AUTOBOGOGRAFIJA

23. jun 2025.

27595. dan mog života

 

 

918/2735

 

2956  apsolutna nežnost večernje topline

 

2957  činim ono što mogu (jer to je sve). činim sve (jer to je ono što mogu)

 

hodao sam sa ženom bulkom

756. hodanje

hodao sam sa draganom erdevički. ona već

dve godine ukucava moje reči u kompjuter. prva

se susreće sa njima. prva oseti njihov znoj. sada smo

prvi put hodali i tamo na kraju puta popili pivo. stari ribar

nam je pričao da som voli da jede cvetove vrbe i da se od

njih opije. sve ima svoje rekao je. sada će uskoro i dunav da

cveta rekao nam je uz pivo. mi smo se vraćali kroz visoku

travu i rojeve komaraca. sada se oseća smiraj rekla je

dragana. pa kad napišem da me je strah strah će

i proći. jedan dan je kao i jedan život

beograd 14.5.1994

 

 

 

920/2733

 

2958  osetim radost jer život prolazi

 

vrućina i komarci

757. hodanje

vrućina po ulicama. komarci po vratu

i laktovima. znoj me je učio podnošenju

izdašnosti. sve ostalo je oponašanje. gomila

odbačene zemlje je obrasla gustom visokom

travom. kada sam prolazio pored nje osetio

sam punoću tog malog zelenog brega

zatravljeni breg je ličio na komšiluk

jedan dan je kao i jedan život 

bili su to gradski komarci

beograd 16.5.1994

 

 

 

921/2732

 

2959  upeklo je. asfalt i katran uživaju

 

2960  prosjaci

iz neke uplašene noći

detinjstva prepoznajem dno 

i neotklonjivi pad. osećam u takvoj

sudbini suze koje liju kroz moje telo. zbog

tih suza od kad znam za sebe sa uzbuđenjem

primećujem prosjake. da nisam krenuo na hodanje

ne bih znao da ih je tako mnogo i da je svet tako velik

toliko je velik da je svugde isti. prosjaci su svetlost

gradova njihove sestre i braća pijanci žive i po selima

prosjaci u gradske ulice donose sunce. tom suncu se

otvaramo i sa zahvalnošću udeljujemo po koji dinar ili

bežimo od njih kao od sunca u hlad. oni čine nešto

veoma lepo. oni su tu. oni su tu sa ispruženim šakama

oni su tu sa ispruženim šakama u kojima možemo

ugledati sopstvenu bedu bolest poniženost ranjenost

sopstvenu nakaznost i pritvorenost. prosjaci su tu na

dnu dna tu pored nas. oni su tu na ulicama i danju i

noću. oni su tu u svim starosnim dobima. sećam

se onog malog veličanstvenog prosjaka od

godinu i po dana na ulici istanbula. oni su

tu. muškarci žene i deca. oni su tu. učitelji

sada i ovde. prosjaci me uče da je svaki

novčić zlato u mojim džepovima. zlato

moje sudbine koja je izbegla

prosjačenje. prosjaci

prijatelji dragi

duboko vam

hvala

(iz rečnika hodanja)

 

sasvim dovoljno

758. hodanje

dan koji je prošao je sličan

danima koji su prošli. to je

sasvim dovoljno za poklonjenje

to je jednostavnost koju volim. u

kojoj uživam kojoj se prepuštam

baš kako kažu i ove reči. bili 

su to gradski komarci. to je

jednostavnost koja mi

daje snagu

beograd 17.5.1994

 

 

 

922/2731

 

2961  po onom brdu se posule bulke i neko sitno ljubičasto cveće

 

2962  poezija je asfalt pod mojim nogama john trudell

 

2963  i ovi koraci su ruža

 

blatom do večnosti

759. hodanje

topli dan bez vazduha. od jutra

se očekivala kiša i oluja koji su počeli

tek oko ponoći. hodao sam sa anom milović

nasipom. na kraju puta smo gazili po blatu u savi

u džepu mi je bila hartija koju mi je dala biserka rajčić

na njoj je bio tekst slikara hokusaja načinio sam nekoliko

slika i verovao da su dobre kad mi je bilo 50 godina ali sve

što sam uradio pre svoje sedamdesete nije imalo nikakve

vrednosti. kad mi je bilo 73 godina stekao sam sposobnost da

uhvatim sve pojave prirode: oblik ptica riba životinja drveća

svega. kada mi bude 80 poći ću još dalje ali ću pravu tajnu

umetnosti osvojiti kada mi bude 90. kad napunim 100 godina

moja umetnost će biti istinski uzvišena ali svoj krajnji cilj

ostvariću oko 110 godine svoga života tada će svaka

crtica i svaka tačka koje nacrtam biti prožete

životom. to je jednostavnost koja mi

daje snagu. oko ponoći mirisao

sam ozon

beograd 18.5.1994

 

 

 

923/7230

 

2964  u visokoj pegavoj devojci koja mi dolazi u susret osetim

strah od ljudi i stid od same sebe. ako joj ikada ova knjiga dođe u

ruke želeo bih da oseti da joj moje hodanje i moja ruža pripadaju

 

2965  uzbuđuju me bulke

 

2966  hodanje je nebo

 

boja trske i soko poleteo iz trave

760. hodanje

sa vesnom pavlović sam hodao po dolmi. vesna me 

je fotografisala dok hodam. sve više primećujem ptice

put do dolme nas je vodio preko blata od noćašnje kiše

okolo su bile bare sa lokvanjima. na jednom mestu izrasla

je visoka zelena trska. suvo granje popadalo po blatu nas je

spašavalo od gliba. nekoliko puta smo pokušali da skratimo

put do dolme ali smo morali da se vraćamo jer se nije moglo

dalje od vode. bili smo sami u predelu. sve je bilo kao pesma

o konjima nema više konja koji jure a u stvari nikuda ne žure

nigde nije bilo ulice duge kao moje tuge. samo visoke trave

i mi kroz visoku travu. i široko plavo nebo. oko ponoći

mirisao sam ozon. volim kad mi pored

lica proleti leptir

beograd 19.5.1994

 

 

 

924/2729

 

2967  najvažnije za mene ovih dana su bulke

 

2968  čim krenem orosi se majica u predelu mojih grudi

 

2969  dok mi dragana erdevički vinom puni čašu koja stoji

ispod ruža kaže mi crveno vino se crveni ispod crvenih ruža

 

2970  obeležen sam nežnošću vetrovima travama

 

obeležen

761. hodanje

vraćajući se u toploj noći

zapisao sam obeležen sam nežnošću

vetrovima travama. podamnom se crnila

reka i sijala gradskom svetlošću. nežnošću

gledam kako se vetar kupa u travi. kad prikazuješ

vetar sem savijanja grana i okretanja lišća u pravcu

vetra treba da naslikaš i oblake sitne prašine pomešane

sa uzvitlanim vazduhom kaže mi leonardo. u ljubavi u kojoj

bog sam sebe ljubi u njoj on ljubi (i) stvorenja ne kao stvorenja

nego stvorenja kao boga. u toj ljubavi u kojoj bog sebe ljubi

u njoj on ljubi sve stvari miluje me rečima majstor ekhart

hodaj miroslave mi imamo misiju: mi smo pozvani da

oblikujemo zemlju kaže mi novalis. hodam obeležen

prijateljstvima. volim kad mi pored lica proleti

leptir. hodam oblikujući oblik kojim hodam

beograd 20.5.1994

 

 

 

925/2728

 

2971  prolazim pored pijace da bih mirisao jagode

 

oblikovati zemlju

762. hodanje

nasleđe. seobe. običaji. verovanja

raskršća. svetilišta. drvoredi. tabui. vetrovi

klima. jezici. prognanstva. utočišta. bogatstvo

budućnosti. opasnost budućnosti. ideje kosmosa

priča o čoveku koji piše roman o sebi. roman o čoveku

koji svojim koracima pravi plavu ružu da bi je poklonio ženi

koju traži. vetrovi duvaju. kiše padaju. po poljima raste žito i

kukuruz. po gradovima se živi brzo i bučno. prsti na njegovim

nogama ga vode da pogledom miluje sve. on je nasleđe. u

njemu su sve seobe svi običaji i sva verovanja. on je raskršće

i svetilište. drvoredi su zasađeni u njemu. vetrovi duvaju iz

njega. on je klima. on je progonstvo i utočište. on je

budućnost. on je svemir priča o čoveku koji na tlu

rađa kosmički plavi cvet. vetrovi duvaju. kiše

padaju. sunce se rađa u praskozorju i

zapada u predvečerju. on voli i

hoda. hodam oblikujući oblik

kojim hodam. dolazim

do tebe

beograd 21.5.1994

 

 

 

927/2726

 

2972  sveska u kojoj pišem je debela i kad mi padne kao malopre pukne joj povez

 

ranac

763. hodanje

gotovo ništa više. samo

hodanje sa teškim rancem nilsovim

nils je hodao od pariza do ljubljane za mir

na prostoru balkana. ranac mu je težak baš kao

i mir. možda je ranac i malo teži od mira jer se u

njemu nalazi i uzaludnost. a svaka uzaludnost je

teška jer uzaludnost pretvara nemoguće u moguće

i pored ovog teškog ranca dan sam proveo u šoku

od jučerašnje tuče u gradskom autobusu. bila je

nedelja autobus nije bio prepun. ispred mene su

sedela tri opasna momka. pogotovo je momak

u crvenoj majici bio zlokobno agresivan. jedna

devojka sa lepom dugačkom kosom je sedela

ispred njih. dolazim do tebe. ako bude

prilike priču ću ispričati drugi put

beograd 23.5.1994

 

 

 

928/2725

 

2973  toplota izbija iz trava a znoj sa moga čela. verujem u opstanak

 

2974  hodam znači u ovim rečima kuca srce

 

2975  znoj mi štipa oči brišem ga sa rukavima plave majice

 

2976  na obrvama mi se skupe kaplje znoja. ljuljaju se u hodu i onda padnu na asfalt

 

2977  penjem se uz brdo. trave mirišu kao čitava prošlost

 

svedočanstvo o žeđi

764. hodanje

hodanje kroz vrućinu. znojio sam

se ćutao i trpeo. nisam još kupio letnje

pantalone pa mi se butine ugreju kao gomila

peska. na nekoliko mesta bulke su rasle kao nešto

najlepše na svetu. video sam uzane kanale obrasle

trskom. osetio sam kako je čitav veliki svet svuda oko

nas. u svakom puteljku koji vodi iz sela u svakom polju

zasađenom hranljivim biljem. bilo gde da odem osetiću

istu čar koja će me opiti blagom jezom nesigurnosti

blagom jezom nepoznatog ka kome čezne moja

duša. jer sve nepoznato je takođe deo jednog

kako ih je moja žeđ danas slavila i to poznato

i to nepoznato. ako bude prilike priču ću

ispričati drugi put. ožednelo

svedočanstvo

beograd - novi sad 24.5.1994

 

 

 

929/2724

 

2978  ti niti se šiješ niti paraš rekla mi je svetlana koja je pod brojem (2338) tražila hleb

 

2979  dok hodam kroz sumrak ka narandžastoj

svetlosti osetim da svet ulazi u mene kroz oči

 

2980  mistral

o ne zna nijedan čovek

posle lutanja kroz koje divlje krajeve

vraća se ta ruža 

 

2981  kad mi u prostor detinjstva upadne čitav svet

 

lelujaju se travke

765. hodanje

hodam kroz noć. pijan u četiri

ujutru završavam dan. šta imam da kažem

ništa više nego da je sve lepo. tajna jutra nestaje

pod mojim koracima. hodam kroz vazduh kroz koji još

niko ovog jutra nije prošao. pažljivo hodanje i jeste ostavljanje

tragova u vazduhu. prelazim prazni bulevar i osetim moju ljubav

prema poštenju. poštenje je uslov za svaku igru. pogotovo za

život tu igru nad igrama. jer šta je drugo nego igra ovo hodanje

kroz rano jutro posle pijane noći sa laslom blaškovićem. igra u

kome se jutarnje rumenilo rađa sa istoka isto onako kao

što je u sumraku zapadalo ka zapadu. ožednelo

svedočanstvo. bio sam svedočanstvo o

jednom čoveku koji je hodao u

praskozorju

novi sad 25.5.1994

 

 

i

 

 

to je jednostavnost

koja mi daje snagu

 

 

i ovi koraci su ruža

 

 

volim kad mi pored lica proleti leptir

 

 

 hodam oblikujući oblik kojim hodam

 

 

svaka uzaludnost je teška jer uzaludnost pretvara nemoguće u moguće

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti ne da si

živo biće ti si

najjebežljivije

živo biće jer

sve što si

bila

i

jesi

je

jebežljivo

do

najobičnije

nespoznatljivosti

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

21. jun 2025.

27593. dan mog života

 

 

908/2745

 

2932  prošli put je po ovim poljima oko horgoša bio sneg. sada sve sija u zelenilu

 

2933  blešti put kao svetlost ka bogu

 

2934  osetim miriše kopriva

 

2935  opet gugutke u bačkoj topoli

 

2936  zec je trčao po oranici u sunce. eno ga sada sedi na vrhu brega

 

samoća i spokoj

747. hodanje

obasjan kasnim predvečernjim

suncem čujem tišinu i moje korake na putu

odnekud (sa onog salaša) dolazi miris večernje

čorbe. u daljini je voz. svuda je gusta visoka trava. ja

hodam dušu po svetu da nađem svoju polovinu koja luta

u mojoj polovini ostaje san o jednom. sada je skoro već

pala noć. nekada bi me u tim trenucima na putu hvatao

očaj sada je ipak u meni spokoj. hodam tri kilometara

mrakom po pruzi. ž.s. u malom iđošu spava

prepešačio sam tridesetjedan kilometar

ja sam srećna rekla je agneš pred

sentandrejom. sada uz hladno

pivo na prenoćištu u feketiću

mislim na remboa

feketić 4.5.1994

 

 

 

909/2744

 

2937  tiha velika krivina koja se pruža kroz zelenilo posle feketića

 

2938  prošao sam je

 

2939  vrtlar

jer nisam kažem

ja sam vrtlar. kad to

kažem ja to i jesam. evo već

hiljadu dana hodajući u ružinom

vrtu čuvam ga i negujem. vrtlar je

nežnost a svet je vrt nežnosti. vrtlar

kao da i nije ništa drugo nego samo ruža

kao da čuvati ovaj svet i nije ništa drugo

nego negovati sebe. orezivati svoje mane i

zalivati svoje darove. ja sam vrt koji se

kreće. vrtlar kome je i zlo samo cvet za

negovanje. ja sam vrtlar jer ovaj svet

nije ništa drugo nego bokori i

bokori bezbroj ruža

(iz rečnika hodanja)

 

samo malo

748. hodanje

dok pišem ove reči

slušam vagnera. osetim

muzika je sreća. uostalom

baš kao i ove reči. sada uz

hladno pivo na prenoćištu u

feketiću mislim na remboa

baš kao kad sve teče

i ništa više

beograd 5.5.1994

 

 

 

910/2743

 

2940  samo velika praznina i zeleno bujanje

 

2941  beograd je jezivo prljav. sada je nešto sređenije

snabdevanje. ima svega da se kupi ali po visokim cenama

para ima za devize regularno u bankama. no šta će biti kad

nestane deviza. nijedna fabrika ne radi. ništa se ne proizvodi

postoje trgovci. oni zarađuju velike pare. obrću veliki kapital. tih

ljudi je malo. oni su stravično za naše uslove bogati. mogu da kupe

sve tamo. ogromna većina nema ništa. u stvari niko nema ništa. i to će

tako trajati veoma veoma dugo. najverovatnije sve dok ti malobrojni koji

sada slažu novac zarađuju otimaju profitiraju ne postanu ambiciozni na

duhovnom planu: dok ne počnu da ulažu u kulturu i prosvećenost onih

koji su već srozani uništeni pobeđen i koji će u međuvremenu sasvim

sasvim podivljati. tada će početi da se zidaju muzeji. no i to će tada

trajati kratko a zbiće se u dalekoj dalekoj budućnosti (ne za našega

života) kada stasaju profiteri (koji su mladi veoma mladi). profiteri

će postati mekši. i na njih će se sručiti kamena ruka moćnika

bogatog sveta koja ne daje nikome šansu u strahu da ih ne

ugrozi da im se ne sveti. jer razaranja su prevelika da bi

se sve to moglo zaboraviti. ostaje dakle čista misao i

slika i gola lepa osećanja... piše mi u pismu

žarko radaković. objavi to pismo u ruži 3

kaže mi nada petronijević

 

ja biljka

749. hodanje

posle tridesetšest dana

hodanja po plavoj mapi evrope

nije u meni ostalo ništa. to sam tek

danas osetio. punoća me je ispraznila

preplavila. i tugu mi je odnela. samo

sam tu. biljka. baš kao kad sve

teče i ništa više. tišina u

mojim venama

beograd 6.5.1994

 

 

 

911/2742

 

2942  nisam znao da joj je toliko teško

 

2943  o malo više kako je to mnogo. a malo manje i koliko svetova otpada

 

2944  da ponovim o malo više kako je to mnogo. a malo manje i koliko svetova otpada

 

njenim belim licem

750. hodanje

mlada prijateljica koja je danas

hodala sa mnom je plakala. plašim

se da ću poludeti rekla mi je u nemoćnom

plaču. prelazili smo most njenim belim licem

tekle su suze. da li je ona znala da se bol sveta

u njoj odmara i da mu ona svojim suzama

umiva lice. tišina u mojim venama

plači moja prijateljice draga

beograd 7.5.1994

 

 

 

913/2740

 

2945  ali sada kada sam ugledao prvi put laste ove godine nisam mogao da to ne zapišem

 

izšetao sam današnji dan

751. hodanje

trava je bila tako zelena. predeo tako čist. skinuo

sam se go do pojasa i družio se sa suncem. sava se

izlila i potopila vrbe uz obalu. doletele su i prve laste

pecaroši su uživali. kada sam se vraćao ljudi su izašli 

u šetnju. u svim pravcima sam bio sam. priroda me je

radovala. nebo i svetlost u kasnom popodnevu. svi

dani čine veliku šetnju. plači moja prijateljice

draga. šetnju evropskim vrtom

beograd 9.5.1994

 

 

 

914/2739

 

2946  prepodnevno mlečno sunce na reci

 

2947  predvečernje žuto sunce na mostu

 

2948  sve više znam iako me osećanja još uvek bole kako su odbijanja i prepreke lek

 

da u koraku budem ceo svet

752. hodanje

ulazim u ove reči da bih se odmorio. tako

je mnogo zelenog i tako mnogo svetlosti u

svakom danu. tako je mnogo mojih koraka kao

da se ruža ljubi sa svima. tako sam hodao u

predvečerju. u smiraju bio sam smiraj. hodao

sam i nestajao u daljinu. nebo drveće i sve

zgrade su me slavile. ja sam slavio puteljke

preko poljana i pesak iz koga je rasla krupna

oštra trava. šetnju evropskim vrtom

da uhvatim korak sveta

beograd 10.5.1994

 

 

 

915/2738

 

2949  država se oporavlja kiosci su puni novina

 

za stolom na čuburi popodne

753. hodanje

hodao sam čuburom. čubura se zavukla u sebe

i uživa. male kuće i stara dvorišta. uvek se začudim

kad vidim ljude kako žive na jednom mestu. uvek mislim

na staru ženu koja ispred svoje kuće pored puta zamahuje

sekirom nad cepanicom. tu u tom predelu je ona provela ceo

život. u njenom zamahu koji je ostao zaleđen na toj slici nestala

je svaka dilema i pitanje. isto kako su nestali u razgovoru dve

devojke sa kafom u dvorištu na čuburi. obuzete snagom

života izgovarale su ga bez zaustavljanja. pogotovo

je pričljivija crna bila tipična kao dan. da

uhvatim korak sveta. da sa svetom

budem med

beograd 11.5.1994

 

 

 

916/7237

 

2950  daljinska istost

 

2951  sa leve su mi strane proleće. izlivene vode

a sa desne gavrani u travi. kako ne bih onda hodao

 

2952  krekeću žabe i gugutke guču kako da se ne setim onog velikog umri i postani

 

2953  šišanje 5 dinara

 

ili

754. hodanje

ili ta kiša ili litar vina. ili

reka u noći ili prazni tramvaji

ili ta vest da za moj pasoš treba

viza i za slovačku. ili bezizlaz koji

nameću oni koji su pogrešili pa sada

od greške hoće da naprave opravdanje

za samouništenje. ili mladi prijatelj koji je

celu noć plakao jer se zaljubio u onu koja je

sa drugim. ili muzika koja me je i danas opijala

ili luda žena na železničkoj stanici koja je

izgovarala neartikulisane reči i siktala pogledom

ili gavranovo oko u letu kojim sam gledao

sebe kako hodam putem kroz prirodu

sve dok mi drveće pored obale nije

zaklonilo tog hodača iza koga

su svetleli tragovi njegovih

koraka. da sa svetom

budem med

ili sve

beograd 12.5.1994

 

 

 

917/2736

 

2954  mi smo najbogatija zemlja na svetu kaže

čobanin koji čuči čobaninu oslonjenom o štap

 

2955  trava je procvetala kaže biciklista biciklisti

ono isto što sam i sam osećao a nisam rekao

 

baš me je strah

755. hodanje

moji današnji koraci svedočiće 

o mom strahu od granica. telo je

slobodno prostor je otvoren ali tu

počinje priča o obeležavanju ljudi i

prostora. ja bih da budem sunce i

noću mesec ili miris cvetajućih

trava. onako kako je rekao

biciklista. ili sve. pa kad

napišem da me je strah

strah će i proći

beograd 13.5.1994

 

 

i

 

 

da li je ona znala da se bol sveta u njoj

odmara i da mu ona svojim suzama umiva lice

 

 

ali sada kada sam ugledao prvi put laste ove godine nisam mogao da to ne zapišem

 

 

u svim pravcima sam bio sam

 

 

tako je mnogo mojih koraka kao da se ruža ljubi sa svima

 

 

i

 

 

ružo

lutanja bilo je

obožujuće verovati

i podavati se onom 

što je za mene

bilo

nemoguće

 

 

i

 

 

ružo

lutanja bilo je 

i ne neponovilo se

nego ponavljalo se

zauvek svakog

dana svakom

biću ružo

moja

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

neopisivo

uživam

čitajući

te

ponovo

posle

23

godine

 

 

i

 

 

ružo lutanja

sretan sam ko

dete jer si ti moje

dete i jer sam ja

tvoje čedo

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si sve

moje

ruže

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

si sva moja

oboženja

lutanjem

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

1991-2001

ti si

i

pupoljak

hodanja

2010-2020

i

ruža

pupoljak

bog

2021-2031

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

20. jun 2025.

27592. dan mog života

 

 

898/2755

 

2902  poljska molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i na tvom

tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2903  peče sunce teče reka ljudi. sliva se u nedeljnu šetnju

 

2904  i po suncu i po kiši moja mi ruža miriši pevuckam sebi

 

2905  ja ovo nikad ne bih radio

 

ali ti voziš gradski autobus i takođe se neprestano vrtiš u krug

 

da ali ja to moram

 

zašto

 

izdržavam porodicu

 

i ja moram

 

zašto

 

izdržavam svet

 

2906  mladi ljudi skaču po evropi kao da se igraju školice (pozdrav huliu kortasaru)

 

2907  peče dan

 

this is the end beautiful friend

this is the end my only friend

 

poljubac

739. hodanje

posle jednog dana

odmora telo mi je lakše

podnelo današnju vrućinu. jedan

visoki mladić je dugo gledao kako

hodam i sa pritajenim oduševljenjem

na svom osmehu se družio sa mnom. posle

tog osmeha osetim zašto mi je bog stvorio noge

onaj stari gospodin koji me svake subote bodri i

danas je podigao iznad svoje sede glave sklopljene

šake. posle toga znam zašto mi je bog stvorio srce

tvoj zoltan brener. kada sam se oko ponoći

vraćao kući mislio sam gde je ta žena

koja ljubi usne u visinama

budimpešta 24.4.1994

 

 

 

900/2753

 

2908  uvek i iznova verovati u ono u šta drugi ne veruju da je moguće

 

2909  litvanija molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i na tvom

tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2910  ponekad čujem kako vreme prolazi

 

2911  krenuo sam u današnje hodanje okružen sa svim

nevericama i strahovima mojih bližnjih. to mi je odnelo budućnost

i osećanje perspektive. ali sa hodanjem mi se ponovo vratio spokoj

 

2912  i onda u pismima koja sam dobio nova bezizglednost

 

2913  leptiru moj drži se

 

2914  this is the end beautiful friend

this is the end my only friend

 

i u vihor i u vir

740. hodanje

dan je bio vruć. bio sam tužan

bez osećanja perspektive ali se hodanje

pretvorilo u spokoj i postojanost. nije bilo mnogo

ljudi. nekoliko njih mi je pružilo ruku. na kraju se pojavila

agneš. posle hodanja odmah smo seli u travu. nekoliko

izdaha je za trenutak odmorilo telo. telo koje je u naporu

pet sati proizvodilo smiraj. ljudima koji duže posmatraju

kako hodam na licu se pojavi blaga zamišljenost kao

kada se dugo gleda u reku. povuče ih neprestano

kretanje i odnese ih u vihor ili vir. kada sam se

oko ponoći vraćao kući mislio sam gde je

ta žena koja ljubi usne u visinama

odnese ih u neprestano plavo

kruženje

budimpešta 26.4.1994

 

 

 

901/2752

 

2915  kazahstan molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i na

tvom tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope 

 

2916  život proizvodi prizore iz života. prizori iz života čine život

 

2917  proslaviće me drugi

 

2918  13:31 posle devetsto i jednog dana hodanja ovog

trenutka ishodavam dvadeset milioniti korak (15.199 km)

 

2919  this is the end beautiful friend

this is the end my only friend

 

velika nežna priča

741. hodanje

o kako me boli ta velika nežna

priča koju pričam. nisam mogao da

spavam. drhtao sam u noći od ljubavi koje

nema. kažem priču pričam drhteći. nije

dovoljno ako kažem da sam se zaljubio u jednu

ženu i da me njena toplina pretvorila u svetsku

bol koju i tako u hodanju nosim svakim korakom

nije dovoljno ako priznam da mi njena duša otvara

vrata kosmičke radosti koja i tako izlazi iz svakog

pokreta moje pete. ta bol i ta radost zajedno su

tako veliki veći i čudniji i od one metafizičke

studeni o kojoj pevaju pesnici. tako me boli

 ta velika nežna priča. odnese ih u

neprestano plavo kruženje

sećam se letnjeg praha

po krupnim

plavim šljivama

budimpešta 27.4.1994

 

 

 

902/2751

 

2920  letonija molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i na tvom

tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2921  this is the end beautiful friend

this is the end my only friend

 

2922  svaki tvoj korak je uspeh rekla mi je u hodu žena koju zovem žena

 

 

iz njenih usta u...

742. hodanje

pljusak je počeo iznenada iz

vedrog neba. kao da je počeo da

pada iz samog sunca odmah je zamirisala

vlažna prašina. vlažni tragovi krupnih kapi kiše su

u trenutku prekrili plavi asfalt. kasnije po drugoj kiši

i vetru je došla žena koju zovem žena. pričao sam joj

o svojim brigama jer ne znam kako da nabavim novac

i kamper za nastavak rada. ne brini doći će to i samo

žena koju zovem žena je puna ljubavi neka je bog

čuva i ruža proslavi. sećam se letnjeg praha

po krupnim plavim šljivama. hodati

i samo hvaliti

budimpešta 28.4.1994

 

 

 

903/2750

 

2923  azerbejdžan molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i na

tvom tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2924  neprestano mislim na ženu u koju sam se zaljubio

 

2925  this is the end beautiful friend

this is the end my only friend

 

u vatri lica svog

743. hodanje

malo sam bolestan imam

temperaturu. lice mi je izgorelo

ugreje se asfalt pa peče kao vatra

sve se u meni suši. ćutati i trpeti

trpljenjem će proći. hodati i

samo hvaliti. odradio

sam i današnju

svetinju

budimpešta 29.4.1994

 

 

 

904/2749

 

2926  gruzija molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i na tvom

tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2927  danas je zadnji dan hodanja. zamolio sam zadnju zemlju da mi dâ pasoš. (na ovom

spisku nije bilo nove jugoslavije i makedonije zbog toga što one nisu priznate u mađarskoj)

 

2928  vrućina se pretvorila u pustinju

 

pranje evrope ribaćom četkom žutom

krpom i sa malo vode posvećeno čarli čaplinu

744. hodanje

hodao sam 36 dana po plavoj mapi evrope. prepešačio 817

kilometara i ostavio na njoj 1.075.602 koraka. masirao sam joj umorna

leđa ali je i uprljao zar nije red da je sada i operem. operem i zapevam joj

 

na kolena čoveče

 

malena evropo tako stara i tako lepa

perem ti kraste svih tvojih ratova

perem ti žuljeve svih tvojih mržnji

sečem ti nokte svih tvojih kolonijalizama

prokrvljujem sva tvoja okoštavanja

od tvog suludog ponosa

i zato ova ribaća četka u mojim rukama

 

dan za danom prljali smo te

našim protokolima neosetljivosti

našim lekcijama zaborava

našom diplomatijom uobraženosti

našim tolerantnim učenjima

našim dogmatskim studijama

kičom naših pobedničkih istorija

i zato ova žuta krpa kojom

skupljam našu prljavštinu

 

zaboravili smo da si ti samo sestra aziji

africi australiji americi sestra okeanima i morima

zaboravili smo da si ti samo zemlja koja nas hrani

naša mala kuća u kojoj smo se smestili svi mi

mi sa različitim jezicima

mi sa raznim verovanjima

mi sa različitim nosevima sa

kojima udišemo isti vazduh

 

zaboravili smo pesme da ti pevamo

i sve tvoje suze saosećanjima operemo

i zato ovo malo vode po tvojim očima isplakanim

i zato ova kolena na koja sam se spustio da te i

svojim znojem osvežim i obradujem

odradio sam i današnju svetinju

na kolena čoveče

budimpešta 30.4.1994

 

 

 

906/2747

 

2929  dragi miroslave hodajući u jesen 1988 od helderlina do remboa

napisao sam dugačku pesmu dete dečak. ovog ću juna nadam se krenuti

od remboa do viljem blejka. osećam da su samoća i znoj sa kojima ćemo

hodati štap i ja (jedno bih veče voleo da ti dugo pričam o tom štapu) pravi način

da budemo strpljivi prema poeziji. a da će nepoznati putevi biti pravo mesto da

na njima osim kraljeve puta. ugledam i dečaštvo u sebi. dečaštvo svih pesnika

čuješ li njihove korake. ljubi te tvoj miroslav mandić. dobio sam danas ovu

razglednicu poslatu juna 1990 piše mi miroslav mandić. na

razglednici su četiri patike. hodačev alat

 

čuješ li njihove korake

745. hodanje

izašao sam iz kaveza i zatvora. izašao sam

iz malog i lepog. u njima sam hodao trideset šest

dana. intenzitet je pao. po slepoočnicama mi je tišina

bez zastoja nastavljam hodanje. na kolena čoveče

malopre sam poljubio devojčicu helenku

za njen laki san

budimpešta 2.5.1994

 

 

 

907/2746

 

2930  hodam sa mladom i lepom agneš. svaki joj je korak 

pun crvenog soka. mali beli labud u ljubičastom predvečerju

 

2931  agneš me podseti na ljubicu koja mi je bila

drugarica od osme do četrnaeste godine. od nje sam naučio

šta je to prijateljstvo. sada dok hodam sa sedamnaestogodišnjom

agneš osećam se na trenutak kao da mi je trinaesta

 

hodanje u dvoje je sreća

746. hodanje

hodao sam sa agneš od trga heroja

do sentandreje. hodanje u dvoje je sreća

pored dunava smo se prskali vodom. u predvečerju

smo pili hladni vazduh. pili smo i vodu iz dunava da bi

se prljava voda u nama oprala. vazduh je dolazio sa brda

oko sentandreje. mirisalo je zelenilo. svet je bio mlad kao

i oduvek. po granama smo gledali vetar i pričali o jednom

iza brda je padala noć. kao da se sve pretvorilo u disanje

tiho disanje kao pred san. hodali smo svet je polako

zaspao u nama. malopre sam poljubio devojčicu

helenku za njen laki san. ja sam srećna rekla 

je agneš pred sentandrejom

budimpešta 3.5.1994

 

 

i

 

 

ja ovo nikad ne bih radio

 

ali ti voziš gradski autobus i takođe se neprestano vrtiš u krug

 

da ali ja to moram

 

zašto

 

izdržavam porodicu

 

i ja moram

 

zašto

 

izdržavam svet

 

 

uvek i iznova verovati u ono u šta drugi ne veruju da je moguće

 

 

hodati i samo hvaliti

 

 

na kolena čoveče

 

 

i

 

 

ružo

lutanja bilo

je njišteće na

kraju svakog

dana slaviti sve

ono što služi

drugima

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

19. jun 2025.

27591. dan mog života

 

 

891/2762

 

2864  slovačka molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i na

tvom tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2865  stojim ispred evrope. krećem ka njoj. sledećih pet sati ću hodati bez prestanka

plivaću u viru. nosiće me vazdušna struja. biću to ja koji ne znam ko sam ali jesam

 

2866  posmatrajući ljude vidim da su ljudi pre svega i bi i ne bi

 

2867  ipak je moje hodanje samo lepota

 

2868  ne pada. kiša kaplje

 

2869  ma bogme je padala i naravno da je sada sunce

 

2870  zove ga golubija glad

 

this is the end beautiful friend

this is the end my only friend

 

nosim na sebi sve te oči

733. hodanje

kad sam napustio evropu smračilo se

i počeo je jak pljusak. sa ledom. stajao sam

pored jedne ograde i kisnuo. bio sam srećan. odmorio

me taj pljusak i moje potpuno pristajanje na njega. bili smo

sami pljusak i ja. kao što sam za vreme hodanja sam sa svim

tim očima koje me gledaju. ima neke duboke intime u otvorenosti

u svim tim gledanjima jer gledati znači posvetiti. oni vide da čovek

hoda i ja hodam da bi to oni videli. kao da hodam od očiju do

očiju. od jednog srca do drugog. sećam se svetlosti današnje

munje na nebu. umor je lep jer se samo sa jednim h

pretvara u humor. kao da sam svetlost

svih očiju na meni

budimpešta 17.4.1994

 

 

 

893/2760

 

2871  češka molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i na tvom 

tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2872  juče sam bio u domu za nezbrinutu decu. pričao sam im o ruži o kući o

smislu života. bila je uzbudljiva ljubav koja se rodila među nama. šestogodišnja

devojčica viki mi je poklonila svog jedinog medu da ga ponesem u svet

 

2873  emocionalna vezanost i osuđivanje su dva najveća čovekova

problema kaže mi juče žena koju zovem žena citirajući junga

 

2874  nema više ni jedne lale

 

2875  ruža je karnevalizacija postojanja

 

2876  this is the end beautiful friend

this is the end my only friend

 

moja učiteljica viki

734. hodanje

da li me strpljenje uči ravnomernosti ili

me ravnomernost uči strpljenju. ne znam

ali to i nije važno šta čemu prethodi nego da

oboje postoji u meni. uvek kada kažem ja kažem

svet. uvek kada kažem ruža kažem postojanje. znači 

i levi palac moje noge koji me je danas malo boleo

nekoliko grupa je hodalo sa mnom. u jakni mi je bio

vikin meda virio je kao njene oči. virio je u budućnost

koja se može danas neprestano ljubiti. kao da sam

svetlost svih očiju na meni. danas ljubiti sutra biti

budimpešta 19.4.1994

 

 

 

894/2759

 

2877  island molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i na tvom

tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2878  kos je iskopao glistu. malo dalje drugi verovatno sit stoji na grani i peva

 

2879  baš onako kako je rekla simon vejl

 

2880  tišina se čuje oko mojih stopala

 

2881  suše mi se usne

 

this is the end,beautiful friend

this is the end my only friend 

 

videćemo se

735. hodanje

videćemo se negde još rekao

mi je mladi švajcarac. bio je sunčan

dan. stavljao sam sve te oči na sebe i hodao

hodao isto kao i kada sam hodao sam. jer i tako

nikada nisam sam. ako niko drugi vazduh je uvek

tu. ako ni vazduh nije tu bog jeste. jeste iako ja to ne

znam. uvek su tu neki opušci ili gomilica pokošene

trave koja je doletela na evropu a to je uvek dovoljno

za objavu boga. i tako mi ostaje samo umor koji me

isprazni i ja čista srca i lica stajem pored tebe

da ti kažem ja sam ti. danas ljubiti

sutra biti. večno ti

budimpešta 20.4.1994

 

 

 

895/2758

 

2882  turska molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i na tvom

tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2883  otkriti sopstvenu odgovornost

 

2884  dejvid jučerašnji švajcarac mi je doneo pomorandžu

 

2885  kad kos u niskom letu proleti pored moje glave pevajući svoju pesmu

 

2886  suše mi se usne pio bih vina

 

2887  this is the end beautiful friend

this is the end my only friend

 

bači miroslavu je pozlilo

736. hodanje

na kraju hodanja bio sam iscrpljen. pozlilo

mi je. hladan znoj mi je oblio lice. vrućina me je

iscrpela zagušljivost otrovala. mnogo mišljenja me je

potrošilo. na kraju sam video dunav. vodostaj mu je viši

nego zimus. par santimetara je do ivice puta. jedan mladić

je udario čoveka čiji se devetogodišnji sin uplašio za oca i

vrištao. u sobi sam čuo da je u našoj ulici erzsebet kiralyne

u velikoj brzini auto udario mladog ciganina i na mestu ga

ubio. mislio sam na svu tu decu koja vekovima vrište

zbog suludih zajebancija njihovih roditelja koju oni

proglašavaju slavnim istorijama. večno ti

hoće li dunav još rasti

budimpešta 21.4.1994

 

 

 

896/2757

 

2888  biće vreo i zagušljiv dan. lihtenštajn molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju

da i na tvom tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2889  veličanstveno je reći veličanstveno je

 

2890  jednogodišnji dečak maše rukama od sreće

hodajući po plavom. baca se na ruke i prevrće se kao u vodi

 

2891  ćerkica žene koju zovem žena kada je čula da nemam

kuću rekla je zašto bači (čika) miroslav ne spava kod nas

 

2892  hodanjem slikam po zavetu leonida šejke slikati na način molitve

 

2893  skinuo je danas svoj braon mantil od balon svile. braon šešir mu je na glavi

u sivom velikom sakou. plavoj kariranoj košulji i zelenim pantalonama kao mladić

 

this is the end beautiful friend

this is the end my only friend

 

pa i golubovima je ručak zar ne

737. hodanje

i to oko pola četiri jer tada nailazi starac koga zovem

this is the end beautiful friend. this is the end my only

friend. hrani ih dugo i posmatra. sada je na tom mestu hlad 

od lišća koje je olistalo. već treći dan mi pucaju usne na suncu

danas sam u hodu napisao četiri nikad i četiri puta četiri zauvek

nikad laž. svađa. mržnja. sujeta. zauvek dobrota. iskrenost

požrtvovanje. nenasilje. vrednoća. odgovornost. nevinost

ljubav. ljubav za boga. pažljivost. skromnost. jednostavnost

strpljenje. borba sa sobom. ljubav za siromahe. ljubav

za sve. hoće li dunav još rasti. ja sam učenik reči

budimpešta 22.4.1994

 

 

 

897/2756

 

2894  španija molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i na tvom

tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2895  posle pola sata hodanja zamenio me zoltan brener. danas će on hodati umesto

mene da bi meni ostalo 36 dana hodanja po plavoj mapi evrope i da bi tako pomogao

tridesetšestorici pravednika koji čuvaju ovaj svet. njegovoj će biti ovaj 37 dan 

 

2896  gledam ga: zoltan hoda u prazno

 

2897  hoda a ne miče se sa tog mesta. ali kao da će poleteti 

 

2898  hoda putanjom neke nevidljive spirale koja se

možda zove vihor. možda ruža a možda i savest 

 

2899  evo dajem ti mojih 26.719 koraka za tvoju ružu kaže mi zoltan

 

2900  kad kažem samo bih plakao da li sam nešto rekao

 

ruža pitanja

738. hodanje

2901  pre odlaska na ružu zapitao sam se: koja odeća obuća najviše odgovara

za ovu turu od dvadesetak kilometara. i odgovor mi se odmah nametnuo: ona iz

svakodnevnog života. ovo hodanje na ruži neka bude delić moje svakodnevice

 

2

 

3  nastavljam miroslavljev 15.106 kilometar

 

4  sletela grlica i hodala sa mnom izvesno vreme. jedan moj usporeni

korak - deset njenih. nije dugo izdržala i odlete. njeno je da leti

 

5  neravnine na asfaltu nastale od toplote probude me iz odsutne

zamišljenosti kada se o njih spotaknem. zen-učitelj udarcem štapa

po leđima opominje učenika na budnost. šta je moje spoticanje

 

6  ubrzam svoj hod. nakon pola sata uviđam: hodanje za samo nijansu brže od

čoveku prirodno datog ritm umara više nego dvostruko. šta iz toga zaključiti

 

7  ubrzani hod evropske civilizacije: misli blede. grozničave

kontrole međuvremena i međuprostora postaju najvažnije

 

8  zamalo da pišući zamišljen iskoračim iz prostora karte evrope

 

9  već treći put zapazim čuvara muzeja kako me opet i dalje

dugo posmatra. razmišlja li on upravo o tome da li njegovo uporno

gledanje u mene ima više smisla od mog hodanja tamo-amo

 

10  starac sa psom uzdignut svojim mislima santimetar nad zemljom

prolazi ispred muzeja pa preko karte evrope pa preko travnjaka zvanog

ne gazi travu pa preko... oseća li se on usamljenim ili još/više ne

 

11  miroslav često nestane i pojavi se iz sasvim drugog smera

 

12  kada usporim na brzinu lagane šetnje pedometar ne broji tek po koji korak. ne-žurenje

je ne-merljivo raznim meračima koraka kilometara i vremena. šetnja je van-vremena

 

13  likovna sekcija jedne gimnazije njih desetak krenuli u lancu za mnom. odjednom

opet nakratko postadoh profesor filozofije gimnazijalcima. učio sam ih veoma brzom i

veoma sporom hodanju. vijuganju stranputicama. pa hodanju u krugu kada ne postoji

prvi ili zadnji u lancu. hodanju po rubovima po granicama pa preko svih granica. pa

zatvorenih očiju kada je svako jedino sam sebi orijentir. mali moji peripatetičari

 

14  prelazim prostore mojih uspomena: mađarska. tanchazi. berlin

abbado. mahler i vaskrsenje. milano i muzika koja spašava svet. amsterdam

najgradskiji grad. jadransko more mog detinjstva. barselona. gaudi i andreine

suze. putevi i vozači koji me povezu. beč moje prabake. kijev i pečernaja lavra

riga. sneg. mraz i more i to je moguće. netaknut sneg na bjelašnici kod sarajeva

mingen. stara pinakoteka. rubens. šagal. francuska - viza u prolazu. putovanje pešice

i avionom b-747. rajna i lorelaj. finska. gde još nisam bio a čekaju me. dečani. manastir

sačuvali neprijatelji. delfi i meteori: kako grčka duša tu dvojnost podnosi. erdelj. velike

široke izrezbarene kapije i dalje i dalje... a domovina: ljubav i saznanje. život i smrt

 

15  sada se već i kad ne obraćam pažnju potpuno automatski odbijam od

ruba karte prema unutrašnjosti. stravično brzo se čovek navikava čak i na

one okvire koje sam sebi postavlja ili koje su mu nametnuli drugi

 

16  poslednji sat sam u nemirnoj tišini malih iskušenja:

 

uspori. bol u preponi. žulj na tabanu

 

da ja završim nešto ranije. koga briga

 

miroslav: da donesem neko piće. odmori malo ako hoćeš

 

učestali pogledi na sat i pedometar...

 

ne pijem ne jedem ne raskomoćujem se. puštam 

misli da odlete ne pridajem im važnost. ubrzavam

 

17  tap. dvadeset hiljaditi metar. pa još malo: sledećih deset minuta sam 

hodao veoma sporo. uteha i čast onima koji uvek kasne ili nikuda ne žure

 

18  i još nešto... ali to ostaje među nama miroslave

 

19  poklon dugačak 20.000 metara. tebi i ruži. ja sam učenik reči. tvoj brenner zoltan

budimpešta 23.4.1994

 

 

i

 

 

bio sam srećan. odmorio me taj pljusak i moje potpuno pristajanje na

njega bili smo sami pljusak i ja. kao što sam za vreme hodanja sam sa svim

tim očima koje me gledaju. ima neke duboke intime u otvorenosti u svim tim

gledanjima jer gledati znači posvetiti. oni vide da čovek hoda i ja hodam da

bi to oni videli. kao da hodam od očiju do očiju. od jednog srca do drugog

 

 

uvek kada kažem ja kažem svet. uvek kada kažem ruža kažem postojanje

 

 

danas ljubiti sutra biti

 

 

otkriti sopstvenu odgovornost

 

 

i

 

 

ružo

lutanja bilo

je umiruće

svakog dana

vaskrsavati

dobrotu

boga

u

lepoti

svakog

bića

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

18. jun 2025.

27590. dan mog života

 

 

882/2771

 

2814  andora molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i na tvom

tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2815  kako su se danas otvorile žute lale

 

2816  i danas je hodao sa mnom dečak koji mi je prekjuče na odlasku rekao goodbye

 

2817  jer ne zavisi sunce od čoveka nego čovek od sunca

 

2818  biti veran otadžbini koja se zove život

 

2819  dolazi

 

this is the end beutiful friend

this is the end my only friend

 

jabuka za jednostavne rečenice

725. hodanje

agneš sedamnaestogodišnja devojka mi je donela

jabuku. upoznao sam je pre neki dan na evropi. posle je

dolazila više puta. pozvao sam je na moje književno veče

večeras kod keri piroške. bio je lep dan. pred kraj hodanja je

kroz sunce počela da pada kiša. kao i uvek bilo je neke radosti

u tome mada sam pokisao. uvek volim kad napišem ovako

jednostavne stvari i jednostavne rečenice. večeras mi je žena

koju zovem žena rekla odmah bih pošla s tobom da nisam

udata. bio sam srećan jer je na večeri bila katalin kemenji

mudra žena udovica bele hamvaša. odoh na spavanje

u zalogajima beskućničke žeđi

budimpešta 8.4.1994

 

 

 

883/2770

 

2820  san marino molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i na 

tvom tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2821  dolazim do trga premoren pitam se kako ću ishodati dan kad ugledam

pored plave evrope u zelenoj travi pored žutih lala u belom džemperu sedi agneš

 

2822  kao da plovim u hodu

 

2823  uskoro će jorgovani

 

2824  setim se kako je gertruda stejn govorila o velikoj samoći

 

2825  this is the end beautiful friend

this is the end my only friend

 

anđeo

726. hodanje

svih pet sati je bila sa

mnom agneš. ja sam hodao a ona

je sedela na kamenom stubištu. zadnjih sat

smo hodali zajedno po evropi i pričali. volim mlade

ljude koji poveruju i koji žele mnogo da ponesu. osećao

sam se kao da me čuva anđeo. bilo je to lepo. hodao sam

kao i svaki dan. mislio sam. crtao travu. zapisivao. gledao na

sat. gledao u pedometar. gledao ljude. gledao koliko je olistalo

drveće i ponekad bih podigao glavu da pogledam agneš. kada

god bih pogledao ona je bila tamo. bila je to vernost. baš onako

kako je rečeno. u biti postoji samo jedna filozofska vrlina: odanost

simbol odanosti za čoveka je anđeo. danas sam ga osetio

ponekad je anđeo mlatio nogama kao da ih brčka u moru

ponekad mi se anđeo smešio a ponekad je gledao u

sunce. ponekad sam osetio anđeo je tražio

anđela. u zalogajima beskućničke

žeđi. anđeo je dvoje

budimpešta 9.4.1994

 

 

 

884/2769

 

2826  finska molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i na tvom

tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2827  naiđoše sretosmo se u finskoj i izljubismo se irena subotić i gordana stanišić

 

2828  maše mi iz autobusa 105 dečak koji mi je rekao

goodbye. uzbudim se i osetim kako ruža raste

 

2829  this is the end beautiful friend

this is the end my only friend

 

kao kad čekam ptice

727. hodanje

hodao sam kao kad čekam ptice da

dolete. uveče sam čuo da se ubio kurt cobain 

da baš tako sam hodao. sa mnom je hodalo i vreme

i kišica. nisam bio mnogo mokar. uznemirila me je smrt

pevača grupe nirvana. padala je kišica ali uskoro će

laste. guralo me je vreme po ušima i vreme je

prošlo. anđeo je dvoje. ptice već doleću

budimpešta 10.4.1994

 

 

 

886/2767

 

2830  rusija malta molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i na

tvom tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2831  this is the end beautiful friend

this is the end my only friend

 

2832  život se zove zlato

 

2833  rekao sam da pokušavam da u ovoj knjizi

spojim poeziju. roman. dnevnik i mistički tekst

 

kad sam se

728. hodanje

kasno vraćao kroz noć mislio

sam šta mi je govorila žena koju zovem

žena: ako ja hodam ona je zemlja. ako ja

plešem ona je ples. ako ja pevam svetu ona je

svet. takva je žena koju zovem žena. dva sata je

danas hodala i kisnula sa mnom po evropi. sada je

duboka noć. vraćam se u krevet i prijateljici koja mi je

danas rekla da se povremeno plaši da će poludeti 

vičem: ja te volim. čujem i svet joj viče: volim te

ptice već doleću. kada sam se u noći

vraćao kroz noć

budimpešta 12.4.1994

 

 

 

887/2766

 

2834  kako lep bagrem viri iza ograde

 

2835  sve počinje da buja

 

2836  vatikan belorusija molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i

na tvom tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2837  posle nekoliko meseci nastavljam da čitam knjigu o vitgenštajnu

 

2838  blizu evrope stoji zgodna devojka. radnik vodoinstalater koji već danima

sa drugim radnicima postavlja neke cevi oko muzeja i koji mi se sada svaki dan

lepo javlja počinje da grize zubima kroz vazduh pokazujući mi na lepu devojku

 

2839  hej svete ja sam i danas tu

 

2840  volim te teške vodene oblake kad se spuste sa svojom

modrinom na krovove kuća i unutrašnju tamu malih ulica

 

2841  volim taj vodeni miris buduće kiše

 

2842  volim svetlost koja se povukla pred tamom i prvim

kapljama kiše. svetlost koja se rađa na drugoj strani neba

 

2843  this is the end beautiful friend

this is the end my only friend

 

2844  ako nam nedostaje vazduha ili mišljenje prvo ćemo

birati disanje rekla mi je malopre žena koju zovem žena

 

meni namenjeno

729. hodanje

nekoliko puta sam pokisao i osušio

se. bilo je to meni namenjeno. kao i svi

ovi koraci koje strpljivo hodam jer strpljivosti

nemam dovoljno. znaci vremena su zloćudni. da 

li se može izbeći katastrofa. može. kako. bezrazložnim

kišnjenjem na primer. jer čudesni su putevi gospodnji kao

i vino uostalom kao i maslačci zaboga. setih se priče stare

glumice od pre neki dan. ne osećam starost ni godine. i

danas osećam onu istu strast za životom. jedino se

začudim kad prolazim gradom pa se okrenem za

nekim lepim mladićem a on se ne okrene za

mnom kao što su to nekad svi činili. kada

sam se u noći vraćao kroz noć. i

sada ja se okrećem za njom

budimpešta 13.4.1994

 

 

 

888/2765

 

2845  francuska mađarska molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i 

na tvom tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2846  ako udariš prvi znači da si slabiji. ko napadne izgubiće

 

2847  kiša pada. grmi. ja mirno hodam. kako je to lepo

 

2848  this is the end beautiful friend

this is the end my only friend

 

2849  već nekoliko dana jedan dan sija sunce drugi dan pada

kiša. danas već drugi dan jedan sat sija sunce drugi sat pada kiša

 

2850  malоpre osetim kako po evropi hodam kroz veliki prostor koji se zove vreme

 

kisnem i ćutim

730. hodanje

tri puta sam kisnuo tri puta sam

se sušio i pet sati hodao. zbir: poezija

moglo bi se to zvati i umetnost kišnjenja

mišljenja kažeš. ne kišnjenja. trpljivog trpljenja

kisneš i ćutiš. umetnost se događa sama. svi ti

oblaci razni plavi oblici. sivilo i samo hodanje

posle opet sunce. to strpljenje je tako važno 

i ćutanje kažeš. i ćutanje kažem. i sada ja

se okrećem za njom. sasvim

jednostavno to mogu svi

reklo bi se

budimpešta 14.4.1994

 

 

 

889/2764

 

2851  norveška molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i na

tvom tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2852  video sam malo pre mladu slepu ženu. danas hodam za nju

 

2853  posetio me je šimon čorba sa ženom i desetomesečnim

sinom ištvanom. uhvatili smo ga za ruke i hodali po evropi

 

2854  jedan stariji visoki gospodin ćuteći hoda po evropi. pravi mi društvo. podržava

 

2855  danas na suncu posle mnogo kiše osetim topli miris trava

 

2856  malo se naoblačilo

 

this is the end beautiful friend

this is the end my only friend

 

agneš i ravnica

731. hodanje

sunce namiruje račune sa kišnim

danima pa je topla vlaga u vazduhu. prišao

mi je jedan šveđanin i pružio mi svoj pasoš. grupa

italijana je hodala sa mnom. kao i uvek prilazilo je mnogo

ljudi. sati su prolazili sporo umor me je sustizao. umor je

kao ravnica. ravnicu je sačekala agneš i mi smo hodali još

deset kilometara po budimpešti. sa trideset kilometara u

telu vraćao sam se oko ponoći da sreća i umor zaspe 

u meni i ja im se pridružim celim životom. sasvim

jednostavno to mogu svi reklo bi se. noć i

noćna svežina su me odmarali

budimpešta 15.4.1994

 

 

 

890/2763

 

2857  danska molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i na tvom

tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2858  kako lepo razgovaraju đubretar i đubretarka

 

2859  ruža je vihor. ruža je vir

 

2860  precvetavaju lale

 

2861  pada mi se od umora

 

2862  this is the end beautiful friend

this is the end my only friend

 

2863  dok zapisujem tekst osetim kako mi telo trne

 

samo sa jednim h

732. hodanje

odakle dolazi umor. iz ostvarene

lepote. ili iz nezaustavljivosti koja se zove

nezaustavljivost. o tome sam mislio danas dok

sam hodao. o tome i o tome da volim reči. da su

one tako lepe. i jasne. mislio sam na reč voda. bilo

je savršeno osećati tu reč. savršeno je što je najbolja

reč koja objašnjava vodu reč voda. baš tako. savršeno

i savršeno umoran. nisam se srušio ali to je bilo to

slobodno možeš da zamisliš kao da sam se srušio

po plavoj evropi i tamo zaspao snom zelenih

trava. noć i noćna svežina su me odmarali

umor je lep jer se samo sa jednim

h pretvara u humor

budimpešta 16.4.1994

 

 

i

 

 

jer ne zavisi sunce od

čoveka nego čovek od sunca

 

 

biti veran otadžbini koja se zove život

 

 

uvek volim kad napišem ovako jednostavne stvari i jednostavne rečenice

 

 

dolazim do trga premoren pitam se kako ću ishodati dan kad ugledam pored

plave evrope u zelenoj travi pored žutih lala u belom džemperu sedi agneš

 

 

volim mlade ljude koji poveruju i koji žele mnogo da ponesu

 

 

ponekad sam osetio anđeo je tražio anđela. anđeo je dvoje

 

 

kiša pada. grmi.  ja mirno hodam. kako je to lepo

 

 

tri puta sam kisnuo tri puta sam se sušio i pet sati hodao. zbir: poezija

umetnost se događa sama. sasvim jednostavno to mogu svi reklo bi se

 

 

ruža je vihor. ruža je vir

 

 

umor je lep jer se samo sa jednim h pretvara u humor

 

 

i

 

 

ružo

lutanja bilo 

je pičeće svakog

dana pružiti novi

korak umetnosti u

desetogodišnjem

hodanju

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

17. jun 2025.

27589. dan mog života

 

 

874/2779

 

2773  sunce je široko jednu ljudsku stopu kaže mi malopre heraklit o veličini sunca. malo

kasnije granice duše nećeš u hodu naći makar pregazio svaki put tako dubok logos ima

 

2774  holandija albanija molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i

na tvom tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2775  i danas smo zajedno: pet sati preda mnom i ja

 

2776  kada je jutros laslo lantoš završio noćašnji rad na prevodu mog trčanja

maratona u atini iz prve knjige ruže lutanja video je da sam ga trčao tačno pre dve

godine na današnji dan. mistika brojeva rekao mi je. da jer i brojevi pevaju rekao sam

 

2777  pola sata sam hodao sa ženom koju zovem žena po plavoj evropi

što budeš više hodao sve više ćeš hodati samo za sebe i tako će to hodanje

biti sve lepše i lepše rekla mi je. pristajem jer ceo je svet i inače u meni

božija dubina je moja dubina. i moja dubina je božija dubina

 

2778  ruža je religija stvaralačkog. stvaralaštvo je imitacija hrista i dar bogu

 

2779  jedan nemac je napravio stoj rukama na italiji i rekao mi da ga moje hodanje podseća

na borhesovu priču o kartografu koji je napravio veću kartu svoje države od same države

 

2780  this is the end beautiful friend

this is the end my only friend

 

ceremonija počasti i zastrašivanja

718. hodanje

pet do tri. hodam. završavaju se pripreme za dolazak

nekog državnika na trgu heroja. pored muzeja upeglana garda

se oblači i sprema da izađe na trg. sa druge strane muzeja uprljani

radnici ukopavaju neku dugačku cev u zemlju. vojnici razvijaju mađarsku

zastavu. žute lale se povijaju na vetru osetim ga duva i kroz moje patike

zagušljivo je. saobraćaj još kruži oko trga. ljudi čekaju autobus. bolnička

kola jure uz zvuke sirena. stari čovek ljubi mladu devojku. još pre jednog 

sata policija je okružila trg i ispraznila ga. crveni tepih je razvučen cveće

donešeno venac pripremljen. zastave okačene o električne stubove. još

juče je policija obilazila zgrade. počasna garda odlazi na svoje mesto

dolaze velike crne limuzine pred kojima je sav put očišćen. uz bubnjeve

velikodostojnik polaže venac. sve to posmatraju na konjima stare

plemenske vođe arpad. elod. huba. tas. tetenji. ond. kond

velikodostojnik odlazi sa pretećim tajanstvom crnih limuzina

sve je završeno. garda uz zvuke bubnjeva maršira. vetar

se i dalje igra sa žutim lalama. hodam. ali kroz

pustinju se i prolazi da bi se pamtilo. vetar

duva kroz moje patike

budimpešta 31.3.1994

 

 

 

875/2778

 

2781  kipar luksemburg molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i

na tvom tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2782  da majstorstvo detalja ne ugrozi majstorstvo celine

 

2783  jedan od velikih bazičnih sukoba je između

crvene i plave boje. ja ga rešavam plavim ružama

 

2784  jebote hodam tek 15 minuta

 

2785  tek 33 minuta

 

2786  zadivljen sam pred lepotom žene. njena

lepota je božija i ona ne vodi u greh nego bogu

 

2787  dok gledam vojnike iz počasne garde kako im komanduju setim

se kako sam kao dečak i mladić prolazio od škole fakulteta i vojske kroz

razne provere merenja preglede učenja. mladi ljudi su uvek na nekim

ispitima uvek u nekom selektiranju. baš kao što se radi i sa životinjama

 

što zovemo dobrim savršeno je a što

zovemo zlim jednako je  savršeno

719. hodanje

razgovarao sam sa marijom studentkinjom istorije umetnosti

koja mi je prišla dok sam hodao. sviđa joj se moj rad. pročitala je

tekstove koji su izloženi pod staklom. jedino mi zamera zašto sam

rekao filozofija umetnost religija je celina kao što je i svet i zato nije

dobro pripadati bilo kakvoj podeli bilo da je to porodica religija nacija ili

bilo koja etnička zajednica. objašnjavam joj. govorim o velikoj celini o

velikom vremenu. pričam joj o promeni i menjanju. nestajanju kao uslovu

za nastajanje. govorim joj ajnštajnov primer koji nikada nije pripadao svojoj

porodici naciji ili državi nego uvek kosmičkoj nepoznatosti iz koje potičemo i

kojoj pripadamo. govorim o hristu koji je svojoj sestri i majci rekao da oni nisu

njegovi majka i sestra nego da su to njegovi učenici i njegov put. na sve to ona

govori o bazičnoj ljubavi i tradiciji i da bi trebalo svoje stavove da potkrepim

hristom da bi me svi razumeli. kažem da ima ljudi koji ne veruju u hrista i koji

pripadaju drugim religijama. ona vrti glavom i kaže ovo je evropa ovde svi

vole hrista. ali ovde ima ljudi koji pripadaju islamu kažem joj. ona kaže islam

je manje vredan jer nema u sebi ljubavi. tada osetim kao i uvek ono isto: da oni

koji zagovaraju duboke vrednosti i tradiciju uvek grade svet samo na svome i

svojim interesima pri tome omalovažavajući druge. ostaje mi samo da kažem

dve stvari. prvo jebi ga. i drugo da ponovim reči iz naslova današnjeg

hodanja. da li je u ovom danu bilo više vrućine ili smoga fizičkog i

duhovnog ne znam. u gradovima oni uvek idu zajedno. tek usne

su mi se sušile glas ispario. postao sam i sam težak dan

vetar duva kroz moje patike. i kleknuti i zaigrati

i zaćutati i zapevati

budimpešta 1.4.1994

 

 

 

876/2777

 

2788  velika britanijo molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i

na tvom tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2789  celo vreme kiša

 

this is the end beautiful friend

this is the end my only friend

 

čudo jednostavnosti

720. hodanje

a kada je oko dva sata počela da pada

kiša već posle pet minuta sam bio mokar. vreme je

stajalo a ja sam kisnuo i hodao. posle dugog kišnjenja

pogledao sam na sat i video da je prošlo tek sledećih pet

minuta a ostalo je još blizu dva sata hodanja. kako će vreme

proći po ovoj kiši do četiri popodne nisam mogao ni da zamislim

vlaga sa mokrih pantalona se penjala ka butinama probila se i do

grudi. cipele su mi bili čamci. hodao sam i gledao kojom se brzinom

kreće potočić koji se napravio i tekao po sred evrope. po njemu sam

procenjivao intenzitet kiše. juče su mi se usne i sam glas osušili od

vrućine danas sam evo sav mokar. postoji jedna velika nepredvidljiva

predstava u kojoj sve živo i neživo učestvuje. svi smo glumci. o tome

da je reditelj vrhunski jer se ne vide tragovi njegove režije i o tome

da je svako dobio ulogu kao skrojenu baš za sebe o tome neću

govoriti. glumiću svoju današnju ulogu. kisnuću. i kleknuti

i zaigrati i zaćutati i zapevati. vreme je ipak

jednostavno prošlo

budimpešta 2. 4.1994

 

 

 

877/2776

 

2790  portugalijo molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i na 

tvom tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2791  danas je sunčano sa hladnim vetrom. juče je bila kiša prekjuče vrućina to

je ruža lutanja. ne naknadna pamet nego prethodno poverenje. a priori priča

 

2792  juče su ceo dan žute lale bile zatvorene. danas su se ponovo otvorile suncu

 

2793  jučerašnji potok u evropi je presušio 

 

2794  i ova lepa gospođa sa crnim psom svakog dana hrani ulične mačke

 

2795  danas je uskrs. današnje hodanje posvećujem dečaku

od pre neki dan kome je asfalt kapljicama krvi orosio šake

 

2796  prišla mi je porodica iz albanije i čestitala na ruži lutanja

 

2797  reč najbolje čuva sliku. slika najbolje čuva reč

 

2798  i naravno na kraju dana čudo crvendać. vaskrsli

 

jednostavnost čuda

721. hodanje

je u prisustvu običnog u neprepoznatljivosti

čuda u njegovom odsustvu. u neprestanom. u

neprestano istom. u ponavljanju. u sunčanom danu 

u kome je više vlage nego u kišnom. jednostavnost čuda

je u žutim lalama. u mojim patikama koje su naučile da hodaju

kao ja. u metalnom zarezaču za drvene bojice koji mi je stalno u

zadnjem desnom džepu farmerica. u nemogućnosti da o čudu

zarezača u mojim pantalonama govorim sa manje od petnaest reči

u ženi koja me je danas dugo i strpljivo gledala dok sam hodao

strpljivije nego što je to bilo moje ponavljajuće kretanje. u mojoj

radosti kada sam danas posle dvanaest dana ugledao dunav. u

zolijevoj rečenici ja sam na pravom putu kada sam na putu

vreme je ipak jednostavno prošlo. čudo je u čuđenju

u postojanju u odsustvu čuđenja

budimpešta 3.4.1994

 

 

 

879/2775

 

2799  švajcarsko slovenijo molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i 

na tvom tlu napravim deo ruže lutanja, nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2800  u svetu biti tišina i spokoj pomislim dok mirno

hodam po evropi na kojoj se skupila gomila ljudi

 

2801  mala deca ne znaju za evropu ali vole da hodaju po plavom

 

2802  ovo tako obično hodanje u tako običnoj evropi u

tako običnoj svakodnevici zaista je hodanje po oštrici brijača

 

2803  jedni kažu ruža lutanja je vrhunska postmoderna drugi tipična moderna

 

2804  this is the end beautiful friend

this is the end my only friend

 

ni di

722. hodanje

da mislim meko. da ne

brinem da se prepustim širokoj

površini postojanja. da utonem u

pouzdanu dubinu. da me uznese visina da

sačekam sve što se pojavi. da se nasmešim

svakom događaju. da podnesem ono što ne

mogu podneti. da mi od dilema ne ostanu

ni prva dva slova. čudo je u čuđenju

u postojanju u odsustvu čuđenja

hodaj kroz izgubljenost

miroslave

budimpešta 5.4.1994

 

 

 

880/2773

 

2805  moldava farelska ostrva molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da 

i na tvom tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2806  dok je malopre padala kiša jedan dečak je hodao sa mnom

 

2807  i pre nego što počne da im baca hleb golubovi počinju da doleću

 

this is the end my beautiful frined

this is the end my only friend

 

kada je odlazio dečak mi je rekao goodbye

723. hodanje

padala je kiša i bilo je hladno. juče mi je bio slobodan dan pa

sam u komarnu izašao iz mađarske da bih imao pečat za sledećih

mesec dana boravka. stopirao sam i vozio se sa jednim momkom

sa kojim sam slušao majka nojmana. sinoć je on pričao prijateljici

novinarki o mom hodanju. ona je danas otišla u ernst muzeum da

pogleda izložbu i piše o njoj. zaboravila je sinoćnu priču i iznenadila

se kada je u muzeju pročitala da hodam na trgu heroja. mislila je

da je to šala. ali je odmah došla da proveri. nije verovala da neki

mladić mislila je da sam mlad sada hoda po kiši. došla je i

videla je: čovek hoda. vratila se na kraj hodanja da 

razgovara sa mnom... padala je kišica i bilo 

je hladno. hodaj kroz izgubljenost

miroslave. dugo i neprestano

budimpešta 6.4.1994

 

 

 

881/2772

 

2808  nemačka belgija molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i na

tvom tlu napravimdeo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2809  same su mi prišle silvi (10 godina) i kristi (8 godina) i hodaju sa mnom

 

2810  ja verujem da se život i ovaj svet čuvaju sami... tako sam

počeo danas pismo federiku majoru generalnom direktoru unesco-a

 

2811  mnogo lepih misli i vreme mi je brzo proletelo. ostalo je još samo 20 minuta hodanja

 

2812  prevario sam se. još sat jedan i dvadeset minuta

 

2813  pola četiri. uvek u ovo isto vreme

 

this is the end my beautiful friend

this is the end my only friend

 

i to je hodanje

724. hodanje

malopre sam se udario

šakom po čelu od nemoći

prošla je ponoć. i neka to bude

sve. dugo i neprestano

odoh na spavanje

budimpešta 7.4.1994

 

 

i

 

 

pristajem jer ceo

je svet i inače u meni 

 

 

ruža je religija stvaralačkog

 

 

da majstorstvo detalja ne ugrozi majstorstvo celine

 

 

juče je bila kiša. prekjuče vrućina to je ruža lutanja. ne

naknadna pamet nego prethodno poverenje. a priori priča

 

 

hodaj kroz izgubljenost miroslave

 

 

i

 

 

ružo

lutanja bilo

je svemirski

svakog dana

biti

ruža lutanja

u svakom

dahu

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

16. jun 2025.

27588. dan mog života

 

 

867/2786

 

2734  rumunijo molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i na

tvom tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2735  jedna dankinja kad ugleda dansku sa oba stopala snažno i meko pritisne svoju zemlju

 

2736  u samoći ovog ponavljajućeg hodanja mislim na

svoja stopala pokušavam da ih vidim i odgonetnem im prirodu

 

2737  neke fine kosti su u stopalima. mogu se zvati lice i obrazi zemlje 

 

2738  i danas je došao onaj stari čovek da hrani golubove 

 

2739  čovek sa golubovima kruži rukom imitirajući moje hodanje i blago se smeši

 

2740  sada se sagnuo i iza ograde ubacuje hranu mačkama

 

molitva u kavezu

712. hodanje

u kavezu sam. to je dobro jer

mogu da saosećam sa životinjama

i onim velikim svetom koji ne čine ljudi nego

sve ostalo. ludi i naivni čovek bi želeo da sve zatvori

u svoje kaveze fijoke u mozgu. hej pa tako ćeš se ti naći

sam zatvoren čoveče. pre apokalipse (koja će doći samo zato

jer je već bila i koja će jednom nestati samo zato jer sve nestaje)

biće mnogo lepog posla na ovoj zemlji za čoveka. ime tog posla je

upoznati i voleti drugog. alat tog posla će biti simpatija svih stvari

doći će vreme kada će u skupštinama sedeti i životinje i biljke. doći

će vreme kada će se na izborima glasati za nekog od kandidata

ljudi životinja biljaka voda vazduha zemlje neba. doći će vreme

kada će se knjige pisati na jezicima svih bića i stvari. kada će

zajedničku pesmu pevati leptiri dečaci i prolećni potoci

hodanje to što se zove hodaj. doći će doći će

doći će amin

budimpešta 24.3.1994

 

 

 

868/2785

 

2741  švedska ukrajino molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i na

tvom tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2742  hodam u ponavljanju koje me ponavlja. znači dišem i molim se

 

2743  kiša je padala jedan sat. sada sunce blešti sa mokrog plavog tla evrope

 

kada posle dva sata

713. hodanje

gledaju ljudi kako hodam. šta oni misle

o tome teško je znati. kod nekih vidim simpatije

daju mi znake odobravanja. ohrabrenja. požele mi

sreću. kod nekih osećam podsmeh. neki se i ljute. ja

samo hodam. kao smiraj. kao mlado drveće koje pošumljuje

goleti. primetim neke ljude kada uđu u muzej dok pada kiša i

kada posle dva sata izađu primetim: ja i dalje hodam i sunce

sija. tada osetim da je moje hodanje molitva. blagi dodir po

stvarima. tiho druženje sa postojanjem. došao mi je

mladić od juče pričao sam mu da je ruža učitelj

stari čovek je i danas hranio golubove. lepa

žena je i danas izvela svog psa i pušila

doći će doći će doći će amin. od

nečega koje zovemo ništa

je sačinjen ovaj svet

budimpešta 25.3.1994

 

 

 

869/2784

 

2744  italijo molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i na tvom

tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2745  kada pomirišeš ružu njen miris te opije iščupa ti ego uči te da samo postojiš

 

2746  da svako oseti sve. da sve bude u svakome

 

2747  čuvar muzeja sa stegnutim šakama iznad glave mi čestita i daje podršku

 

2748  hvala starom čoveku koji je i danas hranio golubove i mačke

 

2749  petefi šandor aleksandar petrović veliki mađarski pesnik od oca srbina i

majke slovakinje je živa pesma dokaz da sve postaje iz duha i pesme a ne iz krvi

 

2750  otac mi je rac

majka mi je totica

a ja sam čisti mađar

 

pevao je petefi

 

konji vole da trče

714. hodanje

ceo dan je padala kišica. na kraju

sam osetio bol u kolenima. pomislio sam

kako je tek lavovima i vukovima u kavezu. ipak

je mnogo skretanja kruženja skijanja po suvom. nekoliko

ljudi me je hrabrilo. autobus 105 je stalno odlazio i dolazio

arpad koji je doveo mađare u ovu ravnicu je sedeo na konju i sa

ostalih šest plemenskih vođa elodom. ondom. kondom. tetenjijem

tasom. hubom je čuvao trg. dva vojnika neprestano čuvaju stražu

turisti se smenjuju izlaze i ulaze u autobuse. podižem i gledam

scenu sa bogovima na vrhu muzeja. bogovi ja ne volim oružje

ne volim oružje moć i tajnu. ali volim jednostavnost i lepotu

konjskih vratova. i zato ne verujem u šifre. ni u neo ni u

retro. verujem da svaki onaj ili svaka teorija koji žele da

nekoga odbace pokore bivaju prvi žrtve tih namera

verujem da konji vole da trče i laste da lete. od

nečega koje zovemo ništa je sačinjen ovaj

svet. verujem da i bogovi vole da žive

budimpešta 26.3.1994

 

 

 

870/2783

 

2751  molim te estonijo daj mi pasoš čoveka u kretanju da i na

tvom tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2752  noćas sam sanjao glas mnogo si pobeda dobio ali nikada onu pravu

 

2753  ja sam intenzivni stranac. mega stranac. stranac za svačiju upotrebu

 

2754  this is the end beautiful friend

this is the end my only friend

 

kao zahvalnost starom čoveku koji hrani

golubove prepisao sam ove stihove džima morisona 

 

u igri diše jedna duša

715. hodanje

sedim u budimpeštanskoj hali sportova

posle hodanja i slušam muziku i gledam plesove

malopre sam slušao zoltana kaloša pevao je pesmu

iz erdelja. u ogromnoj sali sve vrvi od plesača. razigrala

se muzika pa svi igraju u užarenoj radosti. vidim u toj snazi

plesa staro poreklo. onda kada se rađao kosmos. onda kada je

tek postajalo ono što je postalo. kada još nije postojalo ništa samo

jedan pokret. kretanje. samo jedan ples prapočetka. sada sam se

raširio po klupama. umoran i srećan slušam gledam i uživam

između rečenica držim otvorenu svesku na butinama. na njoj

leži otvorena penkala i čeka. ruke sam zabacio iza glave

više sam nego kod svoje kuće. verujem da i bogovi

vole da žive. više sam u tebi nego u sebi

budimpešta 27.3.1994

 

 

 

872/2781

 

2755  armenija austrija molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i na

tvom tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2756  sve više je prašine po mojoj plavoj mapi evrope

 

2757  odluka da radim ružu lutanja koju sam doneo u sekundi

10. X 1989 u razgovoru sa zoricom papadopulos u tibingenu

(bio je prisutan i žarko radaković) došla je iz mog nesvesnog

 

2758  ipak su golubovi ugledali žito koje im je pre pola sata bacio jedan siromašan čovek 

 

2759  this is the end beautiful friend

this is the end my only friend

 

i danas hvala starom čoveku

 

2760  desetogodišnji dečak je zapeo i pao na obe šake koje 

su mu proklizale po asfaltu. krv mu je zarosila dlanove ali on se brzo

podigao stavio ruke u džepove od jakne i nastavio mirno kao da se ništa nije

dogodilo. dok čekamo tramvaj vidim trag bola na njegovom licu koji on prikriva

 

2761  u tramvaju mu dam znak rukom kojim mu rekoh bravo

 

2762  izašao sam napolje on mi iza prozora tramvaja

mahne izgrebanom rukom i blago se nasmeši

 

metlanje evropom

716. hodanje

danas sam pre hodanja metlom

očistio evropu. dok sam čistio setio sam

se kako je moja majka u rana jutra čistila ulicu

ispred kuće. pogotovo s proleća. sada mi se to čini

neverovatno lepim. i druge su žene čistile ulicu. kao talasi

ostajali su tragovi po prašini. ulica kao da je očešljala svoju

kosu. tragovi ženskog čišćenja su ostali u meni pa evo ja

sada metlam po evropi. setio sam se da me je neko pitao

dok sam kao mali čistio metlom nešto po sobi da li ti znaš

da čistiš. ja nisam znao da znam ja sam samo to radio

tako nekako. više sam u tebi nego u sebi. sve je

mirisalo na početak

budimpešta 29.3.1994

 

 

 

873/2780

 

2763  irska molim ta za pasoš čoveka u kretanju da i na tvom tlu

napravim deo ruže lutanja, nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2764  celu noć sam mislio na jučerašnjeg dečaka

 

2765  stari pitomi pijanac priđe do moje jakne koja visi na ogradi. posumnjam

na njega međutim on izvadi plastičnu polulitarsku flašu sa crnim vinom i zadovoljno

je nategne. ja mirno hodam po mapi. kad se okrenem u španiji moj pijanac stavio

moju jaknu sebi pod ruku. slepila se za njega kao da je njegova. prilazim mu i dok

me još ne vidi on počinje da džepari. kažem mu ne ne on mi pitomo vraća jaknu

pogledam da li je sve u džepovima a on mi još pitomije kaže nisam ništa uzeo

 

2766  više od svega dobrota je lepa

 

2767  više od svega dobrota je mudra

 

2768  više od svega dobrota je večna

 

2769  eči viče devojčica jednog dečaka. kako sam davno

čuo ovo ime. ečika i lacika su imena mog detinjstva

 

2770  kad postajem vlasnik trga. sam trg

 

2771  i danas

 

this is the end beautiful friend

this is the end my only friend

 

2772  kao dete osećao sam se nezaštićen i bojao sam se ljudi i života ali me

je mnogo bolelo kada sam osetio dečake koji su još nezaštićeniji od mene

 

lice i noge

717. hodanje

ima neke simbolike u tome

da su mi posle svakog hodanja najviše

uprljani lice i noge. ima nekog smisla što mi

se posle svakog hodanja spava. ima u početku

svakog proleća nekog zamora. danas sam prvi dan

osetio da je došlo proleće ali ja sam ga ove godine već

doživeo u grčkoj. to je još jedna izgubljenost koja me snalazi

na ruži. čarobno je to kako ipak prođe pet sati hodanja. posle

prvog sata meni je već dosta. pa to je već pet sati ubeđuje me

moj lukavi um. ne ima još četiri sata hladnokrvno mi objašnjava

moj sat. um se gunđajući povuče i ja nastavljam kroz pustinju

ali i pustinja ima svoj kraj. ali to se ne saznaje u pustinji. ali

to se može zapamtiti posle izlaska iz pustinje. ali u pustinji

se to zaboravi. sve je mirisalo na početak. ali kroz

pustinju se i prolazi da bi se pamtilo

budimpešta 30.3.1994

 

 

i

 

 

neke fine kosti su u stopalima

mogu se zvati lice i obrazi zemlje 

 

 

ime tog posla je upoznati i voleti drugog. alat tog posla će biti simpatija svih

stvari. doći će vreme kada će u skupštinama sedeti i životinje i biljke. doći će

vreme kada će se na izborima glasati za nekog od kandidata ljudi životinja biljaka

voda vazduha zemlje neba. doći će vreme kada će se knjige pisati na jezicima 

svih bića i stvari. kada će zajedničku pesmu pevati leptiri dečaci i prolećni potoci

 

 

kada pomirišeš ružu njen miris te opije iščupa ti ego uči te da samo postojiš

 

 

desetogodišnji dečak je zapeo i pao na obe šake koje su mu

proklizale po asfaltu. krv mu je zarosila dlanove ali on se brzo podigao

stavio ruke u džepove od jakne i nastavio mirno kao da se ništa nije dogodilo

dok čekamo tramvaj vidim trag bola na njegovom licu koji on prikriva

 

u tramvaju mu dam znak rukom kojim mu rekoh bravo

 

izašao sam napolje on mi iza prozora tramvaja

mahne izgrebanom rukom i blago se nasmeši

 

 

celu noć sam mislio na jučerašnjeg dečaka

 

 

i

 

 

ružo lutanja

bilo je svetski

svakog dana biti

ruža lutanja

u svakom

koraku

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

14. jun 2025.

27586. dan mog života

 

 

858/2795

 

2703  tako jednostavno počinje vladimir solovjev razum i savest razobličavaju

naš običan smrtni život kao nedoličan i bedan i traže da se on popravi

 

2704  svi se boje vremena zapisao sam pod

brojem 2385 hodajući putem kojim i danas hodam

 

2705  tek sam danas na kraju hodanja video da pupi drveće

podigao sam glavu kao da mirišem sreću i kao ponosni lav riknuo

 

2706  život je neminovan kao pupoljak

 

hej

704. hodanje

pa šta sam ja to gledao

ovih dana kada sada već sve pupi

gledao sam ali se nije videlo. cvetanje uvek

dolazi neprimetno. moja duboka posvećenost

umetnosti je počela u zimu 1972 pre dvadeset dve

godine u mojoj dvadeset drugoj godini. proveo sam

tada februar i mart mesec na neprekidnoj straži. tada

sam zavoleo posmatranje. gledao sam kako se rađalo

proleće. kako se priroda budila. sve se to događalo pred

mojim očima a ipak nisam uspeo da ugledam kako je

olistalo drveće. evo to gledam već dvadeset dve godine

i nikada do sada nisam ugledao kako drveće ozeleni

to se zove čudo. video sam ga i danas. pupoljci su

se pretvorili u uzvik hej pa šta sam ja to gledao

pozdravljam sve one koji vole isto i ovu knjigu

i sve one koji ih ne vole. pupoljci su

cveće nevidljivog

budimpešta 15.3.1994

 

 

 

859/2794

 

2707  super je prolaziti pored ove žice kaže mi vera

 

2708  kupio nove patike i nove plave farmerice. osme patike na ruži lutanja 5.400 forinti

 

pored žičane ograde

705. hodanje

kao u decembru opet sam hodao

sa verom varadi. prepodne. prolazili smo

gradom bez razloga. kada se hoda bez razloga i

cilja tada hodanje postaje i razlog i cilj. dva tela na

suncu i vetru. dva tela koja samo postoje. da nismo

hodali ovako bez razloga nikad ne bi prošli ovuda

putem koji prolazi ispod parlamenta. i tada nikad ne

bi videli ovu ogradu od žice kojom su ograđeni delovi

parlamenta u restauraciji. nikad je ne bi videli a sada

smo i prolazili pored nje. bila je tako lepa da smo od

nje postali deca. deca koja prolaze po mestima

kojima se retko prolazi. pupoljci su cveće

nevidljivog. bila je vera u pravu super je

prolaziti pored ove žice

budimpešta 16.3.1994.

 

 

 

860/2793

 

2709  hodam da bi ti ruža bila na usnama

 

2710  sunce je i hladan vetar. prepodne je. smračilo

se baš onako kako kaže rilke pod brojem 2687

 

nošen vetrom lep snažni pljusak za violetu

706. hodanje

da. i hladan vetar. hoću reći da je padala hladna kiša po kojoj smo

iskisli laslo lantoš i ja. ne hoću da kažem da se u jednom trenutku tako

smračilo i tako uskovitlalo da nam je ostalo samo da uživamo u strašnom. da

budemo prisutni u prisutnom. da gledamo kako je lep vetar. piše mi prijateljica

tu je još samo violeta kojoj sam preko telefona pročitala jedan tvoj zapis sa

hodanja i ovde pisana reč mora da poklekne pred izgovorenom jer iako ti kažem

da je violeta za tvoje rečenice rekla kako je to lepo ti nikada nećeš znati koliko se

toplog oduševljenja čulo u njenom glasu. i onda je rekla iako sam joj pročitala

samo nekoliko rečenica kako se tu oseća prisustvo boga. njegovo pisanje

je potpuno predavanje bogu. a u tvom zapisu nije bilo ni reči o bogu

to je bio tvoj prvi susret sa violetom. bila je vera u pravu. super je

prolaziti pored ove žice. hodam za violetu i vetar

budimpešta 17.3.1994

 

 

 

861/2792

 

2711  sa nandorom sam islikao plavu mapu evrope. od sutra će mi to biti hodački dom

 

2712  sadašnja evropa je samo veliko plavo

 

plavi simulakrum

707. hodanje

dan je prošao u farbanju plave

mape evrope ispred muzeja lepih umetnosti

na centralnom trgu u budimpešti. malo po malo i

zaplavilo se plavo na asfaltu. zaplavilo se kao more

kao jedna slika plave duše. to ja kažem korak je plav. miris

je plav. to ja kažem kretanje je plavo i obično je plavo. i

saginjanje je plavo jer samo se saginjanjem može ofarbati

tlo u plavo. saginjanje je velika stvar. ko se saginje čuva

zemlju. produvao me je vetar i posle sam hodao

izlomljen i plav. ko se saginje čuva zemlju. hodam

za violetu i vetar. poplavio sam od umora

budimpešta 18.3.1994

 

 

 

862/2791

 

2713  dan sam počeo sa plavom odećom koju ću od 

sada nositi. sve na meni je plavo osim crnog prsluka

 

2714  počeo sam da hodam po plavoj mapi evrope. hodaću

svakog dana od 11 do 16 osim ponedeljka do 30. aprila. hodanje

i akcija molim pašoš čoveka u kretanju su posvećeni čarli čaplinu 

 

2715  kapljica kiše mi je pala na trepavicu

 

samo radost

708. hodanje

samo radost jer sam ponovo

video berislava valušeka iz rijeke. mladena

stilinovića. vlastu delimar. branku stipančić. darka

šimičića iz zagreba. da je bila u blizina reka ili more

skočio bih u reku ili more od radosti. skočio bih u vodu i

posle trenutka kada je laci felugoši od svih evropskih država

izvukao bosnu i hercegovinu da je zamolim da mi da pašoš

čoveka u kretanju da i na njenom tlu napravim deo ruže lutanja

nevidljive plave ruže po tlu evrope. skočio bih u vodu da se

rashladim posle sumanutog trčanja kojim sam maloprе bežao

pred čoporom pretećih mladića koji su mi prišli i počeli da me

okružuju u ulici podmaniczky. ovo trčanje od koga sada

osećam bol u glavi je vrh poniženja koje sam danas

osetio. poplavio sam od umora. radost je pak

jača od poniženja

budimpešta 19.3.1994

 

 

 

863/2790

 

2716  monako molim te daj mi pašoš čoveka u kretanju da i na

tvom tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2717  sivi kišni dan. sâm sam sa muzikom decom i golubovima 

 

2718  bole me jaja od samoće

 

2719  kao što sam i mislio evropa je i zatvor

 

2720  pre jednog sata sam osetio da moje hodanje po plavoj mapi

evrope ne da nije krik nego nije ni šapat. ali sada osećam kako je

moja izgubljenost i nemoć baš to taj plavi nevini krik

 

spasonosni vetar

709. hodanje

drugi dan hodanja po plavoj mapi

evrope. počinjem sam sa umorom koji ne

znam zašto zovem basnoslovni. vreme nikako

da prođe. tabanam baš onako kako mi je danas u

pismu žarko radaković citirao nekog (herzoga. handkea)

na pojedinim delovima puta behu odroni sitnog kamenja koje

se ukazivalo krupno i oštro. i sami koraci preko tih ogromnih

malenih stvari behu krupni snažni i postojani. danas sam

zamolio monako da mi da pašoš čoveka u kretanju. koliko je

više kilometara iza mene toliko više sve postaje ličnost u

mom osećanju sveta. tako je i država ličnost kojoj se

lično i direktno obraćam. pred kraj hodanja želim

da padnem od umora i neke teške žeđi. iscrpio

me ovaj vrtlog hodanja. radost je ipak

jača od poniženja. baš tako

vrtlog hodanja

budimpešta 20.3.1994

 

 

 

865/2788

 

2721  bugarsko hrvatsko molim te daj mi pašoš čoveka u kretanju da i

na tvom tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2722  grupa mladih italijanki jedna uz drugu hodaju za mnom

 

2723  judit kemenczky mi je poklonila mandalu ptica

 

2724  udara odole neprestano ovo parče asfalta

 

za razliku od varšavske

710. hodanje

budimpeštanska plava mapa evrope je

mnogo manja. tim je teže. zaista se povremeno

osećam kao u kavezu. brat svim životinjama koje su

zatvorene. bio sam radostan zbog tog poistovećenja. kao

što čovek lako uhvati životinje svojom lukavošću isto tako

je on sam lako uhvaćen u svojoj oholosti. sada kao naivna

životinja uhvaćena i zatvorena u kavezu osećam životinjsku

nevinost koju je čovek izgubio. i zato je za čoveka važno da se

poistovećuje da bi ponovo osetio istovetnost srodnost i čežnju za

celinom. jer ništa nije manje i nežnije nego celina i nedokučiva

sveukupnost. budimpeštanska mapa je na samom trgu

 (hosok tere) u srcu smoga i buke. varšavska je bila u

parku ujazdovski. tim pre sam sada spasonosno

drvo koje hoda. baš tako vrtlog hodanja. hrast

i vuk u tišini miroslavljevog plavog krika

budimpešta 22.3.1994

 

 

 

866/2787

 

2725  grčka molim te daj mi pasoš čoveka u kretanju da i na tvom

tlu napravim deo ruže lutanja nevidljive plave ruže na tlu evrope

 

2726  kišica je. nahlađen sam. treba odraditi

svoje osećam se kao da ulazim u prostor molitve

 

2727  hodam i čekam da prolista lišće

 

2728  prekjuče je počelo treće proleće ruže lutanja

 

2729  ovom knjigom bodrim sebe da izdržim da se promenim

da budem budan. da uživam u muzici koja se čuje u tvome uhu

 

2730  volim kad neki šofer iz autobusa 105 kome je početna stanica pored

plave mape izađe iz autobusa da pročita informaciju i vidi šta se događa

 

2731  usvojiti kavez

 

2732  piše u mađarskom vesniku (magyar hirlap) osamdesetogodišnji

faludi đerđ da je za svoga dugog života primetio da su do korejskog rata

u ovom veku mladi ljudi odlazili u ratove a od vijetnamskog rata do danas

sve je više dezertera. i on kao stari čovek tvrdi da je to jedan proces

 

2733  pristati biti ruža

 

pogotovo trenutak

711. hodanje

čudno je to hodanje. pogotovo

trenutak kada dolazim do ivice evrope

pa zastajem kao pred zidom i okrećem se

nazad i posle dvadeset koraka opet i opet. i opet

do poništenja. osećam se kao smireni lav u kavezu

o čijoj tuzi ne zna niko ništa. jer pustinje je sve manje i

gustih šuma. pretvorili su se u trgove i pijace. ivica plave

evrope posle koje je sivi asfalt. jedna žena me je zamolila

da hoda sa mnom. dve devojke su dugo stajale i gledale

kako hodam i u odlasku su se okretale okretale i okretale

svi se raduju kad prepoznaju da je plavo na asfaltu evropa

i onda trče do svoje zemlje i skaču vičući ovde je moja

kuća. hrast i vuk u tišini miroslavljevog plavog

krika. hodanje to što se zove hodaj

budimpešta 23.3.1994

 

 

i

 

 

pupoljci su

cveće nevidljivog

 

 

tim pre sam sada spasonosno drvo koje hoda. baš tako

vrtlog hodanja. hrast i vuk u tišini miroslavljevog plavog krika

 

 

osećam se kao smireni lav u kavezu o čijoj tuzi ne zna niko ništa. jer

pustinje je sve manje i gustih šuma. pretvorili su se u trgove i pijace

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

si grumen

muzike

boga

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

si pazuho

hlebu

i

knjizi

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

si obraz

tabana

i

taban

lica

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

nikad nećeš

odustati ni od

čega što te je

pevalo stvaralo

hodalo i život

ti davalo i

daje

 

 

i

 

 

ružo lutanja

ti si večni izvor

hrabrosti i za one

koji nisu hrabri a

pogotovo za one 

najhrabrije tu

ludu decu

boga

nam

jedinog

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si svima

na izvoli

me

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

si svakom

na jebi

me

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

13. jun 2025.

27585. dan mog života

 

 

846/2807

 

2666  odmaram reči

 

2667  pevanje

pevanje je sestra hodanju

i disanju. volim sve što postoji i volim

reč postojanje. sinonim za postojanje je pevanje

jer šta su one današnje ruže nego pevanje. jutarnje

rumenilo je pre svega pevanje. kada sam bio mali majka

je želela da budem harmonikaš ali ja nisam imao dovoljno

sluha i od stida nisam smeo ni da pevam. kada bih kao dečak

u školi pevao crveneo bih se jer sam mislio da mi se svi smeju

nikada nisam znao da pevam i zato sam otkrio pevanje. jer ne

mogu biti ako nisam pevač. kada prolazim pored zelene trske

čiji šum u lelujanju osećam u majskom predvečerju ja znam

da sam u pevanju. kada mi poljska staza utabana kroz travu

i u daljini pokazuje svoje izduženo neprestajuće telo ja

znam da je ona samo pevanje. ili onaj soko juče izleteo

iz trave zašto je poleteo ako ne da bi zapevao. da u

hodu ne osetim kako mi koraci pevaju

ja ne bih mogao ni hodati

(iz rečnika hodanja)

 

(nemam naslov)

694. hodanje

hodao sam olgicom raković

pričali smo o ludiranjima i kreveljenjima

most sam prešao sam. posle sam prešao i

drugi most. pred palatom albanija su mi pale

naočare i slomile se. sa narcisom sam hodao

kroz noć. neka odsutstvo reči svedoči o mom

položaju. jer svako u svom telu može

doprineti iskupljenju svetskog tela

put u telu

beograd 3.3.1994

 

 

 

847/2806

 

2668  (mislim katastrofu ali napišem): ići dalje. dalje u život i dalje u umetnost

 

2669  hvala vam koraci

 

2670  izložen do spasa

 

2671  sve rečenice pod prethodnim brojevima čine ovu rečenicu

 

2672  svaki korak mi je stav. stanovište. iskaz

 

2673  hodam iz prostora u vreme iz vremena u prostor

 

2674  m je znak disanja. i je znak hodanja. disanje i hodanje čine mi. zajedništvo

 

2675  gunđanje je znak sopstvene neispravnosti

 

2676  osećam mržnju ljudi koji osećaju reč prema ljudima koji osećaju

sliku. osećam mržnju ljudi koji osećaju sliku prema ljudima koji osećaju reč

 

svedočanstvo o iscrpljenosti

695. hodanje

na pola hodanja sam bio na predavanju radmila

stojanovića o sanskritu. istina je jednostavna

put u telu. telo u svedočenju

beograd 4.3.1994

 

 

 

848/2805

 

2677  kroz prozor vidim gde pust pada sneg i ono devojče vidim za koje mi je stalo da je

gledam što duže dok gust pada sneg... čitam pesmu aleksandra ristovića. čitam je u hodu

34 dana posle njegovog odlaska. sve to zapisujem u predvečerju na brankovom mostu

 

2678  što tvrđi kurac to mekša kičma rekla mi je prijateljica. dokazano potvrdila je

 

svedočanstvo o iscrpljenost II

696. hodanje

telo u svedočenju. svedočenje je putovanje kroz telo

beograd 5.3.1994

 

 

 

850/2803

 

2679  život je dašak. prođe u trenu. osetiš ga u večnosti

 

2680  ona braon bakrena čista boja dunava. svetlost ponedeljka

 

2681  plavo nebo ljubi. odmara svet

 

2682  hodam za poeziju za kojom ti hodaš

 

2683  ponovo osećam zemlju kao svoju kožu

 

2684  posle tri sata opet prelazim most. uzvodno i dunav i fruška gora se plave. poda

mnom široka reka koja se kao ogledalo kreće. vetar mi hladi telo. osetim postojanje je put

 

2685  voleo bih da vidim filmove ejbel ferare i

filmove sa harvi kajtelom. (to bi bilo važno za mene)

 

2686  dva sata je posle ponoći. vraćam se na spavanje. kroz vrbe čujem

glasove. sada vidim kroz drveće neko je na obali zapalio vatru i uživa

 

da. duška. dah

697. hodanje

dan mi je počeo sa dunavom

peskovitom obalom na štrandu

njegovom širinom koja me je kao i

uvek činila srećnim. kao da sam bio dete

vetra koji je duvao nad njegovom vodom meni po

slepoočnicama. posle tri i po godine sam video dušku

đorđević. spuštali smo se sa televizije i pričali o prvom delu

knjige koju pišem. pročitala sam je u jednom dahu rekla mi je

bio sam sretan zbog toga jer korak je udah jer korak je izdah a

hodanje je dah sa postojanjem. to postojanje udiše miris ruže

zadnjih 300 metara smo trčali da bi duška uhvatila autobus za

zrenjanin. ja sam se ponovo vraćao dunavu. sada je vetar bio

hladniji a svetlost je za nijansu svetlosti bila tamnija. o tom

svetlosnom mostu koji se svaki dan gradi pred mojim

očima pričao sam oko ponoći na radiju. svedočenje

je putovanje kroz telo. svetli se svet to je

ruža svetlosti

novi sad 7.3.1994

 

 

 

851/2802

 

2687  jer šta je lepota ako ne sam početak strašnoga kaže mi ujutru rilke

 

hodanje koje peva

698. hodanje

s kraja na kraj grada. tako je

sada mali taj grad. jer gdegod da

krenem sa mnom hoda i miris ruže. dok

prelazim raskrsnicu kod banovine prelazim je

kao kroz sobu kuće koju nemam. sve je tako blizu i

telep i detelinara i limani i klisa i varšava i visla i margit

most i muzika. sa nenom sam hodao sporo po sećanjima

i novom naselju. prelazili smo prugu gledali u voz. svetli

se svet to je ruža svetlosti. rekao sam joj moja koža

je kao zemlja po kojoj hodam

novi sad 8.3.1994

 

 

 

852/2801

 

2688  hvala dobroti koja živi u meni

 

odgovor na jedno pismo prijateljici

699. hodanje

ima dosta stvari koje mogu biti bolje. ja znam da ti

nemaš vremena da si premoren ali tekstovi tvoje knjige sa

ruže su ono što ostaje i ljudi ne haju ako ti kažeš nisam mogao

imao sam toliko toga da uradim razumeš pišeš mi i nastavljaš nije

mi se dopalo. posle sam danima mislila zašto i da li da ti to kažem i

evo sada ti to kažem jer čini mi se znam: stalno je isto nema iznenađenja

mnoge stvari ti možeš bolje. nije dovoljno očišćen i poboljšan tekst. i tako

dalje... pisala si mi u pismu koje sam dobio danas. prvo me je pogodilo to što

si mi napisala. sada uživam u tome jer ja verujem tim knjigama. jednostavno

ove se knjige pišu same. to je najvažnije. već će one znati da žive sa svojim

manama. pa uostalom te mane su njihova lepota. svet iznenađenja i katarze

mene ne zanima. ja volim neprestanu promenu i ponavljanje. kao listanje

lišća. ja volim živi tekst koji miriše na znoj moga hodanja. na prašinu

sa puteva. ja volim iscrpljenost koja peva. ja volim dah. predavanje. i

veru u reči. sve reči i one prljave i one umorne. ja volim svu nemoć

i sve zapisano. ja volim tvoje pismo u mojoj knjizi. tvoj miroslav

rekao sam joj moja koža je kao zemlja po kojoj hodam. javi se

novi sad 9.3.1994

 

 

 

 853/2800

 

2689  mir po poljima. tišina u koracima koje čujem

 

2690  da li ću danas stići u budimpeštu

 

2691  hodam po asfaltu. senka mi se pružila preda mnom

 

2692  prekrstim šake na grudi tako olakšam težinu ranca i gledam pravo duž žute linije puta

 

2693  neispavan sam. neispavanost je najgora. kao da hiljadu lavova spava u meni

 

pamtim tišinu po poljima

700. hodanje

ponovo u mađarskoj. sa ove strane

granice svi govore srpski a sa ove svi mađarski

između prolazim ja sa svojim telom. granice je najbolje

prelaziti pešice. tada granice nestaju kao kad preko potoka

u lakom skoku preleće mlada srna i još pri tome maše ušima

nije život toliko ozbiljna stvar da u njemu srne ne bi mahale

ušima. preživeo sam umor od neispavanosti i teškog ranca jer

se na dnu hodačkog lonca pojavila spasonosna ravnodušnost

bila je slična tišini po poljima. polja su u sebi začela sa svim

semenjem pa sad zajedno čekaju proleće. da riknu i

ozelene u lepoti rađanja. da riknu sa strašću za

ponavljanjem. javi se. svakog proleća

budi se proleće

novi sad - budimpešta 10.3.1994

 

 

 

854/2799

 

2694  umro bih od svetskog bola da u 21 nisam krenuo na put

 

2695  volim da hodam po utabanoj zemlji

 

umivam lice suncu

701. hodanje

prolećni dani a priroda još spava

bilo joj je hladno pa sada čeka da ozeleni i

prošara uspavane predele. ja sam se odmarao

sporo hodao. nekako nisam bio tu samo je dan prošao

kroz mene. mislio sam o svojoj situaciji. ja sam voda koja nestaje

napajajući suvu zemlju. ja sam voda koja isparava osvežavajući suvi

vazduh. moje korito presušuje. hodam i čekam kišu spasa. učim se da

čekam i da ne očekujem i da u takvom stanju ne prestajem. i dalje ronim

za biserima duboko u običnosti svakodnevice. ne prestajem da u zemlji

hranim bilje i natapam semenje. u vazduhu se družim sa vetrovima

i suncu umivam lice. nedostaje tako malo a treba podneti tako

mnogo. svakog proleća budi se proleće. kada se

sunce umiva pada topla sejuća kiša

budimpešta 11.3.1994

 

 

 

855/2798

 

2696  najsrećniji sam kada samo postojim

 

2697  opet subota. pola pet je sunce je još visoko. na mostu sam. mladi ljudi

uživaju u mladosti voze bicikle i ližu sladoled. grle se i ljube. žive herojski

 

i na kraju u subotu uveče sam dobio

pismo od sandre dučić iz montreala

702. hodanje

ima neke sreće u suboti. sutra je nedelja. sutra ću se

samo odmarati. nisam to radio već tri meseca. ponekad se

osećam kao kamen koji se neprestano kotrlja. štaviše kotrlja

se u visinu. pretvara se u kamenje a kamenje u pesak. posle taj

pesak nosi vetar. ja sam i subotnji pesak i subotnji vetar i sama

kotrljajuća subota. pa ja sam posle 14.320 kilometara dohodao u

ovu subotu. obilazio njene ulice u budimpešti. mogu reći dohodao

sam u samo sedamstodrugo hodanje. kupio sam dve plave majice

u sledeću subotu skinuću moju crnu odeću i obući ću plavu. nosiću

samo plavo kao što sam desetak godina nosio samo crno. kupio

sam i drvene olovke za trave evrope koje svaki dan crtam u

hodu. kada se sunce umiva pada topla sejuća kiša

subota mi dođe kao neki duboki jutarnji san

budimpešta 12.3.1994

 

 

857/2796

 

2698  u srcu te čuvam u molitvi prvog pominjem piše mi prijateljica

 

2699  duva jak vetar ali je toplo pa prija

 

2700  praznik je. ustajte mađari na noge vikalo se ovde pre 146 godina

 

2701  sada sam osetio šta to znači spustiti um u srce

 

2702  sve što bi bilo više od usklika za lepotu ovog predvečerja bilo bi nepotrebno i ružno

 

pogotovo ove druge

703. hodanje

prošlo je brzo iako sam hodao sporo

dva sata sam korigovao ovu knjigu prvi put

sve je to isto kao i u prethodne dve knjige. i to me

je obradovalo. štaviše uzbudilo. bilo je kao more kao

isti miris ruže. pa svet i jeste sve a sve i jeste isto. ja sam

pesnik istog. ja sam romanopisac koji piše iste romane o

istom. ja vodim dnevnik u kome uvek pišem o istom. ja hodam

ovaj mistički zapis kao i sve ostale koje sam hodao. sve je to

isto kao i prvog dana. kako bi se inače videle sve razlike

ako ne postoji isto. subota mi dođe kao neki duboki

jutarnji san. pozdravljam sve one koji vole isto i

ovu knjigu i sve one koji ih ne vole

budimpešta 14.3.1994

 

 

i

 

 

ići dalje

dalje u život i

dalje u umetnost

 

 

hodam iz prostora u vreme iz vremena u prostor

 

 

ja verujem tim knjigama. jednostavno ove se knjige pišu same. to je najvažnije. već

će one znati da žive sa svojim manama. pa uostalom te mane su njihova lepota. svet

iznenađenja i katarze mene ne zanima. ja volim neprestanu promenu i ponavljanje... 

ja volim živi tekst koji miriše na znoj moga hodanja. na prašinu... ja volim iscrpljenost

koja peva. ja volim dah. predavanje. i veru u reči. sve reči i one prljave i one umorne

ja volim svu nemoć i sve zapisano. ja volim tvoje pismo u mojoj knjizi

 

 

umro bih od svetskog bola da u 21 nisam krenuo na put

 

 

nedostaje tako malo a treba podneti tako mnogo

 

 

najsrećniji sam kada samo postojim

 

 

 ja sam pesnik istog... ja hodam ovaj mistički zapis kao i sve ostale koje sam hodao

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si pionir

nemogućeg

odsustvo

koristi

i

jebena

vera

u

pesmu

ljubav

boga

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

12. jun 2025.

27584. dan mog života

 

 

836/2817

 

2624  umetnost je kvasac životu. hleb u hlebu

 

2625  umetnost se sama promoviše

 

2626  emocije su zakopano blago jer su emocije uvek

nove i ne mogu da se prepoznaju prošlim emocijama

 

svi i sve

685. hodanje

sedim već deset minuta

nad praznom stranicom sveske i

ne mogu ništa da zapišem. tako je i sa

hodanjem. kako i danas ishodati novih 20

kilometara. kako nastaviti. sve je isto kao i svaka

rečenica. posle rečenice sledi sledeća. i posle sledeće

sledeća. i to je cela tajna. priča se tako ispriča sama. hodanje

se tako dogodi svakim korakom. kao priča svakom rečenicom

svaki korak je ličnost. kao i svaka rečenica. svaki korak je junak

hodanja kao što je i svaka rečenica junak priče. oni su graditelji

ruže i otuda strpljenje i poverenje. prapoverenjem u prabiljku

poverenje u strpljivu i nezanimljivu zemlju koja rađa. poverenje

u odsustvu događaja. poverenje priče u odsustvo priče. vera u

prisustvo svega u svemu. danas sam u hodu mislio o reči sve

svi i sve. dve male reči u kojima stane sve što postoji. om i

amin. sve kao i ovaj dan u kome sam hodao. stvaralaštvo

dolazi ni iz čega i nema mu kraja nadam se da se

slažete dragi vaso i dragi gete. promena

je ponavljanje

budimpešta 21.2.1994

 

 

 

837/2816

 

2627  niko baš niko nije došao

 

2628  kad kažem telo da li ti čuješ duša

 

2629  jer bolja je ljaga poraza nego zaborav osrednjošću

 

2630  samo da mi se rane ne pretvore u gorčinu. jer rana i

poraz mogu da se pretvore u radost i zdravlje ispravnog puta 

 

2631  gledam njene oči i njen vrat (devojci koja radi

u galeriji 56 falk miksa u. 7). svrati pogledaj je i uživaj

 

niko nije došao i u odsustvu je došlo sve

686. hodanje

niko nije došao a umetnost je uživanje. meki predeli razumevanja

svetlost susreta. crne oči koje se zovu dubina i koje govore dođi. posle

tih očiju otišao sam u podrum sa balintom i peterom herendijem. pili smo

špricer. soda odmah udara u glavu. podrumi su gnezda muške erotike i

budućeg fašizma. mislio sam kako bi me spasla tvoja pička (posvećeno

velikim pesnicima). mislio sam o rumunskim ciganima i rumunskom pivu

pod brojem 1042. voleo bih da napišem jednu dramu u kojoj pet parova

podnapiti razgovaraju u vinskom podrumu. dvojica o ratu. druga dvojica 

o seksu. treća dvojica o novcu. četvrta o deci. peta dvojica o politici

polako se njihov razgovor pretvara u buku. buka u muziku a

muzika u brujanje. to bi bilo sve. sa tri ugriza masnog

hleba krupni pijan čovek osvedočava postojanje

promena je ponavljanje. ponavljanje je

promena

budimpešta 22.2.1994

 

 

 

838/2815

 

2632  običnost hodanja je uslov za čudo običnosti

 

2633  ja jesam prošlost. velika prošlost od milion godina ali moj sledeći

korak je u budućnosti. maloj budućnosti. sledećoj nepoznatoj sekundi

 

2634  (insistiram insistiram) pička je lepota

 

2635  lepota je odiseja

 

2636  kad kažem da je cela mađarska moja njeni žuti tramvaji njeno

vino sa peskovitih ravnica njene pûste kažem jer ljubav je celina 

 

2637  jer rekli smo balint i ja naše pijanstvo je kosmičko

 

2638  zadrhtati u šali (posvećeno uplašenima)

 

2639  reci ja i idi u svet

 

2640  sinoć sam pijan hodao budimpeštanskim ulicama misleći na vasu

pavkovića setivši se opomene dragane erdevički da posle mamurluka nečitko pišem

 

2641  u svakom jeziku postoji prajezik njemu hodam u zagrljaj

 

2642  beli se snežno polje ali beli se i nebo. po

ivici puta vrane traže hranu. prošao sam kečkemet

 

2643  u ovoj belini se možeš udaviti kao u svetu lepote koji ne poznaje formu

 

 

 

priča je ličnost

687. hodanje

pitao si me šta je ličnost

kažem ti ličnost je priča. u mom

slučaju je to priča koja hoda. hodačka

priča. današnja od budimpešte do novog sada

iz toplijeg ka hladnom. ka snegu i snežnim poljima

hodao sam kroz nekoliko sela i gledao život u selima

svako selo je centar sveta. a svaka kapija u selu je

namigivanje tom svetu. video sam crkve i kioske sa

pivom. seljake u kožusima. očišćeni sneg ispred kuća

i zavejana polja. samo se u ravnici snežna belina

pretvara u nepreglednost a nepreglednost u

nepostojanje. ili bolje rečeno u postojanje

tišine i ničega. ponavljanje je promena

hladnoća dolazi od snega

budimpešta - novi sad 23.2.1994

 

 

 

839/2814

 

2644  kome ću i kada pričati šta sam osećao jednog

utorka (22.02.1994.) u ulici amerika u budimpešti

 

2645  u novom sadu prepoznajem prolaznike. svi su

isti ali i svi ostareli kao i ovaj gospodin koji to konstatuje

 

2646  juče dok sam gledao snežna polja osetio sam kako

je smisao življenja u nemogućnosti da se razume smisao života

osećanje je bilo duboko i prolazilo je kroz moju krv. ali otkuda u meni krvi

 

2647  nosim stanislava drču u njegovom sedmom mesecu na leđima

ovo hodanje možeš računati za duplo rekao mi je njegov otac čeda

 

2648  gledam u sunce pa mi smeta kaže jedan penzioner

tebi je svaka dlaka prepreka odgovori mu drugi

 

2649  ruža se bokori u vatri krvi

 

ojužilo je

688. hodanje

rekao je slobodan dok

smo hodali. sneg se topi i asfalt

suši miriše na proleće i detinjstvo

na sećanja na umrle prijatelje. život je

kao granje. širi se u visinu i raste u širinu

komedijaš. svaka mu je grana sama i svaka

pripada drvetu. o drvo. o prerastanja li čista

rekao je baš rilke. hladnoća dolazi

od snega. da ne dužim

novi sad 24.2.1994

 

 

 

840/2813

 

2650  najbolje je uvek pozivati se na sebe. i to je

najispravnije kaže mi slobodan tišma u ranom jutru

 

2651  kupus pokriven snegom. đubre pokriveno najlonom. sa krovova curi topi se sneg

 

2652  na jednoj polovini humke sneg se otopio. zemlja je vlažna spremna za proleće

 

2653  stranac putnik gost i prosjak su otelovljena božanstva kaže mi zoja karanović

dok hodamo pored đačkog. i zbog toga je gostoprimstvo obaveza kaže mi u predvečerju

 

2654  pun mesec i graktanje ptica koje ne vidim u plavoj noći

 

ružo oh čisto protivurečje

689. hodanje

hodao sam prema groblju sa kišicom. sa

groblja sam se vraćao oznojen od sunca. slučajno

sam sreo radu čupić baš pre nego što sam završio čitanje

simon vejl. vujicu i sinišu sam našao u klubu književnika

trčali smo da uhvatimo autobus za novo naselje. izmoren 

sa 24 kilometra u nogama i mnogim sećanjima vraćao 

sam se u novi krevet kod slobodana tišme. u krevetu 

sam čitao slobodanove dnevnike: posle podne sam

malo skoknuo do šume. kada sam silazio osetio

sam neki miris. neverovatno blag. došao sam 

do drveta i zagrlio ga. malo sam pevao...

da ne dužim. sve su to bili

susreti u ruži

novi sad 25.2.1994

 

 

 

841/2812

 

2655  pijan sam. subotnja noć. proleće je tu i objašnjava mi da je sve tu

 

2656  uz pijanstvo ide reč poginuti

 

2657  ovih dana mnogo emocija sa ljudima koje nisam video

mnogo godina. kao staro vino kao jesenje jabuke u proleće

 

2658  kod svih prijatelja vidim džojsove dablince

 

2659  i dok je slušao kako tiho kroz vaseljenu

pada sneg... vraća se miroslav spavanju 

 

26. februar 1994. 841/2812 novi sad

690. hodanje

mnogo emocija u ovom danu. video sam posle 25 godina

samardžiju centarhalfa juniorskog tima vojvodine sa kojim

sam dve godine igrao fudbal. kod kopicla sećanje na moje prvo

sporo hodanje u njegovom stanu u staroj jevrejskoj ulici koja je

srušena glupošću gradskih moćnika. i na kraju moj drug džo bak

kada sam u avgustu 1973 izašao iz zatvora on jednoipogodišnje

dete sin mog školskog druga bore mohera me je spasao jer sam

ga voleo i jer je on voleo mene. mnogo vremena sam proveo sa

njim. danas sam osetio da je naša ljubav još živa. njemu je sada

22 godine svira trombon i želi da otputuje u grčku. branka

kovačevića nisam našao kod kuće a sa višnjom sаm

prošao starom ulicom save vukovića. višnji se

svidela rečenica pod brojem 2660. sve su to

bili susreti u ruži. mora biti da je to

ljubav ta tišina vaseljenska

novi sad 26.2.1994

 

 

 

843/2810

 

2660  umetnost je snaga. politika je moć. živo je snaga. mrtvo je moć

 

2661  dok smo hodali po sobi paје vinogradara rekao mi je laslo blašković

u svetlucavom granju lipa mre bolešljivi poklik hajke... javi mi se kad se vratiš

 

prvo znojenje u ovoj godini

691. hodanje

krenuo sam iz lepog jutra u radinom dvorištu

ispratilo me je njen pas. u gradskom supu su mi

dali novi pasoš. u maticu srpsku sam odneo juditi šalgo

naslove pesama koje sam godinama skupljao da bih napisao

knjigu pesme po naslovima mojih prijatelja. nisam je napisao pa

ih sada sve poklanjam juditi da od njih napravi jednu priču jer ih

je napisala već nekoliko sa naslovima koje su joj davali drugi. sa

branetom sam u hodu gledao njegove tekstove za novu ploču

obojenog programa. bio je topao dan. popio sam tri čaše boze

i podsetio se svih vrućina po kojima sam odvaljivao napor

za iskonski hleb. pročitao sam danas kako je simon vejl

čeznula da luta i bude siromah. mora biti da je to

ljubav ta tišina vaseljenska. volim

sunce i siromahe

novi sad 28.2.1994

 

 

 

844/2809

 

2662  dan je počeo telefonskim pozivom. čuo sam joj glas. njoj

koju sam voleo pre dvadesetipet godina i koju od onda nisam video

 

2663  pre polaska slušam bahovu pasiju po mateju. joj kako je to lepo

 

2664  pred predvečerje sam na putu za beograd. sve je suvo

i sivo. suve trske i suva topola. prolećno buđenje još spava

 

žabu nije pregazio autobus

692. hodanje

dan je cvetao lepotom. topli vazduh je budio

sve u meni. prelazio sam preko travnjaka kroz

razvaljeno katoličko groblje. video sam se sa njom koju

sam voleo pre dvadesetipet godina. prepoznao sam zvuk

cipele koju bi ponekad povlačila po tlu baš kao i nekada

kasnije na novom beogradu gledam žabu na putu koju ne

spašavam da joj ne bih pokvario sudbinu. i sada sa velikim

uzbuđenjem gledam autobus koji joj prilazi. skočio sam

u vis od sreće. volim sunce i siromahe. autobus

nije pregazio žabu

novi sad - beograd 1.3.1994

 

 

 

845/2808

 

2665  mršava kajina leđa. poljupac. brzi rastanak. još jedno ćao dok se saginjala

ka šporetu da bi sakrila suze. mir.  zapisao sam pre dve godine zadnji rastanak sa kajom

 

bolela me je glava. odmarala se moja sveska

693. hodanje

kalemegdan. sava se uliva u dunav. ali se rukavac dunava prethodno

uliva u savu. gledali smo obe vode srđan valjarević i ja. svetliju savu i

tamniji dunav. posle smo tražili poslastičarnicu sa baklavama i kafom. srđan

je sreo caneta iz partibrejkersa ja višnju postić. razišli smo se na bulevaru koji

se i u ovim teškim vremenima dokazao. živ je i prepun ljudi. prepun nade i

inostranstva. bolela me je glava. svratio sam kod milene da spavam. glava

me nije prestala ni dok sam hodao kroz noć praznim beogradskim ulicama

bol u glavi nije prestajao i nastavljao se kao što sam i ja nastavljao

hodanje. na mostu me bol uminuo. autobus nije pregazio žabu

jer svako u svom telu može doprineti iskupljenju

svetskog tela

beograd 2.3.1994

 

 

i

 

 

danas sam u hodu

mislio o reči sve. svi i sve

dve male reči u kojima

stane sve što postoji

 

 

običnost hodanja je uslov za čudo običnosti

 

 

ja jesam prošlost. velika prošlost od milion godina ali moj sledeći

korak je u budućnosti. maloj budućnosti. sledećoj nepoznatoj sekundi

 

 

u svakom jeziku postoji prajezik njemu hodam u zagrljaj

 

 

život je kao granje. širi se u visinu i raste u širinu

komedijaš. svaka mu je grana sama i svaka pripada drvetu

 

 

i

 

 

ružo

lutanja i

onda ko i sada

sve tvoje muke i

tvoja kukanja su

bili samo slava

još nestvorenoj

lepoti i dobroti

ruže

lutanja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima