29. januar 2026

27815. dan mog života

 

 

3091/562

 

9424  malo pijan u sumraku spuštam se napuštenim asfaltnim putem ka ribnjaku

 

9425 ptice razgovaraju. otkidaјu

 

9426 bagrem je procvetao

 

9427  na vrhu jednog od dva preostala stuba srušenog mosta vijori

se državna zastava. kakva gordost. glupost. patriotizam. sujeta. iluzija

ponos - na jednom mestu. uostalom kao i u svim zastavama sveta

 

9428  u ribnjaku vidim da mi je nivo dunava u nivou grudi. lepota i sila nepojamna

 

9429 hodam sreća mi izvire iz tela

 

9430  81. dugogodišnjim lutanjem moć preobražavam u veselost i služenje nemoćnima

 

gospode nudim ti sebe ovoga dana

2534. hodanje

još jedna tanko povučena linija. klikće moja duša za tobom

novi sad 25.4.2000

 

 

 

3092/561

 

9431  u vlažnom mulju dunava koji se povlači laste nalaze sebi hranu

 

9432 pozvoni i ja sam tu

 

9433  ako rešiš da se ispoljavaš neće te ni jedna bol zaustaviti kaže kaja

 

9434  ispratio sam kaju i suna na stop. zelenilo obavija telo

 

9435  na putu stoje dva radnika čekaju prevoz. o električni stub su oslonili

svoj alat: ašov lopatu i kramp uvezani žicom. očito majstori za zemljane radove

 

9436  82. dok lutam sve što me okružuje se zaigra i uzgaja u savesti

 

kratki pljusak

2535. hodanje

nas je uhvatio na mostu

potrčali smo i stepenicama se

spustili ispod mosta. sačekali i

nastavili dalјe. klikće moja duša

za tobom. jednostavno tako

novi sad 26.4.2000

 

 

 

3093/560

 

9437  u parku uz drvo jedna mlada žena sva u crnom

vežbama savitljivosti i snage oblikuje svoje telo i duh

 

9438 pišem verom

 

9439  83. lutam da bi svi zalutali i ponovo se obnovljeni pronašli

 

čeka te vino

2536. hodanje

hodao sam sa kalmanom jodalom

onda sam. i na kraju sa draganom varadinac

dragani sam viknuo evo mirisa. bilo je to u ulici

filipa višnjića na podbari. produžili smo do temerinske

pa me je tamo dragana fotografisala kako prolazim

pored bilborda na kome je pisalo keep walking

nastavi i kad zastaneš. nastavi i sa sumrakom

jednostavno tako. biće topla noć

novi sad 27.4.2000

 

 

 

3094/559

 

9440  evo ih ozeleneli jablani

 

9441  i danas miris bagrema

 

9442  sa navučenom kapom preko čela glavom oslonjenom o drvo mladić leži

na travi. zelenilo oko njega je posuto belim cvetovima. u blizini jezero i mlada trska

 

9443  oči su mi se napunile prašinom

 

9444  mršava mlada frizerka ispred svoje radnje jede veliku perecu

 

9445  stare kuće i potpuni hlad u ulici avgusta cеsarca su moji najbolji drugovi za danas

 

9446  84. lutam za sve ono što neću reći o lutanju

 

rečeno tvojim rečima

2537. hodanje

nigde ne bih bio ovoliko sam kao u ovom

gradu gde sam rođen kao u jeziku kojim sam

progovorio i kojim govorim. ali samoćom ti

si mi sve bliža. biće topla noć. sve što

postoji se polako pretvara u tebe

novi sad 28.4.2000

 

 

 

3095/558

 

9447  uzana stazica kroz park me je zavela ne samo da pođem po

njoj nego i da izbrojim korake na njoj. šezdeset i pet ih je. bilo je to

prvi deo mog današnjeg plesa pod nazivom nudim ti sebe

 

9448  žena bere bagrem malo dalje muž bere zovu. tamo još dalje

uplele su se grane procvalog bagrema i mladog oraha. ovo

je bio drugi deo plesa koji zovem ritam i radost

 

9449  povukle su mi pogled ka gore dve laste na električnim žicama u

ulici bore prodanovića. ovaj deo plesa zovem zanesi se običnim i zabačenim

 

9450  iza kioska koji blista i okuplja ljude današnjim novinama leže uvezane

i neprodate jučerašnje. remitenda. sahranjena prošlost i svi jučerašnji životi

taj deo plesa zovem vaskrsenje ili o odbačenom i poniženom

 

9451  85. lutanje je potpuno razoružanje

 

ples

2538. hodanje

tako sam hodao danas

jer se na današnji dan proslavlja

igra i ples u svetu. hodao sam isto kao

i svih ovih dana i godina: pevajući i plešući

noćas je vаskrsenje. radosti je ime bog. sve

što postoji se polako pretvara u tebe

drugo ime radosti je sada

novi sad 29.4.2000

 

 

 

3097/556  

 

9452  mislim na sve što niče i živi u ovom malom vasiоnskom predelu pod

vlašću sunca i stalnom smenom dana i noći i godišnjih doba ivo andrić. kao

i ivo andrić osećam malеnost ove našе stvari kojom zovemo planeta

 

9453  hej miroslave ličiš na drvoseču ili šumara kaže mi

nenad jovanović koji se za koji dan iseljava na novi zeland

 

9454  prvi put ove godine miris jasmina

 

9455  pa i kako vijuga ova staza kroz park i to je ljubav zar

ne pitam doru stanković. jeste i to je smešeći se odgovara dora

 

9456  dragi miroslave da ne bismo izneverili sada već tradiciju i ovog puta

hodamo za tebe i ružu. klifovi normandije su prelepi tako da svaki napor nestaje u

lepoti prirode. juče smo ishodali 20 km sada krećemo na današnju turu (jučerašnja

je na ovoj razglednici - hodali smo tik uz more sa severa prema jugu). dakle

uzmi dva dana odmora. grle te i vole tvoji saša tišma i peđa šiđanin

sačekala me je posle hodanja ova razglednica

 

oblačno sunčano

2539. hodanje

da mi sve reči trepere

drugo ime radosti je sada

hodam da mi sve reči trepere

novi sad 1.5.2000

 

 

 

3098/555

 

9457  jednostavna liturgija: hodamo kroz šipražje violeta i ja

 

9458  pa naravno da se igram. sama blizina

 

9459  13:02 h prva bulka ove godine

 

9460  osmeh je bog

 

9461  tražim crvendaća u krošnji. od njegove pesme celo drvo peva

 

9462  prolazimo kroz krdo krava tela im mirišu na ogromne planine

 

9463  padaju mace sa topola. zvone zvonca sa kravljih vratova. ozeleneli su nasipi

 

9464  86. hodam proleće crvendać lutam u slavu spajanja neba i zemlje

 

napisano u autobusu

2540. hodanje  

preko njiva uleteli smo u prigradski autobus

u kaću. oznojani umorni i prašnjavi. prašnjavi kao

dobrota na putu. gledali smo ptice polako hodali do

njih. pojeo sam nekoliko bagremovih grozdova. stari

čobanin vlada kulpinac iz 2473 hodanja nas je pitao

koliko je sati. uživao sam u širini polja u pticama

i travi. hodam da mi sve reči trepere

bilo gde na svetu je lepo

novi sad 2.5.2000

 

 

 

3099/554

 

9465  prohladni vetar i toplo sunce sve se pretvorilo u svetlost i senke. unutrašnje njihanje

 

9466  već par dana me boli prostata jaja tetive žlezde. sve dole i muško

 

9467  bol junak ruže lutanja

 

9468  lahori vetar po poljima. okrepljuje obnavlja

 

9469  ono je crkva u futogu a ovo su senice na putu kažem violeti

 

9470  15:20 h zgazio sam puža. ućutao sam se… nadam se

da njegova bezrazložna smrt i njegova žrtva neće biti uzaludna

 

lutanje u dvoje

2541. hodanje

prvih i poslednjih pet kilometara sam

hodao sam a središnjih deset onih po polju

sa violetom. volim polja. šire se kao žudnja ili let

prekomorskih ptica. dok pišem tekst zvoni mi jedna žena

na biciklu. i danas ću kao i juče posle hodanja piti vina. sve

više u vinu osećam sunce i krv božiju. lepo je piti drugog

kao i hodati sa drugim. pomogne mi. volim da hodam sa

ženom. žena i muškarac na putu je jedini dom. bilo

gde na svetu je lepo. žena i muškarac

na putu zavet života

novi sad 3.5.2000

 

 

 

3100/553

 

9471  danas neću hodati jer su za mene hodali saša i peđa

 

uživanje

2542. hodanje

sunčano jutro. već sam popio prvu kafu

(nes kafa. hladna. više vode manje mleka. kašičica

kafe i malo šećera.) išao sam po novine. (danas) i hleb

(tri kifle od integralnog brašna jedna za doručak druga za

ručak i treća ako neko bude ručao sa mnom). slušam džez

(đerđ sabadoš lester bovi). sad ću ići da pravim drugu kafu

i pisaću definicije lutanja. volim svečanost jutarnje molitve kad

izađem na prvi vazduh u danu. rad za stolom uz muziku (redigovanje

ruže. pisanje rečnika hodanja. pisanje pesama u crvenu svesku iz

1971. pravljenje planova) traje oko dva sata. uvek slušam i muziku

ponekad zvoni telefon uvek mu se obradujem. oko deset jedanaest

doručkujem (kifla ili hleb margarin ili puter i čaj). pročitаm novine

(mada ih sve ređе čitam i lako ih zamenim ako imam neku knjigu

koja me uzbuđuje) i spremam se za hodanje. samo da ništa ne

zaboravim: hartiju. olovku. fotoaparat. bojice i blok. rokovnik 

za evidenciju o fotografijama. možda i neku knjigu. žena i

muškarac na putu zavet života. to bi bilo pre hodanja

novi sad 4.5.2000

 

 

 

3101/552

 

9472  kod prve sam kafe. ukus novog dana. slušam muziku za čaj. ni

danas neću hodati jer su za mene hodali saša i peđa. zalio sam cveće

 

uživanje II

2543. hodanje

posle hodanja sam umoran i ozaren

prljav i gladan. leti i žedan. odmah odlazim pod tuš

voda mi prija. telo uživa. nadahnjuje me. često mi sa

vodom padaju i nove ideje. ručam (kifla puter i zelena

salata) jednostavan uglavnom isti obrok. volim da posle

toga legnem uzmem u ruke knjigu i budem savladan kratkim

snom. do ponoći i noćnog spavanja: čitam. gledam televiziju

odmaram se. ako sa nekim radim školu ili ako mi neko pomaže

oko ruže onda sa njim provodim vreme u razgovorima. ako nisam

umoran volim da prošetam još četiri-pet kilometara. pre spavanja

volim još da čitam u krevetu. osim ovoga: spremam stan. perem

veš. zašivam odeću. obavljam nuždu. vodim ljubav ili se

samozadovoljavam. retko pijem vino i molim se. to je to

sve je ruža. ponekad i plešem sam ili nekome ili sa

nekim. voleo bih više da plešem i više da

čitam naglas. to bi bilo pre hodanja

to bi bilo posle hodanja

novi sad 5.5.2000

 

 

i

 

 

pišem

verom

 

 

volim da hodam sa ženom. žena i muškarac na putu

je jedini dom. žena i muškarac na putu zavet života

 

 

i

 

 

ružo lutanja

slava smo svakog

trenutka i svakog mesta

jer smo u svakom trenutku

i na svakom mestu bili

pesma i umetnost

ruže lutanja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

28. januar 2026.

27814. dan mog života

 

 

3080/573

 

9384  žuta ptičica hoda po grumenjima preorane zemlje. svuda kuca nečije srce

 

9385  danas je svetski dan umetnosti i rođendan dragane varadinac sa kojom hodam

 

9386  da li je ovde u šumi više šume ili ptica ili je to isto

 

9387  kada mi ptice pevaju u srcu osetim: pa to i moje srce peva

 

pticama

2526. hodanje

prelazim most. vraćam se hodao sam sa

draganom varadinac. petrovaradin bukovac stražilovo

sremski karlovci. nosim novih dvadeset kilometara. voćnjaci

su procvetali. prvi put sam hodao u kratkim pantalonama. slike

neba i mirisi prirode su nezaboravni. mogao bih pisati mnogo o

tome ali i ovih par rečenica je uspeh jer sam umoran i bila mi je

potrebna snaga da uzmem papir i olovku i sve ovo zapišem

hvala svima što su mi omogućili da budem stranac da

uživam u stranstvovanju potpuno se predam plesu

i pevanju amin. prešli smo most posao je

obavljen miran sam

novi sad 14.4.2000

 

 

 

3081/572

 

9388  pred jutro sanjam: samo skromnima niču krila samo se iz skromnosti poleće

 

9389  hodam nekome sam stepenik

 

9390  hodam nekome sam slamka kojom se spašava

 

9391  nekome kap vode u pustinji

 

9392  nekima je moja samoća lek od strašljivosti

 

9393  povremeno vetar dune i sve zaleprša

 

9394  ulice su zazelenele i krošnjama su nadsvodile grad

 

9395  hodam nekoga moj ples oslobađa od nepodnošljivog stida

 

9396  hodam nekima sam krv

 

9397  19:00 evo je prva lasta

 

doletela

2527. hodanje

subota je pada sumrak boje jorgovana

kada sam suviše sam mentalna snaga me vodi

i čuva da ne zalutam. misao mi postaje drum kojim

kao kanalom teče moja volja-energija. teče i vuče

me. prešli smo most posao je obavljen miran sam

kao i lastama prostranstvo hoda u meni

novi sad 15.4.2000

 

 

 

3083/570

 

9398  u trenutku prvog jutarnjeg zalogaja na tv ekranu se pojavila slika

od gladi umirućih ljudi u etiopiji. današnje hodanje posvećujem njima

 

9399  svi koji umiru od gladi umiru da bismo mi ostali živeli

 

9400  sve što postoji živi za mene. radostan i

slobodan sam - jedino - kada i ja živim za sve njih

 

9401  zovi me vukom. plesom. kurvom. glistom

ubicom. ženom ili muškarcem. svejedno je. možeš me zvati i

miroslavom mandićem. ocem. mužem. sinom. bratom. prijateljem

 

9402 originalno je jedino sve

 

ćerko ženo moja majko

2528. hodanje

od suše i sunca se zabelеla zemljana stazica

po kojoj hodam. oko nje je zelena trava. čuju se

glasovi vrabaca gusaka i morki. hodam i gledam niz

stazu: ljubim vas gladni ljubim vas poniženi ljubim vas

odbačeni. kao i lastama prostranstvo hoda u meni

na mirnoj površini kanala usamljeni labud uvija

svoj dugi vrat pod krila i čisti ih

novi sad 17.4.2000

 

 

 

3084/569

 

9403  ja sam dečak koji svaki dan odlazi dalje

tražeći ženu koja u beskućništvu svija svoj dom

 

9404  ti si u svom projektu trebao da ovih deset godina budeš svugde samo

ne na jednom mestu da se bacaš u prostore jezike kulture - a kao da se zamena

mesta desila kao da to drugi čine za tebe. pa dobro to je takođe dobro zar ne. kao

spolja ili unutra važno je da stvar pulsira piše mi juče u pismu boba stupar

 

9405  obeležen sam državom u kojoj sam rođen i iz koje ne mogu da izađem ako

ne platim. osuđen sam od mnogih država u koje ne mogu da uđem ako opet ne

platim. ostaje mi da se hranim vedrinom ovim današnjim suncem i toplim vetrom

 

ja sam planeta zemlja

2529. hodanje

da jesam: pa ko bi drugi i mogao biti

onemogućen bliži sam nemogućem. onemogućen

sloboda mi i iz olovke kojom pišem izlazi. na mirnoj

površini kanala usamljeni labud uvija svoj dugi vrat

pod krila i čisti ih. moje su oči slobodne

novi sad 18.4.2000

 

 

 

3085/568

 

9406  smrt

često sam u životu osećao smrt

ali sa pedeset godina vidim i njenu realnost

vidim kako svi utičemo u nju i kako umiranjem

sve dobija na smislu. sa smrću je život uzbudljiviji

dramatičniji. samo u poslednjih trideset godina dvadesetog

veka u ratovima je poubijano samo 5.520.000 ljudi. hodam sve

je neizvesno samo je smrt izvesna. kažem vam kamen temeljac

sveukupne ljudske sreće je misao o smrti podseća mudri džon

kuper pouis. kad sa drveta otpadaju prezrele kajsije. kad jedna

preko druge svakim otkosom padaju vlati trave. smrt me

neprestano okružuje. sve pogažene životinje na putevima

klanice na kraju grada. prepune pijace: obranog iščupanog

pokošenog zaklanog. smrt je okruženje iz koga buja

život. i nebiti je biti. i smrću živeti. nadam se da

ću je biti dostojan da ću je životom i

ljubavlju preobraziti

(iz rečnika hodanja)

 

nisam hodao

moje su oči slobodne. miroslave

sada u neuspesima odbacivanjima

nerazumevanjima optuživanjima

zatvaranjima izdrži i veruj u ružu

novi sad 19.4.2000

 

 

 

3086/567

 

9407  ne brini svuda je ljubav kažem sam sebi

 

9408  ruža mi je osvetlila mane i uvećala darove

 

9409  još petsto sedamdeset šest dana preda mnom. stariji sam umorniji. potpuno sam

 

9410  nema nikoga na ovom svetu da mi kaže kako da desetogodišnjim

hodanjem napravim plavu ružu. suočavajući se sa nepredvidivostima okružen

sukobima i apatijom padom i osiromašenjem neprestano ostavljan od najbližih

ali… važnije od ovоg što pišem je stidljivi mladić pridošlica u gradu koji

izgubljen pretoplo obučen stoji u hladu pod krošnjom lipe

 

9411  miris mladog lišća i trava mi opija mozak

 

9412  svuda sam jer sam ovde

 

cvetaju topole

2530. hodanje

lutaću deset godina da stvorim

nestvoreno u potpunom sjaju lepote i dobrote

pomislio sam 10. X 1988. deset godina hodanja je

podvig a podvig je bajka eto plave ruže poverovah kao

dete. srce mi je zatreperilo i ja sam kročio. miroslave

sada u neuspesima odbacivanjima nerazumevanjima

optuživanjima zatvaranjima izdrži i veruj ruži

hodaj polako i daleko ćeš stići

rekla je kaja

novi sad 20.4.2000

 

 

 

3087/566

 

9413  ne brini u svakom trenutku je ljubav kažem

sam sebi nastavljajući jučerašnju misao

 

9414  noć je. u mraku pišem krupnim slovima

 

9415  hodam sa milicom bracić. u noćnoj tišini čuju se lavež psa i naši koraci na šljunku

 

9416  noć miriše zemlja spava

 

9417  van grada smo sami u savezništvu sa univerzumom. budni smo i bez straha

 

9418  79. lutanjem bih želeo da afirmišem ideju kosmičke nacije -

zapisao sam 21. jula 1989. deset godina kasnije ova ideja je oživljena

 

noćno hodanje

2531. hodanje

kao mladić u zatvoru milica se tada nije ni rodila

bio sam željan hodanja. zamišljao sam kako se samo

uputim u duga noćna pešačenja. hodao bih u mislima ka

periferiji grada i nastavljao dalje u mrak ne zaustavljajući se

prepuštajući se ritmu slobode i spajanja. i evo prvi put posle

dvadeset sedam godina hodam baš tim putem. temerinskom

ulicom preko kanala pored najlon pijace kroz klisu i dalje van

grada. slobodan, pod noćnim nebom. hodaj polako i daleko

ćeš stići rekla je kaja. kupan mirisima okružen vremenom

svih vremena van zidina grada koje i dalje postoje u

glavamа ljudi kažem ti nerođena volim te

novi sad 21.4.2000

 

 

 

3088/565

 

9419  ja sam planeta koja hoda

svako jutro me možeš videti kako hodanjem

pletem planetu. počinjem sa potocima rekamа

jezerima morima okeanima. nastavljam sa zemljom

plodnom i kamenitom sa visokim planinama. i onda vazduh

sa svim svojim vetrovima i plućima. pomilujem sve minerale

zalepršam sa travama voćem povrćem svim rastinjem

drveća i cveća. zatim bakterije i virusi ribe životinje ptice

i svi ljudi uspravni sa primanjem i davanjem. i na kraju

obujmljujem samu planetu. nosim je na raširenim

rukama u nežnom zagrljaju. planeta hoda

po bašti smisla. sve je u meni

ja plešem

(iz rečnika hodanja)

 

drugo noćno hodanje

2532. hodanje

hodao sam sa dorotejom stanković

zajedno smo proslavili rođendan planete zemlje

kupan mirisima okružen vremenom svih vremena

van zidina grada koje i dalje postoje u glavama ljudi

kažem ti nerođena volim te. videli smo kako je po

mraku u tišini kanalom plovio dugački šlep

novi sad 22.4.2000

 

 

 

3090/563

 

9420  pored otvorenih vrata vlat visoke trave

 

9421  gledati u plavo cveće i nestati

 

9422  treperiti treperiti i postati

 

9423  80. lutam jer je u lutanju svaki trenutak susret

 

kaja i sun

2533. hodanje

hodao sam sa sunom i kajom

bili smo na milomirovom grobu na

almaškom groblju. posle na novom groblju

kod kaje. videli smo kako je po mraku u

tišini kanalom plovio dugački šlep. još

jedna tanko povučena linija

novi sad 24.4.2000

 

 

i

 

 

sve što postoji živi za mene. radostan i

slobodan sam - jedino - kada i ja živim za sve njih

 

 

ja sam dečak koji svaki dan odlazi dalje

tražeći ženu koja u beskućništvu svija svoj dom

 

 

onemogućen bliži sam nemogućem. onemogućen

sloboda mi i iz olovke kojom pišem izlazi

 

 

svuda sam jer sam ovde

 

 

gledati u plavo cveće i nestati

 

 

treperiti treperiti i postati

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si i sad

u meni 

i

ruža

i

lutanje

i

boginja

boga

jedinog

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

 

27. januar 2026.

27813. dan mog života

 

 

3070/583

 

9354  mladić sa iscepanim patikama kupuje cigare. zavesa

se suši na grani. u fotografskoj radnji neko svira tamburu

 

9355  latice propupelog drveća lete mi u lice. analogije su večne

 

9356  posmatram ljude u prolazu. tela su im različita. mala velika živahna

muška ženska stara mlada lepa ružna ali se u svakome oseća da ih na okupu

drži ja kojim obavljaju svoju ulogu. ja kojim i čine ono što i ne znaju da čine:

današnje podne dušu ulice 4. april 2000 božiju promisao plavu ružu

 

9357  posedele su dlake na mojim grudima više je topline u mom pogledu

 

ja sam pesma

2518. hodanje

peva me pevač koji luta. a sa mnom

u hodu i nebo i svetlost i zemlja i sloboda

častimo se šetnjom i srećni smo. jedna koža

milim po tvojoj čežnji raširio sam krila. i dok ti

držiš ovu ružu u ruci možeš me videti kako i dalje

hodam pišući knjigu koju ti čitaš. tvoje su grudi

prepune sunca zdravlje ti je sudbina

novi sad 4.4.2000

 

 

 

3071/582

 

9358  velike količine oblaka plove nad gradom. zaklanjaju sunce i pomračе dan. sele

se kao ptice u jesen. neprestano dolaze i odlaze voda nebeska. povremeno me zarosi

poneka kap po licu. kada se naoblači liči na propast sveta na poslednje trenutke

 

9359  76. doletele su laste i mom lutanju će biti lakše

 

u opasnosti

2519. hodanje

sedim u sobi gledam kroz prozor kako

teče dunav. slušam mocartov rekvijem i osećam

kako pada sumrak. oblaci i dalje teku još sivlji još

neprestaniji. nisam ishodao dan u jednom trenutku

malodušnost me je skoro potopila pocepala. zaustavio

sam se pomoglo mi je iskustvo koje sam stekao u teškim

trenucima. neko me je sačuvao. sada sam se smirio

uživam u kafi. nadoknadiću današnju slabost. sve je

više nepoznatosti i krhkosti. tvoje su grudi prepune

sunca zdravlje ti je sudbina. bog ublažava vetar

ostriženom jagnjetu reče marija  

novi sad 5.4.2000

 

 

 

3072/581

 

9360  sam

kao večni om. sam uzgajajući svest i

pažljivost. voda curi iz česme. sam da bih

osnažio sve koji su sami. obale ribnjaka obrasle

trskom. sam a nisam sam. tužni glas dečaka uličnog

pevača. sam jer miran sam. pogled koji mili po horizontu

nove divljine u mozgu. sam sve. dva peškira u kupatilu govore

da si bila tu. unutrašnji deo butine. sklopljene šake jedna u

drugoj. amo (sve što je) samo. svi oni koji posmatraju kišu

srušena lastavičija gnezda. samoća je odanost samoća je

poziv. sam ja - sam put. sam posmatram se čudim se

svom postojanju. hrabri su sami. i reče gospod

bog: nije dobro da je čovek sam. da mu

načinim drugu prema njemu. samoća

je savršeno savezništvo

sam i sama 

(iz rečnika hodanja)

 

nisam hodao

jučerašnja malodušnost me je potrošila neispavanost dovela

u opasnost. bog ublažava vetar ostriženom jagnjetu reče marija

jednostavno je - mlad mesec je na nebu - potreban mi je odmor

novi sad 6.4.2000

 

 

 

3073/580

 

9361 11:46 ej tek propupeli prvi jorgovan

 

9362  retko lišće na drveću liči na vodene kapljice

zelene boje poprskane po plavom akvarelu neba

 

9363  zamišljam kako ću se kada me više ne bude bilo na

ovom svetu svakog proleća ponovo rađati sa travama i lišćem

 

9364  od svoje dvadeset pete do trideset pete deset godina sam slikao

lišće drvo života. od četrdesete druge već devetu godinu slikam trave

 

9365  17:46 pogledaj pokazujem dragani varadinac kraljevski maslačak

koji je izrastao sa snažnim listovima i velikim žutim krugom iz betonskog zida

 

iskrenost je odanost

2520. hodanje

bile su to tri šetnje u kojima sam sakupio

osamnaest kilometara. u šetnjama se ne umorim

jer ne nosim na leđima dvadeset kilometara. hodam

do granice napora ne prelazim je. u šetnjama odgovornost

mi se pretvori u uživanje tela koje se priljubljuje uz vazduh

zelenilo pupoljke i cvetanje. bašta smo prolećna

jednostavno je - mlad mesec je na nebu

potreban mi je odmor. bašta sam

iskrenost cvetanja

novi sad 7.4.2000

 

 

 

3074/579

 

9366  sam subota (12:12 h) počinje kiša

 

9367  sklonjena od kiše pod strehom čistačica ulica pali cigaru

 

9368  uska staza se penje uz zeleni nasip. iznad

nasipa je nebo. da li i iza nasipa postoji svet

 

9369  volim umetnost u kojoj se polazi od stvari koje se podrazumevaju

ne samo da je umetnost život a život umetnost nego umetnost živi za život

a život služi umetnosti. umetnik je sin i ljubavnik. umetnička dela su krila

 

9370  na nasipu sam. sam sam kao labud

 

9371  da ne bih bio sam ispisujem parove reči: sam srce. srce ljubav. ljubav trag. trag bog

 

detinjom rukom pisati

2521. hodanje

sam samo sam uživao. usporio smrzavao se

malo kisnuo i brideo. gledao sam sa mosta kako se po

zemlji i vodi kreće senka oblaka. kao da je neko iz visine

četkom razmazivao po predelu. na današnji dan pre trideset

godina je osnovana grupa kod. bio sam sam ali kada sam

ugledao usamljenog labuda kako se ljulja na talasima

kanala bio sam srećan. bašta sam iskrenost cvetanja

sam još su prazna lastavičija gnezda 

novi sad 8.4.2000

 

 

 

3076/577

 

9372  jedna je zemlja i jedno je nebo i tako nas je već troje

 

9373  desetak kilometara sam hodao sa violetom jovanović. raznosili smo ružе. branki

parlić (posvećeno čedi drči). žilniku. kebri. rajki sredojević. radi čupić. maji mišević

 

9374  te divne količine nevidljivog

 

9375  77. lutam temelji su moji u pokretu miruj zvezdo moja

 

raznosači knjiga ili hodanje za zelenu salatu

2522. hodanje

kada sam malopre oduševljen zapisao rečenicu te divne količine nevidljivog

u sebi sam dodao: ovim sam završio današnje hodanje. uzbudim se kada se

u rečenici spajaju dobrota lepota istina sloboda ljubav. u ovoj rečenici

su se našle istina i lepota i nastavile dalje same a mene poslale

da se odmorim i da im se sutra pridružim. sam još su

prazna lastavičija gnezda. jedna je

istina i jedno je i nas

troje

novi sad 10.4.2000

 

 

 

3077/576

 

9376  deset godina hodanja

ne znam kako je hodati deset godina svaki dan

ja sam do sada hodao devet. to je slično gotovo isto

ali nije isto. devet godina. uzeo sam rečnik i devet puta

ga nasumice otvarao da vidim šta bi moglo biti devet

godina hodanja. evo šta mi je knjiga rekla

 

1  čežnja

 

2  namera

 

3  reč

 

4  ipak

 

5  draga

 

6  tvorac

 

7  drumovanje

 

8  odleteti

 

9  čedan

(iz rečnika hodanja)

 

sa drugima  

2523. hodanje  

hodao sam sa violetom jedanaest

kilometara. sledećih devet sa artijem

jedna je istina i jedno je i nas troje. u džepu

su mi dve crvene jabuke dunav je sve

viši a evo i dragane sa salatom 

novi sad 11.4.2000

 

 

 

3078/575

 

9377  usred molitve pogled mi je odlutao u jednu baštu koja je već sva u bojama proleća

 

9378  dunav je podigao pontonski most pa autobusi ne mogu da prelaze preko njega

ali je zato mnogo ljudi na njemu. prizor liči kao kad horde gnuа preplivavaju reku

 

9379  najtoplije sunce ove godine

 

9380  hodam čekam jednu lepu rečenicu

 

9381  78. lutam po rečima ljubeći svaku i tražeći jednu jedinu iz koje su sve reči i nastale

 

za zastavom

2524. hodanje

rečenica mi se nije pojavila. nije je bilo ni u telu

ni u osećanjima ni u mislima ni u volji. a nije došla

ni spolja iako je sve sijalo na suncu i mnogo žena bilo

razgolićeno. ali… evo je: ono što su žuti cvetovi maslačaka

zelenilu trava to su beli oblaci plavom nebu. u džepu su

mi dve crvene jabuke. dunav je sve viši a evo i

dragane sa salatom. žuto zeleno belo plavo

eto zastave za današnji dan

novi sad 12.4.2000.

 

 

 

3079/574

 

9382  oblačno je toplo je sve miriše

 

9383 u prolazu mi se javio n.n. i pita me kako je. sa njim sam

se pre pet godina dogovarao da napravimo moju izložbu pod nazivom

autobiografija. izložba je otkazana. sećanje na to je povod da kažem

 

par reči

2525. hodanje

o papiru na kojem od pre dvе godine pišem imena svih ljudi

koji su mi učinili neku nepravdu. koji su me osudili. izdali. cinkarili

odbijali tekstove. ideje i izložbe. odbijali molbe i ponude. koji su me

stavljali na spiskove nepoželjnih. koji su lagali o meni. taj papir ću zapaliti

21 novembra 2000-te 3301-og dana ruže i tako učiniti gest ne samo oproštenja

nego i zaborava. to dugujem bezbrižnosti koja me čuva. to dugujem i njima jer

su me oni još više otvarali ka samome sebi. ka svemu i ka samom bogu

ponekad mi je teško ali ja sam radostan jer ne posedujem. jer ne pripadam

jer ne vladam. jer ne prosuđujem. uživam u predavanju i pripadanju

bogu ženi umetnosti - jednom. žuto zеleno belo plavo eto zastave

za današnji dan. hvala svima što su mi omogućili da budem

stranac da uživam u stranstvovanju potpuno se

predam plesu i pevanju amin

novi sad 13.4.2000

 

 

i

 

 

taj papir ću zapaliti 21 novembra 2000-te 3301-og dana

ruže i tako učiniti gest ne samo oproštenja nego i zaborava

 

to dugujem bezbrižnosti koja me čuva. to dugujem i njima jer su

me oni još više otvarali ka samome sebi. ka svemu i ka samom bogu

 

ponekad mi je teško ali ja sam radostan jer ne posedujem

jer ne pripadam. jer ne vladam. jer ne prosuđujem

 

uživam u predavanju i pripadanju

bogu ženi umetnosti

jednom

 

 

i

 

 

ružo lutanja

ti si moja zahvalnost

za radost kolenopoklonuća

svakom i svim bićima svemira

i to pogledom boga u očima

svake slobodne životinje

životinje ljubavi

slobode

istine

h

e

j

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

26. januar 2026

27812. dan mog života

 

 

3059/594

 

9319  noćas sam bio pijan. posle samoća i umora

vino me lako ponese i izudara po porazima i iluzijama

 

9320 danas je tišina

 

9321  nervna napetost je na trenutak nepodnošljiva

na površini mi titraju svi sukobi strahovi paranoje

 

9322  70. lutanjem prikupljam mržnju osude predrasude podsmehe i

odlažem po travnjacima i poljima da tamo istrule i postanu hranljivo đubrivo

 

opraštanje

2509. hodanje

bilo je to kratko hodanje u oblačnom

i toplom danu. oporavljao sam se. svojim

društvom mi je pomogla ljiljana ćumura. pojeli smo

po jabuku. sada sedim u sobi. imam temperaturu

grebe me grlo zapušen mi je nos. smirujem se. sve je

dobro. o gospode otvori moja usta i moja usta će

kazivati slavu tvoju. splašnjava napetost po koži

danas je odštampana ruža lutanja 8. veselim se

da bih živeo sa svima. lepo mi je jer osećam

da čovek može da razume drugog

novi sad 24.3.2000

 

 

 

3060/593

 

9323  kaja

kaja je uživala u malim stvarima

nije se obazirala da li se nekom dopada ili ne

kaja se bavila sitnom trgovinom. kupovala je od

poljaka čeha rumuna i onda bi to preprodavala po

kućama i firmama. davala je robu na rate i strpljivo nas

čekala. važno joj je bilo da nas ubedi da kupimo a za plaćanje

pa lako ćemo. nije spadala u žene koje vole da umese kuvaju

ali kada je pozivala na aranđelovdan božić uskrs davala se na

posao: ruska salata posna sarma za vegetarijance kolači i rakija

služena iz boce od kristala češkog porekla. ruke su joj bile grube

od krpe i metle ali njena duša je uživala u krupnom prstenju od zlata

iscrtanim obrvama crvenom ružu đerdanima navikliranoj kosi. kaja

podbraska pesnikinja. otvorena vrata u patrijarha čarnojevića 19

držala do kumstva i dobrosusedskih odnosa - ovako se kaje

seća buba popović. kaja je za mene svakodnevno obraćanje

mi nismo majka i sin mi smo se preobrazili postali prijatelji

kajo snago proleća prvih sunčevih zraka po goloj koži

čežnjo bednih i poniženih snago ponosa 

(iz rečnika hodanja)

 

umetnost

2510. hodanje

podnosi i prihvata osudu

lepo mi je jer osećam da čovek

može da razume drugog. toplo

je padaće tople kiše

novi sad 25.3.2000

 

 

 

3062/591

 

9324  12:00 trenutak u kome pišem već prolazi a ova

rečenica po meri te prolaznosti postaje neprolazna

 

9325  hrabrost sa kojom otpočnem rečenicu mi

donese uživanje koje me vine u samo prisustvo

 

9326  svaka rečenica teče ka svome ušću

čuvajući obe obale i napajajući žedna polja smisla

 

9327  iz smisla cvetaju cvetovi svesti i zanosa

 

9328  čini (me ono što napišem)

 

9329  hodam polako. lečim se. uživam u rečenicama

 

9330  71. lutam sa vetrovima hranim svoja stopala

 

kalemljenje - krošnja drveta je

uređeni vrt rekao je neko danas

2511. hodanje  

na sunčano popodne su se nakalemili teški oblaci

nošeni vetrom. začas se sve promenilo. sve se smračilo

potamnilo i posivilo. nebo se spustilo vetar se bacakao

po zemlji. toplo je padaće tople kiše. svakim

trenutkom vrtloženje se uvećavalo

novi sad 27.3.2000 

 

 

 

3063/590

 

9331  ja sam izrod put ka čudesnom

 

9332  tri bačena kučića u travi mašu nam repom. oni su moj rod

 

9333  malopre sam osetio prvi miris ovogodišnjeg cvetanja

 

9334  72. lutanjem postajem nevidljiv i stapam se sa svim nevidljivim

 

miris ringlova

2512. hodanje  

hodali smo do rumenke dejan dejanović i ja

svuda pupoljci. bubre budući plodovi. plod je izrod

hrana za svakoga. milodušnošću trave prokrvljavati

okorelost zatravnjivati. svakim trenutkom

vrtloženje se uvećavalo. pupi

novi sad 28.3.2000

 

 

 

3064/589

 

9335  i danas ali na drugoj obali dunava isti miris kao i juče zabelelog rascvetalog ringlova

 

9336  prvi mirisi voćki u proleće mi zanesu mozak ispune grlo i pluća i pokrenu srce

 

9337  zastajem i mirišem procvetale voćke. miris

mi ulazi u kosti i podseti na proleće postojanja

 

9338  kad samo postojim postajem bog

 

9339  tajna je u tom samo

 

9340  73. samo se lutanjem ne stidim da ti kažem moja si

 

božanstvo mirisa

2513. hodanje

pišem da bi se dogodila istina

da bi i ova rečenica postala gnezdo a

svaka reč krilo. miris utehe. miris večnog

proleća dobrote. pupi. spokojan sam

svedočim o mitskoj toplini

prolećnog sunca

novi sad 29.3.2000

 

 

 

3065/588

 

9341  rejad iz knjige tok mihalj čiksentmihaljija

rejad je tridesetrogodišnji egipćanin koji momentalno spava po

milanskim parkovima hrani se u javnim kuhinjama i povremeno pere

sudove u restoranima kada mu je potrebno nešto gotovine. posle rata 1967

odlučio sam da napustim egipat i krenem autostopom ka evropi. od tada živim

okrenut samom sebi. svaki čovek ima nešto što treba da otkrije u sebi. ljudi iz mog

grada su sigurno mislili da sam lud kad sam odlučio peške da krenem prema evropi

prošao sam kroz liban i njihov rat. kroz siriju. jordan. tursku. jugoslaviju. pre nego

što sam stigao ovamo. suočavao sam se sa svim mogućim prirodnim nepogodama

spavao sam po jendecima u olujnim noćima. doživeo sam nesreće. video sam kako

prijatelji umiru pored mene. ali nisam gubio koncentraciju. kroz ova iskustva sam

shvatio da svet ne vredi mnogo. jedina stvar koja mi nešto znači prva i poslednja jeste

bog. najviše sam koncentrisan kada se molim sa brojanicama. tokom putovanja sam

video glad rat smrt siromaštvo. sada sam zahvaljujući tome da sam se zbližio sa

bogom kroz molitvu počeo da čujem sebe. vratio sam se svom srcu i shvatio da

svet nema vrednosti. čovek je donet na ovaj svet da bi bio stavljen na probu. rođeni

smo samo zato da bismo slavili boga. svako ima svoju sudbinu i treba da budemo

kao onaj lav iz poslovice koji kada juri za čoporom gazela odjednom može da

uhvati samo jednu. ako treba da živim još dvadeset godina pokušaću da živim

uživajući u svakom trenutku umesto da se ubijam da steknem više. ako već

živim kao slobodan čovek koji ne zavisi ni od koga onda mogu sebi da

dozvolim da budem spor. ja pre svega želim da savladam sebe. ne

zanima me ako pri tom izgubim svet. krenuo sam na ovaj put kao

ptiče koje se ispilio iz jajeta od tada hodam u slobodi. mogao

sam da nastavim da hrčem u svom krevetu da nađem posao

u mom gradu jer me je posao čekao ali odlučio sam da se

pridružim siromašnima jer se moramo napatiti da

bismo postali ljudi. čovek se ne postaje tako

što se oženiš legneš sa ženom. biti čovek

znači biti odgovoran. znati kada

treba ćutati

(iz rečnika hodanja)

 

rejad moj prijatelj

2514. hodanje

spokojan sam svedočim o

mitskoj toplini prolećnog sunca

baš me je danas utešio rejad

novi sad 30.3.2000

 

 

 

3066/587

 

9342  ogoljen sam. preosetljiv. povredljiv. začas mi blesne sujeta

 

9343  ja sam oblik bez oblika

 

9344  hodam s milanom aleksićem. toliko je nebo

lepo i prisutno da smo vođeni i hodamo nebom

 

9345  nebo iznad nas a voda oko nas sve sija u istini

 

9346  prolazimo kroz krdo krava i odjednom osetim sreću u svom telu

jer telom prolazim pored kravljih tela njihovo telo i moje telo je jedno telo

 

9347  velika umetnost je velika samo kada budi ljubav u srcu

 

9348  74. lutanjem oplemenjujem lutalačku snagu mojih misli

 

za ožiljak bogatiji

2515. hodanje

šestogodišnji dečak sam na ulici ispušta

čudne glasove i prstima tegli usne. da bih mu se

pridružio i ja sam počeo da grgoljam ali čuvši čudne

zvuke dečak se uplašio. žao mi je. njemu posvećujem

današnje hodanje. baš me je danas utešio rejad

želim dečaku da bude i sa ožiljkom radosniji

novi sad 31.3.2000

 

 

 

3067/586

 

9349  ja sam robert valzer. fridrih helderlin. ludvig vitgenštajn. konstantin nojka

hrist. dimitrije bašičević-mangelos. pashu. nikolaj fjodorov. franja asiški. henri miler

orson vels. martin luter king. žan žene. fernando pesoa. vilijem blejk. jakob beme

bruno šulc. vilhelm rajh. buda. sava šamanović. niče. krišnamurti. otac tadej. džon

kasavetis. stefan odran. rastko petrović. džon kejdž. erik sati. artur rembo. bela

hamvaš. majstor ekhart. nikolaj berđajev. lao ce. novalis. slobodan tišma. serafim

sarovski. džek keruak. franc kafka. gandi. d. h. toro. čehov. marsel dišan. majka

tereza. klod mone. velimir hlebnjikov. seren kjerkegor. angelus silesijus. kaspar

david fridrih. platon. hamiš fulton. rabija. van gog. antonen arto. grotovski. iv

klajn. aleksandar tišma. ž. l. godar. emili dikinson. andrej tarkovski. plotin

edvard stahura. parmenid. emil sioran. lorens stern. miloš crnjanski

simon vejl. v. k. vilijams. volt vitmen. nadežda mandeljštam

verner hercog. ed rajnhard. bili holidej. heraklit. jovan

lestvičnik. fec domino. džamaludin rumi. džon

kuper pouis. ja sam gertruda stejn

 

ime je sve

2516. hodanje

želim dečaku da bude i sa

ožiljkom radosniji. hodao sam

za buket sačinjen od onih

koje volim

novi sad 1.4.2000

 

 

 

3069/584

 

9350  svi su problemi rešivi a oni koji nisu: zapevaj ih čuo sam jutros poruku u polusnu

 

9351 uživam u pol osteru čitajući njegovu knjigu

mesečeva palata. napisana je u toplom plavom tonu

 

9352  evo reči marka foga glavnog osterovog junaka ako je život priča kako mi je ujak

viktor često govorio a svaki čovek autor svoje priče onda sam ja svoju stvarao u hodu

 

9353  75. lutati voleti kako se prelivaju jedan u drugi planinski prevoji. lutati voleti kako

daljina postepeno nestaje. lutati voleti put koji prednjači i nikada se ne stiže

 

transpersonaliziranje

2517. hodanje

vera varadi me je prekinula u čitanju i

povezla kolima nazad do novog sada. tek kada

sam ušao u kola primetio sam kako sam duboko bio

utonuo u priču osterovog junaka. hodao sam putem od

zrenjanina a bio sam na ulicama njujorka sa mark fogom

hodao sam za buket sačinjen od onih koje volim. i dok

ti držiš ovu ružu u ruci možeš me videti kako i

dalje hodam pišući knjigu koju ti čitaš

novi sad 3.4.2000

 

 

i

 

 

12:00 trenutak u kome pišem već prolazi a ova

rečenica po meri te prolaznosti postaje neprolazna

 

 

kad samo postojim postajem bog

 

 

tajna je u tom samo

 

 

pišem da bi se dogodila istina da bi i ova rečenica postala

gnezdo a svaka reč krilo. miris utehe. miris večnog proleća dobrote

 

 

i

 

 

ružo lutanja

moja čuvaj me

neguj me i ljubi me

čuvajući negujući

ljubeći svako i sva

bića svemira

zauvek

amin

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

24. januar 2026

27810. dan mog života

 

 

3050/603  

 

9273  kiša zemlja se umiva

 

9274  rashladio se vazduh. oblačno je. nadolazi velika voda  

 

9275  na belom zidu pored baletske škole napisao sam crnom olovkom dođi 

 

9276  u životu su me najviše podsticale slike a reči su me vodile  

 

9277  66. dah lutanja nam spaja duše

 

volim jabuke ja sam mistik  

2501. hodanje  

žudim za jabukovim sokom. većina jabučastog i

koštičavog voća potiču iz familije ruža (rosaceae). to

su jabuka kruška trešnja breskva kajsija i šljiva. stabla

ovih voćaka otporna su na mraz i uspevaju u umerenom

pojasu. jabuke i kruške potiču iz avganistana a sve

sorte jabuka razvile su se iz samonikle divlje jabuke

danas su jabuke posle grožđa najznačajnije voće

nastavljam nepoznatosti u slavu. žudim

za svim sokovima blag sam

novi sad 15.3.2000 

 

 

 

3051/602  

 

9278  noćas sam legao u tri a ustao u pola osam. neispavanost je

najopasnija. tek sam na osmom kilometru a već sam umoran i trne mi leva ruka

 

9279  neki se toliko štite od progonjenosti da proganjaju

sve one koji ne žele da budu njihovi taoci

 

9280  ili u kakve progonitelje su se pretvorili oni koji su bili proganjani

 

9281  ili kako ogorčenost truje one koji su dugo trpeli

 

9282  ili kako nastavljaju da se samopovređuju oni koje su povredili

 

9283  ili kako se pravednici pretvaraju u oholе 

 

9284  ili kako bol uništi saosećanje

 

9285  ili kako izdajnici svoje izdajstvo skrivaju pravovernošću

 

9286  ili kako se sunčan dan naoblačio 

 

ili  

2502. hodanje  

kako je svoju dušu ubio

onaj koji je lagao. žudim za

svim sokovima blag sam. prelazimo

most tibika i ja reka teče na istok

oblaci na zapad

novi sad 16.3.2000

 

 

 

3052/601  

 

9287  vetar je stao otoplilo je milim pospan sam

 

9288  moja hodanja su jevanđelja svakodnevice 

 

9289  temperatura naglo pada počinje i vetar kovitlanje pahulje su

vlažnije. ljudi počinju da žure sve se uskomešalo. a hladnoća se samo širi

 

9290  67. ja sam lutalica ponedeljkom lutam kao prosjak utorkom lutam kao filozof

sredom lutam kao umetnik četvrtkom kao monah petkom kao pesnik subotom kao luda  

 

pahulje i ptice  

2503. hodanje  

prolazim pored parka čujem kako

pevaju ptice. ulazim u park podižem glavu

tražim ih visoko u krošnjama. njihova pesma

mi puni srce ježim se. mokro mi je lice i tekst

prelazimo most tibika i ja reka teče na istok

oblaci na zapad. iz neba pahulje kao pesma

tišine padaju po mom licu 

novi sad 17.3.2000  

 

 

 

3053/600  

 

9291  zadihano kao da trči vreme se menja iz

časa u čas. sunce sneg vetar pa opet isto i ponovo

 

9292  u polupraznoj ulici ulični pevač se raspevao kao da peva svim ulicama sveta 

 

9293  sneg se zadržao samo po travi. prošla je

još jedna kratka vejavica. opet je izašlo sunce 

 

9294  68. pa šta mi drugo preostaje u ovoj radosti

od života nego da lutam po životu samom  

 

vidim sve je dobro  

2504. hodanje  

hodao sam da bi mi bilo hladno

da bih bio akvarel. proziran. iz neba pahulje

kao pesma tišine padaju po mom licu

samoća ko zna zašto je to dobro

novi sad 18.3.2000  

 

 

 

3055/598  

 

9295  da bi se dobio kilogram meda potrebno je da pčele obiđu nekoliko miliona cvetova 

 

9296  ponedeljak je. zadivljen pčelama počinjem hodanje u prvom danu proleća 

 

9297  promiče sneg - nebeski pupoljak  

 

9298  niz ulicu vidim kako mi vetar donosi snežnu prašinu pod noge  

 

9299  proleće je ali meni je hladno po kolenima i levoj šaci jer u njoj držim knjigu koju čitam 

 

9300  ovih dana 

 

devetog proleća ruže  

2505. hodanje  

čitam sentimentalno putovanje lorensa sterna

prija mi sternova blagost kao i današnje promicanje

snega. deveto proleće počinje sa snegom i lorensom

sternom. hodao sam sporo pa mi je bilo hladno. nisam

imao snage da ubrzam jer sam bio tužan i mislio sam

na toplu sobu. hladnoća i sporost su mi bile dva dobra

drugara sa kojima sam video da je sve smešno: sat na

crkvi je pokazivao pola tri zubato sunce koje svaki

čas izlazi. samoća ko zna zašto je to dobro. na

kraju sam mahnuo poznanici ali ona se

umotana u šal samo smešila 

novi sad 20.3.2000 

 

 

 

3056/597  

 

9301  počinjem da hodam poslednjih deset hiljada kilometara ruže. najlakši i najteži

deo puta. u okruženju ratnih igara okružen snagom sledećih hiljadu godina. ja pevač

 

9302  nastavljam sa pletenjem preplitanjem sejanjem grljenjem ljubljenjem  

 

9303  dunav se raširio potopio priobalne šumarke

kao što su to oduvek radile prolećne vode

 

9304  ulazim u futog selo je u sunčevoj izmaglici iza

mojih leđa nebo je pomodrilo i težinom popalo po zemlji

 

9305  od hladnoće i moje šake su pomodrile

 

9306  rol kragnu sam podigao na bradu za nijansu

mi je toplije a u nezaštićenosti i nijansi je već dom

 

samo s noge na nogu  

2506. hodanje  

danas sam prvi put video propupele voćke

belih i ružičastih krošnji. na kraju sam namerno klecao

kolenima da bih takvim namigivanjem još više sebe

ugrejao a kada sam još obe ruke priljubio uz leđa da

bih se i tako utoplilo bio sam već dečak. na kraju sam

mahnuo poznanici ali ona se umotana u šal samo

smešila. a dečaci su hrabri i nikad im nije hladno 

novi sad 21.3.2000

 

 

 

3057/596  

 

9307  jutros sam na televiziji video prve modele elektronskih knjiga. veličine i

oblika su kao džepna knjiga. teške su do jedan kilogram umesto bezbroj listova

imaju jedan ekran. kao i uvek svi su pozvani ali je malo odabranih

 

9308  došao sam u beograd da hodam sa slobodanom beštićem  

 

9309  uživam u razgovoru sa slobodanom. sada sam u zemunu. nekad sam

ovde živeo. sada samo prolazim ali i prolaženjem živim. tek prolaženjem

 

u zemunu kod radeckog

2507. hodanje  

smo popili po čašu zlatnog vina. bila je tišina

i dunav je mirno tekao. kada se prepustim smiraju

postajem biser. pričali smo o onima koje volimo: artou

nježinskom. grotovskom. euđeniju barbi. pričali smo o

spajanju. sakralnom prostoru koji stvaramo našim svetim

telima. slobodan mi je dao svoje zapise sa hodanja u

torunju: ako ovladaš veštinom glumačkom majstor cveta

umetnosti postaješ. ako ovladaš veštinom življenja majstor

ruže postaješ. sada kroz autobus gledam kako sumrak

pada na padine fruške gore i dunav koji i ovde u svom

sjaju teče. a dečaci su hrabri i nikad im nije hladno

kao zlatno vino u mojim venama nek

naša tela teku svemirom

novi sad 22.3.2000 

 

 

 

3058/595  

 

9310  15:34 soko je poleteo iz trave

 

9311  ispred nas su na suncu: čurug žabalj đurđevo

 

9312  kako je snažna ravnica

 

9313  kako je nebo plavo

 

9314  kako je nepoznatost pitoma

 

9315  šire se krugovi. vedrina hoda sa mnom

 

9316  hodam pasoš slobode

 

9317  sloboda je u bezgraničnom srcu i dobrom umu

 

9318  69. lutam za čistoću i radost u starosti lutam starosti u zdravlje

 

hvala ti bezazlenosti pupoljče na putu  

2508. hodanje  

hodao sam sa minom novčić skoro do žabaljske raskrsnice

pričala mi je o našoj portugaliji. kada se sunčeva snaga već

smirivala sa puta su nas pokupili boris vlatka i dora. ušli smo u

kola i otišli u mužlju kod valerije i radivoja. u mužlji smo pričali o

užasnom i odvratnom ali kao prihvatljivom. turneja se nastavljala

kod brice u zrenjaninu. kao zlatno vino u mojim venama

nek naša tela teku svemirom. veselim se

da bih živeo sa svima 

novi sad 23.3.2000 

 

 

i

 

 

u životu su me najviše

podsticale slike a reči su me vodile  

 

 

kako je snažna ravnica

 

 

kako je nepoznatost pitoma

 

 

hodam pasoš slobode

 

 

i

 

 

ružo lutanja

kad u sumraku ove

današnje subote mislim

na tebe osećam tvoju

bezrezervnu ljubav

za svako

biće

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

svako ko

zna za tebe

oseća da je

uprkos svega

tobom sve

dobro

na

svetu

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

dok gruva

muzika ja

osećam

kako

si

ti

lafica

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

naučio sam

te poslušanju

i onda mi je

ostalo

da

ti

se

samo

podajem

 

 

i

 

 

ružo

lutanja platili

smo cenu baš

zato što smo bili

i sve više smo

besplatni

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti ne samo da

svaki dan sve više

jesi nego ti je i samo

tvoje ime sve

lepše

 

 

i

 

 

ružo

lutanja lutali

smo. lutamo. i

lutaćemo

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

 

23. januar 2026

27809. dan mog života

 

 

3038/615

 

9225  granulo

 

9226  opet proleće i opet pretnje ratom

 

9227  grejem jučerašnju nahlađenost

 

9228  zemlja se već osušila

 

9229  u mojim očima sunce pozeleni a trava se zasvetli

 

9230  tužan sam jer stalno vidim kako žrtve nasilja postaju još

veći nasilnici. kako su progonitelji jeresi gorí od svih jeresi zajedno

 

9231  raznežim se nad beketom zbog svih njegovih čekanja

 

9232  59. lutanjem je radosna seta na licu pozdrav svemu viđenom

 

proticanje

2491. hodanje

oh kako je bespovratno otišao

i ovaj dan sa njim je sve otišlo. ono što

preživljava jeste sadašnjost sadašnjost koja se

ponavlja. sve to tako jasno osetim u hodanju. pete

prsti. stopalo. kolena. kukovi. tetive. mišići. krv u

meni. ta plava ruža večne sadašnjosti. utopliti

se prespavati ići dalje. ta ruža jasmina

lipe dafine kože milovanja

novi sad 3.3.2000

 

 

 

3039/614

 

9233  lako sam se obukao. toplo je. ovakvi dani

razgaljuju. otvaraju me i sunčaju iznutra kao prevrnutu odeću

 

9234  naoblačilo se i toplo je a topla je i kišica

 

9235  kišice su male kiše kao mala deca

 

9236  60. lutanjem se sve smiruje u prisustvu sve što jeste moj je prijatelj

 

ogledalce

2492. hodanje

jedno od svojstava subote je da

me skoro svake subote navede da je

spomenem. subota se najbolje vidi. ulice se

isprazne i ostane ona sama. ogleda se subota

u samoj sebi baš kao i beskućnik koji stoji pored

kioska i uz pomoć ogledalca namešta svoju

kragnu. ta ruža jasmina lipe dafine kože

milovanja. preda mnom je subota

veče i svečanost nedelje

novi sad 4.3.2000

 

 

 

3041/612

 

9237  kada 2040 godine u jednom trenutku načini 50.000-ti

kilometar hodanja doroteja stanković će reći miroslave pozdravljam

te i produžiće dalje. juče je dora krenula na svoj drugi put kroz život

 

9238  iscrpljen sam od jučerašnjeg vina koje sam pio u dorinu čast

 

9239  lepom plavom napišem plavo nebo

 

9240  današnje trave sam nacrtao sa

plavom

ljubičastom

svetlo zelenom

maslinastom

crvenom

i

terakotom

 

dođi

2493. hodanje

potrebna mi je velika snaga

u ovim trenucima samoće da bih

ostao pribran. podižem ramena i ispravljam

telo. pomažu mi misli o pčelama. teši me i sećanje

na floberovu samoću i njegov zanos da napiše

knjigu ni o čemu. u nekim delovima evrope

primećeno je veliko smanjenje broja vrabaca

preda mnom je subota veče i svečanost

nedelje. gledam u daljinu hodam

meko tiho zviždućem

novi sad 6.3.2000

 

 

 

3042/611

 

9241  priča mi art kako je ovih dana u sremskoj kamenici ipak neko

pregazio vučka psa lutalicu. kada ga je auto udario vučko je skupio snagu i

otišao u travu. prilazili su mu ljudi i dozivali ga. vučko nije reagovao sve dok se

iz škole nije vratio osmogodišnji dečak laki. kada je ugledao lakija vučko je iako na

samrti počeo da maše repom. laki je počeo da plače prekrio ga i vučko je izdahnuo

 

9242  61. lutanjem sam po svim predelima razvejao

pesmu o tebi sada se tvoja pesma peva i sama

 

službenik sam i radnik sam

2494. hodanje

toliko je dan bio lep da mi je bilo lako da

mu služim i još lakše da ga radim. služio sam ga

punim plućima i radio sam ga snažnim ravnomernim

ritmom. volim da se ispunim dobrim danom njegovom

svetlošću i snagom. dok ovo pišem izbija ponoć. već

sam u noći sledećeg dana. gledam u daljinu hodam

meko tiho zviždućem. hodanjem

zatravljujem svet

novi sad 7.3.2000

 

 

 

3043/610

 

9243  već nekoliko dana mi je u ustima rečenica: kad danas sa ovog visokog

brda… ali nisam mogao se setim odakle je se sećam. ko ju je napisao. izgovorio

jutros sam je pronašao tada još nisam znao čemu je sve došao kraj. ali kad sam

sa ovog visokog brda moje starosti gledam unazad vidim pobijene žene i pobijenu

decu: leže na gomili ili razbacani po rubovima vijugave jaruge. vidim ih isto tako

jasno kao da sam ih video i onda kada su moje oči bile mlade. i vidim kako je u

krvavom blatu umrlo još nešto. kako je još nešto sahranjeno u mećavi. kod

ranjenog kolena umro je i san lep san jednog naroda… beočug je

raskinut seme razvejano. mi više nemamo svoje središte

mrtvo je sveto drvo - poglavica crni los

 

hodanje za orah i crnog losa

2495. hodanje

kada je vetar stao zatekao sam se na dolmi u futogu

sa dragom latinovićem. skinuo sam se go do pojasa vazduh

je bio topao i blag bilo mi je nežno kao u detinjstvu. ćutao sam

koža je govorila. kasnije dok sam čekao draga obgrlio sam stablo

mladog oraha.  glavu sam naslonio na jednu njegovu granu i

osećao sam kako su njegova kora i moja koža stvoreni za

isti zagrljaj. hodanjem zatravljujem svet. zagrljeni orah

i ja uzimali smo snagu iz zemlje i rasli ka nebu

novi sad 8.3.2000

 

 

 

3044/609

 

9244  na suncu i vetru sa molitvom na usnama pretvaram se u pluća sveta

 

9245  svakog trenutka udišem lepotu a izdišem ljubav

 

9246  dok žena grabulja prekopanu zemlju unuk joj sedi u brazdi

 

9247  uskoro će se predeo zabeleti od procvalih voćnjaka

 

9248  sa borisom kovačem sam hodao šest kilometara obodom oko bukovca

 

9249  kada me ljudi vide kako zapisujem uplaše se

to je strah robova preokupiranost samima sobom

 

9250  udišem lepotu - izdišem ljubav to je moja umetnost

 

9251  62. lutanje je neprestano ulaženje i izlaženje

 

uzbuđen jer sam življen

2496. hodanje

naoblačilo se još sam na kaldrmi. sivi put - noge

se prepliću. hodam po zemlji uzbuđen vodom koja

teče. vodom koja pada i isparava. uzbuđen nevidljivim

vazduhom i svim strujama. sokovima dobrote u mom

telu. zagrljeni orah i ja uzimali smo snagu iz zemlje i

rasli ka nebu. uzbuđen cvećem plesom i spajanjem

novi sad 9.3.2000

 

 

 

3045/608

 

9252  sad - i opet - sad

 

9253  pijem vazduh

 

9254  dunav se plavi

 

9255  uživam u svetlosti

 

9256  društvom vladaju moć i strah

 

9257  dominantni ljudi. vodeće profesije. moćne

institucije. popularni sistemi i ukusi su banalni

 

9258  tim pre ova svetlost je sve

 

9259  sada kada sam toliko sam potreban mi je mir i

prisebnost. snaga i vera. saosećanje sa poniženima i odbačenima

 

9260  63. privržen lutam - ja sam vrt koji se kreće

 

umetnost

2497. hodanje

i jeste svetlost za nezaštićene

uzbuđen cvećem plesom i spajanjem

miroslave sve je jednostavno izdrži

novi sad 10.3.2000

 

 

 

3046/607

 

9261  na početku hodanja ja sam poprište. susret vere i sumnje. borbe i procenjivanja

 

9262  šetam se sa aleksandrom tišmom mi smo voćnjak

 

9263  posle aleksandra nastavljam sa uživanjem

otoplilo je dan jenjava telo mi se njiše mislim o lepoti

 

9264  na kraju hodanja postajem vrt. iz poprišta vere i sumnje

borbe i procenjivanja niču plave ruže. dvojstvo je oživljeno

prevaziđeno. ni seme ni tlo nego plod večne sadašnjosti

 

9265  64. sunčano jutro svež vazduh probuđeno cveće

odmorne noge ispavan krećem da lutanjem obradujem sve usamljene

 

umetnost je uživanje

2498. hodanje  

uživanja u šetnjama sa aleksandrom tišmom

i šetnjama sa slobodanom tišmom me uvek podsete

na roberta valzera. presijavaju se kapi kiše na hartiji

neposedovanje: sreća. sloboda: zanosi sa ženom

miroslave sve je jednostavno izdrži. još kad

prolećnu haljinu obučeš

novi sad 11.3.2000

 

 

 

3048/605

 

9266  rečima se rađa

 

9267  na vezircu smo. sa jedne strane je bukovac (eno je borisova

kuća) sa druge pola bačke. jasno se vide kovilj šajkaš budisava kać žabalj

 

9268  svaka reč je život

 

9269  ah kako je hladan šumski vazduh

 

9270  kažem lepota i lepote je više u svetu

 

9271  65. lutam, obuzimaš me

 

visibabe na stražilovu

2499. hodanje  

već smo pri kraju hodanja mina novčić i ja

vraćamo se sa stražilova. prolazili smo kroz šumu

mnogo je izvaljenih i po stazi popadalih stabala. šuma

je posuta visibabama. kasno je popodne. sunce je

požutelo. senke su se produžile. užarenost dana jenjava

sve još uživa na suncu. sve se u blagi i topli stomak

pretvara. još kad prolećnu haljinu obučeš

blagost se spušta na zemlju

novi sad 13.3.2000.

 

 

 

3049/604

 

9272  nastaviti

nastaviti. put je dalek. put nikada neće prestati

traje u večnost. put je vreme ali beskrajni putevi se

pretvaraju u puteve bezvremenosti. nastavljanjem se oslobađam

straha od odlaženja. straha da ću ostati sam. nastavljam i sa savetom

bertranda rasela postepeno sam naučio da budem ravnodušan prema sebi

i svojim nedostacima. počeo sam sve više da usmeravam usredsređujem

svoju pažnju na spoljašnje objekte: stanje u svetu. različite grane znanja

pojedince prema kojima sam osećao naklonost. nastaviti ispiraću se

sve dok grumen zlata ne postanem. nikada raditi samo ići vetru u

susret. ne činim ništa samo se događam. idemo dalje dalje

konji moji. nastavljanjem - odlažem - uvećavam

zadovoljstvo. uživam u trajanju

(iz rečnika hodanja)

 

dve hiljade petstoto hodanje

2500. hodanje  

zvone futoška zvona. tri sata je. hodam 50.861-vi

kilometar koji sa 13 fotografija fotografiše drago

latinović. blagost se spušta na zemlju

nastavljam nepoznatosti u slavu

novi sad 14.3.2000

 

 

i

 

 

na suncu i vetru sa molitvom na

usnama pretvaram se u pluća sveta

 

 

svakog trenutka udišem lepotu a izdišem ljubav

 

 

umetnost i jeste svetlost za nezaštićene

 

 

svaka reč je život

 

 

i

 

 

ružo lutanja

prepuno je rana

na tvojoj ruži i na tvom

lutanju ali samo ti znaš

da su sve te rane

pesma

i

umetnost

ruže

lutanja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

22. januar 2026

27808. dan mog života

 

 

3028/625  

 

9181  prepodnevno sunce je zašlo opet miriše na sneg

 

9182  uskoro ću ući u bukovac. idem do borisa kovača pa s njim malo u planinu

 

9183  to je samo obronak fruške gore koja ima svega petsto

šesto metara ali ću i na njemu osetiti onaj hladniji planinski vazduh

 

9184  poneo sam moj crni hleb a boris će napraviti

čorbu pa ćemo rumeni posle hodanja ručati zajedno

 

9185  nadam se da ćemo piti i vina 

 

9186  pod brojem 2128 sam zapisao da je mik džeger centralna ličnost

druge polovine 20 veka. neka tako i ostane pod brojem 2128 ali neka pod

brojem 9186 bude zapisano da je ličnost dvadesetog veka prijatelj vazduh

 

9187  54. lutam da bih još koju reč ispevao o lutanju

 

dva dečaka  

2482. hodanje  

ulazim u bukovac jedanaesti je kilometar

telo mi se ugrejalo. toplim telom sam hram

svima koji su sami. u toplom telu mi i misli zadremaju

ulazim u borisovo dvorište ostalo će biti razgovor po

proplanku. drugarstvo ne poznaje granice tela vremena

učenja drugarstvo je večno kao i trave. prepustiti se

eto mi sestre i brata eto uživanja eto zdravlja

novi sad 22.2.2000

 

 

 

3029/624  

 

9188  sreda počinje dobrom slikom: tri psa leže na travi pred

stovarištem uglja i mašu repom dok im se približavam. lepa razbibriga

 

9189  veliko stado ovaca se raširilo po suvoj travi. ceo predeo odjekuje od meketanja jarića

 

9190  uživam u vijuganju zemljanog puta

 

9191  14:36 upravo sam fotografisao svoje lice i

kać u pozadini. to je 996 fotografija iz serije tren

 

9192  prazna su polja. tišina je. čujem samo vetar oko ušiju

 

9193  moje telo je pero u božijoj ruci sa kojom on piše svoj roman po zemlji o plavoj ruži koja

 

cveta

2483. hodanje

u svačijem srcu. hodamo sunce i ja

to bi bila rečenica koja govori o jednostavnosti

ja hodam po zemlji sunce po nebu. sunce ide gornjim

ja donjim putem. ono sija ka meni ja pišem o njemu kada

nas je bog stvarao video je da je sunce dobro i da sam ja

dobro. sunce i ja smo dobrota koja se druži prepustiti

se eto mi sestre i brata eto uživanja eto zdravlja

dok pišem ipak mi je hladno po rukama

novi sad 23.2.2000 

 

 

 

3030/623  

 

9194  u futogu sam. u kafeu caruso je potrebna devojka za rad

 

9195  zašlo je sunce prija mi hladnoća vetar po koži i graktanje ptica oko bare

 

9196  dva crna psa naskaču na žutu kuju. treći mali samo trči oko njih

 

9197  sa kakvom neopisivom snagom i uživanjem trče mladi

konji. snaga mi je manja od njihove ali uživanje nam je isto

 

9198  sa blatnjavim patikama ulazim u grad

 

9199  uživanje je umetnost bezazlenih

 

kako je neponovljivo ponavljanje

2484. hodanje

upravo završavam čitanje ogledalo glasa - muzika kao

put borisa kovača. uživao sam kao i u konjima. kao i u hladnoći

volim ljude koji se upuste. koji stvaraju i bivaju stvarani. bivaj borise

bivaj. otoplilo je ili je to toplije u gradu. peti je sat hodanja sve sam

potrošeniji i sve ispunjeniji. sve je tako jednostavno. zračim

bezazlenošću. kao što mene život stvara stvaram i ja

život. dok pišem ipak mi je hladno po rukama

još jedan kilometar usporio sam

počinjem da se mazim

novi sad 24.2.2000

 

 

 

3031/622

 

9200  u zrenjaninu sam. žedan sam

 

9201  idem do valerije lacko u mužlju da li ću je naći kod kuće

 

9202  kad počinju da padaju prve kapi kiše manje sam sam

 

9203  četiri vrapca na električnoj žici kao da već spavaju

 

9204  dnevno politički događaji su banalni - ja sam umetnik svakodnevice

 

9205  55. lutalica je pesnik bezbrižnosti

 

visibaba u mužlji

2485. hodanje

u autobusu sam za novi sad. dvadeset pet

kilometara je iza mene. noć je. autobus je prepun

ljudi. prija mi toplota. šesti sat sam bio na nogama

video sam lepe valerijine fotografije. volim njenu dobrotu i

hrabrost. uživam u nekim ljudima. valerija je jedna od njih

čini me srećnim što prepoznajem divne ljude. oni su tako

skromni. sa zahvalnošću žive svoj dar. valerijin život je

umetnost. još jedan kilometar usporio sam počinjem

da se mazim. sutra na noge lagane

pa sve iz početka

novi sad 25.2.2000

 

 

 

3032/621

 

9206 odlaženje

odlazim čeznem za potpunošću

prva odlaženja su bila odlaženja u najraniji

stid. druga u maštanja. treća u osećanje da sam

drugačiji prvo svesno odlaženje je bilo u sedamnaestoj

tada sam se istrgao iz socijalne struje kojoj sam pripadao

i u koju sam bio uvučen… ne pripadam odlazim. ogoliti

se biti sunčevo svetlucanje po površini reke

(iz rečnika hodanja)

 

sunčana subota

2486. hodanje

sutra na noge lagane pa sve iz

početka. volim da izgovorim ja

sa svakim izgovorenim

ja ja kažem ti

novi sad 26.2.2000

 

 

 

3034/619  

 

9207  hodaću danas za sebe jer sam tužan i jer nema

nikoga kome bih se otvorio ko bi mi odneo brige i strahove

 

9208  pre dve nedelje sam počeo da jedem ispod nivoa sitosti. oslabio

sam dva-tri kilograma. osećam se lepše ali nekoliko dana su me bolele noge

pomislio sam da mi je loša krv. pomislio sam na šećer iako ne znam šta je to

uznemirio sam se. šta ako izgubim seksualnu snagu. još više sam se uznemirio

kako mi je bilo potrebno ženino telo i njena toplina i razumevanje. da me jednom

šakom uhvati između nogu drugom za glavu i tako dugo drži i smiri. ali nije bilo

nikoga. sada kada sam to rekao tebi osećam se bolje nevinije. uživam u

sunčevoj svetlosti koja treperi po površini kanala

 

uznemiren privijam se 

2487. hodanje  

već pola sata se klackam hodajući po pruzi

poskakujući po pragovima. približavam se železničkoj

stanici novi sad. sada sam se setio kako sam bolno proživeo

jučerašnji dan. bila je to žudnja za svespajanjem. ulazim u

železničku stanicu. na peronima nema ljudi. ovom se prugom

ne ide dalje jer dalje je srušeni most na dunavu. volim da

izgovorim ja sa svakim izgovorenim ja ja kažem ti. kada

se žena na pešačkom prelazu okrenula ka meni

sunčeva svetlost joj je obasjala lice

novi sad 28.2.2000  

 

 

 

3035/618  

 

9209  pre polaska na hodanje pročitao sam rečenicu koja mi je zagrejala srce: na

kvadratnom metru zemljišta živi više od milijardu pojedinačnih životnih oblika

 

9210  osećam se bolje jer sam ti juče rekao svoju

brigu. opušteniji sam baš sam dobro zevnuo  

 

9211  na novom beogradu sam. bilo gde da sam

prisustvo ruže osećam više od realnosti koja me okružuje

 

9212  lepo je biti na suncu

 

9213  dobro je biti na suncu  

 

9214  prolećem će prolistati svi koje volim

 

9215  56. samo su lutanjem naša čula i tela u svetom savezništvu

 

lepše je bez objašnjavanja

2488. hodanje  

pola je deset uveče. upravo sam ušao u autobus za novi sad

grejaću se. po suncu sam hodao sa violetom. nastavio sam sa

slobodankom stupar. slobodanka je jedna od retkih koja za ružu

zna od samog početka. sa njom uvek pričam o ruži jer se lako

razumemo. to je kao susret u istom semenu. zavaliću se u

sedište i zatvoriti oči spava mi se. kada se žena na

pešačkom prelazu okrenula ka meni sunčeva

svetlost joj je obasjala lice. opet zevam

novi sad 29.2.2000

 

 

 

3036/617

 

9216  počinje da pada kiša to je već nešto

 

9217  toplo je i sivo. i siva je topla još malo joj se može dok ne grune zelena

 

9218  na keju sam sa barskim mirisom ustajale vode po kojoj vidim

kružiće od kiše. raznežim se u telu osetim svu magijsku snagu mikrosvetova

 

9219  podigoh glavu sa poplavljene šume i (radost)

ugledah slobodana tišmu koji mi neočekivano dolazi u susret

 

9220  izašao sam malo da pevušim kaže slobodan

 

9221  57. izdrži lutalice radosnu vest nosiš na usnama

 

plovim  

2489. hodanje  

krhkost. u reči krhkost se sadrži sve ono

o umetnosti o čemu sam razmišljao prethodnih

pola sata. bez udruživanja i lobiranja - sam za sve

eto umetnosti. sam bez moći jer tamo gde je moć

nema lepote. krhkost me spasava od ružnoće

interesa. opet zevam. samo polako

samo polako

novi sad 1.3.2000

 

 

 

3037/616  

 

9222  na 66.628.509-om koraku ruže sam sreo ljiljanu ć. u decembru

kada sam mnogo radio sa srcem i kada me je srce bolelo dobio sam pismo od

nje koju tada nisam poznavao. na poleđini ljiljanine koverte je pisalo prijatelj tvoga srca

 

9223  kisnemo

 

9224  58. lutanjem se izvijam snagu zemlje uznosim k nebu

 

upoznavanje je planinarenje

2490. hodanje  

ceo dan sam se družio i hodao sa ljiljanom ć. dvaput

smo pokisli. rominjalo je rosilo prokapavalo i lilo po nama

malo pre sam je ispratio. hladno mi je na glavi. samo polako

samo polako. utopliti se prespavati ići dalje

novi sad 2.3.2000

 

 

i

 

 

bilo gde da sam prisustvo ruže

osećam više od realnosti koja me okružuje

 

 

u reči krhkost se sadrži sve ono o umetnosti o čemu sam

razmišljao prethodnih pola sata. bez udruživanja i lobiranja

sam za sve eto umetnosti. sam bez moći jer tamo gde

je moć nema lepote krhkost me spasava

od ružnoće interesa

 

 

i

 

 

ružo lutanja

hrabrost je prožimanje

i napaljivanje ne samo

jednih na druge nego

i samog boga na

postojanje

koje

je

stvorio

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

21. januar 2026.

27807. dan mog života

 

 

3016/637

 

9133  preko krovova sunce mi sija u oči

 

9134  prohladno veče. rada čupić me je ošišala. kupio sam jednu jabuku

 

9135  i violeti i radi sam pričao o slobodanovim trijadama i miličinoj priči od prekjuče

 

9136  46. lutanje je kovitlanje smiraja

 

krupnooka

2472. hodanje

jedna lepa žena me je da je ne primetim

krišom pogledala. tople su joj oči. i posle

kilometar-dva osećam njen pogled. ja sam

prepone a ti zagrljaj. svaki trenutak da

ponesem kao nežnost iz

krupnih očiju

novi sad 10.2.2000

 

 

 

3017/636

 

9137  11:50 u centru sam novog sada sa verom midić

 

9138  blatnjavim putem sa polja ulazimo u kać. zvonе kaćka zvona

 

9139  47. žena i muškarac na putu su slika večnosti

 

već je na nogama

2473. hodanje

u kać smo stigli kasno jer smo često zastajali

na ledinama pre kaća smo videli kako se ojagnjilo jagnje

vladi kulpincu. od šeste godine nikad nisam bio bez ovaca

a sada mi je sedamdeset osma. zauzmeš ljubav ovaca i lepo

mi je kao rataru sa njegovom zemljom. sam sam pa svašta

mislim. a kad uveče hoću da zaspim kažem: odo bogu na

istinu - pričao nam je oslonjen na svoj čobanski štap. sada

smo u centru kaća vera i ja. čekamo autobus. pada sumrak

vera je ustopirala jedan auto. svaki trenutak da ponesem

kao nežnost iz krupnih očiju. ovo su dani kada se

rađaju jaganjci u tvojim grudima

novi sad 11.2.2000

 

 

 

3018/635

 

9140  sivo je mirno je prazno je. subota dan

 

9141  požutele firange na prozorima prizemnih

kuća kao da mi govore hoćete li ući gospodine

 

9142  živeti kakvo je to čudo. živeti kako je to lepo

 

9143  krenuli su pupoljci

 

9144  osećanje da će život postojati i posle mene me čini spokojnim

 

9145  osećanje da život postoji i zbog mene me čini probuđenim i nenasilnim

 

9146  dete sam samo bih lutao poljima. poljima kroz srca čineći nečinjeno. radujući se

 

9147  48. žena i muškarac na putu su reč svetog spajanja

 

vazduh je sve hladniji

2474. hodanje

upalila su se ulična svetla. nebo je oblačno

toliko sam ovde da sam svugde. toliko sam sada

da sam zauvek. i odjednom se setim poslednjih reči

koje mi je kaja rekla hodaj polako i daleko ćeš stići

i mislim na večno zdravlje. proleće mi već mami

telo. ovo su dani kada se rađaju jaganjci u

tvojim grudima. živote daj mi ljubavi

i za sve što će tek živeti

novi sad 12.2.2000

 

 

 

3020/633

 

9148  kako se osećam kao drvo. hodaću o tome

 

9149  najlepši sam kada igram. hajmo

 

9150  već desetak dana su mi mutne oči. sada ih širim da ih vetar i sunce očiste

 

9151  već desetak dana tisom plovi cijanid. juče

je uplovio i u dunav. pomrlo je na tone riba i života

 

9152  većina ljudi samo otima zida i uništava sve pred

sobom. čovečanstvo se u zlo pretvorilo a čovek u bljutavost

 

9153  reka ribe i sve žrtve čovekovog nerazumnog uma i ohlađenog

srca neće ga ostaviti i osuditi nego će ga svojim patnjama probuditi

 

9154  49. lutanje je opraštanje krenimo

 

kao drvo

2475. hodanje

iznikao sam iz semena božijeg

da bih bio plod za drugoga. zemlja voda

vazduh sunce moje korenje stablo i krošnja

sve su to samo delovi sna kojim me bog sanja

i kada se probudim ja već listam pred tvojim

očima. ja sam proleće za tebe. živote daj mi

ljubavi i za sve što će tek živeti. hodajmo

najlepši smo kada igramo

novi sad 14.2.2000

 

 

 

3021/632

 

9155  stupam u reči

 

9156  50. iz radosti hodanja potiču sva moja lutanja

iz izvesnosti lutanja prepuštam se hodačkom smiraju

 

svako na svom poslu

2476. hodanje

dunav je miran i sve viši. raste reka

podigla je most na baržama. dan sam počeo

onom uzbudljivom rečenicom o ulaženju. evo

sada izlazim a izašao je i mesec. on tek počinje

sa svojim hodanjem dok ja već zalazim. hodajmo

najlepši smo kada igramo. smеnjujemo se

mesec počinje treću smenu

novi sad 15.2.2000

 

 

 

3022/631

 

9157  dečak je čučnuo miluje po glavi crno štene eto ružе lutanja

 

9158  malo dalje stariji dečak mi muški kaže zdravo otpozdravim

mu klimanjem glave i tako overim njegovu potrebu da bude odrastao

 

9159  čitam satiјeve tekstove

 

9160  pas iza ograda zeva u istom trenutku kad i ja

 

9161  više od polovine ukupno proizvedene hrane u svetu pojedе jedna

trećina čovečanstva. eto zašto dve trećine čovečanstva… itd itd

 

sam preko polja

2477. hodanje

približava se kraj hodanja sve sam

umorniji. proleće traži polet dajem mu svoju

snagu. tekst (hartija olovka obe šake jedna kojom

držim svesku i druga kojom pišem) mi takođe uzima

snagu. ali ima li šta lepše nego se potrošiti i biti

bezazlen. hodam za t koja je danas pola hodanja išla

sa mnom i plakala jer je sama među ljudima. i hodam

za t darovitog mladića za koga su se ljudi uplašili jer

je otišao od kuće. smеnjujemo se mesec počinje

treću smenu. žedan sam gladan sam voleo bih

da uvek jedem samo do dve trećine sitosti

novi sad 16.2.2000

 

 

 

3023/630

 

9162  16:02 napravio sam fotografiju artovog pogleda da

bi mu ta fotografija davala snagu da ide za svojim pogledom

 

9163  da bih artiju dao snagu kažem sebi

miroslave

drumuj

javi

stremi

vodi put

polagani

 

art szombathy

2478. hodanje

devetnaesta mu je. prvi put smo hodali

zajedno. traži snagu u sebi da se otrgne i krene

svojim putem. volim njegovo ime. i šikljanje njegove

krepkosti. kada bih sada poginuo ne bih žаlio jer sam

svašta proživeo. stvarno volim sve što sam doživeo

sada oseća da je u velikom traženju u pripremama za

daleki put. žedan sam gladan sam voleo bih da uvek

jedem samo do dve trećine sitosti. susresti

samog sebe je opasno i spasonosno

novi sad 17.2.2000

 

 

 

3024/629

 

9164  neodoljiva sadašnjost

 

9165  51. lutanjеm nestaje strah

 

ipak uvek krene

2479. hodanje

susresti samog sebe

je opasno i spasonosno

ali krene kada ono hoće

novi sad 18.2.2000

 

 

 

3025/628

 

9166  hodam sa tivadarom. napravićemo tri serije fotografija. seriju fotografija: pedeset

hiljada četiristo i nekog kilometra. seriju: hodanje je plesanje i seriju: vidljivo - nevidljivo

 

9167  da li će se vera midić danas poroditi

 

9168  miriše izliven dunav

 

9169  u zemlji čuči proleće

 

9170  raste napetost

 

9171  uskoro će sve buknuti

 

9172  zemlja će se otvoriti poroditi rascvetati

 

9173  52. put pod noge - okruženje u srce. ti i trajanje u um. ostalo će već učiniti lutanje

 

hodanje je plesanje

2480. hodanje

u šangaju smo. prošli smo dvadeset kilometara

još smo u istom ritmu. butine su ugrejane. pitam

tivadara da li je umoran kaže da jeste. ali ovaj umor

je lep kažem. smeje se i klima glavom. hodali smo

zajedno od 50.423-eg do 50.451-og kilometra ružе

lutanja. put je prazan subota je pa možemo da

hodamo i po sredini puta. ali krene kada ono

hoće. evo počinjem i da zviždućem

novi sad 19.2.2000

 

 

 

3027/626

 

9174  ponedeljak je promiče sneg

 

9175  zahladilo je golubovi su uvukli vratove i samo stoje

 

9176  svaki dan osećati radost eto najtežeg najlepšeg i najvažnijeg posla

 

9177  isak luri. osetim milinu kada pomislim na njega

 

9178  kompaj segundo. isto osećanje kao i za isaka lurija

 

9179  sve neprestano odlazi nestaje umire tim pre je

lepši svaki trag... i ovaj koji sa prekidima pišem već pola sata

 

9180  53. nešto tako staro prastaro oživi u lutanju sabere se u jedno sada

 

od isaka do kompaja

2481. hodanje

već dve hiljade četiristo osamdeset jedan put

sam crtao trave evrope. od sada ću ih zvati samo

trave. kada sam danas osećao prolaznost setio sam

se isaka lurija i kompaj segunda i hodao između njih

od isak lurija (1534-1572) učitelja nove kabale iz

galileje do kompaj segunda devedesetogodišnjeg

pevača sa kube. spojio sam ih. evo počinjem i

da zviždućem. drugаrstvo ne poznaje granice

tela vremena učenja drugarstvo

je večno kao i trave

novi sad 21.2.2000

 

 

i

 

 

iznikao sam iz semena

božijeg da bih bio plod za drugoga

 

 

svaki dan osećati radost eto najtežeg najlepšeg i najvažnijeg posla

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

tvoja

hrabrost

je

činila

da

i

sam

budem

hrabar

i

sebi

i

svakom

kome

je

do

hrabrosti

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

 

20. januar 2026.

27806. dan mog života

 

 

3003/650

 

9099  bog je lutanјe

bog je opraštanje. izlivanje nevinosti i slobode

opijen lepotom koju је stvorio bog bezbrižan luta

slobodu je posejao ljubav raste sama. raduje se

bog - bog je. bog bog. bog bog uh kako je jezik lep

bog je dete. nepresušna igra prostiranje. јedne zime

kada je bilo hladno… daje pravicu siromahu i

udovici i ljubi došljaka dajući mu hleb i

odelo. lutam predajem ti tvoj život

(iz rečnika hodanjа)

 

bolestan

јa miroslav mandić zemljanin

kome је prvi san duše svemir koji је

duhom božanski proglašavam ružu lutanja

planetarnom. kako mi prijaju sočne jabuke

kao da su i one van prostora i vremena

novi sad 28.1.2000

 

 

 

3004/649

 

9100  zatvaram oči pred sunčevim bleštavilom po snegu

 

9101  40. lutanjem sam izložen spasonosnoj nezaštićenosti

 

sva sela

2462. hodanje

prijateljica mi je javila da su joj

u izdavačkoj kući koja je izdala moju

knjigu sva sela rekli da je taj tiraž misteriozno

nestao. malopre dok se u praznoj suboti oporavljam

od prethodnih dana osetim uznemirenost zbog uklanjanja

svih sela. ali od uznemirenosti više uživam u blagosti koja

me smiruje. kako mi prijaju sočne jabuke kao da su i

one van prostora i vremena. otoplilo je topi

se sneg sve miriše na proleće

novi sad 29.1.2000

 

 

 

3006/647

 

9102  gospode nudim ti sebe ovoga dana

 

9103  ono što je živo umreće ono što je umrlo vaskrsnuće

 

9104  koracima ti kličem gospode milosti moja

 

9105  obradovati se

 

9106  41. lutam petama dobujem po srcu planete

 

bilo koju stranicu ruže da otvorim srešću se sa samim sobom

2463. hodanje

hodao sam sa zoricom kovačić i bez jakne je bilo toplo. otoplilo je topi se sneg

sve miriše na proleće. uživati u svakom trenutku eto svete dužnosti

novi sad 31.1.2000

 

 

 

3007/646

 

9107  s noge na nogu sa goranom strugarom

 

9108  ljudi su živahniji kao da im je sunce granulo u telima

 

9109  kolanje

lahorenje

stopalima

neprestano

i

netremice

danonoćno

jednako

vazda

i

svagda

 

rečenice napisane u mraku

2464. hodanje

pala je noć zahladilo je pišem u mraku. ne vidim

dobro i to me sputava da se pustim u pisanje. uživati

u svakom trenutku eto svete dužnosti. ipak vidim da

napišem kako su zvezde na nebu male ali svetle

novi sad 1.2.2000

 

 

 

3008/645

 

9110  hodam sa brankom vartabedijan. njena mladost me osnažuje na putu nevinosti

 

9111  ispratio sam je na železničku stanicu u petrovaradinu

posle zagrljaja i odlaska me je dozvala mahnula i viknula hvala

 

9112  ono što je kod deteta ljupkost kod zrele osobe je prepuštenost

kao što se dete još ne boji života zrela osoba se više ne boji smrti

 

9113  sve što gledam gledam sporo i sa uživanjem

 

9114  42. lutam ne preduzimam ništa sveta bezazlenost je moj posao

 

prepuštanje do poistovećivanja

2465. hodanje

posle dugo vremena pišem tekst dok prelazim most

odmah me zapahne miris vode. svežina mi prostruji kroz

nerve. osetim snagu reke. sve te daljine u njoj. upravo me

je preleteo jedan mlaznjak i za trenutak mi izazvao u telu

užas od bombardovanja i razaranja. prešao sam most na

novosadskoj sam strani. ljudi se šetaju izmamilo ih je lepo

vreme. ipak vidim da napišem kako su zvezde na nebu

male ali svetle. preleteo je i drugi mlaznjak odvratna

je njihova brzina i snaga

novi sad 2.2.2000

 

 

 

3009/644

 

9115  sinoć sam se osećao beskrajno slobodan dok sam slušao i

gledao u filmu devedesetogodišnjeg kompaj segunda pevača sa kube

 

9116  prelazim most hodam pravo u sunce. svaki most i vodi suncu

 

9117  najvažnija je muzika cveće i romantika rekao je smejući se kompaj segundo

 

9118  vetar nad rekom to je taj veliki razgovor u troje

 

9119  43. lutati vodu ću svoju dočekati

 

kao zavese na vetru

2466. hodanje

dok se vraćaju iz škole deca galame

guraju se šutiraju. kako je zamoran taj instinkt

za isticanjem u gomili. ušao sam u mračnu ulicu

u tišini uvek osetim muziku. preleteo je i drugi

mlaznjak odvratna je njihova brzina i snaga

sve što je blago već je i pevanje

novi sad 3.2.2000

 

 

 

3010/643

 

9120  prvi zapis u popizdu

sve ovo se odužilo

nekako je naporno

biti tu

gde jesi

i biti sam

tu gde jesi

 

9121  drugi zapis u popizdu

u priči o malim koji žive na malim mestima

mali nose neke velike

i veliki kao psi nanjuše kad ustukneš

a mali sanjaju u svojim školjkama

i jako sporo idu

posle kišice

 

hodam za sve one koji su me obuzeli

2467. hodanje

hodao sam sa nenadom kesićem. doneo mi je dva zapisa

u popizdu. volim ga uživam u njemu. lepo mi je da ga slušam

dve lutalice na suncu. sa drugim vreme prolazi brže i lakše

saputnik me obuzme i ispuni. sve što je blago već je

i pevanje. u svakom slučaju tebi i meni je ići

dalje u bezazlene pohode

novi sad 4.2.2000

 

 

 

3011/642

 

9122  besna sam bolje da se vratim da ne bi bilo još gore rekla je

malopre dragana varadinac i otišla. ja sam nastavio tužan izmoren i nemoćan

 

9123  eto tuge u subotu

 

9124  44. lutati i videti - dobro je lutanje

 

posle

2468. hodanje

draganinog besa mi je ostalo samo da se smirim

da ostanem na nogama. i nastavim. kako fina i neprepoznatljiva

linija deli tvrdoglavost od odlučnosti. hrabrost od destruktivnosti

ljubav od ljubavi. u svakom slučaju tebi i meni je ići dalje

u bezazlene pohode. sećanje na kompaj

segunda mi je povratilo radost

novi sad 5.2.2000

 

 

 

3013/640

 

9125  ovu rečenicu koju sam počeo da pišem u 14:40 ću ostaviti otvorenu

da traje dvesta pedeset pet dana da bih je 6. novembra 2000 posvetio...

 

hvala ti

2469. hodanje

što mi svojom prefinjenošću

otkrivaš koliko sam još grub

sećanje na kompaj segunda mi

je povratilo radost . hvala ti za

snagu koju si mi i u

današnjem danu

dala

novi sad 7.2.2000

 

 

 

3014/639

 

9126  hodao sam sa slobodanom tišmom. pre neki dan sam napravio dve trijade kaže

 

1 hrana

2 muzika (slušanje)

3 spavanje 

           

1 priroda (zeleno)

2 usamljenost

3 bog

 

prva trijada se tiče uživanja druga je u vezi sa duhovnim vrednostima

samo se treba toga pridržavati. to su najbolje preporuke za život

 

slobodanova i miličina priča

2470. hodanje

drugu polovinu hodanja sam bio sa mladom prijateljicom

koja je pre neki dan prvi put vodila ljubav. to je jedina stvar koju

mogu da uradim najbolje na svetu. potpuno skidanje. potpuno predavanje

u tome kao da ja nisam bila više ja nego je umesto mene postojalo zajedno. sve

osećam. milovanje. ruke. poljupce. mekano. nežno. toplo. a nište ne razmišljam

kada sam videla kako mu je porastao pitala sam se kako ali sam htela da ga

poljubim i odmah sam ga i poljubila. a najčudnije mi je bilo to silno more

sokova koji su tekli iz njega i iz mene i onda taj zvuk pucketanja

koji smo čuli u našoj vlazi. hvala ti za snagu koju si mi i

u današnjem danu dala. da to radim bolje

od svega iako sam to prvi put radila

novi sad 8.2.2000

 

 

 

3015/638

 

9127  di ga je labud današnjeg dana

 

9128  di je ga današnji trn

 

9129  labuda još nema a trn je bol na oguljenoj koži

pete od pocepane čarape jer mi je bilo žao da je bacim

 

9130  labud je nova snaga koju sam upravo osetio na dvanaestom kilometru

 

9131  sa labudom u sebi lakši mi je hod mirisniji znoj

 

9132  45. lutam da bi oživela ljubav onih koji su je sahranili u svojim slomljenim srcima

 

sedamnaesti kilometar

2471. hodanje

a ovo što sledi je uživanje. ono što je na početku

hodanja bilo u odapinjanju sada je blagi luk u sletanju

kao kad veliki prekookeanski brod ugasi motore dok

uplovljava u luku. putnici se već spremaju za iskrcavanje

tela drhte sve nas očekuju zagrljaji. umor me privija na

tvoje grudi. da to radim bolje od svega iako sam

to prvi put radila. ja sam prepone a ti zagrljaj

novi sad 9.2.2000

 

 

i

 

 

gospode nudim

ti sebe ovoga dana

 

 

ono što je živo umreće ono što je umrlo vaskrsnuće

 

 

sve što je blago već je i pevanje

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

svakog

trena

osećam

da

mi

je

sve

više

samo

pevati

 

ruža

lutanja

 

ruža

lutanja

 

ruža

lutanja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

19. januar 2026

27805. dan mog života

 

 

2993/660

 

9070  pada vlažan sneg

 

9071  u oči me gleda pokisao pas

 

9072  sneg pada sve jače. ljudi se zavlače u kragne šalove i sve više žure i zure

 

9073  u praznoj prodavnici cveća dok kroz izlog gleda

kako napolju pada sneg mlada prodavačica oblizuje usne

 

9074  iako je vlažan sneg počinje da veje

 

9075  34. јa sam lutalica sama čarolija života. lutajući

kao vihor se uzdižem iz samog sebe i posmatram se iz visina

 

preći ću na drugu stranu ulice da bih se pomolio za tebe

2456. hodanje

kada sam na kraju hodanja u daljini primetio da mi u susret dolazi jedan od najboljih

prijatelja iz mladosti sa kojim sam se nažalost još tada razišao prešao sam na drugu

stranu ulice. slično uradim kada ugledam one koje malo poznajem a koji bi zastali

svima njima ja želim dobro a njih i sebe čuvam od ispraznog ophođenja

trošenja reči. nadam se da ih ne povređujem i da i oni osećaju

da su sačuvani od nepotrebne komunikacije. uh kako

sam lepo gladan i umoran. nadam se da i oni

uživaju u ovoj snežnoj vejavici

novi sad 18.1.2000

 

 

 

2994/659

 

9076  juče je trebalo da bude poslednji 36-ti dan hodanja u lisabonu a juče

mi je jedna bliska osoba rekla za drugu meni blisku osobu nemoj da

imaš iluzije u vezi sa njom. ali nemoj da imaš iluzije ni u vezi

sa mnom dodala je danas. urušavanje se nastavlja

 

9077  daljine su postale blizine ali iskrenost je postala daleka

 

9078  pored tuge i hladnoće počinjem da se prepuštam hodanju

i tada počinjem da osećam život a sa životom i uživanje

 

9079  zašlo je sunce počinje da provejava sneg

 

9080  35. lutam to bog po mojim koracima prebira pesmu beskućničku

 

u ljubavnoj igri

2457. hodanje

kada pada sneg sretniji sam

kao da veje u meni. osećam se

manje sam. strujanje kroz telo mi se

povećava. vazduh je uzbudljiviji. priroda

vodi ljubav sama sa sobom. ja sam deo i

celina te ljubavi. sneg je stao sunce ponovo

izlazi nebo se plavi oblaci bele. nagoveštava

se proleće. i vetar je stao mirno je kao posle

snošaja. nadam se da i oni uživaju u ovoj

snežnoj vejavici. biti otvoren

nevinosti orgazma

novi sad 19.1.2000

 

 

 

2995/658

 

9081  umro je vojislav despotov

 

9082  na današnjem jedanaestom kilometru ću proći 50.000 kilometara ruže

 

9083  žena je ispustila 10 dinara (novac za dva hleba) podigao sam ih ali

ona je već otišla daleko. stavio sam ih u džep potrošiću ih za njeno zdravlje

 

9084  14:32 pedeset hiljada kilometara ruže lutanja

 

9085  sa trista metara udaljenosti violeta snima seriju

fotografija u slavu pedeset hiljada litara vina od ruže

 

9086  36. lutanje porađa prostranstvo u kome nestajem i vaskrsavam sa lepotom sveta

 

hvala tebi

2458. hodanje

pedeset hiljada kilometara

je iza mene. lutanje se nastavlja

plava ruža je sve nevidljivija i lepša

biti otvoren nevinosti orgazma

vedra noć i pun mesec su

preda mnom

novi sad 20.1.2000

 

 

 

2996/657

 

9087  granulo je sunce. zašlo je sunce

 

9088  vetar nosi ptice nad gradom

 

9089  počinje kiša

 

9090  37. kad krenem za mirisom kiše uvek sam na tragu tvog mirisa

 

volim ih kao i njihova imena

2459. hodanje

za njih sam danas hodao: manelito (poglavica navaha)

mala vrana ili soko koji lovi u hodu. veliki orao. crveni oblak (poglavica

oglala). mali gavran (poglavica arapaha). šareni rep. rimski nos (poglavíca

južnih čeјena). eskiminsin (poglavica arava apača). tosavi (poglavica komanča)

satanta ili beli medved. usamljeni vuk. ptica koja se rita (poglavica kiova). deset

medveda (poglavica komanča). beli konj. kana parker (poglavica komanča). bik koji

sedí. kralj vrana (poglavica sijva). dva meseca (poglavica čejena). tupí nož. mali

vuk. kolorо. mladić koјi se boji svojih konja. mali velíki čovek. žozef (poglavica

probušenih noseva). medved koji stoji (poglavica ponka). džeronimo

viktorio. nana. medved koji se rita. omanji bik (poglavica sijva)

džon trava. vedra noć i pun mesec su preda mnom

indijanci su nestali da bi u meni i drugima postali

novi sad 21.1.2000

 

 

 

2997/656

 

9091  ponekad bih nekome od onih koji mi sе približe predložio da krene

sa mnom na put od pedeset hiljada kilometara. svi bi se obradovali i počeli da

maštaju o tome. ali bi se onda uplašili i otpočeli sa dvoumljenjem. retki bi krenuli

ali bi i oni odustali. zbog težine puta podrazumevali su da razumem i prihvatam

njihova odbijanja i odustajanja. i tada bi oni iz osećanja krivice ili želeći da me

zadrže za sebe meni predlagali mnogo lakši put. kada bih im rekao da sam već

na putu i da me drugi put a pogotovu ne lakši ne interesuje oni bi se obično

ljutili. zaboravljajući da su oni mene već odbili počeli bi i da me optužuju

 

9092  ispred mene hoda jedan vršnjak koga sam u detinjstvu osećao kao

rivala iako se nismo poznavali. ostario је. po drugima mogu dа vidim sebe

 

9093  38. lutamo slobodi је milo. istini је blisko. dobroti

bezbrižno. lepoti raspevano. ljubavi prijateljsko

 

plavi tekst

2460. hodanje

negde mi је ispala olovka pa pišem

sa plavom bojicom. indijanci su nestali

da bi u meni i drugima postali. izlazim iz

subote iza mene je ostao nevidljivi

plavi trag i plavi tekst

novi sad 22.1.2000

 

 

 

2999/654

 

9094  јa i ruža inspirišemo ljude ali ih za sada sem izuzetaka još ne preobražavamo

 

9095  39. lutam polja me prate voda teče za mnom vazduh je pružio korak igri nema kraja

 

u pognuću

2461. hodanje

izašao sam samo da ishodam

kilometar-dva. napišem tekst. napravim

fotografiju i nacrtam travu. od subote uveče

se ne osećam zdravim. sunce je i sve se beli od

nedeljnog snega. dovršio sam ružu lutanja 8 krenula

je od sada sama na put. izlazim uz subote iza mene

je ostao nevidljivi plavi trag i plavi tekst. neka je

sreća prati i neka je prihvate dobri ljudi

novi sad 24.1.2000

 

 

 

3000/653

 

9096  krv lutanјa

lutalačka krv obnavlja ponižene i odbačene

to je krv nenasilja. krv lutanja me hrani lišavanjem

nekada nije ništa drugo nego samo suze. koji jede moje

telo i pije moju krv u meni prebiva i јa u njemu jovan 6.56

krv lutanja nas očišćava od svakog greha. hiljadama godina

dotiče i luta krv jedne žene kroz mnoga oplođenja i rađanja

da bi se spojila sa krvlju jednog muškarca koji je hiljadama

godina doticao kroz mnoga parenja i rađanja da bi se spojio sa

krvlju koja mu je suđena. krv lutanja teče venama-putevima

lutam za očima. za rascvetalim dušama. za licem i glasom

zelenilo uvire u mene ne pitajući me i plavo utiče i svetlost

se uliva u moju krv. krv lutanja teče rečima radoznalosti

i vedrinom me lišava svih predrasuda. to је hrana

mističke solidarnosti. sve treperi u meni: dođi

(iz rečnika hodanjа)

 

bolestan

tri hiljaditi dan ruže lutanja. želeo sam da ga

proslavim hodanjem ali sam u sobi u znoju. јoš

šesto pedeset tri dana preda mnom. neka је sreća

prati i neka je prihvate dobri ljudi. želim ti da ih

sve provedeš u zdravlju kažem sam sebi

novi sad 25.1.2000

 

 

 

3001/652

 

9097  forme lutanјa

1. seobe naroda - otimаčina i ratovi

 

2. nomadizam - slaganje i usaglašavanje

 

3. lutalice - svi oni koji traže srce u tuđim grudima

 

4. hodočašća - hodanje ka svetim mestima

 

5. inicіјacijska hodanja - zaveti i preobražavanja

 

6. meditativne šetnje - harmoniziranje

 

7. sportska hodanja - podvižništva

 

8. umetnost hodanja - stvaranje živog oblika

 

forma mog lutanja je snovita. valovita i plavа. nevidljiva

ponavljajuća forma istog. oblik bez oblika večni pupoljak

plave ruže. preplitanje svih predela tela sa telom predela

kad ugledam konjski vrat pa me lepota pomeri dalje ka

nepoznatoj lepoti. kad morske talase prepoznam na

usnama. kad osetim da me svet hoće. forma

mog lutanja je hrana za sve one

koji su gladni života

(iz rečnika hodanjа)

 

bolestan

iznenada me je zvala dragica šoškić iz

440-tog hodanja. želim ti dа ih sve provedeš

u zdravlju kažem sebi. u dragičino ime menjam

svoju adresu svaka stopa u evropi u novu

svaka stopa na planeti zemlji

novi sad 26.1.2000

 

 

 

3002/651

 

9098  istorija lutanјa

od mesta do mesta u potrazi za hlebom i

prenoćištem. od države do države u potrazi

za poslom. bežanje. narodi koji su proterani glađu

zakonima i oružjem. sveti skitači. božije skitnice. božjaci

jurodivi. u oblicima vetra. svi mravi i pčele na cvetovima

flamingosi albatrosi rode guske sve te velike ptice nad

velikim vodama. (zadivljen sam darovima svih živih bića)

ko gotovi gavranu hranu njegovu kad ptići njegovi viču k

bogu i lutaju nemajući šta jesti jov. 39.3. istorija lutanja

je istorija metamorfoza. preumljivanja. istorija igre i

patnje. razvoja vijuga u mozgu. istorija lutanja se

jasno čita u suzi koja klizi dečijim licem

(iz rečnika hodanjа)

 

bolestan

u dragičino ime menjam svoju

adresu svaka stopa u evropi u novu svaka

stopa na planeti zemlji. јa miroslav mandić zemljanin

kome је prvi san duše svemir koji je duhom božanski

proglašavam ružu lutanja planetarnom

novi sad 27.1.2000

 

 

i

 

 

forma mog lutanja je snovita. valovita i plavа. nevidljiva

ponavljajuća forma istog. oblik bez oblika večni pupoljak plave ruže

 

 

u dragičino ime menjam svoju

adresu svaka stopa u evropi u novu svaka

stopa na planeti zemlji. јa miroslav mandić zemljanin

kome је prvi san duše svemir koji je duhom božanski

proglašavam ružu lutanja planetarnom

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

tobom sam

spoznavao ko

sam a nisam

bio niko

drugi

nego

ruža

lutanja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

17. januar 2026

27803. dan mog života

 

 

2983/670

 

9040  zastao sam i gledam vrapce. načičkani su oko velikog suvog

žbuna i ćarlijaju. preleću sa hlebom u kljunu. vrapci su trave koje pevaju

 

9041  pocepana mi је čarapa na desnoj peti pa me sada žulja u patiki

 

9042  mala kuća sa brojem 14 sa starim prozorima u kojima su saksije sa

cvećem me podseti da se lepota krije u napuštenom i odbačenom. sve te male

kuće u ovoj ulici kao i u svim ulicama sveta biće srušene kao da nikada nisu ni postojale

 

9043  27. bogme lepota ne prestaje dobrota se ne smanjuje i ja nastavih lutanje

 

rovit u ćirpanovoj ulici

2448. hodanje

na prozorima dečijeg obdaništa radosno detinjstvo su

izlepljene snežne pahuljice od papira. pokrivena šalom

preko lica kao i ja jedna žena kašlje i čeka autobus

odlazim iz subote sa slikom pahulja u dečjim očima

novi sad 8.1.2000

 

 

 

2985/668

 

9044  glad je lepa kaže zorica kovačić

 

9045  28. lutanje je svijanje gnezda u božijim grudima

 

grip

2449. hodanje

ishodao sam dvadeset jedan kilometar

uz zoričinu pomoć. osećam se rovit. nazebao sam

za novu godinu. hladno mi je između nogu. jaja prostata

ne mogu dovoljno da se ugrejem. svuda uokolo vlada grip

zahvatio je celu evropu. više od desetak dana temperatura je

stalno ispod nule. kao kad se leti ustali vrućina sada se ustalila

hladnoća. ljudi hodaju sa šalovima oko lica. ispred apoteka su

redovi. nema vetra vazdušni pritisak je nizak pa automobili

ispune grad smogom. ipak lepo je biti šest sati na nogama

odlazim iz subote sa slikom pahulja u dečjim očima. jedna

mačka a četiri mačora nema tu sreće komentariše

mjaukanje i motanje mačaka ispod kola bivši

moćnik svojim drugarima penzionerima

novi sad 10.1.2000

 

 

 

2986/667

 

9046  smrt mi je saveznik. samo uz njenu pomoć život je večan

 

9047  podigao sam glavu jer su me raznežile prve pahulje snega

ali na drugoj strani puta sam ugledaо prosuta pasja creva

 

9048  јa sam sve ono nežno pod tvojom rukom

 

jedno pismo

2450. hodanje

draga moja ti znaš da je moja posvećenost bogu

umetnosti i odnosu žena-muškarac ono što me čini. ti se sećaš

kako su moje beskućništvo i besputnost moga puta pokrenuli i tebe

kako su ti dali snagu i promenili te. ali ti nisi izdržala krenula si drugim

putem. mene ponekad boli što sam usamljen. ali jutra i večeri se smenjuju i ja

tečem dalje. želim ti da uspeš na tvom putu ali ne budi me iz mog sna. ne oduzimaj

mi snagu. moja budnost za život svih bića je neprestana. prozori i vrata na mom putu

su otvoreni i za tebe. ako hoćeš dođi ali nemoj me zvati da silazim s puta jer ja sam

sam put. tvoj miroslav. posle pisma sam još više uživao u današnjem danu

јedna mačka a četiri mačora nema tu sreće komentariše mjaukanje

i motanje mačaka ispod kola bivši moćnik svojim drugarima

penzionerima. biti lep na ovome svetu

novi sad 11.1.2000

 

 

 

2987/666

 

9049  15:01 prvi put u životu sam video mrtvog crvendaća. leži u travi pored puta sa

podignutim ukočenim nožicama. stavio sam zvono na grudi neka zvoni crvendaću

 

9050  ljudsko društvo me ne privlači. ne vidim sebe ni u jednoj od njegovih

organizacija. zanima me društvo svih živih bića. zajedništvo i sa bićima koja ne

poznajem. od ljudskih iskustava me zanimaju iskustva poniženih i iskustva najplemenitijih

 

9051  kroz pet hiljada godina biću star 5050 godina. mikelanđelu će tada biti 5474 godina

 

9052  obilazi me jedan konj. kako su konji lepi ljudi

 

9053  29. lutam da ne bih nikoga povredio

 

zagrlio bih ga

2451. hodanje

i sumrak i umor i hladnoća mi sklapaju oči

kao da sam se pustio niz struju. i danas je sneg

samo promicao. nekada mi dođe da tog čoveka koji

svaki dan hoda zagrlim i kažem čoveče imaš svu moju

ljubav. ali to ne uradim stidim se isto kao kada sam

bio dete. čini mi se da on i hoda da bi me osnažio

raznežio. biti lep na ovome svetu. kupio sam

mu četiri jabuke

novi sad 12.1.2000.

 

 

 

2988/665

 

9054  prvo sunce u ovoj godini

 

9055  prijateljica me je zamolila da hodam za sve one devojčice koje su

danas dobile prvu menstruaciju kao i ona pre trinaest godina u trinaestoj

 

9056  nepojmljivost koja te čini pokreće mi život

 

9057  sada se već oseća: dani su duži

 

9058  30. lutam ni od čega se ne mogu postideti. odeliti

 

neobjašnjivo lep

2452. hodanje

sa vetrom počinje da bude hladno: pale

se ulična svetla pola pet je. počinju da zvone

zvona na katedrali. život je neobjašnjivo lep. lepota

dolazi od strujanja u telu kojim sam povezan sa svim

strujanjima ovoga i onoga sveta. primetim: podigao

sam ruku i širim je u luku - opisujem to neopisivo

kupio sam mu četiri jabuke. sa noćnim

vetrom dolaze i lepe rečenice

novi sad 13.1.2000

 

 

 

2989/664

 

9059  drugi dan sa suncem. do malopre sam bio u lepoj šetnji

sa slobodanom tišmom. nežan podsetio me je na bruna šulca

 

9060  mnogo lepih razgovora na ruži je ostalo u vazduhu

 

9061  31. dok lutam ljubav svih bića mi plete venac svetog braka oko glave

 

slast po ulicama

2453. hodanje

drugi deo hodanja sam proveo se

draganom varadinac. kupio sam jabuke i kolač

od bundeve. prijala je njihova slast. sa širokog bulevara

hodanjem smo se slili u mirne ulice oko almaške crkve

izgledalo je kao da smo bili u drugom svetu. nogu pred nogu

smo išli pod drvoredima i sredinom puta. kao dva zalutala

psa. miris proleća nas je vodio iz ulice u ulicu. gole grane

su bile nepomične dok smo hodali pod njima a one

nas posmatrale. sa noćnim vetrom dolaze i

lepe rečenice. vraćamo se svete

novi sad 14.1.2000.

 

 

 

2990/663

 

9062  hodam sa mladim prijateljem iz budimpešte koji se u novogodišnjoj noći zaljubio u

devojku iz novog sada. zaljubljenost osećam negde ovde u grudima. ali to osećanje mi je i u

glavi jer znam da imam nešto što bih mogao izgubiti. u grudima mi je neka vrsta bola. u glavi

mi je konfuzija i neodlučnost. ludo je to što ne znam njena osećanjapriča mi sa tugom

 

9063  opet je hladno i sivo

 

9064  32. kad se sunčeva svetlost rasprsne po

izmaglici mene lutanje pomiluje po slepoočnici

 

urušavanјe

2454. hodanje

slušajući druge nestajem pa sam

sada samo ulica. i hladnoća. dim cigare

koji ispušta žena koja prolazi pored mene i

zvuci čekića majstora koji popravljaju stare

roletne. vraćamo se svete. pekar upravo

unosi sveže lepinje u moju radnju

novi sad 15.1.2000

 

 

 

2992/661

 

9065  zatvaram kapke pred sitnim snegom koji mi vetar nanosi u lice

 

9066  činilo mi se da sam se naspavao ali već šesti-sedmi put zevam

 

9067  nikada nisam želeo da osvojim neku ženu. nikada me nisu

privlačile žene koje zavode. uzbuđenje za ženom sam osećao u

zajedničkom putu. slaganju. zajedničkoj žudnji za nadnaravnim

 

9068  dođi

 

9069  33. lutam vodi me svetlost dana

 

srcem

2455. hodanje

prve tri godine sam ove

tekstove pisao rukom. poslednjih

pet godina izgovaram ih u diktafon

danas su mi iscurile baterije pa ponovo

pišem rukom. lepše je to. jedino što ne čujem

svoj glas. ovako govorim iznutra kao da mi telo

postaje ozvučeno. sada mi se čini da je unutrašnje

izgovaranje reči svečanije. da li da od sada pišem

rukom ili glasom lepo je držati olovku u ruci

pekar upravo unosi sveže lepinje u moju

radnju. uh kako sam lepo

gladan i umoran

novi sad 17.1.2000

 

 

i

 

 

smrt mi je saveznik. samo 

uz njenu pomoć život je večan

 

 

ljudsko društvo me ne privlači. ne vidim sebe ni u jednoj

od njegovih organizacija. zanima me društvo svih živih bića

zajedništvo i sa bićima koja ne poznajem. od ljudskih iskustava

me zanimaju iskustva poniženih i iskustva najplemenitijih

 

 

nikada nisam želeo da osvojim neku ženu. nikada me nisu

privlačile žene koje zavode. uzbuđenje za ženom sam osećao 

u zajedničkom putu. slaganju. zajedničkoj žudnji za nadnaravnim

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti si

obnavljajuća

snaga svakome

kome je stalo

do snage

svemira

u

blagosti

svakog

i

svih

bića

boga

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

bog je bog

ti si boginja

boga puta

boga ruže

i

lutanja

jedinog

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

ne samo da si

putokaz i mera

ti si i nadahnuće

kad nema ni

putokaza

ni

mere

 

 

i

 

 

ružo

lutanja deset

godina hodati

svakog dana i

eto pesme

za svaki

dan

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

napori svakog

dana su rađali

jednostavnost

i lakoću u

pevanju

 

 

i

 

 

ružo

lutanja da

nije bilo tebe ne

bi mi se 17 godina

posle tvog kraja 

dogodilo

otkrovenje

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

idemo dalje

početku

boga

u

slavu

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima