 

 

 

3640/13

 

lutalica

3001. hodanje

lutalica sam jer pričam priču u kojoj nema događaja

nego samo bog. lutalica sam jer se ponekad umorim od lutanja

lutalica sam jer po ceo dan provodim hodajući. meni ništa ne pripada

ni moj život nije moj nego pripada životu. lutanje mi je bilo vazduh za dušu

 lutalica je delila sa mnom radost beskućništva. tek sam sa lutalicom otkrio

žudnju za pripadanjem svemu i zato ne pripadam nikome. lutanjem sam ti

šaputao uzmi me tvoj sam. lutati ne posedovati. lutanje je moj identitet a

ko ima identitet ima i suverenitet a ko ima suverenitet nad njim nema

suvereniteta. filozof sam jer sam 21. IV 1992 zastao da se ptica

napije vode pa tek onda krenuo dalje. lutalica sam jer su mi

od vetra i znoja sasušene i ispucane usne

novi sad 26.10.2001

 

 

 

3641/12

 

luda

3002. hodanje

ko ne može da bude luda ne može biti

ni pesnik ni lutalica ni filozof ni prosjak ni monah

ni umetnik. luda sam jer verujem u ono u šta drugi ne

veruju. luda sam jer nisam poludeo iako sam nekoliko puta

bio blizu. luda sam jer i ja volim da budem srećan. luda me

je čuvala od sujete radila za mene i spašavala me a da ja to

nisam ni znao. luda me je štitila od terora razumljivog i banalnosti

poznatog. luda mi je pomagala da prelazim granice licemerne

pristojnosti lažnog stida i zle tuge. ne boli me kada me odbiješ

bezazlen sam kada mi sve daš nevin kada mi se daš - ja sam

tvoja luda. lutalica sam jer su mi od vetra i znoja sasušene i

ispucane usne. radostan sam jer sam te sreo a dve

lude pa tada su sve suze ovog sveta

samo radost

novi sad 27.10.2001

 

 

 

3643/10

 

pesnik

3003. hodanje

pesnik sam jer sam prihvatio poniženost

i sa njom pevao. pesnik sam jer sam gnezdo

svih ritmova. pesnik sam jer znam da otćutim i

kažem ja sam pesnik. radostan sam jer sam te sreo

a dve lude pa tada su sve suze ovog sveta samo

radost. pesnik sam jer sam luda pesnik sam jer sam

lutalica pesnik sam jer sam filozof pesnik sam jer

sam prosjak pesnik sam jer sam monah

pesnik sam jer sam umetnik

novi sad 29.10.2001

 

 

 

3644/9

 

11206  još devet dana. prvi jednocifreni

broj sa desne strane (3644/9) ružinih dana

 

11207  prošle nedelje je bilo hladno juče i

danas je otoplilo. evo i belih cvetova u travi

 

11208  hodam polako odmaram mozak. razmišljam

o svemu što zovem drama bezbrižnosti

 

11209  posle još nekoliko godina lutanja

sve reči bih pisao velikim slovima

 

ljubi ljubi ne brini

3004. hodanje

sve teče kako je oduvek i teklo. sve je isto

jer se sve promenilo. ispražnjen pijem vino slušam

mercedes sosu a slušao bih velike pevače svih naroda

svih jezika i svih predela. pevače svemira i svih viših bića

pevače svih poniženja i užasa koje oni odagnavaju svojim glasom

sam sam jer slutim kako su svi sa mnom. nežan kao prijatelj koji

beleži nebulozije. u mojoj duši su sedmorica mistici prijateljstva

pesnik sam jer sam luda pesnik sam jer sam lutalica pesnik sam

jer sam filozof pesnik sam jer sam prosjak pesnik sam jer

sam monah pesnik sam jer sam umetnik. svete

prepusti se u naručje nezaštićenosti

novi sad 30.10.2001

 

 

 

3645/8

 

11210  drago latinović me fotografiše na istom mestu na

kome me je 1048/2605 dana ruže fotografisao branislav lučić

 

11211  prolazimo kroz boje jeseni

 

11212  na ovom mestu sam 22. aprila 1998 obišao

zemlju. sada je predvečerje. narandžasto sunce zapada iza

horizonta. pored mene čuče violeta jovanović i nada petronijević-čović

 

11213  kako je lepo biti i hodač i predvečerje

 

11214  mir u ravnici je šokantan provocira njegova

prisutnost u dramatičnoj doslednosti zemlje i neba

 

recimo što da ne

3005. hodanje

po mraku hodamo do loka. pun mesec nad

titelskim bregom sve je kao i na početku ruže. u

centru sela ulazimo u kafanu kod lale. pijemo kuvano

vino sa karanfilićima. poslužuje nas šezdesetogodišnja

konobarica mira. za mene je ovo kraj ruže - kaže nada. u

loku pod svodom nebeskim smo u centru sveta kao što

smo na početku pod krovom nebeskim bili u londonu

svete prepusti se u naručje nezaštićenosti. dok ovo

pišem sa mnom su nada violeta i drago

nebo je plavo mesec pun

novi sad 31.10.2001

 

 

 

3646/7

 

11215  hodam sa stefanijom kostecki i dragom latinovićem četvrtak

je. tražim putanju za sutrašnje hodanje. biće to dvanaestokilometarski

krug koji ću sedam puta obići: sunčani kej. fruškogorska. bulevar oslobođenja

jaše tomića. koste šokice. patrijarha čarnojevića. tekelijina. svetosavska. matice

srpske. pašićeva. dunavska. dunavski park. varadinski most. petrovaradinska

tvrđava. sunčani kej. hodaću dvadeset četiri sata od ponoći do ponoći i uz pomoć

zemlje koja će se okrenuti oko sebe opisaću sedam velikih krugova oko planete

prvi krug na 3186 km od zemlje ću napraviti sa lepotom. drugi na 6372 km

sa radošću. treći na 9558 km sa pažljivošću. četvrti na 12744 km sa

dobrotom. peti na 15930 km sa plesanjem. šesti na 19116 km

sa bezbrižnošću. sedmi na 22300 km sa pesmom. da

li ću uspeti. voleo bih. da li će telo izdržati

 

zahladilo

3006. hodanje

drago će sutra snimati sa video kamerom

dok ovo pišem sa mnom su nada violeta i

drago nebo je plavo mesec pun. hajde

miroslave ruža je hleb duši i svemiru

novi sad 1.11.2001

 

 

i

 

 

ko od misli ne može da stvori umetnost

on o filozofiji i umetnosti ne zna ništa

 

 

lutalica sam jer pričam priču u kojoj nema događaja nego samo bog

 

 

ko ne može da bude luda ne može biti ni pesnik

ni lutalica ni filozof ni prosjak ni monah ni umetnik

 

 

 

pesnik sam jer sam luda. pesnik sam jer sam lutalica

pesnik sam jer sam filozof. pesnik sam jer sam prosjak

pesnik sam jer sam monah. pesnik sam jer sam umetnik

 

 

i

 

 

ružo

lutanja moja

ti si sad božija

i svačija

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

 

31. mart 2026.

27876. dan mog života

 

 

3629/24

 

miroslav mandić

2992. hodanje

zovem se lidija andonov. ove godine sam upisala klasične nauke. danas

sam prvi put hodala i videla miroslava. godinu dana čitam njegove knjige

postale su moj vazduh neposredne kao disanje. njegove reči su jednostavne

i nežne. snažne su i govore mi da izdržim. čuvaju me. miroslav je posvećenik

njegove knjige govore o posvećenosti o misiji jednog čoveka i snazi koja je

potrebna za to. sve na svetu je važno osećaj je koji prožima njegove rečenice

ruža lutanja je povest o radu i lepoti koju miroslav otkriva u kretanju. miroslav je

takav da sve što dotakne postaje umetnost. želela bih da ga ljudi vide. danas je

imao plavo-belu kariranu košulju tamnoplavi prsluk u kome je oprema: fotoaparat

sveska olovke. isprane farmerke i patike koje su ubrzo od prašine postale sive

nisam bila iznenađena njegovim izgledom. na prvi pogled deluje grubo s

jakim crtama lica a vremenom mi je izgledao nežnije. svojim hodanjem

pokretima gestovima prepoznala sam u njemu dečaka. muškarac i

dečak. jak i nežan. žena sa naočarima čisti prašinu ispred

svoje zgrade u ulici brestova. rekao je da je u

prekjuče osetio miris zime

novi sad 15.10.2001

 

 

 

3630/23

 

11191  ističe ruža. uteći će u tebe. ti ćeš postati ruža

 

11192  remetim red. talasam vazduh američke provincijske ustajalosti

nosim ružu miroslavljevu. ponovo nizbrdo pa uzbrdo. vetar duva sa istoka

sa atlantika sa mediterana sa jadrana sa panonskog mora. ruža slatko

miriše a meni toplo oko srca napisala mi je ljiljana jovanović iz baltimora

 

11193  nadam se da ću dovršiti ružu i napisati i

jedanaestu knjigu o desetogodišnjem hodanju

 

11194  otac je zagrlio sina vojnika i poljubio ga. sin se

postideo i sagnuo glavu. suviše je iščekivao ovu posetu i

sada mu je ona prejaka. u ljudskim pričama je prisutna i jeza

 

volim da pišem grafitnim olovkama

2993. hodanje

utišao sam se. blizu je ponoć. gledam reku kroz prozor

teče mirno kao bog. slušam muziku. rekao je da je u

prekjuče osetio miris zime. fini je taj mir tiha je ta tuga

novi sad 16.10.2001

 

 

 

3631/22

 

11195  ratka marić je miris svih karmina i šuškanje njenog

najlepšeg kožnog mantila i lepet krila golubova koje smo svakodnevno

hranili skvašenim hlebom od juče. sprdalo koje je mojoj drugarici za ručkom

koja ju je smerno upitala da li sme da uzme samo meso iz gulaša odgovorila

ma naravno maco uzmi ima mesa ko govneta. njena kuća - konstantni bijenale

neke čudne umetnosti - u kojoj plakat reprodukcije el greka stoji iznad šporeta

a rečnik sociologije u polici sa začinima. retrovizor od bicikla u saksiji sa

puzavicom. dok onome ko takne zbirku plavih flašica ne bih bila u koži. sa koje

god strane joj se priđe lako je otkriti da je r. m.: omiljeno biće majka i saputnik

kuvarica i naučnik. zajebant i mudrac. prijatelj i svađolovac. logika i apsurd. ljubav

i ljubav. u znaku blizanac od oca vojnog lica. puno se selila. puno mislila. puno

je bolelo a ona je ćutala. nisam sigurna koliko je muškaraca volela i kako. ne

bih se usudila da tumačim njen odnos prema bogu. strah od smrti kao ni

ophođenje prema novcu i nekretninama mada od kada su joj umrli

roditelji (moji baka i deka jovanka i drago marić) kao da mrmlja

neke molitve. eto miroslave posle tekstova o tvojoj majci i

ocu i mom ocu koje sam ti napisala u ruži 8

i ruži 9 evo napisah ti i tekst o ratki

 

o ratki kaja ćirilović

fini je taj mir tiha je ta tuga. nisam hodao

novi sad 17.10.2001

 

 

 

3632/21

 

11196  udišem lepotu sveta koja se u mojoj krvi pretvara

u dobrotu koju izdišem kao lepotu koju ti udišeš

 

11197  hodao sam sa slobodanom tišmom. on je divan čovek i veliki pesnik

 

11198  i danas će me na trgu sačekati dragana

varadinac da mi pomogne da ishodam dan

 

zajedno u koraku

2994. hodanje

ishodao sam dnevnih dvadeset četiri kilometra

za isto to vreme zemlja je prevalila oko dva i po miliona

kilometara oko sunca još osam puta brže od toga putovala

je zajedno sa suncem oko središta mlečnog puta. a možda dva

puta brže još hita celi mlečni put prema jatu galaktika virgo

mi smo oduvek svemirski putnici. nisam hodao. ja sam

čovek iza mene se prostire čovečanstvo čuvam

ga sa mirom u svojim grudima

novi sad 18.10.2001

 

 

 

3633/20

 

11199  šta mi govori ova magla

 

11200  volim ulice u petrovaradinu. vladimira goriana. koste nađa

arčibalda rajsa. pavla štruma. sve one lice na sasušeno lišće oraha

 

11201  hodao sam sa ivanom venčanskim. jeli

smo orahe i grožđe po voćnjacima i vinogradima

 

11202  ono o čemu smo sa ushićenjem pričali moguće je doživeti

posle 40 godina života troje dece i desetak godina zajedničkog života

sa lazom doživela sam ponovo ljubav sa njim. sada mi je jasno da ne

mora više ništa postojati osim ljubavi. kada je nastalo to osećanje više

nisu bila bitna deca poslovi ni da li mi je ljubav uzvraćena. pomislila

sam da više ništa u životu ne moram da uradim jer svakako

postojim zahvaljujući ljubavi napisala mi je

duška đorđević

 

vlaga mi je

2995. hodanje

rashladila kosti. miriše zima

ja sam čovek iza mene se prostire

čovečanstvo čuvam ga sa mirom u

svojim grudima. uskoro ću pod topli

tuš kako sam ja srećan čovek

novi sad 19.10.2001

 

 

 

3634/19

 

11203  jedan čovek došao i zagrće ruže na keju

 

11204  od sedamnaeste godine sam se prepuštao svojim vodičima. živeo sam od njih

radio za njih. uživao da im uzvratim svojim darom. oni su moje ime ja sam njihovo ja

 

veliki umetnici. oni su me oduševljavali ohrabrivali menjali

 

velika umetnost. vodila me je sa one strane mogućeg

 

jedan čovek. ličnost. žena ili muškarac za

koju sam stvarao i zbog koje sam se stvarao

 

prijatelji. živa odanost. slaganje

 

posvećenost. besplatnost radosna žrtva

 

bog

 

još dve subote

2996. hodanje

čekam espreso u kafeu scena. subota je. nekada dok

sam pušio voleo sam da popijem kafu u nekom kafeu. prijalo

mi je da u njemu pišem. sada nemam para za to. dragana

varadinac konobarica u sceni mi donosi kafu. uskoro ću pod

topli tuš kako sam ja srećan čovek. samo nastavi da

pevaš svoju pesmu kažem samome sebi

novi sad 20.10.2001

 

 

 

3636/17

 

11205  sedmog juna 1991 posle razgovora sa sanjom novaković

sam otkrio da će mi za desetogodišnje stvaranje nevidljive plave ruže

biti potrebno sedam saveznika. pošto ih nije bilo u životu odlučio sam

da ih stvorim da budem: umetnik. monah. prosjak. filozof. lutalica

luda i pesnik. sledećih sedam hodanja će biti posvećeno njima

 

umetnik

2997. hodanje

bio sam umetnik jer nisam ličio na umetnika i bio sam sam

na mene su ličili budući umetnici. umetnik mi je pomogao da budem

umetnik samo za tebe. umetnik sam bio jer sam se izložio stvaranju

nepotkupljive lepote. stvarao sam umetnost slobode. umetnost nevidljivog

nedodirljivog. neprolaznog i nepropadljivog. meni je ostalo samo da kažem

ja sam lepota. bio sam umetnik svih metafora i metamorfoza. spreman na

stvaranje u svakom trenutku stvarajući ni iz čega ni sa čim. bio sam

umetnik jer sam u svemu video boga. lepotu stvoritelja lepote

samo nastavi da pevaš svoju pesmu kažem samome sebi

umetnik sam jer nikada nisam ni pomislio da bih

crvendaća učio pevanju

novi sa 22.10.2001

 

 

 

3637/16

 

monah

2998. hodanje

kao monah bio sam najslabije stvorenje i najnemoćniji čovek

zavoleo sam krhkost sveta i nezaštićenost bića. nisam imao neprijatelja

borio sam se sam sa sobom. bio sam zavet istrajnosti i odgovornost je bila

moja. monah me je sačuvao u porazima. smirivao me je i učio samodovoljnosti

monaštvom sam osećao sve i dobijao snagu od svih koji su sami. mnogo sam ćutao

i uživao u ćutanju. kada bih govorio uživao sam jer su reči živa bića koja su sa mojih

usana poletala na usne drugog čoveka. u monaškim podvizima sam prepoznao

čudesnu snagu samo koraka više. jedino sam se kao monah mogao suprotstaviti

muškom državnom finansijskom i naučnom nasilju. nasilju konfora i brzine. lišavao

sam se jer sam zbog svega bio srećan. samoćom sam postao mistik oduševljen

savezništvom sa ženom. umetnik sam jer nikada nisam ni pomislio da

bih crvendaća učio pevanju. bio sam monah jer sam pri

odlasku iz svake kuće za sobom ostavio red

novi sad 23.10.2001

 

 

 

3638/15

 

prosjak

2999. hodanje

ja sam prosjak jer prosim sadašnjost

koja je najbogatija i besplatna. sa prosjakom sam

gajio ljubav za siromašne koji su me čuvali od ružne

estetike bogatih. video sam da su prosjaci i prosjakinje

čuvari lepote. prosjak mi je pomogao da podnosim sva

poniženja i poraze čuvajući me od samog dna. prošenje me

je učilo da dajem primajući i da bez ičega budem najbogatiji

novac od prošnje je časniji od zarađenog jer zarađeni novac

počiva na ropstvu ratnoj pljački i eksploataciji radom. prosio

sam da bi drugi imali i preporodili se. bio sam monah jer

sam pri odlasku iz svake kuće za sobom ostavio

red. i danas sam skupljao orahe uz put

i prosio umetnost nasušnu

novi sad 24.10.2001

 

 

i

 

 

bio sam umetnik jer nisam ličio na umetnika

i bio sam sam. na mene su ličili budući umetnici

 

 

kao monah bio sam najslabije stvorenje i najnemoćniji

čovek. zavoleo sam krhkost sveta i nezaštićenost bića

nisam imao neprijatelja borio sam se sam sa sobom

 

 

ja sam prosjak jer prosim sadašnjost

koja je najbogatija i besplatna. prosio

sam da bi drugi imali i preporodili se

 

 

i

 

 

ružo

lutanja i sad

kad te vidim u

svakoj ovoj ruži u

kojoj te pevam

nanovo se

zaljubljujem

u

tebe

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

30. mart 2026.

27875. dan mog života

 

 

3619/34

 

11161  slovo je trag

 

11162  reč je korak

 

11163  rečenica su koraci

 

11164  pesma je šetnja

 

11165  molitva je hodanje

 

11166  lutanje je dugo hodanje

 

11167  plesanje i pevanje je desetogodišnje lutanje

 

11168  plava ruža je ruža lutanja

 

11169  fotografisao sam stopalo pored jedne otkinute i zgažene ruže

 

dobrota raste

2984. hodanje

uprkos svega kao trava iz asfalta

sve stvoreno je dobro. budi i bićeš dobar

hodam hodan sam. hodam dobujem dobrotom

na starom putu za žabalj sa rojem komaraca

oko glave pridružujem se noći koja pada

na ravnicu. dobrota me uzbuđuje

ime joj je lepota

novi sad 5.10 2001

 

 

 

3620/33

 

11170. atom

atomi nisu toliko stvarni oni obrazuju svet mogućnosti ili

verovatnoća pre nego svet stvari ili činjenica verner hajzenberg

uzbuđuje me taj svet mogućnosti i verovatnoća i zato sam deset godina

hodao u tom svetu. sve nogu pred nogu. opijen sićušnim korakom sa kojim

sam i zemlju obišao. toliko je to sve čudesno i jednostavno da je zaista sve

moguće. deset godina je samo tren. treptaj božijih trepavica. u tom treptaju

sam otkrio plavu ružu izraslu u prepletu mojih koraka. to je činjenica ali

nije stvar. znoj ju je zalivao i kroz šaku kojom pišem ona se izliva i

ostavlja svoj trag. verovatnoća koja kruži: samotna ruža. tajna ruže

je u njenoj nedeljivosti. ljudi nisu razbili atom kao što ni ružu

nisu ubrali. mirno spavajte svi koji volite miris ruže. ruža

je živa. atom je živ. življi nego ikad znam

hodao sam njim

(iz rečnika hodanja)

 

samoća

2985. hodanje

... mi ipak odlučno želimo ono što

naš život izlaže opasnosti. dobrota me

uzbuđuje ime joj je lepota. samoća

novi sad 6.10.2001

 

 

 

3622/31

 

hodanje

2986. hodanje

hodao sam sa draganom varadinac. ubrali smo dve smokve

fantastične su rekla je dragana. sreli smo spomenku blašković

odustali od kupovine grožđa. pričao sam dragani o planovima za kraj

ruže. u poslednjih godinu dana dragana mi je najbliža. pre deset godina

kada sam polazio na ružu dragana je pošla u sedmi razred osnovne škole

tada sam sa trinaest i po dobila menstruaciju meni je ona stigla kasno. te

godine sam se prvi put zaljubila u borisa dve godine starijeg dečka. nije

hteo da bude sa mnom. sedela sam sama u prvoj klupi do prozora. bila

sam bez najbolje drugarice malo usamljena počela sam da osećam neku

svoju posebnost. paž frizura roze helanke i teksas jakna. kompleksi u

vezi sa ženstvenošću seksom. sanjala sam o nekom muškarcu koji

će mi doći. dve godine kasnije sam te prvi put videla na televiziji. u

osamnaestoj u trećem gimnazije 1. marta 1996 sam ti prišla i

dala ti pismo. iako te nisam poznavala činilo mi se da te

poznajem. ja sam u stvari uz tebe i ružu odrasla

samoća. (opis fotografije sa draganom

od pre deset godina)

novi sad 8.10.2001

 

 

 

3623/30

 

11171  bombe ponovo padaju i ubijaju ljude. ne ovde ali bilo

gde je nečije ovde. bombe padaju kao svedočanstvo ljudske gluposti

padaju i seju mržnju i bol. svedočanstvo su ljudske gluposti

 

11172  dragana varadinac me podseća na poglavlje

micanje usana u knjizi nadežde mandelјštam strah i nada

 

11173  hodati i razgovarati to je kao piti i jesti

hodanje je spajanje razgovor je sejanje

 

11174  u prolazu čujem svi pričaju o sukobima pričaju kao da svi sve znaju

 

11175  najjači je najodgovorniji

 

11176  najjači je pao na kolena i više se neće podići. počela

je njegova agonija u kojoj će od sada samo glumiti najjačeg 

 

11177  najjače je seme

 

seme nenasilja

2987. hodanje

zaljubljeni parovi na keju. zagrljeni

hodaju sporo. uživaju zajedno. (opis fotografije

sa draganom od pre deset godina) putujte

svetovi slike i reči ostaju

novi sad 9.10.2001

 

 

 

3624/29

 

isti i različiti jezici

2988. hodanje

hodam sa milicom brаćić i viktorijom makarov. viktorija je rođena pre

dvadeset pet godina u gradiću zarasaj na granici litvanije i letonije. njeni

otac vladimir i majka olga su brat i sestra u petom kolenu. od sedamnaeste

živi u vilnusu. studirala je ruski. kada sam živela u zarasaju onda sam živela

u litvaniji. kada sam došla u vilnus došla sam u svet. tamo na svakom ćošku

ima tri crkve. u vilnusu sam poludela za pink flojdima i jednim kosatim momkom

slučajno sam upala u grupu koja je učila srpski. vilijams amerikanac je mislio da

govori srpski a stalno je govorio ruski. lizaveta ruskinja je više znala od nas

srpski jer je znala bugarski. prvi put sam došla u novi sad pre pet godina. bila

sam sveukupno ovde osamnaest meseci. govorim srpski ali znam da pogrešno

govorim. volim što sam sa milicom ovih dana bila u botošu. istovarali smo

kukuruz. posmatrala sam stare botošane. botoš mi jako liči na moje selo

dimitriški. to je isti jezik i isto ponašanje dok su srpski i ruski jezik kao

politički jezici različiti. srpski je opterećen mitskim i erotskim ruski je

obeležen idejom države i posebnom ulogom rusije priča

viktorija. putujte svetovi slike i reči ostaju. miriše topla

jesen dunavom plovi opalo lišće

novi sad 10.10.2001

 

 

 

3625/28

 

11178  hodam go do pojasa. odmaram dušu i mozak od

noćašnjeg užasnog straha od zarazne bolesti. pre dva sata sam

saznao da je sve u redu. smirujem se smrtnim strahom koji sam

doživeo. sve je bilo poništeno. potrebno mi je da budem još skromniji

i bolji. da svaki trenutak živim sa davanjem i najdubljom zahvalnošću

 

11179  boli me srce

 

11180  sam sam sav svet

 

11181  kad lišće žuti opada i vene ti se miroslave seti mene

napisala mi je kaja moja majka pre deset godina na današnji dan

 

tišina duboke zahvalnosti

2989. hodanje

koja iscrpljenost. jedva govorim. užas me je potrošio i izgoreo

kako prija ovaj mir. samo mir. postojim kao sto soba ili obala. prostirem

se u svojim kostima. iz mene izlazi tiha radost jer sam živ i jer je sve dobro

fali mi osam kilometara za danas. neću ih nadoknaditi neka oni ostanu

znamenje moje krhkosti i ranjivosti. odoh da spavam i u mirnom se snu

naspavam. miriše topla jesen dunavom plovi opalo lišće. sklupčaću

se u položaj fetusa i radosnog srca ću se zahvaljivati

bogu sve dok ne zaspim

novi sad 11.10.2001

 

 

 

3626/27

 

11182  natkriljujem te i čuvam svojom ljubavlju. uvek možeš ući u moju

postelju rekao sam rajki sredojević koju sam malopre sreo na biciklu

 

11183  kajo živi sa bogom rekao sam i poljubio drveni krst na njenom grobu

 

11184  čitam drugi proces elijas kanetija u kojem kaneti analizira

kafkina pisma feliciji braun. uživam u kafkinom daru preobražaja u malo

sa kojim se izbegava obesmišljava i neutrališe svako nasilje

 

11185  na trgu će me čekati dragana varadinac pa ću sa njom nastaviti da hodam

 

lepota se propovedala odanošću

2990. hodanje

hodali smo na otvorenom uz dunav. po opalom

lišću na pesku. sklupčaću se u položaj fetusa i radosnog

srca ću se zahvaljivati bogu sve dok ne zaspim. lepota

je propovedala dobrotu kroz naša tela

novi sad 12.10.2001

 

 

 

3627/26

 

11186  odletele su laste. vrapci su ostali

 

11187  ovih dana mi je klicanje bogu ličilo na skakanje u

vodu kad sve u meni prasne od radosti i nevine snage

 

11188  sunce mi greje potiljak koji me ponekad boli

 

11189  seo sam na osunčanu klupu. dobra odluka veliki ugođaj

gospodstvo subote. radim rečenicu slobodana tišme jedini posao

čoveka je da bude čovek to jest dokon. ima li šta mlađe nevinije

 

11190  prolaznici se prikazuju jedni drugima glumeći uloge

koje su odabrali. ceo život ja sam putujući čovek peva ulični

pevač i svira električnu gitaru ozvučenu sa malim zvučnikom

gitara glas i engleski jezik to je ikona dvadesetog veka

 

svemirska lutalica

2991. hodanje

ovo je prva nedelja u desetoj godini ruže u kojoj

nisam ishodao 144 nedeljna kilometra. ishodao sam samo

130 kilometara. nisam želeo da nadoknadim 14 preostalih. želeo

sam da oni budu znamen moje krhkosti. lepota je propovedala

dobrotu kroz naša tela. žena sa naočarima čisti prašinu

na asfaltu ispred svoje zgrade u ulici brestova

novi sad 13.10.2001

 

 

 

i

 

 

hodati i razgovarati to je kao piti i jesti

hodanje je spajanje razgovor je sejanje

 

 

najjače je seme

 

 

lepota se propovedala odanošću

 

 

lepota je propovedala dobrotu kroz naša tela

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti si

ruža most. most

između drugog i

trećeg milenijuma

most svespajanja

most puteva

mojih

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

28. mart 2026.

27873. dan mog života

 

 

3611/42

 

11131  do malopre smo hodali slobodan tišma i ja

uživali smo pričajući o brunu šulcu i robert valzeru

 

11132  pisanje iz bića je stvaranje ne sa

onim što činimo već sa onim kojim jesmo

 

11133  da nije bilo volje ne bih mogao stvoriti ružu

 

11134  sa voljom sam u svom telu osećao sva tela

 

11135  sa voljom sam bio monah. umetnik

prosjak. luda. filozof. pesnik. lutalica - tvoj ljubavnik

 

hodam za volju

2977. hodanje

sa voljom činim korak više. sa voljom

slutim nove svetove ljubav koja nikada

ne umire. misli moje vratite se u

mene - govoriš mi. ti me prenosiš

novi sad 27. septembar 2001

 

 

 

3612/41

 

11136  radost u duši mi se događa kada se između

sebe i tebe bez dvoumljenja odlučujem za tebe

 

11137  već nekoliko dana uživam u tolstoju i njegovom vaskrsenju u

pavezeovim i retkeovim pesmama u nenadmašnim zapisima robert

valzera i njegovoj bajkolikoj i vaskrsavajućoj duši

 

11138  na putu sam da bih voleo osetio sam danas. i

onda uzbuđenje: pa to sam znao i želeo još u dečaštvu

 

današnje hodanje

2978. hodanje

posvećujem ženi koja je juče prvi put u životu

posle svakih sto koraka izgovarala bože bože bože. sva

ružina hodanja su posvećenja i poklonjenja umetnost

žrtvovanja i žrtva za umetnost. sva su načinjena u

vremenu da bi ostala u večnoj sadašnjosti. ti me

prenosiš. tako se ni jedno hodanje nije

završilo nego se sva ona

nastavljaju i traju

novi sad 28. septembar 2001

 

 

 

3613/40

 

11139  81.031.956 korak ruže posvećujem lavu nikolajeviču tolstoju

dejvidu henriju torou. mahatma gandiju i martinu luteru kingu. umetnicima

nenasilja jer su oni najbolje znali da samo jedan čovek znači sve

 

11140  jedna žena sa terase zvižduće mužu koji joj odmahuje rukom

 

11141  sada se opet pretpostavlja da je ovde zakrivljeno i

vreme i prostor kružeći šakama jednom oko druge objašnjava

stari gospodin penzionerima svoju priču dok su zastali oko klupe

 

11142  golubovi kljucaju hleb koji im je i danas doneo ovaj čovek

 

družiću se sa tobom danima

2979. hodanje

kupio sam burek sa makom i pola kile grožđa. subota je

posle hodanja ću piti belo vino i pisaću. trajaću. tražiću ritam

koji će čoveka preobraziti u nenasilje. tako se ni jedno hodanje

nije završilo nego se sva ona nastavljaju i traju. pisaću sa

trajanjem i jatom crnih ptica u noćnom nebu

novi sad 29. septembar 2001

 

 

 

3615/38

 

jesenje hodanje vere varadi

2980. hodanje

ishodala sam 10 kilometara. polovina. do ovog mesta dolazi se kroz šumu

krene se sa kraja jednog sela belim putem koji kroz izmaglicu vodi... nekuda

nebo je sivo vlaga u vazduhu. nepoznat put preda mnom potpuno pust. sve će

uvek biti kao sad mislim. put i ja na putu. iza mene moj život ispred mene moja

smrt. iznad temena neka blagost zamagljena. podižem dlan iznad glave da tu

blagost zadržim i prilepim za svoju kosu. visoko na nebu beličasto sunce nalik na

mesec ponekad se pojavljivalo kroz tamnosive oblake. odgovaralo mi je da sve bude

tako prigušeno. ako si hrabar i izdržiš neizvesnost puta kroz šumu izlaziš na asfalt i on

te dovodi do prve kuće u selu telki. povratak poznatom znak da se razdaljina savladala

ovo moje poslednje hodanje za ružu lutanja bilo je deo desetodnevnog hodanja od

po deset kilometara. odluka da hodam deset dana po deset kilometara bila mi je

nejasna. tek kad sam počela da je sprovodim shvatila sam: deset dana kao

deset godina m.m. deset kilometara kao moja mera. sto kilometara za samotno

pokretanje ka nečem novom. presrećna sam što sam hodala. hodaću još

pisaću sa trajanjem i jatom crnih ptica u noćnom nebu. najlepše što sam

uradila bilo je što sam učila mađarski i što sam hodala tako mnogo

budimpešta 1. oktobar 2001

 

 

 

3616/37

 

11143  ožedneli smo na putu sun mandić i ja. već nekoliko

dana je jako ugrejalo. posle hladnoća i kiša ova toplota u oktobru

deluje snažnije nego ona letnja jer se telo od toplote odviklo

 

11144  približili smo se žablju ali se vraćamo jer nam u pokušaju da

stignemo do čuruga niko nije stao iako više od dva sata stopiramo hodajući

 

11145  ruža je omaž dugim šetnjama

 

kada voliš voli zauvek

2981. hodanje

u povratku smo imali sreće sa stopom tako da

smo brzo došli do pića. popili smo litru hladne koka kole

pa odmah pojeli i sladoled. nije bilo lako utoliti žeđ. prvi gutljaji

 bili su rajski kao da mi se mozak procvetavao. sve vreme

hodanja sam uživao u sunu. više smo se voleli nego što

smo hodali. najlepše što sam uradila bilo je što sam

učila mađarski i što sam hodala tako 

mnogo. baš je bila dobra ta žeđ

novi sad 2.10 2001

 

 

 

3617/36

 

11146  stidljivi devetogodišnjak izlazi iz kapjie svoje kuće

krećući u školu prilazi mu drugarica i mangupski ga pita mirko

jesi ti živo biće. nisam tiho odgovara mirko. a jesi kršten još

superiornije ga pita drugarica. nisam jedva odgovara mirko

nisi kršten trijumfalno mu se unosi u lice dok mirko

hoda kao da ga ni nema

 

11147  hodam za mirka

 

11148  podigao sam prvo jednu pa drugu nogu na metalni stub da bih

savio i malo prokrvio te noge koje već deset godina neprekidno hodaju

 

11149  bajo šta pišeš ajd napiši nešto o meni

kaže mi pijanac koji sedi i čeka gradski autobus

 

trideset šest dana do kraja ruže

2982. hodanje

ističe ruža. ogroman njen deo se već ulio. posao

još nije završen. sledi iskušenje i misterija kraja

spajanje sa početkom i odlučivanje za novi

početak. baš je bila dobra ta žeđ. ne daj se

mirko živi i pričaj samo svoju priču

novi sad 3.10 2001

 

 

 

3618/35

 

11150  izašao sam iz novog sada. čitam maljeviča

 

11151  leptir se koprca. udario ga je auto

 

11152  u kaću čeznem za draganom varadinac

 

11153  ulazim u budisavu. ulaženje je slast

 

11154  prilazim titelskom bregu. osećam njegovo telo

 

11155  ulazim u vilovo. kao da je osamnaesti vek

 

11156  čobani pucajući bičem teraju krave u lok

 

11157  prelazim titelski most. tisa lenjo teče

 

11158  u banatu na dolmi komarci

 

11159  u stajićevu se sve kupa u zelenoj svetlosti

 

11160  izlazim iz baglješa. hodam ka velikom suncu. put je uzbuđenje

 

jurimo za suncem da ga još jednom snimimo

2983. hodanje

sa dvadeset kilometara hodanja napravili smo i snimili krug

sa video kamerom drago latinović i ja. ne daj se mirko živi i pričaj

samo svoju priču. na starom putu za žabalj sa rojem komaraca

oko glave pridružujem se noći koja pada na ravnicu

novi sad 4.10 2001

 

 

i

 

 

pisanje iz bića je stvaranje ne sa

onim što činimo već sa onim kojim jesmo

 

 

na putu sam da bih voleo osetio sam danas. i

onda uzbuđenje: pa to sam znao i želeo još u dečaštvu

 

 

sve stvoreno je dobro. budi i bićeš dobar

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ono

što je pre deset

godina bilo jako

daleko sada je

postalo jako

blizu

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti si

sada bila već

desetogodišnjakinja

i baš zato si bila još

čednija i mlađa

pupoljak

lutanja

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si večno

nadahnuće

oduševljenje

inspiracija

podstrek

i

podsticaj

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si reč

ruže

i

ti

si

broj

lutanja

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

samo ljubi

i neboj se

budi

ljubljena

i

podaj

se

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

tvoja čednost

je moja odanost

a moja odanost

je pesma

svakog

bića

 

 

i

 

 

ružo

lutanja samo

ti znaš kako sam

se podavao i radovao

svakoj reči i svakoj

slici i svakom

koraku

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

27. mart 2026.

27872 dan mog života

 

 

3599/54

 

11090  ja

 

sam

2967. hodanje

te izgubio. oh kakav bol. sam svemir padaju kiše. nebo se prolama. snage

su ogromne. kao tvoje sise obližnje. ulico. ulico. odan sam ti. pičko moja koja

me jedina pamtiš. pičko ružice. ružice koja si mi mozak osnažila izgubio sam te

da bih te stvorio. imamo sestru malenu koja još nema dojaka. doći ćeš mi doći

ćeš. živo je nebo pokazaću ti reku. travu potamnelu. već si u mojoj samoći

krvi koja tečeš božanskom nadom. ti si moja pička koja me preporađa

vaskrsavajućim jebanjem - tom iskrom nevinom. iza leđa mi je prišao

dragi daniel stari. očima me ljubiš odanosti i zanosu moj

novi sad 15.9.2001

 

 

 

3601/52

 

11091  ja sam tvoj. najlepše je biti obeležen

 

11092  u božijem umu mi smo lutalice i ljubavnici. ja se ne bojim

 

11093  u istorijskom smislu i zapadnom brojanju vremena ruža

se prostire od rušenja jednog zida na kraju XX veka do rušenja dve

zgrade na početku XXI veka. sa zidom je pao komunizam sa zgradama

neoliberalizam. slabiji je pobedio jer david uvek pobeđuje golijata. moć

je na kolenima. podivljala je kao ranjena zver i priprema osvetu

skrivajući se iza pogrešnog uverenja da ona predstavlja civilizaciju

 

11094  teraformiranje je reč sa kojom sam se danas prvi put susreo

znači prekrajanje stranog sveta u sredinu pogodnu za ljudska bića

 

hodanje je obožavanje

2968. hodanje

novine koje sam zavukao u pantalone su mi sve vreme

čuvale stomak od hladnoće. flanelska krpa koju nosim sa sobom

mi je sačuvala grlo. nos je ostao nezaštićen baš kao i ramena sve

ostalo je bilo odlično za ponedeljak. očima me ljubiš odanosti

i zanosu moj. u očima mi je svetlost sa puta

novi sad 17.9.2001

 

 

 

3602/51

 

11095  ruža se zavrtložila drugog dana hodanjem od vilijem

blejka u londonu do ludvig vitgenštajna u kembridžu. od onda me je

vrtloženje nosilo unutra u vrt srca i spolja u prostranstvo logosa

 

11096  okrepile su me staričine ruke koje sam ugledao

kako polako pletu crvenu vunicu u ulici račkog u petrovaradinu

 

11097  malo dalje takođe u ulici račkog mlada žena je otključavala

vrata kuće broj četrdeset četiri. kada ih je otvorila u magnovenju sam video

na kraju gonga jednu priliku. obradovao sam se jer ima nekog ko je čeka

 

dođi nekada na ugao ulice božidara

adžije i okrugićeve u petrovaradinu

2969. hodanje

kruni me i ispira kiša kao što priče putnika ispiraju strahove

ljudima koji su zarobljeni duhom svoga vremena. u očima mi

je svetlost sa puta. ljubim kao što svetovi ljube jedni druge

novi sad 18.9.2001

 

 

 

3603/50

 

11098  sa ružom ja sam lutao od božanske logike do logike boga

 

11099  cela okolina želi da se zaodene mojom čistotom stefan malarme

 

11100  malopre sam svisnuo za tobom

 

11101  kad se rascveta drvo života za tvoje usne

 

kako je lepo svisnuti za tobom

2970. hodanje

umoran tonem u san u kome sanjam čistače klozeta kako

vade govna iz našeg poljskog wc u ulici patrijarha čarnojevića 19

pedesetih i šezdesetih godina XX veka i kofama ih nose u govnarsko

vozilo na ulici. ljubim kao što svetovi ljube jedni druge. na kraju

hodanja sretnem aleksandra tišmu i sa njim odšetam sa

najvećim zadovoljstvom njegovu rutu na keju

novi sad 19.9.2001

 

 

 

3604/49

 

11102  posle uspona sve je krenulo lakše. lepo sam se spuštao krivudavim

putem i na ogromnoj steni prvi put sada video slap nekog potoka. malo sam

usput brao divlje jabuke i stavljao ih u ranac sa knjigom walt whitmana. u žurbi

sam i predahnuo i pojeo hleb. stigao sam i u manastir. bdenje je odloženo zbog

građevinskih radova. zidovi su ponovo okrečeni u belo. terase su ponovo oprane

odabrao sam jednu orahovu grančicu za znamenje današnjeg sagledavanja

uzbuđivali su me prizori sa senkama stabala. senke. senovite niše mira i

tišine koje sam iskusio i u detinjstvu. nosio sam 400 sutona i ugradio ih

u ovaj suton na dan četrnaestih plavih čarapa za miroslava mandića

stigao sam u vraćevšnicu kod roditelja. video sam: ne smem ni

da mislim šta je dobro za mene hodao je i

pisao danas petar miloradović

 

ono što već u srcu nosim

2971. hodanje

ti me voliš još sam živ. na kraju hodanja

sretnem aleksandra tišmu i sa njim odšetam

sa najvećim zadovoljstvom njegovu rutu

na keju. još sam živ jer volim

novi sad 20.9.2001

 

 

 

3605/48

 

11103  izvadio sam iz džepova i stavio na asfalt sav

hodački crtački spisateljski i čitalački alat da fotografišem

 

11104  na sve strane ljudi se udružuju da bi ostvarili svoje ciljeve

porodice. gradove. nacije. religije. univerziteti. vojske. države. banke

globalizacija. udružujući se žele da se uvećaju i pobede one druge. ja

verujem u boga i zato sam sam. sam da bih bio jači od svih zajedno. i

svojim primerom pokazao da si najjači kada si sam kada se boriš

sam sa sobom i stvaraš ljubav za sve i svakog

 

11105  ja samo tebe zovem

 

petak neka tako i bude

2972. hodanje

ruža je i posledica mog osećanja da nemam

pravo da živim. ružu sam radio i sa željom da ona

bude uzrok života samog. još sam živ jer volim. ruža

mi pomaže da uradim ono što ne mogu nešto

nepojmljivo što već jesam a da to ni ne znam

novi sad 21.9.2001

 

 

 

3606/47

 

11106  osušilo mi se grlo mislim na grožđe hodam po gradu sa violetom jovanović

 

11107  hodam sa velikim devojkama slobodankom stupar i jasnom petrović

od dunavske ulice do bukovca. dobro hodanje dobra priča dobro sunce

 

11108  u kući borisa kovača pitam desetogodišnjeg andreja lava kovača

lave da li ti znaš da te ja volim. da odgovorio je. kako znaš da te ja

volim. raduješ se kada me vidiš zagrliš me osmehuješ mi se kaže

 

u dvorištu

2973. hodanje

sedim u dvorištu borisa kovača sa jasnom bobom i borisom

smokve sazrevaju. ćutim i slušam. pričaju o bojanu budimcu i istanbulu

stranstvovanju nomadizmu atini muzici. grčkom jeziku i referentnim mestima

o velikim civilizacijama i iživljenim formama. o planitarhisu gospodaru planete

sunce polako zapada vazduh se rashlađuje. ishodao sam nedeljnih 144

kilometra. ruža mi pomaže da uradim ono što ne mogu nešto nepojmljivo

što već jesam a da to ni ne znam. čujem udarce lopte sa

kojom je lav počeo da se igra na terasi

novi sad 22.9.2001

 

 

 

3608/45

 

11109  nadražen sam tvojim telom

 

11110  vazduh je topao još sam nadraženiji

 

11111  volim tvoj čmar na mojim usnama

 

11112  sam sam. skinuo sam majicu. oko mene kruži jedna pčela

 

11113  samoća mi povećava draž za tobom jer

ti se podaješ mojoj samoći u kojoj je sve

 

11114  sam sam. ljubim

 

11115  treba mi tvoja sluz

 

11116  za tebe ću voleti i samog sebe

 

11117  telom hranim život u tvom telu

 

11118  ti. sam sam. ja

 

hodam za telo

2974. hodanje

to od tela do tela je moja ruža

čujem udarce lopte sa kojom je lav

počeo da se igra na terasi. hodam

da u tvom telu moje telo vaskrsne

novi sad 24.9.2001

 

 

 

3609/44

 

11119  prostireš se kao ova ravnica u koju neprestano ulazim

 

11120  lutam da bih svoja osećanja spasao sa tobom

 

11121  najveća hrabrost je voleti

 

11122  osećam kako me poziva tvoje sićušno i

nezaštićeno biće i ja celoga života idem ka tebi

 

11123  na ovom delu puta od srbobrana do feketića

sam pre nekoliko godina uživao čitajući simon vejl

 

11124  sam na putu proslavljam lepotu

 

11125  okružen prostranstvom telo mi miriše na spajanje zemlje i neba

 

hodam za osećanja

2975. hodanje

ja sam gola duša koja hoda drumovima

vetar me kupa. svi oblaci me podsećaju na

vapaje za spajanjem. hodam da u tvom telu

moje telo vaskrsne. ja sam tvoj muž

novi sad 25. septembar 2001

 

 

 

3610/43

 

11126  usmeravam misli ka putu. misli mi čuvaju dušu i telo

 

11127  bori se svetlosti u meni govorim ti

 

11128  kad nam se misli spoje ti i ja pevamo kao rembo

 

nađosmo opet

kog

pa večnost izgubljenu

to su mora što krenu

sa vatrom sunčevom

 

11129  misli su afirmacije

 

11130  volim misli koje teku kao spore i duge

reke ali i one koje se vrtlože kao orkanski vetrovi

 

hodam za misli

2976. hodanje

da li osećaš moj um kako cveta

u tišini i praznini. da li čuješ to tiho

pevušenje tu malu pesmu. ja sam

tvoj muž. misli moje vratite

se u mene govoriš mi

novi sad 26. septembar 2001

 

 

i

 

 

ruža se zavrtložila drugog dana hodanjem od vilijem blejka

u londonu do ludvig vitgenštajna u kembridžu. od onda me je

vrtloženje nosilo unutra u vrt srca i spolja u prostranstvo logosa

 

 

sa ružom ja sam lutao od božanske logike do logike boga

 

 

kako je lepo svisnuti za tobom

 

 

ti. sam sam. ja

 

 

i

 

 

ružo lutanja

neopisiva erupcija

ljubavi iz mene kulja ka

tebi čestita i podatna ružo

moja. jebi me samo me

jebi ružo lutanja

zauvek

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

26. mart 2026.

27871. dan mog života

 

 

3588/65

 

11063  da li ću do kraja ruže ugledati još jedanput crvendaća

 

11064  miriše kisela čorba

 

11065  prolazim kroz gusto naselje sojenica pored dunava. neke su

uredne druge jako zapuštene. iz mesta gde žive ljudi uvek izbija tuga

 

11066  boli me telo od blokova betona napuštene dizalice i zarđalog

gvožđa koji su ostavljeni da leže posle građenja mosta i ovde će ležati

godinama kao svedočanstvo ljudskog nasilja nad prirodom

 

dve hiljade devetsto pedeset i osmo hodanje

2958. hodanje

zasenjen sam krajem kojem se približavam. privlači me kao crna rupa

ubrzanje se uvećava. kao što je u sredini ruže postojala opasnost da se

sasušim u njenoj pustinji sada sam u opasnosti da izgorim u njenoj vatri

i šezdeset šestog dana do kraja ruže lutam da bi ljubav u meni i dalje

rasla. nadam se da će me do kraja čuvati i sačuvati ritam hodanja

novi sad 4.9.2001

 

 

 

3589/64

 

11067  zamolio si me da ti napišem tekst o mirisu tvojih hartija jer danas nećeš

hodati zbog noćašnjeg nespavanja. desetu ružu kao i osmu i devetu pišeš na papiru

neke od prethodnih si diktirao u diktafon. posle tebe ti papiri na kojima pišeš dolaze

meni u ruke. bezbroj puta sam ih prevrtala prepisivala rečenice proveravala datume... i

tek pre par dana sam slučajno prepoznala blagi miris koji zadržavaju. brzo sam ih listala

blizu lica kontrolišući brojeve hodanja kada sam osetila tvoje prisustvo. mislila sam da mi

se učinilo pa sam to ponovila još par puta. i bilo je stvarno - mirisali su na tebe. to je onaj

tvoj blagi miris čistoće posle hodanja kada se spremaš za rad ili odmor. mogla sam da

te zamislim kako slažeš papire i kako prolaze kroz tvoje ruke a sa njih se malo

daha tvoje kože skida i ostaje zabeleženo pored teksta violeta jovanović

 

nisam hodao

nadam se da će me do kraja čuvati i

sačuvati ritam hodanja nisam hodao

samo sam se šetao sa minom novčić

novi sad 5.9.2001

 

 

 

3590/63

 

11068  prvo smrzavanje posle leta

 

11069  ja radim klimu

 

11070  hartiju na kojoj pišem tekst za današnji

dan stavljam za pojas da bi mi ugrejala stomak

 

11071  ne viri više ruža u ulici heroja pinkija 52

 

11072  kada pišem hladno mi je na stomaku

 

dve hiljade devetsto pedeset deveto hodanje

2959. hodanje

prolazim kroz spens i koristim priliku da dovršim tekst

mokar sam. hladno mi je. gladan sam. ništa više ne mogu

da napišem ali i to je dovoljno pred ponovni izlazak na kišu

nisam hodao samo sam se šetao sa minom novčić. sva

lepota sveta se pretvori u iskušenje napred moja draga

novi sad 6.9.2001

 

 

 

3591/62

 

arti priča

2960. hodanje

miroslavе 17. III 2000 desilo mi se ludilo mozga. tog dana sam zakoračio na najveći

umetnički projekat svih vremena. od jednog stanja idiotizma krenuo sam da se otvaram

ka jednom fantastičnom delu. jebi ga ruža lutanja me je svojom veličinom zagrlila zaštitila

i rastvorila. pomogla mi je da operem sa sebe prljavštinu propalog sveta. ušla je u mene i

počela da me obliva jebo te život jednom brutalnom snagom. dok sam koračao njene

latice su me otvarale i pružale mogućnost da vidim stvari oko sebe. i keve mi ja sam video

sve je lepota. ruža nije samo projekat to je način života jednog divnog čoveka koga sam

već posle kratkog vremena mogao nazvati duhovnim ocem. njegovo lice jeste grubo kao

asfalti po kojima hoda pak mene tvoje lice obasipa prelepom blagošću. miroslavе da

ti ne pričam o tvojim rečima koje su mi otvorile put ka bogovima. napisao si da je ruža

hleb duši a ja bih rekao ti si svojim koracima univerzum učinio dostupnim čovečanstvu

zengama koje te optužuju poručujem: od sada kada želite da napadnete miroslava

obratite se meni i siđite dole. sva lepota sveta se pretvori u iskušenje napred

moja draga. sve sam ti ovo ispričao jer osećam žešće zadovoljstvo

da mogu i ja tebi da pomognem

novi sad 7.9.2001

 

 

 

3592/61

 

11073  odbrojavanje. brojevi su napetost koja uzbuđuje

 

11074  očaj

 

11075  ne spominjem ime osobe koja me je danas dovela do očaja jer negativnu

energiju ne želim da vezujem ni za koga. kada sam je posle tri sata pitao da objasni o

čemu je reč rekla je ja se uvek odlučujem za ono što ne želim. i stalno radim pogrešno

i ništa što uradim nije dobro. ne znam odakle mi to. izvini što te uvek sa ovim plačem

izluđujem i plašim. ja se odlučujem za pogrešno zato što je to lakše. to je kao i emino

samoubistvo. mislim da neću moći da uradim ono što treba i zato biram lakše a to lakše

tek ne mogu. i onda se samo nadam da ću jednom moći. ja te izluđujem jer stalno

dolazim kod tebe sa pričom da hoću da budem sa tobom a onda to ne radim

 

dve nade

2961. hodanje

lažna koja ubija i žarka koja preporađa

slobodni smo dato nam je. sve sam ti ovo ispričao

jer osećam žešće zadovoljstvo da mogu i ja tebi

da pomognem. dobili smo uzvratimo 

novi sad 8.9.2001

 

 

 

3594/59

 

letnje hodanje vere varadi

2962. hodanje

bilo je lakše hodati nego sad napisati. sada su to samo uspomene na

utiske: hladnoću puža na belom peščanom putu. kruške visoko na drvetu

crvene jabuke u krošnjama. žbunove šipka i oporo plave trnjine. videla

sam da u svim mađarskim mestima postoje ulice petefi šandora jožef atile

i košut lajoša. dva pesnika jedan revolucionar - nije loše. posle sam prešla

u budakeszi i tamo prošla kroz groblje. tražila sam najskromniji najlepši grob

bio je na samom kraju i na njemu je bila samo mala drvena tablica na kojoj

je pisalo: ovde počiva varo jožef rođen 1950 - umro 1996 živeo 46 godina. mir

njegovom prahu. živeo četrdeset šest godina. na to se svede priča o nama. toliko

i toliko buđenja toliko čaša vode toliko kriški hleba. na grobu uvelo cveće i ništa

više ni ploče nema. živeo kraće od mene. kada sam hodala drugu polovinu

ka telkiju oni koji su mi kolima dolazili s leđa mogli su da vide ženu sa

rancem koja hoda. zamišljala sam šta bih rekla nekome ako bi stao i pitao

me šta ja to radim. zamišljam kako bih i ja pitala šta on baš sada radi

dobili smo uzvratimo. i kako bi se taj sagovornik možda nasmejao

shvativši odjednom da naše akcije i nisu toliko udaljene

nadkovaci budakesi telki 10.9.2001

 

 

 

3595/58

 

11076  samo me žudnja za tobom održava na ovoj hladnoj kiši

 

11077  ja sam himna kiši himna pužićima koji iz trave izlaze na asfalt

 

11078  ja sam himna odanosti. da nije bilo odanosti u meni

odustao bih već posle sedmog dana hodanja u engleskoj

 

11079  ja sam himna zviždukanju koje me je uvek smirivalo

 

11080  ja sam himna patikama. danas ovim dvadeset trećim u vodu pretvorenim

 

ja sam himna himnama

2963. hodanje

kisnuti iznova i sa kišom se družiti zauvek

i kako bi se taj sagovornik možda nasmejao shvativši

odjednom da naše akcije i nisu toliko udaljene. stegnuti

usne gledati napred i sve nositi na svom licu

novi sad 11.9.2001

 

 

 

3596/57

 

11081  život je ugrožen na svakoj tački planete

 

11082  ali život se čuva u srcu jednog čoveka. svako može da postane

čovek i zapeva himnu svih bića. dom nam je u zajedničkom srcu

 

11083  petnaest godina se rvem sa strahovima. bojim se da će me na ulici

napasti i istući. ismejati prstom upirati u mene. dok idem ulicom imam osećaj da

sam drugačiji. lupa mi srce znojim se drhtim razrogačim oči nesigurno hodam. to

je iracionalni strah. mislim da je to karma. moj zadatak je da to pobedim jednog

dana. za pet godina recimo. da neke najdublje slojeve svoga bića promenim u

nešto pozitivnije. to je najteže na svetu ali je i veliki izazov. za ovo vreme sam

upoznao najgoru stranu ljudske prirode taj mrak ljudske niskosti pa i

svoje. ali treba da radim na tome da ljude i sebe uprkos

toga volim priča mi kalman jodal

 

himna svemira

2964. hodanje

u blagoslovu neka budem tvoja pesma i ples

stegnuti usne gledati napred i sve nositi na

svom licu. gospode spasi nas samo sve

novi sad 12.9.2001

 

 

 

3597/56

 

11084  uvek gledam žene oko sebe. gledam ja i sve drugo u gradskoj atmosferi

ali žene primećujem zato što ih volim. u ženi tražim kvalitet svetske pičke. svetska

pička je androgin graciozna i ubitačna. perfekcionistički lepa. ja sam kao nadrkan tip

ali lepa žena me ruši. uživam u strahopoštovanju pred njom. svetske pičke je teško

otkriti jer nas ne okružuju u velikom broju. to je neka tigrasta ženstvenost i svaki deo

njene kože me opija. svi ti sokovi koji liju iz nje i natapaju njenu odeću uzdižu me do

totalnog ludila. evo vidiš kako ova pleše ulicom. vidiš te ruke kako baca vidiš taj

lakat. ovoj bi odgrizao deo vrata ili ova razlika između ove dve četrdesetogodišnje

žene: vidiš kako je ova na ženstvеn način savladala kese koje nosi a ova

druga je skromna i bleda. ali u stvari sve su žene lepe i dobre

kao moja baka priča art sombati

 

ja sam planeta

2965. hodanje

planetarnim se želi reći ono što je putujuće

i lutajuće... novinari pisci profesori i političari ne

znaju šta govore kad govore o planetarnom. reči

lutajući (planis) i planet (planitis) dolaze iz istog

korena kostas akselos. gospode spasi nas samo

sve. lutajući stvorio sam od planete jednu ružu

novi sad 13.9.2001

 

 

 

3598/55

 

11085  mira poptešin je otrčala da uhvati autobus do novog sada do

malopre smo hodali zajedno kroz voćnjake do sremskih karlovaca

 

11086  do novog sada ću hodati sa petrom miloradovićem. dok

ga čekam da u pošti pošalje razglednicu svom ocu gledam u

veliku krošnju platana. odmara me i čini bezazlenim to veliko biće

 

11087  hodamo kroz petrovaradinski rit. probijamo se kroz trsku

izuvamo se i gazimo preko vode. mislim na ričard longa i njegova hodanja

 

11088  mi nismo ništa. ono što tražimo je sve helderlin

 

11089  sedim na klupi u centru novog sada i čekam

petra koji je svratio u knjižaru izba. trgom odzvanja pesma

garavog sokaka: dođite na festival meda ulepšajte naš grad

 

grad je prepun mladih ljudi

2966. hodanje

lutajući stvorio sam od planete jednu ružu

iza leđa mi je prišao dragi daniel stari

novi sad 14.9.2001

 

 

i

 

 

dobili smo

uzvratimo 

 

 

ja sam himna odanosti. da nije bilo odanosti u meni

odustao bih već posle sedmog dana hodanja u engleskoj

 

 

gospode spasi nas samo sve

 

 

lutajući stvorio sam od planete jednu ružu

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

evo

me

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

25. mart 2026.

27870. dan mog života

 

 

3576/77

 

11029  hodam sa dragom latinovićem. predlažem mu da u futogu snimi film

o motiki lopati i ašovu. da dobro bi to bilo. to su tri najbolja leka protiv depresije

po meni je najbolja motika zato što je to i najgorči lek. lomi kičmu i leči ti mozak

ašovom dobiješ snagu zemlje a zle misli ti ispare u nebo. sa lopatom brda valjaš

moja sedamdesetjednogodišnja majka rosa latinović i sada radi sa motikom i

peva dok kopa bosno moja žalila te ne bi da se nisam rodila u tebi ili selo

moje puno bunarova momaka kao golubova - priča drago

 

11030  hodam za druge kao što drugi

motikaju lopataju i ašove za mene

 

ne rušite lastavičija gnezda

2948. hodanje

olovka mi je pala u prašinu. sagnuo sam se i

podigao je to me je malo osvežilo. kako podneti

prvi dan posle ruže. olovka i prašina dve 

dobre stvari u jednoj rečenici

novi sad 23.8.2001

 

 

 

3577/76

 

11031  prethodnih nekoliko dana sam se potrošio sa

bliskom osobom. prećutkivanja. laži. skenjavanja. samosažaljenje

izneveravanje. plakanje. optužívanje. bezobrazluk. izvinjavanja

ne podnosim to. dubina ljudske duše je nezanimljiva

 

11032  mnogi ljudi su potpuno utonuli u samosažaljenje. rat izolacija siromaštvo

 

11033  u ime srca i svemira ne svrstavajte me i ne brojte. ne gradite u moje ime i

ne pišite istoriju. ne opravdavajte u moje ime ubistva minerala biljaka životinja i ljudi

 

mrvice

2949. hodanje

traljavo. ne može stalno

tek je. ali ide. važno je da je dobro

i kada nije. biće. sve će biti. i već je

jeste. ide i samo. olovka i prašina

dve dobre stvari u jednoj rečenici

dostignuta pesma

novi sad 24.8.2001

 

 

 

3578/75

 

11034  ovo je vreme u kome su ljudi počeli da plove morem svemira

piše u knjizi kosmos karl segana koju sam danas počeo da čitam u hodu

 

11035  ovo je vreme u kome su ljudi počeli da hodaju i sade

plave ruže u svemiru piše u knjizi ruža lutanja miroslava mandića

 

11036  u seganovoj rečenici mi je lepo što se svemir doživljava kao more

 

11037  sve je povezano i sve je jedno. i sve se ponavlja i sve traje. amin

 

11038  boli me glava. preksinoć sam je povredio udarajući

se snažno po temenu da bih obuzdao samosažaljenje

osobe kojim je ona ubijala i sebe i mene

 

druže moj

2950. hodanje

stari ono što je svemir srcu

to je srce svemiru. reč koju stvoriš

je reč koja stvara. stopala čine šaku

koja piše. dostignuta pesma. šaka

nacrta put po kome onda šaram

novi sad 25.8.2001

 

 

 

3580/73

 

11039  sam na pustom keju

 

11040  juče sam se posle šest-sedam godina nekoliko sati družio

sa osobom koja mi je u pripremama i prvoj godini ruže bila najbliža

ogromna je daljina nastala između nas. ali tanana nit ljubavi nije prekinuta

 

11041  ja sam za sve kriv

 

11042  još je dan. samo svedočim o pijanstvu ljubavi

 

11043  samo jedno znaj govorim sebi

 

11044  malopre sam pevao za matricu šestog studijskog albuma

obojenog programa koji će se zvati ako nisam dobra šta ćemo onda

snimao je vlada žeželj. bilo mi je lepo. znao sam da si mangup ali mi

ni na kraj pameti nije bilo da toliko možeš rekao mi je kebra. ne volim

da čujem samu sebe ali to je moja prva stvar i sigurna sam da je bitna

jako rekla je tamara. mi se stalno kladimo a neki koji se klade

nekad i dobijaju dodao je dragan dixit

 

ludost svoju poklanjam nevinima

2951. hodanje

pevali smo pevali sada idem u dunav. šaka

nacrta put po kome onda šaram. pitaj

pitaj pitaj pitaj me daću ti se

novi sad 27.8.2001

 

 

 

3581/72

 

11045  prvi korak ruže sam načinio u londonu 9. novembra 1991

u blizini groba vilijem blejka. stajao sam mirno pred pedesetak ljudi

koji su došli da me isprate na desetogodišnje hodanje i onda sam veoma

sporo počeo da dižem levu nogu u vazduh da je odvajam od tla. sa pogledom

u daljinu sam držao ravnotežu tela i duhom se otisnuo u beskraj vremena. ovo... je...

korak... sa... kojim... ulazim... u... treći... milenijum... korak most... glas mi je drhtao

kao i celo telo koje se oslanjalo na desnu nogu. korak sam još sporije počeo da

spuštam ka tlu. posle sedam minuta sam stao na zemlju i načinio drugi korak za

njim je sledio treći četvrti peti... posle 2357 dana sam načinio 52.732.360

korak sa kojim sam obišao zemlju. sledećim korakom sam zakoračio

u svemir. koraci jednostavno teku kao nebeska reka

 

lagani let

2952. hodanje

na kraju hodanja sam slučajno ugledao

jednu devojku kako je na mokrom pesku sa štapom

u ruci napisala krištof volim te. pitaj pitaj pitaj pitaj

me daću ti se. sve kruži pridruži se i sve što

zamišljaš zamišljaj sa ljubavlju

novi sad 28.8.2001

 

 

 

3582/71

 

11046  dva bela leptira lete jedan uz drugoga. pratim ih pogledom

lete sve više prema suncu. spustio sam glavu zbog jake svetlosti

oči su mi zasuzile zamišljam ih kako i dalje lete ka sunčevoj belini

 

11047  trčao sam i saginjao se da bih fotografisao leptire

 

11048  uskoro će i lišće početi da opada bademu

koga sam procvetalog ugledao u februaru

 

11049  golubovi su leteli nekoliko krugova i sleteli na

električne žice. podrhtavaju zadovoljni malopređašnjim letenjem

 

plava ruža

2953. hodanje

je telo koje se preobražava

u svedušu i sveum. sve kruži

pridruži se i sve što zamišljaš

zamišljaj sa ljubavlju. ruža je

put i delo iz kojih se rađa

odnos ja-ja

novi sad 29.8.2001

 

 

 

3583/70

 

11050  jutro. lepa reč

 

11051  nisko sunce mi sija u lice. udišem ga kožom

 

11052  siromašna majka hoda pored desetogodišnjeg sina

koji sa velikim zalogajima guta hranu kupljenu na ulici u petrovaradinu

 

11053  dan se ugrejao po hladu zemunskih

ulica hodam da bih bio dostojan budućnosti

 

dve hiljade devetsto pedeset četvrto hodanje

2954. hodanje

danas sam trebao biti u đeru i dvanaest dana kao 1993 hodati plivati

i preplivavati tokom dunava kroz mađarsku da bih video da li je ponavljanje

moguće kao što je to jednom pomislio seren kjerkegor. ali ja više nemam

novca. umesto dvanaest hodanja plivanja preplivavanja biće to dvanaest

običnih herojskih hodanja. ruža je put i delo iz kojih se rađa odnos ja-ja

ponavljanje ako je moguće usrećava čoveka dok ga sećanje

čini nesrećnim kjerkegor

novi sad 30.8.2001

 

 

 

3584/69

 

11054  hodam mokrim peskom pored vode. promiče kiša. uskoro će sazreti grožđe

 

11055  neispavan sam usporavam. noge su mi otežale i osećam

bol u njima. tako se oseća i priroda iscrpeli su je vreli dani i

danas je usporila u ovom toplom sivilu bez vetra

 

11056  ne piši više kažem sebi

 

dve hiljade devetsto pedeset peto hodanje

2955. hodanje

kada bih imao snage požurio bih do stana da što pre legnem i zaspim

ali ja nemam snage i ostaje mi da još više usporim. skinuo sam košulju

da me vazduh osveži. vidim kragna joj se iskrzala. ponavljanje ako je

moguće usrećava čoveka dok ga sećanje čini nesrećnim

kjerkegor. zanesen sam iscrpljenost me je omamila

novi sad 31.8.2001

 

 

 

3585/68

 

11057  hodam sa tibikom varadijem. verovatno naše

poslednje hodanje prvi put smo hodali u njegovoj četrnaestoj

godini šesto trideset petog dana ruže za mesec dana odlazi u

ganu i liberiju na svoju prvu misiju u ime humanističkog pokreta

 

dve hiljade devetsto pedeset šesto hodanje

2956. hodanje

ova rečenica svedoči o fotografiji koju sam napravio za vreme

dok sam je pisao. volim reči koje govore o nekoj slici. sada je to slika

starije žene koja sama sedi u hladu i pere ruke sa malo vode iz flaše

pre nego što će početi da jede ručak koji je već postavila na travu

zanesen sam iscrpljenost me je omamila. ala si se napio

ko đavo viče poznanik poznaniku

novi sad 1.9.2001

 

 

 

3587/66

 

11058  od samoće načiniti punoću slatku kao krušku

 

11059  u ovom trenutku raul je dao gol na utakmici

desetogodišnjih dečaka. golgeter je nosio plavu majicu sa

brojem sedam i imenom čuvenog napadača real madrida

 

11060  danas je počela nova školska godina. što

sam stariji sve snažnije osećam detinjstvo u telu

 

11061  merah nebesa sada seni merim. umom visinama

sezah al telo mi zemno osta epitaf johana keplera o čijem

sam životu i želji da otkrije saglasje na nebu do malopre čitao

 

11062  biti sve i pisati sobom

 

dve hiljade devetsto pedeset sedmo hodanje

2957. hodanje

šezdeset šestog dana ruže sam napisao i lutam

da ljubav u meni raste. ala si se napio ko đavo viče

poznanik poznaniku i šezdeset šestog dana do kraja

ruže lutam da bi ljubav u meni i dalje rasla

novi sad 3.9.2001

 

 

i

 

 

druže moj stari ono što je svemir srcu to je

srce svemiru. reč koju stvoriš je reč koja stvara 

 

 

samo jedno znaj govorim sebi

 

 

ruža je put i delo iz kojih se rađa odnos ja-ja

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ljubili

smo se i ljubili

smo svakog i sve a

pogotovo odbačene

jer smo i ti i ja i sad

odbačeni ali i

samim

tim

ruža

lutanja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

24. mart 2026.

27869. dan mog života

 

 

3564/89

 

10979  hodamo nandan kirko dragana varadinac branko popović i ja

preko polja. krenuli smo od kovilja laze kostića ka mošorinu isidore sekulić

 

10980  ukrali smo dve dinje i jednu lubenicu. pojeli smo ih slatke i vodene

 

10981  neki čovek kaže dragana ugledavši čoveka u polju

 

10982  preskačemo preko oranica

 

10983  zastali smo i gledamo kako gori vatra. vidim

čovekovo poreklo je u vatri i pisanje je vrsta vatre

 

10984  kao i uvek to čudesno malo selo vilovo

 

10985  kisnemo izlazimo iz mošorina beremo šljive

branko priča o svom susretu sa piter brukom

 

11. avgust 2001

2938. hodanje

subota. dvadeset šest kilometara. pišem u autobusu

umoran i srećan. da ne pišem zaspao bih. dragana nandan

i branko su dobri hodači. lepo mi je bilo sa njima. sve je samo

teklo. lepota je ostala iza nas u poljima. sve mi se više spava

sa naporima se prefinjujem i odlazim u finije dimenzije. u

meni je za nijansu više dobrote i spokoja

novi sad 11.8.2001

 

 

 

3566/87

 

10986  mislim zagrljajem

 

10987  šuška gušter po suvom lišću

 

10988  hej mravić

 

10989  hodam za one koji u svojim srcima odustaju

od konformizma i banalnosti vladajućih istina

 

10990  hodam za one koji se samo svojim životima suprotstavljaju nasilju vlasti

 

10991  hodam za one koji se nenasiljem

bore protiv ubistvenog profita i naoružavanja

 

10992  hodam za one koji svojom kreativnošću čine da se život ne ohladi u lenjosti

 

10993  hodam za one koji čine dobra dela a da ni ne znaju da ih čine

 

10994  hodam za one koji su bogu mili

 

prokrvljujem se sa dobrotom i sporošću

2939. hodanje

voli sačuvaj sve govorim sebi. u meni je za nijansu

više dobrote i spokoja. samo polako samo polako

novi sad 13.8.2001

 

 

 

3567/86

 

10995  nosim u džepu bašovu knjigu. uskoro ću početi da je čitam. sve je

manje knjiga koje me interesuju i sve su mi važnije one sa kojima živim

 

10996  najbolji nikoga ne uništava. on je samo najbolji

 

10997  i mene već dugo izaziva vetar što pokreće oblake

ispunjavajući me snažnom željom da lutam macuo bašo

 

10998  kako mi je poznata ta snažna želja za vetrom stvaranja

 

10999  malopre nađoh ono što tačno govori o geografiji mog hodanja mali

prostor unutar srca je isto toliko velik koliko i ova ogromna vasiona upanišade

 

11000  ujela me je pčela za palac leve ruke dok sam pio vodu na benzinskoj pumpi

 

11001  hodam po pruzi. stalno se okrećem da me voz ne iznenadi

 

11002  stari čovek se saginje i podiže lešnike

 

samo još jedna kap

2940. hodanje

u okeanu mog lutanja. samo polako

samo polako. uzbuđuje me i smiruje da

ponovim tu jednu jedinu stvar

novi sad 14.8.2001

 

 

 

3568/85

 

11003  ako čovek u bolu ne traži spas on

trguje sa bolom i želi da ubije drugog sa njim

 

11004  12:52 na milomirovom sam grobu četrdeset i tri godine posle njegove smrti

 

11005  14:20 na kajinom grobu,devet godina i pet i po meseci posle njene smrti

 

dve šljive

2941. hodanje

hodao sam sa draganom varadinac

odneli smo jednu krupnu šljivu milomiru i drugu

kaji. na očevom grobu dragana je popušila cigaru

za milomira. iza kajinog drvenog krsta izrasle su

kupine. oba groba su zarasla u travu. uzbuđuje

me i smiruje da ponovim tu jednu jedinu

stvar. dve šljive jednog života

novi sad 15.8.2001

 

 

 

3569/84

 

11006  stići svoju radost svakog dana

 

11007  kako je sve jednostavno. samo ishodam

dvadeset pet kilometara i radost dolazi sama

 

četiri puta

2942. hodanje

hodao sam sa teodorom monteanu. čovek je

neprestano raskršće. jedan put vodi ka stvaranju života

i njim ide jedan posto ljudi. drugi put vodi ka obnavljanju

života i njime ide oko dvadeset posto ljudi. treći vodi ka

preživljavanju i njime ide oko pedeset posto ljudi. četvrtim

putem se ubija život i njime ide oko trideset posto ljudi

dve šljive jednog života. čovek je slobodan da bira

novi sad 16.8.2001

 

 

 

3570/83

 

11008  vrtim se po ulicama. počinjem da čitam crne

pse jan mekjuena. izbijam na železničku prugu. ja

 

11009  sve brže i lakše dolazim do blaga. nije moje da ga uzmem

kome god sam do sada rekao evo ti blago uzmi me niko nije reagovao

 

11010  protrnem od radosti jer su mi na nožnim

listovima istetovirane reči pevanje i plesanje

 

11011  golubovi i vrapci kljucaju po pokošenoj travi

 

izgladneo sam

2943. hodanje

kada bih bio bokal pun hladne vode

ispio bih taj bokal. čovek je slobodan

da bira. osetim miris tople vanile

novi sad 17.8.2001

 

 

 

3571/82

 

11012  reč puttana na italijanskom znači kurva. ja sam put

 

11013  pričam sa nandan o letenju. letenje je

treći nivo hodanja: hodanje trčanje letenje

 

11014  to je moguće jer za mene se snovi zaista događaju

ja imam iskustvo letenja. prirodno kao i bilo šta drugo što radi telo

letenje je kretanje i tihovanje priča nandan dok hodamo po brdu vezirac

 

11015  kada god sanjam da letim ja se zahvaljujem jer osećam

da sam primila dar kaže nandan u sremskim karlovcima

 

11016  ja danas nisam ništa pametno kazao kaže branko

 

polećemo

2944. hodanje

hodao sam sa nandan

kirko i brankom popovićem

kroz voćnjake kroz jezik prirode

osetim miris tople vanile. kako

mi je blisko iskustvo

nandaninog

letenja

novi sad 18.8.2001

 

 

 

3573/80

 

11017  20. avgust 1992: hodanje podavanje

 

11018  20. avgust 1993: ni kurve danas ne rade vidim nema ih na ulicama

 

11019  20. avgust 1994: pisati iz kolena. pisati iz svakog dela tela. iz duše leptirove

 

11020  20. avgust 1995: sve je bezizlazno i sve je kako treba da je

 

11021  20. avgust 1996: pitao sam se šta je umetnost ruže u

današnjem danu i nisam znao odgovor. sad znam: srce na putu

 

11022  20. avgust 1997: gledao sam ali

nisam mogao da vidim dan koji me je okruživao

 

11023  20. avgust 1998: dani preda mnom će se otvoriti

 

11024  20. avgust 1999: znoj lije baš kao što teku dani ruže

 

11025  20. avgust 2000: uveče legnem ranije što mi sve više prija

 

hodam za 20. avgust 2001.

2945. hodanje

čitao. mučile su me oči. zamućuje mi

se pogled. kako mi je blisko iskustvo

nandaninog letenja. vrućina je

radila svoj posao ja svoj

novi sad 20.8.2001

 

 

 

3574/79

 

11026  jutros je malo padala kiša. sada je zapara. hodam kao i uvek

 

nekako je bilo to nikakvo hodanje

2946. hodanje

jedva sam skupio dvadeset jedan kilometar. kupao sam

se u dunavu to mi služi na čast. ostalo je borba. vrućina

je radila svoj posao ja svoj. spava mi se to je istina

novi sad 21.8.2001

 

 

 

3575/78

 

11027  požuteli list topole pada trepereći kao leptir koji leti pored njega

 

11028  da li da poslednjeg dana ruže hodam maraton. četvrti maraton

na ruži kao svedočanstvo o desetogodišnjem hodanju kroz srce

 

pitanja

2947. hodanje

već dva-tri meseca živim dramu kraja ruže lutanja. obuzima me tiha jeza

ruža se otvara snaga se uvećava opasnost me vrtloži. potrebna mi je potpuna

budnost i bezbrižnost. nemam nikoga sa kim bih podelio svoje vizije. još ničije uho

ne čuje pesmu mojih reči. još ničije oko ne vidi čednu lepotu svemirske ruže. još

ničije telo ne pleše sa mnom u atomu po kome sam deset godina hodao. da li ću

uspeti. ako uspem kako ću uspeh podneti u samoći. kako proslaviti žrtvu a ne

poniziti je pred onima koji je ne razumeju. kako preneti sve ono što sam

stvorio doživeo i otkrio sa ružom. kako ne praviti kompromise i ne

podlegati iskušenjima sopstvene sujete? kako ostati budan i

činiti ono što je bogu milo. spava mi se to je istina

kako podneti prvi dan posle ruže

novi sad 22.8.2001

 

 

i

 

 

voli sačuvaj

sve govorim sebi

 

 

stići svoju radost svakog dana

 

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si moja

boginja u

svakoj

ženi

i

ruža

u

svakoj

devojčici

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

23. mart 2026.

27868. dan mog života

 

 

3552/101

 

10953  svojstvo života je u tome da te on stalno poziva da mu se pridružiš

 

10954  sunce je zašlo ali su mi se usta osušila na žezi

 

10955  pazi bagrem upozorava me milica bracić i pomera bagremovu granu

 

10956  zamišljam kako su i anđeli iscrpljeni

 

4343. godine

2927. hodanje

će čovek videti kako sija srce boga a

ja sam danas poslao pisma tanji marković

srđanu valjareviću i nadi valjarević. kad

dodirneš vetar dodirnuo si sve usne

iscrpljen sam istekao sam kao san

novi sad 30.7.2001

 

 

 

3553/100

 

10957  ovih sto latica od ruža su za poslednjih sto dana ruže. da ti

zamirišu na stolu pored biblije i vina napisala je violeta šaljući mi latice

 

10958  da samo ovde postoji: skenj tovar i otpadanje. u budimpešti to

nisam sreo. skenjan sam zato što otpadam sa mojim mamlazima koji me tovare

to je to što ovde vlada kao filozofija života. ako u budimpešti čitaš knjigu to se ne

smatra otpadanjem dok ovde nafurani mangupi ne bi čitali knjigu ni u najžešćem

skenjavanju a skenjavaju se jer se plaše da naprave svoju priču. skenjavanje nije

bolno zapravo većina njih u tome i uživa. vole da otpadaju sa okolinom koja isto

otpada. svi ti ljudi imaju gubitničku priču: nešto smo kao loši ali smo do bola

dobri. i onda se oni tako danima tovare da su najbolji. to su neki žešći

tripovi. ne živiš ali se tripuješ niko ti ne treba. sve je

do bola u redu priča arti sombati

 

4376. godine

2928. hodanje

će od ljudi nastati nekoliko novih bića a

ja sam danas fotografisao artija na zelenoj travi

u dunavskom parku kao žešću budalu koja će

mračiti svetom. iscrpljen sam istekao sam kao

san. još devedeset devet dana preda mnom

novi sad 31.7.2001

 

 

 

3554/99

 

10959  petnaestog februara 1992 devedeset devetog dana ruže

pod brojem 442 sam napisao nikog na putu a to znači nikog na svetu

 

10960  pod brojem 443 sam napisao ja sam vesnik hodam u vreme

 

10961  sada zapisujem brojevi brojevi vodite me dalje

 

10962  poklanjam ti dva dana hodanja jedan u gradu koji zapravo

još uvek ne zna kako se zove - lenjingrad ili sankt peterzburg. sva sreća

neva je neva na koju god stranu udario. drugi u moskvi u kojoj srce zamire

od horizontalnog i vertikalnog prostora bolje rečeno apsurda prostora

veličanstvenog i nečovečnog. kilometraža overena spadanjem s nogu

vreme spadanja s nogu juli 2001. u zdravlju potrošio maja mišević

 

4409. godine

2929. hodanje

će nastati prvi sporovi o poreklu novih ljudi ali

nove vrste ljudi se neće sporiti. a ja sam se danas

družio sa slavkom milekićem mariom lengauer i

draganom varadinac. još devedeset devet dana

preda mnom. istekao je i devedeset

deveti dan do kraja

novi sad 1.8.2001

 

 

 

3555/98

 

4442. godine

2. izležavanje

će nestati i poslednji čovek od stare krvi i nasilja

a ja sam se danas izležavao u pesku. istekao je

i devedeset deveti dan do kraja. iscrpljenost

je dobra priča

novi sad 2.8.2001

 

 

 

3556/97

 

10963  vrućina. probijam se kroz zagrejani

vazduh i prevreli asfalt kao kroz snežne nanose

 

4475. godine

2931. hodanje

će ljudi i anđeli stvarati novi jezik

a mene je danas jedna žena fotografisala

vozeći bicikl na kome su bile koviljske lubenice

iscrpljenost je dobra priča. miroslave mandiću

hajmo hajmo miroslave mandiću

novi sad 3.8.2001

 

 

 

3557/96

 

10964  ovo nije ni subota nego samo vrućina i opasnost

 

10965  samo polako i po hladovini

 

10966  neka te belina ostatka stranice greje u hladnim danima

 

4508. godine

2932. hodanje

će milost izlaziti iz usta. a ja sam danas

napravio fotografiju kuće broj 26 u ulici đorđa rajkovića

u kojoj je živela i u svojoj devetnaestoj godini umrla kosovac

ljubica moja drugarica. posle nje su nikle neke jednostavne

ruže. miroslave mandiću hajmo hajmo miroslave mandiću

u ovoj vrelini ističu dani poslednjeg ružinog leta

novi sad 4.8.2001

 

 

 

3559/94

 

10967  u ovom trenutku sam osetio da se vreme prelomilo i da je leto otišlo

 

10968  jako sam sam

 

10969  kako ne bi bio sam kada si 20.000 kilometara daleko

od zemlje i 2540 godina daleko od svog vremena podsećam

samoga sebe misleći na hrabra bića koja se otiskuju iz naručja

doba u kome žive stvarajući naručje za još nerođena bića

 

10970  kada sam se na početku ruže pitao da li ću imati

snage za desetogodišnje hodanje nisam mogao znati da ću

se slično osećati i na njenom kraju. šta mi drugo preostaje

nego da nastavim i da se nadam da ću uspeti

 

10971  raznežila me je rečenica jagnje božije koje uze na sebe grehe sveta

 

4541. godine

2933. hodanje

će biti popularna priča o travama koje su

spasle zemlju. a ja sam danas samo okrenuo

unutrašnjost šaka neznajući šta drugo da učinim

u ovoj vrelini ističu dani poslednjeg ružinog leta

a sada mi ostaje bezbrižnost

hrabrost i kupanje u dunavu

novi sad 6.8.2001

 

 

 

3560/93

 

4574. godine

2934. hodanje

će božija reč vladati svetom. a ja sam

danas hodao po železničkoj šini vežbajući

ravnotežu. a sada mi ostaje bezbrižnost

hrabrost i kupanje u dunavu. ruža je

dvadeset hiljada kilometara u srcu

novi sad 7.8.2001

 

 

 

3561/92

 

10972  evo miroslave nastavljam u beogradu naše hodanje. ja

nisam dobar hodač. dok hodam ne primećujem ništa. osim svojih

misli. mahnita čisto ženska difuzija. mirne i spore energije nisu moja

teritorija. buka i bes. tu sam kod kuće. najbolja sam u kontriranju. kad

sam se vraćala pokupila sam oca u nekoj kafani u kojoj je pio od 11:00

do 21:00. vožnja je bila uzbudljiva. dva gotovo podletanja pod šleper i tri

češanja o ogradu autoputa. shvatila sam da mi u takvim situacijama

jedino preostaje da budem cool i da imam poverenje. bila sam cool

i imala sam poverenje. kontrirala sam. podnosila tuđu tugu i strah

alkohol krivicu. (očevo) kajanje napisala mi je posle

našeg hodanja žena čije je telo poludelo

 

4607. godine

2935. hodanje

će se otvoriti nove dimenzije i čovek će dobiti

nove zadatke i na zemlji i u svemiru. biće ponovo

dete. zapevaće dečak zaigraće devojčica a ja sam

danas fotografisao ženu čije je telo poludelo i hoće

da rodi dete. ruža je dvadeset hiljada kilometara u

srcu. samo da mi ovako izađe iz mene tu da

osetim da me boli pokazivala mi je

novi sad 8.8.2001

 

 

 

3562/91

 

10973  zamirisao je kuvani paradajz u ulici žarka vasiljevića

baš kao devetog avgusta 1973 godine u blizini zatvora u

sremskoj mitrovici iz koga sam izašao posle odležane kazne

 

10974  sve vreme me muči ahilova tetiva. odakle je

bol došla tako iznenada. opasnost vreba u svakom trenutku

 

10975  vrućina i bol

 

10976  vraćamo se dragana varadinac i ja iz sremske

kamenice bili smo na gombocama sa šljivama kod artijeve

bake koja je naučila da ih pravi od svoje majke marije

 

4640. godine

2936. hodanje

će neki miroslav mandić napisati priču o miroslavu mandiću

koji je putovao kroz vreme da bi se susreli miroslav mandić i

miroslav mandić. a dragana varadinac je danas fotografisala

moju ahilovu tetivu. samo da mi ovako izađe iz mene

tu da osetim da me boli pokazivala mi je

kako će biti sutra

novi sad 9.8.2001

 

 

 

3563/90

 

10977  na ovoj vrućini u velikim guzevima žene koja

hoda ispred mene osećam more koje se valja tamo i ovamo

 

10978  sledećih jedanaest kilometara će umesto mene hodati

dragana varadinac. pokušavam da odmorim ahilovu tetivu

 

4673. godine

2937. hodanje

će biti baš onako kako je bilo svih prethodnih

godina. zeleno će biti zeleno. ljudi će izaći iz vremena

baš kao što sam ja danas izašao iz 4673. godine i ušao 

u vodu dunava. kako će biti sutra. sa naporima se

prefinjujem i odlazim u finije dimenzije

novi sad 10.8.2001

 

 

i

 

 

iscrpljenost

je dobra priča

 

 

sa naporima se prefinjujem i odlazim u finije dimenzije

 

 

i

 

 

ružo

lutanja i

kad god bi

zaboravio

na tebe ti

si bila

uvek

tu

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

21. mart 2026.

27866. dan mog života

 

 

3542/111

 

10922  ne sudi. izviri

 

10923  sa visine spore ruže koja kruži oko planete

zračim snagom pupoljka. brinem o celini zemlje i svakom

njenom delu. o slaganju zemlje sa celim svemirom

 

10924  današnje hodanje posvećujem onima koje u ovom trenutku

zovu antiglobalizacionisti i kojih je sve više i više i koji će uskoro smisliti

svoje ime. mrtve snage bogatih i moćnih postaju groteskne u svom

nasilju i pokušaju da prikriju svoje neznanje i nedarovitost

 

10925. trske i ja marširamo za topla srca

svih onih koji se veselo suprotstavljaju zlu

 

4079. godine

2919. hodanje

će se formirati jedna država koju će činiti sve

regije univerzuma i sve opštine od planeta i zvezda

biće to mala država po meri normalnog čoveka. a ja sam

se danas zagrlio sa mladim trskama saborcima i krenuo

u hodanje bez prestanka. rodila sam i othranila petoro

dece sada mogu da uživam sama na putu rekla

mi je žena skitnica. samo veselo (bez straha)

sa vaskrsavajućim stvaralaštvom

novi sad 20.7.2001

 

 

 

3543/110

 

10926  kišna prašina pada kao da veje sneg

 

10927  kada sam tužan i usamljen uvek se osećam kao usamljena i

tužna mladost u zatvorima. mladost bez roditelja. mladost osuđena na težak

rad u getima. silovana u industriji prostitucije. pobijana u ratovima. mladost izumrla u

gladi. u detinjstvu sam pripadao siromašnima ali siromašni su mi stvarali saosećanje

i grejali savest. njima zahvaljujem što danas živim u gospodstvenom beskućništvu

zanosu sa velikom umetnošću bezrazložnoj radosti i predavanju bogu

 

10928  ništa dosadnije od starih skeptika

 

10929  iz sprženog zemljišta, od pretprošlogodišnjeg

bombardovanja niče trava i mladice drveća

 

4112. godine

2920. hodanje

će namigivanje biti sveopšti jezik

namigneš i oslobodiš prošlost od svih zločina

a ja sam se danas fotografisao sa rečju ustanak koja

je bila ispisana na zidu. samo veselo (bez straha) sa

vaskrsavajućim stvaralaštvom. ustati u sebi

stati na svoje noge hodati

novi sad 21.7.2001

 

 

 

3545/108

 

10930  ponedeljak je. sve više sam opčinjen velikim

i koščatim šakama koje vidim kod nekih žena

 

10931  hodamo kroz mužlju herman heder i ja. teške

krošnje oraha se nadvijaju nad mirnim ulicama

 

10932  vraćamo se pred nama polja suncokreta i zapadajuće sunce

 

4145. godine

2921. hodanje

će ljubavništvo biti zlato. neposedovanje najveće bogatstvo. a ja sam

danas prošao pored devojke koja je nasred puta plesala kapuero i pevala

niko nije kriv nego ja. ako umrem i moja duša bude izgubljena niko nije

kriv nego ja. imala sam majku koja je mogla da peva. ako umrem i moja

duša bude izgubljena niko nije kriv nego ja. imala sam majku koja je mogla

da moli i ako umrem i moja duša bude izgubljena niko nije kriv nego ja

ničija krivica nije nego moja. i ako umrem i moja duša bude izgubljena

niko nije kriv nego ja. ustati u sebi stati na svoje noge

hodati. pevati i plesati to znači biti biti biti

novi sad 23.7.2001

 

 

 

3546/107

 

10933  pokisle ruže u stepanovićevu

 

10934  sve je vlažno na putu do kisača

 

10935  na putu ka rumenci mlečno sunce i zapara isušuju put

 

10936  tibika varadi mi priča o naomi klajn i njenoj knjizi no logo

 

4178. godine

2922. hodanje

će biti upaljena večna vatra plemenite bezbrižnosti a

ja sam danas napravio fotografiju stare kuće u kisaču

od koje je ostala samo fasada bez prozora tipične

slovačke plave boje. pevati i plesati to znači biti biti

biti. a na dunavskom keju su nikle nove klupe

novi sad 24.7.2001

 

 

 

3547/106

 

10937 uživam u knjizi planetarna svest mihajla mihajlova

iz poštovanja prema njemu koga ne poznajem današnje hodanje

posvećujem milici (koju ne poznajem) kojoj je mihajlo posvetio svoju knjigu

 

10938  divno se osećam pored čoveka koji je napisao ove reči

u obećanu zemlju stiže samo onaj ko ne zna kuda ide lav šestov

 

10939  jašući mističkog plavog konja po nepoznatoj vasionskoj

stazi ostavljam trag u obliku rascvetale ruže oko planete zemlje

 

4211. godine

2923. hodanje

će brutalnost sama sebe uništiti. kosti će se

pretvoriti u muziku. bes će nestati. a ja sam danas

zviždukao bogu sa osećanjem da je sam jezik bog

to to to to. a na dunavskom keju su nikle nove

klupe. bog i čovek kako je to nežno

novi sad 25.7.2001

 

 

 

3548/105

 

10940  ove ružičaste ruže koje se slivaju kroz vazduh

dok počinju da zvone zvona crkve na tekijama mi izazovu

osećanje slobode u grudima kao kada sam gledao ruže u zatvoru

 

10941  svakim korakom ja vičem bog je živ bog je živ

 

10942  i šljive su slatke

 

4244. godine

2924. hodanje

će izumreti deo mozga u kome je čovek u

svojoj prošlosti gajio ideju o neprijatelju. a ja sam

danas fotografisao petra miloradovića kako hoda

sredinom mosta glumeći miroslava mandića. osećao

sam se kao moja žena dragana kad svojim grudima

ljubi ceo svet. bio sam i ti i nenad jovanović i moje

detinjstvo kaže petar. bog i čovek kako je to

nežno. eh ta glad za iskustvima

eh ta sitost božija

novi sad 26.7.2001

 

 

 

3549/104

 

10943  hodanjem smirujem reči da bi bilo smiraja u rečima

 

10944  oznojane kroz šumu nas obleću mušice muve komarci i obadi

 

10945  sa petrom miloradovićem sam se rastao u sremskim karlovcima. sada

namigujem suncu. kroz raširene nozdrve udišem vazduh. srećan sam jer samo jesam

 

10946  opet mi se zamućuje pogled. povremeno me boli prostata. leva strana potiijka

želudac. srce. slabije čujem na desno uvo. ostaje mi da uživam u znacima starenja

 

4277. godine

2925. hodanje

će čovek orezivati voće gledati niz reku voleti

planetu i biće dobar domaćin višim vrstama. a ja sam

danas prošao pored hristovog raspeća na kalvariji u

petrovaradinu dok je jedan pas lajao a korov se izdizao da

i on postane simbol ljudima. eh ta glad za iskustvima

eh ta sitost božija. pas laje kao čuvar krsta

rekao je slobodan tišma

novi sad 27.7.2001

 

 

 

3550/103

 

10947  ja sam tek kad dodirnem vetar

 

10948  hodamo kao da pevamo sa travama nandan kirko branko popović i ja

 

10949  suncokreti viknusmo sve troje

 

10950  polje luka

 

10951  zahvaljujem ti se miroslave jer od momenta kada sam te upoznala

u nekim trenucima dana pomišljam: on je tamo on hoda. to mi daje

snažno osećanje mira i sigurnosti jer osećam ima nekoga

tamo napolju kaže nandan kirko

 

10952  hodajući dobio sam želju da potrčim majstor ekhartovim trkom i da

 povičem kao lola: trčaću trčaću a ti se bože pobrini za sve ostalo. tako sam

hodajući tvojom ružom imao želju da trčim u nedogled kaže branko popović

 

4310. godine

2926. hodanje

će se sve više venčavati ljudi

i druga bića a ja sam danas fotografisao

79.383.330 korak androgina koji su načinili

jedna brankova i jedna noga nandan. pas

laje kao čuvar krsta rekao je slobodan

tišma. kad dodirneš vetar dodirnuo

si sve usne

novi sad 28.7.2001

 

 

i

 

 

sa visine spore ruže koja kruži oko planete

zračim snagom pupoljka. brinem o celini zemlje i svakom

njenom delu. o slaganju zemlje sa celim svemirom

 

 

jašući mističkog plavog konja po nepoznatoj vasionskoj

stazi ostavljam trag u obliku rascvetale ruže oko planete zemlje

 

 

svakim korakom ja vičem bog je živ bog je živ

 

 

ja sam tek kad dodirnem vetar

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

i ja bili smo

jedna strast

za jednim

jedinim

bogom

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

10 godina

biti ruža i

10 godina

lutati

i

eto

me

u

tebi

i

sad

ja

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ko i sve

one ideje

koje smo

živeli

tako

i

sada

pevamo

stvaramo

hodamo

ideju

ruže

pupoljka

boga

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

čuvaj me

neguj me

ljubi me

amin

bog

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si izvor

ljubavi slobode

istine za svakog

ko te već čita svaki

dan 10 godina ali i

ljubav sloboda

istina i za sve

one koji

će

te

tek

čitati

10

godina

svakog

dana

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

nemoguće je 

damoguće i zato

je damoguće tako

jednostavno

ko živi

bog

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

koraci su

nam bili seks

disanja a disanje

nam je bio orgazam

boga ruže lutanja

tvoje moje i

božije

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

20. mart 2026.

27865. dan mog života

 

 

3532/121

 

10877  skrenuo sam na ovu zemljanu stazu i vrabac je

na njoj da bih se uz pomoć njenog vijuganja vratio iz odsutnosti

u koju su me odveli: omamljenost vrućinom. mala količina tuge

okean samoće i blago trovanje suvišnim razmišljanjem o sebi

 

10878  sada sam u vrevi automobila i njihovih vernih slugu: nafte i ljudi

 

10879  približavam se sladoledu

 

10880  beskućništvo je lepo jer svaki dan počinjem iznova bez ičega

 

3782. godine

2910. hodanje

će se otkriti posledice tehnike na nauku

nauka se pretvorila u banalnu magiju. a ja sam

se danas okrenuo prema metalnim stepenicama a

mogao sam se okrenuti prema bilo čemu. skrušeno

hodam poklanjajući se skromnosti najvećih

najvažnija stvar je poezija religija boga

novi sad 10.7.2001

 

 

 

3533/120

 

10881  živci su mi treperili od slika izneveravanja u noćašnjem

snu užasa kada ti najbliža osoba postane strana hladna i daleka

 

10882  ugledao sam korenje starih breza kako

je izbilo iz zemlje i za trenutak sam odahnuo

 

10883  siromašni ljudi sa četkama peru dva stara

tepiha na kanalu kao nekada kaja naše krpare

 

10884  pročitao sam razgovor koji je u radionici za kreativno

pisanje 1998 godine sa mnom vodio vladimir arsenijević. afirmišući

stvaralaštvo i autore koje volim spomenuo sam i dvojicu kao primer

lošega. žao mi je što sam ih imenovao jer nisam želeo da ih

povredim. stidim se. razveseliću se da ne bih umro od sramote

 

10885  verujem samo u veliko božansko stvaralaštvo

 

3815. godine

2911. hodanje

će se čovek susresti sa višim bićima koja su

sve vreme čovekove evolucije živela u samom

čoveku. rađaće se njihova deca. a ja sam danas raširenih

ruku sićušan sam spojen sa stazom poželeo svakome da

uspe na svom putu. najvažnija stvar je poezija religija boga

na uskoj stazi nema kompromisa nego zanosa i odanosti

umetnost je trans nemogućeg i nepostojećeg

novi sad  11.7.2001

 

 

 

3534/119

 

10886  mnogo crnih vrana po grobovima na almaškom groblju

mahnem rukom milomiru ocu koji ovde počiva već četrdeset tri godine

 

10887  ti ovako svaki dan pita me violeta

jovanović koju znojenje izbezumljuje a žeđ obara

 

10888  sunce je još visoko. vetar nam je osušio znoj

 

10889  još stotinu metara. stotinu koraka da se prisetim svega što je bilo u ruži

 

10890  17:45 u ovom trenutku sam načinio 60.000 kilometara na ruži

 

10891  posle devet godina i dvesta četrdeset šest dana sam

prešao put od 60.000 kilometara. posle 40.076 kilometara sa kojima

sam obišao obim zemlje već 20.000 kilometara sam u svemiru

 

3848. godine

2912. hodanje

će svaki čovek biti jači od svih ljudi zajedno

a ja sam danas ishodao 60.000 kilometara. radostan

sam iako sam shvatio da za trinaest godina od rođenja

ideje ruže lutanja nisam sreo nikoga ko je želeo da uspem

nadam se da hoću. na uskoj stazi nema kompromisa nego

zanosa i odanosti umetnost je trans nemogućeg i

nepostojećeg. samo mirno samo mirno

umetnost stvarati boga ljubiti

novi sad 12.7.2001

 

 

 

3535/118

 

10892  znoj mi je izjeo unutrašnju stranu butina

 

10893  radnici na građevinskim skelama se deru za devojkama koje prolaze

 

10894  ja miroslava mandić žena hodam za sve žene koje trpe od muškog nasilja

 

10895  i danas sam se oznojila ali sam hodala mnogo sporije i samo uživala

 

10896  ožednela sam. samo želim. ja nisam lepa ali sam žena i zato sam najlepša

 

10897  kada hodam zemlja od dole ulazi u mene a nebo od gore leži na meni

 

3881. godine

2913. hodanje

će zajednički jezik svih živih bića biti usavršen

u jednoj reči će bića čuti sve reči. muziku. ljudi će

preplivavati okeane i kontinente prelaziti pešice. a ja sam

danas poljubila sve muškarce sveta da bi osetili ljubav i

bili hrabri a ne da svoj kukavičluk ispoljavaju fizičkim

vojnim i ekonomskim nasiljem. samo mirno samo mirno

umetnost stvarati boga ljubiti. kao žena osećala sam

kako je lepo biti muškarac koji sve prinosi bogu

novi sad 13.7.2001

 

 

 

3536/117

 

10898  zapara prelazim temerinski most preko kanala u

novom sadu. znojim se kao i pre trideset godina na današnji

dan kada sam u veneciji napravio prvu fotografiju rada jedan čovek

 

10899  jedan čovek je autoportret koji stvaram već trideset godina

u njemu je do sada 360 fotografija. radiću ga do kraja života

 

10900  objavljujem

prvi javni konkurs

miroslava mandića

za opremu

promociju i prodaju

rada

jedan čovek

 

3914. godine

2914. hodanje

će osnovna i neiscrpna energija biti dobrota

a ja sam danas napravio tri fotografije svoga lica

kao omaž jednom čoveku. moje lice je kao šaka. kao

tvoj kosmos i jajnici. kao moja jaja u tvojoj šaci. moje oči

iščekuju tvoju ljubav. i nosina kao nosina. zatvorene usne

jer te nema. snažna vilica i još snažniji vrat. sunovrat

kurcem ka božanstvu. kao žena osećala sam kako

je lepo biti muškarac koji sve prinosi bogu

nastavljam iz početka

novi sad 14.7.2001

 

 

 

3538/115

 

10901  hodam sa tanjom marković. priljubila je uz obraz

plastičnu flašu i sluša ljuljanje vode koje joj liči na zvuk mora

ja sam žena more u mojim toplim strujama se okrepljuju foke

sitni planktoni budućnost planktonske sperme kaže tanja

 

10902  hodamo stazom umetnosti (posvećeno tanji marković)

 

10903  tek kada nekome pozli od sunca i vrućine na

hodanju osetim kako se velika izdržljivost sakupila u meni

 

3947. godine

2915. hodanje

će biti dovršeno hiljadugodišnje rušenje svih zgrada

i objekata koji su bili delo ljudske arogancije i komfora. a ja

sam danas fotografisao prašinu koja se dizala iza bosonoge

žene najodanije i najlepše žene na svetu. nastavljam iz

početka. samo imenovati samo proglašavati

novi sad 16.7.2001

 

 

 

3539/114

 

10904  oblačno je. umori od vrućina me sustižu i prelivaju kao veliki talas

 

10905  danas je miroslav tuzi sklon tim pre mi je lako da spomenem žuto

mače u parku i tri mlada labuda čije će se sivo perje uskoro zabeleti

 

10906  radost i plemenitost. volim te dve stvari

 

10907  ruža je roman o strujanju

 

10908  uskoro će isteći leto i počeće jesen u kojoj ću završiti

ružino lutanje. počeće prva zima posle deset godina bez ruže. kako

ću živeti. kako raditi. da li ću imati hrabrosti. da li ću biti sam. da li ću

još više uživati u vazduhu. još nežnije osećati zanose u mnogim

trenucima. još lepše gledati u oči bližnjeg i da li će iz mojih

reči još nabujalije teći lepota i dobrota. da li ću

moći da činim ono što je bogu milo

 

3980. godine

2916. hodanje

će se svi radovati svojoj smrti

a ja sam danas dok je voz prelazio

preko mosta napravio fotografiju o

odlaženju. samo imenovati samo

proglašavati. živote ako te

neko dira samo mi reci

novi sad 17.7.2001

 

 

 

3540/113

 

10909  znači ove godine gotovo pita me oreško u prolazu

 

10910  istrajavaj konju istrajavaj anđele tapšem ovim rečima sebe po vratu i krilima

 

10911  hodam i čitam tekstove u zborniku teorija koja hoda

 

10912  trebalo bi da zakrpim unutrašnji džep prsluka u kome držim

blok sa travama. papir na kome pišem ružu i knjigu koju čitam. već sam

ga nekoliko puta krpio liči na danas iskrpljeni asfaltni put po kome hodam

 

10913  kada se bojim treba da poskočim i ponavljam: život je radost život je radost

 

4013. godine

2917. hodanje

će eros procvetati u čednosti. jebanje će

čuvati i stvarati harmoniju(posvećeno umetnosti)

a ja sam danas fotografisao dve svoje šake jer sam

osetio: deset knjiga ruže su kao deset prstiju. živote ako

te neko dira samo mi reci. prstima na šaci pozdravljam

najudaljenije delove svoga tela prste na stopalima

novi sad 18.7.2001

 

 

 

3541/112

 

10914  hodanje je bogosluženje

 

10915  pisanje je bogosluženje

 

10916  ja sam bogosluženje

 

10917  ja sam božija pesma bogu

 

10918  ponovo sam četrnaestogodišnjak

 

10919  zamisli da ti neko zalije vreli asfalt po licu. ako možeš

to da zamisliš onda ćeš osetiti bol koji zemlja oseća na svom licu

 

10920  pola sedam sunce je još visoko. izašao sam iz zrenjanina

družio sam se sa slavicom lukić. ishodao sam dvadeset i četiri

kilometra da li ću stići u novi sad da se okupam u dunavu

 

10921  još dva kilometra do stana svratiću samo da ostavim

oznojanu majicu i obučem kupaće gaće i otići ću u vodu

 

4046. godine

2918. hodanje

će izumreti materijalno graditeljstvo. a ja sam

danas fotografisao ženu koja je hodala sama na putu

i pušila. na leđima je nosila mali ranac. otići će i nikada se

više neće ljutiti. prstima na šaci pozdravljam najudaljenije

delove svoga tela prste na stopalima. rodila sam i

othranila petoro dece sada mogu da uživam

sama na putu rekla mi je žena skitnica

novi sad 19.7.2001

 

 

i

 

 

na uskoj stazi nema kompromisa nego zanosa i

odanosti umetnost je trans nemogućeg i nepostojećeg

 

 

hodanje je bogosluženje

 

pisanje je bogosluženje

 

 

samo veselo (bez straha) sa vaskrsavajućim stvaralaštvom

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti samo

lutaj

ružom

svojom

i

plavim

koracima

mojim

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

19. mart 2026.

27864. dan mog života

 

 

3520/133

 

10831  suština je bog. život je žena. posvećenje je umetnost

 

10832  raskošna mama sa osmehom na licu

donosi sok svom sinu koji joj go do pojasa poliva dvorište

 

10833  tridesetogodišnja žena u haljini bez rukava skrušeno

sedi na šamlici ispred kuće dok joj guske pasu travu oko nogu

 

10834  mladi bravar u školskom dvorištu premerava dimenzije koša

 

10835  sledeća dva kilometra ću samo hrliti da zadovoljim žeđ

 

10836  kako prija voda. sad dalje do sledeće žeđi

 

3452. godine

2900. hodanje

će prestati sva istraživanja na drugim bićima

koja su se nekada zvala mrtva priroda baš kao što

se već više od hiljadu godina ne seciraju životinje niti

se nad biljkama vrši inženjering. a ja sam danas ispratio

maratonce koji će trčati do soluna za mir na balkanu

uživam u starenju ponos mladosti ponosan na

mladost. uživam u ljudima koji čine

napore za druge

novi sad 28.6.2001

 

 

 

3521/132

 

10837  šetam sa slobodanom vratonjićem. dioptrija mi se popela

za 0.25 sada je plus dva i po. na početku ruže je bila plus jedan. slobodan

će mi ugraditi plastična cr stakla. ja volim da radim sa naočarima jer su one

mešavina medicine i mode. naočari su lek. pola ovih žena na ulici ne vide dobro

ali se stide da nose naočare. meni su žene sa naočarima najseksepilnije

jer kada ih skinu one ne vide dobro i samo se prepuštaju osećaju

pripijajući svoje lice drugom licu priča slobodan

 

10838  samo strpljivo čudo se kristališe samo

 

3485. godine

2901. hodanje

će svi ljudi biti vegetarijanci. hraniti se

znači davati život drugome. mistička solidarnost

u prirodi kojom se čovek služio u evoluciji se menja

njegova osnovna hrana biva čovečnost. a ja sam se danas

igrao samopljuvanja. pljunuo bih uvis pa bih pοtrčao da se

podmetnem da mi pljuvačka padne na glavu. uživam u

ljudima koji čine napore za druge. život je tako

jednostavna stvar samo ga živiš i miran si

novi sad 29.6.2001

 

 

 

3522/131

 

10839  subota. još osamnaest subota

 

10840  katarza je na početku. preostalo je isijavanje i uzbuđenost molitvom

 

10841  da ne zaboravim beležim: 434-246 telefon bore popržana

 

10842  znoj na kraju hodanja me preporučuje nedeljnom odmoru

 

10843  veliko što zovem trajanje

 

10844  sićušno dopisano u liftu

 

3518. godine

2902. hodanje

će ljudi prihvatiti neshvatljivo

a ja sam danas pogledao u visinu

kao da me je neko pozvao. život je

tako jednostavna stvar samo ga živiš

i miran si. odazivanjem se uvek

prostrelim sa tobom

novi sad 30.6.2001

 

 

 

3524/129

 

10845  čovek je jako dremljiv kaže slobodan tišma

 

10846  četiri rolne obojenog papira u izlogu

papirnice na uglu grčkoškolske i svetozara markovića

 

10847  prijalo mi je što si mi rekao da je kod uvida

u svoje greške bitno i samokažnjavanje da bih osvestio

grešku i da je više ne bih ponavljao kaže sun mandić

 

10848  o saša moj poljubim sašu vidakovića koji je doleteo iz

štutgarta na sahranu boška petrovića nismo se videli četiri godine

 

3551. godine

2903. hodanje

će oružje biti zaboravljeno. nikakvih tragova

oružja neće biti ni u mozgu. svet će se uzdizati u

velikoj umetnosti. odeća će biti od svetlosti i vode a

ja sam danas prošao pored dragane varadinac koja

je na keju napravila vagu-lastu zbog odluke da prvi

put u životu krene putem svoje intuicije. odazivanjem

se uvek prostrelim sa tobom. samo strpljivo i hrabro

novi sad 2.7.2001

 

 

 

3525/128

 

10849  namignem vrapčiću na žici

 

10850  preusmerim tok misli (već drugi put mi hartija

ispada iz ruku) da bi energija prebrodila nevolju

 

10851  kroz otvor ograde kuće 52 u ulici heroja

pinkija jedna bordo ruža izviruje i raduje svakog prolaznika

 

10852  kad kamile hodaju preko pustinje

kad slonovi vuku velika stabla

kad se upregnuti konji vraćaju sa njiva

kad miroslav mandić hoda ružu

 

10853  samo nastavi ozari se najbolji si bodrim sebe

 

3584. godine

2904. hodanje

će mozak krenuti u potragu za tajnom zajedničkog srca

a ja sam danas povremeno spavao hodajući. zatvorio bih

oči raširio nozdrve uvukao vazduh opustio mozak i u

deliću sekunde se prepustio. samo strpljivo i hrabro

dovršio sam danas čitanje divnog robert

valzera i mislio na žan ženea

novi sad 3.7.2001

 

 

 

3526/127

 

10854  voleo bih da hodam i mislim danas o svemiru. o robert

valzeru i čednosti. o ženeovom moralu i ničeovom pevanju

 

10855  svemir. moj interes je svemir ali na zemlji još

nije došlo vreme svemira. postojeći interesi sa kojima

su ljudi preokupirani na zemlji nisu moji

 

10856  kako je samo spasonosna valzerova čednost

njegove knjige su melem. so velikog stvaralaštva

 

10857  žan žene. dečak. u njegovoj hrabrosti je

moral našao utočište od licemerja civilizacije

 

10858  fridrih niče

 

3617. godine

2905. hodanje

neće biti gladnih. a ja sam danas

ulazio u tunel da bih pozdravio svetlost

dovršio sam danas čitanje divnog

roberta valzera i mislio na žan

ženea. prebaci loptu

novi sad 4.7.2001

 

 

 

3527/126

 

10859  dug pogled kojim me je gledala mlada

žena na pešačkom prelazu mi je udahnuo snagu

 

10860  tužan sam. gubim ali dok god postoje grudi postojaće i heroji

 

10861  ja sam umetnost ljubavi. moj posao je da volim

 

10862  posle kiše pužići niču kao svemirske istine iz otvorenog uma

 

3650. godine

2906. hodanje

će biti velika proslava hiljadugodišnjeg

odsustva rasizma. neće više postojati otužne čiste

rase. koža neće imati boju nego dobrotu. ljudi će hodati

goli po ulicama jer im je koža ojačala iskrenošću. a ja

sam se danas usred tuge smešio labudovima i zelenilu

prebaci loptu. ja sam svačija majka i otac svemu

novi sad 5.7.2001

 

 

 

3528/125

 

10863  materijalno graditeljstvo je potpuno nasilje. ambicioznost vrhunske

arhitekture je ružnija od kiča. ljudska priča je do licemerja autistična

 

10864  za onoliko koliko raste ljudsko nasilje jedan čovek će postajati sve manje

nasilan sve dok u svom podvigu ne postane inicijacija za potpuni preobražaj ljudi

 

10865  hodamo zoltan varadi i ja. pričamo o noamu čomskom

ekonomisti dejvidu kortenu. filozofu tamašu gašparu miklošu. žoze

bovenu. grupi pod nazivom beli mantili. humanistima maria luisa rodrigeza

kobosa - sile. grupi pod nazivom posmatrači banaka. o radionicama znoja u

kojima mega korporacije iskorištavaju siromaštvo za postizanje ogromnog

profita. o sukobima na zemlji između moćnika globalizacije i pojedinaca

koji prepoznaju zlo u širenju zaraze za profitom

 

3683. godine

2907. hodanje

će se ljudi svečanom objavom pred 

interplanetarnom skupštinom izviniti za sva

zla koja su naneli drugim bićima. a ja sam danas

čim sam ugledao veliki travnjak odmah krenuo u

njegovo zelenilo. ja sam svačija majka i otac svemu

ko se daje do kraja i potpuno njemu je duša

čista misli jasne i reči lepe

novi sad 6.7.2001

 

 

 

3529/124

 

10866  naoblačilo se vetar rashlađuje prevreo

dan. dobra prilika da mi se koža napije vazduha

 

10867  sinulo je sunce asfalt se upalio

 

10868  svakog jutra se usredištiti u sebe - boga

 

10869  voleo bih da ova knjiga sija kao sunce

 

10870  voleo bih da ružu osećaš kao partnera sa kojim plešeš

 

3716. godine

2908. hodanje

će se ponovo roditi bili holidej. suza koja peva

glas koji ne postoji ali vibrira šapuće samo se nada

bez nade nema ga nestaje ali peva samo ti peva. a ja

sam danas raširio ruke i krenuo u samozagrljaј uzbudio me

je raspon ruku osetio sam: iz mojih grudi izviru reči istine

ko se daje do kraja i potpuno njemu je duša čista misli

jasne i reči lepe. ne hvataj se za bilo šta kao za

slamčicu spasa nego živi sa verom da je u

trenu i atomu izvesnost i

uspeh - učim sebe

novi sad 7.7.2001

 

 

 

3531/122

 

10871  ... osećam život kako teče u meni kao reka duž svog korita a napolju

tišina ogromna kao neki bog koji spava alberto kajero (fernando pesoa)

 

10872  grmi. zamirisala je prašina

 

10873  živim i radim van institucija. sam sam institucija: čovek umetnost i bog

 

10874  ova rečenica samo svedoči kišu koja pada po njoj

 

10875  hodam za razoružanje - potpuno uništenje oružja na svetu

 

10876  želeći uspeh i kroz deset hiljada godina moram ga

graditi odmah i ovde. za uspeh u ovom životu treba osetiti

pravi trenutak i pravo mesto. time se ne bavim

 

3749. godine

2909. hodanje

će ljudi prati oblake svojom rukom

a ja sam se danas fotografisao sa bogom

zagrlili smo se i gledali u oči. ja sam se od miline

nasmešio. ne hvataj se za bilo šta kao za slamčicu

spasa nego živi sa verom da je u trenu i atomu

izvesnost i uspeh - učim sebe. skrušeno hodam

poklanjajući se skromnosti najvećih

novi sad 9.7.2001

 

 

i

 

 

suština je bog. život je

žena. posvećenje je umetnost

 

 

samo strpljivo čudo se kristališe samo

 

 

život je tako jednostavna stvar samo ga živiš i miran si

 

 

za onoliko koliko raste ljudsko nasilje jedan čovek

će postajati sve manje nasilan sve dok u svom podvigu

ne postane inicijacija za potpuni preobražaj ljudi

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti i ja smo

se slagali

ko jedno

i

zato

smo

bili

venčanje

puta

i

ruže

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima