AUTOBOGOGRAFIJA

25. oktobar 2024.

27354. dan mog života

 

 

ja sam

asfalt i trava

ja sam podignuta

ruka koja pozdravlja

boga koji odpozdravlja

otvorenim umom i

srcem u šaci

svakog

bića

 

 

i

 

 

prošlo

je 7 godina 

od kako sam

izašao iz zatvora

u zatvoru sam bio

broj 9094 i sada

mi je već bilo

biti ja 

 

ljubav ja

ja ljubav

 

sloboda ja

ja sloboda

 

istina ja

ja istina

 

 

i

 

 

sada ja

sam i svaki i

svi zatvorenici u

sremskoj mitrovici

oduvek i zuvek

 

sada ja

sam i svaki i

svi zatvorenici u

svim zatvorima

ovog sveta i

to

oduvek

i

zauvek

 

 

i

 

 

ajmo

asfalte

 

ajmo

travo

 

 

172

odgovornost

za moje estetsko

i etičko ponašanje se

ogleda u slučaju žene u

zubnoj ambulanti čija

egzistencija me

pobuđuje do

bola

da li ću tu

odgovornost

moći proširiti

i produbiti

 

 

173

nad sobom

kao jedna mudra

žena jer trideset

 jedna godina nije

dovoljna da me

sačuva od

sopstvene

gluposti

 

 

174

njegova jedina

želja je bila da napravi

neko veliko sranje. smrti

se nije bojao. ona mu je

je jedino nešto i

značila

 

 

175

ma koji

će ti kurac to

pisanje. jedi

govna sa

nama kao

pravi

čovek

 

 

i

 

 

176

dok

bljuješ dušu

u hladnom krevetu

negde na dnu posrnuća

osetiš kako je slabima i

onima koji su zbog našeg

komfora najebali. najebali

bez povratka. kao olakšanje 

u užasu tvog pada pojavi

se misao (osmehom)

živeću za njih

 

to

živeću

za njih me

je i spašavalo

i vodilo životu koji

je bio dostojan

svih onih

koji

se

pate

 

 

i

 

 

177

još topla

kafa čini mi

ugođaj isto kao

i ovu rečenicu

 

 

178

o večno

seme rascepa

odlaziti a biti

tu. biti tu a

odlaziti

 

 

179

ipak

ih zakači

čarape su

lake

odleteće

ti

 

 

180

kad se

sve svede

ostaje muzika

bolje rečeno

tišina

 

 

181

jedna

mlada žena

pokušava u svojim

starmladim danima da

odgovori na pitanje da li

bi postojala umetnost

da ne postoje

zatvori

 

 

i

 

 

182

ništa je

veoma u svemu

izrazito. zašto si

poludeo prijatelju

moj. kako te je

srušio svet

 

jednom

sam ga sreo

na ulici a on mi

je uhvativši jednu

vlas svoje kose sav

ozaren rekao ceo svet

počiva na ovoj mojoj 

dlačici. bilo mi je to 

tad prejako ali sad

mi je preistinito

prijatelju

moj

 

 

i

 

 

183

ovako je to bilo

ona je došla u rano jutro

(malo po odlasku noći) da mi

kaže pozdravi ga. a ja sam mislio

o tome da ako umetnost ne služi i nije

za duhovno i fizički najugroženije i to

one sada i ovde onda je ta umetnost

komercijalna i frazerska. jer moral

je pomak a pomak je u

lepom

 

 

184

ne zezam

se kad kažem

da se bavim

ljubavlju

 

 

186

iz drezge 

gore na površinu 

stavim glavu pored

ptice na cvetu

lokvanja

 

 

187

toliko me

je problem

kidao da sam

bio u velikoj

opasnosti

 

 

188

izgraditi

reč i reči kroz

koje prolazi istina

lepota sloboda i

vreme u kojem

živimo

 

 

189

okrenuo

sam se oko

sebe da li

ću znati

izaći

van

 

 

i

 

 

190

mnogi koje

volim i mnogi

koji su mi dragi

na čijoj sam strani

bezuslovno jesu

nepismeni

(ni hleba nemaju)

a ja pokušavam da

u pisanju otkrijem

lepotu pisane reči

i naslutim jedan

novi jezik

 

novi jezik

i lepota pisane

reči me uzbuđuju i

danas dok ih čitam

posle 44 godine

 

 

i

 

 

191

daleko

pruža se

moja senka

unaokolo

 

 

192

lepota reči

je posledica širine

i dubine problema

o kome ta reč

govori

 

 

193

odakle

dođe u

rečenicu

dunjin cvet

iz jezika 

iz jeseni

iz gladi

iz suvog

ili

iz

širokih

voda

 

 

195

zamagljeno

ubrisano

opet nejasno

 

 

197

za

pisanje

moraš imati

dobar stomak

zbog

prljavštine

 

 

199

kad

shvatiš da

saosećajući sa

svima otpisanima

i sam bivaš otpisan i

nepoželjan bez obzira

što se niz banderu

zaraslu u visoku

travu lagano

sliva voda

jutarnje

kiše

 

 

i

 

 

vodo

jutarnje

kiše

ti

si

reka

u

svitanju

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

24. oktobar 2024.

27353. dan mog života

 

 

ja sam

asfalt i trava

pobune koja se

više ne buni jer je

postala pobuna sama

po sebi i preobražava

se u neodoljivu

jebačinu

svakog

i

svega

 

 

i

 

 

ja

sam trud

jer u borbu ne

verujem nego samo

u trud jer ne bori se

trudnica da rodi nego

se trudovima trudi da

iz nje dete izađe

ko neodoljiva

ljubav

 

 

i

 

 

ja

sam trud

kojim se šta

preobražava u

ko jer verujem

da sve jeste

ko

 

 

i

 

 

ajmo

trudovi

moji da

ja sam asfalt i

travu ljubavlju

porodimo

 

 

131

moje

olovke mi

tako mnogo

znače

 

 

132

život je

komedija

reče

kafka

 

 

133

mirišeš

dobro

vazduše

posle

kiše

 

 

134

neću da

se snalazim

u praksi

 

 

135

šest

godina

sam stariji 

od početka

roken

rola

 

 

136

čaša

grlo. sto

oko. ruka

sve u

suncu

 

 

i

 

 

137

sve stoji

kako jeste i

iznenada se sve

to pretvori

u reč

 

to

je

to

 

 

i

 

 

138

o majci

o pesmi

o majci

 

 

140

na

brzinu

voda

 

 

141

zapisujem

lepota mog

prijatelja uvećava

šanse mog

života

 

 

142

duboko je

osećao muziku a

onaj je bio stručnjak

za vinovu luzu

 

 

143

ulagaću

a zatim ću

čekati

 

 

144

na radiju

slušam reportera

nepoznate stanice kako

dugo govori nepoznatim mi

jezikom (grčkim). misterij 

jezika me opčinjava

nežnom jezom

 

 

145

nepodnošljivo

stanje prouzrokovano

(njenim) ulagivanjem za

toliko joj potrebnu

ljubav

 

 

146

umetnost nije

zatvaranje očiju nego 

saopštavanje nesaopštivog

i zabranjenog. u kakvom su

odnosu nesaopštivo i

zabranjeno

 

 

147

kako da

oživim čašu i

mesto stola na

kome ona

uobičajeno

stoji

 

 

148

slučajno

o

slučajnom

 

 

149

da li je

bog niskog

rasta kao ta

žena koja mi

se sviđa

 

 

150

golubovi se

hrane mrvicama

sa zemlje. a zašto

je meni tako

teško

 

 

151

zamor

mi mami

zamor

 

 

152

kad plati 

troškove za stan

grejanje televizor i svetlo 

ostaje joj novaca za kilogram

hleba litru mleka novine i

pet jaja dnevno. ostalo

je izmišljeno

 

 

153

lepi mladić

za volanom velikog

kamiona po vojvođanskim

putevima crnu naftu

prevozi

 

 

154

breht. vitmen

(valeri) jedan izbor

ove večeri što se tiho

sa mesečinom druži

hajdemo unutra

hladno mi je

 

 

155

pačići i

ostali cvetovi

na livadi. to nije

besmislica jer

počinje

jesen

 

 

i

 

 

157

posle čitanja

velikh pesnika

ostajem još više

u svom jeziku

 

jeziku boga

u rađanju

 

 

i

 

 

158

boje jeseni

jesen groze

groza sveta

svet boja

 

 

159

oblaci

prelaze preko

punog meseca

 

 

160

da imam

pogled koji se

saživljava sa 

živim i svim

neživim

 

 

161

ovo ti je

čovek najgore

vrste. nema svoju

teoriju kaže jedan

ubijeni ubica

 

 

162

dobro je jela

jebala se toplo joj

na boga više

ne misli

 

 

163

voz

kroz

noć

 

 

164

iz

pripadanja

doneti

cvet

 

 

i

 

 

166

poštenom

svetu ne

verujem

 

bravo

za ovo mladi

čoveče. to te je

vodilo u boga

i načinilo

bogom

 

 

i

 

 

167

nekad

bih požurio

a sve ima svoje

i pisanje i želja

za pisanjem

 

 

168

ima li ti

u pisanju stida

ima li ti u pisanju

događaja iz

života

 

 

170

vlast uvek

pokušava da

ljudima usadi

osećaj krivice

rekao mi je

vozeći svoj

malolitražni

auto

 

 

171

šušti lišće

na pločniku

otvoren prozor u

toploj jesenjoj noći

po zemlji se kreću

senke drveća

događaju

približi

me

blizini

 

 

i

 

 

blizina

pesme

blizina

boga

je

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

23. oktobar 2024.

27352. dan mog života

 

 

ja sam

asfalt i trava u

velikoj umetnosti

njištanja odbačenih

i maloj pesmi

ubijenih

 

 

i

 

 

ja sam

oduvek sebe

jako osećao i ja

sam se tog i takvog

sebe gadio i zato sam

žudeo za drugima koji

su bili nesebični koji su

zračili sebe bez svesti

o sebi ko što je kanta

za vodu samo kanta

za vodu ili ko božur

koji kruži ili lasta

koja samo

preleće

okean

ili

bik

koji

je

jači

od

planine

 

 

i

 

 

uh

taj drugi je

tako čudesan

i on je u svakoj

reči ja sam

asfalt i

trava

 

 

i

 

 

91

u osnovi to

je jednostavno

pevanje sa mnogo

detalja putujućeg. na

primer cipela. torba

zarđali nož. vizije

sreće i

neokolišanja i

svevremenska

julska seta

 

 

92

vetar. u

noći se ne

definiše

strast

 

 

93

vući

ću nežne

poteze jer

laste se

uvek

vraćaju

 

to

vući

ću nežne

poteze bilo 

je moje

zaveštanje

 

 

i

 

 

94

ipak

 

 

95

da

li je ovim

uobičajenim

danom moj

život nešto

dobio

 

 

96

plava

krpa

 

 

97

kamenčić

pored puta ravnopravno

učestvuje u rasporedu atmosfere

na tom delu puta i zato treba valjano

preispitati razloge za narušavanje

postojećeg stanja u bilo kom

slučaju kao i u deset sati

i trideset pet minuta

ovog dana

 

 

98

nada da

sam u svetu

otkrio svet. mada

ne znam šta znači

ta rečenica

 

 

99

nes pa pa

kad sam pomislio

da treba našto da

napišem za danas

obradovao

sam se

 

 

100

prodreti

kroz tekst

plava

šljiva

 

 

101

da izustim

reč to bi htelo

moj ždrelo

 

 

102

dugo

sam se

mučio

nad

ovim

zapisom

 

 

103

tišina

(broj

kombinacija

u jeziku je

božanski)

 

 

104

oni koji

su to videli

sličili su

im

 

 

106

riznica

dan

 

 

108

do kojih

te visina

podiže ta

radost sa

dna

 

 

109

pokušaj

izbegavanja

banalnog je

često

banalan

 

 

111

polako

polako pružam

usne tvojim

 

 

112

da ovo

postojanje

osmisliš. kako

to rade pesnici a

kako mudraci

 

 

i

 

 

113

već

danima

ne mogu da

napišem ono

što će me

zadovoljiti

 

to da 

pišem i kad

ne mogu da

napišem ono

što će me

zadovoljiti

baš to

je

muzika

 

 

i

 

 

114

prolaze

godine

pada

kiša

 

 

115

na ovaj

način beležim

svoju misao

 

 

116

potišten ko

vreća krompira

vrećom luka i mirisom

natrulog bagrema

 

 

117

mi ljudi

ko smo mi na

ovom svetu. zašto

smo tu. pre dvadeset

dve godine bio je vreo

dan i ispunjen očevom

smrću. danas

kišica

 

 

118

sumnja

i

vera

 

povrće

i

cvet

 

 

119

svuda oko

nas je lepota

postojanja. jedino

mi svojim klanjima

i izrabljivanjima

narušavamo

(možda potvrđujemo)

tu lepotu

 

 

120

kraj ploče

(džonija štulića)

okreni je

 

 

121

istog

dana ljubim

toplo gvožđe

vernog mi

bicikla

 

 

122

poništavajući se

izražavam barem

onoliko šire i više

koliko bih sobom

zauzeo

 

 

123

nije smiraj

u smiraju

iza nade je

večno lovi

pravdu

 

 

124

bolest je

informacija

o

smrti

 

 

125

život

(u)

životima

drugih

 

 

127

ružice

ružice

crvene

na punoj

mesečini

 

 

128

more

u tami

noći

 

 

129

trava

do trave

do

izmišljanja

 

 

130

odi do tamo

i od tamo pokušaj

da još jednom

to napišeš

 

 

i

 

 

i

posle

44 godine

vučem nežne

poteze čitajući

i pevajući ja

sam

asfalt

i

trava

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

22. oktobar 2024.

27351. dan mog života

 

 

ja

sam

ljubav za

svako ja i

odbrana

svačijeg

ja

 

 

i

 

 

ja

je pesma

više od bilo

koje druge

reči

 

 

i

 

 

ja

peva 

samo

od

sebe

 

 

i

 

 

ja

sam sa

ja počeo da

radim 1971 a 

sad sam počeo

sa ja i da

pevam

 

 

i

 

 

ja sam

asfalt i trava i

sve ono što je jedan

tridesetjednogodišnjak

želeo da slavi i proslavi

običnim rečima koje su

postale pevanje

samo

 

 

i

 

  

ajmo

ja sam

asfalt i

travo

 

 

47

tamniji

deo šume u

njemu nenadno

crvene cipelice

iz velikih grupa

(rok grupa)

nastaju životi 

pojedinaca

 

 

48

kiše

niz tamno

mokro drvo

sliva se voda

o snažna i

nejaka

priroda

 

 

49

želja da

pronađeš

ružu. ružu

za ružu

za

nju

 

 

50

na potoku

brid u telu. u 

planini sam

 

 

52

sa rukama

u džepovima 

polako na brdo

mogućnost da

budeš u

sveprisutnom

dan je svaki

dan

 

 

53

donesi

vijetnamsku

mast za nazeble

bubrege. grlo će mi

već proći samo od

sebe i skini se

 

 

54

od juče

do danas je

izdahnuo mali

cvet. vidim ga iz

klozeta. posle 12

godina razumem i

osećam malo dublje

šta je to pesma

istorija drveta

kaže žena

istorija kamena

kaže

muškarac

 

 

i

 

 

55

nenasilje

nenasilje

 

voleo sam

da pevam

stavovima

 

 

i

 

 

56

od trava

misao mi spora

belih rada polje

unutarnje senke

radio

 

 

57

u uglu sobe 

vrt. vrt prljavštine

i prašine. lepo je čekati

da ti se pojavi slika. kada

se slika pojavi zapisaću je i

posle ću provesti noć sa

devojkom koja sad

posmatra svoje

noge

 

 

58

ptice

svakako

 

 

61

od 10

rečenica

napišem

jednu

so

 

 

63

iznad

visokog

pravog drveta

malom pticom

poleti ti

duh

 

 

64

znojava

košulja oca

suši se na telu

uz takve mirise

tuga je

veća

 

 

65

... tako da

pisanje deluje

na krizne tačke

življenja. kao

sunce

naprimer

 

 

66

države

nema. to

su ljudi

 

 

67

bez noći

počeo sam

sa jutrom

a bila je

kiša

 

 

68

vrti se

u krug. eh

to divno

cveće

 

 

69

u

ranom

ustajanju

 olovka

 

 

70

ideali i život

to ona zapisuje

u svojoj sobi

a iznad su

zvezde

 

 

71

dohvati mi

lopatu. misao

je rogobatnija

od slike. a slika

od zvuka a

zvuk od

tišine

 

 

72

zatvoriš

oči i usta

i pustiš se

na dno

reke

 

 

i

 

 

73

kojim

putem

 

putem

pesme

 

 

i

 

 

74

prljave misli

i strogi nazori u

samo jednoj

glavi

 

 

75

papuče. gaće

pantalone. sat. knjiga

novine. klompe. patike

džemper. kamilica i lipa

se suže na podu

moje sobe

 

 

78

putuješ a

čekaš. znoj

na licu beleži

strpljenje

 

 

79

nastavi

svoj put tamo

gde su vukovi

cveće nebo

i knjige

 

 

80

jedan je

jedini način na

koji mogu pisati

tragajući za njim

ovim se

služim

 

 

81

neukrotivi

stranac polako

pristiže u grad

banalno rečeno

ali snažno

doživljeno

 

 

82

mirisi

njive kraj sela

i seoske vode. duga

dolma u daljini svuda

unaokolo crkve. malo

groblje. blatnjavi zarasli

putevi. guske i krave

zapušteni i sivi

bagremi

seno

 

 

83

spusti ruke

naniže. lasta ti u

gnezdu. banatska

kamilica

 

 

86

nije uzalud

rekao sve je to

uzalud

 

 

87

kad se gubiš

sobom. ti znaš šta

to znači jebo te bog

(kad sam bio mali plašio

sam se da opsujem

boga)

 

 

88

četiri

gornja ugla

sobe. predmeti

na stolu zapisani u

pismu prijatelju

sa košticom

 

 

i

 

 

sve

više osećam

poštovanje prema

tom mladom čoveku

dok peva baš tako

kako peva

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

21. oktobar 2024.

27350. dan mog života

 

 

pred nama 

je šest dana da te

slavim i proslavim

ja sam asfalt

i travo

 

 

i

 

 

ja sam

asfalt i travo

ljubim te i oprosti

mi na snu od pre

dve noći u kome

sam posumnjao u

tvoju božansku

lepotu

 

 

i

 

 

ja sam

asfalt i travo

ti si moj treći

sonetni venac

koji se porađao

jezikom koji

sam tad

bio

ja

sam

asfalt

i

trava

 

 

i

 

 

ja sam

asfalt i travo

ti si moj jezik u

ustima i moj jezik

u svetu kojim svet

želi da ga pevam

po meni i sebi

a ne po 

jeziku

moći

i

nasilja

 

 

i

 

 

ja sam

asfalt i travo

i jedno i drugo

ja sam i asfalt

i trava mog

detinjstva

 

trava

je bila za

igru

 

asfalt

za dobar

život

 

 

i

 

 

ove sam

pesme pisao 

svakog dana od

21. aprila do 16

novembra 1980

to čini 210 dana

koliko ima u

sonetnom

vencu

stihova

 

ajmo

zajedno

ja sam

asfalt i

travo

 

 

1

kiša

pada

spavam

 

 

2

hladno

proleće

 

 

5

stojim

pod nebom

s nebom

 

 

6

dok jedna

žena grljenjem

na mostu priznaje

sebe brod tegljač

uz dunav sajlama

šlepove vuče

 

 

7

devojčica

i

dečak

zrnevlje

 

 

8

zdravi

mladići

i

lepe

devojke

 

 

9

pružile

duge noge

mlade zveri

 

 

10

da se ne

prepozna bol 

iz ovog dana

tako to

zapiši

 

 

11

posmatrajući

gradim

posmatrano

 

 

13

čovek

na

uglu ulice

prelazi

ulicu

 

 

14

narod

je žena. žena

je staro i mlado

drvo a smrt

je blaga

 

 

17

daj

zajebi

 

 

18

na biciklu

prazna stomaka

u novi san

 

 

22

ponavljanjem

se rađa ljubav za

ponavljanje

 

 

23

iza

tvojih leđa

teče stara reka

ti si u lakoj košulji

vidim ti grudi kako

blistaju na vetru

neka reci

pripadne

sve

 

 

25

tišina

i sunce

polako

zalaze

 

tišina

sunce

polako

zalazi

 

 

26

ni džak

peska ne

bih dao 

za tvoju

pesmu

 

 

27

svašta

stane u 

jedan

dan

 

 

i

 

 

31

ja sam

na putu za

istinu dobro 

lepo i ljubav

svojim delom

 

ovo sam

ja na putu za

istinu dobro 

lepo i ljubav

 

12 istetoviranih

tačaka na mom

desnom boku

koje svedoče

ja sam

na putu za

istinu dobro 

lepo i ljubav

svojim delom

 

11 istetoviranih

tačaka na njenom

levom boku

koje

potvrđuju

ovo sam

ja na putu za

istinu dobro 

lepo i ljubav

 

 

i

 

 

33

talasi

prelivaju

talase

i

prelivaju

talase

sobom

i

sobom

prelivaju

i

prelivaju

i

talase

prelivaju

 

 

35

hleb stavi

na sto a đubre

odnesi dole

molim te

 

 

37

kao

udarac

jeza

niz

leđa

 

ti

si

sam

 

 

39

noć je

miriše procvali

bagrem senka mu

u bari posle

kiše

 

 

40

cveće

noć

je

 

 

42

bol

oplemenjuje

 

 

45

kroz male

prolaze u senci

velikih zgrada

paperje

gradske

svetlosti

 

 

46

treba se

dobro spremiti

za te svežine

trava i mirise

trava

 

 

i

 

 

treba

mi se i sad

spremiti za sve

što jeste baš

tako kako

jeste

 

 

i

 

 

sve

što jeste

baš tako

kako jeste

pesma

je

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

19. oktobar 2024.

27348. dan mog života

 

 

podvige

u neslobodi

sam doživeo u

vojsci zatvoru i

gradilištu

 

 

i

 

 

čvor

je moj prvi

slobodni podvig

vremenom. 210 dana

pisanja svakog dana

po jedan zapis

živa pesma

 

 

i

 

 

pesma

o filmu iz 1971 je

moj prvi sonetni

venac

 

čvor

iz 1977

je drugi

 

ja sam

asfalt i trava

iz 1980 je

treći

 

sonetni

venac o mojim

mukama iz 2015

je četvrti 

 

hvala

ti sonetu

matematiko

mojih pevanja

ti si pesma boga

koji sebe peva

svakom rečju

i svakim

brojem

 

 

i

 

 

ajmo

čvore do

kraja

 

 

191

smrzavam se

kad bi barem u

ovoj rečenici

bilo topline

novembar 1977

 

 

192

ozbiljnosti

zapleši

i

prduckaj

novembar 1977

 

 

193

list

je otpao 

s proleća

će novi

jednostavno

novembar 1977

 

 

194

o gađi

beri bimba
to se može

reći bez

navodnika

novembar 1977

 

 

195

kako samo

dostojanstveno

umiru seljaci

novembar 1977

 

 

i

 

 

196

radeći sa

zemljom radimo

sa vremenom

novembar 1977

 

bila je to

izjava jednog 

lendartiste čije

sam radove

voleo

 

 

i

 

 

197

prljavi

dlanovi

čiste

ruke

novembar 1977

 

 

198

znaš li

nešto o lariju

sajonari mesecu

moru i ženama

novembar 1977

 

 

199

riba

jabuke

žilnik

mleko

novembar 1977

 

 

200

što bliže

leptiru on dalje

od tebe

novembar 1977

 

 

201

u saksiji

(presađeni)

cvet se bori 

za život

novembar 1977

 

 

202

nisam

ne

novembar 1977

 

 

203

džon

kejdž

magarac

ja

da

novembar 1977

 

 

204

pod

nadvožnjakom

jednog grada

(subotica)

novembar 1977

 

 

206

rekao

umreću

i

umro

novembar 1977

 

 

208

prijatelji su

kao slučajnost

kažem u jesen

1977

novembar 1977

 

 

209

i

?

novembar 1977

 

 

210

ovu sam

rečenicu želeo

da napišem

16. novembar 1977

 

kraj

 

 

i

 

 

kraj

uspeo sam

da svakog dana

zapišem po jednu

pesmu jer zapisati

bilo šta je već

pesma

 

 

i

 

 

raditi

svakog

dana 210

dana pesmu

to je tad za

mene bio

veliki

uspeh

i

taj

veliki

uspeh

je

sam

po

sebi

bio

jedna

pesma

 

 

i

 

 

čvore

jako sam

uživao i u tebi

i da pišem o

tebi

 

to je

dvoglasje

jednog jedinog

glasa boga

 

 

i

 

 

čvor

je celina

koja je viša

od njenih

pesama

 

 

i

 

 

210

pesama

čvora su sad

2100 pesama u

svakoj pesmi jer

celinom deo

postaje

bog

 

 

i

 

 

66

priznajem

pesnici su na

strani poraza

pa zar ne voljeni

 

 

74

pretnja

me otvara

ka svetom

jebanju

pa zar

ne voljena

 

 

87

filozof

je

hleb

i

put

pa zar ne

voljena

 

 

 

90

pala

je zvezda

volim stare

narode

pa zar ne

voljeni

 

 

98

linija

mačke

koja

se

isteže

i

to

je

sve

pa zar ne

voljena

 

 

149

rekao je

senzibilitet je

najjače oružje

revolucije

pa zar ne

voljeni

 

 

153

jasna

statijatin

bili

evans

od

nagorelih

trava

roj

bin

pa zar ne

voljeno

 

 

i

 

 

čvore

od ovog

trenutka

13:33

19

oktobra

2024

počinje

moj trud da

svako moje pesničko

delo ne samo proglasim

nego i porodim ko

živo biće

 

 

i

 

 

čvore

od ovog

trenutka

13:42

19

oktobra

2024

počinje

moj trud da svako

moje umetničko delo

ne samo proglasim nego

i porodim ko živo biće

večne umetnosti

 

 

i

 

 

čvore

od ovog

trenutka

13:47

19

oktobra

2024

počinje

moj trud da

svako moje hodačko

delo ne samo proglasim

nego i hodam ukorak s

bogom u bogu 

 

b

b  o  g

g

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

18. oktobar 2024.

27347. dan mog života

 

 

sve

više me

je obuzimalo

strpljenje

 

 

i

 

 

sve

više mi

je bilo lepo

da ništa ne

zamrsim

 

 

i

 

 

sve

više sam

osećao dužnost

da ponešto i

odmrsim

 

 

i

 

 

pisanje

čvora je

postalo i

ponašanje

i

izvođenje

 

 

i

 

 

ajmo

čvore

 

 

156

svetlost

mi je iz daljine

 prljila lice u

klozetu

septembar 1977

 

 

157

ćutanje

je velika

nauka

septembar 1977

 

 

158

staljinove

orgulje i bahove

fuge. oružjem se

čuva mir

kao

septembar 1977

 

 

159

lišće žuti

(selidba). slika

letnjeg zelenila (gde

se popela voda) sutra

će prebrzo biti juče

(to je to)

septembar 1977

 

 

160

mesečina

sneg. sneg

uski prolaz

oktobar 1977

 

 

161

umetnost

je ljubav

oktobar 1977

 

 

162

ako

hoćeš

podeli

sa

mnom

krevet

oktobar 1977

 

 

163

čitam

beketa

ovce

bleje

oktobar 1977

 

 

165

na putu

vidim kako

put odlazi

oktobar 1977

 

 

i

 

 

167

pružio

sam ruku

oktobar 1977

 

duboko

u brdu koje

sam gledao

svakog dana

video sam iako

je nisam video

pticu. video 

sam je jer

sam

znao

da

je

tamo

u

toj

šumi

 

samo

mi

je

bilo

pružiti

ruku

 

 

i

 

 

168

pitam

se pitam

nema boga

u

odgovorima

oktobar 1977

 

 

169

nisam bio

tu. otišao sam

to je jednostavno

oktobar 1977

 

 

170

luda

žena mi je

ozarila

lice

oktobar 1977

 

 

172

od crvenog

neba brdo se

crveni pa noću

vetrovi

oktobar 1977

 

 

174

posredovanjem

spolovila u ranom 

jutru otpočeo je

svoju samoću

oktobar 1977

 

 

176

gledam u

njeno telo 

ja sam joj

rob

oktobar 1977

 

 

180

umetnost

i

bol

oktobar 1977

 

 

181

pesme

pevam na

podbari. tu

žive neki ljudi

kao

ponavljanje

oktobar 1977

 

 

i

 

 

182

odmotao

sam ceo kalem

belog konca i skupio

ga u klupče. mekani čvor

zapalio sam cigaru i počeo

strpljivo da odplićem. radio

sam to ceo dan. čvor

mudrac

oktobar 1977

 

čvor se

preobrazio

u slobodu da

ga razmrsim

a ne da ga

presečem

 

sad još više

verujem da se

silom ne može

ništa rešiti jer

sila je nežnost

a nežnošću ni

nema

problema

 

pozvao

sam čuvenog

paju blaškovića

da mi svedoči u

razmrsivanju

čvora

 

uvek

sam voleo

da pesma peva a

da se pevanje

izvodi

 

kažem

sebi zamahni

kukovima i gle

čuda mešam

kukovima

 

kažem

sebi podignu

ruku u vazduh

i zaustavi rat i gle

čuda podižem

ruku i rat

stane

 

kažem

sebi u jednom

trenutku biću

dobar

LIČNA KARTA

zavet dobroti. na

jednoj strani fotografija

deteta na umoru od gladi

a na drugoj veselo

bogato dete

1976

i

evo 48

godina se

trudim da sam

dobar što priznajem

nekad i jesam a i

ispovedam

se

 

mnogo

sam više

od dobrog

bog sam

 

 

i

 

 

184

kad je

o njemu reč

ja nemam reči 

za odsustvo

reči o

njemu

oktobar 1977

 

 

185

san

o velikoj

iskrenosti

oktobar 1977

 

 

186

želio bih

da pevam i

ništa više

oktobar 1977

 

 

187

u zelenom

proleću lete

dva albatrosa

iznad bosne

oktobar 1977

 

 

i

 

 

190

svetla

se gase

film

(napisao 1974)

 

jebote

kakav

film

(napisao 1973)

oktobar 1977

 

čarolija

filma koja me

je nosila sve dok

nisam prekinuo sa

filmom u 22 godini

se preobražavala

u čaroliju pesme

 

napišem

svetla

se gase

film

i

eto

već

filma

 

napišem

jebote

kakav

film

i

jebote

eto

filma

većeg

i

od

samog

filma

 

 

i

 

 

čarolijo

ne

odustaj

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

17. oktobar 2024.

27346. dan mog života

 

 

čvor je

prapoverenje

uprkos svega. vera

u nepotrošivost i to

usred apokaliptične

potrošnje

 

 

i

 

 

čvor je

prapoverenje

kojim sam svakog

dana napisao nešto

toliko bez značaja

da je to odmah

bila pesma

 

 

i

 

 

ajmo

pesmo

svakog

dana

 

 

116

ništa je

materijalno

14. avgust 1977

 

 

117

kroz prozor

u ranom jutru

vidim vazduh

15. avgust 1977

 

 

118

bacio

sam štap

visoko

iznad

glave

16. avgust 1977

 

 

119

sa

blatom

u šaci

ohladio

sam

čelo

17. avgust 1977

 

 

120

smehom

se događa

objava

18. avgust 1977

 

 

121

sostenuto

čovek je govno

vlast je razaranje

adađo je lep

19. avgust 1977

 

 

122

uplašio

sam se

otvorenih

pisama

20. avgust 1977

 

 

123

ne

razumem se

u nerazumevanje

mala slika tuge

21. avgust 1977

 

 

126

kad autobus

krene ka zatvoru

ne vraća se

24. avgust 1977

 

 

127

hrabrost

je ulazak

ljubljeni

indijanski

narodi

25. avgust 1977

 

 

130

ambicija kao

večernja škola

mudrosti

28. avgust 1977

 

 

131

iza

zahoda

je

cvet

29. avgust 1977

 

 

i

 

 

132

ostavila je

sina i došla

na vinjak

avgust 1977

 

čvor

je objavljen

25. marta 1990

13 godina posle

nastanka u 360

broju književne

reči. ta verzija

je čvor 

 

napravio

sam neke greške 

u brojevima i datumima

i te greške koje sam pravio

i koje i sad pravim samo

potvrđuju pevanje

 

u

čvoru su

mi brojevi 

važniji od

datuma

 

 

i

 

 

134

priča priča

zlatna nit

taraba

septembar 1977

 

 

136

preko

ograde

uvek zadnji

osvetljen

prozor

septembar 1977

 

 

137

u

jedan

čas

razgovor

postaje

jorgovan

septembar 1977

 

 

138

knjige više

nemaju snagu

kao ni čekanje

septembar 1977

 

 

140

senka

štapa

strpljivošću

ga

posmatra

septembar 1977

 

 

142

trske

ljubičasto nebo

vetar će. u mlinu

se uplesnavilo

brašno

septembar 1977

 

 

143

ludnica je

rudnik. daj

mi lovu

septembar 1977

 

 

144

i tako

nisam ništa

rekao. pesnici

su neprijatelji

kao

septembar 1977

 

 

145

a i to će

biti zapisano

kuća se gradi od

temelja. kao

septembar 1977

 

 

146

sećam

se imala

je nos

septembar 1977

 

 

147

sreda

je

odnose

đubre

septembar 1977

 

 

149

rekao je

senzibilitet je

najjače oružje

revolucije

septembar 1977

 

 

151

nedelja

prazan

hleb

i

kiša

septembar 1977

 

 

152

obraditi

polje. posaditi

stablo i izroditi dete

pucaj pucaj ne

pričaj

septembar 1977

 

 

i

 

 

153

jasna

statijatin

bili

evans

od

nagorelih

trava

roj

bin

septembar 1977

 

jasna

statijatin

bili

evans

od

nagorelih

trava

roj

bin

mi je

godinama

bilo najlepše

ime koje mi se

javilo u snu

 

jasna

statijatin

bili

evans

od

nagorelih

trava

roj

bin

je

bilo ime

za stanje

mog duha u

tim godinama

ime za ono u

šta sam

verovao

i

čemu

sam

davao

moj

život

 

ja

bo

mi

bomimabo

ma

bo

ja

sam

čedo

jasne

statijatin

bili

evans

od

nagorelih

trava

roj

bin

 

 

i

 

 

154

od leta

1968 do leta 1970

pisao sam pesme. 1972

sam ih sve spalio i pepeo

bacio u kantu za đubre. to

je ta sudbina pesama

i lepota poezije

septembar 1977

 

 

155

došao

sam

kući

seo

na

krevet

i

plakao

septembar 1977

 

 

i

 

 

jasna

statijatin

bili

evans

od

nagorelih

trava

roj

bin

ne

odustaj

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima