AUTOBOGOGRAFIJA

2021-2031 ili do moje smrti
24/7/365

autobogografija su oboženja autobiografijom

autobogografija je autobogografija boga i bog autobogografije

autobogografija je oboženje pevanjem stvaranjem hodanjem 

autobogografija je oboženje ljubavlju slobodom istinom

autobogografija je nadahnuće svakom biću da napiše svoju autobiografiju

 

Ti
si

422363

pupoljak

čoveče samo napred

17. april 2025.

27528. dan mog života

 

 

354/3299

 

1109  zaista sva živa bića čine život

 

1110  morate dođi u temišvar da vidite i čujete te ptice. to je nešto najlepše što sam video

 

1111  ostaje mi samo da napišem da je ova lepota ptičijeg mora na nebu neopisiva

 

gavrani

292. hodanje

krenuo sam za buzias

pored tramvaja ovce. ležerni čobanin

stadion politehnike. semenkari. put me ispira. hodanje

je potok kojim se ispira zlato. zlato strpljenja. strpljivog

trpljenja. od žutog lišće nestaje. opija me svojom lepotom

paukova nit se uhvatila za kosu i ne mogu da je oslobodim

jedno belo kuče u polju me ugleda. da li me gleda očima ili

klempavim ušima. ravnica se širi kao svetlost. ali sve ono

što sam na kraju hodanja video sa pticama bilo je

veličanstveno. i četvrte čarape sušim. crni

gavrani u vatri nebeskoj

temišvar 27.10.1992

 

 

 

355/3298

 

1112  pipnem mrak. ponovo pipnem mrak. ponovo: ponovo

 

1113  tu sam na trgu u temišvaru bez poruke. bez

sadržaja. bez oblika. tu sam bez tela. bez uma i duše. tu sam

 

al' jednog biciklistu je udario auto

293. hodanje

krenuli jelena i ja već je bilo kasno. krenuli putem prema

lugošu. padao je mrak. pa svratili u jedno selo. a o tome

hoću jer tamo je mrak. mrak po ulicama a život se živi. ima u

siromaštvu nešto što izaziva duboko poštovanje. kao i onaj bez

svetla voz u noći. a tek trojica biciklista koji su neosvetljeni

vozili po prometnom putu i pevali. crni gavrani u vatri

nebeskoj. poštovanje siromaštvu

temišvar 28.10.1992

 

 

 

356/3297

 

1114  spomenik anonimnim snagama ljubavi. da li

ću uspeti da ga podignem. spomenik od ptica i trava

 

večni grad

294. hodanje

kada god vidim groblje

ulazim u njega. ulazim u taj večni grad. jedan

jedini grad sviju nas. mađari srbi rumuni nemci svi

su ovde zajedno. nekolicina ljudi čisti grobove. dan je

topliji pa da ih urede pre zime. u temišvaru sam video

četiri groblja. pred veče se spremala kiša ali nije pala

mnogo je pijanih po ulicama. jedan mladić i razbijenog

nosa. otresa krv o ogradu o koju se pridržava. tu sam

i sve više volim tu. poštovanje siromaštvu. mladih

lepih u rumuniji je sve više i više

temišvar 29.10.1992

 

 

 

357/3296

 

1115  čitam siorana ulicama temišvara. molitve koje potiskujemo

pretvaraju se u zajedljivost. prolazim pored čoveka koji gleda šta čitam

 

1116  pitam se ako mi bog da šta ću napisati pod brojem

1993 ili pod brojem 3333 ili daće bog pod brojem 9999

 

seoba ptica

295. hodanje

pred kraj hodanja već je

bio mrak. zastanem ispod drvoreda 

i gledam kako žuto lišće treperi. iznad je

tamna dubina neba a žuto lišće osvetljeno

slabim neonskim svetlima bulevara treperi po

mojim očima kao kad sneg pada. sneg lišća

lišće gledanja. svaki dan se napunim ulica i

kuća. kuća sam noć spava u meni. mladih

lepih u rumuniji je sve više i više 

u meni kao u svojoj kući

temišvar 30.10.1992

 

 

 

358/3295

 

1117  nebo u vodi. ulica je mnogo

 

1118  doš'o nebojša. staj'o na jednoj

nozi beograd-temišvar. don'o pismo

 

dear friends of the rose of wandering

I am writing to ask you all to participate in

making a quilt for the rose of wandering. in the

u.s. tradition the patchwork quilt is made from small

pieces of sloth sewn together in various designs with

a layer of wool or cotton below and a final layer or plain

cotton backing the quilt. to commemorate special occasions

friends would each make a block that reflected their feelings or

thoughts about the event. quilting is a social event is a way of uniting

a community. people gather to sew talk and work together. so I am

writing to ask you all to participate in this act of community by each

designing a square of cloth 20x20 cm for the rose of wandering. you

may use any type of sloth - you may sew on it paint it use anything

you want to say what you want for about to the rose of wandering

I will piece the quilt here and send it back to europe. please give

your block to nebojsa covic and nada petronijevic by the end

of november if you are in the area of belgrade. if you are

outside yugoslavia you may send pieces directly to me 

sheri cluff

87 matecoment st. belchertown ma 01007 usa

 

bog traži bogove

296. hodanje

sa ranim predvečerjem dolazi

sve kasnija jesen. magla pada po temišvaru

a para se diže u temišvarsku noć. moje sporo hodanje

pada u cvetni vrtlog ruže lutanja i diže se u nebesko korenje

hrana pada - savest raste. na groblju u noći gore kandila

i sveće. slučajno u sobi pogledam moju levu patiku ona

pukla na pola. u meni kao u svojoj kući. ali gde

da sada kupim cipele za hodanje

temišvar 31.10.1992

 

 

 

360/3293

 

1119  još pet dana i isteći će prva godina ruže lutanja

kako mi je uvek sada tako mi je uvek ovde. sada sam ovde u

temišvaru. a počelo je u londonu. engleskom behu duvali vetrovi

mraz mi je kupao lice. kamenita i zatravljena engleska je ponosna jer

je okružena morima. holandija išpartana kanalima svojom ženstvenošću

se osamostalila od drugih. nemačka raste i seli se u tužni berlin koji će biti

veći nego ikad. češko-slovačkom je padao sneg i rasle krupne slatke višnje

mađarska je bila u kiši i radosna u oslobođenoj žudnji za boljim životom. srbija

sva u posrtanju. makedonija siromašna i siromaštvom lepa. u grčkoj živi (ipak)

stara grčka i to joj daje i smisao i snagu. istanbul me boleo i prošao i zavoleh

ga kao i prave turske puteve. u bugarskoj je cvetalo voće i bugarska se belela u

pupoljcima. rumunijom je duvala košava a rumunska sela su bila večna. austrija

sigurnošću u samu sebe živi sa lepom merom. poljska je velika osetio sam to čim

sam ušao u nju. svugde su ljudi dobri i to treba da se zna jer se to ne zna. a ne

zna se jer ljudi žive na gomili a svi ljudi na gomili se boje ljudi na drugoj gomili

nažalost države i narodi nisu ništa drugo nego skup dobrih ljudi u uplašenim

gomilama. veliko bogatstvo je na zapadu i velika šansa na istoku. ljudi

su iscrpeli smisao u jeziku. rešenje za istok su putevi za zapad

ruže i jednima i drugima je budućnost u radosnom

hrabrom lutanju 

 

cvetaju tabani

297. hodanje

sve je više temišvarskih ulica

u ruži. mračnih kaljavih sa psima koji

laju iznenada i punim životom koji se ne vidi

a kulja u toplom mraku nadanja. ulice temišvara

hleb u kasne sate. zamor koji mi se penje uz telo

rascvetali su mi se tabani kaže nebojša. hodamo i

pričamo. hodamo bez razloga. u cipelama polako

izuvamo cipele. ali gde da sada kupim cipele

za hodanje. od svetlosnog dela do

svetlosnog odela

temišvar 2.11.1992

 

 

 

361/3292

 

1120  ljudi govore i dalje rastko petroviću. slušam svetlanu velmar-janković

govori na radio beogradu. u jednoj šetnji pre desetak godina pitao sam

aleksandra tišmu koju mi knjigu preporučuje. ljudi govore rekao je

aleksandar. posle sam prepisao celu knjigu i prepoznao u njoj

više muzike od literature. kao da je erik sati svirao u tekstu

 

pevanjem usta moliti

298. hodanje

popodnevni život. ljudi se vraćaju

sa posla. baka u marami oslonjena o prozor

razgovara sa komšinicom. devojčice se zavukle pod

terasu i igraju se spremanja stana. dečaka iz druge zgrade

napadaju dečaci na svojoj teritoriji. mislim na pisanje. pisanje

janje nastajanja. janje u jagnje. jagnje u ovcu. ovca u pastira

pastir u travu. trava u lelujanje. lelujanje u obožavanje. gde

me odvede pisanje. od svetlosnog dela do svetlosnog

odela. i to sve uz kuće po sve više lišća pod nogama

temišvar 3.11.1992

 

 

 

362/3291

 

1121  devojka zelenih očiju u papirnoj vreći nosi banane

 

1122  nema više trešanja vreme je kupusa luka i brda očišćenih oraha

 

1123  čitam jerotićevog novalisa. duboko plavo novalisa u rumuniji

 

 

 

ljubi i čini šta ti je volja

299. hodanje

hodanjem moliti molitvu da zapeva hodanju

bogu i pevanju. pa i ja malen hodah grobljem

jedna krhka starica u crnom je zastala pored grobova

i videla sve. ja sam gledao istrulelo lišće po kojem sam

se klizao zeleno lišće u proleće. jednostavno je to. stajao

sam i gledao ptice kako nose nebo i onda sleću po ivicama

krovova i tv antenama. i onda u noći leti lišće pod uličnom

svetlošću. i to sve uz kuće po sve više lišća pod

nogama. leti svetlost sa mojim mislima

temišvar 4.11.1992

 

 

 

363/3290

 

1124  kako mora da ga je jako bolelo ovog uplašenog psa

 

1125  nakostrešene koke na vetru. oslonjeni bicikli o klupu. šofer povlači dim cigare

devojčica trči preskačući barice. sreća to znači biti napolju hodati gledati stapati se sa

stvarima kaže mi sioran na izlazu iz sela dumoravita. i ovaj vetar je sreća zar ne pitam ga

 

1126  nestajem srećan sam

 

1127  kako pritiska to odsustvo novca

 

kad dotaknemo čovečije telo dodirujemo nebo

300. hodanje

hodao sam dvanaest krugova oko piata uniri u temišvaru. krug po

kamenoj kocki pod svetlim mesecom i plavim krugom nebeskim. kada

sam završio 12 krug počela je da otkucava ponoć. dvanaest zvona za

mojih dvanaest krugova kao onih u češko-slovačkoj i engleskoj. sledećih

dvanaest krugova hodaću u budimpešti oko ponoći. korak i nebo. plavo

i novalis tela su u prostoru složene i kristalizovane misli. leti svetlost

sa mojim mislima. i brojevima pisati i pevati

temišvar 5.11.1992

 

 

 

364/3289

 

1128  crni se zemlja crni se gavran na njoj. crna je zemlja crnji je gavran

 

1129  lipova. polako se spušta magla. za prozora me

gleda jedna baka. prstom namešta maramu na čelu

 

1130  u devi sam. kaplje magla. u jeseni sam kao u dubokoj šumi melanholije

u morskoj dubini sebe. ne mogu da isplivam more sam. okeanska voda u nebu

 

upozorio me da sagnem glavu

301. hodanje

krenuo sam za rasinari. sve mi je svečano. rumunija

je lepa pasu konji po livadama. bogate šume i bogata

jesen u njima. i magla. nestaju brda i vidik. putevi su mokri

od vlage. nema više voća na putu. dolazi zima. dolazi polako

hodam ka njoj u njeno lice i njenu daljinu. ona hoda ka meni

spori smo ali dolazimo. iznenadni pljusak nagnao me je

jednog dana da uđem u muzej... kaže sioran. i brojevima

pisati i pevati. zlatnim lišćem što se zemlji vraća

deva 6.11.1992

 

 

 

365/3288

 

1131  lep dan. ima li nešto lepše od lepog dana. krećem radostan

prijavljujem svoje radosti jer dolaze ni iz čega i pripadaju svakome

 

1132  dok ovo pišem pored mene hoda osetljivi dečak u braon

jakni sa crvenom tašnom u ruci i odvezanom pertlom. on sam ja

 

1133  hvala svima koji su dobri

 

1134  ruža je ništa koje raste i bokori se u veliko pevanje

 

1135  pre 365-346 dana sam bio na ovom istom mestu pod brojem

1076 sada je toplije ali duva onaj isti vetar. dok pišem sunce blješti

na beloj hartiji moja senka se pružila niz put. čoveče samo napred 

 

1136  grad oblaka nad sibiuom. meni hladno po rukama

 

1137  sada nebo već gori. carani (seljak) oznojao konja žuri kući

 

proletela godina

302. hodanje

sunčani dan krećem sa radošću

u plućima mi je sve. ramena mirna. kukovi

snažni. noge odmorne. lice spremno za vetar

ruke mi hodaju. sav sam u pokretu. sutra ću hodati

ulicama rasinarija i baciti 99 jabuka u nebo da tamo

u nebu ostanu kao pokajanje i davanje. dok pišem

protiče subotnje veče. pre godinu dana u subotu

sam i krenuo. proletela je godina. biti dobar na

ovom svetu. pisanje-hodanje je preobraženje

zlatnim lišćem se zemlji vraća. zlatno

cveta drvo spasa

sibiu 7.11.1992

 

 

kraj

prve knjige

ruže lutanja

 

 

i

 

 

zaista sva

živa bića

čine život

 

 

dok ovo pišem pored mene hoda

osetljivi dečak u braon jakni sa crvenom

tašnom u ruci i odvezanom pertlom. on sam ja

 

 

hvala svima koji su dobri

 

 

ruža je ništa koje raste i bokori se u veliko pevanje

 

 

dok pišem protiče subotnje veče pre

godinu dana u subotu sam i krenuo

proletela je godina. biti dobar na

ovom svetu

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si uživo

bila mnogo

čudesnija i

teža ali

ovako

ko

knjiga

to

čudo

ruže

lutanja

je

živo

večno

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

divim se prosjacima

16. april 2025.

27527. dan mog života

 

 

342/3311

 

1061  čim me ugledaju da pišem ljudi me učtivo pozdravljaju jer im se

činim važnim. (ma jok misle da si pandur da beležiš dopisao je nebojša)

 

1062  učim tri mala dečaka da pimplaju loptom

 

1063  sa starim rumunom pričam aufiderzen. nemtudom

mađar. nuštju rumunješće. malo govorit pa ruski

 

prema žimboliji

282. hodanje

dan stoji. takvim danima sam

hodao engleskom. popio sam gutljaj

palinke sa seoskim starim pijancem. pre nego 

što sam ispio gutljaj podigao sam ruku prema nebu a

moj petominutni sapatnik je skinuo kapu. sve manje

je oraha na zemlji. da li će biti hladno. mali pas

u dovratku. sapatnici saputnici

temišvar 15.10.1992

 

 

 

343/3310

 

1064  hej hej hej kako prosjacima nije zima

 

1065  borim se u sebi

 

divim se prosjacima

283. hodanje

kupio sam suncokret napunio džep

upalio tranzistor naćulio uši pustio korak grick'o

i sluš'o prenos iz skupštine u beogradu. borba

sve je jasno al' ne vredi. oduvek je bilo jasno pa nije

vredelo. sa hodanja se vraćam u sumrak i zaista se

crni nebo od ptica nad temišvarom. sapatnici

saputnici. suncokret je bio odličan

temišvar 16.10.1992

 

 

 

344/3309

 

1066  ruže na grobu dvadesetogodišnjeg gelu bufanu

 

1067  pristajanje na ropstvo umanjuje bol. nepristajanje uvećava bol berđajev

 

1068  pogrešno je misliti o vlastitom usavršavanju umesto o bogu ana kamenjska

 

1069  duva topli vetar baš duva u subotu uveče u temišvaru. srećan sam

 

1070  na praznom trgu u noći stara lepa žena prosi

 

1071  hvala moje noge

 

agnješka berger i trajanje

284. hodanje

u temišvaru sam kao kod kuće jer kuće

nemam i sve pod nebom mi je dom. hodam

jednom ulicom pa drugom. pa trećom. četvrtom. i

petom. i dvorišta. i škiljava svetla. i lutam i zalutam

i noge mi umorne. prazni olupani tramvaji. prazne

ulice. suncokret je bio odličan. prazna soba

kad se oko ponoći u nju vratim

temišvar 17.10.1992

 

 

 

346/3307

 

1072  vesna milović

je moja prijateljica

razlog više za pisanje

ona kaže mi smo domovina

i da moje beskućno srce se

raduje. nedeljom se srećemo

u ruskoj pravoslavnoj

crkvi u blizini

hyde parka

......

piše pesmu stojan janković u londonu

 

1073  pišem-pevam pod svodom nebeskim kao što se

peva u crkvi pod svodom crkvenim. to nisam ja to je pevanje

 

1074  planine se kao i uvek plave. počinje hladnoća

 

1075  idem u sibiu. prvi sioranov grad

 

1076  trčim da bih se ugrejao

 

1077  sela u rumuniji se neosvetljena

 

lepo al' hladno i skupo i bez svetla po ulicama

285. hodanje 

sedim u motelu. tri lepe žene me čine još usamljenijim. ali kako se

danas zlatilo drveće. zlato koje sam video u prolazu i ovce. i čobani

u opaklijama. duge kolone automobila koje čekaju benzin. hladnoća

počinje. sa hladnoćom počinju i moje brige. naručujem kafu da bih se

još malo družio sa lepotom ovih rumunki. uostalom ceo dan sam proveo

družeći se sa lepotom rumunije. ali ta hladnoća drhtao sam na putu

kažem zlato na drveću. livade. ovce. čobani u opaklijama. prazna

soba kad se oko ponoći u nju vratim. samoća i

hladnoća hladnoća kao samoća

sibiu 19.10.1992

 

 

 

347/3306

 

1078  7 km do rasinarija. mistika je napetost rekao je

ćoran idem ka rodnom selu emilovom čitajući milošev tekst o

dostojevskom. dobro društvo. idemo preko drveća u planine iznad rasinarija

 

1079  ničea dostojevskog osećam kao mladiće osetljivih duša

obojica su za mene priča o svežini boga i zastarelosti čoveka 

 

1080  doneti hleb. grčko vino. rumunske jabuke. franjinu pesmu bratu suncu na italijanskom

 

1081  kada sam stao pred kućom octaviana goge pred moje

noge je doleteo slavuj da pije vodu. doleteo je slavuj ili goga

 

1082  direktor škole gospodin natea pokazuje brdo na kome se igrao emil sioran

priča mi o constantinu noici izolovanom u planinama za vreme komunističkog režima

emilov prijatelj po svojoj želji sahranjen je gore u planinama 20 km od rasinarija. odlučujem

da hodam od emilove kuće do constantinovog groba. kao jedan put u planinu i prijateljstvo

 

1083  hodam po noći i hladnoći. rumunijom. to što jeste zove se ruža

 

rasinari

286. hodanje

od sibiua do rasinarija

zlatno lišće žuti tramvaji. konji

vuku kola polako kaskaju. fotografišem

kilometre do rasinarija. i onda u planini selo

zeleno selo. direktor škole nr.1 u rasinariju natea

traian je otvoren kao dobrota. priča mi o sioranovoj

prijatelju konstantinu nojki. odem do sveštenika nikolaja

i on me pozove u njegovu kuću na spavanje. i naučim da

se na rumunskom čoban kaže čoban. i krenem kaldrmom

prema paltiniju gde je sahranjen u brdima konstantin

nojka. dva sata hoda po gustom mraku. samoća

kao hladnoća hladnoća kao samoća. velika

rumunija u malom rasinariju

rasinari 20.10.1992

 

 

 

348/3305

 

1084  ruža je veliko delo jer ne postoji a sve što postoji postoji u njoj

 

1085  misli se zastarelo. pogotovo pesnici. filozofi. umetnici... opčinjeni prošlošću

odnosima. poznatim. važnošću. nema potoka u njihovim mislima ni izvora u njihovim srcima

 

1086  biserika = crkva

frumos = lepo

inceleg = razumem

munte = planina

vač = krave

oj = ovca

pičor = stopalo

drum = put

 

1087  da li ja to mogu izdržati

 

1088  da mi noćas bude toplo

 

1089  kisnem noću u alba juliji

 

nikolae streza

287. hodanje

hodao sam rano ujutru po

rasinariju. zelene ulice i seljanke na

ulicama. u rasinariju se živi život. onda smo se

nagurali u autobus svi. putovali smo. moj drug nikolae

streza sveštenik bogu i životu mi je bio zaštita u lepom

rasinariju. neka ga bog blagoslovi. u redakciji časopisa

transilvanija lepi i ljubazni jon mircea i gospodin strugarin

simeon koji mi je dao 500 lea za put. i onda sam krenuo

za sebeš a stigao sam u alba juliju u hotel transilvanija

velika ruminija u malom rasinariju. soba broj

106 8360 lea sa popustom 6688

alba julija 21.10.1992

 

 

 

349/3304

 

1090  preko reke mures u alba juliji kao i u aradu. molim

ovaj mudri oblak iz pravca zapada da ne padne po meni

 

1091  vodeno nebo. vetroviti vazduh. od ljubavi bolni mladić mandić

 

1092  u selu vintu de jos na hladnom suncu lete zajedno golubovi i planine

 

1093  leti orahovo lišće nošeno jakim vetrom. dok

pišem nekoliko listova uleće u svesku i udara me po ruci

 

1094  eu merg pe drum. ja hodam putem

 

1095  setih se one bake od pre neki dan koja je stajala po hladnoći i prodavala dve dunje

 

eu merh pe drumiri ši. un vnt

288. hodanje

ja hodam putevima i vetrovima i nisam pokisao a

bilo je blizu ali zato me je produvalo. ishodao sam 23

kilometra i stigao iz alba julije u temišvar. družio sam

se sa bobei livijom i klaudijom sporenćenatom. džabe

sloboda kad nema novac kaže liviu. a put put se plavio

kroz drvored žutog lišća koji nije prestajao ali se žutio

žutio i žutio. ljubičasto svetloplavo nebo nad selima

otelu rasu i valea bistrei. hej rumunijo budi rumunija

soba broj 106 8360 lea sa popustom 6688

džabe jer sad nema ništa za džabe

temišvar 22.10.1992

 

 

 

350/3303

 

1096  beznadežni lakrdijaš kako dobra formulacija za slobodnog i blagog čoveka

 

1097  celu noć se molim da izdržim

 

1098  bio željko radić i doneo mi prosjačku povelju na španskom i nežno milosrđe

 

1099  hajde još malo konju moj kaže miroslav miroslavu

 

dlan

289. hodanje

dugo i mnogo ćutim

i onda kad neko dođe govorim

kao da padam niz liticu. sve više govorim

drugačije od drugih ljudi. hteo bih da kažem

sve to što jeste. pogotovo ove vrane nad

temišvarom ovako kao one ne grakće ni tom

vejc. kažem hteo bih da kažem sve što jeste

i onda se bacam. padam i govorim. kad se

izgovorim mirno hodam. nastavljam

džabe jer sad nema ništa za

džabe. tu sam i lutam

temišvar 23.10.1992

 

 

 

351/3302

 

1100  kuljaju ljudi. dolaze u temišvar iz beograda. n. sada. rume

pirota. zrenjanina. kupuju. trpaju. guraju se. ponižavaju se i ponižavaju

 

1101  hodam ulicama kao pas lutalica. zviždućem

 

1102  mokri asfalt. istrulelo lišće. elegantna ograda. slabo osvetljen skver. crno

kuče što njuši ogradu i okreće se i gleda me. mršavi motociklista. dve violinistkinje

 

1103  čujem svoje korake po mračnim ulicama temišvara. tako su tužni

 

dođem na ž. stanicu da bih čekao

290. hodanje

subota gužva. oblačno kiša. pijaca ispražnjena. ulice

mrak. noć nema nikoga. kuće spavaju. prazni tramvaji. i

šta ako protivnik ne postoji. hodam uz kuće. pada lišće. ne

reći ništa više od padanja lišća. ništa više od hodanja uz

kuću. ništa više od nastavi. ž. stanica temišvar u ponoć

kasneći voz iz beograda ulazi u stanicu. ljudi iskaču

iz kupea kao iz velikih peći. tu sam i lutam

treba biti na ž. stanici u temišvaru

temišvar 24.10.1992

 

 

 

353/3300

 

1104  kisnem temišvarom. kako posle da se osušim. jedino u hodanju

 

1105  priđe mi jedna devojka i pita me nešto. kažem joj

njuštju romanešće ali mi toplo oko srca jer mi je neko prišao

 

1106  uspeo sam da nađem i kupio sam je crnu pletenu kapu

 

1107  temisiora 12 noimbre 1884

primul oros diu europa cu străzile iluminate electric

the first town in europe with street's illuminated by electric light

 

1108  iznenada iz mraka me je napao crni pas. još mi se noge

tresu i još osećam kosu na glavi kako se nakostrešila od straha

 

treće veče dolazim na ž. stanicu da bih čekao

291. hodanje

kisnem. blago meni. promenio sam troje mokrih čarapa. sedam mrtvih i

tridesettroje ranjenih. na autobuskoj stanici petoro mrtvih. koliko god je

potrebno biće toliko mrtvih. mi možemo liferovati mrtvih za celo tržište

kod nas mrtvi rađaju odlično. mi nećemo kleknuti i nek mladi ginu

za naš ponos. ponos nema cenu. neka se niko ne zavarava

mladi i jesu rođeni za umiranje. 12 mrtvih i 56 ranjenih

na desetine mrtvih. treba biti na ž. stanici

u temišvaru. i četvrte čarape sušim

temišvar 26.10.1992

 

 

i

 

 

u temišvaru

sam kao kod kuće

jer kuće nemam i

sve pod nebom

mi je dom

 

 

pišem-pevam

pod svodom nebeskim

kao što se peva u crkvi pod

svodom crkvenim. to nisam

ja to je pevanje

 

 

ruža je veliko delo

jer ne postoji a sve što

 postoji postoji u njoj

 

 

sve

više govorim

drugačije od drugih

ljudi. hteo bih da

kažem sve to što

jeste 

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

dao sam ti

se sav a ti

si meni

dala

sve

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

velike količine slobode su u ljubavi za siromaštvo

15. april 2025.

27526. dan mog života

 

 

329/3324

 

1013  našao sam jedan luk

 

1014  hej pripremaju oru zemlju. miris zemlje mi udara u nos

 

1015  zemljani put idem do onih breza

 

1016  umanjujući te - slavim te

 

svaki dan živeti kao poseban život

271. hodanje

mrtve dece koliko hoćeš. to je rezultat hrabrosti i ponos

borbenih muškaraca. pozvaću svoju senku kao psa i krenuti kaže

mi ana kamjenska dok hodam seoskim putem pored kanala u koga

uskaču žapci. molim se za dušu svih zlotvora. uživam u mađarskom

jeziku uživam u svim jezicima koje ne razumem. bez razumevanja

oni su samo muzika. tom muzikom volim sve one koji govore

nek govore tim češkim rumunskim u koji ću ući kroz

neki dan. žena čudo. čudo ništa

sziksósfördo 2.10.1992

 

 

 

330/3323

 

1017  znači ima još 9 godina hodanja rekle mi je ana na rastanku

 

1018  hej iscvetale ruže (kossuth utca - bordady)

 

1019  čujem vetar u trsci. kako utešiti one što plaču - plakati zajedno sa njima

 

1020  kako je teško priznati svoju ružnoću

 

1021  vinski miris iz bircuza me podseća na ujaka

konobara. od njega sam kao dete dobijao besplatan sinalko

 

1022  crni bajrak na kući neko je umro. neko je umro su reči koje su me plašile u detinjstvu

 

subota jesen

272. hodanje

puca kičma. krckam orahe

berem grozdove. redigujem tekstove

čitam knjigu. crtam trave. uzimam otiske. slušam

tranzistor. gledam pustaru. razmrdavam prste

pijem vodu. sećam se detinjstva. sa strane pišam

spuštam ranac. podižem ranac. korak po korak

brojim kilometre. perem ruke. umivam

lice. čudo ništa. već gladan

kiskunhalas 3.10.1992

 

 

 

332/3321

 

1023  vidim džemper na jednom čoveku

 

1024  jato ptica za jatom ptica preleće nebeski svod praveći oh oh kako lepe oblike u letenju

 

1025  duva vetar pada sumrak. srećan sam

 

1026  sreću posvećujem nesretnima

 

1027  srećan sam i dalje i dalje jer duva vetar i pada sumrak

 

dobar na ovom svetu

273. hodanje

vetar. spušta se vetar. priprema se kiša

i oluja. još se vidi. hodam. vetar odnese kapu

starom čoveku na biciklu. podižem mu je iz trave

i donosim. četiri žene izlaze iz fabrike. žure kućama

hodam polako. već je veče. vetar duva sve jače

priprema se. miris konja iz vojničke štale

malo poštansko sanduče. crveno u

noći. već gladan. pada

kiskunhalas 5.10.1992

 

 

 

333/3320

 

1028  tristotridesettreći dan ruže lutanja hodajući pred kišom

 

1029  lepota lišća

 

1030  da moja radost bude vest o tebi. da moja sreća budeš ti

 

moramo voleti to što ne postoji

274. hodanje

plakao sam. bio je to dug noćnoj lepoti neba. bio je

to moj vrisak čudesnom kroz koje sam hodao. čudesno je

bilo obično. lepo obično. hod mi je leteo. telo mi je bilo radosno

i letelo a duša plakala i lizala asfalt. potrebno je da svakodnevna

suština života bude poezija rekla mi je simon vejl pridružujući mi 

se na kraju hodanja. jer to za čim čeznemo miroslave je upravo

ono što imamo rekla mi je i zagrlila me je simona

pada. noć je svetlost se odmara

kiskunhalas 6.10.1992

 

 

 

334/3319

 

1031  ulice divljih kestenova miris iz punih silosa sa žitom

 

1032  blažen-umoran

 

1033  žabe se sakrivaju uz kuću

 

1034  vraćam se kući koje nemam

 

lepo obično

275. hodanje

laju psi na mene. krenuo je

jedan veliki pa mu se pridružio mali iz

drugog dvorišta. uplašim se ali mirno prođem

skupljaju se oblaci. kamioni odlaze iz grada. ljudi

voze teške bicikle. na stanici kiškunhalaš sam video

starog mađara. obučen svečano ozbiljnog obrijanog lica sa

prepunom malom torbom. krenuo je u posetu. liči na kafku

rekla je jelena. slikoviti ljudi. kilo grožđa umor za celu noć

noć je svetlost se odmara. krenuo je u posetu

kiskunhalas 7.10.1992

 

 

 

335/3318

 

1035  malo mi je hladno. svi psi u mađarskoj me podsećaju na niki tibora derija 

 

1036  ovo drvo. rek'o bih mu čoveče ali ne ono je bog što znači drvo je drvo. udaljimo

boga što dalje od nas čuvajući ga od ovog ovde našeg zla govorila mi je juče simon

 

1037  schone rekao mi je mađar kada sam mu objasnio šta radim

 

hat is mision rekao mi je drugi mađar

 

1038  sve u meni

 

1039  petnaest časova u rumuniji sam. obilje siromaštva

 

per pedes

276. hodanje

uš'o u rumuniju. rumeni se

lišće po drveću. rumuni sa prepunim

torbama na leđima. šire se polja. ulazim u

arad. po ulicama bižniš devizama. slabo osvetljenje

i preostali strah od komunizma. izlupane telefonske

govornice i glad za lepim pakovanjem. čini se da ipak

žene vode svet. krupna siva zrna soli. u ušima

mi lupka rumunješće. krenuo je u posetu

isto je cilj u svemu

rumunija arad 8.10.1992

 

 

 

336/3317

 

1039a  jutarnja seta. sam u svetu treba živeti

 

1040  grickanje suncokreta po ulicama arada baš kao 

i u rusiji za vreme rata kako je primetio jinger. ljudi ptice

 

1041  kad vidiš tramvaje u aradu kažeš tramvaji su heroji

 

1042  važno je da ima piva i cigara i to lošeg piva i loših cigara

 

1043  dvanaest gospođa prljavo belih gusaka prelazi calea timisiorii

 

1044  onaj momenat (prolazeći pored tri rumunke banaćanke u selu sagu) kad osetim ljubav

za nepoznato koje me je do malopre plašilo. sve van mene je moje ja kaže edvard kocbek

 

jesenji petak

277. hodanje

hodam banatom. ponovo sam

u temišvaru. prošli put je bilo proleće sada je

jesen. hodao sam čitao o braku. od svih stvari

najviše držim do tvoje ljubavi i ništa mi nije tako

bolno ili neprijatno nego da se sa tobom bilo kada

svađam. grejale su me ove reči jovana zlatoustog

upućene ženi. pozvao me je jedan rumun na kola

sa konjima. zahvalio sam mu se naklonom a on

je podigao ruku sa bičem kao otpozdrav. isto je

cilj u svemu. sve više smrde moje patike

temišvar 9.10.1992

 

 

 

337/3316

 

1045  nenad mi poslao 550 $ 1000 šilinga 50 švajcaraca

 

1046  bolan crvene krave vole ljubičasto nebo

 

1047  odavde je krenula revolucija kojom je svrgnuta diktatura

 

temišvar

278. hodanje

hodao sam besmislen. u

svakom koraku sam osećao borbu za

smislom. nije ga bilo a bili su dvokilometarski

redovi za benzin. ja sam krenuo putem e 94 prema

beogradu. tamo su najumnije glave zajedno uživale u

svojoj pameti kojom su izazvale zlo a sad zlo optužuju

a ja sam hodao sam kao i usamljena vozila uostalom

kao i usamljena voda ili retki sasušeni suncokreti

sve više smrde moje patike. to je mera uspeha

temišvar 10.10.1992

 

 

 

339/3314

 

1048  velike količine slobode su u ljubavi za siromaštvo

 

1049  kuplećere. larivedere

 

1050  i jabuke i paprike su siromašne u siromašnim zemljama

 

hladnoća nije sama

279. hodanje

hladnoća mi se uvlači kroz ramena u

kosti. pada lišće kao sneg. tu sam. izbeglica i

siromah. stranac i saučesnik. mesec po hladnoj

vodi. ljubiti bedu. poistovetiti se sa srećnima i

nesrećnima. prelazim ulicu i raskršće. ulica sam

i raskršće sam. hladnoćo hvala. to je mera

uspeha. hladnoći sam drug

temišvar 12.10.1992

 

 

 

340/3313

 

1051  dragi nebojša (nebojša mi prekucava ove tekstove. dolazi po njih i

donosi mi ih prekucane) našao sam u ulici str. valturilor pod drvetom 9 oraha

 

1052  lepota ne poznaje granice (prelazeći preko kaljavog mosta u polju) i nema granice

 

1053  grakću ptice nad temišvarom. pale se ulična svetla 

 

jare i dečak

280. hodanje

hodao sam kanalom bega

prošao kroz ovce koje su mirno pasle

njihov miris me je uzbudio kao i dečak koji

se u igri valjao sa jaretom. kiše-kurve-krađe to je

rat. hodao sam. borba sa samim sobom. hladnoće

dolaze. vetar duva ka temišvaru. i dečak i jare

ustaju  i otresaju travu sa sebe. hodam sa

vetrom hladnoći sam drug. vetru brat

temišvar 13.10.1992

 

 

 

341/3312

 

1054  duga kolona žena izlazi iz fabrike trikotaže 1. junie

 

1055  usamljene crvene ruže (str. valisiora. temišvar)

kao i usamljena plava ruža (evropa. zemlja)

 

1056  kako su lepi svi i guske i tri upletene koze i kokoške

 

1057  kao i juče usrane dolme

 

1058  stojim i gledam dečaka kako stoji i kroz ogradu

gleda kako mali rovokopač čisti kanal pored ribnjaka

 

1059  okrenem se prema temišvaru a nebo me udara u grudi

 

1060  i ove se večeri crni nebo od ptica. sele se dolazi zima. kupio sam praziluk

 

kuće

281. hodanje

ponovo dolma puna

guščijih govana. ribari vuku mrežu

čekaju ih psi. fotografišem starog rumuna i

kozu. sa starog drvenog mosta gledam trojicu

dečaka kako igraju fudbal. trska je zagušila kanal

šušti dok hodam. beli odvezani konj. koza mi liže

ruku. legnem i fotografišem putić. hodam prečicom

kao i svi koji žive ovde. dečak podbočene brade

u rukama posmatra pecanje. vetru brat

mali pas u dovratku

temišvar 14.10.1992

 

 

i

 

 

plakao sam. bio je to dug

noćnoj lepoti neba. bio je to

moj vrisak čudesnom kroz koje

sam hodao. čudesno je bilo

obično. lepo obično

 

 

sve u meni

 

 

onaj momenat

(prolazeći pored tri rumunke

banaćanke u selu sagu) kad

osetim ljubav za nepoznato koje

me je do malopre plašilo

 

 

i

 

 

ružo lutanja

umetnosti i pesmo

nespoznatljivog ti si

i sama postala

pesma

i

umetnost

samospoznavanja

koja

slavi

pesmu

i

umetnost

samospoznaje

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si svi moji

napori i sve 

moje nemoći

koji su ti služili

da bi ti pevala

baš ko što ti i

sad slaviš

i

pevaš

sve

moje

napore

i

nemoći

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

hodam da bi reči bile lepe

14. april 2025.

27525. dan mog života

 

 

316/3337

 

975  dolma. koje su to količine i količine znoja u njoj

 

976  jelena i ja korak po korak rasipamo ono što smo nasuli

 

 lepota nasipa

260. hodanje

pruža se dolma nigde joj 

kraja. lišće sledi lišće. bandere putuju za

banderama. polje se širi u nedogled. ponegde

blesne tisa. trup puta. putuje trup. vijugaju kičme

punoća utabanog peska. sve je tako jednostavno

nasuli ljudi pesak da se štite od vode. sada hodam

uzbuđen lepotom jednostavnog nasipa. uzbuđen

znojem kojim se nasipalo. slatke kruške dunjo

moja. dolma mi napuni prepone umorom

segedin 19.9.1992

 

 

 

318/3335

 

977  mlade topole. paprat. trske. u daljini toranj crkve

 

978  uh srna

 

979  pokupio sam 9 krušaka. greje me topao vetar

 

980  ponovo vidim srne

 

emigrant

261. hodanje

dečak u čistoj košulji

sa reke penje se uz nasip

tisa glatka kao mermer odsijava oblake

šumu i svetlost. stari mali čovek silazi sa

bicikla spušta se niz nasip. pokupio sam kruške

iz trave i brao paprike. mušice su me pratile celim

putem. ja emigrant. osuđen. al' hodam. svetla se

pale. na sred tise polako plovi čamac. dvojica

pecaju. pada izmaglica. dolma mi napuni

prepone umorom. čamac plovi

segedin 21.9.1992

 

 

 

319/3334

 

981  zemaljski putevi su dovršeni

 

982  samoća mi umiva lice. ako ne zatvorim oči štipa me za oči

 

983  berba kukuruza. tu sam juče video srnu

 

984  eno ih izleću iz kukuruza i beže dve srne. curi kukuruz

u zrnu žita prebiva kosmos i u ovčijim brabonjcima po kojima gazim

 

985  podrhtava mi tekst davida albahrija u rukama (u tekstu je pisalo utešna je

ta pomisao pogotovo za pisca koji neprekidno pokušava da uhvati sebe i u sebi svet

i nema ništa osim tih istih bezvrednih reči). put na nasipu je mestimično neravan

 

986  sve sam rekao ako ništa ne kažem

 

luk

262. hodanje

ishodao sam veliki

luk oko segedina. bio sam

skroman. to mi prija. hodam lako

nepostojeći. gledam kao dete. i tečem

hodam. tečem. gledam. ja uopšte nisam

ubeđen da se nalazim na pravilnom putu

kaže mi 70-godišnji ajnštajn dok hodamo

ovog letnjeg dana leta 1992. jesenja

svetlost pada po albertovom licu i

suvoj travi. čamac plovi ali

hodajmo dalje kaže

mi ajnštajn

segedin 22.9.1992

 

 

 

320/3333

 

987  kako je lepo tražiti orahe u travi

 

988  uberem šljivu. podignem orah. mačka iskoči iza ograde. grožđe dozreva

 

989  prvi jesenji dan lišće se polako žuti. laste visoko lete

 

990  hodam da bi reči bile lepe

 

to je pojedinac dovoljno velik da preživi u mrtvom predelu

263. hodanje

želeo sam da napravim nekoliko dobrih krugova i da ne držim dupe večno na stolici

kaže mi volf vondraček i mi zajedno pravimo nekoliko krugova hodajući pravo po dolmi

hodajući i čitajući. vetar me kupa po goloj koži. kad zađe sunce počne jače da šumi vetar u

granama. sve više je izmaglice nad poljima. kao i u proleće kreče se beli stubovi na dolmi

posle kukurikanja petla počnu guske da gaču. čitamo (volf i ja) liotara i gledamo kako traktor

u daljini visoko podiže prašinu. ali hodajmo dalje kaže mi ajnštajn. krckam put i orahe

segedin 23.9.1992

 

 

 

321/3332

 

991  tek me ovo cveće na kraju hodanja otvorilo

 

992  bog

 

993  petnaest do sedam pale se gradska svetla

 

milovao ga je nežno

264. hodanje

bilo je to jedno obično hodanje ulicama i

periferijom segedina. obično hodanje i duboka

melanholija. gađenje nad sobom. ne ni nad sobom

jednostavno gađenje. hodanje i gađenje. uzaludnost. bilo

je to jedno obično hodanje. sva sreća da sam na kraju

hodanja video mnogo lepog cveća i starog pijanca

kako je bio nežan prema svom psu. ne čineći ništa a

opet ništa neće ostati ne učinjeno. gde su kamenčići

da ih šutiram po putu. krckam put i orahe

volim da kažem da ne pada sneg

segedin 24.9.1992

 

 

 

322/3331

 

994  bog je meni pre svega i posle svega sve. i ništa. sve

 

995  šta me je to prevarilo u pogledu tvom skitnicom me napravilo... bravo džej majstore

 

996  kome treba čovek koji sutra nema...

 

ljubavnica se pojavila

265. hodanje

pišem po putu kad čujem rumunsku

muziku. širim ruke i kreveljim se. da da

autentični ludak. ne ne to se ja samo radujem

drugar čičkovima. pušim olovku. u zubima cedim

osmeh i klimam glavom. da da predeli stoje. ali

ne ne oni znače. zrače rekao bi čović. smislom

svojim su svugde. bez otpora dani se skraćuju

postojanje mi se seli u srce. volim da kažem

da ne pada sneg. ljubavnik ju je

čekao ceo dan

segedin 25.9.1992

 

 

 

323/3330

 

997  vihor poneo ljuštiku u visinu. kad sam bio mali 

pri izgovoru reči visina odmah bih osećao da letim

 

998  svi smo na pravom putu i iznenadićemo se kad se sretnemo

a srešćemo se i razumeti svi ma kuda išli i ma koliko lutali bravo ivo

 

dangubiti - skratiti

266. hodanje

stigao sam do crkve u selu kubekhaza i

tamo pred bircuzom jeo krupne slatke šljive

jato golubova je kljucalo po putu i kad bih im

prišao poleteli bi krug iznad mene i spustili se

ponovo na put ispred mene i tako nekoliko

puta. ja sam im se radovao i to je sve. i

onda su došli nada i nebojša. i nada i

ja smo nastavili hodanje. ljubavnik

ju je čekao ceo dan. trske

segedin 26.9.1992

 

 

 

325/3328

 

999  noseći supu zaneseni student je zapeo i supa mu je iskakala iz tanjira k'o vodopad

 

1000  ruže oko tramvajskih šina na ž. stanici u segedinu

 

19 kilometara prepišaj hoda

267. hodanje

dok blješti sneg na suncu jedan bosanac

čovek iz naroda kaže kao izvinjavajući se što je

zadremao drjemovna ova bjelina pa... ovo je zapis

ive andrića koji me je pre desetak godina ugrejao kao

i danas. to je put kroz vreme. put kroz varadijevu ulicu

u kojoj sam kupio orahe u džepove kao i ulični mir u

korake. čekao sam boška i boško je došao. hodali

smo noću ulicama segedina. trske. posle

ponoći je počela kiša 

segedin 28.9.1992

 

 

 

326/3327

 

1001  samoća mi u grlu

 

1002  plakao bih ali hodam

 

1003  sam sam što znači put mi je na volju

 

1004  peti put već pišem pod četvorocifrenim brojem

 

mlad mesec na ljubičastom nebu

268. hodanje

boško je otrčao u tramvaj 4 prema beogradu a ja

sam okrenuo prema budimpešti. samoća. ja se kao i

uvek nadam da ću preživeti. da li ću - hodaću. stigao sam u

novi kamp. bila je tu ana iz banata koja me je posle pozvala

na večeru. nad jezerom se rodio mlad mesec na ljubičastom

nebu. moja samoća je tiho plakala. a kasnije sam video

da sam izgubio i mapu mađarske. posle ponoći je

počela kiša. moja samoća je tiho plakala

segedin 29.9.1992

 

 

 

327/3326

 

1005  vidim ide neko

 

1006  kiša je. jedem hladne šljive. plave kupim ih sa zelene trave

 

1007  hodam pod okriljem nepoznatog. dom sam uplašenima

 

1008  stojim i gledam puža. koja je to lepota ta

njegova neuhvatljiva sporost. iz barice odlazi u travu

 

1009  to ne pada lišće nego sa topole sleću vrapci

 

kiša je sutra će sunce

269. hodanje

kiša je i hladno je. zaista se gadim muške

potrebe za društvenom moći. lete oni k'o mušice

na lažno svetlo a tamo gde je svetlo nema ih. tako

su pusti predeli. uf. mokre su mi čarape od kiše

muškarci drkadžije. nema ih. pa da. ramena mi

hladna. hodam sam diveći se ženi. sam što

znači hodati sa ženom. moja samoća

je tiho plakala. diveći se ženi

kiskundorozsma 30.9.1992

 

 

 

328/3325

 

1010  sunce toplo mi po leđima

 

1011  rana jesen. puni džakovi luka. krompira. paprike i paprike

 

1012  pijan. dva piva

 

prvi oktobar

270. hodanje

ludilo. mrtvih mnogo. zašto

kupujem kod pekarke kiflu pogačicu

i hleb. gledam i fotografišem jato vrabaca

kako preleće put. zlati se trska i crvene se

ljute papričice. na horizontu ravnica i crkva

i nebo kao i moje stvari po ovoj drvenoj sobi

kabanica i sveske. naočari i olovke. tranzistor

i fotoaparat. slušam tamburaše pevaju o

tisi. udri. diveći se ženi. žena čudo

kiskundorozsma 1.10.1992

 

 

i

 

 

sve

sam

rekao ako

ništa ne

kažem

 

 

tek me

ovo cveće na

kraju hodanja

otvorilo

 

 

bog

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

jebeno

dobro

je

bilo

biti

ruža

lutanja

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

sada

je

još

jebenije

dobro

biti

ruža

lutanja

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

tek

će

najjebanije

dobro

biti

ruža

lutanja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

o bože rekoh ugledavši put

12. april 2025.

27523. dan mog života

 

 

288/3365

 

936  oproštenje je po suštini. suština ne postoji bez oproštenja

 

937  suština je živa

 

938  ž. stanica u dunaujvaroši čeka se voz

 

939  zašto ovaj mali mrav vuče ovo veliko parče stakla

 

940  da ima tišine u ovom što pišem

 

u ulici petefi šandora

248. hodanje

odlazeći i vraćajući se u dunaujvaroš prolazim

njegovim ulicama. kakav mir. hladovina. drveće. voće

mirisi običnog života. polivanje ulice pred svojom kućom

mnogo cveća. život je lep kad je miran. tih i nenametljiv kao

voće koje polako zri. u mraku sam pronašao onu šljivu koja

rađa najslađe šljive u ulici. bile su tako sočne i slatke kao

u pesmi v.k. vilijamsa. život je lep kad je miran i blag

dajem se ženi koje nema. dajem se svakom

cvetu i svom cveću

dunaujvaroš 22.8.1992

 

 

 

304/3349

 

941  posle četrnaest dana odmora u kojima sam pokušao

da odmorim um i telo (jer duša nikad nije umorna) evo me opet u

tekstu. na put kao putnik i stranac. u slovo da bih slovom osvetlio reč

 

942  polje ruža sa mladim brezama i vrbama u pozadini

 

943  koliko samo oraha. orasi me dižu

 

944  lake laste i devojčica koju je dečak sačekao na nasipu

 

945  blešti tisa. mladi kajakaši kao laste. listovi moje sveske kao vetar

 

hod kojim hodam izaziva u meni čežnju za hodom

249. hodanje

ponovo hodam. puno je opalih oraha po zemlji. oraha i šljiva. srpska ulica

na izlasku iz segedina prema makou prepuna je drveća. orasi su krupni kao

jabuke. šljive slatke kao ljubav. trske na vetru i zagasito zelenilo na suncu. slatke

kao ljubav svetice prema hristu. slast u voću je ista i u mom hodu i telu ista slast

u večnom pevanju. sve više osećam da iza onog što vidim osećam ono što

ne vidim. dajem se svakom cvetu i svom cveću. pevanju u visinama

segedin 7.9.1992

 

 

 

305/3348

 

946  12292 koraka do sada danas. seo sam uz drvo. smušen snužden i

umoran zlati se suva trava. slušam rosinija a sa obe strane puta pucaju čičkovi

 

947  mile mravi po meni (jedan se penje kroz pantalone). stopala i oči odmaram

u nebu. pored lica mi vitka i tanka vlat trave iznad mene zeleno lišće jablana

 

948  prav put hodam kao konj sve je lepo. hodanje je promena

promena je vesela kaže kejdž. kako su izgoreli kukuruzi kažem ja

 

ja sam konj

250. hodanje

na pola puta sam bio ispražnjen

i umoran. seo sam i posle legao ispod

mladog jablana. i tako sam se umirio i odmorio

zemlja je bila mirna a nebo plavo. put koji sam hodao

bio je ravan kao pogled a ja sam bio sličan konju čijoj

lepoti nema mere. da bilo je lepo moje konjsko hodanje

to je jedan čovek hodao a ja sam bio radostan jer sam

konj. hiljadama godina živi ovde na hiljade ljudi

pevanje u visinama. hiljadama godina raste

ovde na hiljade plodova šljiva i oraha

segedin 8.9.1992

 

 

 

306/3347

 

949  umetnost budućnosti treba da bude opredmećena filozofija

džozef košut

ili je možda moja tuga bila ono naročito osećanje koje u čoveku izaziva prava lepota

anton čehov

 

950  noćas sam sanjao da nemam snage u butinama i da ne mogu da potrčim

 

951  danas sam video tako mnogo mrtvih lasta

 

952  zaista ih je mnogo

 

953  volim ničea. volim ga jer izaziva u meni ljubav

 

konj sam ali kao da ne postojim

251. hodanje

ono što su nekad bila polja zelenih kukuruza sada je

veliki krevet sa puno suvih ljuštika. velike žute glave suncokreta

su se osušile i pocrnele. pored pijace u segedinu zatvor kao i na

ribljoj pijaci u novom sadu. ja ne postojim. hodam bez glave k'o pijan

čitam ničea kao da je pored mene. idem putem 55. ja shvatam

filozofa kao eksploziv pred kojim je sve u opasnosti kaže mi

niče. hiljadama godina raste ovde hiljade plodova šljiva 

 oraha. fridrih volim te kažem mu

segedin 9.9.1992

 

 

 

307/3346

 

954  staro srpsko groblje. sin ćerka mati otac svi su poumirali

uvek ista priča. ljudi se rađaju i ljudi umiru. vrlo jednostavno

 

955  nadam se da ću na ruži napraviti put kjerkegor. niče. dostojevski

 

ljubim ruke

252. hodanje

kako je bio lep i snažan i kako

skrušen mladi konj. hodao sam pustim

srpskim grobljem. deca su išla na izlet a nad

pustarom su laste letele u svim pravcima. u pustarama

živi moja duša. živi kao konji što su pred bircuzom čekali

gazdu da popije pivo. zastao sam i slušao kako tri starice

srpkinje zadirkuju starog komšiju srbina. imaš pozdrav od

jedne mlade. svo četvoro su oko osamdesetih. one su 

sedele k'o koke na klupi a on je stajao k'o ćuran

oslonjen o bicikl. dečaku koji mi je rekao

čokolom dao sam punu šaku semenki

fridrih volim te kažem mu. nije ona

baš tako ni mlada

segedin 10.9.1992

 

 

 

308/3345

 

956  haj pozdravljaju me dvojica mladih čuvara nasipa

 

957  helo pozdravlja me motorbiciklista na dolmi

 

958  svako je imao svoga ali je bilo i onih koji nisu imali nikoga

 

959  dolmom. obožavam ih. umorim se nije lako. čitao ničea. niče peva. kidaju mi se gaće

 

a i moja duša je pesma jednog što ljubi

253. hodanje

a na dolmi tišina i nikog. utabana zemlja laka za hodanje

hiljadama tumperaša je nasipalo dolmu. sa zapadne strane

trava je zelena sa istočne spržena. hodao sam do velike

spore krivine. video sam je kako se pružila kao beskraj

na dlanu. dolmo dome moj. nije ona baš tako

ni mlada hiljadama tumperaša

segedin 11.9.1992

 

 

 

309/3344

 

960  to ja hodam bos i slušam arhanđela korelija

 

961  to ja hodam posle 20 km sa žuljevima na tabanima. tako se vodi politika

 

962  ima smisla stvarati remek-dela po meni

andrej tarkovski

 

ne pusti rđu na se

254. hodanje

gego sam se po dolmi izmotavajući se

i zasmejavajući samog sebe. tako ja to radim

subotom. sobom subotom. sa jednom rukom na

leđima i važnim podvaljkom pred sobom drugom sam

rukom objašnjavao svetu tako više ne može. od sada

ćemo okrenuti list. pa ko može može. molim lepo. da

se zna. zezo sam se ali nisam mogao da zavaram

umor i žeđ. molim lepo da se zna. hiljadama

tumperaša. nisu to bili tumperi i tumperaši

nego korde i kordaši. ne veži

tugu za srce

segedin 12.9.1992

 

 

 

311/3342

 

963  svakodnevno desetogodišnje hodanje je ulazak u jamu

razbijenog atoma. hodam u njega da bih ga spojio sa obe ruke

 

964  zbog puta koji me ispred mene vuče

 

965  odjednom i sam nepripremljen viknem

margita ravnom zelenom polju sa moje desne strane

 

966  oko 45 bandera ispred mene na vidiku posle put skreće levo između

bandera po pedeset metara pa sad računaj. brat bratu čemu sve to

 

967  sedim kod baturana u radnji. 3:04, posle ponoći. 22.9

(taman počeo utorak) upravo sam jeo hleba i mađarskog vajkrema

pre ovoga sam ispravljao tekstove na kraju dana i kaju. sada idem sa pod

brojevima. daleko je 6:00. pozdrav n.č. lepo hodaj piše mi nebojša iz beograda

 

anton pavlovič čehov

255. hodanje

ljudi su brali kukuruz i bacali ga u laskola

jedna su kola već bila napunjena. konji su mirno

stajali otresajući sa sebe mušice. čitao sam jedan tekst

nabokova plavom olovkom povučem preko stranice jasnu

liniju i eto horizonta svih mora i italijanskog fizičara đorđa

salvinija potreban nam je još viši nivo inteligencije da bismo

ubedili sebe da se za sopstveno dobro moramo ozbiljno

pozabaviti dobrom drugih. čeze. karuce. fijaker. taljige

tumper. korda i laskola al' sve je manje konja. ne

vežintugu za srce. kilo bresaka i kilo

grožđa ravno 100 forinti

segedin 14.9.1992

 

 

 

312/3341

 

968  jesenja svetlost

 

969  jato vrabaca preleće put

 

970  sve više krivica jedne politike po meni

 

971  niko se ne spasava sam a možda se niko i neće spasiti dok je i poslednji putnik u paklu v. jerotić

 

lepe mi se ruke

256. hodanje

posle sam stao sam i okrenuo se

da ga vidim još jednom. i on se okrenuo i

gledao je mene. moj drug pas lutalica. i tako

smo stajali nasred puta i gledali se. hodao sam do

kiškunhalaša. drveće i grožđe. blešti jesenje sunce

ide čovek. vinogradi na pesku iz ravnice crpu slast u

crne grozdove. ubrao sam dva mala da se osladi čovek

koji ide. jelena žena koje nema donela mi ajvar. kilo

bresaka i kilo grožđa, ravno 100 forinti. jesenje

sunce pas drveće i grožđe

segedin 15.9.1992

 

 

 

313/3340

 

972  hodam do ove tri žene dajući snagu jeleni koja 

me hodajući sa strane posmatra kako pravim ružu

 

blještavilo

257. hodanje

razgovarali smo jelena i ja sa

dvojicom starih srba iz sentivana. gospodinom

kecićem i gospodinom veselinovim. tu u mađarskoj

su oduvek. banaćani. kecić priča o mičigenu a veselinov

bi hteo da se zna ko je srbin al' da mu je sad dvadeseta

bogme bi voleo neku crnkinju. šljive su sve slađe i slađe

pili smo vodu. put je blještao u oči pa smo se okrenuli i

vratili nazad. a i jabuke polako zru. pojeli smo dve baš

su bile slatke. jesenje sunce. pas. drveće i grožđe

i ja mislim ne samo gospodin veselinov da je

budućnost u ženama tamne puti

segedin 16.9.1992

 

 

 

314/3339

 

973  o bože rekoh ugledavši put

 

koga svrbi taj se češe

258. hodanje

hodao sam nasipom uzvodno uz tisu

nigde nikog. samo bandere. drveće pored

reke i pusta polja sa druge strane. nasip se pruža

kao dugačka leđa mirne životinje. leđa su puna

slegnutog peska. sporih krivina. zatravljena i široko

podatna. hodam po njima kao da ležim i da se

odmaram. stopalima gazim po leđima. i ja mislim

ne samo gospodin veselinov da je budućnost

u ženama tamne puti. po leđima puta

segedin 17.9.1992

 

 

 

315/3338

 

974  stara kruška vozač uspori svoj auto da me ne bi poprašio ponesem ih u rukama

 

teče tisa ide put

259. hodanje

hodam po nasipu. danas nizvodno

od segedina i sa druge strane tise. put ja i reč

dve koje mi nedostaju da bih rekao nešto o onome

što osećam. to telo puta taj put tela. ali nemam reči

kažem za tu lepotu po kojoj hodam i ka kojoj hodam

hodaću - naći ću. ispod stare kruške sam pokupio

kruške. po leđima puta. slatke kruške dunjo moja

segedin 18.9.1992

 

 

i

 

 

gego sam se po

dolmi izmotavajući se i

zasmejavajući samog

sebe. tako ja to radim

subotom. sobom

subotom

 

 

svakodnevno desetogodišnje

hodanje je ulazak u jamu razbijenog

atoma. hodam u njega da bih ga

spojio sa obe ruke

 

 

pre ovoga sam ispravljao tekstove

na kraju dana i kaju. sada idem sa pod

brojevima. daleko je 6:00. pozdrav n.č.

lepo hodaj piše mi nebojša iz beograda

 

 

sve više

pada krivica

jedne politike

po meni

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

svaka reč u

tebi se dogodila

i hodala i sad u

tebi zrači

istinom

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

svako i sve u

tebi je događaj

i sad u tebi

zrači

slobodom

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

bog u tebi je

živi bog i sad

u tebi zrači

ljubavlju

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

si i zahvalnost

nebojši čoviću koji je

prekucavao moj rukopis i

sređivao ispravke i prihvatio

se da te odštampa iako do

tada nikad nije radio taj

posao. hvala nebojša

hvala ti. zauvek

nebojša

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

nipošto da tekst smrdi na radionicu pisanja

11. april 2025.

27522. dan mog života

 

 

276/3377

 

901  umetnosti nema bez života. život ne bi postojao bez umetnosti

umetnost i život su jedno kao i muško i žensko. ženski život muška umetnost

 

902  gusta polja suncokreta i znoj se odmah sasuši na meni

 

903  ljudi su besni na slobodu

 

904  prijatelji me savetuju da prekinem ružu lutanja jer neću izdržati

teret kazne koji pada po meni. reci mu da mu ja savetujem da prekine

jer neće moći izdržati veliki psihički pritisak ove međunarodne osude

 

suncokreti kao u maju jorgovani

237. hodanje

u čistim pantalonama gaćama i majici krenuo sam

vrućinom prema budimpešti. hteo sam da hodam po

hladovini ali je nije bilo. ali sam zato u pešti kupio nove

patike. četvrte. sutra ću ih nositi dobar alat iako hodanje

nije zanat. kako su to velika polja suncokreta. ravna su

a velika kao brdo. život po nikolaju fjodorovu

na nugatiju ugledah kseniju i jelenu

dunaujvaroš 10.8.1992

 

 

 

277/3376

 

905  upekli šraf i matica. kako da to popusti. kako da to odvrneš otvoriš. popustiće samo

 

906  nipošto da tekst smrdi na radionicu pisanja

 

utorak

238. hodanje

još noćas je počeo vetar

evo ga posle toliko mnogo dana

sad duva. nek duva. tako mi prija

vrućina je nestala. kažem nek duva. kažem

još je noćas počeo da duva. ja ne znam odakle

je došao ali sada je ovde i u lišću na mojim

ramenima leđima vratu i licu. poljubio bih ga

koliko mi prija. vetar je kao voda. i ne bih to

objašnjavao. ubraću nekoliko šljiva. ubraću

ih i hodaću sa košticama u ustima. na

nugatiju ugledah kseniju i jelenu. prvi

put sam danas hodao u svojim

četvrtim patikama na ruži

dunaujvaroš 11.8.1992

 

 

 

278/3375

 

907  noćna svežina

 

908  biti budan i slušati muziku

 

909  veliko pevanje

 

saskija dobra devojčica

239. hodanje

idem i hod mi polako vraća snagu

jer bio sam tako bedan. bedan i iscrpljen

ali svaki korak je vetrić. dah. početak daha

i ja izdišem bedu i ona se u božanstvu menja

u nadu i smiraj. i prestajem da se sramim

svog repa jer hodanjem otpašće sam. prvi

put sam danas hodao u svojim četvrtim

patikama na ruži. laju psi u noći

dunaujvaroš 12.8.1992

 

 

 

279/3374

 

910  valzer i karver. mnoštvo jednog. jedno mnoštva. drugim rečima rečeno volim ih obojicu

 

911  hej miroslave radujem ti se. radujem se tvojoj

svakodnevnoj smrti koja me vaskrsava i hrani kažem sebi

 

okolo nas žir

240. hodanje

bila je to samo večernja

šetnja sa jelenom i ksenijom

dan smo proveli u razgovoru na

klupi pod drvetom u dunavskom

kampu. priči o robertu valzelru i

njegovim tišinama u kojima šekspir

tone kao buka. i zato je i ova tiha

šetnja deo priče koja se priča

sama. priča ruže lutanja. hodam

i pravim ružu. laju psi u noći

slušam ih

dunaujvaroš 13.8.1992

 

 

 

280/3373

 

912  mi tu (nacionalizam)

 

913  ja takođe (sujeta)

 

914  gospode pomozi mi da stegnem zube v.b. jejc

 

ostao sam bez bresaka

241. hodanje

otišao sam sa jelenom i ksenijom u

budimpeštu ali smo zakasnili na voz pa

smo se vratili u dunaujvaroš. tiha sramota

mi stvara jezu. a nisam kupio ni breskve koje

sam želeo. o tome da je hodanja bilo malo ne

vredi ni govoriti. i opet se mogu samo sramiti. ali

ja ću sram ishodati i opet će put biti prohodan

laju psi u noći. slušam ih. opet je visoko

u granama počeo da duva vetar

budimpešta 14.8.1992

 

 

 

281/3372

 

915  još je ružin vrt prepun korova

 

916  italijanski lovci izlaze iz hotela u dunaujvarošu i kreću u

lov. grupa pijanaca prepodne je organizuje se na klupi u parku

 

milomir

242. hodanje

hodao sam ujutru i uveče

a između sam spavao da me

ne bi bilo. budio sam se ali bih se

samo okrenuo i nastavio da spavam

da me nema da me nema. kada sam

uveče krenuo video sam drveće pred

sobom i osetio da je život ponovo ušao

u mene. hodam rađajući ružu iako

nikom nije do. opet je visoko u

granama počeo da duva

vetar. ruža je ruža

je ruža

dunaujvaroš 15.8.1992

 

 

 

283/3370

 

917  slepi mladić hoda kao dobrota

 

918  ono dvoje starih kao deca sede na nečemu

visokom iza ograde i gledaju preko ograde na ulicu

 

919  za razliku od subotnje ovo je ponedeljnikova atmosfera na ulicama dunaujvaroši

 

prašina

243. hodanje

sve je mirisalo oko

mene dok sam hodao kroz

noć. suncokret je mirisao na

lubenicu i repu. prašina je mirisala na

leto. korov je mirisao na moje detinjstvo

pre mraka zapad je goreo a istok je bio

smiren u plaveti. i tako je svako veče i

svako jutro. hodao sam do pruge i stajao

na njoj. šine su se presijavale na

mesečini. ruža je ruža je ruža

mislim na zimu

dunaujvaroš 17.8.1992

 

 

 

284/3369

 

920  u daljini se prašina diže kao vatra ka nebu

 

921  svetložuta polja. suncokreti se prelivaju u 

tamno braon jer ih sunce dozreva i primiče na kraj leta

 

922  vidim kišu koja će nekad pasti po ovoj prašini. vidim krupne kapi

kako padaju u prašinu i nestaju a prašina prašine se diže u vazduh

 

ljuštika. svila. zrno. šapurika

244. hodanje

zavukao sam se među kukuruze i kukuruzi su

mirisali na mlade oljuštene klipove a pod jednim

bagremom u hladovini mi je bilo kao da sam se

kupao. ispod tog bagrema su izletela četiri fazana

pantalone su mi sve do džepova od prašine. stajao

sam i gledao kukuruz. kako je to dobra i lepa biljka

uostalom kao i suncokret i pšenica. mislim

na zimu. veliki umetnik je stvorio svet

dunaujvaroš 18.8.1992

 

 

 

285/3368

 

923  to što nadilazi tvoje potrebe je beskorisno i smešno. oblačenje

veće cipele od one koje nosiš ometa te u hodanju kaže mi jovan zlatousti

 

924  kilometarska kolona galebova posred dunava plovi maticom

reke. ponavljam guske su savršene. čoveče one hodaju lete i plivaju

 

925  pre svega nemoj izgubiti svoju želju za hodanjem... ako

samo nastaviš da hodaš sve će biti u redu kaže mi kjerkegor

 

926  hrabro i mirno u ponavljanje

 

927  humor. to je pre svega generalska ozbiljnost ratnika

 

928  razmišljam o ovoj knjizi. vidim joj oblik. oblik koji traje. mekih plavih korica

 

polako se prazni kamp u dunaujvaroši

245. hodanje

onaj mir na kraju hodanja nije lako dobiti. dobio sam ga misleći

na knjigu sa ovim tekstovima. video sam je kako je u sebi skupila sve

ove reči koje se nižu jedna za drugom kao moji koraci. toplo je i nema

ni daška vetra. dugo sam gledao ptičicu ispalu iz gnezda kako je sa

naporom skakutala po zemlji. veliki umetnik je stvorio svet

hodao sam po knjizi u mojoj glavi

dunaujvaroš 19.8.1992

 

 

 

286/3367

 

929  hodam po groblju. drvene oplate za formiranje zemlje za sveže humke

 

930  bogatstvo ruže

 

931  sve što vidim su priče iz biblioteke i muzeja

 

932  jedan je bog

 

dva je život

 

tri ljubav

 

četiri mišljenje

 

pet je konflikt

 

šest je savršenstvo ili raspad

 

sedam je prva mala celina

 

osam ka večnosti

 

devet savršenstvo

 

deset je celina. vaskrsenje

 

već trideset dana ni kapi kiše

246. hodanje

u mraku sam oljuštio jedan suncokret napunio

džep i grickajući ga dok su me snažni farovi zaslepljivali

ishodao današnji dan. oko ponoći sam u kampu čuo uzbudljivo

dahtanje od koga sam se sledio i uskipteo. božije podavanje

božijih bića. muškarac i žena se podaju jedno drugome

kao ja putu i put meni. hodao sam po knjizi u

mojoj glavi. hodanje podavanje

dunaujvaroš 20.8.1992

 

 

 

287/3366

 

933  sparina. melanholična malaksalost. praznik u mađarskoj. dvadeset pet do dva

 

934  trči devojčica u dućan

 

935  kao sinoć u kućici sa moje leve strane noćas su u kućici sa moje

desne strane muškarac i žena vodili ljubav. čujem ih kroz otvorene prozore

uzbudljivo je kao dečiji plač. taj zov. žene dahću veliko. nevino. to je povratak

bogu. nemoćna i podavajuća žena usmerava put kroz nebeski beskraj na početak

 

a biće je

247. hodanje

u noćnoj tišini sve poskakuje od

neprestane pesme cvrčaka. u dnevnoj

tišini na poljima mnogo tiše život intenzivno

bruji. po danu sam hodao prema székesferhérvaru

a po noći prema budimpešti. mnogo vrućine i sparine

i mnogo ružnih slika u meni. zapucala samoća pa udara

i ne pita. umorilo se ćutanje nije mi ni do čega. a ja između

k'o da mi je sto hodam i podnosim. preko bodljikave

žice sam uspeo da uberem tri ringlova. hodanje

podavanje. dajem se ženi koje nema

dunaujvaroš 21.8.1992

 

 

i

 

 

prijatelji me savetuju da prekinem ružu lutanja

jer neću izdržati teret kazne koji pada po meni. reci mu

da mu ja savetujem da prekine jer neće moći izdržati

veliki psihički pritisak ove međunarodne osude

 

 

razmišljam o ovoj knjizi

vidim joj oblik. oblik koji traje

mekih plavih korica

 

 

misleći na knjigu sa ovim tekstovima

video sam je kako je u sebi skupila sve

ove reči koje se nižu jedna za drugom kao

moji koraci... veliki umetnik je stvorio svet

hodao sam po knjizi u mojoj glavi

 

 

dahtanje od koga sam se sledio i uskipteo

božije podavanje božijih bića. muškarac i žena

se podaju jedno drugome kao ja putu i put meni

 

 

uzbudljivo je kao dečiji plač taj zov

žene dahću veliko. nevino. to je povratak

bogu. nemoćna i podavajuća žena usmerava

put kroz nebeski beskraj na početak

 

 

i

 

 

ružo lutanja

rođena si 285/3368

dana ruže lutanja pod

pre 33 godine zapisom

928 u dunaujvaroši

19.8.1992

 

 

i

 

 

ružo

bila večno

živa i večnost

večno rađala i 

pevala

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

ne um pre koraka

10. april 2025.

27521. dan mog života

 

 

260/3393

 

866  došla je jelena. otvorena vrata na prozoru

 

gazimo po popalom

224. hodanje

sitno žuto cveće sa drveća po ulicama

varoši. po tom žutom smo hodali. hodali ana

jelena. agnješka. nebojša i ja. hodali smo do

periferije i ulicama kečkemeta. a prošao je i jedan

voz. nije lako postojati u životu. a tek nije lako postajati

posle smo pričali o zrnu koje padne u zemlju. posle

dolazi posle sada. a mi smo hodali kao grupa ljudi

koja hoda ulicama varoši. u tom kečkemetu

u smeru naše desne na levu stranu

kečkemet 25.7.1992

 

 

 

262/3391

 

867  posmatram

 

otići ću tek odjednom me nema

225. hodanje

vera varadi mi je rekla kažeš ti nešto. svidelo mi se

to kao i u jebote triput bez viđenja. rastao sam se sa

nadom. nebojšom. agnješkom i mojim saveznikom anjom

i nastavio da hodam sa jelenom. ali kako ja da napišem ono

što sam video. jer to je tako lepo. to postojanje polja i

oranica u predvečerju. u smeru naše desne na

levu stranu. iskreno poput iskusnog mistika

kečkemet 27.7.1992

 

 

 

263/3390

 

868  posmatram i samo bih posmatrao

 

idem

226. hodanje

hodao sam polako

korak po korak opet u

predvečerje kao i sinoć

hodao sam a kao da sam

stajao tako sam nekako nestao

na tom tihom putu i onda sam

slušao kako hodam. čuo sam da

se ništa ne čuje. samo se videlo

tako je bilo tiho na tom putu u

predvečerju. iskreno poput

iskusnog mistika. samo se

videlo lišće na drveću

kečkemet 28.7.1992

 

 

 

264/3389

 

869  svakim korakom izvučem zlato iz zemlje. zlatnu prašinu po putu

 

sve je tako kako je

227. hodanje

put se presijavao u noći mastan

kao glina. neosvetljeni biciklisti su dolazili

bešumno. mogao sam otići kroz celu noć. tako

je prijala tišina i mir. hodanje po noći je lako

nevidljivo i bez glasa. lepo nepostojanje. kad

sam se vratio u kečkemet na klupi u centru

me je čekala jelena. osetio sam kako mi se

lice osmehuje. samo se videlo lišće

na drveću. sve je tako kako je

kečkemet 29.7.1992

 

 

 

265/3388

 

870  žene u letnjim sandalama svedoče o letu i ženstvenosti

 

871  umro džon kejdž

 

jelena bošković

228. hodanje

malo smo se vrteli po kečkemetu

jelena i ja pa smo u vozu od kečkemeta

do budimpešte pričali o krivici koja se uvukla u

telo i temperament i tamo caruje našim gestovima

i odlukama. odhodali smo do margit szigeta i tamo

se kupali u dunavu. sedeli smo na kamenju pored

dunava i tu spavali grejući telo o telo ali nas je

hladnoća oterala i mi smo šetali budimpeštom da

bi se ugrejali. legli smo tek u kasnom svitanju 

po kartonima u parku i spavali do jeleninog

polaska voza za prag. sve je tako kako

je. druženje je ruža lutanja

budimpešta 30.7.1992

 

 

 

266/3387

 

872  prođem li proći ću

 

873  he stayed in town for only a few days - but that was long enough for a lot to happen

 

ja verujem u dobrotu

229. hodanje

po vrućini ošamućen sudnjeg dana

jula došao sam u dunav varoš. putem

sam čitao stare novine iz jugoslavije i u

trenucima kada bi me počeo hvatati očaj

prepuštao sam se i očaj nije imao za šta da

se uhvati a ja sam lepljiv i znojav nastavljao

da hodam bivajući čak i srećan gledajući ta

kukuruzna i suncokretova mora. druženje

je ruža lutanja. dobrota je put

dunaujvaroš 31.7.1992

 

 

 

267/3386

 

874  u vodi sam kao kod kuće i zato sam u dunavu i dunav u meni

 

875  mudrost je vrlina starosti ali čini mi se da je stiču samo

oni koji u mladosti nisu bili ni mudri ni promišljeni hana arent

 

tu sam sam 

230. hodanje

tu sam u dunaujvarosu

hodam kamenitom obalom

dunava kupam se i ćutim. ćutim

a nešto u meni govori. to ja mislim

mislim o jeleni. vesni. nadi. mislim o

ruži. sevilji. budućnosti. mislim o ratu u

jugoslaviji i meni nezamislivom ponosu

ponosu koji ubija i ponosom kojim se ubija

uveče hodam pored ciganskog naselja i uvek 

jednostavno čuđenje zašto ovi ljudi žive baš

ovde. nema tu odgovora i ja prolazim dalje

i dalje i dalje. hodam mirno ka svome

kampu. pijem usput vodu. dobrota

je put. koraci su ćutanje

dunaujvaroš 1.8.1992

 

 

 

269/3384

 

876  braon boja što se ponegde zlati (od slame i

stajskog đubriva) po širokom polju smiruje moju dušu

 

877  bogom bog sam

 

878  ne znam da li hodam po vrućini ili sam vrućina

 

879  zatvor bernátkút

 

kako sam na kraju hodanja okupao sve te kilometre

231. hodanje

a usred vrućine puče preda mnom zatvor bernátkút. puče kao onaj malopre

pauk koji se spustio sa plafona na pod svojom paučinom. puče kao prva rečenica

usisavao je kad je telefon zazvonio rejmonda karvera. a mene je sunce ispeklo

a robijaši kruže. stoje. leže po dvorištu. malo kasnije sam otkinuo glavu

suncokreta i jeo ga usput prema mélykutu. kakva je to vertikala ta

paučina. kakav je to bio zatvor. kako je to dobra prva rečenica

koraci su ćutanje. a tek žeđ posle 32 kilometra

dunaujvaroš 3.8.1992

 

 

 

270/3383

 

880  vrućina. ravan vreo put prepun benzina u vazduhu. totalno besmisleno idem napred

 

881  to nije vazduh to je vrućina

 

882  pisanje je ljubav

 

883  volim da volim

 

884  voleti najviša tajna. najsloženiji zadatak. razlog

življenja i trpljenja. i blagog podsmeha samom sebi

 

most svetlosti

232. hodanje

vrući vetar velikih kamiona

udarao me je u grudi i prekidao dah

svaki dan ja posmatram svetlost koja raste

i sve je svetlija i onda počne da slabi i sve je

slabija pri kraju mog hodanja. i tako svaki dan

gledam taj nevidljivi luk u mojim očima. put se od

vrućine pretvorio u ogledalo i blešti. i onda ugledah

auto ispred mene i u njemu skriveni čekaju me

dušan i nenad. a tek žeđ posle 32 kilometra

svakidašnji hleb - most svetlosti

dunaujvaroš 4.8.1992

 

 

 

271/3382

 

885  da li vi znate koliko je mrtvih vrabaca pored puteva

 

886  so na čelu

 

izgoreli na suncu stari kosači

233. hodanje

hodao sam istim putem od budimpešte putem 6

prema dunaujvaroši. danas sam svratio u drugu kafanu

na kafu i mineralnu a konobarica mi je odmarala oči

svojim stisnutim gustim nogama. kafane su svratišta

putni rukavci. znoj sa puteva. stari kosači su kosili

sasušenu travu i korov pored puta. svakidašnji

hleb - most svetlosti. jer put putuje i putuje

dunaujvaroš 5.8.1992

 

 

 

272/3381

 

887  i onaj visoki korov. sve mi je ovde poznato

 

888  ne um pre koraka

 

889  ja sam žedan ljubavi i zato tražim izvor. nepoznati izvor sa koga će se

piti i piti posle mene dugo i dugo. piti mnogo mnogo. računam sabiram korake

 

da li je ono bila srna ili veliki zec

234. hodanje

već šesti dan sam u dunaujvaroši i ostaću tu još deset

ili dvadeset dana i hodati okolo lunjajući. ostajem ovde jer 

je prenoćište jeftino i tako narušavajući ružu ja je čuvam da

preživi. na kraju hodanja se kupam u dunavu u toj blagosti

jer put putuje i putuje. baš mi je pomogao ron

zapisao sam 8 dana ruže lutanja

dunaujvaroš 6.8.1992

 

 

 

273/3380

 

890  dva dana nisam prao majicu da bih je sačuvao od

kidanja i sada osećam da smrdi na znoj. na juče i prekjuče

 

891  oranica. suva trava. skakavci

 

892  curi mi znoj sa lica. ima u meni neki nepoznat razlog

zašto sam sada ovde. sada 6.048.673 koraka od početka

 

893  iz odrona izrasle šljive a vrapci izbušili rupe za sebe

 

894  gledam sitno poljsko cveće i učim se da ne mislim

 

hodanje kroz vrućinu

235. hodanje

i u najdubljoj šumi neko je bio. evo ovde

sasušena krvava binda a tek paučine paučine u

celoj šumi. i danas sam gledao pčele kao i juče. kako

doleću i odleću. pa prašnjavi put od nagyvenym do baracs-a

a ja idem po njemu kao eno ga čovek u polju. prelazim prugu

i kroz ravnicu uskoro prolazi voz. kruške se rumene i šljivama

treba još koji dan. hodajući usput sve usput i govorim. baš mi

je pomogao ron zapisao sam 8 dana ruže lutanja. kao i

skakavci sa kojima sam danas hodao niz livadu

dunaujvaroš 7.8.1992

 

 

 

274/3379

 

895  komšije koje stoje na vratima. deca opružena u hladu. ispeglane firange. radio prenos

(naravno fudbala). sveži plavi kamen na vinovoj lozi u venyimi utca kao i u mom detinjstvu

 

896  i veliki listovi kelerabe među cvećem

 

897  i ovaj usamljeni dečak na biciklu koji skuplja traku

muzičke kasete što se vijuga uz put po šljunku

 

898  kadgod se nađe u situaciji da bude odgovorna ona dobije

 

899  ivičnjakom hodam niz put

 

900  stari mudri olinjali psi

 

ja mađar

236. hodanje

znoj se uvukao u sve

što nosim. sutra ću sve prati

vreme kao da je stalo. sve stoji. od

jutra vrućine koje se šire kroz dan. upekla

zvezda kaže se. usta mi se suše i stalno

mislim na tečnost. i hodam samo da bih pio

kao i skakavci sa kojima sam danas hodao

niz livadu. život po nikolaju fjodorovu

dunaujvaroš 8.8.1992

 

 

i

 

 

ja

verujem

u dobrotu...

dobrota je

put

 

 

bogom

bog sam

 

 

pisanje je ljubav

 

 

volim da volim

 

 

svakidašnji hleb

most svetlosti

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

stvarao sam

te svakog dana

preobražavala si

me svakog

trena

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

dirljivo je kako mi se ovaj čovek naklonio i rekao dobri den

9. april 2025.

27520. dan mog života

 

 

245/3408

 

828  ja jesam muž

 

829  za svakog sam postao svako kako bih bar neke spasao

 

trešnja je obrana

211. hodanje

mačka pod olukom. pas u

dovratku. konjić vuče mala kola sa

seljakom i njegovim naočarima. lišće treperi

na višnji. dve starije žene u brushalterima i

gaćama tovare pesak. zelena gusta žabokrečina i

ostavljene merdevine u višnjiku. sprema se kiša vetar

mi hladi golo telo. to ja hodam kroz selo zdimice. i ona

mala devojčica u crvenoj haljini što vuče dasku-brod

po asfaltu u selu kosanda. pa oni crnobeli golubovi i

razmišljanje o vinu. sada je posle kiše zaparno

prelivaju se benzinske fleke na mokrom 

asfaltu i sijaju crveni krovovi. oprao sam

čarape i gaće. peva iggy pop

prag 10.7.1992

 

 

 

246/3407

 

830  sve dostojanstvo za dostojanstvo života

 

831  prazan i umiren. živim li ili umirem

 

832  obožavam ženu koja hoda pored mene (ženu koje nema). svaki moj korak je i njen

 

833  ruži lutanja verujemo jer je usamljenik koji nikome ne pripada

ima svoj sistem vrednosti i časti i prema tome mora preživeti i pobediti

 

834  pet dana da jedem samo tvoju spermu-znoj

 

835  tvoja reč me hrani

 

žižkov po kišici

212. hodanje

tumarao sam po gradu i sklanjao

se od kiše pod strehom čitao novine

u parku su mirisale lipe. lipe u predvečerju a

nad glavnom stanicom u pragu smrdela je mokraća

gledao sam par sredovečnih francuza koji su dugo

stajali pred jednom zgradom i pričali o njoj. sve je

zapisano po praškim fasadama ali to više niko ne

čita. peva iggy pop. tumaranje - uzimanje

snage ni iz čega

prag 11.7.1992

 

 

 

248/3405

 

836  trešnje i žito. po golom telu selo me kupa

 

jelenina borba

213. hodanje

ništa. samo malo hodanja i

oporavljanje od noćašnjih povraćanja

čistio sam zrnevlje žita u šaci i oduvavao

ljuspice. malo sam hodao i ostao željan hodanja

sada slušam iggy popa i cupkam nogama po podu

ko misli da razume ružu lutanja taj se zajeb'o rekla

je jelena. tumaranje - uzimanje snage ni iz

čega. pitomog li predvečerja

prag 13.7.1992

 

 

 

249/3404

 

837  smisao i suštinu ruže gradim tako da više od polovine smisla otkrivaju drugi

 

838  u večeri sa drveta uzbrah dve višnje. (za jelenu bošković)

 

839  ja svedok predvečernje lepote

 

840  kako se polako preliva svetlost u mrak. put se plavi

 

841  hodam u noć

 

meko

214. hodanje

prvi put sam ove

godine video kajsije. brao

trešnje. u kasno predvečerje

sam hodao praznim putem pored

šuma i polja. vidljivost je polako polako

nestajala i sve je bilo meko i bez sjaja

kao da sam ulazio u noć. u toplu vodu

čuo sam tišinu svog hoda i osetio svoje

telo gledao sam i video sam da gledam

pitomog li predvečerja. sa žutim

visokim cvetovima pored puta

brandys 14.7.1992

 

 

 

250/3403

 

842  miriše trava miriše mladi orah ovde je žetva već obavljena

 

843  sela su puna cveća i mira. i bešumnog vetra

 

844  moram da gledam ovu kuću

 

845  gledam reka teče. blago koje teče u reči teći

 

846  posle mene i neko drugi će hodati 10 godina

 

847  ne možeš biti drugo nego božiji. znači onaj si koji jesi

 

848  srećan sam ti kažeš budala sam

 

849  u lavabou nismo prali naše prljave ruke nego smo pred lavaboom gajili naše sujete

 

850  kad gledam gledam dugo nežno i polako kaže muškarac ženi

 

na drveću trule neobrane trešnje

215. hodanje

dugo sam hodao i umarao se polako. stigao sam do

lidije antanasijević i natalije pilchove. pričali smo o londonu

i pragu. na putu sam video dečaka koji je priljubljenih usana

o zemlju pevao. mladića koji se zacrveneo kada me je ugledao

jer je skupljao pokošenu travu u svom dvorištu. i mnogo mnogo

sitnog cveća. kajsije polako smenjuju trešnje. i senke trave

su se lelujale na asfaltu kao i trave. sa žutim visokim

cvetovima pored puta. opčinjen skromnošću

mnichovo hradište 15.7.1992

 

 

 

251/3402

 

851  dirljivo je kako mi se ovaj čovek naklonio i rekao dobri den

 

852  kako divno miriše đubre. kako se divno diže prašina za traktorom

 

da budem ono što jesam

216. hodanje

čim sam krenuo pojeo sam dva kolača

sa višnjama koja su mi dale natalija i lidija

za put. oba kolača su mi prijala i ja sam pružio

noge niz put. dok sam brao trešnje prišla su dva

čeha i pridružila mi se u branju. posle sam se

popeo uz put i u zelenoj svetlosti nastavio

prema pragu opčinjen skromnošću

grejući se toplinom koja se

širi u vesni

prag 16.7.1992

 

 

 

252/3401

 

853  curi žito ko pesak iz vode 

 

magarica nosi veliki tovar

217. hodanje

na kraju hodanja dugo sam bio u vodi. hodao

sam zemljanim putevima kroz polja. žetva je u

punom jeku. kao i leto. našao sam rešenje za

novogodišnje hodanje između istočne i zapadne

evrope. video sam ga u jagodištu i crtao ga po

zemlji među ribizlama. na kraju hodanja zaplivao

sam u mirnoj vodi. grejući se toplinom koja

se širi u vesni. toplina nesebičnosti

prag 17.7.1992

 

 

 

253/3400

 

854  mir na jezeru

 

855  da da zajedno u istoj rečenici saša ostojić i endi vorhol

 

šake čuvaju leđa

218. hodanje

samo malo oko jezera. sa ksenijom

i jelenom u predvečerju. posle je pala i noć

na drugoj strani jezera jedna devojka je ušla u

vodu. vetar je pravio talase. i jelena je ušla u vodu

i plivala. posle smo išli da gledamo vatru. prolazili

smo kroz visoku travu. jezero je ostalo u noći a mi

smo hodali makadamom. toplina nesebičnosti

sa vatrom koju su ugasili kofama

prag 18.7.1992

 

 

 

255/3398

 

856  ulazi pet zidara u selu rovinka svi u kariranim

raskopčanim košuljama. došli su na pivo i slatko se smeju

 

857  bože pomozi ovoj ženi koja me je u prolazu

tako halapljivo pogledala u kurac (dun. lužná)

 

33 kilometara na 33 stepena vrućine

219. hodanje

spustio sam se noćašnjim vozom prag-bratislava u južnu

slovačku i tu hodao poljima kukuruza duvana suncokreta

deteline i požnjevenog žita. kilometrima niz put bogato su

rodili orasi a ja sam pojeo prve kajsije sa drveća. hodao

sam mnogo po vrelom danu i ove tri litre soka (od kojih je

ostala jedna) možda neće biti dovoljno. ovde se govori

mađarski. tako se i jezikom predeli prelivaju u predele

zelena žitna polja u slamasto žitno zlato. sa

vatrom koju su ugasili kofama. vatra gori

u žitu žito gori u hlebu

dunay strede 20.7.1992

 

 

 

256/3397

 

858  teci kroz mene bože

 

859  dok ovako pičim po vrelom suncu ponosim se onima koji se ponose ružom lutanja

 

860  put zavija iza ovih već kao čovek visokih kukuruza

 

broj znoj

220. hodanje

dugo sam gledao

vodenog konjica kako leti i

nadleće nad vodom. vodenu travu

kako se leluja u vodi. gledao sam kako

kombajni žanju odvajaju zrno i sipaju zlato u

traktore. hodao sam vrelim letom kao u nekim

pričama kad se asfalt topi kao što se i topio. od

vodenog konjica do vrelog asfalta to je bilo

današnje hodanje. vatra gori u žitu žito gori

u hlebu. odjednom sam se setio kako

sam hranio miša i hotelskoj

sobi u oradei

komarno 21.7.1992

 

 

 

257/3396

 

861  bos. go. bog

 

862  ošišao se

 

bos

221. hodanje

ceo dan sam hodao

bos. i go trčao po pesku. telo

je lepota kad je u naporu. sad su

mi tabani izmasirani svim travama i

šljunkovima. ja se jednostavno gadim

vojne mašinerije. koja je to glupost. dunav

je snažan kupao me je kao dete. držao sam

se za šlep a sva ona voda je jurila na mene

odjednom sam se setio kako sam hranio

jednog miša u hotelskoj sobi u

oradei. dunav je moj

komarno 22.7.1992

 

 

 

258/3395

 

863  ne mogu ništa da pišem od sparine

 

864  i onda naravno pljusak. letnji pljusak. izbegao sam ga za jedan dva

tri četiri pet šest sedam osam devet deset jedanaest dvanaest sekundi

 

došao sam kod ištvana vidaka

222. hodanje

bila je velika sparina. njištao sam a ne disao

nisam mogao da dođem do vazduha. jedno pivo mi

je plus udarilo u glavu. i stalno sam bio žedan žedan

i žedan. i naravno u dubasu je pao pljusak pa je onda

padalo i padalo. ja sam čekao pa krenuo po kišici. sve je

bilo čisto i oprano. došao sam iz čehoslovačke u kečkemet

umoran znojan i nikakav al' kad sam na telefonu čuo

olgin glas. dunav je moj. ištvan i ištvanovi drugari

su svirali pa rasturali

mađarska kečkemet 23.7.1992

 

 

 

259/3394

 

865  dobra kafa u kečkemetu. sladoled od dinja. sitne kajsije preko ograde

 

dumba dumba

223. hodanje

šetali smo oko kečkemeta olga i ja

i kao uvek kada pada noć prvo pada

predvečerje. olga i ja smo sedeli u vratima

crkve tražeći hlad. u crkvenim vratima sedi

večnost a razgovor u hladu teče kao voda. par

puta sam trljao ruke o nanu i stavljao ih pod

nos da se osvežim. svežina dolazi iz duboke

hladne zemlje. ištvan i ištvanovi drugari su

svirali pa rasturali. u tom kečkemetu

kečkemet 24.7.1992

 

 

i

 

 

ruži lutanja

verujemo jer je

usamljenik koji nikome

ne pripada ima svoj sistem

vrednosti i časti i prema

tome mora preživeti

i pobediti

 

 

pet dana da jedem

samo tvoju spermu-znoj

 

 

tvoja reč me hrani

 

 

tumaranje - uzimanje

snage ni iz čega

 

 

ne možeš

biti drugo nego

božiji znači onaj

si koji jesi

 

 

za put

niz put

uz put

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti si

neprestana

pesma

večnog

hodanja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

miroslave drž se svog koraka

8. april 2025.

27519. dan mog života

 

 

231/3422

 

798  šta sam drugo nego filozof. pesnik. umetnik. luda. prosjak. lutalica

monah na ovoj cesti. putuje vetar po klasju pšenice pšenica putuje po lepoti

 

799  jesam u cveću (za aleksandru ostojić)

 

miroslave drž se svog koraka

199. hodanje

tišina je sada u sobi kao i danas na putu za

myjavu. sve se kupalo u talasima i odlazilo dalje

i dalje. sela su puna sveća i trešanja. i danas sam se

kupao u moravi i brisao noge o visoku travu. a oko pola

pet je bilo na satu pola pet. i danas sam čitao henrija

milera pisao je o anais nin. pisao je o postavljanju

duše u oko. iz ruku u ruku. kažem puno je trešanja

myjava 26.6.1992

 

 

 

232/3421

 

800  sunce i ptice. zujanje mušica. daljine preko brda

šume. kuće po brdima. putevi koji špartaju prostorima

 

801  pišem jesiki i joko ono. juče sam pisao jesiki i simon vejl

a prvog dana potoka nežnosti sam pisao jesiki i veri hitilovoj

 

trešnje su tako tvrde i pune vode

200. hodanje

na ulasku u uhelski brod sam se popeo na staru

trešnju. kako slatka slatka trešnja. kako neodgonetljiv

odgovor zašto sam uopšte ovde. a ovde sam kao i sve

trešnje ruže i žita. danas smo snimali potok nežnosti. sedeo

sam u visokoj travi i hodao šinama. bilo je lepo kada su u

myjavi u restoranu jesika i luba planirali moje hodanje na

otvorenoj karti čehoslovačke. kao kad se planiraju

velike bitke. ovog puta bitka za skromnost 

kažem puno je trešanja. zaista

uhelsky brod 27.6.1992

 

 

 

234/3419

 

802  telefonirao jesiki i posle se osećao kao

govno. ja jesam sujetan ali nije mi lako. zguzilo me

 

803  pišući o mileru orvel govori o velikoj razlici između

tridesetih i dvadesetih i od onda su prošle bitne tridesete

razorne četrdesete. neponovljive pedesete. kosmopolitske

šezdesete. radikalne sedamdesete. retrogradne osamdesete

nepoznate devedesete... i tako redom. sranje. ptice

nada mnom po otvorenom nebu pevaju

 

804  prelepi pute da li tvoju lepotu ljudi slute

 

805  jedna knjiga koju bih želeo da pišem miroslav mandić pisano vesninom rukom

 

806  dečak i ja. kao devojčica i ja 208 dana pod brojem 751

 

807  pišem jesiki i agnješki holand

 

i idem ja

201. hodanje

i jeo sam trešnje i peklo je

sunce i hladio se na potoku i nabio

26 kilometara i ostao bez hrane i sad

sve to pišem. eto čoveče vidiš kako ide ta

stvar zvana ruža lutanja. ali beše nešto lepo

onaj dečak koji mi je bacio kamen i ja njemu

pa kad sam se okrenuo a on se smeje i čuči

i prebira rukama po kamenju od sreće

srećo moja. zaista. smej se dečače

tr. teplice 29.6.1992

 

 

 

235/3418

 

808  jebem ti kako je žito poprskano bulkama

 

809  pišem jesiki i melini merkuri

 

martin segedy i michael horák

202. hodanje

moja dva današnja druga. dečaci desetogodišnjaci

kupali smo se zajedno. zajedno hodali. i zajedno jeli

sladoled. bilo mi je lepo sa drugovima. sa drugovima da

u društvu pravim cvet. a što je još lepše jedan od njih

dvojice martin beše dečak od juče. jučerašnja moja

sreća. smej se dečače. kamenje će leteti samo

vl. klobovky 30.6.1992

 

 

 

236/3417

 

810  miriše hrist na lipe

 

811  u makovu čujem na radiju o restrikcijama prema

građanima iz bivše jugoslavije. to me odmah poništi

 

812  osećao sam se kao krpa. ne mogu ništa. ležim ne pomeram se

 

813  pišem jesiki i majci terezi

 

jebiga dođe mi da ne budem

203. hodanje

hej hej. živ sam a kao da nisam. šta da činim

jer što činim je kao i da ne činim. jebiga. eto to

jedino mogu da kažem u ovoj večeri u makovu

posle vrelog dana. jebiga. ja sam ruža a ne

stanovnik jedne države. kamenje će leteti

samo. ruža će cvetati jer će cvetati

makov 1.7.1992

 

 

 

237/3416

 

814  ja ruža

 

815  ruža lutanja je sloboda a ne zatvor i to je teško u njoj

 

816  pišem jesiki i žani moro

 

džeza (i pičke) bi još

204. hodanje

ono što volim u životu to je život

život drveća i planinskih livada. danas

sam se penjao i spuštao serpentinama

ranac mi je ostao u hotelu u makovu i ja

sam hodao go. bio je to dobar rad u hodu

sada slušam džez. džeza bih još. ruža

će cvetati jer će cvetati. pičkama

će i svet rasti

makov 2.7.1992

 

 

 

238/3415

 

817  devojčica nosi grablje

 

818  umro je pekić. hrabri visoki dečak sa cvikerima

 

819  pišem jesiki i miri karanović

 

dobra kafa

205. hodanje

hodao od makova do

čadca. popravlja se put

skupljalo se seno. kiša je htela

al' nije. stare žene. deca na potokovim

plažama. smrzlina. kad hodanje prođe

prošlo je al' dok traje onda traje. kad

uđem u sobu mrtav sam umoran

pičkama će i svet rasti

hajde dođi

čadca 3.7.1992

 

 

 

239/3414

 

820  drhtim

 

821  pišem jesiki i bili holidej

 

822  ja miroslav mandić čeh i slovak molim sve čehe i slovake

posle devet dana hodanja potokom nežnosti da učine sve da ne

padne krv na ovim prostorima jer krv pada iz ljudske sujete a sujeta

je nepredvidljiva. i zato ću kleknuti da moja sujeta oteče potokom

nežnosti i poljubiću ovu zemlju jednu jedinu. zemlju svih nas

 

bilo mi je žao

206. hodanje

dovršio sam devet crteža trava

za pregaziti potok nežnosti. onda su

došli karel. peter. luba. jirke. maćo. marijana

i jesika. snimali smo malo hodali. ja sam dobio dva

pisma. pismo od vesne i pismo od jelene. jedno me je

bolelo drugo ugrejalo. i onda sam kleknuo na zemlju

da potokom nežnosti oteče moja sujeta. poljubio sam

zemlju zemlju jednu jedinu. zemlju svih nas. pojeo

sam kolače sa višnjama a kasnije kolače sa

jabukama a kasnije i pljusak kroz topli

vazduh. hajde dođi. dođi doći

flydlant 4.7.1992

 

 

 

241/3412

823  po kišici treći put pragom. a vltava. a kišica. a po kosi

 

i još me je žao

207. hodanje

kišica po pragu a ja sam

sa marijanom gledao vermerov

pogled na delft. gledao sam i vltavu i

jednu devojku kako je čekala zeleno. video

sam ponovo fasade praga i na trenutak sam

se uplašio od ugođaja. u svakom slučaju telo

mi je drhtalo. skupilo mi se. kako da kažem

ono što niko neće da čuje. dođi doći. na

ovom mestu mi je pala penkala

prag 6.7.1992

 

 

 

242/3411

 

824  tu su neki ljudi i ja zastajem. predahnuti predahnuti predahnuti

 

da li je to bila tuga ili mir

208. hodanje

kamene kocke po ulicama praga i ona

pijana devojka sa velikim grudima i palacajućim

jezikom. stare crkve od dna do krsta u rekonstrukcijskim

skelama. kamene kocke ali između je trava i ja se spuštah

tom ulicom. ostala mi je slika te ulice kao i miris iz masarikove

ž. stanice koji izbija u nebo. miris putovanja. znoja putujućeg

eto. eto ti i kišice i svi labudovi na vltavi koje gledah

danas. na ovom mestu mi je pala penkala

i okrnjio mi se poklopac

prag 7.7.1992

 

 

 

243/3410

 

825  još ne primećujem ali znam dani se skraćuju

 

826  hrist leži na marijinim kolenima

 

i ječam i žito i tvrda raž

209. hodanje

gledao sam sa jelenom kako voda teče

tečenje je jednostavno ali se kapi kreću

nepredvidljivim strujama. voda teče i unazad

ali ipak sva isteče. posle sam hodao oko jezera

šeberak i kupao se u njemu. jeo sam zrnevlje

mladog žita koje je još puno vode. malo mi je

bilo hladno i gledao sam kako sunce pada u

jezero. mislio sam o mišljenju koje postaje

muzika. i okrnjio mi se poklopac

o savesti koja peva

prag 8.7.1992

 

 

 

244/3409

 

827  pripustio me na sebe ovaj zemljani put

 

ksenija i palacke

210. hodanje

i odjednom sam ih primetio

bele leptire iznad zelenih polja

bilo ih je mnogo, treperili su. ja sam

prolazio sa jelenom. hodali smo jagodištem

i smejali se. posle sam nastavio i izgubio majicu

kao i juče došetao sam do jezera i kupao se

naravno spavao sam sam na travi. ipak sam

hodao 21.5 kilometar. sve u svemu dan

je prošao. o savesti koja peva

oprao sam čarape i gaće

prag 9.7.1992

 

 

i

 

 

prelepi pute

da li tvoju lepotu

ljudi slute

 

 

ali beše nešto lepo

onaj dečak koji mi je bacio

kamen i ja njemu pa kad sam

se okrenuo a on se smeje i

čuči i prebira rukama po

kamenju od sreće

srećo moja

 

 

ruža lutanja

je sloboda a ne

zatvor i to je

teško u njoj

 

 

i zato ću kleknuti

da moja sujeta oteče

potokom nežnosti i

poljubiću ovu zemlju

jednu jedinu. zemlju

svih nas

 

pripustio me

na sebe ovaj

zemljani put

 

 

i

 

 

ruža

lutanja

slojevi i

slojevi

i

sada

živih

emocija

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

slobodan je onaj ko drugom omogući slobodu

7. april 2025.

27518. dan mog života

 

 

211/3442

 

764  moje lice kao zemlja

 

tu ćutim i podnosim

182. hodanje

subota. hej čoveče. ali kako. talasa

se nemoć u meni. po rukama i leđima bridi

samoća. u svemu je tišina. ćutim. pada veče i

pljusak na prag. popodne bil evans. neka bude

bol. pa opet bol neka bude sreća. lepo provedite

veče. po klaviru kotrljati svoje ruke

prag 6.6.1992

 

 

 

213/3440

 

765  da dođe vesna i otvore se vrata savesti

 

skupilo se more

183. hodanje

šetao sam pragom. posle je bilo bolje

ušao sam u mnoga vrata. vrata su lepa. ja

sam ulazio ulazio. skliznuo bih u unutrašnjost

i opet sam ulazio u vrata. ušao sam u 67 vrata

u pragu i iz 68-mih je istrčalo jedno dete. dete i

zagrlilo me. lišće - pejzaž uz ulicu. po klaviru

kotrljati svoje ruke. a crnjanskom u

zagrljaju čuči dete

prag 8.6.1992

 

 

 

214/3439

 

766  lutanje je lutanje između izraza růže bloudání i růže toulání

 

ostojić

184. hodanje

jesika. jesikine oči

idemo ulicama. saša nada

jesika i ja. na karlovom mostu

mnogo ljudi. po svim ulicama u

pragu mnogo ljudi. grad se otvorio

i pokazuje se. prodaje se i ishodan

je. slobodan je onaj ko drugom

omogući slobodu. a crnjanskom

u zagrljaju čuči dete

dete svete

prag 9.6.1992

 

 

 

215/2438

 

767  studiranje je izvor status quo u ovom svetu

 

768  nema rešenja jer nema ni problema

rembo naša jedina porodica

 

iduće godine na današnji dan biće 581 dan ruže lutanja

185. hodanje

dan. plesanje kroz vreme velikim prostorom. al' danas se topim. zaljuljan sam

primoran sam da se sačuvam a iznad trga se bokorilo nebo. razgovarao

sam sa rick butlerom američkim novinarom. veče je bilo hladnije

u redu nek bude tako kako je kao da se niz mene sliva

omamljujuća voda. dete svete. plavo dete plavi svete

prag 10.6.1992

 

 

 

216/3437

 

769  velika zemljo naš mali svete

 

to je žanr melodrame

186. hodanje

vrtim se u sebi. hodam u sebi. duboko

hodam u sebi. hodam u sebi. putem u sebi

šumom u sebi. sudbinom u sebi. dugim hodnikom

preko visećeg mosta. preko reke. pa preko reke

putem u sebi. plavo dete plavi svete

svete odmori me

prag 11.6.1992

 

 

 

217/3436

 

770  mnogo je tuge u svakom pokušaju (gledajući uličnu predstavu pozorišta derevo)

 

šut. šašek i luda

187. hodanje

hodao sam pored vltave

sa jelenom bošković. u jeleninim

očima put odlazi u daljinu i u devojaštvo

ko' što reče anton adassinski šut nema

 ego. svete odmori me. blago u tebi

prag 12.6.1992

 

 

 

218/3435

 

771  vesna što znači slojevi

 

sigurno babilon rekla je jesika

188.hodanje

o hlebu o hlebu je reč. ko baci seme svojom rukom

mi stavlja hleb u usta. blago seljačke šake. umivenim

licem sam slušao vesnin glas. hej melodija

blago u tebi. glas u pragu

prag 13.6.1992

 

 

 

220/3433

 

772  21:34 pijan. da pijan na starom trgu u pragu. suština je u meni

 

773  kad govorim o uspehu govorim o mogućnostima

 

take a walk on the other side

189. hodanje

hodali smo saša i ja od vaclavaka do jižnji mesta

saša je pevala džim morisona. lu rida. kejt ričarda i

tomu zdravkovića. devojka koja peva u noći. peva

hoda i kaže volela bih da me neko voli. glas u

pragu. voleo bih da me neko voli

prag 15.6.1992

 

 

 

221/3432

 

774  na jezeru u vodi. u vodi i saša i njena bedra. a pričamo o derevu brehtu plesu

 

napupele devojčicine butine

190. hodanje

jelena i ja smo hodali kroz žito i pored trešanja

do jezera. jelena je pričala o svemu. o ranim pušenjima

i napupelim butinama. a saša je gnjurala po jezeru i pričala

o brehtovom odstupu. voda je bila mirna. saša je hodala

kao velika. voleo bih da me neko voli. večeras ću čitati

tekstove na kraju dana dvema lepim 

devojkama u pragu

prag 16.6.1992

 

 

 

222/3431

 

775  prag mi se otvorio ženama. unutrašnjim zlatom

 

776  već četvrti dan me boli stomak i to me bogme brine i plaši

 

treće patike na ruži

191. hodanje

koračanje spas. idem i odem. dođem

i krenem. koračam i odem. koračam a nad

pragom se spušta noć. sada hodam kroz predvečerje

kao i sinoć i večeras sam video ježa. trave su visoko

izrasle. nigde nikog ja koračam. i bez reči govorim

mnogo. večeras ću čitati tekstove na kraju dana

dvema lepim devojkama u pragu

čitao sam tri sata

prag 17.6.1992

 

 

 

223/3430

 

777  plavi se noć nad pragom

 

svakim korakom se zavetujem

192. hodanje

a nebo u noći plavo. a ja hodit. hodit i smirit se

jer gore je nebo kao led plavo. nekoliko misli mi je

nestalo za vreme hodanja. šta će mi onda. danas je

saša pevala i rekla nemoj slučajno nešto sašici da

kažeš. rekla i otišla. video sam vetar u njenoj kosi a

video sam i zeca i ježa prelazili su put. čitao sam

tri sata. pišem da bih lepotom podneo lepotu

prag 18.6.1992

 

 

 

224/3429

 

778  hodati da bih uvek gledao po prvi put

 

u plavoj noći plavo nebo

193. hodanje

ponovo sam došao na isto mesto kao

98 dana ruže lutanja i ponovo gledam kao

u zapisu 433. noćne trave mi peru mozak

umor roditeljski. hodanjem hranim opraštanje

pišem da bih lepotom podneo lepotu

hodanjem hranim opraštanje

 prag 19.6.1992

 

 

 

225/3428

 

779  nemoj slučajno nešto sašici da kažeš kaže mi opet saša

 

mučim se

194. hodanje

šetali smo po pragu i

snimali film koji nam se posle

nije svideo i onda smo celu noć patili

ja sam hodao 12 puta oko spomenika svetog

vaclava kao 29 dana oko glastonbory-ja. sve je

tako jednostavno a unutra to su brda mora što

čuvaju vekove rekao sam tamo a ovde behu to

lelujajući koraci koji su me vodili i učili

hodanjem hranim opraštanje

ljubav koja niče u telu

prag 20.6.1992

 

 

 

227/3427

 

780  juče chůze od jednoho stromu k nějaké vodě

hodanje od jednog drveta do neke vode. posvećeno drveću i vodama

 

781  u 15:28 rekla mi je jelena nemoj ničega da se čuvaš

 

sve moje stvari po sobi svako veče

195. hodanje

tako je jednostavan put. kao reka. samo teče počelo

je leto i sve buja na vetru i toploti. rastao sam se od saše

i jelene. one bi mogle biti moćne žene. rastali smo se pored

žitnih i ječmenih polja. polazak je kao ulaženje u hladnu

vodu. ali već koji trenutak kasnije voda je toplija. telo

se prilagodilo pejzažu nepoznatoj bliskosti. ljubav

koja niče u telu. telo volim te

malacky 22.6.1992

 

 

 

228/3425

 

782  kanta za smeće pored velikog bokora ruže. na zidu smrt... ne želim da

napišem kome da bih ublažio nervozu onoga koji želi nečiju smrt. ruže čuvaju đubre

 

783  žena sa iseckanim graškom u vangli i nakrivljenom vanglom na kuku

 

784  na izlasku iz malacky hrist u ružama. belo sunce i vetar u mojoj majici

 

785  plahoviti - a takvi su svi u čijim žilama su vekovi prikraćenosti

 

786  istinita politika leži u politici istine

 

787  hodam sa sve dubljom religioznošću. kao henri miler

 

788  u slovačkoj u poputnoj kafani finska sauna uz pivo mercury

pils letnju vrućinu i rolling stounse čitam tekst o marleni ditrih

 

789  kamion sa žutom ciradom vidim ga preko polja zelenih kukuruza piči

autoputem za bratislavu ja hodam praznim starim putem i za brata i za slavu

 

790  hej polja hej žita vetre blagosloveni znoju moj spasonosni

 

zdravo zdravlje

196. hodanje

vrućina spašava me vetar

popio sam pivo usput. i mnogo čitao

prenoćište nisam našao pa sam se ponovo

vratio u malacky. bujne krošnje na vetru razgovaraju

međusobno. naišao sam na odličnu vodu i pio sam je

hladio noge. vrućina je kao gusti sneg. uvek sam bežao

od gradova i njihove beznačajne uskomešanosti kaže

karl poper pored kukuruznih polja. telo volim te

ne boli me i živi dugo zdravo

malacky 23.6.1992

 

 

 

229/3424

 

791  vise u busenovima crvene ruže

 

792  gledam u snagu dunava kod bratislave snagu koja jednostavno teče

 

793  jadni miroslave koliko se stidiš

 

trešnje na vetru

197. hodanje

jeo sam trešnje. trešnje na

vetru. i gledao ruže. u bratislavu sam

stigao popodne i otišao na dunav. gledao

sam u njegovu snagu a visoke trave su mi

milovale leđa. malo sam spavao na kamenim

stepenicama i kad sam otvorio oči dunav je i

dalje tekao sa istom snagom. nacrtao sam ga

uzvodno kao i 27. februara po snegu. ne

boli me i živi dugo zdravo. krećući

se veseleći se svemu

malacky 24.6.1992

 

 

 

230/3423

 

794  tu sam gde sam bio i 103 dana ruže lutanja

na moravi. počinjem da gazim potok nežnosti

 

posle 229 dana hodanja evropom laticama

ruže lutanja od 25. juna do 4. jula 1992 hodaću 9 dana

granicom između češke i slovačke. hodaću i koracima ću

milovati predeo jer nežnosti nedostaje u mislima. hodaću i

pogledima ću se moliti da rastu trave duvaju vetrovi ježevi

prelaze preko puta a oblaci preleću od jutra do jutra. moliću

se za onog koji okopava vinograd. onu što otvara knjigu. nek

bude kako bude samo da ne teče krv nego da teku potoci

nežnosti. a ja odoh prema rumuniji bugarskoj...

 

795  baš ovde mi je pre 127 dana škoda zgazila parče leda koje sam šutirao po putu

 

796  kako mi je rekla vladica - krstio sam se vodom

 

797  ovde u lanžlotu sam u februaru popio čaj sad dva jogurta

čitajući henrija milera kako piše o svom prvom drugu dečaku stenliju

 

što se kukuruza tiče

198. hodanje

kukuruz raste a ja čitam henrija

milera na putu. šta ćeš više rekao

bih. piše o svom prvom drugu stenliju

ja sam danas pregazio moravu u nadi

da ovde neće teći krv. današnji deo puta

je bio onaj isti kao i 19. februara samo

što sam danas na ulazu u lanžlotu video

krupne ruže a onda je sipio sneg

krećući se veseleći se svemu

iz ruku u ruku

hodonin 25.6.1992

 

 

i

 

 

saša peva hoda i kaže

volela bih da me neko voli

 

 

svakim korakom se zavetujem

 

 

hodati da bih uvek gledao po prvi put

 

 

hodanje od jednog drveta do neke vode

posvećeno drveću i vodama

 

 

u 15:28 rekla mi je jelena

nemoj ničega da se čuvaš

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

divim ti 

se šta bih

drugo i

mogao

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

tek će doći oni koji će razumeti da sve počinje iskorenjivanjem

5. april 2025.

27516. dan mog života

 

 

 

200/3453

 

711  da bih mogao misliti bogom hodam zemljom

 

712  kroz visoku travu pored visle

 

fado utorak

172. hodanje

hodao sam uz vislu kroz

visoke trave kroz vetar u travama

sa ptičicama u vetru i travama. pecaroši su

pecali. vislo švjatuošći njebjanjskam. kroz

visoke trave varšave gde prosjaci i zaraženi

aids-om sede po ulicama. a uveče smo slušali

helmuta nadolskog. iz šaka kroz reči mi

izlazi fado ponedeljka. u visinu da

bih se duboko poklonio

varšava 26.5.1992

 

 

 

201/3452

 

713  sijala je sijajuća svetlost iznad varšave

 

714  varšava je pala na kolena kao i svi istočni gradovi

puko ponos kao čir i činjenice kuljaju po ulicama. ponos je suvišan

luksuz ali trave pored visle su izrasle zelenila je mnogo i budućnost je

otvorena. ko se bude učio od trava jeo hleb nebeski i hranio bogatije

od sebe živeće. u varšavi živi jedan mlad čovek gospodin hanaj

budući ponos varšave. trave nebo i gospodin hanaj rastu

varšava je živa. krećem za prag

 

jađa & wanda rutkiewicz nowakowska

173. hodanje

svetlost nad varšavom. prozračna vodena svetlost savest

jađina. uski putevi. pevanje putuje putićima kamenim stazama

koje se gube u visini pa nastavljaju sitnim planinskim cvećem

gore: u dubine savesti. dole: u visine nevine hrabrosti. u

visinu da bih se duboko poklonio. ovde i sada

varšava 27.5.1992

 

 

 

202/3451

 

715. velika divljina hrani jednostavnost

 

716  put 7 i put e77

diotrkov trub. 127

wroclaw    336

praha      606

 

717  frenki lejn na kiši za wroclaw

 

718  istrošiti glavu iznojiti mišljenje da izađe mišićna

kiselina iz gordog mišljenja i nadobudnog ponašanja

 

719  podstaći misao na radost

 

720  na balkanu ljutnju predstavljaju kao mišljenje

 

više ne razmišlja jezik o stvarima

već čovek treba da razmišlja o jeziku

174. hodanje

kišila je kiša nad poljskom prskalo je po putu. kiša pada

iz visine ja hodam iz daljine. kiša pada u zemlju. ja ulazim

u grad. u częstochowi mnogo ljudi jer ljudi žive u gradovima

u gradovima se rađaju deca. noću gledam senku crkve u

osvetljenom nebu i gazim po mokrim popalim pupoljcima

ovde i sada. a ja se vraćam molitvi svojoj karl kraus

czestochowa 28.5.1992

 

 

 

203/3450

 

721  snaga i krv božija u tebi i meni konju moj šapućem jednom konju iza ograde

u częstochowi sa druge strane ulice prolazi duga kompozicija teretnog voza

 

722  leži crni veliki pas u prepodnevnoj zelenoj travi. ne laje na mene

 

723  putuje vetar po pšenici

 

724  fundamentalna pitanja su banalna

 

725  fundamentalistička učenja koja su se osamdesetih ponovo

afirmisala su u krizi. bolest je napala koren. korenu je potrebna svetlost

 

726  u prudniku u pekari jedan ulični ludak me je udario u stomak bez ikakvog povoda

kada sam posle ponovo naleteo na njega izlazeći iza ugla uplašio sam se kao dete

 

slika vremena koje se menja

175. hodanje

sveštenik ernest schleger mi je dao 100.000 zlota 

i pitao me da li sam i ja sveštenik. ja sam čitao ilju

prigožina i hodao u oblači se. u modrom vetru video

sam dečaka u crvenim čizmama kako trči kroz visoku

travu pored kanala. video sam biciklistu lulaša kako se

probija kroz poljski put i guzatu ženu kako je biciklom

obilazila kola sa konjima. video sam plavu devojku na

putu i čuo sam pticu na grani kako je pozivala onu

drugu uvučenu u koren drveta i video sam mnogo

ljudi pognutih po zemlji čistili su bilje. a ja se

vraćam molitvi svojoj karl kraus. usamljen

sam ušao i sam dalje lutam

cyprian kamil norwid

prudnik 29.5.1992

 

 

 

204/3449

 

727  brzo komešajuće letenje lasta preseče jedan vrabac i dolete na žicu

 

728  subota je družim se sa pticama paucima pačićima svim nijansama zelenila

 

729  velika iskušenja

 

procvetali bagremi

176. hodanje

a ja imam jugoslovenski pasoš i

prilično mirno primam tu teškoću. sada

hodam i sa tom osudom i zato kažem ja sam

iz beograda u kome su danas glumci sedeli u tišini

a ja hodao kroz selo trzebina i gledao život u selu onu

decu koja su jurila za traktorom i kačila se o njega one

pačiće koji su učili da plivaju. rimski srušeni zid dva

mentalno zaostala dečaka. usamljen sam ušao i

sam dalje lutam cyprian kamil norwid. jer

iza je blaženstvo blistavo

prudnik 30.5.1992

 

 

 

206/3447

 

730  ponedeljkom prepodne kroz park (prudnik). ljudi i deca žive i drveće živi

i ptice. ližu sladoled nose grančice u ruci hodaju po ivičnjaku mlateći rukama

kroz vazduh. jedna učiteljica na čelu kolone druga na kraju. igraju tenis. mlada

monahinja sa dečakom igra badmington. starci okupljeni na klupama kao i deca

oko lopte. mlada vaspitačica vaspitava predškolsku decu. dečak se usudio i

nudi vaspitačicu grisinama. mlada majka dok gura kolica kroz park je

više ponos nego majka. pegavo riđa devojčica jača svoju snagu

dok me ne odustajući gleda u mimoilaženju

 

731  svoje emocije (bolne) oblikujem brdom ispred sebe i blaženim bojama

trave. a miris koji osetim od pokošenog bilja me podseća da jesam da duša jeste

 

732  iz pejsaža se pojavi sava. svetlost savina

sava je slikao dušom. šumama u sebi. šumanović

 

733  sad kad postoji zlo (zlo u jugoslaviji koje me lomi

poništava. tresem glavom da ne poludim) ja znam da postoji živa

umetnost. umetnost življenja. sama umetnost. umetnost umetnosti

 

734  hodam a oko mene sve raste. hvala ti van gog. hvala ti savo

 

735  ceo život me je život terao i tera. živim ga zato njemu u slavu

 

736  kada sam pre 15 dana iz čehoslovačke ulazio u poljsku bio je isti

ovakav vreo dan kao i danas kad prelazim iz poljske u čehoslovačku. isti znoj

i žeđ samo što je u ovih 15 dana jugoslavija ispala iz međunarodne zajednice

 

737  ja ne podnosim granice zato ih prelazim

 

738  dečak u plavoj trenerci sa druge strane puta zeva i gleda u kamion a

ja smišljam oblike za reči. obojica živimo u svom jeziku on u poljskom ja u svom

a vetar nosi ugljenu prašinu sa vrhova teretnih vagona. (zapis od pre tri dana iz poljske)

 

važno je da mnogo spavam i umirim živce

177. hodanje 

priroda bukti gori vatra u njenom zelenilu. zeleno i tišina me okružuju

ali nešto bruji. čuje se postojanje. postojanje koje su osećali van gog

i sava šumanović. teško je ne poludeti. ako ne poludim to je zato što

su oni to učinili za mene. to su drvoredi i polja. planine i iza planine

i mnogo i svuda ptice. ptice i ptice. vratiću se u poljsku. ponovo

sam u čehoslovačkoj. jer iza je blaženstvo i blistavo

u dobroti sam kod kuće

českoslovačka jesenik 1.6.1992

 

 

 

207/3446

 

739  1845. tridesetogodišnji nikolaj vasiljevič gogolj

je boravio u jeseniku iz koga ja sada izlazim

 

740  žudeo sam za velikim životom i zato sam krenuo na muziku

ruže. krenuo tim časnim životom cveća. hodanjem. kućom na putu

 

741  beli i tri ljubičasta jorgovana nad vodom. vetar u granama topole

nada mnom. čujem njihanje i nisam sam. sve usne šapuću moje ime

 

742  kao kroz vetar hrabro i lako proći kroz patetiku

 

743  uz put prikupljeni bes da izbacim na vreme. ogorčenost

koja mi se skuplja u podvigu da ismevam u dovoljnoj količini

 

744  volim gertrudu stejn

 

745  vetar polomio 7 breza

 

746  velike oči devojčice i lepo lice dečaka

 

747  znojim se hodajući po vetru i suncu uz malu moravu vlaske. ja volim remboa

 

748  tek će doći oni koji će razumeti da sve počinje iskorenjivanjem

 

749  ka ljubavi se ide

 

ne napuštaj zemlju

178. hodanje

neprestano gori zelenilo i neprestano

teku reke i neprestano hodam. umorim se u

vrućini i gori mi lice od toplote i znoja. a kada sam

gazio hladni potok jedva sam stajao u ledenoj vodi

planinska češka je blaga. u dobroti sam kod kuće

nas četvoro pruga planinska reka put i ja

žamberg 2.6.1992

 

 

 

208/3445

 

750  pekná

 

751  ona mala devojčica koja me zavodila bržim korakom od mog

 

752  noćas je iz moje sobe izašla toplota u noć kao leptir koji je izleteo ka brdu

 

753  posle razgovora sa nadom se rastužim jer očekivanog nema

 

frajer a nemoćan

179. hodanje

očaj i beda. razmišljam da li je

izlaz u samoubistvu. ne razmišljam

nego sam prinuđen. veliki emocionalni porazi

ukupna nemoć. žudnja za ženom i nežnošću. svi

su ljudi vezani za prostor u kome žive. uplašeni od

onih na vlasti trude se da im dokažu vernost. a ja

idem očajan. nas četvoro pruga planinska

reka put i ja. očaje nemoj me ubiti

podebrady 3.6.1992

 

 

 

209/3444

 

754  krpi čovek kuću

 

755  svetlost nad labom ista koju sam video u novembru u old vindsoru

 

756  oh kako bih duboko plakao. isplakao. ko sam

 

757  zelenilo pomozi mi da ne poludim

 

758  vetar u ruži

 

759  u selu písková ihota mnogo procvalih ruža a ja se mučim. skupim

 

760  ljudi žive na jednom mestu da bi postali važni. kada živiš svugde onda je sve važno

 

761  u pragu. intenzivna beda. konj. nezgrapni bik željan ljubavi

 

ali kako da izdržim

180. hodanje

nemam svoj narod ni svoj stan

nemam svoju državu ni svoju adresu. a

teško je baš je teško. barem vetar prija. i kiša

će al' nije pala. zaista muška teška muka io voljo

una dona. napor u glavi. nadam se da neću poludeti

idem i nadam se da neću poludeti. ponižen bedan

i nevoljen. merim dužinu duge na putu i nadam

se da neću poludeti razboleti se ili se ubiti

očaje nemoj me ubiti. nemoj

prag 4.6.1992

 

 

 

210/3443

 

762  kako da izdržim

 

763  teško mi je jer sam u rastu ruže

 

tu po gradu

181. hodanje

koja izopštenost. hodam

pragom. prag pun. ja. teško dečko

ja sam umoran. hodam i ne vidim izlaz

oblaci se skupe pa se raziđu. hodam sporo

ulicom kojom je kafka dolazio na posao

susretnem se sa mirom i onda te strašne

priče iz jugoslavije. nemoj. lepo

provedite veče

prag 5.6.1992

 

 

i

 

 

velika divljina

hrani jednostavnost

 

 

sad kad postoji zlo

(zlo u jugoslaviji koje me

lomi poništava. tresem glavom

da ne poludim) ja znam da postoji

živa umetnost. umetnost življenja

sama umetnost. umetnost

umetnosti

 

 

žudeo sam za

velikim životom i

zato sam krenuo na

muziku ruže. krenuo

tim časnim životom

cveća. hodanjem

kućom na putu

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

si pesma

moja

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

si moja

mala

pesma

veliko

delo

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

mala

pesmo

veliko

delo

moje

ti

si

i

ruža

i

lutanje

moje

ti

si

ruža

lutanja

boga

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

boga

ti

si

ruža

lutanja

boga

u

lutanju

mom

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

boga

ti

si

ruža

lutanja

boga

u

mojoj

ruži

lutanja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

svetlost u mojim koracima

4. april 2025.

27515. dan mog života

 

 

185/3468

 

665  juče dunavom otplovile tri rečenice

 

umetničko čudo jeste da svet postoji. da postoji ono što postoji

ludvig vitgenštajn

 

jer tamo gde ne postoji više ništa i više nema tla upravo ćemo tamo pobosti naše kolje

gustav landauer

 

ni u jednom jeziku se čovek ne može tako teško sporazumeti kao u jeziku

karl kraus

 

666  ruža savest

 

667  sa andrlom dugo u autu pričamo o kasnim šezdesetim i ranim sedamdesetim

 

na toj hladnoći ulice čuvaju svoje jajnike

159. hodanje

pljusak. mokro lišće po ulicama. plač koji me puni plačem

ulica puna lepih prostitutki. noć je hladna. hodam pored kuća

vetar je prazan san. tako sam sve video jasno. znanje dolazi

od jorgovana. hodam pored kuća. plemenitost me čuva

u daljini je reka. ta velika leđa svake žene

beč 11.5.1992

 

 

 

186/3467

 

668  rudareći postao sam rudnik

 

669  ako imaš nešto onda s tim nečim nešto radi

 

jorgovani kod dore i marine

160. hodanje

video sam danas jednu fotografiju iz mladosti

i razgovarao o nervalu. i pričao o prolazu kroz

iskušenja i pričao o jorgovanima. lako je bilo

pričati o njima. ta velika leđa svake

žene. sve je tako tužno

beč 12.5.1992

 

 

 

187/3466

 

670  juče i danas sam govorio slavici o ruži i ispraznio se do plača

 

671  granice se zatvaraju. tako je teskobno. tako sam sam

boli me stomak. daj bože da nađem snage u sebi i izdržim

 

aspekti bede - govno koje hoda

161. hodanje

hodao sam ulicama beča kao govno. onako kako se

i inače osećaju poniženi. ali nisam bio sa poniženima 

bio sam sam. podnoseći teško podnoseći bedu. dunav

je bio lep tekao je brzo osećao sam u njemu more

bio sam tih. ostaje mi jedino da kažem: ružo

rasti. sve je tako tužno. ružo čuvaj me

beč 13.5.1992

 

 

 

188/3465

 

672  13:30 u čehoslovačkoj sam

 

673  pun mesec nad pezinokom. tišina u selu i noć nad crkvama

 

674  bol semena koje niče

 

675  hodam pod svodom nebeskim. pod punim mesecom i užarenom zvezdom sunčanom

 

aspekti bede - hodanje vrućinom

162. hodanje

kroz bratislavu sam prošao omamljen vrućinom

i bezizglednošću. ponovo sam u čehoslovačkoj. ruža se

uvija svojim lutalački laticama. juče sam duboko razumeo

mističku dijalektiku i osetio bedu. usne su mi ispucale od

žeđi. došao sam u pezinok u stari hotel jelen koji je posle

40 godina vraćen vlasnicima. toliko je teškoća na početku

ruže da to govori o njoj a ne o teškoćama. ružo čuvaj

me. miroslave ne brini rodiće se samo

češkoslovačka pezinok 14.5.1992

 

 

 

189/3464

 

676  ja sam dunav

 

677  ja nosim sramotu kraja iz koga potičem

 

678  da da gordost je uzrok nevoljama

 

679  ko u sebi ne prepoznaje krivicu ne vidi kako je baš

on graditelj zla od koga se ogradio ili protiv koga se bori

 

680  ružin stranac u gordosti niče kao cvet u kamenu i gordost postaje pesak

 

681  izbegavanje vertikalnih kriterijuma dovodi do tiranije i

terora bezumnika. sklanjanje pred horizontalnim činjenicama dovodi

do nesaosećanja i smrti iznutra. ovo svakodnevno hodanje to je sada moj život

 

kroz koren reči u hranu zemlju reči

163. hodanje

vrućina je kao sneg. probijam se znojem i dahtanjem. sušim

se iznutra. ranac pritiska u mozak. to je to za čim sam žudeo

način ljubljenja predela koji su sami. samo idem. slovačka se

zeleni. popio sam pivo sa starim slovakom mi nećemo rušiti

ono što smo izgradili. trešnje rastu pored puteva. kako je

moja velika snaga slaba na vrućini topi se kao sneg

miroslave ne brini rodiće se samo. sa zelenih

brda na kraju dana je domilelo osveženje

kusučke novo mesto 15.5.1992

 

 

 

190/3463

 

682  svaki dan sve više osećam kako je ovo iz dana u dan teško i lepo

 

683  čistim žute prašinaste tragove maslačka sa crnih farmerica na kolenima

malo pre sam klečao u travi. a posle sam sa uzbuđenjem čitao vaska popu

 

684  kada posle 500 metara dođem u hlad borovih šuma biće mi lakše

 

685  putem kojim sam krenuo pre dvadeset godina (u proleće 1971)

nije još niko ni hodao a kamoli prošao pa sam morao raditi sve sam

od probijanja puta kroz džunglu i pustinju do njegove gradnje

 

686  izvor i rudnik koji sam otkrio još su nedirnuti. i opet nikog i opet sve

sam. priznajem - beskrajno sam umoran na ivici nervne iscrpljenosti

 

687  ruža je slavlje koje nastaje u beznadežnoj svakodnevici

 

688  u poljskoj sam. šetam to je svedočanstvo ove subotnje večeri

 

689  ja sam monarhista. verujem u kralja i kralju. elvisu prisliju

 

hodamo subotom vasko popa i ja. vasko gladan ja žedan

164. hodanje

danas sam ipak propevao a onda bolje dišem. pevam i vreme brže prolazi

vetar me je danas spasao vrućine. ušao sam u poljsku sa rišardom i jolom

odmah sam osetio njenu veličinu i snagu. sa zelenih brda je na kraju

dana domilelo osveženje. i čeh i poljak su mi opalili u pasoš

poljska bielsko-biala 16.5.1992

 

 

 

192/3461

 

690  hodajući ružom ja stranac stalni stranac svakim korakom sam iskušavan u ljubavi

 

691  veličanstvena žena koje nema. koje još nema. koja će se roditi iz stare. koja će

doći sama nastati iz sebe postati iz moje reči pogledom koja će cvetati opijena mirisom ruže

 

tužan pejsaž rekao je pavel

165. hodanje

juče sam video jednog čoveka kao je navlačio rukave 

od košulje bilo mu je hladno. danas sam video dečake

kako dugo i visoko lete na lijanama. i video sam mnogo

kamiona svi nose ugalj. u siromašnim zemljama ima dosta

zelenila i to je velika nada. pred radomskim je pukao dugački

put sa otvorenim nebom. bilo je hladno i lepo za hodanje

hodao sam oko dve crkve i gledao mariju. i čeh i poljak su

mi opalili u pasoš. povijen dečak u travi je lovio mačku

rodomsko 18.5.1992

 

 

 

193/3460

 

692  hodajuća ruka. noga koja misli. um koji kopa. eto ruže

 

693  da li si nekada hodao šopenovom ulicom u radomskom

 

694  dve žedne laste u selu niechcice

 

čuo sam glas gospodine zašto hodate sami

166. hodanje

miris trava i prazni putevi. i danas sam išao nogu pred nogu. kao

i konj u dugačkoj brazdi sa desne strane puta. kao i konj upregnut u

gumena kola koji me je obišao. u piotrkow sam stigao rano ali sam

kao i svaki dan bio umoran. mislio sam o mostovima i spomenicima

anonimnim snagama ljubavi koje ću podizati na ruži. i pevao

sam jednu ljubavnu pesmu. povijen dečak u travi je lovio

mačku. u sobi sa fotografije na zidu celo vreme

me posmatra jedan konj

piotrków trybunalnci 19.5.1992

 

 

 

194/3459

 

695 kako divna sintagma živi u piotrkówu. crkva i zatvor jedno pored drugog

 

696  neokonzervativizam ekoloških pokreta polako utabava

stazu novih zabluda i mogućeg pakla i terora zelenih u 21 veku

 

697  dva asfaltera i traktorista od ranog jutra idu i krpe ulice piotrkówa

 

698  lepo je hodit peše rekao mi je smejući se stari poljak

uživajući što me je video na putu kako sam se putem zaputio

 

put me oblikuje

167. hodanje

idem putem stopim se sa njim i putujem

vidim ga dugačkog kako odlazi sa šumama. on me

izdužuje. to sam ja taj put. taj sasušeni znoj na licu koji

mi zateže kožu i zatvara oči. i gospodin ranac. idem i

stignem. idem i samo idem učim se putu. u sobi sa

fotografije na zidu celo vreme me posmatra jedan

konj. putem se zapućujem i pûtim

pruszkow 20.5.1992

 

 

 

195/3458

 

699  putevi su najvažniji. putevi se grade i sami ako u

njih ugradimo našu spoznaju da sa njima počinje sve

 

700  ulazim u varšavu dugo i polako kao što sam

upešačio u london amsterdam atinu istanbul beč

 

701  samo se iz daljine vidi veličina iz blizine se ne vidi nestane

 

702  galebovi vetar i predvečerje nad vislom. reke su sloboda

 

spustiti se do visle

168. hodanje

ćutim i ulazim u varšavu. prilaz gradovima

je uvek ružan najavljuje snagu koja se skupila

na malom prostoru. u gradovima o gradu najviše

govore prosjaci. prosjaci i lepe žene. sve ostalo je

popunjavanje ulica. a ulicama teku automobili i

životi životi varšavski. putem se zapućujem

i pûtim. u varšavi sam

varšava 21.5.1992

 

 

 

196/3457

 

703  beli se sasušeni znoj na mom prsluku

 

704  pobednici slute da će i da izgube i onda pokušavaju da

pobede na večnost (a za večnost i večnost se ne pobeđuje nego

se moli) brišući sve pred sobom i sve iza sebe i tu počinje njihov poraz

 

705 svetlost u mojim koracima

 

evropa grad

169. hodanje

sve je više po ulicama onih

koji prose jer su zaraženi aids-om

ali gradovi rastu i idu svojim tokom. šire

se i pretvaraju u jedan jedini grad. varšava

raste i grčevito se bori da zabeleži i zapamti

sve iz svoje istorije. a vrućine pamte u istoriji

znojenja. u varšavi sam. danas već

kao da sam u njoj rođen

varšava 22.5.1992

 

 

 

197/3456

 

706. edvard stahura. da edvard stahura

 

remek hanaj

170. hodanje

hodali smo nada nebojša

i ja kroz varšavu. asfalt i kopernik 

mi idemo nervozni i radosni. kao da su

sve ljubavi u meni kao da su svi rastanci u

meni. asfalt proliven po emocijama. zlatni hleb

u nebeskom plavetnilu. danas već kao da

sam u njoj rođen. svetlost hleb

dišan maljevič i vino

varšava 23.5.1992

 

 

 

199/3454

 

707  juče predavanje o nebeskom hlebu i hlebovi koji su leteli

nad crkvom sakramentek. vrtlar umilostivi gordost moćnika. hodanje kao

potok reka i more mišljenja. dišan i maljevič kao nebeski umetnici svakodnevno

nebo - svakodnevni hleb. posejati hleb pa ga jesti. siromaški hleb hrani. ako

stoji hleb uplesnavi. zlatni hleb u plavom nebu. hleb so masline i vino

 

708  veliko zašto na koje ne odgovaram jer ga osećam

 

709  piši šulc kažem sebi

 

710  vrlo je važno priznati jačem da je jači i priznati sebi da

priznaješ i prepoznati svoj identitet od koga nema suverenijeg

 

fado ponedeljka

171. hodanje

hodao sam sa irenom rychtowskom

varšavskim grobljem. na grobljima je mir

hodam i ne dižem glavu. umoran pevam i

pevaću daće mi bog. pevaću i hodaću ja

koji nemam ništa al' volim sve. i zato molim

za veliko zdravlje. zdravlje svetlosti. svetlost

hleb dišan maljevič i vino. iz šake kroz

reči mi izlazi fado ponedeljka

varšava 25.5.1992

 

 

i

 

 

ko u sebi ne

prepoznaje krivicu

ne vidi kako je baš on

graditelj zla od koga

se ogradio ili protiv

koga se bori

 

 

putem kojim sam

krenuo pre dvadeset

godina (u proleće 1971)

nije još niko ni hodao a kamoli

prošao pa sam morao raditi

sve sam od probijanja puta

kroz džunglu i pustinju

do njegove gradnje

 

 

ruža je slavlje

koje nastaje u

beznadežnoj

svakodnevici

 

 

hodajući ružom ja

stranac stalni stranac

svakim korakom sam

iskušavan u ljubavi

 

 

mislio

sam o mostovima i

spomenicima anonimnim

snagama ljubavi koje ću

podizati na

ruži

 

 

i

 

 

ruža

lutanja je

večno dete

slobode i

ljubavi

u

detetu

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

noge se uvek vraćaju svom poreklu. bogu

3. april 2025.

27514. dan mog života

 

 

174/3479

 

602  mistika je napetost kaže sioran precizno. i zato fragmenti i zato

neznanje i zato odsustvo antropocentrizma i zato pišem jednom jedinom rečju

 

603  slike crtežima. reči tekstovima. duša i duh telom i hodanjem

 

604  dok hodam mađarskim putevima kažem izvoli dilenu tomasu dok sam bio mlad i

dokon ispod granatih jabuka... gazda stabala i lišća. staze među krasuljcima i ječmom...

slavan među ambarima... a nedelja je otegnuto zvonila u oblucima svetih potoka... bejah

prihvaćen međ lisicama i fazanima... povesti gore do ambara prepunog lastavicama... o

bejah mlad i zelen u milosti njegovog obilja. vreme me držalo zelenog dok sam umirao...

 

605  rasplače me zeleno

 

606  mnogo i stalno gugutke. podsećaju me na detinjstvo i hladovinu

 

607  na dan moje smrti neka pada kiša ruža tereza de lisje

 

608  a sada sioran

prosjačenje nije rezultat bede...

prosjak je miomiris raskršća senzacija svih

ulaza i spas za milostive. instinktivni prosjak je biće

koje niko ne razume... kada bih bio prosjak ne bih mogao

da primim milostinju od svakog u tome se međutim sastoji

milost prosjaka on prima od svakog... njega zanima

samo saginjanje tela... doista prosjaci se rađaju

 

mistika je avantura vertikalna avantura

 

ono što je zaista važno to je direktan kontakt sa

životom iskušenjima (u filozofiji bol nije prihvaćen)

 

huliti na boga bilo je veliko zadovoljstvo. izraz je najefikasniji način rasterećenja

 

stranac je bio moj bog

 

duboki naklon sioranu

150. hodanje

i danas se ponovilo zelenilo zelenije posle

noćašnje kiše. čitao sam siorana uživao sam

a ne čitao. svakako da je moje hodanje mističko

ako ni zbog čega drugog ono zbog žulja na malom

prstu desnog stopala. čitao sam i razgovor o nemoralu

intelektualaca ali to je ono itakodalje. itd. nezanimljiva

tema iako bolna. jedan poljski miš ispred mene se sakrio

ispod busena i ćutao ne pomerajući se. sa uživanjem

sam prošao da ga ne bih plašio. pa gugutke i ptičice

lépésröl lépésre lepešrol lepešre od budimpešte

do beča. dubokim naklonom zelenilu

30.4.1992

 

 

 

175/3478

 

609  izlazim iz györa. groblje. ljudi. cveće. tamo niz put se magli. kroz

ogradu vidim mladu ženu u crnoj jakni prekrštenih ruku i pognute glave

 

610  konformizam u bezumlju to je proizvod intelektualaca. tanka, 

vlažna linija između trave i asfalta. u travi maslačci u asfaltu parni valjak

 

611  ali šta će biti sa ljudima. da li će brzo naučiti da žive po novim pravilima ovo

pitanje postavljam sebi šetajući svim gradovima postkomunističke evrope mihnjik

 

612  i vazduh postaje gust da udara u srce i postaje redak da ne mogu da dišem piljnjak

 

613  noćas sam sanjao kaju. vikao sam i rikao od sreće živa je živa je

 

614  jedna nabokovljeva tanja je imala običaj da kaže mi imamo

rođake ne samo u životinjskom već u biljnom i mineralnom svetu

 

615  beli leptir na žutom maslačku

 

616  sitno ljubičaste cveće u baštama

 

617  ruža raste od svega. sve joj je zemlja. duša joj je rast. svetlost joj je telo. bog cvet

 

618  kako si lepa moja hodačka i lutajuća ružo

 

619  prvi maj ne radi se u mađarskoj. kukurikne mi jedan graorasti petao

putevi su prazni. ja ne hodam. ja se duboko klanjam svemu i svakome

 

620  ženo gde si da me uhvatiš punom šakom (i čuvaš) za muda

 

621  kad uđem u kola posle dugog pešačenja gledam u put i spavam

 

do viđenja svemu što sam danas video

151. hodanje

bio sam srećan bez razloga. tako je bilo lepo hodanje na praznom

putu i zelenom okruženju po kome je pao i po koji brežuljak. bio sam

srećan i zahvaljivao sam se na sreći. ja gradim sebi kuću u prolazu. svaka

stopa je moj krov. mađarska sela su puna cveća i drveća. danas je bio praznik

i svi su izašli svečano obučeni u šetnju. čitao sam belu hamvaša uz put od

györa do šarvara. hamvaš je tihi genije baš kao što je i duša nemoćna

sklonost. i ljudi su dobri bogme dobri su. dubokim naslonom

zelenilu. viszonalátásra lepoto ostala iza mojih leđa

körmend 1.5.1992

 

 

 

176/3477

 

622  lete laste po nebu i donose hranu. vešto brzo i lako

uleću i izleću iz gnezda i evo ih opet jurcaju po nebu

 

623  laste nad rabom lete u ringišpil. hvaljen i slavljen bože

 

624  radim sa vazduhom i verom

 

625  najveći i najčistiji novac dolazi od ljubavi

 

626  kad koristim veru nadu i ljubav za stvaranje novca

uspeha i oblika to radim da bih veru nadu i ljubav osnažio

 

627  kako su noću ulice mirne. život se povuče u kuće

nigde nikog nema samo udaljene žabe i svetiljke

 

628  u pansionu u kome spavam po ceo dan mnogo

ljudi dolazi da jede. ljudi vole da jedu. nazdravlje im bilo

 

polako nazirem...

152. hodanje

da iza lepote u prirodi stoji bog

lepota prirode je njegova manifestacija

manifestacija božanske lepote. hodao sam dolinom

pored rabe. izuo sam se i hodao bos. posle sam skinuo

sve sa sebe i hodao u zelenilo i vazduh pazeći da ne stanem

na pčele koje su letele oko maslačaka. na putu me je sačekao

jedan kraljevski leptir. zagazio sam u brzu rabu i hladio noge

i mislio kako da opišem visoku osušenu travu boje bele

kafe. viszonalátásra lepoto ostala iza mojih leđa

gde je sada onaj kraljevski leptir

körmend 2.5.1992

 

 

 

178/3475

 

629  ima u meni neke rudimentarne snage a to su prenatalna tuga i stid. oni

dolaze od zagušenja krkljanca u vratima naroda tamo gde se uništavaju i gaze oni koji

se ne guraju nego ostaju u sebi mrtvi. i zato se roditi ponovo i živeti da nikoga ne povrediš

 

630  srna u jendeku ukočenih nogu u vazduhu

 

631  kako mi je teško samom u borbi sa sobom. samim sobom

u traženju puta. put kojim hodam je tu i on me vodi njega sam već

našao kormend - budimpešta put broj 8 možda je to dovoljno

 

632  ljudi instinktivno infantilno ne mogu (posle od toga prave

nacionalne istorije) da ispuste svoje govance. njihovo je pa iako je govance

vrednije je od sveže zdrave hrane koju su proizveli neki drugi ljudi vredniji i manje sebični

 

633  kako je lepo belo ljubičasto more jorgovana

 

634  vetar mi nosi rosu sa pšenice u lice

 

635  vrapčić na kruni device marije sa hristom u naručju na ulazu u egyházashollós

 

636  budućnost je sa onima koji budu voleli druge

 

637  sada sam se setio visokih tv antena od pre nekoliko dana

na kućama u oradei. one su kao neka slika bola. bola za slobodom

 

638  sija svetlost iz srca hristovog na groblju u rábahidveg

 

639  belo okrečen stub sa brojem 8 u jako zelenoj travi

 

640  ležim u travi pored puta sklonjen od vetra. ponedeljkom raditi lepotu to je pravi posao

 

641  gde god bacim pogled nigde kuće ni čoveka samo put trava i ja

 

642  verujem u noge jednog čoveka i zato hodam

 

643  noge se uvek vraćaju svom poreklu. bogu

 

644  kada se na leto ovo zeleno lelujanje po poljima zazlati

 

645  sedim polupijan od dva piva u hotelskom restoranu u sárváru. danas

sam hodao 35 km i premoren sam. gledam ljude penzionere. austrijance i

ljubazne mlade kelnere mađare to su sve priče. mislim da ću sve podneti i

pored mnogo nevolja. danas sam se ceo dan svađao sa nadom jer mi je

ona najbliža jer sa njom stvar u ovom trenutku ide ovamo a bez nje

onamo ali nadam se da će mi sve ovo što sam danas video i

hodao pomoći da prođem bilo ovamo bilo onamo

 

nevidljiva borba

153. hodanje

hodao sam iz sebe u polja iz polja

u sebe. sve se pretapalo jedno u drugo

jorgovani u cveće mnogo cveća u urednost

seljačka urednost u lepe male kuće. kuće u pse

psi u dvorišta. a dvorišta su odlazila u polja. polja su

se širila na sve strane i sve je lelujalo na vetru. da nije

bilo današnje lepote možda bih i poludeo u traženju puta

između. u jasnom razlikovanju čvrstoće od tvrdoće. biti

čvrst a ne biti tvrd. nastavljati a nikog ne povrediti. zaista

me je današnja lepota smirivala kao i 35 kilometara

koji  su ušli u moje telo. gde je sada onaj

kraljevski leptir. možda spava u mojim

umornim preponama

sárvár 4.5.1992

 

 

 

179/3474

 

646  fazan mrtav u travi

 

647  da li ću se ikada i kada i pod kojim brojem setiti ove rečenice koju godinu kasnije

 

648  normalno tek posle nekoliko godina vidim gde su me doveli i gde me vode moji tekstovi

i zato slobodno idem za njima. kao otac za svojom decom. ne obrnuto. to je stara literatura

 

649  njih dvoje nasred njive kopaju a njihovi biciklovi

oslonjeni jedan o drugi na početku njive ih čekaju

 

pišem pismo na velikom papiru

154. hodanje

danas sam bio gospodin. hodao sam staloženo i vedro

misli su mi bile radosne pa i red je posle jučerašnjeg pakla

neverovatno kako su lepa mađarska sela i kako proleću nema

kraja kao ni belom luku uostalom. lepo je biti gospodin na

putu. em si niko i ništa em gospodin. možda spava

u mojim umornim preponama. a ruža raste

soprom 5.5.1992

 

 

 

180/3473

 

650  11:30 u austriji sam. sećanje na 1987 kada sam hodao ka hölderlinu

 

651  kako me ljuljaju emocije i sećanja

 

652  otkuda toliko bola u meni

 

653  da se zaštitim i odmorim u plakanju

 

654  ja sam zatvor koji se kreće otvarajući zidove zidove zatvora koji stoje

 

nach beč

155. hodanje

austrija mnogo žute uljane

repice se žuti brdima. ponovo na zapadu

u bogatstvu koje je kao i siromaštvo i lepo i

ružno. u dva navrata sam mnogo i dugo plakao

saginjući glavu da ne bih uznemirio vozače automobila

skupila se velika samoća pa se svega seća. a put je

dug i današnji i ružin i životni. boli me kaja. teško je

biti stranac. stranac je poraslo izgubljeno dete

a ruža raste. čekajući je da dođe

austrija weigelsdorf 6.5.1992

 

 

 

181/3472

 

655  dan je počeo sa ženom koja je polako prelazila trg biciklom

 

656  dođe lopov i kaže zamisli traže me saznao sam to iz najpouzdanijih izvora

 

657  mrtva sova u travi

 

658  priča o dunavu. celom dužinom dunav je dunav

 

659  bitte nicht so schnell

 

660  onaj čovek (od juče) mi je mahnuo iz kola kako velika nagrada za sve moje muke

 

661  bože hvala ti i slava tvoja. čuvaću te bože moj

 

iz kola

156. hodanje

nogu pred nogu i stigoh

u beč. a u beču beč. sjaj snažno

žute uljane repice razara mi živce onako

kako su suncokreti rasturali van goga. popodne

sam seo uz jedan kanal i gledao ribe kako se

igraju plivajući uzvodno. posle sam ga pregazio

hladeći butine. da: ruža lutanja pripada javnim

radovima. čekajući je da dođe. kao što

mi je mahnuo danas onaj čovek

wien 7.5.1992

 

 

 

182/3471

 

662  oluja dobrote

 

663  strujanja

 

pivnički i pivnički i samo pivnički

157. hodanje

otrčati žuriti znojiti se na sparini od diana enterprises

(gesellschaft mit beschrankter haftung) u trottnerhof 2/2

do bečkog flughafena. eto. da li je to hodanje ružom lutanja

da to je to. jer doleteli su nada i nebojša. hodao sam dok

su oni leteli. da to je to razotkriće se i otkriće se

kao što mi je mahnuo danas onaj čovek

hodanje čoveče hej

beč 8.5.1992

 

 

 

183/3470

 

664  dunav piči 

 

dunav je tu

158. hodanje

kako snažno teče dunav

kako je to velika snaga. snaga

vode. vode koja teče. tu je a odlazi

stalno odlazi. ne zaustavlja se. teče

dunav i ja hodam sa dunavom. on

hoda duplo brže. ode. hodanje

čoveče hej. u daljini je reka

beč 9.5.1992

 

 

i

 

 

polako

nazirem da

iza lepote u

prirodi stoji

bog

 

 

ležim u travi pored puta

sklonjen od vetra. ponedeljkom

raditi lepotu to je pravi posao

 

 

da li ću se ikada i kada i pod kojim brojem

setiti ove rečenice koju godinu kasnije (evo

setio sam te se rečenice posle 33 godina)

 

 

ruža lutanja

pripada javnim

radovima

 

 

oluja dobrote

 

 

i

 

 

svakim

korakom ruža

lutanja me je

gužvala

i

menjala

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

tamo gde je lepota niče i sloboda

2. april 2025.

27513. dan mog života

 

 

159/3494

 

565  šta ga jebem teraj dalje to je suština življenja. to su gradovi

 

zidanje koracima

137. hodanje

hodali smo zidinama konstantinopolja

u istanbulu. okružili smo ga sa 28.376 koraka

sa koliko beše i carstvo opasano. po zidinama

su siromasi i pijanci. pale vatre greju se napasaju

konje i ovce sade luk. krenuli smo ispod plave džamije

prema severu i duboko u noć pored mora vratili se na

isto mesto. al se sve plavi rekao je nebojša. sada mi je

u jednoj nozi konstantinopolj u drugoj istanbul. u jednoj

ruci mi je papir u drugoj olovka. u stambolu na bosforu

bolan paša leži. ishodali smo pun krug. žuti svetlosni

krug. pa hodaj dalje - tvoj put. kao pun mesec

koji je noćas sijao nad istanbulom

istanbul 15.4.1992

 

 

 

160/3493

 

566  hvala vama koji se patite i za mene

 

567  sinoć sam video dete muško kako je skoro sasvim golo

sedelo na asfaltu i prosilo. malo ni ne znajući ono je čuvar ovog sveta

 

plućima čistim vazduh

138. hodanje

grlom ne odustajem. tako hodam zagađenim

ulicama gradova i tako postajem zdrav. zdrav za druge

a drugih je mnogo. uživao sam danas u svim njima. u moru

dečaku koji me je pozivao da se izmerim na njegovoj vagi

nad istanbulom je sijalo crveno sunce sve je bilo u smogu

samo su mu minareti odolevali. kad talas udari u obalu

visoko prsne u vazduh. kao pun mesec koji je noćas

sijao nad istanbulom. tešek kjur ljudigrad

istanbul 16.4.1992

 

 

 

161/3492

 

568  u kanalu žapci

 

569  sa današnjim 10975-im korakom sam ušao u bugarsku u 10 minuta do 1

 

570  bele se prolećni drvoredi u bugarskoj

 

drž se zemljo šop te gazi

139. hodanje

ušao sam u bugarsku. bugarska se belela od

propupelog drveća. čobani su pored puteva čuvali

krupne ovce. proleća je bilo u pozdravima ljudi koji su

mi klimali glavama. ljupčo ivanov iz aldomirovaca me je

vozio do sofije. kad sam mu rekao odakle sam reče mi što

ne kažeš bratko. pametan jednostavan i duhovit čovek

odmori se čovek pored takvog čoveka. sofija je prazna 

ali moderni mladi ljudi su na ulicama. biće budućnosti

jer je budućnost neočekivana nova i nepoznata

tešek kjur ljudigrad. lepe žene

prolaze kroz sofiju

bugarska sofija 17.4.1992

 

 

 

162/3491

 

571  atanas stojanov stari gospodin mi je rekao pomolite se za dobar čas. pitao

me je da li ste komunista kad sam rekao da nisam rekao je bravo radujem se

 

572  mnogo volim čobane

 

573  travama vlast

 

574  zelenilo i jorgovani

 

u mihajlovgradu drvoredi po ulicama

140. hodanje

zelenilo i sneg i gusta magla sa severne strane petrohanskog

prohoda. a posle sitna kišica po mladom žitu. žene u kabanicama

čuvaju ovce. sve je sipilo u ovoj suboti. bulgarija je jedna od onih

zemalja kojoj je trebalo još samo koja godina pa da uđe u komunizam

ali sada se sve polako normalizuje i biće bogatog života ovde

komunisti su varvari rekao mi je stari gospodin atanas

stojanov držeći me ruku pod ruku. lepe žene prolaze

sofijom. tamo gde je lepota niče i sloboda

mihajlovgrad 18.4.1992

 

 

 

164/3489

 

575  svetluca dunav. mislim na sevilju i ceo svet. hodati oko

sevilje u slavu anonimnih snaga koje su čuvale i čuvaju život

 

576  crvenom farbom su posuli po komunističkim spomenicima

 

577  tri plakata na vidinskoj tvrđavi edna godina od

smrti na emil petrov na 20 godina star od grad vidin

 

578  volim vas dolme

 

579  13:35 u rumuniji

 

580  košava na delu

 

581  moja samoća se kupa na jakom vetru

 

582  kroz vetar šiba rumunija

 

tu sam da volim to je moj posao

141. hodanje

bože čuvaj nas rumune viknuo sam na kraju dana

uzbuđen rumunijom i dunavom sretan zbog bugarske

rumunije nisam mogao da se nagledam. to neko bogato

siromaštvo. neko dostojanstvo u propalosti. žene su prale

veš i tepihe u ozidanim bazenima a košava je duvala i

rušila drveće. nagnuo sam se napred oslanjajući se na

vetar i probijao se. u blizini turnu severina grunuo je

veliki dunav. bog neka ga čuva. neka čuva i siorana

i brankusija neka čuva rumuniju ružu evropsku

tamo gde je lepota niče i sloboda. blagodarim

bugarsko ružo evropska

rumunija turnu severin 20.4.1992

 

 

 

165/3488

 

583  zastajem da se ptičica napije vode. moja ambicija je da svima donesem sreću

 

584  temišvar spomenik decembra 1989 kao i onaj u pragu odiše bolom

 

povijena starica u tirkiz suknji na preoranoj njivi

142. hodanje

ljudi su izašli na zemlju i oru je. stari ljudi muž i žena sa parom krava

stari plugovi spore krave. u jednom momentu u melhadiji je počeo da

pada sneg. po bregovima u daljini belele su se voćke. video sam nekoliko

seljanki kako sa štapom male i snažne u suknenoj odeći i opankama

sa šiljkom napred i dva pozadi sa pletenim zavežljajem hodaju brzo

pored puta sestre moje. i na kraju u temišvaru drveni jednostavni

spomenik krvavom decembru 89. blagodarim bugarsko ružo

evropska. mulcumesk opankama i sestrama mojim

timisoar 21.4.1992

 

 

 

166/3487

 

585  čobanin u opakliji među ovcama kao najveći od njih

 

586  najlepše građevine do sada u mom hodanju evropom bile su

torovi za ovce i krave koje sam video u grčkoj turskoj rumuniji

 

587  bez ovih žena na onduliranju u oradei ne bi bilo ni evrope ni ruže lutanja

 

oči rade

143. hodanje

zašto su ljudi naselili

ovaj predeo a ne neki drugi to

ostaje tajna svakog naselja a ja sam

uživao u tim tajnama. uveče u oradei sam

bio sretan dok sam gledao decu kako se igraju

žmurke i pljuvanja. kada je palo veče život je nestao

sa ulica ljudi odlaze da bi se sačuvali pred mrakom

sve više je viđenog u mojim očima i sve se to spaja

slaže i voli u jednoj ruži. kilometri rumunskih puteva su

lepo obeleženi i prate ih drvoredi okrečenog drveća

i danas su ljudi orali zemlju a žene krečile kuće

mulcumesk opankama i sestrama mojim

kamdžijama u rukama banatskim

oradea 22.4.1992

 

 

 

167/3486

 

588  budućnost: da se ukinu izumru dva zanimanja. prvo policija. drugo...

 

589  12:20 u mađarskoj sam

 

590  dve stvari su potrebne: dobro ispričati svoju priču i znati da znaš da pričaš svoju priču

 

idi s mirom rekao mi je sladoledžija

144. hodanje

prelivaju se države jedna u drugu. ljudi liče jedni na

druge jezici se mešaju. mađarska raste. mađari se

raduju uživanju. slobode u društvu rastu sa seksualnim

slobodama i većim prisustvom žena. u budimpešti je

padala kiša. hodao sam pored dunava i upoznao dva

ferenca. jarto ferenca i deak ferenca. kamdžijama

u rukama banatskim. hodam imenima

mađarska budimpešta 23.4.1992

 

 

 

168/3485

 

591  iscrpljuje me rat u jugoslaviji

 

592  osunčani mostovi kasnim popodnevnim suncem nad budimpeštom

 

emerson i vitmen u budimpešti

145. hodanje

ljudi su lepi od slobode u budimpešti. sloboda

se oseća po zgradama i čistoći. hodao sam niz dunav

i uz dunav. mučile su me granice zatvorene granice u

jugoslaviji. teško se probiti kroz tu mučninu. ali koraci su

razneli to osećanje bede. i video sam predvečerje kako

se meko spušta na dunav i budimpeštanske mostove

hodam imenima. telemonijus monk

budimpešta 24.4.1992

 

 

 

169/3484

 

593  hodam krug oko budimpešte sa mladim

amerikancem lennonom koga sam juče upoznao na ulici

 

20790 lepeš oko budimpešte

146. hodanje

sa lennonom mladim amerikancem hodao sam mali

krug oko budimpešte. uveče su došli nada agnješka i nenad

obradujem se kao dete ali onda i sumnje i noćni sukob sa nadom

najbliži su na svim mestima najbliži pa i onom koji ih vodi rastanku

i onda taj bolni osećaj usamljenosti koji mi kida živce. razgovor se

završio duboko u noć i ja sam se zavukao u jastuk i plakao

telemonijus monk. noćas je vaskrsenje

budimpešta 25.4.1992

 

 

 

171/3482

 

594  bog je uspeh. ljubav je posao

 

595  stvaram božijom voljom

 

go do pojasa posle ponoći pod drvećem u budimpešti

147. hodanje

juče smo hodali od jakova ignjatovića do petera esterhazija u slavu evropskog

fudbala i mađarskog zlatnog tima grošič. buzanski. lorant. lantoš. božik. zakarijaš

budai II. hidekuti. kočiš. puškaš. cibor. rajka mitića iz crvene zvezde. di stefana iz real

madrida. bobi čarltona iz mančester junajteda i svih evropskih fudbalera pedesetih. danas

sam razgovarao sa nadom bio je to završni razgovor o poslovima oko ruže lutanja. uveče

sam sličan razgovor imao i sa nenadom. u mojim rečima je snaga koju dobijam na putevima

reči su put osnova puta koja prethodi putu. u ponoć sam ispratio nenada na keleti stanici

otišao je na jug u beograd. noćas je vaskrsenje. vaskrsenjem nek vaskrsne mir

budimpešta 27.4.1992

 

 

 

172/3481

 

 

596  ljudi se plaše prostora i vremena i zato se molim i hodam da rasteram maglu od straha

 

597  sa površine u dubine iz dubine na površinu sa površine u visine i tako kruži smisao

 

598  pranje čarapa pripada rečniku hodanja (za balinta szombathy-a)

 

mega'll az ido

148. hodanje

vreme je stalo i zaista stane kad smirim

svoje telo i svoje misli. uspeo sam to u predvečerje

hodajući pod drvećem pored dunava. jedna žena je čekala

tramvaj. mnogo mladih se ljubilo po ulicama. dunav je dolazio

iza planine. mostovi su bili čisti. dve ruskinje su prodavale čipku

patike mi se polako ližu. ove patike su moja druga obuća na ruži

lutanja. sivoplave adidas patike sa mojim stopalima kojima korak

po korak kojima po zemlji a iz neba kojima zidam temelje velike

umetnosti. hodajući pod drvećem dizao sam ruku i dodirivao

lišće u budimpešti. vaskrsenjem nek vaskrsne mir

lépésröl lépésre lepešrol lepešre

hodajući mađarskom

budimpešta 28.4.1992

 

 

 

173/3480

 

599  mrzim putovanja i putnike kaže klod levi stros 

potpisujem to samo bih umesto reči mrzim stavio reč ne volim

 

600  moja domovina je svako srce koje me primi u sebe

 

601  celu noć teško spavam od premora (34 km) boli me telo noge. pljusak usred

noći ustajem triput da pijem c vitamin razmućen u vodi i onda malo čitam pre jutra

 

serbus svakom laciki

149. hodanje

hodao sam lepih 45.659 lépés 

trideset četiri kilometra nije mala stvar i

sada me sve boli. sa obe strane puta bujalo

je jako zelenilo. povremeno bih video vetar u

granama prolećnim krošnjama pored puta. mnogo

je jorgovana. sve miriše na čistoću i radost. video

sam nekoliko malih ptičica mrtvih u travi. brujalo je

zelenilo duboko od samog početka. hodajući 

mađarskom. lépésröl lépésre lepešrol

lepešre. od budimpešte do beča

tatabánya 29.4.1992

 

 

i

 

 

tu sam

da volim

to je moj

posao

 

 

sve

više je viđenog

u mojim očima i sve

se to spaja slaže i

voli u jednoj ruži

 

 

reči

su put

osnova puta

koja prethodi

putu

 

 

stopalima

korak po korak

po zemlji a iz

neba zidam

temelje velike

umetnosti

 

 

moja

domovina je

svako srce koje

me primi u

sebe

 

 

i

 

 

ruža

lutanja je

domovina

svih

bića

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

veliki napori su dar novim putevima onim kroz univerzum

1. april 2025.

27512. dan mog života

 

 

145/3508

 

517  osvojena dostignuta jednostavnost

 

518  veliki napori su dar novim putevima. onim kroz univerzum

 

519  mi smo bačeni-rođeni-isterani na zemlju da bi je svojim

telima nahranili i oživeli. i da bismo pronašli puteve sa zemlje

 

520  ruža obnavlja jezik

 

očito

125. hodanje

jedva sam hodao. bol u

butinama je bio oštar i zatezao mi

je hod. bio sam izmoren i teško dolazio

do vazduha. posle dva sata je bilo malo bolje

uveče je i bol popustio. popio sam pivo sa

vidosavom stevanovićem a sa nebojšom sam se

vraćao od obale mora do ambelokipia. bilo je to

sporo hodanje posle ponoći. neki ljudi koji su gledali

moje čitanje ovih tekstova na televiziji kažu to nije

ništa to nema literarnih vrednosti. i ja to osećam

kako je atina jako zagađena. za trideset godina

grad se utrostručio. bilo bi potrebno što više

drveća. hlebom maslinama i vinom. i

u kući čuvati vodu

atina 1.4.1992

 

 

 

146/3507

 

521  tu sam da me vidiš

 

522  zanosima savladati prostore i vreme. niz ulicu vidim pirej

 

523  rastvoriti gordost. da se istopi u vodi istrajavanja

 

stenje i kamenje

126. hodanje

muvanje po gradu jeli smo kestenje i

jabuke. stavio sam desnu ruku na akropolj i

onda sam je preko neba prenosio na likabejtus to

je neki red stvari. kao što mi se čini da prava snaga

leži u nevinosti. sila i nasilje su uvek udruženi oko

sopstvenog straha. mala deca lutaju svetom. pekarev

hleb jedu svi. vlasnici jabuka ne mogu pojesti sami sve

jabuke. i zato sam tu. i gledam vukove kako spavaju i

mačke kako se pripremaju za vrućine koje dolaze

i u kući čuvati vodu. u rečima je spas

atina 2.4.1992

 

 

 

147/3506

 

524  miris pokošene trave to je moja mladost

 

525  i ljudi su važni

 

526  za neki broj godina sva živa bića na zemlji nestanu. zamene ih druga. stalno je neko tu

 

srebrni se more

127. hodanje

primetio sam kako gledam. gledao

sam prema moru. video sam da ništa

ne vidim nego da samo gledam. ušao sam

u dve crkve. bile su pune. pevali su lepo. žene

i muškarci. posle sam primetio kako ćutim. po ceo

sam dan sam. ćutim... nikome ništa ne kažem i

niko mi ništa ne kaže. samo sam neodređeno

viknuo na čopor crnih pasa koji me je napao

u rečima je spas. ostrva se u daljini

kao i planine plave

atina 3.4.1992

 

 

 

148/3505

 

527  mlado prolećno lišće topole

 

528  majke umiru u teškim vremenima ostavljajući svoje

penzije državi da bi država preživela i njena deca u njoj

 

more mi je bilo na usnama

128. hodanje

sa prašnjavog puta sam gledao livadu kako

odlazi u more a more je odlazilo daleko do ostrva

i iza sve do neba. a ispred mene je bilo žuto cveće i

uopšte je sve više cveća. tako i treba kao i onaj brod

koji je ulazio u luku. kao i oni stari parovi koji su se

držali za ruke u pireju. kao i onaj dečak koji je

nešto gledao. ostrva se u daljini kao

i planine plave. more blješti

atina 4.4.1992

 

 

 

150/3503

 

529  kako da objasnim sve one sitne emocije koje

me stalno susreću i bockaju. kako. bolje nikako

 

530  leđa. struk. kukovi. ukupna zadnjica. svi prevoji bili su

u takvom skladu kod ove devojke dok smo izlazili iz kifisija da

sam apsolutno razumeo čitavim telom veliko pitagorejsko pravilo o

lepom delovi koji čine harmoničnu simetričnu celinu. dobre puteve

su nam prohodali stari grci video sam to i u ovoj mladoj grkinji

 

531  hodam po ivičnjaku treniram koncentraciju

 

532  nije humor stajati sa strane i podjebavati

 

533  vraćam se pored tife sada je pored puta žuto cveće

 

534  ima u zemljanim tvrdim oblicima nekog snažnog sexa

 

efharisto atina pao na perpatiso

129. hodanje

hvala atino ja idem da hodam. pojeo sam tri

slatke crvene jabuke i posle 17 kilometara mi je sam

stao veliki kamion sa natpisom100 godina olimpijskih

igara 1896-1996 atina zlatne olimpijske igre ali mi je šofer

stari grk odmah rekao da je politika kurva i da će igre biti u

americi. u jugoslaviji nema glava zato bum-bum. da ima

glava za sedam jare opet dobri i stigosmo do soluna

u ponoć. more blješti. kamena lepota koja

se ovde zove grčka

solun 6.4.1992

 

 

 

151/3502

 

535  smisao bi patio ako ne bi bilo ovih glupih misli i prevrtanja

po džepovima kojima se bavim već jedan sat izlazeći iz soluna

 

536  vidim se slučajno u izlogu izgledam dozlaboga jak a u stvari samo molitva

 

537  zastanem i gledam dve tropske ptice u kavezu. jedna je pepeljasto siva druga

žuta sa narandžastim kljunom. uzbudile su se kad su primetile da ih gledam i počele su

da pevaju i da mi se pokazuju. nemaju ljudi pravo na to što rade drugima. nemaju. pada kiša

 

538  hodam da bih te iznova stvorio u lice te ljubio

 

539  moja kuća u postojanju. moje oči u kiši

 

po kiši je pevala maria faranduri

130. hodanje

opet sam dugo izlazio iz soluna. čitao sam jingera

na usponu ka panorami. znojio se i nikako kao i nikad

do sada u svom životu nisam razumeo tu ljudsku strast

za nasiljem nad drugima. kažem znojio sam se a posle je

počela i kiša. oko šest uveče pred novom kišom stao mi je

vasilis mladić iz soluna i sa njim sam u brzom alfa romeu

prešao sledećih 200 kilometara do ksantisa. beli morski

talasi na kiši u maglovitom sumraku koji se valjao

oko planina. kamena lepota koja se ovde zove

grčka. pevala nam je po kiši i velikoj

brzini maria faranduri

xanthi 7.4.1992

 

 

 

152/3501

 

540  volim da vidim kad čovek oslonjen o korman sporo vozi bicikl

 

541  jedan pas odlazi da luta i trčkara po poljima oko

ksantisa a jedan čovek britvom delje mladu prolećnu granu

 

542  prepliću mi se slike sa ruže. kiša u holandiji. snežna prašina po putu u čehoslovačkoj

 

543  ruža je priča o jednom čoveku

 

544  put ne pita i ne odgovara. ćuti i ide dalje kao i život

 

idemo zajedno pitanja i ja

131. hodanje

uvek je isto svaki dan. isto a nikad pre i nikad

posle. uopšte ne mogu da se načudim šta ja to radim

zašto hodam. zašto uopšte živim. ko sam. sve su to

tako jednostavna i mnogo puta ponavljana pitanja. ali ja

sam ih pitao i danas uz mnogo guštera koji su bežali preda

mnom dok sam dovršavao čitanje jingera u grčkoj. sada

se već pomalo oseća turska. a pevala nam je po kiši i

velikoj brzini maria faranduri. dok sam gledao danas

groblje stezao sam zubima usne

akeksandropoli 8.4.1992

 

 

 

153/3500

 

545  sve sam senzacije doživeo u detinjstvu osim sex-a i

ljubavi za ženu. sada mi ostaje bog umetnost i vrline živih bića

 

546  svakodnevno hodanje je sačinjeno pre svega 

od velike praznine da bi se punina lakše oblikovala

 

547  i doći ću jednog dana ponovo u aleksandropuli da

pokažem kako na ovoj plaži nije ostao nijedan moj trag

 

gurala je kolica kroz prašinu

132. hodanje

bio sam nervozan i nemiran dok sam hodao ulicama

aleksandropolija. onda sam otišao na morsku obalu tamo su

me talasi i vetar umirili dali mi smisao i osećanje lepote. gazio

sam po mokrom pesku i vreme je prolazilo. gledao sam ptice

nad vodom i pratio pravilnost talasa. talasi su vodeni koraci. mislio

sam na vojske koje su prošle pored ove obale. u predvečerje sam

gledao pijanu mladu ženu kako je gurala kolica sa bebom i dečaka

sa loptom koji je išao pored nje. jedva je stajala na nogama a

dečak je mahnuo nekoj starijoj ženi. dok sam gledao danas

u groblja stezao sam zubima usne. i mislio na dečaka

aleksandropoli 9.4.1992

 

 

 

154/3499

 

548  biti u tuđem okruženju kao pas koji pretrčava autoput

i tu prepoznati svoje pravo u pravu drugoga. to je lepota

 

549  mali sedi čovek prekrštenih ruku u plavoj košulji napasa osam jarića

 

550  iz grčke me ispraćaju gugutke

 

551  pola tri u turskoj sam

 

552  pravi put kakav nikad nisam video pre

 

553  mnogo kokošaka pored puta

 

tešekkjur grčkom efharisto. efharisto turskom tešekkjur

133. hodanje

jeo sam grčke jabuke u turskoj. pred istanbulom je počeo da duva vetar i spustila

se magla. turski putevi su pravi kao nebeski trag zategli se po zemlji i samo lelujaju

gore dole. posao mi je neshvatljivo jednostavan ljubavlju graditi ružu. voleti sve što vidim

znači ne gledati - nego voleti. a to nije baš lako iako je jednostavno. konstantinopolj je

neosvetljen i nerazumljivo očajnih ulica. iz aleksandropolia sam zvao beograd tamo je

teško. rat. strah. ovde sam da bi i tamo bilo bolje. pučina u obalu obala u planinu

planina u oblake oblaci u beskraj. i mislio na dečaka. da li je ovo put za topkapi

turska istanbul 10.4.1992

 

 

 

155/3498

 

554  zidine. zidine grada zatvora kuće. tajna zida

da li je zid sloboda ili ropstvo. graditeljstvo ili rušiteljstvo

 

555  jedino ono što se na energiji savremenog digne u visine je ono što ostaje i

što potvrđuje i tradiciju jer je sve veliko nastalo u svome vremenu u svome sada

 

556  zaista je svet ono što ne mora da se vidi

 

557  kesten   5000 turskih lira

3 l. soka  7700

1 kg šećera   7000

staklena čaša   2000

puter   15900

3 paradajza   4000

pogača   3500

karta istanbula    20000

prenoćište   60000

 

ljudigrad

134. hodanje

istanbul. vetar. prašina

talasi. lica. mnogo vetra mnogo

prašine mnogo talasa i mnogo lica. kako

podneti sva ta lica što dolaze iz rumunije poljske

bugarske jugoslavije rusije turske. sav taj život. sudbine

življenje je patnja pakao to su drugi. osećao sam napetost

u grudima i ramenima. buka bes i gomila. i pravo svakog da

živi od kada je sveta i veka. svako neki zadatak u ovom

životu ima. kao i ja i moja ruža. ruža između dva mijenijuma

kada je ovde carovalo hrišćanstvo na sredini islam a

na kraju ruža. da li je ovo put za topkapi. da li

se i ovde do neba dolazi zemljom

istanbul 11.4.1992

 

 

 

157/3496

 

558  kad sam se danas probudio nema vode nema struje ne

mogu da dobijem beograd. kiša pada ne mogu da vidim nazive

ulica. sinoć preksinoć padne napon pa teško vidim. srećnik

 

559  vrapci su kao trava prašina i đubre. večni

 

560  po visokoj travi na poljančetu turski radnici igraju fudbal

jure. guraju se. valjaju. šepaju. driblaju. viču. pojma nemaju. srećni

 

561  najveće poverenje imam u rokenrol kulturu

 

562  jedna od najsuptilnijih lekcija u detinjstvu bila je tajnovita

razlika između lasta i drugih uličnih ptica. lasta se ne sme ubiti

 

bednik

135. hodanje

osećao sam se kao

bednik a kao ožedneli sam

pojeo tri jabuke. hodao sam od

topkapija do aerodroma. mnogo vojske

čuvaju. tamo gde vojska mnogo čuva verovatno

i nema šta da se čuva. blizu je ponoć iscrpljen sam

čekam nenada i nebojšu na istanbulskom aerodromu

kako ruža odmiče sve sam bolji predmet samom

sebi. pogotovo za zajebavanje. da li se i

ovde do neba dolazi zemljom. kako

da ništa ne očekujem

istanbul 13.4.1992

 

 

 

158/3495

 

563  nemaš ništa i onda čuvaš. čuvaš to što nemaš

 

564  ruža je posao poslova

 

afrika azija evropa australija j. amerika i

s. amerika u mojoj šaci kao jedna ruža zajedno

136. hodanje

evropska ruža za sve kontinente. to je bio razlog mog današnjeg hodanja

držao sam u šaci šest crvenih jabuka bile su kao ruže. držao sam ih visoko u

nebu zajedno sa bogazeči mostom koji je preletao i stalno leti nad bosforom

jabuke su mi ispadale iz šake ali ako bih ih pažljivo stavio mogao sam ih

slobodno pomerati da ih nebojša fotografiše. mostovi su naročiti delovi

puta. statičke i dinamičke sile kod mosta se konstruišu iz smisla

kako da ništa ne očekujem. pa hodaj dalje - tvoj put

istanbul 14.4.1992

 

 

i

 

 

osvojena

dostignuta

jednostavnost

 

 

ruža

obnavlja

jezik

 

 

ruža

je priča o

jednom

čoveku

 

 

ruža

je posao

poslova

 

 

i

 

 

ružo

ti si put

puteva

bespuće

boga

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

alithia tanatos den iparhi zaista smrt ne postoj

31. mart 2025.

27511. dan mog života

 

 

137/3516

 

493  kao kada sam ulazio u bratislavu sada se

približavam atini. tamo je padao sneg sada je proleće

 

494  ulazim u atinu vidim je kao na dlanu. ja sam jedan

od poslednjih ili jedan od prvih koji u velegradove ulaze pešice

 

495  taj dosadni mit o ratniku. ta dosadna priča o avanturizmu

 

496  svrabež u dupetu već koji dan je samo neoboriva činjenica

 

497  sada ga već i lepo vidim akropolj

 

498  u duhovnu i čednu stranu ruže spada i jedna tako divlja i primitivna ali i dozlaboga

nevina stvar. sex. malopre sam baš kupio jedan porno časopis sa transseksualcima na delu

 

okupan umoran i pijan

118. hodanje

ušao sam u atinu. ulazio sam oko dva

sata ulicom atlinom pa ahilejevom. bio je to

otpad do otpada. rashodovani motori metal i

prljavština živa. sada već prepoznajem grkinje i

kao i uvek do sad posle tri četiri dana sam kao kod

kuće. pojeo sam jedno grčko ovčije kiselo mleko

počinju topliji dani tada je teže hodati. a bio

sam i dobro umoran. i danas sam ali

sada kod tasosa pijem viski

atina 24.3.1992

 

 

 

138/3515

 

499  jedan stari gospodin u sivom odelu optrčava

olimpijski krug na belom kamenom stadionu

 

ujutru slušam gugutke u atini

119. hodanje

atina se raširila i zabelela. uživao sam na olimpijskom

stadionu. ovde se oseća kako je mera stvari dobra mera

u parku sam gledao dva vuka a sa akropolja more. nisam

mogao naći sokratov zatvor. kažu da je ovde počeo

razvoj razuma. kako sada stvari stoje ja odlazim

odmah na spavanje. i danas sam ali sad

kod tasosa pijem viski. i odmaram telo

atina 25.3.1992

 

 

 

139/3514

 

500  go do pojasa u spomen na kaju hodam od atine do pireja tako je i ona svakog

proleća čim se pojavi sunce skidala svoju odeću i družila se sa bratom suncem

 

501  sedim u pireju i gledam ljude kako se ukrcavaju na

pekookeanske brodove. skinuo sam i farmerke da ohladim butine

 

502  smrt ne postoji

 

jutros u pola sedam

120. hodanje

preminula je kaja. a na kraju današnjeg

hodanja sam rekao tanatos den iparhi smrt ne

postoji. hodao sam do pireja i nazad. hodao sam

go do pojasa da bih bolje razumeo razlog svetlosti

žurio sam bez razloga ali sam se kasnije setio da

hodam polako. o bože bile su zadnje kajine

reči. i odmaram telo. tanatos den iparhi

atina 26.3.1992

 

 

 

140/3513

 

503  13:07 kaja neće u 13:30 biti sahranjena nego će

biti sa mnom na ruži lutanja. jer sve što postoji na ovom svetu

postoji da bi se stvorile nove mogućnosti novi putevi. to je kajina slava

 

504  mleko majčino u meni sada kada ona odlazi pod zemlju se

pretvorilo u savest življenja u jedan put-posao koji se zove veliki i častan

život. jedan put u slavu i slavu življenja. veliki put bogu umetnosti i životu. kajo hvala

 

505  14:50 pristajem da jesi tek ako jesi nečiji i zato ponovo kažem kajin sam i božiji

 

506  15:00 sada je kajino telo već pod zemljom i počelo

je da hrani ovu zemlju jer zbog toga smo i došli na nju

 

507  kaja je živela nezaštićeno i zbog toga je heroj. prvi put sam

juče osetio i njenu nezaštićenost. živela je bez roditelja i muža na

najnižoj socijalnoj lestvici. svako jutro ustajala u 4 sata. ona je sigurno

nekada patila ali je postala oslonac od koga sam se odbacio (nešto slično

sam osećao i sa očevim odlaskom). bilo mi je teško i žao te i takve žene ali

to je njena snaga i njena veličina veličine jedne taroške devojčice od roditelja

nazarena ljubice i miloša koja je mogla da ide sama i samostalnim putem

sigurno da je u osnovi mog hodanja i moje ruže i taj i takav njen život

moja strast za nezaštićenošću je nastavak njenog puta taj ženski

put koji sam već nazvao lutanjem lutanjem sa bogom na usnama

sa himnama postojanju sveopštem postojanju. postojanju

boga i svih božijih stvorenja. to je put u kome

je put muški a delo žensko

 

508  16:50 hodam po kiši i povremeno plačem niz grudi mi se otkida uzdah. malopre

kada sam ugledao ulične vodene potoke kako se bogato strmoglavljuju niz asfaltne bankine

zavetovao sam se kaji kajo posmatraću radosti života i nadam se da ću i sam biti radostan

 

509  ima neke lepote u smrti koja kaže život je zaista postojao i postoji

 

510  u ovoj mojoj današnjoj samoći ima hladnoće od koje sve prži

 

jednostavan je moj krevet

121. hodanje

sve vreme dok sam hodao atinskim ulicama

padala je jaka kiša. pokisao sam dobro sam pokisao

ali sam pevao kaji. po ulicama su jurili potoci. u knjižari

za ezoterijsku literaturu u hipokratovoj ulici video sam

najlepšu grkinju. da nisam stidljiv prišao bih joj i to joj

rekao. ali zato sam znao da kisnem i hodam a čini mi

se da je i to nešto. bio mi je potreban neko ali nije

bilo nikog. pevaću. tanatos den iparhi. alithia

tanatos den iparhi zaista smrt ne postoji

atina 27.3.1992

 

 

 

141/3512

 

511  i onda kažem ako ljubav hoće da dođe neka

dođe. ja sam tu ja joj inače hodam u naručje

 

512  unose bele rade. biće sutra cveća u crkvi

 

sam

122. hodanje

hodao sam i bio sam

sretan jer samo postojim i ništa

više. posle sam se popeo na likabejtos i

gledao kako se beli atina. zaista je ta grčka

dobra stvar jer su u njoj dve dobre stvari

platonizam i hrišćanstvo. kao nebo i more

nadam se da neću poludeti. dobre stvari te

dve stvari. sada kao da nemam snage ni u

rukama. ipak je teško samo postojati. živim 

iza očiju i nadam se da ću proći. alithia

tanatos den iparhi zaista smrt ne postoji

putevima grudi na grudi putevima

atina 28.3.1992

 

 

 

143/3510

 

513  čovek je suviše ozbiljna stvar da bi mogao svoju

ulogu da zameni za bilo koji deo koji je već stvorio

 

514 eto vidiš ja idem da vidim šta je život

 

kažem idem tamo i idem tamo

123. hodanje

hodao sam prema brdu. bilo je već predvečerje

video sam jednu malu pomorandžu i staru kantu

pomislio sam ne bih dao jednu jedinu istrulelu kantu za

hiljadu pušaka. i onda sam posmatrao tu modru boju

neba koja se spušta noću nad gradom. mnogo sam

pričao i pevao. progutao sam veliku količinu benzina

nazdravlje svima onima koji štite druge od sebe. u

tom svetlu ću sutra trčati maraton. preživeće samo

stvoreni za radost. ne bih dao ni pola kante

putevima grudi na grudi putevima

neka me noge nose

atina 30.3.1992

 

 

 

144/3509

 

515  sa božijom pomoću trčaću 42 kilometra na panatenaikon

stadionu sa namerom da zaštitim svet i druge od sebe alithia

tanatos den iparhi. uvek kada krećem u neke napore osećam

tremu i dečiji strah. plače mi se i osećam veliku samoću

 

 

516  alithia tanatos den iparhi

maraton u atini

trčanje i pisanje za sve one koji štite druge od sebe

 

1 krug   šta radim po ovom snegu od sunca

trčim sve dalje i dalje u večni krug pisanja

 

2 krug   trčim da bih otvorio nebo i tamo pevao dušama sveta

 

3 krug   trčim da bih se tanano borio i izdržao

 

4 krug   borio pažljivo sa svojim grehom poreklom sudbinom nikoga nikada ni u snu povredio

 

5 krug   meki sneg pada u srce sunce mi je u mišicama

 

6 krug   izdržati znači na svakom delu puta biti i putu i sebi

 

7 krug   trčim za nenada. nadu. slobodana i sve prijatelje koji mi se plave kao zora

 

8 krug   trči sada sa mnom i jedan leptir a vetar mi duva u grudi

 

9 krug   trčim da bi mi se prijatelji odmarali na usnama

 

10 krug   za pisanje je važan i čist nos

 

11 krug   trčati dugo jer dugo razgovaraju kamen i šuma. belina što hrani zelenilo koje raste

 

12 krug   zabranjuju snimanje ove pesme ali pesma se peva i sama

 

13 krug   ponekad se začudim tim mašinama

neslobode kako ih je mnogo mnogo ih je u meni

 

14 krug   hleb masline i vino nazdravljam helderlinu

i blejku u njihovoj domovini nebeskoj grčkoj

 

15 krug   hrišćanstvo i akropolj. platonizam i likajbejtus

 

16 krug   kajo učio sam te i učila si me sporosti. samo

polako i daleko ćeš stići bile su zadnje tvoje reči koje si mi rekla

 

17 krug   pored nečije otkinute uprljane bele pertle trčim već 17 krug

 

18 krug   osetim desno koleno. koleno maratona i koleno molitve

 

19 krug   naučio sem kako da se odmaram u naporu. učim se kako da ne očekujem

 

20 krug   kada kreneš bogu ne pitaj nikoga. taj put je otvoren čeka te

 

21 krug   poštujem zakone da bih ih preplovio pretrčao

preleteo jer zakoni za slobodu nadu i ljubav ne postoje

 

22 krug   tvrdi delovi su svedočanstvo

 

23 krug   kako svetli zlatno vino na suncu svetli duboko kao more

 

24 krug   hleb se rumeni kao zora i pozdrav posut belim susamom

 

25 krug   svaki krug prebacim jednu maslinu na pretrčanu

gomilu. masline su i ljubičaste i zift i zelene i maslinaste

 

26 krug   samo da me ništa nikada ne požuri i niko nikada ne naljuti

 

27 krug   pune se mišice bolom kapi znoja mi padaju na hartiju

 

28 krug   u ovo vreme maratonci ulaze u finiš a ja nisam ni na trećini

 

29 krug   ali ja trčim zbog pevanja

 

30 krug   svi delovi puta su lepi pogotovo oni na kojima muka kida lepotu

 

31 krug   čemu nas uče puževi kornjače vrapci nedostižni trave nepresušne

 

32 krug   počinju težine i napori u butinama i suvom grlu. 14:20 je

i najtoplije sunce. a kada trčim prema severoistoku duva hladan vetar

 

33 krug   gutljaj vina greje mi pluća i suncu neko mora grejati dušu

 

34 krug   smirite se moje misli i čekajte da i moje telo prođe

 

35 krug   jedan sitan bol u levoj tetivi i odmah velika briga. suprotnosti idu zajedno

 

36 krug   mali dečak trenira sprintanje. bodrim ga on mi se osmehuje

 

37 krug   pozdravljaju me gugutke kao što su mi to isto činile kao dečku u podbari

 

38 krug   kako su lepe kamene vertikale na stadionu. kamena belina a iznad plavet

 

39 krug   osećam bolove u nogama ali slaviti slaviti

 

40 krug   završava se treći sat trčanja. umetnost je laka stvar jer leti

 

41 krug   alithia tanatos den iparhi

 

42 krug   uzimam 9 frotaža sa kamenog stadiona sa naslovima

ljubav - lepota - humor

molitva - zavet - ideja

pupoljak - telo - duša

crne su mi ruke od grafita

 

43 krug   voleti i sebe pogotovo svoje telo koje se sada pati za mene

 

44 krug   telo koje se pati je plavo telo telo koje se nada

 

45 krug   telo su usne koje ljube

 

46 krug   da budem sada samo u ovom naporu

 

47 krug   ako bude prilike zamoliću nekog da trči jedan krug sa mnom

 

48 krug   na polovini sam što znači tek počinjem - pozdravljam vernera hercoga

 

49 krug   biti slobodan od ljubavi slobodan za ljubav

 

50 krug   napori pomozite mi

 

51 krug   jedna pčela na putu

 

52 krug   kako da pretvorim napor u lekovito more

 

53 krug   muka mi je od napora

 

54 krug   molim snagu da mi dođe i pomogne mi

 

55 krug  

 

56 krug   nemam vazduha

 

57 krug   samo hodam

 

58 krug   velika kriza

 

59 krug   prekidam da pišem

 

 

trčao još 5 krugova. stao. ležao 15 minuta. povraćao. hodao

još dva kruga. stao ležao. došao novinar tanjuga slobodan

marković pa sa njim još sedeo. još jednom povraćao

oporavio se posle dva sata i od 19:30 do 22:00

hodajući i trčeći završio maraton u atini

 

živeti pošteno

124. hodanje

trčao sam i hodao 42 kilometra

na panatenaikon stadionu u atini. bilo je

vraški teško. bolno razarajuće. na 31 kilometru

sam stao i povraćao dva puta od napora. tek sam

danas osetio koliko sam iscrpljen emocionalnom

patnjom. tu gde žive zajedno platonizam i hrišćanstvo

danas je zagađenost ubitačna. neka me noge

nose. hlebom maslinama i vinom

atina 31.3.1992

 

 

i

 

 

ulazim u atinu

vidim je kao na

dlanu. ja sam jedan

od poslednjih ili jedan od

prvih koji u velegradove

ulaze pešice

 

 

kaja je živela

nezaštićeno i zbog

toga je heroj... to je put

u kome je put muški

a delo žensko

 

 

preživeće samo stvoreni za radost

 

 

alithia tanatos den iparhi. maraton u atini

trčanje i pisanje za sve one koji štite druge od sebe

 

 

i

 

 

na današnji

dan pre 33 godine

trčao sam maraton u

atini pod naslovom

alithia tanatos

den iparhi

 

 

i

 

 

kaja

i

zaista

smrt ne

postoji

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

sve više moja stopala spajaju

29. mart 2025.

27509. dan mog života

 

 

120/353

 

dobar dan svi i sve

104. hodanje

vrtim se oko novinskih kioska na

autobuskoj stanici 88 a nad savom vetar

kupa galebove. kada se okupi mnogo mladih

ljudi onda i više nije tako loše pogotovo ako je

među njima mladih. kao voćke zasađene na isteku

zime. prve zime na ruži koja prolazi. šutnuo sam

jedan kamenčić po prašini na novom beogradu

a vetar mi je zasuzio oči. i poleći će jaja

u toplim srcima. zar ne

beograd 7.3.1992

 

 

 

122/3531

 

462  9. mart 1992 - mirno

 

463  đu mi je sašila crni prsluk

 

464  juče uzeo tragove beograda

beograd - bergerova

beograd - albahari

beograd - pištalo

beograd - valjarević

beograd - čaće

beograd - aslani

beograd - petronijević-čović

beograd - jovanović

beograd - baturan

 

ispitujem sebe

105. hodanje

preko mosta kroz noć

na drugu stranu. danas sam opet

pročitao da je tuga greh. to je savski most

i u njegovoj blizini je ušće. kao i drugi i ja sam

danas hodao sa mirom u sebi. bio je potreban

taj mir kao i taj most kao i mrak koji se spušta

uz reku. zar ne. tako sam daleko od

stvarnosti da je oblikujem

9.3.1992

 

 

 

123/3530

 

465  sa visine gledam beograd. u izmaglici se pritajila ravnica preko dunava

 

školjka u grlu

106. hodanje

išao sam uz savu a posle

niz savu. jedan stariji čovek je pričao

drugom o sreći. drugo dvoje su pričali o

onim džukelama na vlasti. nije bilo mnogo

ljudi uostalom vode je bilo mnogo i sve što

želim je da nastavim. i već sam rekao o nekim

stvarima ne pišem ali ih hodam ali ih dišem

toliko sam daleko od stvarnosti da je

oblikujem. onako uz put

beograd 10.3.1992

 

 

 

124/3529

 

učitelj sporosti

107. hodanje

hodali smo oko ponoći

okolo terazijske česme. lepo je to

videti: malo hrabrih ljudi. hrabrih u strpljenju

i pevanju. nije još daleko dan a i hladnoća je

podnošljiva. zaista je lako igrati i dobro je igrati

toplije je i topliji si i doći će jutro i glas će izdržati

do jutra. kaja mi je rekla da samo idem polako

onako uz put. i stići ćeš daleko

beograd 11.3.1992

 

 

 

125/3528

 

moj drug sun

108. hodanje

otišao sam iz beograda

i posle ljiga sam video seljaka kako

vodi volove. i video sam belo jagnje kako 

se uspinje uz brežuljak. vode su niske i priroda

je još gola ali uskoro će ozeleneti i vode će

porasti bio sam miran na suncu i mir mi je

prijao kao i moj drug sun. i stići ćeš

daleko. odbacujući svoje ljutnje

brezovica 12.3.1992

 

 

 

126/3527

 

466  miris zemlje i izrovani putevi po šumadiji i pomoravlju

 

uzgred se živi

109. hodanje

sutlijaš bez zaslađenosti je

kao crkva bez oltara a prašina mi

je do kolena. putevi su ubogaljeni a po

strminama čovek ore volovima. nekoliko

grobalja za jedno planinsko selo. na groblju

nema duhova ali ima vampira kaže mi sun. a

lovac na veliku zmiju kaže za srbina je važnije

gde će biti sahranjen nego gde će živeti

odbacujući svoje ljutnje. još nespreman

za ispovest

brezovica 13.3.1992

 

 

 

127/3526

 

467  lapot. ubistvo starih nemoćnih ljudi udarcem po hlebu na njihovoj glavi 

 

468  i go i bos i još kuka da mu je hladno

 

činjenice

110. hodanje

bio je oblačan dan i

na hodanje smo krenuli nas

trojica. sun je bio na čelu. tragač

padala je kiša a ždralovi su leteli nad

šumadijom. kasnije smo pričali o predelima

i pili meku rakiju od šljiva. još nespreman za

ispovest. gledao sam danas jedno brdo

brezovica 14.3.1992

 

 

 

129/3524

 

469  ljudi u srbiji se ljute

 

470  ljudi u srbiji se stalno ljute

 

471  ima neka sila kaže čika milan i uz pomoć

te sile bez sopstvene odgovornosti nastavlja da pije

 

472  dodati divljine ruži

 

473  posle engleskih trava sada gazim stopalima po šumadijskim padinama

 

474  po suvoj zimskoj travi tamo gde se slivaju vode iznikli jagorčevina i kaćun

 

475  livadama evropskim i vetrovima planinskim

 

476  ponedeljkom uz planinu

 

skupljeno kamenje na vujnu

111. hodanje

penjali smo se raks i ja na vujan

suvim lišćem mesečinom grebenom

pomalo i snegom livadama i livadama. seljaci

su prekopavali bašte. vazduh je bio hladan i

podsećao me je na detinjstvo. bio sam sretan jer

sam stopalima kojima sam hodao tamo engleskim

starim putevima sada milovao šumadiju. svuda

unaokolo planine su se plavile i plavile i predvečerje

je bilo teško od teškog plavog. po mraku smo silazili

niz planinu a blato nam se lepilo po obući. gledao

sam danas jedno brdo. i mog druga dečaka

kako je odlazio putem da odraste

brđani 16.3.1992

 

 

 

130/3523

 

477  pun mesec. čačak. malopre sneg prelazimo moravu. kupio sam pet budimki

 

478  uvek tako mnogo smrti okačene po drveću i banderama u srbiji

 

spava mi se spava na stanici u kraljevu

112. hodanje

padao je sneg i sijalo sunce dok smo hodali prema čačku

vojnici čuvaju mostove. zapadna morava se presijavala na

mesečini. srpske varošice su tako tužne. stare u njima živi

strah od života pa se život ućutao da proživi što više može

u čačku sam kupio ernst jingera i sa njim ću hodati po

grčkoj. sada stojim i padam od umora na ž. stanici

u kraljevu. stojim i spavam. i mog druga dečaka

kako odlazi putem da odraste. ne mogu da

smislim zadnju rečenicu

kraljevo 17.3.1992

 

 

 

131/3522

 

479  polako pored vardara. bacam štapiće u vodu i gledam kako ih vrtlog potapa i odnosi

 

480  tri magarca upakovana u najlone da ne nazebu pasu pored reke

 

ne osećam sebe

113. hodanje

danas sam gledao makedoniju

bilo je hladno pa sam tražio sunce da me ugreje

san mi je sklapao oči ali sam ipak video prazna brda i

napušteni put. bilo je kao da sam u nekom filmu znači da

je bilo prazno i pregledno. u đevđeliji me je milicioner pitao

da li sam rumun jer su mu već dovde. meni su nedostajali

svi koje volim. ne mogu da smislim zadnju rečenicu

iako je sve više sedih po mojoj kosi

makedonija đevđelija 18.3.1992

 

 

 

132/3521

 

481  pola kilometra pred grčkom. sve je tako mirno i lepo. voćke počinju da pupe

 

482  nogama premeštam oči da bi videle i volele različitost. nogama

premeštam telo da bi volelo svedočilo i obnavljalo isto. božansko

 

483  krećem se da bih se na miru molio bogu

 

484  12:20 u grčkoj. prazan put preda mnom

 

ernst jinger u grčkoj

114. hodanje

ušao sam u grčku. grčki carinici su

štrajkovali pa je put bio prazan. dvaput su 

iz zemunice izlazili grčki vojnici da me legitimišu

posle desetak kilometara su me napala dva psa

pomogao mi je stari grk. posle 23 kilometra me je

povezla mađarica katarina i dovezla u saloniki. solun

kao i onom milicioneru rumuni i ja sam recepcioneru

bio dovde jer sam jugoslav. u sobi sam odmah zaspao

ali oko ponoći sam čitao jingera. iako je sve više

sedih po mojoj kosi. ništa nije jače od mene

podseća jinger na štirnera

grčka solun 19.3.1992

 

 

 

133/3520

 

485  u proleću sam. izlazim iz soluna. boli me stomak. bol je najveće svedočanstvo o životu

 

486  procvetali limuni. draž mističkog

 

sever u mojim mislima dok hodam grčkom

115. hodanje

dugo sam izlazio iz soluna počinjalo je proleće. kasnije sam video

procvale limunove sa snežnim planinama u pozadini. sve više moja stopala

spajaju. svako mesto je posvećeno svim drugom mestima. jinger neće više

biti sam. biće sa njim i drugi i drugačiji ratnici. oni koji plaču za lepotom oni

što odlaze i ne vraćaju se. dugo sam danas gledao planinska grotla

ništa nije jače od mene podseća jinger na štirnera. a ujutru

ispod mog prozora ugledaću pomorandže na drvetu

thiva 20.3.1992

 

 

 

134/3519

 

487  pored mene je prošla žena sa izrazom lica jedne od onih

žena koje su život provele sa namerom da nikoga ne povrede

 

488  sa kako jednostavnim razumevanjem i sporo

padajućim kapcima me je pozdravio stari grčki čobanin

 

489  tako puno tako lepih koza kroz kamenu brstinu

 

490  neodoljivo livadsko cveće

 

okolo doline

116. hodanje

nekoliko mrtvih ovaca. nadutih

izglodalih na njivi. mačići u džaku i džak u cevi

zarđala kanta u vodi. flaša. traktorska guma. plastične

boce. parče betona. 1056 vrsta najlon kesa. aluminijske

šipke od dečijih kolica. ruke glave i noge od lutaka i mnogo

neopisivih stvari u kanalu od thive do kamenoloma u njenoj

blizini. i brat i sestra koji su se na padini igrali bacanje

karata na liniju dok im je vetar i dalje mrsio njihove crne

kovrdžave kose. a ujutru ispod mog prozora

ugledaću pomorandže na drvetu

i da ne znam a da jeste

thiva 21.3.1992

 

 

 

136/3517

 

491  zvao beograd još drhtim koliko sam se uznemirio

 

492  planina. radujem se kaji bilo gde bila pevam joj

 

dobro umoran

117. hodanje

prešao sam jedan planinski

prevoj. u planini je hladno. mnogo

sam pevao kaji. voda je curila iz stenja i

sve je više proleća oko mene. prvi put sam 

na ruži hodao bez jakne a dok sam jeo gore na

stenama skinuo sam se go. ispod sebe sam

video ceo pređeni put. silazeći oprao ruke u

snegu. u elefsini sam tražio hleb i prvi put

sam osetio staru grčku. i da ne znam a

da jeste. a i bio sam dobro umoran

elefsina 32.3.1992

 

 

i

 

 

danas sam

opet pročitao

da je tuga

greh

 

 

lepo 

 je videti

malo

hrabrih

ljudi

 

 

kaja

mi je rekla

idi polako i

daleko ćeš

stići 

 

 

radujem

se kaji

bilo gde

bila

pevam

joj

 

 

i

 

 

kajine

poslednje

reči koje mi

je rekla preko

telefona su

idi

polako

i

daleko

ćeš

stići 

 

i

kajo

moja

 

stigao

sam do

boga

 

bog

sam

 

prvi

pesnik

svakog

bića

i

poslednji

pesnik

svih

bića

sam

 

jedan

jedini

umetnik

svemira

i

svaki

umetnik

bića

sam

 

najbolji

hodač

boga

sam

i

najgori

hodač

boga

sam

 

 

i

 

 

kajo

stigao

sam do

tebe voljena

kajo moja kajo

majko božija

kajo majko

svakog

i

svih

bića

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

samo neki razumeju da stvaralaštvo dolazi ni iz čega i da mu nema kraja

28. mart 2025.

27508. dan mog života

 

 

101/3552

 

444  bože hvala ti na dobrim ljudima molim te pomozi i onima koji nisu dobri

 

445  pada sneg

 

446  duva hladan vetar i nosi

 

na praznim putevima je tišina u praznim sobama muk

87. hodanje

padao je sneg sto prvog dana ružinog. hladan vetar je nosio sneg malo ovamo

malo onamo. sve se belelo zahvalio sam bogu za lepotu koju sam video. na češkim

putevima je malo kola i svi gase motor na nizbrdici. sve liči na siromaštvo ali su ljudi dobri

kada vetar duva jače onda sneg pada horizontalno. važno je da pada. ili kako se to lepo

kaže kada će ako neće sada. pitao sam jednog čeha da li je moguć sukob između čeha

i slovaka. rekao je o da i klimnuo glavom. mi radnici i mi česi i slovaci moramo raditi

ali oni u vladi će da počnu rekao je. razišli smo se u velikim mezeričama. jer čast

je živeti na putevima posvećen putevima. putevima po kojima i sneg putuje

velka biteš 17.2.1992

 

 

 

102/3551

 

447  vetar zaista kao da nešto priča

 

448  premoren od prepešačenog od viđenog od

hladnoće hodam u predvečerju kao olinjali vuk

 

molim se da se ne bojim smrti

88. hodanje

vetar je nosio suvu snežnu prašinu po putu a

ona je tekla kao reka vijugajući asfaltom opčinjavajući

me. tek sam pri kraju dana shvatio da sam se smrznuo iako

sam stavljao obe kape na glavu iako sam držao ruke na stomaku

iako sam ponekad pevao. kad sam polazio iz hotela u velikoj biteši

stara baka mi je rekla da napišem knjigu o njima i ponudila mi je gulaš

mlada žena u pošti nije znala da mi kaže kako se ide prema zbraslavu i

zastavki iako je to desetak kilometara od velike biteši. nisam tamo nikad

išla. i meni je ovo bio prvi put. ali nije mi do šale jer baš sada čujem na

radiju da će i sutra biti ispod nule. i sutra a već sam i danas umoran

a ostalo je još devet godina osam meseci i dvadesetijedan

dan. putevima po kojima i sneg putuje. poko pjano

beslav 18.2.1992

 

 

 

103/3550

 

449  samo neki razumeju da stvaralaštvo dolazi ni iz čega i da mu nema kraja

 

450  ulazim u slovačku 19. februara 1992. u 14:10 preko reke morave. okrug

breclav i okrug senica. usput rečeno zainteresovan sam za svaku vrstu mostova

 

451  setio sam se uglješe iz ulice na koga nisam pomislio niti sam ga video

više od 25 godina. setio sam ga se jer sam malopre ugledao lovačkog psa

kakvog je i on imao. u to vreme on i njegova dva lovačka psa još su stanovali

blizu druma bili su za mene znak neke tajnovite otmenosti. duva sneg

 

452  u velikim levarima velika crkva. dobro bi

bilo oživeti hrista u njegovoj živoj ulozi. plodnika

 

kada sam utoplio stomak bilo je bolje

89. hodanje

nije baš svaki kamenčić na putu za šutiranje po putu kao što

ni svaki drvored ne zaustavlja vetar. najlepše sam danas šutirao jedno

parče leda. udario sam ga 34 puta a onda ga je jedna škoda razbila. kako je

danas lepo padao sneg po pooranim poljima. kako je bila lepa devica marija na

plavom postamentu napravljenom od kreča na izlasku iz küty skrivena iza suve

trske. kako je bilo lepo kada sam iz daljine ugledao crkvu u velkim levarima

pusta su polja i putevi. nema ljudi u prirodi samo vetar i promena godišnjih

doba. poko pjano. forte fortisimo lazarove miodraže pashuu

malacky 19.2.1992

 

 

 

104/3549

 

453  po vejavici prelazim u 12:40 most u bratislavi. vredelo je videti ovu čarobnu reku

 

454  14:15 već 15 minuta hodam mađarskom

 

mi smo se dogovorili nećemo čeznuti jedno za drugim

90. hodanje

u bratislavi je bila vejavica u mosonmagyarvaru je sijalo sunce između sam

se udenuo ja. malopre sam u susednoj sobi čuo dvoje kako su vodili ljubav sada

čujem samo pero kako se kreće po papiru. sada sam u mađarskom jeziku i mađarskoj

ravnici. u. onoj vejavici dunav je bio veličanstven i ja sam bio sretan jer živim i vidim ga

sneg nije imao ime ali je padao i gurao se u oči. slovački graničar me je pitao gde si bil

mandič a vozač koji me je vozio do rajle pokazao mi je ribu (kupio je u slovačkoj) i

cmoknuo je ovako po prstima. forte fortismo lazarove miodraže pashuu. sledi panonija

mađarska mosonmagyarvaru 20.2.1992

 

 

 

105/3548

 

455. vozio me je ismet kroz mađarsku

 

u daljini su drvoredi

91. hodanje

padao je vlažni sneg celom mađarskom

drvoredi su daleki a iza njih u daljini su drvoredi

polja su pusta i zaista su to oblici pustara. da baš

pustara. ići i samo ići i mokar sneg. kažem pustara. i

dolazim u baju i dolazim u bački breg. a u vojvodini

sneg po drveću stare bake hodaju uz kuće

sledi panonija. odmaram oči

mađarska 21.2.1992

 

 

 

106/3547

 

mi smo čuvari života kaže slobodan

92. hodanje

hodao sam novim sadom. sa slobodanom i slavkom

svuda je bilo blato. dobro blato je blato. posečen je drvored

na beogradskom keju. bilo je hladno ali je bilo toplo. ne mogu da

pišem o onome što osećam. dobro pisaću drugi put. bilo je toplo

pio sam vodu sa česme na limanu. video sam i mitu i batu i

jugu. do jutra sam sedeo sa pajom i spokom. mirko je

ljubio kaji ruke. odmaram oči. gledam kako 

život nestaje bogu u slavu

jugoslavija novi sad 22.2.1992

 

 

 

108/3545

 

456  gradom u kome sam rođen

 

video sam radu i miru

93. hodanje

teški dani. molim se i ovim rečima za

poštovanje života. tako je mnogo dobrote na

ovom svetu. krpim korake po novom sadu da bih

skupio ružinih dvadesetak kilometara dnevno. i krpljenje

je hodanje. bogu ništa ne umire sve stvari žive u njemu

kaže mi majstor ekhart. dva sata je do ponoći. idem još

sa prijateljem da hodam. gledam kako život nestaje

bogu u slavu. molim se i ovim rečima

novi sad 24.2.1992

 

 

 

109/3544

 

došao sam u beograd

94. hodanje

u beogradu je bilo sunce. hodao sam

polako. vratio sam se kući svojoj porodici ivani

i nenadu. svojim zaštitinicima petronijević-čović

kad se vratiš kući kao da nigde nisi ni bio. ali bio si

i zaista sve drugo postoji. jedino što ostaje to je

sloboda ili ćeš voleti ili nećeš. molim se i

ovim rečima. molim se i ovim rečima

beograd 25.2.1992

 

 

 

110/3543

 

457  psalm davidov 23

 

1.  gospod je pastir moj ništa mi neće nedostajati

 

2.  na zelenoj paši pase me vodi me na tihu vodu

 

3.  dušu moju oporavlja vodi me stazama pravednim imena radi svojega

 

4.  da pođem i dolinom sjena smrtnoga neću se bojati

zla jer si ti sa mnom štap tvoj i palica tvoja teši me

 

5.  postavio si predamnom trpezu na vidiku neprijateljima

mojima namazao si uljem glavu moju i čaša je moja prepuna

 

6.  da. dobrota i milost tvoja pratiće me u sve dane

života mojega i ja ću nastaviti u domu gospodnjem zadugo

 

zapisala mi je u mojoj hodačkoj svesci vladica

 

nena

95. hodanje

svaku noć razgovaramo

do jutra. to nije hodanje ali su

razgovori o preživljavanju a ako se

preživi onda će se hodati. a preživeće se

ako se bude hodalo. pored suvog prašnjavog

korova koji polako natkriljuje put. sumrak na

savi je padao meko video sam se - bio

sam tu. molim se i ovim rečima. sa

usana koje su me poljubile

beograd 26.2.1992

 

 

 

111/3542

 

anja

96. hodanje

uz jedan železnički nasip

bilo je toplo po leđima od sećanja

na miris prolećne prašine i miris ugrejalog

katrana. tri devojčice su sedele u travi i pravile

izlet. srđan je rekao dobro sam guram. penjali smo

se uz jedan železnički nasip kao da smo bili dečaci

a bili smo dečaci. sa nasipa se video pogled. sa

usana koje su me poljubile. i ljubiće me

beograd 27.2.1992

 

 

 

112/3541

 

za one za koje nema niko da se moli

97. hodanje

hodanje mi donosi reči. reči glas. glas me vodi na put. mogu

biti miran. na zelenom vencu svi menjaju devize. papir teče ulicama

kao današnje sunce svojim svodom. video sam i ravnicu velika je i ravna

zemlja je preorana i suva. tamo u daljini se nastavlja daljina. i ljubiće me

sa jedne strane dunava je kovilj a sa druge sremski karlovci

novi sad 28.2.1992

 

 

 

113/3540

 

želela sam da ti ispletem džemper

98. hodanje

hodao sam i mislio kako je dobro da ponavljam ponavljam

i ponavljam. ponavljaće se i ono što zaboravljam i ono čega se

sećam a kako da ne ponavljam kad svaki dan vidim nebo. i zato

sam miran i mogu pisati jednostavno. i kada vidim dunav vidim 

da ga vidim. teče. teći ću i ja. sa jedne strane dunava je kovilj a

sa druge sremski karlovci. počinjem da se ispovedam

novi sad 29.2.1992

 

 

 

115/3538

 

458  kupio patike. promena obuće

 

kajo odmaraj dušu

99. hodanje

vraćao sam se noću na spavanje

bio sam tužan i bilo mi je hladno. danas

sam se pozdravio sa kajom. o mnogim stvarima

pišem tako što o njima ćutim i ćutaću. pa to i jeste more

to i jeste ljubav. i zato mi se ramena smanjuju i sve sam

manji a jednom ću možda biti i radostan. počinjem da

se ispovedam. staklići u prašini se sijaju noću

novi sad 2.3.1992

 

 

 

116/3537

 

459  jedan grad država narod se štiti kad je u njemu sve

dozvoljeno a ne kad je u njemu nešto a kamoli sve zabranjeno

 

sopstvenu i tuđu inferiornost lečim

100. hodanje

tako su bile umirujuće gradske poljane. hodao sam

kao devojčica kroz visoku travu. delovi livade su ljudi

ogradili granjem i prekopali zemlju da bi imali šta da jedu

u blizini je đubre. jedna od onih gomila na koju se sve baca

a između su krivudave stazice. vrtele su me po livadi. u

blizini je bio autoput slivao se ka istoku i zapadu. rekao

sam hodao sam kao devojčica kroz visoku travu

staklići u prašini se sijaju noću. bilo mi je

potrebno što više sporih koraka

beograd 3.3.1992

 

 

 

117/3536

 

460  dva gola pančeva panatenaikosu

 

i padao je na nos

101. hodanje

zaraza inferiornosti je zahvatila

čitav predeo. zaraza u svim slojevima

i to sada traje već vekovima. gledao sam

danas dunav i savu a jedan stariji čovek je

zapeo i padao na nos. žurio je na autobus. bio

je i tužan i ljut zbog pada. predeo se zove balkan

ustao je podigao šešir bilo ga je sramota. ja sam

zaplakao i otišao da gledam dunav i savu. uveče

sam dobio od milene crne brojanice od hiljadama

godina starog drveta. bilo mi je potrebno što

više sporih koraka. sledećih hiljadu

godina sve u svemu

beograd 4.3.1992

 

 

 

118/3535

 

džej veliki pesnik

102. hodanje

i danas sam gledao dunav i savu i

gledao sam dositeja kako se zaputio sa

štapom u ruci. zaputio se i hoda vazduhom

kad ga čovek vidi onako lakog dođe mu da i on

krene bilo gde. uz savu ili niz dunav svejedno je

a hodao sam sa bergerovom i valjarevićem

bergerova mi je kupila kolač sa makom i hartiju na

kojoj ću otisnuti beograd i spojiti ga sa berlinom

atinom rimom madridom... sledećih hiljadu

godina sve u svemu. uskoro će

početi da dolaze laste

beograd 5.3.1992

 

 

 

119/3534

 

461  đu mi šije hodački prsluk

 

gospođo čaće gospodine baturan i gospodine pančev

103. hodanje

razgovarao sam sa i. i u svakoj sam joj reči ostavljao nadu da ozdravi od inferiornosti

koja je zahvatila čitav predeo. posle sam video beli džip ujedinjenih nacija kako

strpljivije od ostalih mirno čeka na crvenom pomislio sam na nadu i mislio 

na nenada sve u svemu hodao sam samo 5.488 koraka danas

gospodine čoviću. uskoro će početi da dolaze laste

i poleći će jaja u toplim srcima

beograd 6.3.1992

 

 

i

 

 

to nije hodanje ali su

razgovori o preživljavanju

a ako se preživi onda će

se hodati. a preživeće se

ako se bude hodalo

 

 

hodanje

mi donosi reči

reči glas. glas

me vodi na

put

 

 

kako da ne

ponavljam kad

svaki dan vidim nebo

i zato sam miran i

mogu pisati

jednostavno

 

 

i

 

 

i sada

kao i onda

bilo mi  je

samo

izdržati

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

jedan usamljeni dečak mi se javio a ja sam mu otpozdravio naklonom

27. mart 2025.

27507. dan mog života

 

 

84/3569

 

407  hodam i lutam da bih voleo i ništa više i malo se klizao na ovom jutarnjem ledu

 

408  prelazim preko reke lenne prija ovaj sveži vazduh majku mu ljubim

 

409  ne znam ni gde sam a plus sam se nakupio tuge

 

otišao sam tamo gde su mi rekli da idem

73. hodanje

stupao sam i postupao sam a to znači da sam hodao i stopirao

stigao sam noću po kišici u hanover. vozio me jedan poljak ali se

umorio. ceo dan sam skupljao tugu a ima je svugde. pogotovu u meni

gledam kako se jedna žena nabacuje jednom muškarcu. gledam kako

ga gleda dok je on ne gleda. gledam i čekam voz za berlin. voz će mi

biti prenoćište. muka mi je od skupih kreveta. kada god ugledam reč

hotel osetim se poništen. planinski vazduh mi je prijao a hladnoća

mi nije bila hladna. ni pisanje ne ide lako a kamoli hodanje

hodam i ćutim da bih preživeo

hannover 31.1.1992. 22:40

 

 

 

85/3568

 

410  u berlinu sam. u berlinu je pre svega kao u londonu parizu želja za moći. šleht

 

411  ptice pogotovo ptičija krila cveće pogotovo ruže su

zloupotrebljeni više nego zloupotrebljeni. zato ruža i vrabac na

ruži lutanja da se malo osveže u nezaštićenim hodačkim mislima

 

nisam znao da pišem mnogo reči sa ž

74. hodanje

berlin berlin berlin. sivo hladno jutro na stanici fridrihštrase. sivo

kišno podne sa bolom u potkolenici dok prolazim kroz brandenburšku

kapiju. hramljem idem ka branki i daviću. nepoznati bol u potkolenici kao

da je suma svih briga i strahova. briga za kajom briga za ružom briga da ne

boli pa boli od brige. noć sam proveo u vozu od hanovera do berlina. a uveče

su gerard jean pierre elisabeth i angelika pevali die gedanken sind frei. pili

smo i pričali o ljudima koji se kreću. osećao sam se dobro jer sam bio stranac

koji donosi radost. stranac koji će otići ostavljajući sve te šume i samo

nebo. stranac koji će otići ostavljajući sve te šume i radost u njihovim

telima. hodam i ćutim da bih preživeo. die gedanken sind frei

1.2.1992

 

 

 

87/3566

 

412  berlinsko jutro prvi sneg na ruži lutanja

 

413  kaja je bolesna čuo sam joj sinoć nejaki glas. verovatno je boli i 

verovatno je uplašena. boli me telo za njom. samo da je ne boli i da se ne boji

 

kada padne prvi sneg

75. hodanje

pao je prvi sneg na ruži jutros u berlinu

dok sam hodao engleskom mislio sam gde ću 

videti kada bude padao prvi sneg mislio sam da će to

biti na nekom putu u polju a pao je ispod prozora u ulici

bramberger strasse u berlinu. kasnije je pao i pljusak. davić

i ja smo bili mokri iz cuga. pao je sa ledom i dva puta se

prolomio grom nad berlinskim nebom. pričali smo o

piskatoru i lubiču a ja sam bacao brojanicu visoko u

nebo. podigao sam pismo na poste restant berlin

i već je sijalo sunce. die gedanken sin

 frei. lakše se diše kada se diše

berlin 3.2.1992

 

 

 

88/3565

 

414  bol u levoj potkolenici

 

415  berlin će se preporoditi ali sada je i tužan i pust

pobednici ne mogu razumeti suštinu. a poraženi

 

da me prođe bol

76. hodanje

to nije bilo hodanje nego je bilo bolenje

boli me već nekoliko dana. potkolenica. bol je

jak i hodanje se pretvara u bol. hodali smo berlinom

istorijom berlina. na aleksander placu ispred rathausa

video sam devojku sa lopatom na ramenima. bila je od

kamena i ja sam se rukovao sa njom. davić je hteo da 

nas uslika ali mu je kamera ispala iz ruku i stradao joj je

akumulator. kasnije smo pričali o savesti o tome kako 

loša savest dozove sećanje u telu sećanje na kazne i

strahove u ranom detinjstvu. lakše se diše kada 

se diše. neka onda tako i bude

berlin 4.2.1992

 

 

 

89/3564

 

416  ako kažem da sam potišten ne preterujem ni malo

 

kupio sam veliki crtaći blok

77. hodanje

prepoznajem berlin. ima neke samoće u njemu

a ja sam hodao umoran onako kao što je i berlin

umoran. ulice su slabo osvetljene. bol u nozi me je

mučio. deprimiran sam. teško pišem spava mi se

jutros sam zaboravio da popijem aspirin i očistim

cipele. za svih 24.505 današnjih koraka ja sam

mislio kako preživeti na ruži lutanja. i naravno

nisam ništa smislio ali mi se čini da sam

preživeo. neka onda tako i bude

samo sa više bezbrižnosti

berlin 5.2.1992

 

 

 

90/3563

 

417  bol u nozi me časti bolnim hodanjem

 

kupio sam i porno časopis za večeras

78. hodanje

hodao sam do olimpijskog stadiona i video odlične drvene

bojice faber castel. i danas me je bolela noga. kupio sam dve

jabuke za dve marke. bio sam žedan i kisnuo. sve čarape su mi

dobile rupu na peti a kada sam se vratio sa hodanja namazao sam

cipele. vidim ponekad neku ženu ali mi bol povija i pogled i glavu

sve više hodam po velikim gradovima jer u njima žive ljudi kod

kojih besplatno spavam. tako na samom početku rađanja 

ruža živi gde je najteže. u gradovima. samo sa više

bezbrižnosti. niz nogu nek mi ode bol

berlin 6.2.1992

 

 

 

91/3562

 

418  ne da je ništa nego je ama baš ništa

 

trave za novac

79. hodanje

hodao sam vrlo malo ali sam

kupio one drvene bojice od juče. u jednoj

knjižari za homoseksualce gledao sam knjige o

muškarcima. noga me je manje bolela i tek sam

onda osetio kako sam prošlih dana bio zarobljen

bolom. kupio sam sok i kefir i počeo da crtam

berlinske trave. nadam se da će mi one doneti

novac za buduće korake. niz nogu nek

mi ode bol. travama za rast

berlin 7.2.1992

 

 

 

92/3561

 

419  berlin. 17:30 pada sumrak. upaljena su ulična svetla

i farovi na automobilima. prvi put osećam proleće na ruži lutanja

 

420  prolazim pored berlinskog zatvora tegel. ja zatvor u hodanju

 

421  osećam se besmislen sa onim lepim pitanjem zašto živim. lepa je ta seta ta tišina

 

prostitutke ta časna bića

80. hodanje

bol u nozi je skoro sasvim nestao i zato

sam hodao brže i snažnije sa radošću u telu

nekoliko puta sam pretrčavao ulicu i osetio kako telo

lako prebacujem sa noge na nogu. nekoliko aviona je

nadletelo nada mnom i onda sam ugledao visoki zid

berlinskog zatvora tegel izrastao pravo u nebo

travama za rast. malo mi je ipak suviše sebe

berlin 8.2.1992

 

 

 

94/3559

 

422  kaja je u bolnici čuo sam jutros. osećam bol tugu

i patnju za njom i njenim tegobama. kada vidim njeno telo

koje je sve manje i manje osećam bol u telu telom patim za

njenim telom. osećam i neku vrstu radosti i slobode jer je

volim i ona zna da je volim. osećam savezništvo sa njom

na putu ka bogu na zajedničkom večnom putu

 

423  ugrađujem seme vaskrsenja u ružu. vaskrsenje je most između nespojivog

 

424  sada znam kaja bi me štitila

 

425  ruža me razgrađuje hoće život za život

 

dobro

81. hodanje

žurio sam da pobegnem

od kiše i da pre kiše dođem na

mesta sa kojih ću uzeti otiske berlina

plakao sam jer je kaja bolesna. zaista sam

lako i jednostavno plakao. osetio sam kako

mi suze polako cure niz nos. ali sam bio i

radostan jer mi se volimo. a kada se voli

onda se živi. voljeni molekuli žive večno

žive od radosti. malo mi je ipak suviše

sebe. vaskrsenje je u telu

berlin 10.2.1992

 

 

 

95/3558

 

426  hodam prvim linijama parka tiergarten da bi mi ublažili bol i nemir u meni

 

427  uzeo sam otisak sa petrarkinih stihova

ich gehe durch die welt und rufe: fried fried fried

 

ich gehe durch die welt

82. hodanje

 sve mi protiče u znaku poslednjih

kajinih dana. brinem se da ne pati mnogo

ostalo je u božijoj volji sve je onako kako treba

da bude. i to me čini mirnim a uz ljubav sam na

trenutak i radostan. hodao sam parkovima i oko

berlinskog rajhstaga. jedan mladić je snažno trčao i

bacao drvo svom psu. noć je bila kao svaka noć

sa pomalo kišice. vaskrsenje je u telu

kćeri moja - majko moja

berlin 11.2.1992

 

 

 

96/3557

 

428  samo informacija mnogo se patim

 

bolom i svetom

83. hodanje

bio sam očajan. nemoćan. plakao

sam. hodao razvejan. gledao sam skulpture

sa životinjama na svima ljudi ubijaju tigrove lavove

zmije aždaje veprove bikove. životinje su u grču i bolu

a na propetim konjima goli mladići slave svoju vrstu

zamišljam kaju i onda mi je jako teško. zamišljam

budućnost ruže i onda mi je jako teško. to je taj

veliki dečak nesposoban za život. kćeri moja

majko moja. doći će valjda novi dani

berlin 12.2.1992

 

 

 

97/3556

 

429  dieser könnte ein tag von historischer bedeutung sein

this could be a day of historical importance

ce jour deviendra vne date historiqve

ovo bi mogao biti dan od istorijskog značaja

prepisujem sa belog visokog stuba brace dimitrijevića

 

430  kajo ima boga sasvim slučajno ugledao sam sliku kaspara

davida fridriha monah na moru kroz prozor ne ulazeći u muzej

 

do ponovnog viđenja berlin

84. hodanje

padala je kišica celo vreme. hodao sam kanalom

pored krivudave spree. poradovao bih se ali se odmah

stužim. noćas ću spavati u vozu. to mi je krevet za prag

idem ka novom sadu. ispratio me je davić na praznoj stanici

u istočnom berlinu. opet težak ranac. da li će mi opet doneti

bol. sve se skupilo i sve treba podneti. plakao sam kao

dete. onako bespomoćno i otvoreno. doći će

valjda novi dani. doći se doći će

berlin 13.2.1992

 

 

 

98/3555

 

431  smisao se opire. to je njegova priroda ne žalim

se samo kažem da se prag bog zna zašto zlati

 

432  ovaj labud što duboko gnjura po vodi i ova

svetlost koja se uveća vodom vltave mi daje snagu

 

433  došao sam dovde na karlovom mostu. u hračane ću otići drugi

put sada sam došao da budem na sredini mosta. okrećem se i odlazim

 

434  teško je zavoleti ali kad krene onda ide samo

osećam to za ovih par sati među čehoslovacima

 

435  novac svake zemlje je prvi domaćin svakom

gostu. ovih dvesta korun československych iz 1986. su me

dočekale svojim toplim planinskim pejzažem. planina za jednu kafu

 

martin me je vozio do beneševa a ne do svog tyneca

85. hodanje

jutro u pragu. slovenski narod. slapovi na vltavi. jedan dobri čovek me je vodio do

centra. stari grad - staro jevrejsko groblje. labudovi na reci. znojenja pa posle hladan vetar

meki češki pejzaž kao i češki jezik. svi voze škodu ali se oseća sloboda. zemlja je u usponu

kao i moj ranac koji je sve teži. zaista u nekim trenucima ništa ne razumem. mada je danas

nebo nad češkom bilo veliko. doći će doći će. podneću sve podneću 

češkoslovačka benešov 14.2.1992

 

 

 

99/3554

 

436  politika je samo znak da ljudi žive u plemenima

 

437  draga vesna kao što si mi rekla iscepkao sam tvoje lepo pismo i bacio ga po

vetru koji ga je odneo po češkim poljima. sada ulazim u malo selo još mu ne znam ime

 

438  u sve što vidim ugrađujem ljubav

 

439  stara žena skuplja grančice za vatru

 

440  kako vetar baca ptice

 

441  ptice se spuštaju na zemlju i čekaju da nalet vetra stane i tek posle poleću

 

442  nikog na putu što znači nikog na svetu

 

443  ja sam vesnik hodam u vreme

 

đenkujem kišo što nisi počela da padaš jače

86. hodanje

po pola sata nije bilo nikog na putu samo je jedna ruža sporo hodala

video sam voz kako je kružio i devojčicu sa kišobranom ispred mene. video

sam začaranost koja spava u šumama i tamnu dubinu šuma pod putem. u

blizini košetica grupa dece se vraćala iz planine. jedan usamljeni dečak mi se

javio a ja sam mu otpozdravio naklonom. ništa me nije bolelo nisam ni tugovao

sasvim mirno sam video lepotu ruže kao i mnogo plaveti po češkim planinama

uostalom to i jeste moj hleb to da vidim tu plavet. to je ostavljen hleb i ima

ga mnogo i mnogi ga neće. hleb hodočašća. podneću sve podneću

jer čast je živeti na putevima posvećen putevima

humpolec 15.2.1992

 

 

i

 

 

kaja je u bolnici čuo sam jutros

osećam bol tugu i patnju za njom i njenim

tegobama. kada vidim njeno telo koje je sve manje

i manje osećam bol u telu. telom patim za njenim telom

osećam i neku vrstu radosti i slobode jer je volim i ona

zna da je volim. osećam savezništvo sa njom na

putu ka bogu na zajedničkom večnom putu

 

 

plakao sam jer je kaja

bolesna ali sam bio i radostan

jer mi se volimo a kada se voli

onda se živi. voljeni molekuli

žive večno. žive od radosti 

 

 

i

 

 

kaja

i usamljeni

dečak to je

ruža

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

iz praznine i uvek iz praznine nastaje moj rad

26. mart 2025.

27506. dan mog života

 

 

68/3585

 

364  da nisam slab kako bih mogao izdržati

 

365  12:53 ostavljam tragove za cvet

 

366  da bi ruža lako rasla u mojim preponama je svakodnevni umor za nju

 

367  raditi zatvor oče moj

 

368  draga vesna jučerašnji dan nije bio težak hteo sam da povraćam od

muke. danas hodam polako i smirujem se. hodam srcem a ne amsterdamom

 

priča o slovenima

59. hodanje

utihnuo sam. rekao bih ušao sam u

svoje srce i hodao. video sam dve čaplje

i dugo gledao gde lete dve patke. bolela me

je kičma i svaki čas sam je nameštao. bio sam

miran i rasejan i uvek se dođe do vode. na trsku 

se spušta vodeni puž ali nigde drugde jer danas ja

nisam video ni jednu trsku. ali velike kamione sam

video bilo ih je mnogo. sa darkom fricem smo

pričali priču o slovenima. i nikako

drugačije. rekao bih

amsterdam 15.1.1992

 

 

 

69/3584

 

369  ne vidim ništa drugo osim onog što sam već video

 

370  na ruži nema predaha i to teško podnosim

 

371  hoteli hoteli hoteli novac novac novac nemam ni za kiseli kupus a hoteli mi deru kožu

 

372  kako da preživim kako da mi sujeta utihne i da se mali provučem kroz prepreke

 

373  zamenjujem rembrantovu izložbu (skupa je za mene) za

smrzavanje amsterdamskim ulicama. to je rembrantovska svetlost

 

374  slepi prosjak zvecka sa novčićima u konzervi i pogledom

luta okolo svog vrata tražeći i moleći. kako me beda boli

 

375  pitala si me draga vesna da ti pišem nešto o ruži lutanja jedinici tvojoj. pre svega

ona skoro da i ne postoji tako je to još maleno što je proklijalo. samo 69 dana. drugo praveći

je ja ne vidim da je pravim (kao što se veruje u boga a ne vidimo ga). vidim kako hodam i

kako sam zaokupljen jednostavnim lepotama banalnim problemima brigama običnostima

ništa spektakularno (ovo ti pišem hodajući amsterdamom a više je za mene ovo pismo

od celog amsterdama) beskonačno istom zamornom i uzbudljivom ponavljanju...

a ipak u jednom trenutku vidim osetim znam ovo je ruža lutanja

 

pavarotti za nas

60. hodanje

vrteo sam se amsterdamom

njegovim kanalima i ulicama. nekoliko

puta sam sreo iste ljude bili su to siromasi

i bednici. za trenutak sam i ja bio isti za trenutak 

je u meni oživeo zbir svih beda. žene su sedele u

izlozima i zvale nas sve nas koji smo prolazili

gradovi dolivaju ulje na vatru. uveče je pevao

pavarotti i pevači iz kafane u odesi. kod

hanjke i roberta novih prijatelja ruže

rekao bih. i kažem

amsterdam 16.1.1992

 

 

 

70/3583

 

376  odelo neka ti je siromašno i skromno. zavoli život u oskudici i bezbrižnosti

ponašanje neka ti bude jednostavno reč bezazlena hod bez sujete glas bez pretvaranja

 

zašto da ne

61. hodanje

hodao sam pored reke amstel

slušali smo visockog. dobro je hodati pored

reke. još je bolje slušati visockog. u knjižari sam gledao

moneove lokvanje na pošti sam telefonirao i pisao pismo

dve devojke su se nežno držale za ruke. dugački rečni

brodovi su prolazili kanalom. jedna devojka je prosila

stojeći na ulici kao lutka bilo je uzbudljivo njeno

nepomeranje. kažem neka ostanu moji tragovi

u zemlji i neka ih voda odnese u nebo. i

kažem neka im vetar bude put

amsterdam 17.1.1992

 

 

 

71/3582

 

377  isti gestovi različitih ljudi

 

378  pričam pričam ne gledam

 

misleći bez razloga

62. hodanje

rekom amstel je plovilo tako mnogo

veslačkih čamaca. jedna žena nam je

ljubazno objasnila gde je centar amsterdama

u groblje u ouderkerku nismo mogli ući a hodali smo

tamo da bi ga videli. bio je sunčan dan i hodanje pored

amstela je godilo razgovoru. kasnije sam se zabavljao

gledajući u razne vrste lanaca kojima su zaključani

mnogi biciklovi. bilo je lepo kako je bilo. pogotovo

onaj mladić sa velikim ruksakom od preksinoć

neka mu vetar bude put. ne pitajući se o sebi

amsterdam posle ponoći, 18.1.1992

 

 

 

73/3580

 

379  samo svet i ja i ništa više - kažem robertu puceku

i pokazujem mu široko rukom po ovoj holandskoj širini

 

380  pogledaj ovo

 

da budem hrabar

63. hodanje

bilo je hladno baš je bilo. slinio sam

i slinio. sa nama je hodao i robert pucek i

njegov osmogodišnji pas alf. pojeo sam i jednu

krofnu. bili smo u jednom ribarskom selu a vetar je

duvao i nebo je bilo plavo. hodanje u četvoro prolazi

brzo. mislio sam o budućnosti ruže lutanja. i to nisu

bila laka razmišljanja najjednostavnije rečeno to

su bila bolna razmišljanja. ne pitajući se o sebi

neka mi hladni vetar bude na pomoći

amsterdam 20.1.1992

 

 

 

74/3579

 

381  smrzavanje

 

382  16:15 iz holandije u nemačku između kojih nema granica. velika rajna dani su duži

 

rekom teče reka rajna

64. hodanje

danas je bilo još hladnije a sada u toploj

sobi vidim kroz prozor u noći rajnu. dugo sam

šutirao jedan kamenčić. šutirao sam ga i ovako i

onako. na benzinskoj pumpi smo se ugrejali i potrošili 

sve metalne guldene. jedna devojka nas je svojim kolima

odvezla u nemačku. u nemačku smo stigli a da nismo ni

primetili jer granice nije bilo. obradovao me je dan koji

je sve duži jer mi je dao nadu kao i večernji razgovor

sa n. o našem razlazu ruži na pomoć. neka mi

hladni vetar bude u pomoći. i dalje ići i dalje ići

germany emerich 21.1.1992

 

 

 

75/3578

 

383  11:48 na ružičastom mostu velikog raspona na rajni kod emeriha sa vetrom u

ušima. od rajne nataša pomisli da je rajna. kako je velika finoća ugrađena u ovaj most

 

384  šareno polje ptica na sunčanom hladnom nebu. već sam rekao ptice su nebesko cveće

 

385  dobrota moja domovina

 

386  nemački jezik. po leđima mi mili uzbuđenje

 

387  taj veliki život običnih ljudi

 

388  dugim rečenicama pišu ptice svoje svakodnevne priče po nebu

 

389  priznajem da ću priznavati

 

hodam u slavu nemačkog jezika kojim kaspar

nije govorio i kojim je helderlin pisao i mnogo ćutao

65. hodanje

više je u tom mostu preko rajne kod emmericha nežnosti nego u mnogim

brakovima. pre svega je bila važna priča o priznavanju greške. greške na takvom

mostu i velikim lukovima ne sme biti. to dobro znaju ptice. to dobro znaju i kolena

ponavljam jer se ponavlja. hodanje je kao muzika. tako je bilo i danas i kroz

selo wissel u čijoj sam kafani gledajući staru fotografiju zapisao taj veliki

život običnih ljudi. i dalje ići i ići. hodajući i za greške svih drugih

kalkar 22.1.1992

 

 

 

76/3577

 

390  sunčana izmaglica i led po vodi crkva koju smo obišli drveće bez lišća zima je

 

391  već je prošao dan

 

392  kada bi köln mogao bez mene onda ja ne bih bio ovde

 

nije mi bilo prvi put da se nađem na kraju pesme

66. hodanje

hodanje stopiranje iz kola pa niz put sa puta u kola pa opet niz put

das buch. pevao sam kada je već jako zahladilo na izlasku iz neussa. pevao

sam kad bi ove ruže male za bol srca moga znale. katedrala u kölnu je grunula 

i sav onaj osvetljeni kamen kao da je leteo gore u tamnu noć. duga hodanja se

pretvore u duge razgovore sa starim prijateljem. žarko je pričao tri sata neprestano

te knjige te drage i važne knjige po sobi to prisustvo svih tih reči iz knjiga. a bilo

mi je drago kada je radaković pitao ko je taj valjarević a ja posle pročitao

srđan kaže volim kad žensko nosi mušku košulju volim patagoniju

volim punjene paprike mislim da sam dripac. hodajući i za

greške svih drugih. niz put pa preko puta niz put

köln 23.1.1992

 

 

 

77/3576

 

393  iz praznine i uvek iz praznine nastaje moj rad

 

394  biti znači biti kao put. biti znači i više biti kao reka. znači i više biti

kao vetar. znači i više biti kao svetlost. znači i više biti kao strpljenje i napor

 

395  prvi put video silesijuvog heruvimskog lutalicu

 

sat jedan sam čitao sva hodanja n. i žarku

67. hodanje

život žena i metalnih mostova oko i preko rajne. u velikim gradovima

se izgubim kao trunje u vrtlozima i navučem se mirisa svih onih koji kao

i ja mile ovom zemljom tako da hteo ili ne hteo jesam čovek. to znači da

ću kao i svi ostali za neki broj godina nestati sa ove zemlje. miran sam

sada sam tu. toplota mi je u preponama. u trunju grejem svoju

dušu. pretrčavam ispred tramvaja. niz put pa preko

puta niz put. tako je lepo biti

köln 24.1.1992

 

 

 

78/3575

 

396  šume reke automobila

 

397  narodi šumska mahovina

 

398  kroz park saosećanje sa neprestanim mostovima

 

lakše mi je živeti jer živim skromno

68. hodanje

hodali smo uz rajnu n. žarko i ja. subotom je mnogo galebova

trepere po vazduhu kao i talasi po rajni. rajna liči na dunav kod novog

sada. govorio sam kao vojvođanski seljak i pričali smo o ratu i etničkoj

muzici. walk and talk. gechen und spreche. ni manje ni više. reklo bi se

taman. taman se smrklo i zahladilo sasvim dovoljno da mi se reči

odvoje od zemlje i da krenu kao svetlost ispred mene. tako je

lepo biti. dok te vlovijo noge ki hodiju

köln 25.1.1992

 

 

 

80/3573

 

399  kaja je bolesna uznemiren sam ali nastavljam

pokušavam da se radujem njoj i sebi po smislu

 

ljubav za kaju

69. hodanje

uz reku travom. mnogo crkava

zatvorena knjižara. napao me jedan pas

promenio sam baterije u pedometru. danas sam

ishodao 1.536.215 koraka na ruži lutanja. bio sam

tužan kasnije se tuga pretvorila u setu. seta se rasplinula

u predvečerje. u predvečerje sam malo zalutao. mislio sam

kako je ruža lutanja tek na početku i to me je umirilo. kaja

se večeras nije javila i to me brine. sada je noć

dok te vlovijo noge ki hodijo. kaja je ljubav

köln 27.1.1992

 

 

 

81/3572

 

400. uznemiren

 

knjiga kao kamenja

70. hodanje

niz reku travom i razgovorom o

nevinom telu. bacao sam kamenje u vis. posle

smo trčali. polako filozofski. filozofski trčati znači trčati

vrlo polako jer sve ima svoj ritam. e taj ritam se ne može

zaobići nego se mora proći. polako ići rekom. polako rasti

sa travom. polako biti sa kamenjem na obali. 28 hodanja

sam hodao sa n. sada ona ostaje ja odlazim. sve ima

svoj ritam. kaja je ljubav. kaja dobro ime

köln 28.1.1992

 

 

 

82/3571

 

401  ruža je kaja. kaja je molitva

 

n. hvala ti za ono što si dala ruži

71. hodanje

hodao sam vrlo malo ali sam mnogo hodao po

knjigama to je posebno lepo hodanje. mnogo je planina

u tim knjigama. mnogo je dara i lepote u njima. i uvek sam

uzbuđen da ih gledam. tako mi mnogo suza odnesu te male

knjige. dok sam uzimao frotaž sa tla prišla mi je jedna žena

ingrid engelhardt i sada i ona zna za ružu. ostavio sam

mnogo sebe danas u knjigama. a kupio sam i četku

za brijanje. heruvimskog lutalicu angelus silesiusa

sam poklonio žarku radakoviću. kaja dobro ime

kupio sam i drvenu olovku crne boje

köln 29.1.1992

 

 

 

83/3570

 

402  opet sam sam. vidim se kako prelazim preko rajne idem

prema istoku. n. ostaje na šljunkovitoj obali. ja joj se sa mosta duboko

poklonim i mahnem rukom. ona visoko podigne obe ruke magla je i

više se ne okrećem. ljubav je uvećana. ljubavi je više na svetu

 

403  dok stojim na semaforu zapisujem ove reči ali on se otvorio...

 

404  dobio sam crnu pelikan penkalu od žarka

i dvoje njegovih čarapa i njegove crne farmerice. ja

sam njemu ostavio čarape sa agnješkinim znakom ruže

lutanja i heruvimskog lutalicu angelusa silesijusa

 

405  taj neponovljivi ponavljajući osećaj da sam na otvorenom

putu putu na kome nema nikoga da sam baš tu kod kuće

 

406  prvi planinski vazduh na ruži lutanja

 

ni hodanje ne ide lako a kamoli pisanje

72. hodanje

baš je težak baš je težak taj ranac. i baš je magla i dan

prođe i boli me jetra i tako sam odsutan da ne osećam da

sam otišao. planinski vazduh je mirisao na ne znam gde sam 

jer sam sada ovde. dok sam hodao setio sam se nekih slika

sa hodanja ružom. više ne znam iz koje su zemlje te slike

polako se sve povezuje. kupio sam olovku crne boje. ni

pisanje ne ide lako a kamoli hodanje

lüdenscheid 30.1.1992

 

 

i

 

 

da nisam slab kako bih mogao izdržati

 

 

dobrota moja domovina

 

 

n. ostaje na šljunkovitoj

obali. ja joj se sa mosta duboko

poklonim i mahnem rukom. ona

visoko podigne obe ruke. magla je

i više se ne okrećem. ljubav je

uvećana. ljubavi je više

na svetu

 

 

i

 

 

ruža

lutanja je

neprestano

uvećavanje

ljubavi na

ovom

svetu

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

Stranice