AUTOBOGOGRAFIJA

2021-2031 ili do moje smrti
24/7/365

autobogografija su oboženja autobiografijom

autobogografija je autobogografija boga i bog autobogografije

autobogografija je oboženje pevanjem stvaranjem hodanjem 

autobogografija je oboženje ljubavlju slobodom istinom

autobogografija je nadahnuće svakom biću da napiše svoju autobiografiju

 

    Ti
    si

    332117

    pupoljak

    prvi autoportret

    5. maj 2021.

    26085. dan mog života

     

     

    bog

    je bio hrabar

    i bog je bio dobar

    i bog je bio lep jer mi

    je pomogao da stvorim

    moj prvi autoportret a

    svačiji autoportret

    je autoportret

    boga

     

     

    i

     

     

    evo kako

    je pesnik petar

    miloradović u arhivu 

    pupoljka pahulje 

    koji je napravio pre

    dvadesetak godina

    opisao moj prvi

    autoportret

     

     

    i

     

     

    na beloj

    osnovi veći broj

    širokih razmaza govana

     i telesnih tečnosti. dlake se

    jasno vide. braon boja na mestima

    namaza je najizraženija. na bojenim

    delovima jedna urezana zvezda

    petokraka. iznad zelenim flomasterom

    napisana reč sranje pored ove reči

    zelenim flomasterom napisane su

    reči pljuvanje onanija samoubistvo

    šišanje plavim flomasterom piše

    miroslav mandić autoportret

    mestimično cela slika ima

    tamno braon tačke

    iskapane

    krvlju

     

     

    i

     

     

    želeo 

    sam da moj

    prvi autoportret

    bude istinit i ono što

    ja jesam a ne ono što

    ja predstavljam

    da jesam

     

     

    i

     

     

    zato sam

    ga sačinio od moje

    krvi. mokraće. govna

    pljuvačke. sperme

    dlaka. bruca

    noktiju 

     

     

    i

     

     

    bila je

    to slika koja

    jeste

     

     

    i

     

     

    kad sam

    skoro posle 50

    godina prvi put video

    taj grozni autoportret

    preda mnom se

    otvorila sama

    lepota

     

     

    i

     

     

    autoportret iz

    februara 1971. kad

    mi je bila 22 godina je

    početak autobogografije

    koju sam počeo da

    pevam stvaram

    hodam u 72

    godini

     

     

    i

     

     

    pored

    autoportreta na

    izložbi sam izložio i

    miroslav mandić jebe

    svima mater i još deset

    papira na kojima su

    bile poruke

     

     

    i

     

     

    bile su

    to poruke o

    jeziku izražene

    živim jezikom

    poruke

     

     

    i

     

     

    poruke

    preko granice

    postojećeg ukusa

    ne da bi provocirale

    ili vređale nego da

    bi proširile polje

    postojećeg

    ukusa

     

     

    i

     

     

    bile su

    to ja rečenice

    rečenice kojima

    sam otkrio jedno 

    jedino ja. ja

    svačijeg

    ja

     

     

    i

     

     

    tako

    je svako ko

    je pročitao poruke

    na kojima je pisalo

    ja = čitač bio i sam autor

    poruke jer su baš on ili

    ona pročitali ja sam

    državni neprijatelj

    na primer

     

     

    i

     

     

    ili

    poruke

    ja jebem svoju

    mamu ili ja se jebem

    sa tatom ili ja ne

    volim partiju

    skj

     

     

    i

     

     

    ja

    sam bio

    suviše uzbuđen

    i oduševljen jezikom

    da bi me zanimalo da

    bilo koga provociram

    nego sam želeo da

    prenesem moje

    uzbuđenje

    jezikom

     

     

    i

     

     

    mene

    je interesovalo

    stvaranje velike

    umetnosti a ne

    provociranje

     

     

    i

     

     

    mene

    je interesovala

    forma a ne sadržaj

    i verujem da sam kasnije

    osuđen zbog stvaralačke

    forme a ne zbog sadržaja

    zbog mojih zanosa

    umetnošću a ne

    zbog politike

     

     

    i

     

     

    krenuo je

    još veći odijum

    nego posle izložbe

    grupe januar

    u januaru

     

     

    i

     

     

    u vazduhu se

    osećala pretnja i

    opasnost. strah se

    mogao mazati

    na hleb

     

     

    i

     

     

    krenuli su

    napadi pa i od

    onih od kojih se

    to ne bi očekivalo

    onih koji su se kurčili

    svojom otkačenošću

    a ustvari su bili

    poslušnici

     

     

    i

     

     

    ali

    bilo je i retko

    hrabrih kao naprimer

    vladimir roksandić koji je

    napisao odgovor na tekst

    poslušnika pod naslovom

    tek smo krenuli a sve

    nas je manje

     

     

    i

     

     

    hrabrost

    je beskrajno

    veća od kukavičluka

    a jedno jedino dobro

    delo iskupljuje sva 

    zla dela

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    iskorenjivanje i ukorenjivanje

    4. maj 2021.

    26084. dan mog života

     

     

    u februaru sam

    1971. ali se vraćam 

    na kraj proleća ili početak

    leta 1970. kad sam odlučio da

    spavaću sobu u kojoj su posle

    milomirove smrti živeli podstanari

    a već nekoliko godina unazad

    spavali božidar i ja promenim

    iz građanske u umetničku

    sobu i ikonu 20

    veka

     

     

    i

     

     

    rekao sam to

    kaji a ona je rekla 

    da to ne dozvoljava

    ali sam ja sa prijateljima

    dok je ona bila na poslu

    furnirane ormane ofarbao

    sjajnim durlin bojama jedan 

    u crveno a drugi u zeleno 

    dok smo patos ofarbali

    u svetlo plavo

     

     

    i

     

     

    na glavni

    zid smo napravili

    crno beli mural od

    tridesetak otisaka

    čuvene fotografije

    če gevare

     

     

    i

     

     

    patrijarha

    čarnojevića 19

    je postala jedna od

    oslobođenih teritorija

    na planeti zemlji

     

     

    i

     

     

    bilo

    je šokantno 

    oslobađajuće i

    očaravajuće za

    mene i moje

    prijatelje a za

    kaju užasno

     

     

    i

     

     

    kad

    se kaja uveče

    vratila sa posla i

    videla šta sam uradio

    odmah je izletela iz

    kuće i nije se vratila

    do jutra

     

     

    i

     

     

    kaja je

    sedam dana 

    posle posla ležala u

    krevetu i ćutala sve dok

    jedno veče nije došao

    stric obrad koji je kad je

    video šta sam uradio

    odmah ljutito

    otišao

     

     

    i

     

     

    jedan život je

    nestao. iskorenjenje

    iz dotadašnjeg miljea je

    završeno. počelo je

    ukorenjenje u

    umetnost

     

     

    i

     

     

    kad sam

    posle godinu dana

    prekinuo sa umetnošću

    iskorenjivanje se nastavilo

    sve dok posle zatvora nije

    počelo ukorenjivanje ne

    više u zemlju nego u

    nebo. ukorenjivanje

    u boga

     

     

    i

     

     

    uništio

    sam patrijarha

    čarnojeviča 19 mog

    detinjstva da bi patrijarha

    čarnojevića 19 postala

    kuća svakog i svih

    bića zauvek

     

     

    i

     

     

    patrijarha

    čarnojevića 19

    je muzej svih

    bića

     

     

    i

     

     

    ono što

    mi se krajem

    januara 1971. desilo 

    sa mojim radom miroslav

    mandić jebe svima mater a što

    je bio odgovor umetnosti na

    tadašnje stanje stvari u svetu i

    stanje u svetu umetnosti ali i

    u meni samom nastavilo se

    i u februaru 1971. na 

    izložbi grupe februar

    domu omladine

    u beogradu

     

     

    i

     

     

    trebalo

    je nastaviti

    i biti hrabar u

    umetnosti i

    dalje

     

     

    i

     

     

    umetnost je

    vapila za hrabrošću

    a ne za reprezentacijom

    ili prezentacijom pa čak

    ne ni za hrabrošću

    nego za hrabrom

    ili hrabrim

     

     

    i

     

     

    hrabrost

    je nežnost i to

    najnežnija

    nežnost

     

     

    i

     

     

    na ovaj

    ili onaj način

    umetnost je uvek

    umetnost samo ako

    je hrabra jer i dobrota

    i lepota koje čine

    umetnost su

    hrabre

     

     

    i

     

     

    lepo

    je

    hrabro

     

     

    i

     

     

    dobro

    je

    hrabro

     

     

    i

     

     

    hrabro

    je

    dobro

     

     

    i

     

     

    hrabro

    je

    lepo

     

     

    i

     

     

    bog

    je hrabar

    bog je dobar

    bog je lep jer

    bog je

    bog

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    bo mi bomimabo ma bo ljubi sve i svakog

    3. maj 2021.

    26083. dan mog života

     

     

    miroslav

    mandić jebe svima

    mater iz 1971. se preobrazilo

    bog miroslav mandić bog

    jeste svima mater

    iz 2009

     

     

    i

     

     

    bog miroslav

    mandić bog jeste

    svima mater iz 2009

    se preobrazilo u bo mi

    bomimabo ma bo ljubi

    baš sve i svakog

    iz 2020

     

     

    i

     

     

    miroslav

    mandić jebe svima

    mater je ljudska

    umetnost koja privlači

    i neutrališe negativnu

    energiju među

    ljudima

     

     

    i

     

     

    bog

    miroslav mandić

    bog jeste svima mater

    je večna umetnost koja

    privlači pozitivnu energiju

    za svako i sva

    bića

     

     

    i

     

     

    bo mi

    bomimabo ma

    bo ljubi sve i svakog

    je umetnost boga koja

    stvara ljubav slobodu

    istinu za sve i

    svakog

     

     

    i

     

     

    eto

    me

    hej

    miroslav mandić jebe svima mater

    bog miroslav mandić bog jeste svima mater

    bo mi bomimabo ma bo ljubi sve i svakog

    bože

    moj

     

     

    i

     

     

    eto

    me

    haj

    miroslav mandić jebe svima mater

    bog miroslav mandić bog jeste svima mater

    bo mi bomimabo ma bo ljubi sve i svakog

    pesmo

    moja

     

     

    i

     

     

    eto

    me

    zar

    ne

    miroslav mandić jebe svima mater

    bog miroslav mandić bog jeste svima mater

    bo mi bomimabo ma bo ljubi sve i svakog

    umetnosti

    moja

     

     

    i

     

     

    eto

    me

    au

    miroslav mandić jebe svima mater

    bog miroslav mandić bog jeste svima mater

    bo mi bomimabo ma bo ljubi sve i svakog

    hodanje

    moje

     

     

    i

     

     

    eto

    me

    vau

    miroslav mandić jebe svima mater

    bog miroslav mandić bog jeste svima mater

    bo mi bomimabo ma bo ljubi sve i svakog

    kajo

    i

    molomire

    moj

     

     

    i

     

     

    eto

    me

    eh

    miroslav mandić jebe svima mater

    bog miroslav mandić bog jeste svima mater

    bo mi bomimabo ma bo ljubi sve i svakog

    patrijarha

    čarnojevića

    19

     

     

    i

     

     

    eto

    me

    uh

    miroslav mandić jebe svima mater

    bog miroslav mandić bog jeste svima mater

    bo mi bomimabo ma bo ljubi sve i svakog

    podbaro

    moja

     

     

    i

     

     

    eto

    me

    ih i eh

    miroslav mandić jebe svima mater

    bog miroslav mandić bog jeste svima mater

    bo mi bomimabo ma bo ljubi sve i svakog

    planeto

    zemljo

    moja

     

     

    i

     

     

    eto

    me

    znaj

    miroslav mandić jebe svima mater

    bog miroslav mandić bog jeste svima mater

    bo mi bomimabo ma bo ljubi sve i svakog

    svemire

    moj

     

     

    i

     

     

    eto

    me

    sjaj

    miroslav mandić jebe svima mater

    bog miroslav mandić bog jeste svima mater

    bo mi bomimabo ma bo ljubi sve i svakog

    svako

    biće

    moje

     

     

    i

     

     

    eto

    me

    ma

    miroslav mandić jebe svima mater

    bog miroslav mandić bog jeste svima mater

    bo mi bomimabo ma bo ljubi sve i svakog

    sva

    bića

    moja

     

     

    i

     

     

    eto

    me

    jes jes jes

    miroslav mandić jebe svima mater

    bog miroslav mandić bog jeste svima mater

    bo mi bomimabo ma bo ljubi sve i svakog

    ljubavi

    slobodo

    istino

    za

    sva

    i

    svako

    biće

     

     

    i

     

     

    eto

    me

    ura

    miroslav mandić jebe svima mater

    bog miroslav mandić bog jeste svima mater

    bo mi bomimabo ma bo ljubi sve i svakog

    hlebe

    vino

    posteljo

    pute

    ružo

    preduzeće

    hrame

    pupoljka

    pahulje

    za

    svako

    i

    sva

    bića

    svemira

     

     

    i

     

     

    eto

    me

    jea

    miroslav mandić jebe svima mater

    bog miroslav mandić bog jeste svima mater

    bo mi bomimabo ma bo ljubi sve i svakog

    svi

    koje

    sam

    ljubio

    jer

    vas

    ljubim

    još

    više

     

     

    i

     

     

    eto

    me

    amin

    miroslav mandić jebe svima mater

    bog miroslav mandić bog jeste svima mater

    bo mi bomimabo ma bo ljubi sve i svakog

    bože

    jer

    tebe

    ljubim

    najviše

    jer

    tobom

    je

    stvoreno

    sve

    što

    je

    stvoreno

    pa

    i

    svaka

    moja

    reč

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    bog miroslav mandić bog jeste svima mater

    1. maj 2021.

    26081. dan mog života

     

     

    miroslav

    mandić jebe svima

    mater iz1971. se preobrazio

    bog miroslav mandić bog

    jeste svima mater

    iz 2009

     

     

    i

     

     

    miroslavmandić

    jebe svima mater je

    rad na papiru na izložbi u

    januaru i malo većem papiru

    februaru na izložbi u domu

    omladine u beogradu. na oba

    papira su osim imena miroslav

    mandić još imena četiri prijatelja

    koje sam pitao da li hoće da se

    pridruže mom radu miroslav

    mandić jebe svima mater

    imena im ne spominjem

    da ih ne bih vezivao za

    sebe i da ih ne bi

    optuživali za

    mmjsm

     

     

    i

     

     

    zašto je

    iz mene u jednom

    božijem trenu grunulo

    miroslav mandić jebe 

    svima mater

     

     

    i

     

     

    da bih

    ujedinio

    sve

     

     

    i

     

     

    jer me je

    svet boleo jer

    su me boleli sukobi

    u svetu. sukobi u svetu

    umetnosti. sukobi u

    meni samom

     

     

    i

     

     

    da bi

    me miroslav

    mandić jebe svima

    mater vodio ka bog

    miroslav mandić bog

    jeste svima mater i

    kasnije ka bo mi

    bomimabo ma

    bo ljubi sve i

    svakog

     

     

    i

     

     

    jer su

    dobro i lepo

    bili razdvojeni a

    na meni je bilo

    da ih ujedinim

     

     

    i

     

     

    jer su

    svest i savest

    bili razdvojeni a

    na meni je bilo

    da ih venčam

     

     

    i

     

     

    jer je u

    mom imenu

    niklo moje

    ja

     

     

    i

     

     

    jer sam za

    sve na svetu

    bio odgovoran

    pre svega ja

     

     

    i

     

     

    jer

    je u mom

    ja bilo ja svih

    ja koja su se

    probudila u

    meni

     

     

    i

     

     

    jer

    sam žudeo

    za bivanjem a

    ne znanjem o

    bivanju

     

     

    i

     

     

    jer

    sam žudeo

    za pevanjem a

    ne znanjem o

    pisanju

     

     

    i

     

     

    jer

    sam žudeo

    za stvaranjem

    a ne znanjem

    i zanatom

     

     

    i

     

     

    zbog

    odvezivanja

    od pokvarenosti

    podrazumevanja

    kompromisa

    lenjosti

     

     

    i

     

     

    jer je u

    psovki još

    jedino bilo

    nade

     

     

    i

     

     

    jer

    je psovka

    velika pesma

    odbačenih

     

     

    i

     

     

    jer je

    vulgarnost

    utočište

    krhkih

     

     

    i

     

     

    jer je u

    vulgarnosti

    psovke čudo

    nesuprostavljanja

    pa ni suprostavljanja

    akademskoj vulgarnosti

    vulgarnosti pripitomljavanja

    vulgarnosti osvajanja i

    vulgarnosti vladanja

    pristojnih 

     

     

    i

     

     

    miroslav

    mandić jebe 

    svima mater

    dobrotom

    i lepotom

     

     

    i

     

     

    miroslav

    mandić jebe 

    svima mater

    savešću i 

    svešću

     

     

    i

     

     

    miroslav

    mandić jebe 

    svima mater

    iscelenjem

     

     

    i

     

     

    miroslav

    mandić jebe 

    svima mater

    ljubavlju

    slobodom

    istinom

     

     

    i

     

     

    miroslav

    mandić jebe 

    svima mater

    nežnošću i

    blagošću

     

     

    i

     

     

    miroslav

    mandić jebe 

    svima mater

    gromobran od

    umetnosti za

    nagomilani

    bes

     

     

    i

     

     

    pored

    miroslav mandić

    jebe svima mater na

    zidu je bio i moj rad sa

    novčanicom od 10

    dinara na kojoj je

    pisalo kako

    sam

     

     

    i

     

     

    sledio

    je odijum

    besa

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    miroslav mandić jebe svima mater

    30. april 2021.

    26080. dan mog života

     

     

    dva tri dana

    pred početak izložbe

    grupe januar tribini mladih

    vraćajući se noću u patrijarha

    čarnojevića 19 mislio sam

    koji rad da napravim i

    šta da uradim za

    izložbu

     

     

    i

     

     

    hodao sam

    pašićevom ulicom i

    skrenuo u temerinsku

    i negde kod prodavnice

    tehnometal neobuzdanom

    stvaralačkom snagom sam

    proleteo kroz svu umetnost

    20. veka i spoznao da je

    priča završena a da je u

    njoj ostalo poslednje

    veliko delo umetnosti

     miroslav mandić

    jebe svima

    mater

     

     

    i

     

     

    miroslav

    mandić jebe

    svima mater

    delogrom koje

    me je ubilo

    i spasilo

     

     

    i

     

     

    bio

    sam mlada

    zver umetnosti

    razgnevljen i čedan

    povređen i zgađen nad

    sobom. ponesen i već

    raznesen 20

    vekom

     

     

    i

     

     

    20. vek

    sa dva svetska

    rata. vek bojnih otrova

    gulaga. gasnih komora. vek 

    atomske bombe i neopisivog

    komfora i miliona dece

    izgladnelih do

    smrti

     

     

    i

     

     

    vek

    gertrudine ruže

    vitgenštajnovog uma

    dade. džeza. rokenrola

    vek maljevičevih kvadrata

    dišanovog pisoara. valzerove

    dobrote. bilinog glasa. kejdžove

    tišine. rajnhardovih tautologija

    i manconijevih upakovanih

    govana. vek koji sam

    voleo zbg radija

    i filma

     

     

    i

     

     

    20. vek

    je tražio i od

    mene da ga

    opevam

     

     

    i

     

     

    u vazduhu

    oko planete zemlje

    a i na planeti zemlji je

    bilo puno negativne 

    energije

     

     

    i

     

     

    tu kod

    tehnometala

    na pitanje šta je

    umetnost i kako da

    je izrazim iz mene je

    kao grom izletelo

    miroslav mandić

    jebe svima

    mater

     

     

    i

     

     

    velika

    umetnost od

    jedne rečenice

    i pet reči u

    njoj

     

     

    i

     

     

    umetnost

    je psovka 

     

     

    i

     

     

    velika

    umetnost

    je psovka

    dobrote i

    lepote

     

     

    i

     

     

    miroslav

    mandić jebe

    svima mater

    uspavanka

    suštinom

     

     

    i

     

     

    miroslav

    mandić jebe

    svima mater

    je lepota

    munje

     

     

    i

     

     

    miroslav

    mandić jebe

    svima mater

    je dobrota

    golotinje

     

     

    i

     

     

    miroslav

    mandić jebe

    svima mater

    je žrtvovanje

    za bolji svet

     

     

    i

     

     

    miroslav

    mandić jebe

    svima mater

    umetnost još

    nestvorena

     

     

    i

     

     

    miroslav

    mandić jebe

    svima mater je

    poslednje veliko

    umetničko delo

    dvadesetog

    veka

     

     

    i

     

     

    trideset

    osam godina kasnije

    30. septembra 2009. sam uz

    miroslav mandić jebe svima mater

    dopisao krenuti. sebe voditi sebi. genijem

    puta. genijem ruže. dete umetnosti 20. veka je

    umrlo za umetnost svih vekova. grom stvaranja

    miroslav mandić jebe svima mater je poslednje

    veliko delo koje je odnelo sve ljudske zločine

    i sve zločine umetnosti i preobrazilo se u

    bog miroslav mandić bog jeste

    svima mater

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    1971

    29. april 2021.

    26079. dan mog života

     

     

    1971

    početak

    četvrte sedmine

    od moje 22 do moje

    28 godine od 1971

    do 1977

     

     

    i

     

     

    autobogografija

    ponavlja moj život a

    ne seća ga se i zato

    se pevam stvaram

    hodam sad

     

     

    i

     

     

    biti

    pesnik

    znači pevati

    boga

     

     

    i

     

     

    biti

    umetnik

    znači stvarati

    boga

     

     

    i

     

     

    biti

    hodač

     znači biti

    muzika

    boga

     

     

    i

     

     

    ono što je

    počelo sredinom

    pedesetih se polako

    privodilo kraju

     

     

    i

     

     

    rokenrol

    pobuna mladih

    protiv konforizma

    svojih roditelja. pobuna

    protiv rata. kontrakultura

    seksualna revolucija

    su nestajali jer su

    njeni učesnici

    starili

     

     

    i

     

     

    globalno

    selo je bilo

    podeljeno na

    istok i zapad

     

     

    i

     

     

    ideali

    su nestajali

    pred zaposlenjima

    i osnivanjem 

    porodica

     

     

    i

     

     

    dolazilo je

    novo vreme

    vreme inžinjera

    informacija. vreme

    spektakla i reklama

    vreme bogaćenja i

    zabave. vreme

    postmoderne

    i pohlepe

     

     

    i

     

     

    vrline

    javne poroci

    tajni

     

     

    i

     

     

    laž 

    represija

    komfor

     

     

    i

     

     

    dolazilo

    je novo kakvo

    je oduvek

    i bilo

     

     

    i

     

     

    najpošteniji

    su nastavljali

    da žive svoje

    ideale i ostali

    su sami

     

     

    i

     

     

    bila mi

    je dvadeset

    druga 

     

     

    i

     

     

    trebalo

    mi je biti

    hrabar i

    čestit

     

     

    i

     

     

    u

    januaru

    1971. sam sa

    grupom kod bio

    učesnik prvog

    festa

     

     

    i

     

     

    odgledao 

    sam sve filmove

    na festivalu povremeno

    spavajući od umora za

    vreme projekcije

     

     

    i

     

     

    gledao sam

    trijumf volje leni

    rifenštajl i dokumentarac

    vudstok. bila su to dva događaja

    sa šestog kongresa nacističe partije

    nemačke od 5 do 10. septembra 1934

    na kome je prisustvoavalo oko 700 000

    pristalica i 35 godina kasnije festival

    vudstok od 15 do 18. avgusta 1969

    na kome je bilo oko 400 000

    hiljada mladih ljudi 

     

     

    i

     

     

    bio je

    to januar i

    početak 1971

    godine u kojoj su

    mi se dogodile

    stvari koje su

    me vinule u

    buduća

    čuda

     

     

    i

     

     

    dete iz

    patrijarha

    čarnojeviaća 19

    dečak sa podbare

    mladić iz novoga sada

    je sada dobijao ulogu na

    planeti zemlji o kojoj nije

    znao ništa ali ju je trebao

    prihvatiti i odigrati je

    pošteno i do

    kraja

     

     

    i

     

     

    dete

    uvek

    dete

     

     

    i

     

     

    dete

    zauvek

    bog

     

     

    i

     

     

    oko tribine

    mladih se okupila

    jedna grupa ljudi po

    žudnji za slobodom

    istinom umetnošću

    po žudnji za

    igrom

     

     

    i

     

     

    dogovorili smo

    se da se u januaru

    zovemo grupa januar a

    u februaru grupa februar

    pa dokle doguramo a

    dogurali smo samo 

    do januara i

    februara

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    zašto sam se odrekao 1970. godine i rada u grupi kod u slavu grupe kod

    28. april 2021.

    26078. dan mog života

     

     

    bila

    mi je već

    21 godina i

    trebalo

    je

     

     

    i

     

     

    slaviti

    ili prekinuti

    nestati i biti dostojan

    svih koji su dali život za

    svoju pesmu svoju umetnost

    i od kojih su živele sve pesme

    i sve umetnosti i koji su bili

    zaboravljeni od svih

    pesnika i svih

    umetnika

     

     

    i

     

     

    bile su to

    već tri sedmine

    mog života pred

    vratima četvrte

    sedmine

     

     

    i

     

     

    ludilo umetnosti

    u dvadeset prvoj me

    je spasilo od života ljudi

    i samoubistva. život je

    postao umetnost a

    umetnost pevanje

    pevanje bog

     

     

    i

     

     

    nije to bilo ludilo

    bila je to umetnost. nije

    to bila umetnost bila je to

    bujica zemljotres oluja buktinja

    sve je postalo umetnost energija

    jedan jedini kod osećajnosti

    bilo nas je četvoro voda

    zemlja vazduh vatra

     

     

    i

     

     

    nije više bilo

    povratka. toliko se

    usijalo da je čudo bilo

    u jeziku. umetnost je 

    u meni našla

    utočište

     

     

    i

     

     

    ja

    šok

    ja

     

     

    i

     

     

    samo

    veselo

    ždrebice

    moja

     

     

    i

     

     

    ne

    sećam se

    trenutka otkrića

    ja ni prvih radova

    sa rečju ja u

    dvadeset

    prvoj

     

     

    i

     

     

    tvoje

    otkriće ja

    sam bio ja

    bog

     

     

    i

     

     

    ne sećaš

    se ti ni kad si

    prvi put u svom

    životu za sebe rekao

    ja ali ja se sećam jer

    sam to rekao ja

    i bio ja

     

     

    i

     

     

    tek

    odrekao

    sam se mog

    rada u grupi kod

    u slavu grupe

    kod

     

     

    i

     

     

    odrekao

    sam se zbog

    jelena iako to

    nema ama baš

    nikakve veze

    sa jelenima

     

     

    i

     

     

    odrekao

    sam se zbog moje

    dvadeset jedne godine

    u kojima je bila sva snaga

    sveta snaga sa kojom nisam

    znao šta da radim. snaga

    kojoj ništa nije bilo

    dozvoljeno

     

     

    i

     

     

    odrekao sam se

    zbog čuda koja su mi

    se desila te godine. čuda

    prijateljstva. čuda umetnosti

    čuda proglašavanja. čuda

    hrabrosti. čuda odluka. čuda

    za koja tada nisam znao

    da već žive u meni

     

     

    i

     

     

    zato što

    sam ludo voleo

    članove grupe kod

    sa kojima sam doživeo

    i prve duboke napukline

    prijateljstva a nisam želeo

    da ih povredim snagom

    koja je buktila iz

    mene

     

     

    i

     

     

    zbog toga

    od proleća 1971

    nemam nikakve veze

    sa 1970. ni sa grupom

    kod niti sa onim što danas

    jeste grupa kod a ona je sad

    ono što ni onda nije bila a

    ono što je onda bila nije

    shvaćeno ni prihvaćeno

    kako tad tako ni

    sad

     

     

    i

     

    zbog toga

    sam se 2004

    godine kad sam

    stvorio umetnost 33

    odrekao prve godine

    bavljenja umetnošću

    da bih time 33 godine

    mog stvaralaštva od

    1971 do 2004 bile

    žive i zračile

    umetnost

    33

     

     

    i

     

     

    upravo

    otkrih da je

    umetnost 33

    večna umetnost

    umetnost

    bog

     

     

    i

     

     

    te 1970

    mi se otkrilo da

    treba da stvaram

    i pevam novo biće a

    ne umetnost i karijeru

    i da zbog toga treba 

    da krenem putem

    svog genija

     

     

    i

     

     

    put je

    genije

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

     

    divljenja

    27. april 2021.

    26077. dan mog života

     

     

    divljenja prema

    čudesnim ljudima

    čudesnim pesnicima i

    čudesnim umetnicima

    su me preobražavala

    i vodila dalje i dalje

     

     

    i

     

     

    preobražen

    sam se divio još

    više i tako u beskraj

    sve do onih kojima sam 

    se najviše divio najhrabrijima

    najradikalnijima onima koji

    su prekinuli da se bave

    umetnošću radi

    umetnosti

    same

     

     

    i

     

     

    divljenje

    a ne učenje 

    podavanje a

    ne znanje

     

     

    i

     

     

    te dve tri

    godine su oni

    kojima sam se

    divio bili lao ce

    u van gog

     

     

    i

     

    breson

    žan lik godar

    dušan stojanović

    andre bazen. klod

    šabrol. karl drajer 

    antonen arto. žan

    vigo. orson

    vels

     

     

    i

     

     

    gertruda

    stejn i ludvig

    vitgenštajn

     

     

    i

     

     

    volt vitmen

    vilijam karlos vilijams

    đorđe marković koder

    rajner marija rilke

    velimir hlebnjikov

     

     

    i

     

     

    lotreamon

    artur rembo

    georg trakl

     

     

    i

     

     

    želimir žilnik

    dušan makavejev

    branko vučićević

    lazar stojanović

    tom gotovac

     

     

    i

     

     

    endi vorhol

    džonas  mekas

    džon kasavetis

    džoe delasandro

    pjer klementi

    luis bunjuel

     

     

    i

     

     

    paul kle

    pit mondrian

    henri matis

     

     

    i

     

     

    mark rotko

    džekson polok

    kazimir maljevič

    marsel dišan

    žak vaše

     

     

    i

     

     

    gustav maler

    aleksandar skrjabin

    georg fridrih hendl

    antonio vivaldi

    džon kejdž 

     

     

    i

     

     

     

    goran trbuljak

    marko pogačnik

    taras kermnauer

    zvonko maković

    tomaž šalamun

     

     

    i

     

     

    piero manzoni

    anonimni umetnik 

    mikelanđelo pistoleto

    đovani anselmo

    karlo kolnagi

     

     

    i

     

     

    on kavara

    džozef košut

    roman opalka

    sol levit

     

     

    i

     

     

    klod mone

    valter demaria

    robert smithson

    donald džad

    ed rajnhard

     

     

    i

     

     

    ivan foht

    m. c. ešer

    radoslav putar

    dimitrije bašičević mangelos

    vladan radovanović

    vera horvat pintarić

    miksed medija

    viktor šklovski

    bora ćosić

    ilija savić

     

     

    i

     

     

    ješa denegri

    biljana tomić

    franci zagoričnik

    vujica rešin tucić

    sreten marić

    dara zličić

     

     

    i

     

     

    džoni keš

    džon lenon

    če gevara

    jan palah

     

     

    i

     

     

    džim morison

    dženis džoplin

    martin luter king

    džimi hendriks

     

     

    i

     

     

    gaston bašlar

    maršal makluan

    horhe luis borhes

    alen ginzberg

    johan krojf

     

     

    i

     

     

    suzan zontag

    ulrike majnhof

    gudrun enslin

     

     

    i

     

     

    jebeno lepe

    žene kao džin

    siberg. žana

    moro. stefan

    odran

     

     

    i

     

     

    jebeno dobri

    tipovi kao li marvin

    li marvin. li marvin i

    kasnije kristofor

    voken. hari din

    stenton 

     

     

    i

     

     

    čudesno

    moja dela su

    samo pepeo moje

    umetnosti iv

    klajn

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    svaku noć vraćanje kući sam

    26. april 2021.

    26076. dan mog života

     

     

    voleo sam

    tautologiju. isto

    istim. tautologija

    me je bogu

    približila

     

     

    i

     

     

    voleo sam

    anonimnost ona

    me je otvorila

    bogu

     

     

    i

     

     

    napisao

    sam tekst

    tri festivala

    i objavio u

    indeksu

     

     

    i

     

     

    bio je to

    moj prvi tekst a 

    važno za mene je bilo

    to što sam se u njemu od

    tri vrste festivala na kojima

    sam bio i tri vrste filma koje

    sam gledao opredelio za

    eksperimentalni film

    geff

     

     

    i

     

     

    poljima

    sam objavio

    prvih nekoliko

    pesama

     

     

    i

     

     

    uz pomoć

    prijatelja napravio

    predstavu

    tri tri

     

     

    i

     

     

    napravio

    film peđa film

    bez kamere nego

    samo sa peđom

    vraneševićem

    kao glumcem

     

     

    i

     

     

    bio na

    tjentištu skupu

    mladih stvaralaca

    jugoslavije

     

     

    i

     

     

    skinuo se

    go u predstavi

    karla kolnagija

     

     

    i

     

     

    još puno

    puno umetničkih

    događaja i ponašanja

    koje nisam beležio nego

    sam im se prepuštao

    da me stvaraju i

    menjaju

     

     

    i

     

     

    mirko

    radojičić me

    pozvao da budem

    član redacije

    indeksa

     

     

    i

     

     

    pisao o

    umetnosti

    goranu trbuljaku

    braci dimitrijeviću

    tomu gotovcu

    andergraund

    filmu

     

     

    i

     

     

    radikalnost

    je bila mera

    i senzibilitet

    umetnosti

     

     

    i

     

     

    kontrakultura

    sestrinstvo i bratstvo

    svetske mladeži u 

    odricanju od moći

    vlasti bogatstva

    komformizma

    kulture

     

     

    i

     

     

    više nisam

    živeo na podbari

    nego u novom sadu

    koji i nije bio novi sad

    nego centar svetske

    umetnosti

     

     

    i

     

     

    kao što

    je nekad moja

    soba bila univerzum

    mog boga pa posle moja

    ulica pa podbara sad je

    novi sad bio univerzum

    umetnosti grupe

    kod

     

     

    i

     

     

    ono što sam

    onda shvatio i čemu

    sam kasnije dao svoj život

    a sad o tome slobodno pevam

    to je da je sve baš onako kako

    ja kažem da jeste i ne samo to

    nego i to da je sve samo bog i

    da sam i ja zbog toga

    samo  bog

     

     

    i

     

     

    ti si

    upravo u

    autobogografiji

    boga

     

     

    i

     

     

    autobogografija

    je izvor za svačiju 

    autobiografiju

     

     

    i

     

     

    kad se bilo

    ko seti samog

    sebe on je

    autobiografija 

     

     

    i

     

     

    kad se bilo ko

    seti drugog ona je

    autobogografija 

     

     

    i

     

     

    ja

    sam

    sećanje na

    tebe bilo ko

    da si

    ti

     

     

    i

     

     

    jedna

    pička svih

    smo

     

     

    i

     

     

    jedan

    kurac svakog

    smo

     

     

    i

     

     

    eto

    kako 2021

    ponavljam

    1970

     

     

    i

     

     

    svaku

    noć vraćanje

    kući sam

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    grupi kod s ljubavlju

    24. april 2021.

    26074. dan mog života

     

     

    te 1970

    za mene je sve

    u svetu umetnosti

    i sve u istoriji umetnosti

    i sve u književnosti i istoriji

    književnosti i sve u filmu i

    začecima istorije filma

    vrhunilo i iskrilo u

    grupi kod

     

     

    i

     

     

    grupa kod

    za mene znači

    samo grupa

    kod

     

     

    i

     

     

    uživao sam

    u slobodanu u

    slavku u mirku a

    pogotovo u našem

    druženju i stvaranju

    zajedničkog identiteta

    ne biti za sebe nego

    se usaglasiti i biti

    za drugog

     

     

    i

     

     

    zajednički

    senzibilitet ne

    samo usaglašavanja

    jedno za drugog nego

    biti jedno saglasje

    saglasje jednog

    sa bogom

     

     

    i

     

     

    razgovarali

    smo mnogo o 

    poeziji umetnosti

    muzici filmu jeziku

    anarhiji o onima koji

    su nas oduševljavali

    od remboa do jipija

    od globalnog sela

    do teorije

    informacije

     

     

    i

     

     

    najvažniji mi

    je bio konceptualizam

    ta ideja da je za umetnost

    dovoljna samo ideja. sloboda

    da se bacim u ideju a

    ne u realizaciju

     

     

    i

     

     

    ne šta

    je umetnost

    nego ko je

    umetnost

     

     

    i

     

     

    ne šta 

    treba da se

    radi umetnošću

    nego kako ja

    treba da

    sam

    ja

     

     

    i

     

     

    ne kako

    da stvaram

    nego zašto da

    jesam stvaranje

    ne kako da pevam

    nego zašto da

    sam pesma

     

     

    i

     

     

    kako

    živeti ideale

    svih onih koji su

    idealima pevali

    i stvarali

     

     

    i

     

     

    sav

    sam se

    pretvorio u još

    nepostojeću

    umetnost

     

     

    i

     

     

    gertruda stejn 

    i njeno čudesno

    ruža je ruža

    je ruža

     

     

    i

     

     

    ludvig vitgenštajn

    i njegove čudesne poslednje

    reči recite im da sam proživeo

    jedan čudesan život

     

     

    i

     

     

    vilijem karlos vilijams

    i njegova čudesna poruka svojoj

    ženi koja je postala jedna od najlepših

    pesama samo da kažem uzeo sam

    šljive iz frižidera koje si verovatno

    čuvala za doručak oprosti mi

    bile su tako hladne

    i slatke

     

     

    i

     

     

    ed rajnhard

    i njegovo čudesno

    umetnost kao

    umetnost

     

     

    i

     

     

    đovani anselmo

    i njegovo čudesno

    delo ulazak u

    delo

     

     

    i

     

     

    mnogi mnogi

    drugi koji su svojim

    pevanjima i stvaranjima

    prelazili granice postojećeg

    i proširivali i produbljivali

    ne samo poimanje biti

    nego i samu

    bit

     

     

    i

     

     

    zaista

    umetnost se

    sa periferije kreće

    ka umetničkom

    centru 

     

     

    i

     

     

    kad

    umetnost

    dođe u umetnički

    centar ona se kao

    glavni tok širi ka

    svima ali je tad to

    već kultura a ne

    umetnost

     

     

    i

     

     

    večna umetnost

    otkrio sam to posle

    trideset četiri godine

    počinje iz centra boga

    i širi se u svako biće

    jer bog je perferija

    koja je nigde i

    centar koji je

    svugde

     

     

    i

     

     

    mnogo

    smo se i svađali

    razgovarajući jer smo

    bili pošteni jedni prema

    drugima i čedni za

    umetnost

     

     

    i

     

     

    tako je

    proletela ta

    1971. godina

    a sledela je

    1971

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

    grupa kod

    23. april 2021.

    26073. dan mog života

     

     

    bilo je

    to proleće

    1970

     

     

    i

     

     

    od mene

    zavisi sve pogotovu

    umetnost a pogotovo ako

    se oslobodim harizme. moju

    harizmu sam ugradio

    u harizmu grupe

    kod

     

     

    i

     

     

    postah

    član i jedan

    od osnivača

    grupe kod

     

     

    i

     

     

    pre

    nego što

    smo se osnovali

    osećala se simpatija i

    energija spajanja među

    nama i one su nas

    približavale jedno

    drugima

     

     

    i

     

     

    jedno veče

    kod slobodana

    tišme bilo nas je

    šestoro ili sedmoro

    birali smo ime za

    grupu i tako smo

    se imenom i

    osnovali

     

     

    i

     

     

    reč

    kod nas je

    preobrazila

    u grupu

    kod

     

     

    i

     

     

    od

    pojedinaca

    postasmo grupa

    umesto ličnih imena 

    u trenu postasmo

    kodovci

     

     

    i

     

     

    ovo

    je moja

    priča o grupi

    kod koja ne priča

    činjenice nego peva

    sjedinjenje spajanje i

    rađanju novog bića

    novog identiteta i

    umetnosti

    nove

     

     

    i

     

     

    grupa kod

    je u jednom

    trenu bila jedini

    tren umetnosti

    na planeti

    zemlji

     

     

    i

     

     

    koji je

    tren to bio

    to samo

    bog zna

     

     

    i

     

     

    sve

    što jeste

    u jednom

    trenu je

    sve

     

     

    i

     

     

    za mene

    grupa kod su

    mirko radojičić 

    slavko bogdanović

    miroslav mandić 

    slobodan tišma

    i bog

     

     

    i

     

     

    strela umetnosti

    koja se u kosmičkoj noći

    zapalila od brzine. sve što

    sam te godine od proleća 1970

    do proleća 1971. radio doživeo

    i stvorio pripada grupi kod. sve

    što sam kasnije čuo i pročitao

    o grupi kod ne odgovara mom

    osećanju. odrekao sam se

    grupe kod da bih

    joj bio odan

     

     

    i

     

     

    za

    mene je to

    bila godina

    grupe kod

     

     

    i

     

     

    grupa

    kod

    je

     

     

    ideja

     

     

    i

     

     

    celina

     

     

    i

     

     

    um

     

     

    i

     

     

    duh

     

     

    i

     

     

    sila

     

     

    i

     

     

    neposredno

     

     

    i

     

     

    velika umetnost

     

     

    i

     

     

    pobuna umetnošću i pobuna u umetnosti

     

     

    i

     

     

    bratstvo po umetnosti

     

     

    i

     

     

    sestrinstvo po zajedničkom senzibilitetu

     

     

    i

     

     

    život za umetnost i umetnost za život

     

     

    i

     

     

    samožrtvovanje

     

     

    i

     

     

    nematerijalno

     

     

    i

     

     

    neizgovorivo

     

     

    i

     

     

    nesaopštivo

     

     

    i

     

     

    iskorenjivanje

     

     

    i

     

     

    nebeleženje i nedokumentovanje

     

     

    i

     

     

    negrađenje

     

     

    i

     

     

    nevidljivo

     

     

    i

     

     

    krhko

     

     

    i

     

     

    nezaštićeno

     

     

    i

     

     

    tautologija

     

     

    i

     

     

    novi mediji

     

     

    i

     

     

    proglašavanje

     

     

    i

     

     

    muzika

     

     

    i

     

     

    mističko

     

     

    i

     

     

    božansko

     

     

    i

     

     

    ludičko

     

     

    i

     

     

    jezik

     

     

    i

     

     

    umetnost umetnosti 

     

     

    i

     

     

    umetnost pesme i pesma umetnosti

     

     

    i

     

     

    beskorisno i bezvlasničko i besplatno

     

     

    i

     

     

    anarhija

     

     

    i

     

     

    hrabrost umetnosti i hrabrost u umetnosti

     

     

    i

     

     

    radikalna volja

     

     

    i

     

     

    otkrovenje ja umetnosti i otkriće ja u umetnosti

     

     

    i

     

     

    umetnost još nepostojeće umetnosti

     

     

    i

     

     

    umetnost je

    ne samo ono što ja

    kažem da je umetnost

    nego je umetnost ono

    što ja jesam a ja

    jesam bog

     

     

    i

     

     

    bog

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    slobodan tišma

    22. april 2021.

    26072. dan mog života

     

     

    nekoliko

    meseci sam se

    već javljao na ulici

    novosadskim pesnicima

    iako se nismo poznavali

    nego se samo viđali na

    tribini a među njima

    i slobodanu

    tišmi

     

     

    i

     

     

    ali

    gle čuda

    jedno veče

    sam skoro celu

    noć pričao sa

    tišmom

     

     

    i

     

     

    slobodan

    tišma je bio

    tri godine stariji

    već nežni pesnik 

    sedeli smo u buci

    disko kluba. prožimali

    se sudbinama. bio

    sam srećan kao

    vlat trave

    na kiši

     

     

    i

     

     

    oh kako je

    bio divan taj prvi

    susret sa slobodanom

    bilo je kao uživanje u gromu

    sedeli smo u podrumu tribine

    i pričali nekoliko sati. onda smo

    izišli u noć i ja sam ga pratio do

    njegovog stana u fruškogorskoj

    31 pa se pred jutro vraćao sa

    limana na podbaru srećan

    kao princ ljubavi

     

     

    i

     

     

    prijateljstvo je

    glad čednog srca

    strast slaganja

    žeđ uma

     

     

    i

     

     

    prijateljstvom

    započinje život kao

    život. ja sam roman o

    prijateljstvu. majstorstvo

    bez majstorstva. plava

    krv i maženje

     muzikom

     

     

    i

     

     

    sve češće

    sam se viđao sa

    slobodanom a uskoro

    sam počeo da odlazim

    kod njega na liman u

    fruškogorsku 31 na

    četvrtom spratu

     

     

    i

     

     

    slobodan je

    živeo sa majkom

    tetka nadom ocem

    čika ivanom i mlađom

    sestrom natašom u

    svojoj sobi koja je

    bila odmah do

    ulaznih vrata

     

     

    i

     

     

    tu je bio

    gramofon i

    ploče bolje reći

    tu je živela

    muzika

     

     

    i

     

     

    gustav maler

    klaudio monteverdi

    georg fridrih hendl

    pink flojdi

     

     

    i

     

     

    uživao sam

    u svakom susretu

    sa slobodanom

    i muzikom 

     

     

    i

     

     

    muzikom

    razgovora

    muzikom

    slaganja

     

     

    i

     

     

    priča o

    slobodanu

    je pesma o

    pesmi

     

     

    i

     

     

    posle nekoliko

    meseci na tribini 

    judita šalgo me je

    poslala u zagreb

    na geff čuveni

    festival filma

     

     

    i

     

     

    festival

    antifilma i

    eksperimentalnog

    filma pod naslovom

    seksualnost kao

    mogućnost za novi

    humanizam

     

     

    i

     

     

    pol morisij

    endi vorhol

    džoe delasandro

    kerol šneman

    katalin ladik

     

     

    i

     

     

    dušan 

    stojanović koji je

    sa dostojanstvom

    i ozbiljnošću tumačio i

    branio sve otkačenosti

    koji smo videli na

    festivalu

     

     

    i

     

     

    to

    što sam

    doživeo na geff-u

    me je oslobodilo

    i otkačilo

     

     

    i

     

     

    poznanstvo

    u novom sadu

    sa mojim slavkom

    bogdanovićem i

    mojim mirkom

    radojičićem

     

     

    i

     

     

    judita šalgo

    bogdanka i dejan

    poznanović. vujica

    rešin tucić. branko

    andrić andrla 

    kiš ferenc

     

     

    i

     

     

    lazar stojanović

    tom gotovac i grupa

    oho i grupa penzioner

    tihomir stančić

     

     

    i

     

     

    umetnost me

    je ozarila. doživeo 

    sam je u jednom

    trenutku

     

     

    i

     

     

    odmah

    sam nestao

    i odmah sam

    bio umetnost

    sama

     

     

    i

     

     

    nestao i

    postao ne da bih

    stvarao umetnost

    nego da bih bio

    umetnost

    sama

     

     

    i

     

     

    amin

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    judita šalgo dušan stojanović i ljubica kosovac

    21. april 2021.

    26071. dan mog života

     

     

    dok sam 

    još bio sa nenom

    jednom nedeljno sam

    odlazio na tribinu mladih na

    ciklus mladih novosadskih

    pesnika među kojima su

    bili i janez kocijančić i

    slobodan tišma

     

     

    i

     

     

    sve sam

    te pesnike već

    čitao u časopisima a

    za to veče bih se malo

    bolje pripremio baš za tog

    pesnika i onda bih o

    njemu govorio iz

    publike

     

     

    i

     

     

    nisam

    još bio pesnik

    ali sam želeo da

    afirmišem njihovo

    pevanje pa sam im

    analizirao pesme

    kako sam znao

    i umeo

     

     

    i

     

     

    judita šalgo

    glavna urednica

    tribine mladih mi je

    posle jedne takve večeri

    sa pesnicima prišla i rekla

    vidim da se stalno javljaš pa

    te pozivam da dođeš sutra

    kod mene u kancelariju da

    popričamo i vidimo šta bi

    ti mogao raditi na

    tribini mladih

     

     

    i

     

     

    bilo je kao

    kad sam iz slavije

    prelazio u vojvodinu a

    kao da sam prelazio

    real madrid

     

     

    i

     

     

    malo je

    potrebno

    da se svet

    promeni

     

     

    i

     

     

    postao sam

    honorarni urednik

    za film i svakog dana

    bio sa drugim mladim

    urednicima i učestvovao

    u pravljenju programa

    koje sam nekad kao

    podbarac samo

    posećivao 

     

     

    i

     

     

    kasnije

    sam jedno

    vreme i živeo

    tribini mladih

    u sobi iza

    pozorišne

    sale

     

     

    i

     

     

    birao sam

    umetničke filmove 

    koji bi se onda jednom

    nedeljno puštali u tribini

    donosio sam filmove iz

    beogradske kinoteke

    odlazio u štampariju

    na štampanje

    plakata 

     

     

    i

     

     

    pre

    projekcije

    bih rekao neke

    osnovne informacije

    o filmu a posle filma

    vodio razgovor o

    filmu koji smo

    gledali

     

     

    i

     

     

    pored

    izbora filmova

    dovodio sam i ljude

    koji bi govorili o filmovima

    lazara stojanovića. bogdana

    tirnanića. marka babca. slobodana

    novakovića. bogdana kalafatovića

    ranka munitića. ante peterlića

    hrvoja turkovića. dragomira

    zupanca. božidara

    zečevića 

     

     

    i

     

     

    bilo mi

    je divno da

    upoznam uživo

    sve te pametne

    ljude kao i pisce

    pesnike slikare

    filozofe koji su

    dolazili da

    predaju na

    tribinu

     

     

    i

     

     

    bilo je

    to živo znanje

    koje sam upijao za

    razliku od mrtvog

    školskog znanja

    na fakultetu

     

     

    i

     

     

    dušan

    stojanović je

    najimpresivnija

    teoretičarska

    figura mog

    života

     

     

    i

     

     

    dušan je

    govorio zvonkim

    bodrim glasom kojim 

    je bio uzbudljiviji od

    filmova o kojima

    je govorio

     

     

    i

     

     

    govorio

    je jasno a ko

    jasno govori

    pesma je

     

     

    i

     

     

    unosio je

    ljubav u ono

    što govori 

     

     

    i

     

     

    bio je

    otvoren za

    najnovije filmove 

    medije teorije ideje

    oberučke je prihvatao

    hrabri svet mladih i

    svet mladost

    filma

     

     

    i

     

     

    od

    dušana

    sam naučio

    da mišljenjem

    afirmišem i

    pevam

     

     

    i

     

     

    od

    dušana

    stojanovića

    sam zavoleo

    teoriju koja misli

    sebe ali pre nego

    što sebe počne

    misliti počne

    ljubiti

     

     

    i

     

     

    teo

    rija

    bog

     

     

    i

     

     

    tih meseci

    je umro moj

    večni drug

    ljubica

     

     

    i

     

     

    ljubice

    kosovac ti si

    dečavojčica

    moja

     

     

    i

     

     

    ljubice

    drugarice

    moja ti i ovog

    trena živiš u

    mom srcu

    zauvek

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

    nena

    20. april 2021.

    26070. dan mog života

     

     

    u dvadesetoj

    sam upoznao ženu

    u krevetu. prvi put čuo

    da mi neko kaže volim te

    kad me je posle dva meseca

    ta žena ostavila od bola

    sam vrištao ulicama

    zrenjanina

     

     

    i

     

     

    nena je

    bila lepa mlada

    žena. pet šest godina

    starija od mene. živela

    je sa dvogodišnjom

    ćerkicom jasnom

    kao podstanar

     

     

    i

     

     

    zavoleo

    sam ih

    obe

     

     

    i

     

     

    upoznala

    nas je stojanka

    sa namerom da se

    približimo jedno drugom

    i nena i ja smo počeli da

    se družimo i uskoro smo

    prvi put vodili ljubav u

    filipa višnjića 49

    napodbari

     

     

    i

     

     

    bilo je

    prelepo to

    prvo jebanje

    jebanje je bilo i

    ostalo najveće

    čudo mog

    života

     

     

    i

     

     

    posle neninog

    posla smo se viđali sve

    češće. nena je ponekad

    prespavala u mojoj hladnoj

    sobici i tada nisam mogao da

    se načudim čudu jebanja

    niti sam mogao da ga

    se zasitim

     

     

    i

     

     

    biti

    golim

    telom pored

    drugog mekog

    toplog tela. ulaziti

    telom u drugo telo

    i primati drugo

    telo u sebe

    oh bože

    bog

    si

     

     

    i

     

     

    sve

    sam se više

    zaljubljivao u nenu

    a kad je u rano jutro

    pred odlazak na posao

    navlačila svoje najlon

    čarape na butine

    video sam najlepšu

    sliku na svetu

    zauvek

     

     

    i

     

     

    odlazio sam

    na fakultet. čitao

    sve bolje knjige. gledao

    sve bolje filmove. odlazio

    na tribine po gradu

    i bio sa nenom

     

     

    i

     

     

    za praznik 

    29. novembar

    sa nenom i njenom

    ćerkom jasnom u naručju

    sam otišao u posetu njenom

    bratu nenadu i njegovoj ženi

    u zrenjanin u kuću njenog

    oca u kojoj je i nena

    odrasla

     

     

    i

     

     

    osećao sam

    se kao muškarac

    sa ženom i detetom

    spavali smo svo troje

    u krevetu a sreća je

    blago kovitlala

    u vazduhu

     

     

    i

     

     

    kad je sutra

    kod neninog brata

    kome sam za taj jedan

    dan postao drag došao

    njegov prijatelj nena je sa

    njim porazgovarala nasamo

    i došla kod mene i rekla

    mi ja ću se udati

    za njega

     

     

    i

     

     

    zašto

    kako

    jebote

     

     

    i

     

     

    noću sam 

    izašao kroz prozor

    i otišao na zrenjaninsku

    železničku stanicu i spavao

    na hladnoj klupi do prvog

    jutarnjeg voza za

    novi sad

     

     

    i

     

     

    otišao

    sam kod kaje u

    patrijarha čarnojevića 19

    slomljen od bola. kaja nije

    baš mnogo saosećala sa

    mnom jer mi je rekla znala

    sam a i inače nije bila

    za neninu i moju

    vezu

     

     

    i

     

     

    tog popodneva

    sam iz očaja ponovo

    otišao u zrenjanin a na

    novosadskoj stanici sam

    dok sam čekao voz popio

    ljutu rakiju za šankom

    kao pravi muškarac

    paćenik

     

     

    i

     

     

    na snežnim

    zrenjaninskim

    ulicama sam u

    jednom trenutku

    počeo da vrištim

    od ljubavnog

    bola za

    nenom

     

     

    i

     

     

    nena se

    posle praznika

    vratila neudata ali

    mi više nismo

    bili zajedno

     

     

    i

     

     

    ponekad

    bih je nazvao

    telefonom

     

     

    i

     

     

    ništa

     

     

    i

     

     

    posle

    šest godina u

    tom zrenjaninskom

    stanu nenin brat je

    nenad ubio dve

    devojke

     

     

    i

     

     

    posle

    dvadeset tri

    godine dok sam bio

    na ruži lutanja nena me ja

    nazvala telefonom i ja samje

    posetio u njenom stanu u kome

    je živela sa devetnaestogodišnjim

    sinom nenadom. vodili smo još

    jednom ljubav. vodili smo je

    nežno jer naša ljubav je

    kao i svako vođenje

    ljubavi nežnost

    za boga

     

     

    i

     

     

    kad sam

    nenu pitao šta je

    to bilo tada kad mi

    je usred najveće naše 

    ljubavi rekla da će se udati

    za drugog ona je rekla

    da ne zna a i de se

    ne seća

     

     

    i

     

     

    nenada

    neninog sina

    sam zavoleo i

    sa njim sam se

    družio umesto

    sa njegovom

    majkom

     

     

    i

     

     

    kasnije

    kad sam jednom

    prilikom aleksandru

    tišmi ispričao moj roman

    sa nenom aleksandar mi

    je rekao pa vi već

    imate gotov

    roman

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    festival fakultet podstanar

    19. april 2021.

    26069. dan mog života

     

     

    odlučio sam

    da posle festivala

    dokumentarnog filma

    odem tog leta na

    festival igranog

    filma u puli

     

     

    i

     

     

    obrad mi

    je napravio

    pedesetak tanjira

    koje sam islikao i mislio

    da ću ih prodati u puli i tako

    imati novac da boravim

    desetak dana na

    festivalu

     

     

    i

     

     

    krenuo sam

    stopom na festival

    sa preteškim kuferom

    punim tanjira

     

     

    i

     

     

    prvu noć sam

     prespavao negde 

    na pola puta autoputa

    beograd-zagreb. probudila

    me je rana jutarnja rosa i 

    komarci koji su me

    izujedali

     

     

    i

     

     

    dok

    sam ja

    stopirao do

    pule prvi čovek

    nil armstrong je

    sleteo na

    mesec

     

     

    i

     

     

    u puli sam

    sreo jednog mladića

    iz novog sada koji mi

    je ponudio da spavam

    u vreći kod njega u

    iznajmljenoj sobi

     

     

    i

     

     

    imao sam

    novca samo za hleb

    i sladoled svakog dana tako

    da nisam morao prodavati

    tanjire a i kad sam ih jednog

    dana odneo na neki mali

    zidić da ih prodajem bilo

    me je jako sramota

    i sve sam ih tu

    i ostavio

     

     

    i

     

     

    odgledao

    sam sve filmove

    pročitao sve biltene

    muvao se u nepoznatom

    mi svetu filmadžija i bio na

    svim konferencijama

    o filmovima

     

     

    i

     

     

    hteo sam 

    da ostanem i na

    poslednjoj konferenciji 

    koja se održavala posle

    festivala pa sam tu noć

    prespavao na klupama i

    ujutru doručkovao neke

    bačene sendviče iz

    korpe za otpatke

     

     

    i

     

     

    posle podne

    kad se konferencija 

    završila krenuo sam na

    stop po jako sunčanom

    danu. izgladneo kupio sam

    pola kila svežeg hleba i

    pojeo ga u slast

    stopirajući na 

    izlasku iz

    pule

     

     

    i

     

     

    ubrzo mi je

    stao jedan mercedes

    sa ljubaznim čovekom

    iz zagreba sa kojim sam 

    lepo pričao ali mi je na

    krivinama iznad rijeke

    od onih sendviča i

    toplog hleba

    pozlilo

     

     

    i

     

     

    zamolio

    sam čoveka da

    mi stane da izađem

    iz kola i povratim i čovek

    je stao i strpljivo me sačekao

    i tako mi je još dva puta stajao

    pomislio sam da sam se otrovao

    i da to više nikad neću raditi. izvinio

    sam se čoveku što ću zaspati malo

    jer sam bio totalno iscrpljen. posle

    se samo sećam da me je čovek

    prodrmao i rekao u

    zagrebu smo

     

     

    i

     

     

    izašao sam

    iz kola oporavljen

    bila je noć i pomislio

    sam ma opet ću

    to isto raditi

     

     

    i

     

     

    noć sam

    prespavao u

    nekom jarku

    na izlasku iz

    zagreba

     

     

    i

     

     

    tako sam

    se učio filmu

    i to u filmu koji

    sam i sam

    bio

     

     

    i

     

     

    na

    jesen sam

    se teškom mukom

    upisao na jugoslovensku

    književnost i tu sam upoznao

    čedu drču. veru vasilić. mirjanu

    stefanović. mišu živanovića

    vladimira kopicla. radmilu

    gikić. anu raković

     

     

    i

     

     

    najviše sam

    voleo da na fakultetu

    slušam neko predavanje

    u toploj učionici i na malim

    papirićima crtam neke 

    šarolike šare

     

     

    i

     

     

    iako neživotan

    stalno sam želeo

    da se upustim u život

    i tako sam se te jeseni

    kao podstanar preselio

    u jednu malu sobu u

    karađorđevoj ulici

    salajci

     

     

    i

     

     

    spavao sam na

    postelji od ljuštike

    soba se nije grejala

    ali je važno da mi je

    kredenac bio pun

    dobrih knjiga koje

    sam sakupio

     

     

    i

     

     

    uskoro

    sam upoznao

    nenu

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    pitač i lončar

    17. april 2021.

    26067. dan mog života

     

     

    u toku

    dana bih bio u

    biblioteci na radničkom

    univerzitetu a uveče bih

    odlazio u bioskop ili

    na neke večernje

    tribine

     

     

    i

     

     

    obično su

    se predavanja

    na tribinama završavala

    pitanjem voditelja da li ima

    neko nešto da pita predavača i

    skoro uvek bi nastala neprijatna

    tišina jer niko ništa nije pitao i

    zbog toga sam se stideo a i

    bilo me je žao predavača

    jer niko nije imao ama

    baš ništa da ga

    pita

     

     

    i

     

     

    ja sam

    progovorio

    podizao ruku

    ustajao i pitao

    ma aman

    bre

     

     

    i

     

     

    ta pitanja

    ma aman bre

    su me ohrabrila

    naučila da pitam i

    otkrila mi da pitanja

    ogoljuju još više

    nego odgovori

     

    i

     

     

    povratka

    nije bilo jer

    sam se ogolio i

    to aman bre pred

    nepoznatima i to

    na otvorenoj

    sceni uma

     

     

    i

     

     

    vraćao 

    sam se kući

    sam. ushićen i

    postiđen jer sam

    se već go još

    i ogolio 

     

     

    i

     

     

    u martu

    sam otišao na

    martovski festival

    dokumentarnog

    filma u 

    beogradu

     

     

    i

     

     

    bio

    sam uzbuđen

    gledanjem mnogo

    filmova odjednom i

    reakcijom filmadžija

    na dokumentarne

    filmove 

     

     

    i

     

     

    posle bivanja

    u mojoj porodici. pa

    sa ljudima moje ulice. pa

    ljudima sa podbare. pa sa

    decom u obdaništu. pa decom

    u školi. devojčicama i dečacima u

    višim razredima. pa sa fudbalerima

    pa sa nepoznatim ljudima na

    javnim predavanjima sada

    sam bivao i upoznavao

    se sa filmadžijama 

    bivajući i sam

    filmadžija

     

     

    i

     

     

    trebalo je

    biti sam ali je

    trebalo biti i

    deo grupe

     

     

    i

     

     

    ako

    ništa dugo

    makar dupe

    grupe

     

     

    i

     

     

    patrijarha

    čarnojevića 27 se

    iz okoline pirota u čika

    dušinu kuću u dvorištu

    doselio lončar obrad

    tasić sa ženom

    novkom

     

     

    i

     

     

    počeo sam

    da odlazim kod

    obrada i da mu

    pomažem

     

     

    i

     

     

    bio sam

    oduševljen lakoćom

    kojom je obrad oblikovao

    glinu koja se vrtela u

    njegovim majstorskim

    šakama

     

     

    i

     

     

    sam sam

    se tome malo

    učio i nisam daleko

    dogurao osim toga što

    sam naučio da je najteže

    a i najvažnije prvo glinu

    centrirati na točku koji

    se harmonično 

    vrti

     

     

    i

     

     

    ja sam

    se ipak već

    suviše upustio

    u teoriju da bih

    se pustio u

    zanat

     

     

    i

     

     

    sa obradom

    sam odlazio u rana

    jutra da kopamo glinu

    i utovaramo je u njegov

    kombi i istovarimo

    je u njegovo

    dvorište

     

     

    i

     

     

    sledeći

    dan bi odlazili

    da kopamo crnu

    zemlju i istovarimo

    je pored gomile

    gline

     

     

    i

     

     

    zalivali

    smo te gomle

    gline i crne zemlje

    vodom i pokrivali ih

    najlonima dok jednog

    dana ne bi pravili tortu

    od gline i crne

    zemlje

     

     

    i

     

     

    ređali smo

    jedan red gline pa

    jedan red crne zemlje

    pa smo ih onda drvenim

    maljevima udarali da se

    one sabiju i spoje

    u jedno

     

     

    i

     

     

    onda smo 

    iz te zemljane torte

    lopatama odvajali grumene

    koje smo sabijali udarajući ih

    u zemlju i na rukama ih

    odnosili u radionucu

     

     

    i

     

     

    ti grumeni

    su bile teški po

    dvadesetak kila i onda

    bi takvih pedesetak poređali

    jedno na drugo i pokrili ih najlonom

    i tako bi obrad imao glinu u radionici

    za nedeju dana a ja bih svakog jutra

    te grumene mesio i kad bih ih dobro

    izmesio pretvarao u stotinak lopti

    od kojih je onda obrad tog

    dana napravio stotinak

    saksija tacni vaza

    posuda

     

     

    i

     

     

    obrad ih

    je ređao na

    daske koje smo

    iznosili na dvorište

    da se nekoliko

    dana suše

     

     

    i

     

     

    sušile su

    se desetak dana

    i onda bi ih jednom

    mesečno slagali u peć

    koju je obrad izgradio

    u zadnjem dvorištu

     

     

    i

     

     

    glina se

    pekla dan i noć

    pa se onda nekoliko

    dana hladila i kad bi se

    ohladila vadili smo pečenu

    lončariju koju je novka posle

    prodavala na ribljoj pijaci a

    ponekad i ja na futoškoj

    pijaci ili na nekoj pijaci

    u nekom selu u

    okolini novog

    sada

     

     

    i

     

     

    od obrada

    i lončarskog

    zanata sam naučio

    koliko košta bilo

    šta što košta

     

     

    i

     

     

    koliko

    košta zanat

    milomirov

     

     

    i

     

     

    koliko

    košta let na

    mesec a koliko

    još više košta

    sve ono što je

    besplatno

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    umetnost i prvo jebanje

    16. april 2021.

    26066. dan mog života

     

     

    na

    poslednjem

    spratu radničkog

    univerziteta je bila

    biblioteka sa

    čitaonicom

     

     

    i

     

     

    tu sam

    pročitao tao

    te đing lao cea i

    istoriju umetnosti 

    džonsonovu

     

     

    i

     

     

    lao ce

    mi je polomio

    mozak i prefinio

    do prolećnih

    lahora

     

     

    i

     

     

    čitanje i

    listanje istorije

    umetnosti i ponovna

    gledanja fotografija slika su

    me otvorili novoj osećajnosti

    i meni do tada nepoznatim

    nivoima i doživljajima

    lepote umetnosti

     

     

     i

     

     

     

    detinjstvu

    sam mislio da je

    umetnost realistična i

    da liči na prirodu i čoveka

    u dečaštvu sam upoznao

    umetnost kao proces u filmu

    a sad sam naučio da je

    umetnost  i nadrealna

    i apstraktna i

    umna

     

     

    i

     

     

    svideo mi

    se žan arp i

    njegovi oblici

    hans hartung i

    njegovi potezi

     

     

    i

     

     

    sve više

    sam video

    da život liči na

    umetnost a ne da

    umetnost liči

    na život

     

     

    i

     

     

    u barici

    vode na 

    asfaltu sam

     video oblik

    žan arpa

     

     

    i

     

     

    u boji

    okrečenog

    zida bih video matisa

    psu na ulici đakoma

    bala sam video preplićuće

    korake ljudi na ulicama

    umetnosti a ne više

    na ulicama

    života

     

     

    i

     

     

    počeo sam

    da prepoznajem

    sezana monea rusoa

    mondrijana munka klea

    gogena modiljanija 

    poloka

     

     

    i

     

     

    impresionizam

    mi je bio lep. poentilizam

    čudesan. fovizam sam upio

    preko površine i boje a

    kubizam preko

    agresivnosti

     

     

    i

     

     

    van gog me

    je uzbuđivao

    svojim slikama a

    još više svojom

    dušom

     

     

    i

     

     

    upoznao

    sam dadaizam

    rusku avangardu

    italijanski futurizam

    ekspresionizam

    maljeviča dišana

     

     

    i

     

     

    voleo sam da

    idem u knjižare i da

    prelistavam knjige i

    pamtim naslove

    i autore

     

     

    i

     

     

    filmovi sa

    glumcima rediteljima i

    teoretičarima filma. umetnost

    sa umetnicima i teoretičarima

    umetnosti. književnost sa piscima

    pesnicima i teoretičarima književnosti

    filozofija sa filozofima i istorijama

    filozofije. i na rubu interesovanja

    psihologija sociologija

    i aktuelni fenomeni

     

     

    i

     

     

    počeo sam

    da kupujem i

    skupljam

    knjige

     

     

    i

     

     

    jan palah

    je sebe spalio

    a šta ja treba

    da činim 

     

     

    i

     

     

    družio sam

    se sa devojkama

    ponekad bih se sa

    njima grlio ljubio vatao

    ali ni sa jednom se

    nisam jebao 

     

     

    i

     

     

    jebanje je

    bilo nepoznato

    nedostižno i

    sveto

     

     

    i

     

     

    kao što je

    između mene i

    prvog poljubca bio

    bezdan koji je trebalo

    preleteti sad je između

    mene i prvog jebanja

    bilo nebo kojim

    je trebalo

    leteti

     

     

    i

     

     

    na moj devetnaesti

    rođendan smo u jednom

    trenutku napaljeni jedno na

    drugo drena koja je bila pet šest

    godina starija od mene i ja otišli do

    njene podstanarske sobice i skoro

    se ni neskinuvši počeli da se

    jebemo iako ne znam ni

    da li sam ušao u nju

    ali sam svršio

     

     

    i

     

     

    dreno

    moja više se

    nismo jebali ali

    to moje prvi put

    sa tobom od

    tebe čini

    sveticu

     

     

    i

     

     

    gubljenjem

    nevinosti u 19

    krenuo sam ka

    čednosti

     

     

    i

     

     

    čednosti

    ti si odanost

    boga

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

    devetnaestogodišnjak

    15. april 2021.

    26065. dan mog života

     

     

    dok

    sam bio na

    fudbalskom turniru

    u napulju i sa terase

    hotela crtao vezuv u

    svetu se dogodila

    pobuna mladih

    maj 1968

     

     

    i

     

     

    na jesen sam

    upisao poljoprivredni

    fakultet da bih odložio

    vojsku i da bih se pripremio

    za studije književnosti

    sledeće godine

     

     

    i

     

     

    igrao

    sam fudbal

    ponovo u slaviji

    ali samo do zime

    i tada sam prestao

    sa fudbalom

     

     

    i

     

     

    bio sam

    dobro dete

    kasnije dobar

    učenik. dobar dečak

    i dobar mladić a 

    sad sam ostao

    sam

     

     

    i

     

     

    sam

    van sistema

    sam sa svojim

    idealima zanosima

    seksualnošću

    lenjošću

     

     

    i

     

     

    sam

    sa verom

    u kosmičku

    dobrotu za

    sve

     

     

     

     

     

    bio

    sam u velikoj

    opasnosti ali to

    znam tek

    sada

     

     

    i

     

     

    umetnost je

    uletela u mene

    i u meni radila

    svoj posao

    menjala

    me

     

     

    i

     

     

     

    lepota me

    je spašavala

    od onog života

    od koga se živi

    na koji su me 

    svi upućivali

     

     

    i

     

     

    samotna

    vraćanja kući i

    ona sad već čuvena

    pišanja kad bih ušao

    u moju parijarha

    čarnojevića

    ulicu

     

     

    i

     

     

    otkačiti

    se to je bila i

    hrabrost i smisao

    biti samo

    zvuk

     

     

    i

     

     

    obeležiti

    se. biti meta

    svetu

     

     

    i

     

     

    pisao sam

    pesme. nisam više

    nosio sportsku odeću

    ređe sam se brijao

    puštao kosu

     

     

    i

     

     

    počeo sam da

    osećam nerazumski

    bez logike. da slušam

    ozbiljnu muziku iako smo

    je u detinjstvu gasili na

    radiju. mnogo sam se

    lakše upuštao u

    nepoznato

     

     

    i

     

     

    bez

    otkačinjanja

    osećanja bi mi se

    ugušila u poželjnoj

    osrednjosti

     

     

    i

     

     

    voleo sam

    da uđem u

    mlečni restoran

    i pokupim otpatke

    sa stola i u slast

    ih pojedem

     

     

    i

     

     

    filmovi

    su me otvarali

    pesništvu. pesnik

    novom slikaru

    slikar novom

    filozofu

     

     

    i

     

     

    bio sam

    gladan novog

    otkačinjao sam

    se od porodičnog

    školskog sportskog

    konvencionalnog

    generacijskog

    uspešnog

     

     

    i

     

     

    otkačiti

    se ali nikad

    ne biti u blizini

    otkačenih

     

     

    i

     

     

    uživao sam

    u muzici. šumu kiše

    huku vetra. ljudskom glasu

    licima. crtežima. slikama. putu

    tekstu. ženskom telu. mirisima

    godišnjih doba. mirisu zemlje

    vode. vazduha. kiše. snega

    pokošene trave. seksu

    u koži posle kupanja 

    teglenjima 

    jeziku

     

     

    i

     

     

    sva 

    čula su me

    otvarala bezčulnoj

    duši a bezčulna duša

    mi se podavala

    bezdušnom

    duhu

     

     

    i

     

     

    krenuo

    sam na put

    iako puta nije

    bilo. na put u

    nepoznato a

    ne put u

    život

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    cakati loptu po ceo dan božiji

    14. april 2021.

    26064. dan mog života

     

     

    na kraju

    godine sam uradio

    diplomski iz mostova i

    na taj način završio sa

    inžinjerstvom i građenjem

    iako tada nisam znao da

    sam već započeo sa

    stvaranjem još

    nestvorenih

    mostova

     

     

    i

     

     

    most

    je vrsta

    puta

     

     

    i

     

     

    sa igračima

    do 23 godine sam

    bio na turniru

    u napulju

     

     

    i

     

     

    posle turnira

    sam vratio opremu

    sa torbom vojvodine

    i više se nikad nisam

    vratio na stadion

    vojvodine

     

     

    i

     

     

    završio 

    sam sa školom

    i fudbalom

     

     

    i

     

     

    od fudbala

    mi je najviše

    ostala lopta

    lepota lopte

     

     

    i

     

     

    lepota

    lopte je

    suština

    lepote

     

     

    i

     

     

    lopta

    u kojoj je

    vazduh

     

     

    i

     

     

    krug i

    lopta su 

    savršeni

    bog

     

     

    i

     

     

    fudbal se

    igra stopalima

    koja su najudaljenija

    od glave a kontrolišu

    loptu među nogama

    što razvija vijuge

    u mozgu

     

     

    i

     

     

    stopale

    kojima sam trčao

    i baratao loptom sam

    zamenio stopalama koja

    pevaju stvaraju hodaju

    lepotu stvorenu

    bogom

     

     

    i

     

     

    od fudbala

    kao igre sam

    još više voleo

    fer plej u igri

     

     

    i

     

     

    poštenom

    igrom se prelazi

    na više nivoe

    igre

     

     

    i

     

     

    fer plej

    je igra najvišeg

    kosmičkog

    reda

     

     

    i

     

     

    još osećam 

    lepotu dodavanja

    lepotu dugih lopti koje

    meko padnu pred noge

    mom navalnom

    igraču

     

     

    i

     

     

    fudbal

    me je otvorio

    za igru

     

     

    i

     

     

    uživao

    sam u kopačkama

    i štucnama a kostobrane

    nisam nikad nosio. faulove

    sam retko pravio. uživao

    sam da imam pregled

    igre i da igra

    teče

     

     

    i

     

     

    ako mi

    noge nisu bile

    krute a krutile su se

    od uzbuđenja i

    važnosti onda sam

    bio jedno sa

    loptom

     

     

    i

     

     

    kaja

    me nikad

    nije videla

    kako igram

    fudbal

     

     

    i

     

     

    voleo sam

    mnoge fudbalere

    ali pre svega pelea

    šekularca. bobi čarltona

    džajića. aćimovića. skoblara

    necera. krojfa. prosinečkog

    zidana i najčudesnijeg

    od svih mesija

     

     

    i

     

     

    najviše 

    sam uživao u

    fudbalu ajaksa

    barselone

     

    i

     

     

    udariti loptu

    punom. spoljnom

    unutrašnjom. felšom

    petom. kolenom. špicom

    glavom. uštopovati je

     stopalom butinom grudima

    šutnuti je da kao struja klizi

    po travi i da kao ptica

    leti kroz vazduh

    saigraču

     

     

    i

     

     

    smiriti loptu

    je tehnika a stati na

    loptu je harmonija igre

    dodavanje je kraljevstvo igre

    izgaranje je čednost. odbrana

    je poštenje. dati gol je služenje

    cakati po ceo dan božiji loptu

    eto šta je jebežljivi život

    jednog dečaka i

    mladića 

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

    druga godina u vojvodini i četvrta godina srednje škole

    13. april 2021.

    26063. dan mog života

     

     

    na kraju

    druge sezone

    u vojvodini smo

    išli na omladinski

    turnir u tulon u

    francuskoj

     

     

    i

     

     

    te godine

    sam išao i na

    čuveni trurnir

    u vijaređu

    u italiji

     

     

    i

     

     

    bio sam i na

    andrevlju u fruškoj

    gori na pripremama

    reprezentativaca srbije

    za omladinski turnir

    republika u fudbalu

    u vrbasu

     

     

    i

     

     

    tim od

    prošle godine

    se raspao jer su

    svi osim miše štrboje

    i mene prerasli godište

    i otišli u druge klubove ili

    u prvi tim kao ivezić i

    nikezić koji su postali

    i reprezentativci

    jugoslavije

     

     

    i

     

     

    bio sam na

    eskurziji sa školom

    u dubrovniku i na prvom

    treningu posle eskurzije

    nedovoljno zagrejan

    sam vežbao šuteve

    na gol i povredio

     desnu preponu

     

     

    i

     

     

    primio sam

    šest inekcija

    u tetivu vezivao

    gumom noge dok

    sam spavao da se

    ne bih povredio

    u spavanju

     

     

    i

     

     

    počeo sam

    sve slabije da

    igram i to na

    mestu leve

    polutke

     

     

    i

     

     

    sve više

    sam osim

    gledanja filmova

    odlazio i na razna

    predavanja koja su

    se održavala na

    tribinama po

    gradu

     

     

    i

     

     

    uživao sam

    da dođem u salu

    na radničkom univerzitetu

    ili tribine mladih u kojoj je bilo

    dvadesetak ljudi i da slušam

    o nečemu o čemu ništa

    nisam znao

     

     

    i

     

     

    uživao

    sam u

    govoru

     

     

    i

     

     

    kao i posle

    filmova vraćao

    sam se kući sam

    praveći društvo

    samom sebi

     

     

    i

     

     

    imao

    sam potrebu

    za većom nepoznatom

    neočekivanom dobrotom

    dobrotom drugačijom od

    podrazumevajuće

    i naučene

     

     

    i

     

     

    konvencije 

    su štitile sebičluk

    emocionalni poredak

    počeo sam da saosećam

    sa odbačenima propalima

    slabijima obeleženima

    hendikepiranima 

    prosjacima

     

     

    i

     

     

    udaljavao

    sam se polako od

    normalnih. zamišljao

    sam da imam i dajem

    onima koji nemaju

    zaljubljivao sam 

    se u siromašne

    i siromaštvo

     

     

    i

     

     

     nisam više

    čuvao život želeo

    sam da ga dam a

    pogotovo da ga

    nekom dam

     

     

    i

     

     

    dobrotu

    sam osećao

    kao beskraj 

     

     

    i

     

     

    dobrota

    me je čuvala

    u mojoj

    usamljenosti

     

     

    i

     

     

    tad još

    nisam znao

    da je dobrota

    osnova lepote

    a da je lepota

    svest i savest

    dobrote

     

     

    i

     

     

    dobrotom

    sam bio

    slobodan

     

     

    i

     

     

    lepotom

    sam umirao

    za dobrotu

     

     

    i

     

     

    samom

    sve se u meni

    venčavalo iako ja

    o tome još ništa 

    nisam znao

     

     

    i

     

     

    bože

    nežno nežno

    nežno nežno nežno 

    nežno nežno nežno te

    ljuljam na mojim

    grudima

     

     

     

     

    Stranice