20. novembar 2024.

27380. dan mog života

 

 

kaja

je

prapoverenje

jer iza mene je

stajalo

ja sam ti je on

 

 

i

 

 

kaja

je iskustvo

i svedočenje

da je najbolje

da iza mene

stojim ja

sam

 

 

i

 

 

kaja

je

odsustvo

takmičenja

i borbe. kaja

je jebežljiva

neborbenost

 

 

i

 

 

kaja

kaje u

kojoj nije

bilo skoro

ništa o kaji

jer takve

su i kaja

i kaja

 

 

i

 

 

kaje

moje

krenimo

 

 

vidim

čitaš knjigu

kaja. da li si čitao

knjigu ja sam ti je on

koju je ovaj isti tip

napisao pre 10

godina

5. decembar 1991

 

 

dvoumljenje

briga stara

prepuštanje

strahu navika

najstarija

ostalo se svira

ili

debelo pati

6. decembar 1991

 

 

kao i obično

dva dana stara

brada pomalo me

boli ahilova tetiva na

desnoj nozi. malo sam

gladan oprao sam kosu

i odeću. sada čekam da

padne noć i da odem

u krevet da spavam

7. decembar 1991

 

 

počinje

hladnoća. ali

bolje i to nego da

počinju hladnoće. a

kako će biti a tek

kako će biti

8. decembar 1991

 

 

konju moj

kažem konju

koji mi prilazi

izdaleka kada

bih bio lep

kao ti

9. decembar 1991

 

 

hodam dan

za danom. korak

za korak. reč po reč

hodam. predeli su u

magli. mraz po svemu

ovce mirno pasu. hodam

ko puž. kao sve što

žudi za muzikom

10. decembar 1991

 

 

ako me

pitaš reći ću

ti tek u ovoj magli

u velsu imaju smisla

ove reči na ovom

jeziku koji ovde

niko ne razume

11. decembar 1991

 

 

kako je

miranda lepa

ali tek kako je amanda

lepa. ali zaista kako je tek

miranda lepa. da ali kako je

moguće da je amanda tako 

lepa. ali čekaj da li se

uopšte može biti

ovako lep kao

miranda

12. decembar 1991

 

 

i

 

 

roj je

pedesetogodišnji

bivši ragbista. sada

direktor education business

teama. pokupio me na putu našao

mi čoveka koji će me prebaciti dalje do

waringtona. skuvao dobru kafu. kada smo

se rastajali bilo je to dobro rukovanje

bivšeg ragbiste i bivšeg fudbalera

novosadske vojvodine

13. decembar 1991

 

na rastanku

mi je roj dao fotografiju

svog sina dečaka andrew da

ga čuvam na desetogodišnjem

hodanju. a čuvam ga i danas

ko i on i njegov otac mene

iako više nikad nisam 

ni video ni čuo

roja

 

 

i

 

 

hoću reći

hoću reći međutim

hoću reći međutim u

tom počinje priča o

tom hodačkom

slovu i

14. decembar 1991

 

 

mocart

koncert za klavir

no. 20 k 466. to je ono

kroz iglene uši sama milost

jutarnje zlato u kojem je

ljubičasto predvečerja

15. decembar 1991

 

 

neke su

reči lepe po sebi

bilo šta da znače

bilo šta i ništa. imale

bilo ili nemale. bile

po sebi ili po tebi

16. decembar 1991

 

 

ruke su

važne. i stopala

na krajevima moga

tela. oni me čuvaju i

beleže svet u meni i

izvan mene. pažljivo

stopalo i nežna

šaka

17. decembar 1991

 

 

jutra. budim

se lako. ne spavam

celu noć. ali uvek mi je 

teško da ustanem. sve

više živim sa pravom 

na kasna ustajanja

18. decembar 1991

 

 

kamioni

slonovi puteva

danas sam ih

gledao ceo dan

lepi su iako su

kamioni

19. decembar 1991

 

 

setiće

se samo

20. decembar 1991

 

 

zima

 

 

plove oblaci

po nebu kao da plove

morem. ja ih gledam kroz

prozor i primetim kvake i dva

kanapa kojima se navlači

zavesa. uživam da ih gledam

iako nisam mislio da

ću ih gledati

21. decembar 1991

 

 

i

 

 

ponoviti lepotu

po milosti božijoj

čovek sam hrišćanin. po

delima veliki grešnik po zvanju

bogotražitelj. beskućnik koji luta

iz mesta u mesto. od imovine

imam samo jednu torbu na

leđima sa suvim hlebom

a pod pazuhom

sveto pismo

to je

sve

22. decembar 1991

 

ovaj početak

knjige kazivanje

jednog bogotražitelja

je jedan od najlepših

početaka u istoriji

knjige

 

 

i

 

 

sa prijateljima

jedan od njih priča

kako bi želeo da snimi

film o hlebu. posle priča o

golmanovoj tuzi na nogama

su mu narandžaste čarape

naravno. dok ima hleba

biće i pogače

23. decembar 1991

 

 

u praznom

londonskom tjubu

vozač gari voz da bi što

pre stigao na božić. ručke

za držanje se tresu i ceo vagon

samo što se ne prevrne. preko

puta mene mlada crnkinja se

smeje od stida kao i ja jer

nas trese zajedno

24. decembar 1991

 

 

otvorim

oči u prvom

svanjivanju. u

prozoru stoji drvo

bogato smislom. tim

tako gustim granama

u okrugloj krošnji. došlo

drvo. probudilo me

hoće nešto da 

mi kaže i

kaže

mi

25. decembar 1991

 

 

ne uvažavam

ali poštujem moje

paranoične misli kao

svetsku muku koja

dotiče i mene koju

dotičem i ja

26. decembar 1991

 

 

noću

brodom za

holandiju. drhte

mi reči pred snagom

mraka i mora koji me

uzimaju i nestaju

me

27. decembar 1991

 

 

konačno

pravi dugački

kanali. šta je to istorija

gradova. istorija duše. žena

što hoda pored mene. da li

ona zna šta sve u sebi nosi

na leđima joj je ranac

28. decembar 1991

 

 

narodi

su horovi u

pevanju života

presme su im crkve

obrađena polja. posečene

šume. posađene biljke

mnogo jezika i

narečja...

29. decembar 1991

 

 

držati 

se čvrsto

za

neuhvatljivo

30. decembar 1991

 

 

što više

odvezan janom

garberekom. uličnim

novogodišnjim vatrometom 

u roterdamu. zlatnim suncem

u praskozorju koje sam

noćas sanjao

31. decembar 1991

 

 

januar

 

 

osvanuo

ružin pupoljak u

prozoru novogodišnjeg

jutra. zaista ruža je

ono što jeste

1. januar 1991

 

 

od

sebe

mislim da

sam to ja a

u stvari

i

jesam

2. januar 1991

 

 

žena mi

je dete u naručju

poljubim je u nos. i

onda sanjam dete u

čijem zagrljaju mirno

spavam. sve troje

nas celu noć

budi kiša

3. januar 1991

 

 

ponekad

je šargarepa

slađa od

jabuke

4. januar 1991

 

 

menjam

se. svakim

danom sam

sve više isti

5. januar 1991

 

 

i

 

 

i

danas

se svakim

danom menjam

sve više bivajući

sve više isti

bog

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

19. novembar 2024.

27379. dan mog života

 

 

kaja

je odustajanje

od metafora jer 

sam i sam postao

prevoznik 

neprevozljivog

 

 

i

 

 

kaja

je odustajanje

od važnosti pa i

od ozarenja da bi

se bilo ko ozario

prepuštajući 

se kaji

 

 

i

 

 

kajo

krećemo

kajom

 

 

mali

delovi

pate

4. novembar 1991

 

 

ja sam

oblak ti

čuješ

nomad

5. novembar 1991

 

 

kupio jaknu

cipele. rukavice

kapu. dvoje gaća

kabanicu i pantalone

protiv kiše to je sada

moja kuća. živeli

6. novembar 1991

 

 

kada padne

prvi sneg plakao

sam kao kiša nad

ravnicom kad sam

čuo tvoj glas

zvonko

bogdane

7. novembar 1991

 

 

ranac

mi je težak

kao i namera

8. novembar 1999

 

 

i

 

 

dragi

miroslave

srećno ti bilo

vidim krenuo si na

desetogodišnje lutanje

ružom lutanja ne znam

kako ti je ali se nadam da 

si dobro i da će ti oblaci

vetrovi voda zemlja

biljke životinje i ljudi

biti naklonjeni

tvoj

miroslav

9. novembar 1991

 

od ovog

dana se sve

nepovratno

promenilo 

u

mom

životu

 

 

i

 

 

ramenima

dečak

nosi

nebo

10. novembar 1991

 

tako sam

se osećao

10 godina na

ruži lutanja

 

 

i

 

 

spavam

u hodu i

onda opet

i tako se

ponavljaju

ponavljaju i

putevi i

život

11. novembar 1991

 

 

moj

stid 

je

tako

velik

12. novembar 1991

 

 

 

ležim

u sobi u

old vindzoru 

i slušam tomu

zdravkovića

anicu zubović

šabana bajramovića

i

zvonka bogdana

jedan za jedan

zlato pesme

13. novembar 1991

 

 

ja sam

bogzna šta

to jesam i neka

tako bude iako

mi baš i nije

14. novembar 1991

 

 

to nisu

prljava košulja i

prljave čarape. to je

ukupna nemoć. od krvavog

žulja do snažnog bola u leđima

do punih šaka peska u očima

do izgorele gordosti koja

još tinja i peče

15. novembar 1991

 

 

sam sam

u sobi kao vreme

praznina je a ipak

postojim

16. novembar 1991

 

 

koliko ih

je kao i ja u ovoj

sobi na ovom krevetu

svoje misli lupalo po

ovim zidovima starog

tauer hotela u

redingu

17. novembar 1991

 

 

lu rid i

džon kejl pevaju

pesme za endija vorhola

dobra stvar taj život. po svim

delovima tela dobra stvar

brate po svim delovima

pa to ti je

18. novembar 1991

 

 

na kiši i

jakom vetru reči

nestaju pod kabanicom

i tamo ćute. samo u jednom

trenutku čujem iz mene izlazi

neki radosni vrisak. kasnije pevam

gavranima koji u travi kisnu kao i

ja hodajući starim putem po

ivici grebena da bih video

belog konja na zemlji

19. novembar 1991

 

 

kada bih

zatekao nekog

tipa mojih godina (42)

da ovako sedi u maloj

sobici (bed & breakfast)

i gleda televiziju (život u

američkim pustinjama)

sedeći na krevetu

oslonjen o zid

pomislio bih

ovo je

pravi tip

20. novembar 1991

 

 

samo

koračam to

je moj posao

dišem takođe

divim se

pogotovo

21. novembar 1991

 

 

mahovina

po ciglama svuda

ista. snažna nežna 

skoro da je nema a

 poliva atmosferu

22. novembar 1991

 

 

tačkam

penkalom

po hartiji ne bih

li nešto napisao

apsurd ovog veka

je da vodeća zemlja

sveta počiva na teritoriji

najvećeg genocida

indijanci jedan od

naroda od kojih

potičem

23. novembar 1991

 

 

 here i am

i stand at the

door and knock. if

anyone hears my voice

and opens the door i

will come in and eat

with him and he

with me

24. novembar 1991

 

 

sporo se

suši krv kojom

sam povukao ove

dve linije na hartiji. ljudi

umiru od aids-a. ljudi se

ubijaju. sedim sam u sobi

u kući za prenoćište u

exeteru. gledam na

tv česlava miloša

krv se još nije

osušila

25. novembar 1991

 

 

sagnem se

i počnem da

odvezujem pertlu

na cipeli i osetim

ovo stvorenje

to sam ja

26. novembar 1991

 

 

da je

sada neko

bilo ko u ovoj

sobi na lands

endu mnogo bih

mu se radovao

27. novembar 1991

 

 

uvek se

uzbudim kad

gledam cipele

prosto je

neverovatno

kako se bez

ikakvog

pomeranja

odmaraju

28. novembar 1991

 

 

ljudi su

ludilo od snage

čine i ovo i ono. žive

i ovde i onde. pivo u

jednoj ruci cigara u

drugoj ali ne bih

više o tome

29. novembar 1991

 

 

kod

simona

posle mesec

dana slušam

muziku. prava

stvar ta

stvar

30. novembar 1991

 

 

decembar

 

 

razgovarali

smo na čuvenom

clifton suspension bridgde

u bristolu. uživali smo u

pušenju budućnosti

1. decembar 1991

 

 

 ovo nije

renta car. ovo

je privatni auto

kaže david byrn

u filmu 

istinite priče

2. decembar 1991

 

 

ne pravim

se ja blesav

blesavosti radi

nego ugođaja radi

em ugodim ugođaju

em dani teku em

po ko zna koji

put

3. decembar 1991

 

 

kad

shvatiš da

ozbiljni ljudi postaju

ozbiljni podstičući kod

ljudi strah od drugih ljudi

onda počinješ da se

raduješ svim drugim

ljudima

4. decembar 1991

 

 

i

 

 

kaja

je ruža

lutanja a

ruža lutanja

je kaja obe

sam pisao

u istom

rokovniku 

nežnosti

božije

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

18. novembar 2024.

27378. dan mog života

 

 

kaja

je mali

trag koji

pokazuje

kako je

majka

postala

pesma

kaja

i

kako

je

kaja

postala

majka

božija

svih

bića

 

 

i

 

 

krenimo

kaja ti i ja

u kaju

 

 

volim da

pišem o prijatelju

hodali smo sporo po

vetru kao i prekjuče po

kiši. bili smo kao i one dve 

devojčice koje su zastale u

igri i pogledale nas. voleo

bih da pišem kao vilijem

karlos vilijams. dobio

sam pismo od kaje

2. oktobar 1991

 

 

kreću 

se talasi sivih

oblaka gledam ih

kroz prozor slušajući

džez. prijatelj izbacuje

đubre. džez i nije neki

ni đubre nam nije

baš jače a tek ja

3. oktobar 1991

 

 

po

postojanju

mi je da

dam

4. oktobar 1991

 

 

kiša

pada kao

dostojanstvena

ozbiljnost. brojanica

u ruci me samo još više

otvori. kasnije marko priča

kako su neki ljudi pali u

svojoj patnji. bože sačuvaj

me od zdravog razuma

rekao bi vitgenštajn

5. oktobar 1991

 

 

nekad

sam mislio da

ono što pišem znači

svima. sada znam da

znači samo nekima. tim

pre i tim lakše otkinem

poveće parče iz

srca

6. oktobar 1991

 

 

stari

gospodin

me je tako surovo

odbio da mi se zavrtelo

u glavi i gordosti. odmah

sam mu se na šamaru

zahvalio

7. oktobar 1991

 

 

volim

žrtvu. poniznost

odricanja. budući

novac je u

emocijama

idejama

i

lepoti

8. oktobar 1991

 

 

kako te

onaj do tebe

sruši. kako samo latice

otpadaju sa jesenjih ruža

kako zanosno peva stari

poljak u golders hil parku

 o dragoj suzama i njenim

ljubičastim usnama

9. oktobar 1991

 

 

i

 

 

 dudić mi se

javijo da čuje za

tebe a jate pitam ako

nadam se da dobijem od

marice marke da dam dudiću

moram da pitam dame negrdiš

nisam ja kriva što sam naučila

dasam odlučim piše mi kaja

uzbuđen sam tenzijom u

njenoj rečenici. to pismeni

ljudi ne mogu napisati

miroslave moj

udovički staž je veći

nego radni i zato janisam

dobra kao ti. ali je ovo istina

da je moj dobri bratsteva

umro i to jako tragično

skočijoje sa sprata

10. oktobar 1991

 

kaja

velika

pesnikinja

 

 

i

 

 

trčim prema

ružama. trčim i

london gori u crvenom

suncu predvečerja. ja

samo trčim i trčim

11. oktobar 1991

 

 

ovo je put

ovo su ruže. ovo je

lutanje. ko dotakne ruku

ko zagrli vrtlog. ko boje cveća

na smrtnosnom grebenu ne smeju

za oko da izblede pa neka je

oko i na pedalj od ponora

12. oktobar 1991

 

 

i

 

 

mnogo je

dobrote na

ovom svetu

13. oktobar 1991

 

to je bio

sudbonosni

uvid. tog dana sam i

prvi put kleknuo i poljubio

zemlju. ja krećem na veliko

hodanje na veliki put piše

u rokovniku 7 tog dana

 

 

i

 

 

pomilovati

uzbudljivu

snagu

nevremena

14. oktobar 1991

 

 

samo da

posvedočim

očajan sam

15. oktobar 1991

 

 

danas

takođe svedočim

pre tri dana u nedelju

iznenadno i lako prvi

put sam kleknuo i

poljubio zemlju

16. oktobar 1991

 

 

pomahnitala

sebičnost moćnih

ona im grob kopa

ljubiti i samo

ljubiti

17. oktobar 1991

 

 

posmatrači

aviona vredno

posmatraju avione

kao i posmatrači ptica

ptice a posmatrači vozova

vozove. rade radnici stvaraju

količine koje ne postoje

18. oktobar 1991

 

 

stara

engleskinja

će biti sahranjena

pored svog muža u

beogradu. kaže pa 

da živimo mirno u

čedinoj srbiji

19. oktobar 1991

 

 

i

 

 

 ja sam

njegov bol u

oba kolena. samo

ga upozoravam da pazi

dok trči da se ne povredi

šta bi mu to sad trebalo

hvala bolu pretrčao sam

42 kilometra bilo je to

šest krugova oko

hajd parka

20. oktobar 1991

 

bio je

to moj prvi

maraton

 

 

i

 

 

ponekad

sam sretan to

moram priznati

ponekad i nije malo

ponekad vidim u plavoj

boji je plavo. na kraju se

odmara početak. brojem tri

možeš u maglu ili bogu

al je opo malter oko

dovratka

21. oktobar 1991

 

 

počinjem

da gladujem da

bih gladovanjem

umilostivio snage

22. oktobar 1991

 

 

glad osećam

u finom podrhtavanju

slabim. kako mi se samo

ruke sklope jedna preko

druge. kako dugo leže

u tom položaju

23. oktobar 1991

 

 

gladovanje

me smiruje

prepuštam se

osetim kako daljina

nestaje. flašica sa

mastilom me

čeka

24. oktobar 1991

 

 

oh

kako snažan

i dubok iznenadan

nepoznat neprestajući

bol u leđima. o je. da bi se

stvorila lepota potrebno

je krvavo raditi

u prazno

25. oktobar 1991

 

 

bol ne

prestaje i 

ja prestajem s

gladovanjem

petog dana. prvi

zalogaj hleba je

hranljiv kao

vazduh

26. oktobar 1991

 

 

šta

košta da košta

život se isplati sa

šopenhaureom uz

dodatak henrija

milera pogotovo

27. oktobar 1991

 

 

severni

london

sporo hodam

oko ponoći

okolo

ponoći

28. oktobar 1991

 

 

ja već

dvadeset

godina ratujem

u miru da bi u ratu

bio mir. ili o vatri

koja se sa merom

pali i sa merom

glasi

29. oktobar 1991

 

 

kada sam

sam i kada me

niko ne vidi ja

kradem vazduh

i dišem ga

30. oktobar 1991

 

 

ja sam

hram

pesmom

stvoren

31. oktobar 1991

 

 

novembar

 

 

usporavam

da bih se

spasao

1. novembar 1991

 

 

tako me

je jedna devojka

zagrlila da sam odmah

osetio šta to znači devojčin

zagrljaj. sa njenim rukama 

uselila se u mene

bezbrižnost

2. novembar 1991

 

 

beda

vrtlog nemoći

vuče. kako se prikupiti

ljudi se skrivaju da bi

preživeli. beže da

bi živeli

3. novembar 1991

 

 

i

 

 

kaja

je

pesma

čeda

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

16. novembar 2024.

27376. dan mog života

 

 

kajo

subota je

krenimu u

kaju

 

 

beli

leptir je

malopre

preleteo

preko

crvenih

ruža

to

je

istina

30. avgust 1991

 

 

poslao

sam

tri

pisma

31. avgust 1991

 

 

septembar

 

 

ono što

počne nek

prenoći pa

ako preživi

ostaje mu

da se bori

za život

1. septembar 1991

 

 

crvena

boja ružinog

pupoljka i crvena

boja rascvetale ruže

to je nijansa u kojoj

život nastaje i

nestaje

2. septembar 1991

 

 

svako jutro

šetam se po groblju

na vest hempstedu i čitam

životne priče ispričane na

nadgrobnim spomenicima

tek kad svi poumiru onda

se priča priča i sama

3. septembar 1991

 

 

zelena

svetlost u

atmosferi kasnog

letnjeg popodneva

osećam mišljenjem

mislim osećanjima

redom sledom

doći proći

mni i spi

ja i ti

4. septembar 1991

 

 

i

 

 

skupljam

već danima

kartone sa londonskih

ulica i pišem po njima. pišem

o lutanju. pišem sa nekoliko

penkala. menjam oblik veličinu

i brzinu slova. pokušavam da

razumem i primenjujem

jednu staru formulu

ljubav. uz džez

5. septembar 1991

 

bili su

to prelepi

kartoni od kutija

za pakovanje bačenih

na ulice na kojima sam

uživao da slikam

pišući

 

 

i

 

 

živeti

kao da

ne

postojim

6. septembar 1991

 

 

toliko je

gavranovo perje

crno da se zaplavi

miroslave moralom i

metaforom ti stvori

tržište ugleda

7. septembar 1991

 

 

prevodnica

na kanalu. plove

ljudi vodom. dečaci

odrastaju. kupine na

suncu. vesna marko i ja

sakrivam patike u žbunje

pričam svašta. sunčam telo

gazim bos. nikad kraja. stvar

života je da prolazi. trnje

i kamenje. dve patike

pokupim ih u

povratku

8. septembar 1991

 

 

i

pođem

ja kad. i

pođem ja

kad opet

kad. i opet

pođem kad

opet kad i

taman da

odustanem

od svega

kad

9. septembar 1991

 

 

išao sam

ulicom londona

i bio sumnjiv policiji

zaustavili me. odsumnjali

i pustili me. kako mi je i tako

se nikog ne tiče. posle

sam legao na klupu

10. septembar 1991

 

 

prijatelj

me u pismu

tako ružno

napadne da

mi ga je 

žao i već

polako sve

zaboravljam

11. septembar 1991

 

 

i

 

 

da li

ovim rečima

uvećavam tugu

ili je smanjujem u

svakom slučaju

video sam i

danas 

crvendaća

12. septembar 1991

 

u tim

danima

u londonu

pred polazak 

na ružu lutanja

sa velikom brigom

da li ću i kako uspeti

da hodam svaki dan

10 godina najviše

su mi snagu 

davale

ptice

a

pogotovo

crvendać

 

 

i

 

 

mislim na

jednu ženu. ona

je daleko i ja je ipak

volim. čitaću uskoro

knjigu u kojoj razgovaraju

krišnamurti i dejvid

bom

13. septembar 1991

 

 

i danas

mislim na jednu

ženu koja je daleko

ali je ja volim. ja se

hranim korenjem iz

najdubljeg neba a

da je volim ona

ni ne zna

14. septembar 1991

 

 

idemo

sačekala me

moja ptičica. već

danima susrećem

crvendaća. prepuštam

mu se. u dobrim

sam krilima

15. septembar 1991

 

 

uzbudljivi

putevi ljudi koje

volim. beket

gertruda stejn

vitgenštajn...

idem i ja

tamo

16. septembar 1991

 

 

staza

rukopis. oslonim

se na svoje pisanje

ispod šake pletu se venci

koji mi zabavljaju oči i

izmame mi radost

na licu

17. septembar 1991

 

 

lutam ulicama

pa sednem i pišem

duva hladan vetar. pišem

o sporosti i promeni. pišem

prljavim rukama kao seljak koji

prljavim rukama jede hleb a hleb

sve slađi kao i ovaj vetar a bogme i

sporost u promeni ili kad ga nabode

na viljušku i umoči dobro natopi u

krompir paprikašu pa ga

zaokruži viljuškom

oko tanjira

18. septembar 1991

 

 

knjiga

budućnost

čovečanstva

sa njihova zadnja

dva razgovora. na

naslovnoj stranici je

fotografija krišnamurtija

na zadnjoj dejvida boma

obojica se smeju. kako

su uživali u razgovoru

19. septembar 1991

 

 

skupljam

opale latice

svenulih ruža. ne

postoji smrt. samo

oblici. oblaci što

menjaju svoje

oblike

20. septembar 1991

 

 

ničije

londonsko

popodne

21. septembar 1991

 

 

utom

banem

ja

22. septembar 1991

 

 

jesen

 

 

učitelji

su nestali

neka su. služim se

nebom. ono je stalno

tu. ovakvo ili onakvo

uvek drugačije i

uvek isto

23. septembar 1991

 

 

prijateljica se

koleba. nemam

ni kolibe ni kobile i

vesnino kolebanje

je prirodno. danas

ja častim kaže

nebo

24. septembar 1991

 

 

kad prepušten

hodam vidim kako se

ulica lagano širi i tamo i

ovamo i kako sam ja samo

jedan od njenih prolaznika

kartoni su ove večeri

vlažni. trebao sam

ih pokupiti

juče

25. septembar 1991

 

 

narodi evrope

su se uznemirili

upoznao sam odličnog

čoveka. uznemireni narodi

kao da čekaju znak za svoj

stampedo. sa odličnim čovekom

moja duša je mirnija. lepše vidim

belinu kuća. ako znaka ne bude

narodi će mirno nastaviti da

pasu. a o stampedu

da ne govorim

26. septembar 1991

 

 

prenošenje

27. septembar 1991

 

 

kiša

i prošenje

molitva. da bih

zaista molio ja

zaista prosim

28. septembar 1991

 

 

ljudi

se

stide

napora

29. septembar 1991

 

 

čudeći

se

utišavam

ego

30. septembar 1991

 

 

oktobar

 

 

ono što

je važno u

rečenici nastaje

u muzici traje u

ritmu zasija u

iskrenosti

1. oktobar 1991

 

 

i

 

 

oh

koji

dani

 

oh

koje

reči

 

oh

i

kaja

i

kaja

su

crvendać

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

15. novembar 2024.

27375. dan mog života

 

 

ajmo

kajo

 

 

perem čarape

suše se na prozoru

prijaju čiste na nogama

osećam ih već oznojene

perem ih suše se na radijatoru

cepaju se. mokre od znoja

pocepane suše se

na travi

29. juli 1991

 

 

jer i jesam

osuđen sobom

sobom što znači

sopstvenim živcima

ostavljen nasamo

pa ko izdrži

30. juli 1991

 

 

novine

na stolu. jedan

čitav svet ispisan

i presavijen na pola

mirno se odmara

na ivici ponoći

31. juli 1991

 

 

avgust

 

 

padaju mi

kapci na oči. u

kolenima mi škripi

umor a ja sam sasvim

tačno rečeno imenom i

prezimenom takoreći

takoreći

1. avgust 1991

 

 

jezik se

formira od

jedne budale

koja se zove

igrač

2. avgust 1991

 

 

i

 

 

 šta je rekao đorđe

koji đorđe

perin

perin

perin šta se čudiš

mislio sam da pera nema nikog

ih pera pa da nema nikog

3. avgust 1991

 

besmislice

su me onda a

i danas opuštale u

trenucima napetosti ili

su me u trenucima

bezbrižnosti

veselile

 

 

i

 

 

pustim

se. u tome je

stvar. vino do dna

kao dno bilo čega. bilo

kojeg neba. nebo trava

neba običnog. trave

bacam vam

svoje

oči

4. avgust 1991

 

 

ja sam

telo. hoću reći

ja sam bašta. ja sam

telo. hoću reći ja sam onaj

čarobni deo u nevoljama

hoću reći kad hodaju moja

ramena na njih doleću

ptice

5. avgust 1991

 

 

proći

kroz 

ružu

6. avgust 1991

 

 

u hladnim

zemljama povratak

lasta je dobrodošao

jer najavljuje kraj dugih

zima. dovoljno od lasta

i dovoljno za rečenicu

sutra ponovo o

vrapcu

7. avgust 1991

 

 

ja sam

čudo. ima me

i nema me. zatim

dolazi bilo šta. to me

nahrani. to bilo šta. već

u sledećem trenutku ja

čujem glas staklo se

providi. umalo da

zaboravim

vrapca

8. avgust 1991

 

 

toliko je

u svakom

krvi da je

svako

prvi

9. avgust 1991

 

 

u sredinu

rečenice uplesti

nešto drugo. rumenilo

možda. prostor tamjanom

zamirisan. možda neku

pocepanu zastavu. mačku

za kojom je plakao

nikolaj berđajev i

završiti naglo

10. avgust 1991

 

 

vrapčić

je iskočio iz

živice i rekao da

mojoj ideji od 2

avgusta 1991

godine

11. avgust 1991

 

 

ja sam

izloženost

kojom te

primam

12. avgust 1991

 

 

prohladno

sunčano jutro u

engleskoj. sedim

u fotelji pijem kafu i

budim se. ja sam

kuća svetu a ne

obrnuto

13. avgust 1991

 

 

čekam

prijatelja. doći

će. hodaćemo i

ćutaćemo. došao je

čeka me u kolima. ja

to zapisujem. mahnuo

sam mu rukom da malo

sačeka. klimnuo je glavom

trpam olovke penkalu

svesku u džepove

gasim radio i

izlazim

14. avgust 1991

 

 

pomerim

se i odmah

se pomirim

15. avgust 1991

 

 

srećan

sam što

postojim

i ništa

više

16. avgust 1991

 

 

u subotnje

veče sedeći u

maloj sobi u londonu

mislim na davida

albaharija u zemunu

voleo bih da sam

u vodi

17. avgust 1991

 

 

ja sam

u njenim očima

a nijedna mi više 

reč ne dolazi

18. avgust 1991

 

 

pišem

pišem pišem

zamahom šake

šake. jeb se

19. avgust 1991

 

 

hodam polako

kao i cveće. neko je 

tu neko više nije. kako

kome više prija. uz

stablo je oslonjen

bicikl

20. avgust 1991

 

 

kad iz ničeg

izvučem nešto, onda

mogu biti miran. sasvim

miran. da li mogu. šta. da

izvučem iz ničega nešto 

ili da budem miran

to je isto

21. avgust 1991

 

 

popodnevna

kiša. popodnevni

umor. dobro će doći

kafa. nije dobrodošla

došao je prijatelj a i on je

umoran. dvojica umornih a

imamo i noseve imamo

i uši. i mogli bismo i

njušiti i slušati

ali mi smo

umorni

22. avgust 1991

 

 

i

 

 

stiglo pismo

od prijatelja u

kome zlatno cveta

drvo spasa u kome

na stolu sijaju

hleb i vino

23. avgust 1991

 

 

pismo od

mog slobodana

tišme sa pesmom

zimsko veče

georga trakla

 

 

i

 

 

ispisujem

reči kao što se

širi brazda po

nepreglednoj

ravnici

24. avgust 1991

 

 

i

 

 

kad

provali

ta snaga u

bokovima. u tim

preponama. u toj

mladoj kičmi. u tim

butinama. sestru

ti jebem da ti

jebem da

umrem

ništa

više

25. avgust 1991

 

ponavljam

sestru ti jebem da

ti jebem. da umrem

ništa više jer  sam

odan psovkama

koje su svetlost

jezika

 

 

i

 

 

na

ulicama

karnevala u

portobelu plesačeve

cvetajuće oči i njegovo

klizanje po podu kamiona

uz snažan bugi vugi. toliko

sam mu se radovao

da sam nestao

26. avgust 1991

 

 

ružičnjak po

licu leđima i smislu

sva iskušenja dolaze

čoveku za njegovo

dobro

27. avgust 1991

 

 

neobjašnjiva

jednostavnost 

treperi po ivici

odluke koja

spasava

ili

ubija

sada je

u našim

rukama

a sutra

u

rukama

božijim

28. avgust 1991

 

 

ljubim

29. avgust 1991

 

 

i

 

 

ljubim

i

to je

to

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

14. novembar 2024.

27374. dan mog života

 

 

kaju

sam pisao 

u rokovnicima

kojima sam počeo

da se pripremam 

za ružu lutanja

 

 

i

 

 

bio sam

obuzet ružom

lutanja i njenih deset

godina hodanja koji su me

čekali ali sam se trudio da

kaja sačuva svoj duh

pevanja od jedne

godine

 

 

i

 

 

kajo

krenimo

u juni i juli

1991

 

 

ja sam

snuždenost

skoro ubijen

na daljinu

27. juni 1991

 

 

ovde je

bila druga rečenica

iz ulice saint denis u parizu

ali mesto nje zapisujem ovu

23. aprila1992 u hotelu park u

oradei u rumuniji jer je malopre na

radiju počeo da svira jan garbarek

opet ono isto visoko tajanstvo u

njegovom sviranju saksofona

norveška u mojim

mislima

28. juni 1991

 

 

kad povuče

dim iz svoje već

ispušene cigare ona

obliže usne jer su joj

suve od nestrpljenja

i vetra na palubi

odužio ga lamanš

i meni i njoj

29. juni 1991

 

 

i

 

 

napušta

me moje telo na

sredini jednog od

mostova londona. šta

ću sebi. samo sam

stigao i zurim

30. juni 1991

 

ruža lutanja

je most između

drugog i trećeg

milenijuma pa

mi je most

kuća

 

 

juli

 

 

tekst i grudi

to bi bila civilizacija

pre svega. ja sam

dovoljno mali da je

celu primim u

sebe

1. juli 1991

 

 

i

 

 

pokisao

trčim preko

vestminsterskog

mosta prepun mučnine

i bola koji se zovu rat

naskačem na barice

prskan

beskućništvom

2. juli 1991

 

počeo je

rat u jugoslaviji u

kome se jugoslavija

u kojoj sam rođen i u

kojoj sam živeo

raspala

 

 

i

 

 

kad doleti

vrapčić u moju

blizinu ja osetim

da sam ja ja. niko

mi u ovim danima

ne pomaže koliko

vrapci

3. juli 1991

 

vrapci

sve ptice i

crvendać su mi

davali i daju

snagu

 

 

i

 

 

 ti si moj

blagoslov kaže

mi marko stepanov

blagoslov kolenima

koja padaju na

zemlju

4. juli 1991

 

 

opet

jedan

vrapčić

5. juli 1991

 

 

sve je

sa jutrom

drugačije

talasi reke 

rade svoj

posao

6. juli 1991

 

 

zašto ne

bih malo gledao

ovu bordo najlon

kesu koja visi

o bojleru

7. juli 1991

 

 

mir po

stomaku se širi

po leđima. ja sam

dete i zato sam

rudnik

8. juli 1991

 

 

kupati

se po prašini

to još jedino znaju

vrapci. nekad smo

to znali i mi

9. juli 1991

 

 

ima u tome

nešto. još kad

se podeli na tri i

savije na pola pusti

u vodu i zamiriše

na lavandu

10. juli 1991

 

 

pruži mi

ruku pružiću ti ruku

jednom kada je padao

sneg. uvek kada vetar duva

jednom i uvek kada se čudo

budi. čudo u meni. meni

tebi. ja čudo. čuješ

čujem čudo

11. juli 1991

 

 

bilo je

i zaboravilo se

jeste ono onim što

je sad. sad svetkovina

ja sam pa sam bez

izbora

12. juli 1991

 

 

danas je

trinaesti jul. ovde

sam i ja. šta bi drugo

danas bio današnji dan

nego trinaesti reče tiho

umetnuta rečenica

13. juli 1991

 

 

usred

nevolje

sprema se

da procveta

smiraj

14. juli 1991

 

 

tako je reč

prohujalo lepa da

u rečenici prohujalo

sa vihorom ona kao

da lebdi. kao da se

ništa ne pomera a

ode ceo život

izvesno

15. juli 1991

 

 

lakše mi

je kad se setim

kiše u njoj je sva voda

i sunce posle kiše i san

o potopu. i slonovi i

magarci. miluje

mi se

16. juli 1991

 

 

ja sam

ponovo tu

mili mi niz nogu

ništa. ništa je a

golica me

17. juli 1991

 

 

ja ulazim

u metro. svaka

ozbiljnija priča o

nečemu počinje tek

kada se može pričati

o bilo čemu. ja

izlazim iz metroa

18. juli 1991

 

 

ostanemo

u kupatilu jedna

muva i ja. ja sedim

na wc šolji i radim. muva

radi svoje. i tako jednog

dana oni se zavoleše

19. juli 1991

 

 

kad govorim

o usnama govorim o

punim usnama crnkinje 

iz metroa džubili lajn

(jubily line)

20. juli 1991

 

 

ja sam

tišina ulice

noću. sve je tako

tiho i ulica i noć i

tišina ovih sporih

koraka onde

21. juli 1991

 

 

kad lopta

sklizne niz nasip

ka vodi i probije busen i

dobije u zaletu i ode. upadne

u vodu. ljulja se po talasima koje

je sama napravila. ja sam onaj

ugaženi deo zemlje na kojem

sad stoji najhrabriji dečak

i štapom pokušava da

dohvati loptu

22. juli 1991

 

 

visoka trava

polegla pod vetrom

i brdo kao opomena

brzom koraku

23. juli 1991

 

 

ne možeš

da me se setiš

ja sam digresija. sa

mnom su sve blizine

daleke sa mnom

trešanja koliko

hoćeš

24. juli 1991

 

 

kako bole

uši od govora

pričanje koje vrti

celo telo u jeziku

jeziku koji hoće

da iskoči iz

sebe

25. juli 1991

 

 

nezadovoljstvo

pod kožom

nezadovoljstvo

je telo koje

se seća

26. juli 1991

 

 

čovečanstvo

je isto. oduvek zauvek

ma šta kažeš. nemoj mi reći

čovečanstvo nemoj da

ti dođem tamo

27. juli 1991

 

 

džez

rastura u

kolima po ulicama

londona dok se vozimo

nedeljom u brajton

učitelj džez. heroj

telemonijus

monk

28. juli 1991

 

 

i

 

 

baš

je tako

bilo a tako

kako je bilo

tako je i

sad

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

13. novembar 2024.

27373. dan mog života

 

 

kada

sam 21. marta

1991 počeo da posle 

10 godina pišem ja sam

ti je on 2 iza mene su bile već

više od 2 godine pripreme za ružu

lutanja moje prvo desetogodišnje

hodanje tako je kaja nastajala u

jeku tih priprema i prvih 5

meseci ruže lutanja

 

 

i

 

 

danas

pre kaje

još malo

o kaji

 

 

i

 

 

kaja je

trpljenje

kojim se ja

oslobađa

od sebe i

postaje

bog

 

 

kaja

je majka

božija svih

bića

 

 

kaja

su rana

ustajanja

udovice koja

ustaje da bi

bila i žena i

muž svom

porodu

 

 

kaja

i lokvanji

i kajina rana

prolećna

sunčanja

i

podavanja

suncu

 

 

kaja

ili

pokupiti

bačene

stvari

sa

ulice

 

 

kaja

ili

pevanja

anđela

u

sumrak

 

 

kaja

ili

beda

kojom

vaskrsava

bog

 

 

kaja

ili

kajine

batine

i 

kazne

kojima

još

više

volim

kaju

 

 

i

 

 

kajo

krenimo

sa

kajom

 

 

neko reče

u tom slučaju

nosi se

26. maj 1991

 

 

čim

primetim neku

ženu prepone mi

blago zadrhte kao

uspavanka

27. maj 1991

 

 

ona priča

o tuzi. izgubljenom

smislu. gađenju. kaže

da će doći ali možda i neće

da su joj deca već legla. da

se oseća samom i da ni

cveće više ne zaliva

28. maj 1991

 

 

kako

dođe tako

prođe. pada

samoća

29. maj 1991

 

 

ja sam

povlašćenost

dobrovoljno poniženih

holanđanin kaže star sam

4 milijarde i 43 godine

to kažem i ja. ja

dobrovoljno

poniženi

30. maj 1991

 

 

ja sam

izgubljeno dete

znači svi ljudi pod

kapom nebeskom

31. maj 1991

 

 

juni

 

 

sliva mi

se svetlost

kroz šaku

kojom

pišem

1. juni 1991

 

svetlost

piše

 

 

i

 

 

prožetost

sobom. postati

drugi. to što

jesam

2. juni 1991

 

 

kad

tamo kroz

prozor planina 

i večernji zrak. i

bulke ostale u

sećanju

3. juni 1991

 

 

 ti tu

ništa ne

možeš čoveče

reče mi jedan

čovek. i tako

je

4. juni 1991

 

 

ja sam

već danima o

zid naslonjena

armatura. prolazeći

jedan dečak otire o

mene veliko g.

iz nosa

5. juni 1991

 

 

ja sam

strašna budala

što odjekuje u noći

ja sam prepun gluposti

do vrha. ja sam malenkost

i mizerija sentimentalne duše

za vikend. ja sam muškarac ni za k.

jer živim sam kao magarac predvodnik

ja sam dosadni demagog sa tendencijom

ka progresu. ja sam ljubomorni glavonja

sa nadobudnim pogledom u stranu

ja sam smrdljivo g. zvanično

zvanično i začuđeno

6. juni 1991

 

 

ljubav

ništa neće

samo njene

grudi i njene

bokove

7. juni 1991

 

 

voz. u njemu

mislim o stanicama

više u polasku nego u

dolasku. kakav je to tek

kič kad nečija osećanja

osećanja drugih

nazivaju kičem

8. juni 1991

 

 

žudnja

za životom

i topao vazduh

koji se širi oko

nas. u srebrnom

vetru otkači

9. juni 1991

 

 

 voleo bih

da živim u nekom

malom morskom mestu

sa osunčanim kamenim

trgom i da sate provodim

stojeći na njemu rekao

mi je malopre 

slobodan tišma

10. juni 1991

 

 

više me

je u njenom

telu nego u

mom

11. juni 1991

 

 

ja sam

pogled koji

se prosuo po

pegicama na

njenim grudima

dišem

12. juni 1991

 

 

ono što

se tada u tom

trenutku dešava

ja zovem nije mala

stvar biti niko i

ništa

13. juni 1991

 

 

još malo

još malo i više

ništa neće ostati od

testa sa makom

a u tanjiru

14. juni 1991

 

 

put

put i noć

visoka mera

stvari drži me

budnog

15. juni 1991

 

 

kad

bi leđa

kad bi leđa

kad bi leđa i

sve ostalo bi

kad bi sve

ostalo i

leđa

bi

16. juni 1991

 

 

sve

je svet je

svetlost. svetlost

nam je domaćin. mi smo

gosti. stranci. došli odasvud

sasve naše reči. će bidnemo

i će karamo ovaj život dok

ga ne iskaramo

17. juni 1991

 

 

i

 

 

jedni

ljudi

i

drugi

ljudi

18. juni 1991

 

tog dana

sam otputovao

prvo u pariz pa za

koji dan za london da

dovršim pripreme za ružu

lutanja i 9. novembra 1991

krenem na desetogodišnje

hodanje. od odlaska tog

dana sve se promenilo

i ja se više nikad

nisam vratio

 

 

i

 

 

toliko su

drugi lepi da ne

znam šta bih sa

sobom. a tek

crne žene

19. juni 1991

 

 

da prihvatim

sve i da sve mirno

podnesem i krenem

niz put laki brate

slatki

20. juni 1991

 

 

leto

 

 

ja sam

ona prednja noga

koja je još u vazduhu

ponekad pomislim da smo

svi mi samo teške ptice

koje padaju na tlo

21. juni 1991

 

 

da sam

znao ko je ona

ja bih znao ko

sam ja

22. juni 1991

 

 

ptice

lete

nošene

mirisom

cveća

23. juni 1991

 

 

par reči

dve reči

jedna

drugu

24. juni 1991

 

 

oznojen trčim

pariskim ulicama

kao mladić. bojan

bem me je čekao

25. juni 1991

 

 

i na

peti živci

mi napeti

26. juni 1991

 

 

i

 

 

kajo

radujem ti

se radujem

kajo

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

12. novembar 2024.

27372. dan mog života

 

 

kaja

je

kaja

mandić

kaja me je

rodila da bih 

je pevao i

rodio

kaju

 

 

i

 

 

ajmo

kajo

 

 

kad vidiš

da je trava

zelenija to sam

ja. intenzitet

24. april 1991

 

 

hvala za

ovaj dan za

ovu lepotu koju

si stvorio za

mene

25. april 1991

 

 

ja sam

gavranova

senka po travi

juri me jedan mali

pas ali gavran odleće

ka oblacima i ja

nestajem pred

njegovim

očima

26. april 1991

 

 

ja sam

ono što zovu

ubilo se da me nema

kao da su svi anđeli

zaspali

27. april 1991

 

 

mnogo

oblaka i jedan

jablan. ne živim ja

nego hristos živi

u meni

28. april 1991

 

 

pružila se

daska svom svojom

dužinom. mene niko ništa

ne pita. ravnica je ravnica

ravnica je jedan dan

29. april 1991

 

 

i

 

 

želim da

gledam ptice

bez znanja. samo

da ih gledam i da ih

gledam. i da ih gledam

da im vratim spokoj

spokoj kojim me one

čine spokojnim

30. april 1991

 

ptice

su mi 

najvažnija

stvorenja

um

lepote

 

 

maj

 

 

ti stari

sedokosi čoveče

što ulaziš u autobus

ja vidim tebe i tvoju belu

košulju umrljanu prolivenim

kafama na mestu gde si

nekada sa dorćolskim

ponosom nosio

kravatu

1. maj 1991

 

 

 

kad uto kiša

kao ozarenje. kiša

kao da nešto jeste. kao

nečiji koraci. kao vrtom. to

kažu da je niz. ja sam samo

sa vetrom proleteo papirić. rez

uz ivičnjak niz ulicu do gume

baturanovog renoa

2. maj 1991

 

 

noć je. farovi

osvetljavaju šljunak

sve je tako jednostavno

mame me ruže

3. maj 1991

 

 

ja sam

poljubac vlažnih

usana. svi i sve

u meni. kao a

4. maj 1991

 

 

ljubičasto

što zrači predvečerje

predvečerje sa sunčevom

vatrom. doba dana. doba

dana u godini

5. maj 1991

 

 

padina

me čini kaže

gospodin uspon

6. maj 1991

 

 

 u redu

pa šta. odatle

tek treba početi

odmah

7. maj 1991

 

 

ništa. samo

se probijam i kažem

genije nije ništa drugo

nego po volji ponovo

preživljavanje

detinjstva

8. maj 1991

 

 

ja sam 

vruća pita sa

šumskim voćem

blopoće ustima i

hladi me jezikom

zoltan varadi

novi milenijum 

je njegova

budućnost

9. maj 1991

 

 

ja sam

brežuljkovo kovitlanje

cik. zelena trava. cik. sunce

po staklićima. linoleumi i mravi

toplina popodneva. ala ovaj žuri

ovoj samo što štikla nije otpala

ko misli da je brežuljak lako

biti taj se lako zajebo

10. maj 1991

 

 

hoće posle

ove grmljavine. hoće

posle ovih iščekivanja u

donjim slojevima. hoće posle

jasno je da će pasti. već se

vidi po asfaltu. mogla bi to

biti kiša u sremskim

karlovcima

11. maj 1991

 

 

nekome vazduh

miriše na biber. nekome

nije ni do čega. neko nekome

u glasu prepoznaje da je voljen

nekoliko golubova sleće na bačene

mrvice hleba. neko je. ja sam pak

soba u kojoj tri žene sede pred

nedeljni ručak i ćute. u mene

ulazi jedan muškarac

njega su čekale

12. maj 1991

 

 

sitna sipi

u kostima radi

telo podrhtava. sve

posivi. i ja kisnem

ja patika barom

prelivena

13. maj 1991

 

 

ja sam

bela plastična

kašičica za espreso

sada više nisam (odoše

moji pusti snovi). on me i

dalje lomi. uvrće. zavrće. savija

kida. grize. trlja. udara o čašu i 

sto. pali šibicom. ubija sve u meni

zatire mi i seme i poreklo. čovek

ponos životinjske vrste. božije

stvorenje al kad kad

bi se zezali

14. maj 1991

 

 

ona hoda

prema meni niz

pop lukinu i gleda me

pogledom kojim mi kaže

gledaj me. malo kasnije ciganin

u gradskom klozetu popravlja

tranzistor i peva šta će meni

amerika kada oca

nemam ja

15. maj 1991

 

 

 najteža stvar

na svetu je ljuštiti

rovito jaje

bogami da znaš

16. maj 1991

 

 

padala je kiša

i ja sam razgovarao

sa davidom. istog dana

(još je padala kiša) razgovarao

sam sa brankom. oba razgovora

snimio je miša milošević. razgovor

sa albaharijem nazvao sam david

razgovor sa vučićevićem nazvao

sam branko. to je početak

video radova pod

nazivom

prijatelji

17. maj 1991

 

 

 suprotnost

koja diše rekla je

ona. a on je zapisao

suprotnosti koja dišeš

bilo je popodne. sunčano

sa vetrom. nije bilo ljudi

bilo je razgovora. i malo

prolivene kafe po

podu

18. maj 1991

 

 

jedan vrapčić

doleti niz žute cvetove

uz bele stolice. druga obala

reke je tamnija. na trenutak

mi krene očaj. prošao je

želeo bih da budem

ravan kao reka

19. maj 1991

 

 

jedna devojka

je porasla. druga je

mršava i lepa. uzgred budi

rečeno ja sam autobusko staklo

polomljeno i ostavljeno ovde uz

banderu. malopre je ovde bila i

jedna žena pedesetih godina

lepih usana usana da

poludiš

20. maj 1991

 

 

 voli te

još jednom

tvoj vrli neprijatelj

svim žarom nevine

ljubavi svoje napisala

je jedna žena jednom

muškarcu čak iz

švedske. a on

jado moj

21. maj 1991

 

 

gladan

različitosti

žedan istosti

između njih

sredina. sredina

božija. pevačkim

glasom duša

bogu odlazi

22. maj 1991

 

 

i

 

 

onda sam

hodao. nogu

pred nogu. ništa

više samo to

23. maj 1991

 

onda sam

hodao. nogu

pred nogu. ništa

više samo to

to je to

i

onda

i

sada

 

 

i

 

 

da budem

drag svemu rekoh

sebi. ta voda neka ide

tako velika. ta planina neka

se plavi tako smirena. a večernje

hladno sunce neka se posipa

po njima. budi mi muž

kažu mi drvoredi

24. maj 1991

 

da budem

drag svemu

drag i blag. ne

znam da li sam

uspeo u tome

ali to jesam

 

 

i

 

 

 ali šta ćeš

behu poslednje

reči van goga

25. maj 1991

 

jako

volim

van

goga

 

 

i

 

 

uživam

u kaji kaja

uživa u meni

živa je živa

pesma

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima