AUTOBOGOGRAFIJA

21. januar 2024.

27442. dan mog života

 

 

ti i ja

krenimo

u

ne, ne

verujem

da se ova

rečenica

ne čuje

 

 

19 11 1972

nasmešeno strpljivi je

danas pričao o srpskoj crnji

o smrdljivom kanalu izvan sela

gde je lovio žabe kao malo dete

(nasmešeno strpljivi ima šezdeset

godina. ovde je zbog krađe nafte). posle

njegove priče ja sam celo popodne i lutao

po banatskim pustarama. osetio sam miris

osušenih trava i miris prljavog kanala. zatvor

je kao taj prljavi kanal. neki dečaci pecaju

ribu u njemu. čuvar nam kaže pobedili

smo grke sa jedan nula. ovde će mi

istruliti kosti. kaže danas manjkavi

gol je dao kule aćimović sa

trideset metara

kaže čuvar

 

 

20 11 1972

kada budem hteo

da kažem bilo šta što

me boli samo ću reći

crvene krave vole

ljubičasto nebo

 

 

21 11 1972

još kupusa i još

kupusa i još kupusa

skoro da bih mogao da

kažem kupus je kupus je kupus

računajući po kupusu ili se ovde jede

samo kupus ili ovde ima mnogo zatvorenih

proveriću na licu mesta. pušim naslonjen

na zid. radujem se što se radujem

dok pušim stojeći naslonjen

na zid

____

 

kriv sam bio i ostao

ali ja sam mnogo više kriv

nego što sam bio osuđen. zato

i pišem. da bih vrištao. da bih jednog

dana vrištao. dotle ja bih da pevam. jer ako

ne zbog muzike zbog čega sam bio u zatvoru

a bio sam. zbog muzike. muzika je vreme a šta

je vreme nego zatvor. u mome slučaju reč je o

nekim kraćim muzičkim formama. nekom 

interludiju možda. sa klarinetom violama 

i timpanima možda. ili nekom bluzu

bez instrumenata samo

pevanom

_____

 

 

22 11 1972

iz karantina otišli

šetać korzoa i baš

me briga ćale će. na

momenat me obuzima

jaka sreća. jedna karika

zatvorskih lanaca je od

rovitog pečenog jajeta

ostale karike mogu sebi

same staviti prst

odnazad. lično

same sebi

_____

 

zatvor je

pogodno mesto za

članove političkih organizacija

zajedno su. osećaju se kao kod

svoje kuće. gotovo kao na studijama

svoju krivicu pravdaju svojim idejama

i žrtvama. krivicu ne osećaju a

ona je najteži deo

kazne

_____

 

 

četvrtak posle srede

gledam nebo kroz prozor

sa rešetkama. na nebu se

prikazuju dobri filmovi. uglavnom

melodrame. dobar repertoar. i

uopšte u zatvoru sam

 

 

petak i posle srede i posle četvrtka

boli me koleno. ipak je dostojanstvenije

sedeti u zatvoru nego juriti za fudbalom. ali,

igranje fudbala je lepše od sedenja u zatvoru

a pogotovo miris pokošenog zelenog terena a

pogotovo čisti dresovi i izglancane kopačke. pa

dugački pasovi kao na dlanu. pa štopovanje

i slobodni udarci. pa tuširanje posle

utakmice. i limunada. i velike

količine limunade. i velike

količine mladosti

_____

 

tri dana

pre odlaska u

zatvor na tvrdom fudbalskom

igralištu fk fruškogorac pukao mi

je meniskus. bez treninga koleno nije

izdržalo slalom i meniskus je otišao

sutradan je noga natekla i jako bolela

uveče je došao mirković da je pogleda

jako je savio koleno i ja sam vrisnuo

mirković je rekao puko ti je meniskus

kroz tri dana je trebalo da se

javim na izdržavanje

kazne

______

 

 

subota

ovde u karantinu

mi smo kao vezani bikovi

iscrpljeni od trzaja konopaca

polako saginjemo glavu. biće 

i ovde valjda sveže trave. i

neće nam valjda odseći

muda

______

 

kada sam

došao kući posle

presude jako su me zabolela

muda. morao sam da ih držim

rukama. skupio sam se oko punih

šaka i pokušavao da ublažim bolove

kao da je neko hteo da mi kaže

sad ćemo videti imaš

li ti muda

______

 

 

nedelja

ćelavi odlazimo na

umivanje nedelja je. božiji

dan. ćelavi smo i krivi a ipak

se umivamo. osećam leđa kako

vise na meni. nosim ih nogama

koje malo hodaju. prvi put imao

posetu. bio mi brat. zaista

 

crvene krave vole ljubičasto nebo

______

 

izašao iz karantina

premešten u prvu zgradu

kad sam ušao u sobu uplašio sam

se na smrt. ljudi kao đavoli. zaista zaista

crvene krave vole ljubičasto nebo u sobi je

bilo mnogo ljudi. preko stotinu. soba je niska

i dugačka. kad je pogledaš sa jednog kraja na 

drugom kao da polegne po glavama robijaša

sa obe strane sobe su kreveti. dva po dva i

dva na dva. možda sam u ovoj sobi

danas nestao zauvek

______

 

 

28 11 1972

u zatvoru

kada bi eksere

posadio ekseri bi izrasli

eto kako je u zatvoru. plodno

je ali samo za eksere. ali u

zatvoru ni ekserima nije

stalo da budu ekseri

 

 

29 11 1972

državni praznik

ne radi se i ne robijamo

dobili smo po kolač i čašu vina

život je neobično humana stvar

zatvor nije zatvor nego institucija

ne robijamo nego se humaniziramo

čitam u novima pesnik vlatko pavletić

osuđen na godinu i po strogog

humaniziranja. živeli. kolač

stavim u džep za posle

koje posle miroslave

_____

 

zatvor

je ograđen

zidovima a 

leži na osudi

i

zaboravu

 

zatvor

je ograđen

zidovima a 

leži na osudi

i

zaboravu

_____

 

 

1 12 1972

navikao sam

se već na ovu sobu

ima nas u njoj stotinu

robijaši me više ne plaše

suviše liče na komšije i rođake

a dosadni su kao službenici

jedino što užasava to je

vreme. počeo sam da

ga osećam. pritiska

mi oči. volim ga

i plašim ga

se

 

 

3 12 1972

rože bontam star 36 godina

prvi je giljotiniran u 5 časova i 13 minuta

sedam minuta kasnije pogubljen je i 39-godišnji

klod bife. obojica su odbili ponuđenu čašicu ruma i

cigaretu i prema kazivanju njihovog advokata hrabro

stali pred gubilište. bontam je ćutao jer je sve rekao u

toku procesa a bife je izraziо želju da bude poslednji

giljotirani u francuskoj... a sin čuvara zatvora u sing

singu koji je prisustvovao mnogim pogubljenjima

postao je i sam kriminalac koji je osuđen na smrt

nebo je plavo. ne reći ništa osim onog što se

može reći kaže vitgenštajn. prvi beli

pevač rokenrola

 

 

4 12 1972

danas mi je rođendan

prvi u zatvoru. imam 23 godine

gledam da li je nebo zaista ljubičasto

iz prašnjavog džepa vadim mrvice

juče pojedenog kolača

 

 

8 12 1972

nedorasli zlatni orao

iz iskustva će saznati da

su neke životinje tabu. kao

recimo za njega bodljikavo prase

žilavi nemac hans (krao po grobljima

u dalmaciji) veseli se po sobi i sve

zadirkuje i viče ja sam šumadinac

i ne jebem nikog. nikog osim

svoju majku

 

 

9 12 1972

posle posla

a pre brojanja pušimo

u maloj prostoriji za umivanje

dvadesetak pušača u gustim dimovima

ispuše svoj robijaški jad. ostali na dugačkim

klupama u spavaoni čekaju brojanje. kazna

im sklapa oči i oni oslanjajući se na ruke

već sanjaju pravednije snove

_____

 

hrana je u

zatvoru takav

izvor zadovoljstva

da i nije čudo što su se

mnogi od nas pretvorili u

svinje. koje su svaki

trenutak koristile da

odu u san

______

 

 

11 12 1972

mnogo zatvorskih

košulja visi okomito

zakačene drvenim štipaljkama

za razapete konopce. mnogo

zatvorskih košulja na vetrovitom

danu. mnogo košulja znači mnogo

zatvorenika. to je bar logično

sve je ostalo kazna

 

 

utorak

guram raketu

prepunu felni. ja sam

felgaš iz preseraja. radim

baš u felgaškom. buljim u

pljuvačku. pljunem pa

buljim. lepota je

opšte dobro

 

 

i

 

 

crvene

krave vole

ljubičasto nebo

to je moj bluz

života

 

 

i

 

 

kriv sam

bio i ostao ali ja

sam mnogo više kriv

nego što sam bio osuđen

zato i pišem. da bih vrištao

da bih jednog dana vrištao

i evo ja vrištim ovog dana

21. januara 2025 kad

počinje novi početak

čoveka koji više

ne vrišti nego

samo ljubi

 

 

i

 

 

velike

količine mladosti

su u svakoj mojoj

reči koje su slava

mladosti boga

 

 

i

 

 

puko

ti je meniskus

je i dalje živ iako

mi je koleno sve

ranjivije ali i slava

kod ranjenog

kolena

 

 

i

 

 

sad ćemo

videti imaš li ti muda

me je nadahnulo da budem

i pesma i umetnost i hodanje

sva od muda boga jer to i jesu

muda i svih i svačijih pa i 

mojih muda

 

 

i

 

 

evo me jer i

sad sam ponosan na

tog robijaša 9094 koji je

video mnogo zatvorskih

košulja na vetrovitom

danu

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

20. januar 2025.

27441. dan mog života

 

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

sam pisao 1986 godine a štampana je 1987 u

književnoj zajednici novog sada kod milorada grujića 

koji me je 1985 zamolio da za njega napišem roman

 

 

i

 

 

1986

sam se

preselio u beograd

i odmah sam počeo da

pišem roman. uvek me je u

pisanju zanimalo stvaranje pa

sam počeo da stvaram ali nije išlo

mučio sam se četiri meseca svakog

dana ali sve ono što bih započeo sa

oduševljenjem je prestajalo čim bih ga

napisao. u međuvremenu sam se preselio

na zemunski kej i tu odlučio da pišem o

onome što me čini i što najbolje znam

odlučio sam se da pišem o zatvoru

u kome sam boravio upravo zbog

pisanja od 9. novembra 1972 do

9. avgusta 1973 i tada je

sve krenulo samo

od sebe

 

 

i

 

 

bilo mi

je pevati o

zatvoru posle

13 godina jer sam 

se svega toga ne samo

sećao nego sam taj život

u zatvoru živeo u meni 

i preobražavao

ga u raj

 

 

i

 

 

raj je

odanost

bogu

 

 

i

 

 

život

je izdajstvo

boga

 

 

i

 

 

ljubav

je iskupljenje

života

 

 

i

 

 

bog

je podavanje

ljubavi

 

 

i

 

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

je ljubav koja se podaje bogu oslobađajući sve

zatvorene u zatvorima da baš oni oslobode i sve

one koji su svojim malim krivicama oterali

 

lude ljubavi božije radi u pobunu

 

lude ljubavi božije radi u jurodive

 

lude ljubavi božije radi u božiju kopilad

 

lude ljubavi božije radi u popravne domove

 

lude ljubavi božije radi u zatvore

 

lude ljubavi božije radi u ludnice

 

lude ljubavi božije radi u bolnice

 

 

i

 

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

je sve ono što je milorad grujić od mene očekivao

a samo milorad grujić može da posvedoči telegram

oduševljenja koje mi je poslao odmah dan pošto

sam mu poslao rukopis ne, ne verujem

da se ova rečenica ne čuje

 

 

i

 

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

je kad prelomiš i samo kreneš u nepoznato

 

 

i

 

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

je kad prihvatiš ne samo da si vatra u sebi nego

da si i sam vatra a više od vatre i sam žar a u

žaru iskra u kojoj je reč

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

 

 

i

 

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

je  najobičnija odanost najodanijih koji su i sad

odani svakoj reči koja vrišti ne, ne verujem

da se ne čujem

 

 

i

 

 

ne, ja ne verujem da ne ljubim

 

ne, ja ne verujem da ne oslobađam

 

ne, ja ne verujem da ne istinujem

 

jer ja sam ljubav sloboda istina knjige

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

 

 

i

 

 

ja rečenica

ne, ne verujem da

se ova rečenica ne čuje

verujem da se čujem i da sam

ljubljena iako sam samo jedna

zatvorska rečenica. rečenica koja

oslobađa svako i sva bića od svakog

nasilja ubijanja zatvora. od svakog

i svačijeg proganjanja

 

 

i

 

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

je poruka čuvaj me a ti ti ko god da si ti sebe ne

čuvaj jer ja te čuvam negujem i ljubim

 

 

i

 

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

čine četiri poglavlja

 

zatvor

 

izlazak

 

šta je bilo kasnije

 

sreća na biciklu

 

glavni tok knjige

je prošaran komentarima

i flešbekovima i oni su ovde

napisani svetlijom bojom

 

 

i

 

 

ti i ja

krenimo

u

ne, ne

verujem

da se ova

rečenica

ne čuje

 

 

miroslav mandić

 

ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

 

ovu knjigu posvećujem životinjama i biljkama

 

 

zatvor

 

 

9 11 1972

zidina

debela i visoka

uredno zidana čvrsto zidana

zidana za vekove. čisto dvorište zazjapi

pred mojim očima. nekoliko zatvorenika gleda u mene

dvorište je prepuno cveća. sunce je. boli me koleno. ponašam

se normalno - sve mi je nepoznato. ipak sve liči na zatvor. večeras

dejv brubek svira na beogradskom njuportu. juče zvezda pobedila

valensiju jedan nula. piše danas u novinama. čitao sam ih dok sam

putovao u sremsku mitrovicu u zatvor. crvena zvezda je igrala

u sastavu olja petrović 8 krivokuća 7 bogićević 7 pavlović 7

dojčinovski 7 aćimović 8 novković 9 janković 8 karasi 7

lazarević 7 džajić 8. ipak u zatvoru sve liči na

zatvor. priznajem uplašio sam se do

poništenja. priznajem nisam

se uplašio cveća

______

 

prva stvar posle strašnog u zatvoru bila je još strašnija: u zatvoru nije strašno

sve je bilo užasno obično. i ljudi i njihova usta. i ljudi i njihova tuga i njihova zatvorska

odela. i zatvorska odela su imala nogavice i rukave i dugmad i džepove. iznenađenja nije

bilo: zatvor me je iznenadio. zatvorsko dvorište je bilo čisto i prepuno travnjaka i ruža

i prepuno novembarskog sunca. bilo je razloga da se osećam srećan

______

 

 

10 11 1972 petak

ošišan sam. savremeni domaći robijaš. ćelija je mala pa glava sama ide na gore. zajedno

sam u sobi sa manjkavim i nasmešeno strpljivim. i danas drhtim od jučerašnjeg straha...

______

 

dok sam oblačio zatvorsko odelo još je sve bilo obično. prolazio sam kroz proceduru. još se

nisam plašio - samo sam gledao. konačno: pravi zatvor. preda mnom su bili robijaši za koje

sam i ja bio robijaš. gledao sam ih i pitao se: zašto je on tu. a on. a on. a on. a on. a on, a on

a on. a on. a on. a on. a on. a on. a on. a on. a on. a on. a on. a on. odzvanjalo mi je u ušima

pola sata posle dolaska u karantinsku ćeliju posetio me je - da vidi novog - krupni ćelavi

robijaš (stoprocentni traktor domaće proizvodnje). on je bio osuđen za pljačku i pokušaj

ubistva. moja mala kazna zbog pisanja vređala ga je i ja sam za njega bio budala. ipak

moje mu je prezime govorilo da sam njegov i s ponosom me je upitao:

burazeru da li si srbin

nisam

pa jesi li šokac

nisam

pa jesi li mađar

nisam

pa šta si onda boga mu jebem

rekao sam da se bavim pisanjem i da je zato meni svejedno ko sam. trudio

sam se da budem pažljiv jer sam se bojao da ga ne isprovociram. ipak je rekao:

burazeru moj nemoj ti ništa da brineš. ja ću tebe ovde naučiti da budeš srbin. preplašio

sam se jer me je i malo pre na prijemnom službenik zatvora čuvši da sam nacionalno

neopredeljen vičući upozorio:šta hoćete vi studenti. zar mislite da ćemo dozvoliti da radite

šta hoćete. bolje bi tebi bilo da budeš srbin što verovatno i jesi i da budeš čovek kao i svi

ljudi. ali ja sam već naučio da se čovek ne može biti ako se bude kao i svi ostali ljudi

preplašio sam se i pomislio da nisam došao u zatvor nego u osinje gnezdo srpstva

_____

 

 

11 11 1972 subota

danas sam gledao kroz prozor

ispunio sam se ponosom kada sam video

u kako sam monumentalan zatvor došao. konačno

sam neko i nešto. zaista dobar zatvor. čak su mi se i rešetke

svidele. vidim - čuvaju me. zaista dobar zatvor. ja sam u njemu

nevažan primećujem. ali ja ću posmatrati nevažno. sve ono dirljivo

usamljeno. posmatraću cigle a ne stražarnice. posmatraću

kako nasmešeno strpljivi evo već dva sata

trlja šipku od kreveta

 

 

12 11 1972

stoprocentni traktor domaće proizvodnje koji me je prvog dana uplašio svojom agresivnošću

 obična je magarčina. bio sam ga se uplašio jer nisam dovoljno gledao u nebo. ali odavde se

ne vidi skoro ni jedno nebo. mada mi se čini da je i ovde nebo: nebo. ali videću. ima dana

 

 

13 11 1972 ponedeljak

kroz prozor gledam zatvorenike. mi karantinci još smo mladi kupus

a oni su velike glavice koje dve po dve odlaze i dolaze s posla. uostalom

ponedeljak je. uostalom njihova je kolona nepregledna

______

 

u zatvoru sam se zvao 9094

deset hiljada zatvorenih ljudi. ja sam

jedan od njih. ako treba nekome da pripadnem

onda se ipak odlučujem za ovaj kažnjeni i zatvoreni narod

______

 

 

14 11 1972

stružemo kupus. mećemo ga. u velike kace

gazimo ga. pušimo. ispovedamo se lažima. znači

treba robijati. znači ne samo preći na drugu obalu

nego i trajati celom sporom dužinom. i čitati stare

novine. sporost je lepa kao i brzina. stružemo

kupus. hladnoća se zavlači pod nokte

gazimo ga i pušimo i ispovedamo

se lažima. pušimo cigare i

vreme. možda je sporost

lepa kao i brzina

 

 

15 11 1972

kod psihologa

kao u razgovoru sa konjem. on ne

shvata da sam ja magarac. i ne shvata da

je on konj. i ja ne shvatam da je on konj. i mi

ržemo i njačemo i glumimo ljude. jedino što nam

je zajedničko to je pušenje. sve ostalo među nama

je ostalo. negde se zaturilo i ostalo. a najviše cveće a

on me ne pita za cveće. a ja nemam o čemu drugom

da govorim osim o cveću. kad će veče. da sanjam moj

zluradi mozak kako posmatra moju oholost kako

se tetura od preciznih krošea. direktnih

direkata. zavučenih aperkata i

konjski jakih pleksusa

 

 

16 11 1972 četvrtak

ceo dan sam posmatrao moje cipele

odmeravao im kaznu. ne mogu da odgonetnem

na koliko godina su one kažnjene. niti za koju vrstu

prestupa odgovaraju. čini mi se da su bez razloga osuđene

ali možda se pretvaraju. ko zna. danas je došlo takvo vreme

vreme isto kao i svako drugo vreme. lepo za početak. ovde neće

biti lako i zato stavljam ruke na iskrzane šnireve pa šakama

pritisnem noge u prljavim cipelama. u cipelama

se nalazi duša. moja zatvorska i

slobodna duša

 

 

17 11 1972 petak

kako se magacionira vreme

robijašima. ako si u vremenu kriv si

jer biti toliko mali u tako velikom vremenu šta

je drugo nego biti krivac. manjkavi i nasmešeno

strpljivi primećuju da pišem svaki dan. pitaju me šta

pišem. ja kažem božije gluposti. stoprocentnom

traktoru domaće proizvodnje nisam više interesantan

to je dobro. sad ću moći na miru da se bacim

na izučavanje uglova

 

 

18 11 1972 subota

na zidu u dvorištu

sam video urezano ime

druga iz detinjstva. voleo bih da

zna da sam i ja ovde. gde bih drugde

bio. kažu da su i pustinje poskupele. kažu

da se za novac i dobrota guziči na svakom ćošku

gledam dva turčina. brojim za koje vreme odu tamo

i za koje se vreme vrate ovamo. brzo hodaju i ja brojim

brzo. izbrojim 29 ili 30 ili 31. hodaju gotovo nepogrešivo

što bi značilo da robijaju bez greške. kažu ako

trepneš trepnuo si. ako ne trepneš nisi

trepnuo kažu. ne bi trebalo biti

dvojbe. barem oko toga. čini

mi se da manjkavi

plače

 

 

i

 

samo mi

je biti dostojan

zatvora i zatvorskog

bluza ne, ne verujem

da se ove rečenica

ne čuje

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

18. januar 2025.

27439. dan mog života

 

 

juče

sam završio

sa čitanjem i

pevanjem

varšave

 

 

i

 

 

varšavo

hvala ti što

postojiš

 

 

i

 

 

dvadeset

godina posle

varšave sam napisao

varšavu 2 u toku dana i

to uz pomoć nekoliko

mladih prijatelja i ona

za sada ostaje

u rukopisu

 

 

i

 

 

varšavo

dok te danas

ne proglasim tek

rođenim živim

bićem pevaću

ti o tebi

 

 

i

 

 

varšavo

pevaću te sa

onim švungom koji 

mi je na početku te 

noći nedostajao pa sam

morao da ustanem sa

hoklice i proteglim se

od očaja i tek je 

onda krenulo

i nije stalo

sve do

jutra

 

 

i

 

 

varšavo

zaista odkud

mahovina na

stazama od

cigala

 

 

i

 

 

varšavo

zaista odkud

toliko puno ljubavi

u svakom biću 

svemira

 

 

i

 

 

varšavo

zaista odkud

u mojoj pesmi

još više ljubavi

slobode istine

nego i u

samom

svemiru

 

 

i

 

 

varšavo

zaista odkud

u tebi ritma koji

neprestano rađa

nova bića ljubavi

slobode istine

 

 

i

 

 

varšavo

ti si zaista

ista sa

varšavom

 

 

i

 

 

varšavo

ti si zaista

muzika

ljubavi

slobode

istine

za

lazarova

miodraga

pashua

 

 

i

 

 

varšavo

ti si zaista

istina početka

koja mi je dala

snagu da zaista

napišem knjigu

za jednu

noć

 

 

i

 

 

varšavo

to slavno

teglenje ruku

iznad glave me

je zaista prokrvilo

za celu noć i

za ceo

život

 

 

i

 

 

varšavo

zaista ko što

se jedne jedine

noći rađa dete ko

bog tako si se i ti

varšavo pesmo

jedne noći

rodila ko

knjiga

 

 

i

 

 

varšavo

i u tvojoj noći

su me reči nebeske

srne svaka grubost je

prava smrt za mene

dirnule do bola i do

vaskrsenja

 

 

i

 

 

varšavo

ti si prljave

cipele iza vrata

ko moj melenački

bećarac i moj

autoportret

podviga

 

 

i

 

 

varšavo

ti si pička

nad pičkama

jer si pesma

koja rađa

boga

 

 

i

 

 

varšavo

ti si

usne

pevanja

i

usmine

podavanja

 

 

i

 

 

varšavo

vaskrsenja

orgazma

i

ekstaze

 

 

i

 

 

varšavo

ti si naleti vetra

grotlo svih ritmova

lasta koja kisne u letu

varšavo ti si konji moji

koji su mi i sad uzor a

konj u kobili je za

mene apsolutni

apsolut

oduvek

i

zauvek

 

 

i

 

 

varšavo

ti si pesma

divljenja

i

divljenje

pesmi

 

divljenje

koje

oplemenjuje

 

asocijacije

koje

nadahnjuju

 

analogije

koje su

bog

 

 

i

 

 

varšavo

tebe i sve one

koje sam voleo

sad volim još

mnogo više

 

 

i

 

 

varšavo

ko hoće da

peva neka

samo

ponavlja

pesmu

 

 

i

 

 

varšavo

ti si odanost

ubitačnoj krizi

iz koje je rođena

buduća varšava

svih bića koja

su bila i koja

će biti u

krizi

 

 

i

 

 

varšavo

ja te sad želim

još više a mojim

jebačkim pevanjem

te noći 29-30 decembra

1983 te sad posle 42 godine

žele i svi i svako jer sad i 

ti varšavo jebeš i

pevaš

me

 

 

i

 

 

varšavo

ti jebeš uzorno

jer si jebana zorom

u jutru u kome je

bila mahovina

na stazi od

cigala

 

 

i

 

 

i

zato

mila moja

varšavo samo

da znaš svi mi a svi

mi to je svako biće ljubavi

i sva bića slobode i svaka

pesma istine svi mi

krećemo u tebe

varšavo

 

 

i

 

 

varšavo

i

ti

ko

god

da

si

ti

samo

da

znate

od

ovog

trenutka

u

12:47

18

januara

2025

varšavu

proglašavam

tek

rođenim

živim

bićem

svemira

i

čedom

jednog

jedinog

boga

amin

 

 

i

 

 

čitajući

varšavu

bilo mi je drago

što poznajem to mesto

odakle pišeš. znam ulaz kroz

kapiju, prolazak kroz vinovu lozu

terasu, predsoblje, soba sa zapećkom

velika soba, mala soba, letnja kuhinja, poljski

wc, ambar, drvored višanja, dva duda, žardinjera

od pobodenih pivskih flaša... česma... čitajući

varšavu odlučio sam da istetoviram rečenicu iz

varšave: hiljadu ništa me je činilo a samo jedna

sumnja rušila. iđa treba da me istetovira

čitajući varšavu u bogografiji osetio

sam radost mistike rođenja

novog živog bića zvanog

varšava

sun

mandić

14:19

18

januar

2025

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

17. januar 2025.

27438. dan mog života

 

 

svako biće

krenimo ti i ja

u varšavu

 

 

37

atomska

bomba u tvojim

rukama gubi snagu

treba to otvoreno

reći

majka tereza

 

 

38

krv je ljubav

i čudima nas uči

ispod tvojih pazuha

strast za njime je

nezasita

terezija avilska

 

 

39

poverovala

si i u sto a od

neviđenog crkvu

izgradila. apologijama

si sekla glave a reči

si prikrajala za

svoju istinu

tertulijan

 

 

40

ja se

parim sa sobom

i sa onima koji me vole

tako si govorila i stajala

raširenih nogu i sa svakim

mestom na kome si

stajala spajala

si se

valentin

 

 

41

ruže i kamen

i more i nebo i ruke

ljubav i haljina i grudi i vrt

i bokovi. ptice i nar i daljina

i nežnost i pesme. pupak i usta

i hod i prijateljice i zagrljaji

leđa i ostrva i drveće i

sandale i tvoj ritam

sapfo

sapfo

 

 

42

ruža je

bez zašto

cveta zato što 

cveta. lice ti ne

vidim ne postojiš

lutalice večna

silesijus

 

 

43

tvoje

majstorstvo

bilo je najveće

znao si da opišeš

nevidljivo i ono što

se ne čuje i kako

nepostojeće postoji

zato si za razliku

od drugih mirno

otišao

lao ce

 

 

44

zlatne

reči

ja sam ja

ja sam ti

ja sam bog

udaljenost je

duša tvoje

lepote

ekhart

 

 

45

u dnu

crkve je

mrko i toplo

posmatrala si

mrava i uživala

u svojoj

anonimnosti

kempinjski

 

 

46

živela 

si da bi se

borila za život

možda si nam

zato tamna

haraklit

 

 

47

tajna

pasulja ista 

je kao i tvoje

petogodišnje

ćutanje osetiš

ga u stomaku

kao i ja tvoju

tišinu u

mom

govoru

pitagora

 

 

48

uporno

si stajala

kao jedno

u oku

parmenid

 

 

49

nisi 

se bavila

muzikom samo

si je sanjala kao

opomenu

sokrat

 

 

50

bila si

rob ali ne

rob sreće

nego njen

prorok

epiktet

 

 

51

osmehom

niz ulicu išla

si po hranu

kao i svi

drugi

buda

 

 

52

ti nisi

imala šta

da kažeš i to si

rekla i tako si rekla

da i onaj koji nema šta

da kaže može to da kaže

i da se najviše i može reći

o tome da nema šta da se

kaže. da je govor o onome

što ima da se kaže život

sam a da je govor o

tome da nemamo

šta da kažemo

ruža naše

kulture

džon kejdž

 

 

53

volela

si rečenice

i običan jezik i

čudo običnog

jezika

ludvig vitgenštajn

 

 

54

kako da

učim od tebe

kad je tvoj

put pakao

van gog

 

 

55

bilo šta

da si ti rekla

posle tebe su to

svi ponavljali

gertruda stejn

 

 

56

ti si

slobodna

i konačno

sama

slobodan tišma

 

 

57

kad

mislim na

tebe mislim

na bilje

obilje

vitmen

 

 

58

od

monolitnih

carstava preko

bezbroj laži svake i

istinoljubive vlasti i preko

mnogih života i dima iz odžaka

male kuće i složnog zaveslaja

dva mladića ti si videla

razloge za pesmu

ali onu koja će

promeniti

svet

breht

 

 

59

rad

vekova je

potreban za

cvet a u jedno

tvoje anonimno

popodne stane

čitav raj

blejk

 

 

60

videla

si vetar

videla si

stablo

i

rekla

tok

rilke

 

 

61

tvoje

ludilo bilo je

upozorenje za nas u

tihom miru dopisala si

himne prijateljstva

helderlin

 

 

62

ja ne ti

miroslave

mandiću

mirko radojičić

 

 

63

da nije

bilo tebe

ne bi bilo

ni

mene

ljubica kosovac

 

 

64

ruska

sestro moleru

za cerekanje uvek

spremna nit otišla

nit došla ubeđena

da si gol dala

božidar mandić

 

 

07:02

 

 

svanulo je

 

idem napolje

da vidim to jutro

koje sam svu ovu noć

na ovim stranicama čekao

i lutao još vitak sa srebrnim

lukom smešio se i ledene

daljine dodirivao

blago rukom

 

dan je

 

sa istoka

iznad kuća nebo

je rumeno

 

na

zapadu

iznad vode

zagasito

plavo

 

sve što je

ove noći bilo

u jednom sada

se vratilo u

sebe

 

i staza

od ispranih

cigala na kojoj

sam malo pre

stajao

 

odkuda po

ciglama zelena

mahovina

 

kraj

 

 

i

 

 

varšavo

tebe i sve one

koje sam voleo

sad volim još

mnogo više

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

16. januar 2025.

27437. dan mog života

 

 

svako biće

krenimo ti i ja

u varšavu

 

 

5

kad

mislim o tebi tad

mislim u isto vreme

i muzikalno i muzički o

muzičarima i muzici o

muzičkom i čistoj

muzici kao i o

zvučnom

u zvuku

godar

 

 

6

jastuci i oblaci

ko ti je bla majka

jupiterski stvore

usamljena

nosonjo

hlebnjikov

 

 

7

ti si vlažna

duša kao iz srca

elisovog kaplje

suze sjaj

trakl

 

 

8

a glava

ti obrijana

crne duboke cipele

kao glanc ironije onaj

koji te gleda više te

neće oživeti

pesnikinjo masa

uzalud

majakovski

 

 

9

oči

buljave

i velike nos

dugačak i velik

usta napućena i

velika niz leđa

ti se kotrlja

muzika

pati smit

 

 

10

staklo

se pretvorilo

u hiljade latica

jedna latica si i ti

koja ćeš još hiljade

atributa božijih

videti

spinoza

 

 

11

kao

okean

svačim

ispunjena

si

pričama

i

ničim

orson vels

 

 

12

ti si

kristal

u bari

mandeljštam

 

 

13

ubili su

te silovali i

mleko zatrovali

dolazi vreme

žena

ulrike majnhof

 

 

14

govoriš

tako da se

sve kaže

ginzberg

 

 

15

put i oči

govor i šikljanje

tri muškarca i tvoja

tvrdoglavost

hese

 

 

16

kako si ti

udarala po jeziku

kao po guzovima

ljubavnika a prelazila

ulicu i jela mlade

borovnice

šalamun

 

 

17

novim

znacima si 

vezala ozbiljno

i smešno

kle

 

 

18

biblioteku

ti spalili ponižavali

tvoje poreklo ismevali 

tvoju lepotu posle smrti

te slavili da li su i od

tebe sačinjene

nove zastave

blok

 

 

19

ostavili

te da visiš

sama u beloj

ćeliji. budućnost

se podaje tvojoj

obešenoj

plodnosti

gudrun enslin

 

 

20

sloboda je

za one koji

misle drugačije

nego mi. sloboda

je za konje. sloboda

za muslin. sloboda je

za kamenolome

sloboda je za

proleće

roza luksemburg

 

 

21

ti si

srce psa

tajnovite

reči

sokola

jejc

 

 

22

pobunila

si se s cigarom

u ustima i naravno

u kaputu

kami

 

 

23

ti si

spajala

lu salome

 

 

24

kad si

ti humor

u vatru bacila

ona se nije

ugasila

kafka

 

 

25

mesto sa

koga si pošla

bilo je mesto na

koje si došla u

međuvremenu

obnovila si

nam slovo

o

borhes

 

 

26

ti si volela

jer se ona nije

mogla voleti ali

njene maorske sise

stomak bedra i usta

i naravno njena

prostota i strast

naučili su te

da voliš

grad

bodler

 

 

27

kao i

tvoja majka

čekala si da izađe

đainsko sunce

gandi

 

 

28

ti si

nežno

prelazila po

predmetima

i skupljala ih u

zajedničkog 

im boga

drajer

 

 

29

ti si bio

revolucionar

bez nasilja nad

ljudima pred svoju

ranu smrt bila si i

protiv nasilja nad

stvarima

dučke

 

 

30

ti si

se preko

drugih naselila

u svoj um

henri miler

 

 

31

to si ti

nežna bruno

bruno šulc

 

 

32

reči

šume

čuju se

imala si

pravo

bjeloševski

 

 

33

da konj

nije zaplakao

ti ne bi poludela

da su te saslušali

evropa ne bi otišla

u plamen starog

 morala

niče

 

 

34

obula si

vojničku cipelu

tvoje oko bilo je

zajedničko oko

maljevič

 

 

35

ti si se

saginjala i

podmetala jednu

ruku pod padajuće

govno a drugom si

se hvatala za

palac boga

koji je

plesao

džojs

 

 

36

pravednik

je onajj koji

nakon smrti može

reći ni u koga nisam

izazivala strah i ti si

to ponavljala i to

ponavljam i ja

simon vejl

 

 

i

 

 

varšava

je pesma

divljenja

 

 

i

 

divljenje

oplemenjuje

 

asocijacije

nadahnjuju

 

analogije

su

bog

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

15. januar 2025.

27436. dan mog života

 

 

svako biće

krenimo ti i ja

u varšavu

 

 

spavao

sam pola sata

bio sam umoran

mešao sam slova u

kucanju a niko nije

zakucao na moja

vrata

 

 

---------------------------------------

---------------------------------------

---------------------------------------

 

 

skinuo sam

se go i pišem

da li je flober

nekada

pisao go

verovatno

 

sada mogu

da vidim kakve veze 

ima moj kurac i ovo što

pišem gledam i čini 

mi se da ima

 

sve

je otišlo u

u kurac. loše

je ko kurac. idemo

dalje kurčevim putem sa

kurcem u ruci i slobodom

u srcima i pobedničkom

pesmom na

usnama

 

idi u kurac

prestani. hej

hej. čuješ li

idi u kurac

i prestani

 

 

04:40

 

 

teglim se

i češem se po

golim leđima

i nogama i to prija

kao i tebi kućo što prija

kada to isto činiš a

od toga ne praviš

poeziju

 

ja pokušavam

i od toga a to će

se svideti pashuu

 

da li si vatro čula

muziku pashua

 

kad

završim

varšavu ići ću

da kupim mleko

i kupiću politiku

i telefoniraću

kseniji

i

reći joj

napisao

sam je

 

 

---------------------------------------

---------------------------------------

---------------------------------------

 

 

dok

si ovo pisao

ja noć koja te prati

ispušila sam kilu

hercegovačkog duvana

mrkog i gustog kao ja

 

ali šta. ali šta. ali šta 

 

ali šta ali. ali šta ali. ali šta ali

 

ali šta ali ali. ali šta ali ali. ali šta ali ali

 

ali šta šta. ali šta šta. ali šta šta

 

ali šta šta šta šta šta šta šta šta

 

ali šta ništa. ali šta ništa. ali šta ništa

 

ništa kad ti prhne fazan pored nogu

 

ništa kad te u ustima grebe koža slatke breskve

 

ništa kad slast prevlada tvrdoću nara

 

ništa kad ližeš i pušiš smokvu natopljenu medom varšave

 

ništa kad upiješ šećer pajinog grožđa

 

ništa kad preko ruba svučenih gaćica izviruje kita kaže belančić

 

ništa kad je filozofirati naučiti umreti kaže montenj

 

ništa kad je život borba za život kaže heraklit

 

ništa kad treba svakog dana čitati montenja kaže orson vels

 

ništa kad vels lepo priča kao šulc

 

da li je umro bruno šulc

 

da li je bog zaista sanjao sebe i šekspira

 

da li je bog noćas sanjao i ovu varšavu

i tebe konkurencijo i sve kamenje i melanholiju

 

da li je dete koje se noćas uplašilo u snu bilo samo

 

da li je je noć koja prolazi prošla zauvek ili će se vraćati kao glad ili začeti u varšavi

 

u kojoj se noći rodio i nestao. nestao i rodio. rađa i nestaje rozenkrojc

 

da li se u ovoj noći u toploti koja je preostala osušio spomenkin veš u sobi

 

koliko će dece

iz ove noći biti rođeno

koliko dece toliko

je varšava

 

 

---------------------------------------

---------------------------------------

---------------------------------------

 

 

sve te žene

noćas jebane još

spavaju. sva ta deca

počela su da žive

kroz tri godine reći

će mi u nekom

danu dobar

dan

 

možda neko sad pred zoru

dok zapisujem

možda neko sad pred zoru

začinje novi palac za sisanje

 

varšava je dokument

 

svih jebanja

 

svih prvih jutarnjih kafa

 

svih staračkih bolova

 

svih petlova u prašini

 

svih hladnih autobusa koji će

poneti usamjene što pre ostalih

kreću da zarade drugima hleb

 

svih bubašvaba koje su kao i ja

vršljale po sudoperama ove noći

 

svih mokraća pod konjskim nogama i amonijaka 

kojim se hrani onaj koji sad ulazi u njihove štale

 

svih kanala za navodnjavanje

 

svih ptica koje poleću za oskudnom hranom

 

ovo je knjiga ptica

ovo je puna šaka

hlebnih mrvica

za izgladnele

ptice

 

varšava je

dokument svih

mojih senzacija

koje se sve više

gase kojima je

potreban san

 

kojima je miš u

zidu koga čujem

dovoljan podsticaj za

komponovanje uvertira u

kineskim operama

 

podsticaj za

izvanrednu skupštinu

umornih za nedorečene

plave ispovesti

 

za ostareli jezik ebi hofmana

za narandžasti patos zelenih

 

za jedno

jedino ime 64

puta ponavljano

za jedno ime u kome

bi se mogao

prepoznati

 

 

bulgakov i arto i

fasbinder i pashu i godar

i hlebnjikov i trakl i majakovski 

i pati smit i spinoza i orson vels i mandeljštam

i ulrike majnhof i ginzberg i hese i tomaž šalamun

i kle i blok i gudrun enslin i roza luksemburg i jejc i

kami i lu salome i kafka i borhes i bodler i gandi i karl

drajer i dučke i henri miler i bruno šulc i miron bjeloševski

i niče i maljevič i džojs  i simon vejl i majka tereza i terezija

avilska i tertulijan i valentin i sapfo i silesius i lao ce i ekhart

i kempanjac i heraklit i pitagora i parmenid i sokrat i

epiktet i buda i kejdž i vitgenštajn i van gog i

gertruda stejn i slobodan tišma i vitmen i

breht i blejk i rilke i helderlin i mirko

radojičić i ljubica kosovac i

božidar mandić

 

 

1

do koje

dubine tajne

si dospela ti

pa ti je takvo

lice. u nosu

ti večno

proleće

bulgakov

 

 

2

pokrila si

svoje lice dugim

koščatim šakama

propala blaga

devojčice

arto

 

 

3

ti si

crna ruža

i

ljubav

fasbinder

 

 

4

ti si

izmišljala

i lepotu i jezik

sama si vukla

brodove

pashu

 

 

i

 

 

noć

je polako

isticala. čekao

sam jutro i sa

uživanjem sam

pisao asocijacije

za devedesetak

imena od kojih

sam posle

izabrao

njih

64 

 

 

i

 

 

sva

imena

sam pisao u

ženskom rodu

kao jednu boginju u

kojoj sam te noći bio 

i koja mi je pomogla

da za jednu noć

napišem jednu

knjigu

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

14. januar 2024.

27435. dan mog života

 

 

svako biće

krenimo ti i ja

u varšavu

 

 

Tako, dakle, ovamo dolaze ljudi živeti, radije bih pomislio da se umire ovde.

Rilke

 

 

Danas je mama umrla. Ili možda juče, ne znam.

Kami

 

 

U kasna letnja jutra majka je ulazila bešumno u sobu, noseći poslužavnik.

Kiš

 

 

S vrha stubišta dostojanstveno je silazio gojazni Buck Mulligan

noseći zdjelicu za grejanje, na kojoj unakrst ležahu ogledalce i britva.

Džojs

 

 

Bio je vedar i hladan aprilski dan na časovnicima je izbijalo trinaest.

Orvel

 

 

Gospođa Delovej je rekla da će sama kupiti cveće.

V. Vulf

 

 

Sve države, sve vladavine u kojima se upravljalo i

upravlja ljudima, bile su i jesu ili republike ili monarhije.

Makijaveli

 

 

Dok je svet još bio pola hiljadu leta mlađi, bili su

obrisi spoljnih oblika sviju zbivanja oštriji nego danas.

Huizinga

 

 

Izgleda da su danas svi pojmovi prevazišli svoju kritičku fazu.

Aragon

 

 

Nad Atlantikom je vladao barometarski minimum, koji je kretao u istočnom pravcu

prema maksimumu što se protezao nad Rusijom, ne pokazujući još nikakve namere da

taj maksimum izbegne u severnom pravcu. Izotermi i izoteri vršili su svoju dužnost.

Muzil

 

 

U jednom selu u Manči, čijeg imena ne marim da se opominjem, nije mnogo vremena kako

življaše jedan plemić od onih koji imaju koplje u prednjem tremu, iskrzan štit, mršava paripa.

Servantes

 

 

Kad je šesnaestogodišnji Karl Rosman, koga su njegovi siromašni roditelji

poslali u Ameriku zato što ga je jedna služavka zavela i dobila dete s njim

uplovio u njujoršku luku na već usporenom brodu, ugledao je odavno posmatrani

kip boginje slobode u sunčevoj svetlosti koja kao da je odjednom postala jača.

Kafka

 

 

Bio je to starac što je sam samcit, u malom čunu, ribario u Golfskoj Struji

i da, eto, za osamdeset i četiri dana, nije ulovio ni jednu jedinu ribu.

Hemingvej

 

 

Desiderija: ime mi je Desiderija. I meni se javio Glas.

Moravija

 

 

Ako vas sve to zbija zanima, najpre biste sigurno hteli da čujete gde

sam rođen, i kako sam proveo to svoje pišljivo detinjstvo, i čime su se moji

matori bavili i slično pre nego što su me dobili, i sve te trule priče a la David Koperfild

ali nisam u fazonu da se u to upuštam, ako baš hoćete da znate.

Selindžer

 

 

I tako sam se, nakon mnogo godina, iznenada opet našao u zavičaju.

Kundera

 

 

Došao sam u komalu jer mi rekoše da je tu živeo moj otac, izvesni Pedro Paramo.

Rulf

 

 

Mnogo godina kasnije, pred strojem za streljanje, pukovnik Aurelijano Buendija

morao je da se seti onog dalekog popodneva kada ga je otac poveo da upozna led.

Markes

 

 

U Kronološkoj tablici izlaže se svijet drevnih nacija koji od općeg potopa

promiče od Židova, preko Kaldejaca, Skita, Feničana, Egipćana, Grka i Rimljana, sve

do njihovog drugog punskog rata. U njoj se pojavljuju razvikani ljudi ili događaji koje je

za stanovito vrijeme ili mjesto utvrdila zajednica učenjaka, a tih ljudi i događaja ili nije bilo

u vrijeme i na mjestima na koja su obično smješteni, ili ih na svijetu nije nikada ni bilo.

Viko

 

 

Vulkan koji je iz dubina Pacifika podigao Taratvu mirovao je već pet stotina hiljada godina.

A. Klark

 

 

Pod uzrokom samoga sebe razumem ono čija suština sadrži u sebi

postojanje, ili ono čija se priroda ne može shvatiti drukčije, nego kao postojeća.

Spinoza

 

 

Neka se saznanje inače odnosi na predmete ma na koji način i

pomoću ma kojih sredstava, ipak način na koji se ono odnosi neposredno

na njih i na koji svako mišljenje cilja kao sredstvo jeste opažanje.

Kant

 

 

Filozof je prisiljen slijediti maksimu epskih pjesnika i zaroniti in

medias res. Porijeklo stvari, ako stvari imaju neko porijeklo, ne može

mi se otkriti, ako se uopće može otkriti, dok ne otputujem veoma daleko

od njega, i mnogo obrtaja sunca mora prethoditi mojem prvom svitanju.

Santajana

 

 

Bilo je to čudno, sparno leto, leto kad su na električnoj stolici

poginuli bračni par Rozenberg, a ja nisam znala šta tražim u Njujorku.

S. Plat

 

 

Ova knjiga ima za cilj da pokaže na koji način empirijske kategorije, kao što

su presno i pečeno, sveže i trulo, mokro i spaljeno itd., koje nam, već prostim

etnografskim posmatranjem, omogućuju da ih precizno odredimo sa stanovišta

svake posebne kulture, mogu poslužiti i kao konceptualna oruđa za izdvajanje

apstraktnih pojmova i njihovo povezivanje u rečenične celine.

K. L. Stros

 

 

Ja nisam Štiler! — Iz dana u dan, otkako sam doveden u ovaj

zatvor, koji tek treba da opišem, ja to govorim, ja se u to

kunem, i zahtevam viski, inače uskraćujem svaki dalji iskaz.

M. Friš

 

 

Šta je pesnik? Nesrećnik koji krije duboke bolove u svome srcu, ali čije su usne

tako oblikovane da, kada jecaji i krici prelaze preko njih, to odjekne kao lepa muzika.

Kjerkegor

 

 

Neki kurvin sin je digao lovu, svi su tvrdili da su propali

partija je završila, bio sam tamo sa prijateljem Elfom.

Bukovski

 

 

Ovde je čovek koji mi je potreban. Hej, čoveče! Ne čuješ me.

Nabokov

 

 

Alisi je već odavno bilo dosadno jer je bez ikakva posla sedela

na obronku kraj svoje sestre. Zavirila je jedared-dvared u knjigu

koju je sestra čitala, ali u njoj nije bilo ni slika ni razgovora.

Kerol

 

 

Jednom, kad mi je bilo šest godina, video sam veličanstvenu

sliku u nekoj knjizi o prašumi koja se zvala Istinite priče.

Egziperi

 

 

Ursula i Gudrun sedele su jednog jutra na verandi

kuće svoga oca u Budoveru, radile i razgovarale.

D. H. Lorens

 

 

Odmah, prvim rečima koje joj je uputio, hteo je da joj da do znanja

kako nema nameru da se upušta u neku odviše ozbiljnu vezu.

Zvev

 

 

Apolon Apolonovič Ablehov bijaše roda plemenita: imađaše za pretka Adama.

A. Beli

 

 

Kada je moja majka bila trudna sa mnom, gomila maskiranih kjukluksklanovaca, kako

mi je kasnije pričala, dogalopirala je jedne noći pred našu kuću u Omahi, Nebraska.

Malkolm X

 

 

Najteže je bilo gledati sa kakvom se energijom ta žena grčevito držala tako slabašne nade.

Verkor

 

 

Jednom je živeo, u nekom zabačenom kraju Devonšaje, neki gospodin Godfri Niklbi

čestit čovek koji je prilično dockan u životu uvrteo u glavu da mora da se oženi.

Dikens

 

 

Kad sam pisao ove stranice ili, bolje rečeno, njihov najveći deo, živeo sam u šumi

sâm, udaljen milju od najbližeg suseda, u kući koju sam sagradio na obali jezera

Valden u Konkordu, u državi Masačusec, i izdržavao se samo radom svojih ruku.

Toro

 

 

Dragi moj Marko, sišao sam jutros svome lekaru Hermogenu

koji tek što se vratio u Vilu posle dugog putovanja po Aziji.

Jursenar

 

 

Atelje je bio ispunjen opojnim mirisom ruža, i kada bi se laki letnji

povetarac pokrenuo u drveću vrta, kroz otvorena vrata bi ušao težak

miris jorgovana ili nešto nežniji miris rascvetalog ružičastoga gloga.

O. Vajld

 

 

San je drugi život.

Ž. Nerval

 

 

Malo pre kraja zasedanja, pre izbora, još za vreme

poslednje odlučne sednice, strah je neočekivano iščezao.

H. Bel

 

 

— Ko je od vas pred praznik dolazio mojoj kući da odgovara — neka ustane!

Ostrovski

 

 

Juna je stiglo pismo: Dragi Pavle! Pišem ti nasumice, na redakciju časopisa u kome

sam pročitala tvoj člančić o S.K., na žalost sa zakašnjenjem od pet godina i sasvim slučajno.

Trifonov

 

 

Prvi put sam sreo Dina nedugo nakon rastanka sa svojom ženom.

U to vreme sam bio bolestan, o čemu neću da govorim, samo imalo 

je to neke veze sa tim jadnim rastankom i mojim osećanjem da je sve mrtvo.

Dolaskom Dina Morijartija započeo je deo mog života koji mogu nazvati životom na putu.

Keruak

 

 

Svet je sve što je slučaj.

Vitgenštajn

 

 

Stajao je pred vratima zatvora u Tegelu i bio slobodan.

A. Deblin

 

 

— Čini mi se da čujem korake u hodniku, — reče Bernar u sebi.

Žid

 

 

Za fenomenološku studiju intimnih valera unutrašnjeg prostora kuća

je, van svake sumnje, najpogodnije biće, razume se, pod uslovom da

bude shvaćena i u svom jedinstvu i u svojoj složenosti, uz pokušaj da

se svi njeni pojedinačni valeri integriraju u fundamentalnu vrednost.

Bašlar

 

 

Ivan Akimovič Samgin voleo je originalnosti; zato, kad mu je žena rodila

drugog sina, Samgin, sedeći uz porodiljinu postelju, poče da je uverava:

— Znaš šta, Vera, da mu damo neko retko ime? Dodijali su mi ovi

bezbrojni Ivani, Vasiliji . . . . . . a?

Gorki

 

 

Kostja! Pre svega — molim Vas da me ne oslovljavate vlastitim imenom i imenom po ocu.

Kaverin

 

 

Zovite me Jona. Tako su činili moji roditelji, ili gotovo tako. Zvali su me Džon.

Vonegat

 

 

"Šta radiš ovde, dečače?"

Kaneti

 

 

Ja sam patriot — Četrnaestog okruga u Bruklinu gde sam odrastao.

Ostatak Sjedinjenih država ne postoji za mene osim kao pojam ili istorija ili literatura.

H. Miler

 

 

Čovek prosečno živi šezdeset godina, to jest dana, to jest toliko i toliko

časova, to jest toliko i toliko minuta — to jest toliko i toliko — tačnije šezdeset

puta trista šezdeset puta dvadeset četiri puta šezdeset puta šezdeset

jednako jedna milijarda osam stotina devedeset dva miliona sto šezdeset

hiljada sekundi, to jest manje od dve milijarde, manje nego što je krajem

1923. godine svaki žitelj Rusije imao rubalja za cigarete. Tako

je kolosalno, takvim kolosalnim pojmovima živela tada

Rusija: i kako je ništavan — u toj kolosalnosti — izgledao

ljudski život. Da.

Pilnjak

 

 

Ne.

Danojlić

 

 

i

 

 

ovako

jedna do druge

ovih stotinak prvih

rečenica sve zajedno

pričaju jednu jedinu

priču i ko jedna

priča muzika

su

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

13. januar 2025.

27434. dan mog života

 

 

svako biće

krenimo ti i ja

u varšavu

 

 

0:4 - 4:30

 

sanjao sam prve rečenice

 

karpjentera

prusta. tišme. selbija

ugrešićeve. šopenhauera

petronija. bucatija. babelja

kalvina. mana. hesea. šolohova

vojnoviča. štirnera. platona. defoa

svifta. broha. stejnove. getea

gombroviča. albaharia. sartra. rablea

singera. bulgakova. handkea. rusoа. didroa

bubera. pavezea. flobera. šklovskog. ženea

voltera. beketa. tolkina. poa. selina. foulza. ničeа

crnjanskog. avgustina. hašeka. montenja. dostojevskog

melvila. bronteove. džejmsa. londona. hardija. furnijea

gončarova. rob-grijea. tolstoja. sterna. čelinija. igoa

foknera. hamsuna. rilkea. kamija. kiša. džojsa. orvela

vulfove. makijavelija. huizinge. aragona. muzila. servantesa

kafke. hemingveja. moravije. selindžera. kundere. rulfa

markesa. vikoa. klarka. spinoze. kanta. santajane

platove. strosa. friša. kjerkegora. bukovskog. nabokova

kerola. egziperija. lorensa. zveva. belija. malkolma x

verkora. dikensa. toroa. jursenarove. vajlda

nervala. bela. ostrovskog. trifonova. keruaka

vitgenštajna. deblina. žida. bašlara

gorkog. kaverina. vonegata

kanetija. milera. pilnjaka

danojlića

 

 

... ali. samo što sam legao! A budilnik već zvoni. Šest i

četvrt. Nemgućno. Sedam i četvrt, možda. Bliže. Osam i četvrt.

Karpjenter

 

 

Dugo sam vremena legao rano. Ponekad mi se oči sklapaju tako brzo, tek

što bi se sveća ugasila, da nisam imao vremena ni da sebi rečem: Tonem u san.

Prust

 

 

Crnu devojku upoznao sam u istoj prilici kada i plavu, negde tokom zime posle rata.

Tišma

 

 

Sedeli su razbacani duž šanka i na stolicama. Još jedna noć.

Selbi

 

 

Bublika sam jedne subote upoznala u kafiću. Bublik se, naravno, ne zove - Bublik.

Tako sam ga ja prozvala, jer mi se učinilo da riječ BUBLIK krasno zvuči.

Ugrešić

 

 

Svet je moja predstava.

Šopenhauer

 

 

(Enklopije): ... ni naše profesore retorike ne progoni valjda neka

nova, posebna vrsta furija, kad stanu da se deru na sav glas: "ovih

rana dopao sam za slobodu naroda; ovo oko - za vas sam ga dao. Dajte

nekoga da me vodi mojoj dečici, presečene tetive ne drže mi više udove!

Petronije

 

 

Unapređen za oficira, Giovani Drogo otputuje jednog rujanskog

dana iz grada i krene u Tvrđavu Bastiani, svoje prvo odredište.

Bucati

 

 

Načdiv (načelnik divizije) izvestio nas da je danas u osvit zauzet Novograd - Volinsk.

Babelj

 

 

Počinješ čitati novi roman Itala Kalvina Ako jedne zimske noći neki putnik. Opusti se.

Kalvino

 

 

Uveravam svom odlučnošću da nikako ne želim svoju osobu progurati u prvi red ako 

ova priopćenja pokojnog Adrijana Leverkina, ovu prvu i zacelo samo privremenu biografiju

genijalnog muzičara koga je sudbina tako strašno kaznila, koji se digao u visine i brzo se

s njih strmoglavio, započnem s nekoliko reči o samom sebi i svojim prilikama.

Man

 

 

Da bih ispričao svoju povest, moram poizdaleka da započnem.

Hese

 

 

Kuća Melehovih je sasvim na kraju kozačkog sela. Vratanca

sa stočnog dvorišta vode na sever prema Donu.

Šolohov

 

 

Sada se već više ne može pouzdano reći da li se to zbilo ili nije, jer zgoda od

koje je krenula (i potrajala maltene do naših dana) čitava pripovest dogodila se

u selu Krasno tako davno da očevidaca iz tog vremena gotovo i nema.

Vojnovič

 

 

Što sve neće biti Moja stvar! Prije svega dobra stvar, pa stvar

boga, stvar čovječanstva, istinitosti, slobodnosti, humanosti, pravednosti; dalje

stvar Moјega naroda, Moјega vladara, Moјe otadžbine; na koncu stvar

duha i tisuću inih stvari. Samo Moја stvar ne treba nikad biti Moja stvar.

Štirner

 

 

Kakav su utisak, građani atinski, učinili na vas tužioci moji, јa to ne znam. Јa, evo, od

njihovi beseda gotovo ne poznajem sam sebe: tako su ubedljivo zvučale njihove besede.

Platonov

 

 

Rođen sam godine 1623. u gradu Јorku, u dobroj porodici

ali ne iz tog kraja, jer mi otac beše stranac iz Bremena.

Defo

 

 

Moј otac je imao malo dobro u Notingemiširu; јa sam mu bio treći od pet sinova.

Svift

 

 

Godine 1888. imao je gospodin fon Pazenov sedamdeset godina, i bilo je ljudi kod kojih

bi se javilo čudno i neobjašnjivo osećanje antipatije kad bi ga videli kako ide berlinskim

ulicama, koji bi, štaviše, u svojoj antipatiji tvrdili da to mora biti neki zao starac.

Broh

 

 

Jednom je neki ljutit čovek vukao svog oca kroz njegov sopstveni voćnjak. »Stani!« uzviknuo

je najzad starac jecajući. »Stani! Ja moga oca nisam vukao dalje od ovog drveta.«

Stejn

 

 

Kako se radujem što sam otputovao! To ti je, eto, ljudsko srce, najdraži prijatelju.

Gete

 

 

U utorak sam se probudio u ono prazno i jedva primetno

doba kada je noć već prošla a zora još nije uzela maha.

Gombrovič

 

 

Halo, reče sudija Dimitrijević. Sat na njegovom stolu pokazivao je 13.45.

Albahari

 

 

Najbolje bi bilo zapisivati događaje iz dana u dan.

Sartr

 

 

Da biste ustanovili rodoslov Gargantuin, upućujem vas na veliki Pantagruelski letopis. Iz

njega ćete potanko saznati kako su gorostasi došli na svet i kako se od njih u pravoj liniji

rodio Gargantua, Pantagruelov otac, pa se nemojte ljutiti ako zasad ostavim po strani, mada

je predmet takav da ukoliko bih ga više spominjao, utoliko bi se većma svideo našim

gospodstvima; kao što to svedoči Platon i Philebo i Gorgias i Flaz koji veli da nema na svetu

predmeta, naročito ako je ovakve vrste, koji ne bi bio sve prijatniji što bi se češće ponavljao.

Rable

 

 

Jedan jedini ptičji zov obeležio je početak novog dana.

Singer

 

 

Jednom u proleće, u vrijeme neobično toplog sutona pojavila

su se na Patrijaršijskim ribnjacima u Moskvi dvojica građana.

Bulgakov

 

 

Imala je trideset godina, živela je u naselju bungalova stepenasto položenih

na južne padine nekog osrednjeg gorja, tačno nad isparenjima velikog grada.

Handke

 

 

Treba bežati od vas, gospođice, ja to dobro osećam: nije trebalo

da toliko čekam; ili bolje bi bilo da vas nikad ni video nisam.

Ruso

 

 

Kako su se sreli? Slučajno, kao i ostali svet.

Didro

 

 

Svet je za čoveka dvojak zbog njegovog dvojakog stava.

Buber

 

 

Stigoh u Torino po poslednjem januarskom snegu, kao pelivani i prodavci bademnjaka.

Paveze

 

 

Bili smo u učionici, kad uđe direktor, a za njim jedan novi

u varoškom odelu i momak s velikim štionikom u rukama.

Flober

 

 

Da sam imao drugo odelo, nikad ne bih upoznao jad.

Šklovski

 

 

Robijaško odelo isprugano je ružičastom i belom bojom.

Žene

 

 

Živeo je u Vestfaliji, u zamku gospodina barona Tunder-ten-Tronka, mladić

kome je priroda podarila najpitomiju narav. Lice mu je već odavalo dušu. Umeo je

o svemu pravilno da sudi, a bio je vrlo prostodušan. Zato su ga, mislim, i zvali Kandid.

Volter

 

 

Ja sam u sobi svoje majke. Tu sad živim. Ne znam kako sam ovamo dospeo.

Beket

 

 

U jednoj rupi u zemlji živeo je hobit.

Tolkin

 

 

Ime mi je Artur Gordon Pim.

Po

 

 

Tako je to počelo. Ja ništa nisam kazao. Ništa.

Selin

 

 

Istočni vetar najneprijatniji je vetar u Lajm Beju — Lajm Bej je onaj najveći komad donje

strane ispružene jugozapadne noge Engleske — i neko ko je radoznao odmah bi zaključio

da postoji nekoliko vrlo verovatnih stvari što se tiču onog para koji je pošao kejom u Lajm

Ridžisu, malom ali starom eponimu useka, jednog oštrog jutra krajem marta 1867. godine.

Foulz

 

 

Kad Zaratustri bijaše trideset godina, napusti svoj

zavičaj i jezero zavičaja svoga i pođe u planinu.

Niče

 

 

SVI SE PISCI ROMANA SLAŽU, uglavnom, kad je reč o svetu u kom živimo. To je, kažu,

neka vrsta velike, čudnovate, pozornice, na kojoj svaki, neko vreme, igra svoju ulogu. A

zatim silazi sa scene, da se na njoj više ne pojavi. Nikada, — nikogda.

Crnjanski

 

 

Velik si, Gospodine, i hvale dostojan veoma; velika

je tvoja snaga, i mudrosti tvojoj nema mere.

Avgustin

 

 

— Ubili nam dakle Ferdinanda! — reče dvorkinja gospodinu Švejku

koji je prije nekoliko godina bio otpušten iz vojske pošto ga je vojna

liječnička komisija definitivno proglasila slaboumnim, pa se prehranjivao

trgujući psima, ružnim, nečistokrvnim nemanima kojima je krivotovrio rodoslovlje.

Hašek

 

 

Dobronamerna je ova knjiga čitaoče.

Montenj

 

 

Početkom jula, za vreme strašnih vrućina, jedan mladić izađe

predveče iz svog sobička koji je uzeo pod kiriju od stanara u

S-skoj uličici, pa se polako i nekako neodlučno uputi K-nom mostu.

Dostojevski

 

 

Zovite me Ismael.

Melvil

 

 

1801. — Malopre sam se vratio iz posete svome kućegazdi — usamljenom

susedu sa kojim ću morati dolaziti u dodir, ovda-onda. Ovo je zaista divan predeo.

Bronte

 

 

U životu nema prijatnijih časova nego što može da bude, pod izvesnim

okolnostima, čas posvećen obredu poznatom pod imenom popodnevni čaj.

Džejms

 

 

Tamne šume crne gorice mrštile su se s obe strane smrznutog rečnog korita.

London

 

 

Jedne večeri krajem meseca maja, neki sredovečan čovek vraćao se

peške iz Šastova u selo Marlot, u susednoj Blekmurskoj dolini.

Hardi

 

 

Došao je k nama jedne nedelje u novembru 189...

Furnije

 

 

U Gorohovoj ulici, u jednoj velikoj kući, gde je stanovalo toliko sveta da bi se sa njim mogao

naseliti čitav okružni grad, ležao je izjutra u postelji, u svom stanu, Ilja Iljič Oblomov.

Gončarov

 

 

Kao da niko nije čuo.

A. R. Grije

 

 

Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka

nesrećna porodica je nesrećna na svoj način.

Tolstoj

 

 

Kamo lepe sreće da su moj otac ili moja mati, ili oboje ako ćemo pravo i pošteno, bolje

pripazili šta rade kad su me dovodili na ovaj svet, budući su i jedno i drugo bili na to 

podjednako obavezni; da su kako valja i trebuje porazmislili šta sve zavisi od onog što u 

tome času posluju; — da nije posredi puko sazdavanje jednog slovesnog bića, nego možda i

srećno uobličenje i ustrojstvo njegovog tela, možda i njegovog duha pa i same mu ćudi; — a,

ukoliko su naprotiv znali šta čine, da čak i sudbina celog njegovog doma zavisi možda od

raspoloženja i nastrojenja koji u tome trenutku preovladuju kod njih.

Stern

 

 

Svi ljudi koji su učinili nešto značajno ili bar nešto što značajno

izgleda, trebalo bi da iskreno i otvoreno sami opišu šta su doživeli, ali

u takvo nešto ne bi valjalo da se upuste pre navršene četrdesete godine.

Čelini

 

 

Božić 182... bio je značajan za Gerneze. Tog dana padao je sneg.

Igo

 

 

Kroz ogradu, između kovrdžavih otvora cvetnih

penjačica, video sam ih kako udaraju palicom loptu.

Fokner

 

 

Duga, duga staza preko močvara u šumi — ko ju je ugazio?

Hamsun

 

 

i

 

 

godinu

dve pre varšave

sam skupljao prve

rečenice čuvenih autora

i knjiga i pre nego što sam

odlučio da malo spavam nad

tekstom odlučio sam i da na

tom mestu u varašavi

stavim sve te

prve

rečenice

 

 

i

 

 

ko što

je već sve u

samom početku

i u prvom koraku

tako je sve i u

prvoj

rečenici

 

 

i

 

 

117 prvih

rečenica u varšavi

su slava svačijoj rečenici

pa i ovoj rečenici od 117

prvih rečenica te

varšavske

noći

 

 

i

 

 

odluku

da varšava

bude ime knjige

koju sam pisao te

noći sam doneo

takođe te

noći

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima