AUTOBOGOGRAFIJA

17. januar 2026

27803. dan mog života

 

 

2983/670

 

9040  zastao sam i gledam vrapce. načičkani su oko velikog suvog

žbuna i ćarlijaju. preleću sa hlebom u kljunu. vrapci su trave koje pevaju

 

9041  pocepana mi је čarapa na desnoj peti pa me sada žulja u patiki

 

9042  mala kuća sa brojem 14 sa starim prozorima u kojima su saksije sa

cvećem me podseti da se lepota krije u napuštenom i odbačenom. sve te male

kuće u ovoj ulici kao i u svim ulicama sveta biće srušene kao da nikada nisu ni postojale

 

9043  27. bogme lepota ne prestaje dobrota se ne smanjuje i ja nastavih lutanje

 

rovit u ćirpanovoj ulici

2448. hodanje

na prozorima dečijeg obdaništa radosno detinjstvo su

izlepljene snežne pahuljice od papira. pokrivena šalom

preko lica kao i ja jedna žena kašlje i čeka autobus

odlazim iz subote sa slikom pahulja u dečjim očima

novi sad 8.1.2000

 

 

 

2985/668

 

9044  glad je lepa kaže zorica kovačić

 

9045  28. lutanje je svijanje gnezda u božijim grudima

 

grip

2449. hodanje

ishodao sam dvadeset jedan kilometar

uz zoričinu pomoć. osećam se rovit. nazebao sam

za novu godinu. hladno mi je između nogu. jaja prostata

ne mogu dovoljno da se ugrejem. svuda uokolo vlada grip

zahvatio je celu evropu. više od desetak dana temperatura je

stalno ispod nule. kao kad se leti ustali vrućina sada se ustalila

hladnoća. ljudi hodaju sa šalovima oko lica. ispred apoteka su

redovi. nema vetra vazdušni pritisak je nizak pa automobili

ispune grad smogom. ipak lepo je biti šest sati na nogama

odlazim iz subote sa slikom pahulja u dečjim očima. jedna

mačka a četiri mačora nema tu sreće komentariše

mjaukanje i motanje mačaka ispod kola bivši

moćnik svojim drugarima penzionerima

novi sad 10.1.2000

 

 

 

2986/667

 

9046  smrt mi je saveznik. samo uz njenu pomoć život je večan

 

9047  podigao sam glavu jer su me raznežile prve pahulje snega

ali na drugoj strani puta sam ugledaо prosuta pasja creva

 

9048  јa sam sve ono nežno pod tvojom rukom

 

jedno pismo

2450. hodanje

draga moja ti znaš da je moja posvećenost bogu

umetnosti i odnosu žena-muškarac ono što me čini. ti se sećaš

kako su moje beskućništvo i besputnost moga puta pokrenuli i tebe

kako su ti dali snagu i promenili te. ali ti nisi izdržala krenula si drugim

putem. mene ponekad boli što sam usamljen. ali jutra i večeri se smenjuju i ja

tečem dalje. želim ti da uspeš na tvom putu ali ne budi me iz mog sna. ne oduzimaj

mi snagu. moja budnost za život svih bića je neprestana. prozori i vrata na mom putu

su otvoreni i za tebe. ako hoćeš dođi ali nemoj me zvati da silazim s puta jer ja sam

sam put. tvoj miroslav. posle pisma sam još više uživao u današnjem danu

јedna mačka a četiri mačora nema tu sreće komentariše mjaukanje

i motanje mačaka ispod kola bivši moćnik svojim drugarima

penzionerima. biti lep na ovome svetu

novi sad 11.1.2000

 

 

 

2987/666

 

9049  15:01 prvi put u životu sam video mrtvog crvendaća. leži u travi pored puta sa

podignutim ukočenim nožicama. stavio sam zvono na grudi neka zvoni crvendaću

 

9050  ljudsko društvo me ne privlači. ne vidim sebe ni u jednoj od njegovih

organizacija. zanima me društvo svih živih bića. zajedništvo i sa bićima koja ne

poznajem. od ljudskih iskustava me zanimaju iskustva poniženih i iskustva najplemenitijih

 

9051  kroz pet hiljada godina biću star 5050 godina. mikelanđelu će tada biti 5474 godina

 

9052  obilazi me jedan konj. kako su konji lepi ljudi

 

9053  29. lutam da ne bih nikoga povredio

 

zagrlio bih ga

2451. hodanje

i sumrak i umor i hladnoća mi sklapaju oči

kao da sam se pustio niz struju. i danas je sneg

samo promicao. nekada mi dođe da tog čoveka koji

svaki dan hoda zagrlim i kažem čoveče imaš svu moju

ljubav. ali to ne uradim stidim se isto kao kada sam

bio dete. čini mi se da on i hoda da bi me osnažio

raznežio. biti lep na ovome svetu. kupio sam

mu četiri jabuke

novi sad 12.1.2000.

 

 

 

2988/665

 

9054  prvo sunce u ovoj godini

 

9055  prijateljica me je zamolila da hodam za sve one devojčice koje su

danas dobile prvu menstruaciju kao i ona pre trinaest godina u trinaestoj

 

9056  nepojmljivost koja te čini pokreće mi život

 

9057  sada se već oseća: dani su duži

 

9058  30. lutam ni od čega se ne mogu postideti. odeliti

 

neobjašnjivo lep

2452. hodanje

sa vetrom počinje da bude hladno: pale

se ulična svetla pola pet je. počinju da zvone

zvona na katedrali. život je neobjašnjivo lep. lepota

dolazi od strujanja u telu kojim sam povezan sa svim

strujanjima ovoga i onoga sveta. primetim: podigao

sam ruku i širim je u luku - opisujem to neopisivo

kupio sam mu četiri jabuke. sa noćnim

vetrom dolaze i lepe rečenice

novi sad 13.1.2000

 

 

 

2989/664

 

9059  drugi dan sa suncem. do malopre sam bio u lepoj šetnji

sa slobodanom tišmom. nežan podsetio me je na bruna šulca

 

9060  mnogo lepih razgovora na ruži je ostalo u vazduhu

 

9061  31. dok lutam ljubav svih bića mi plete venac svetog braka oko glave

 

slast po ulicama

2453. hodanje

drugi deo hodanja sam proveo se

draganom varadinac. kupio sam jabuke i kolač

od bundeve. prijala je njihova slast. sa širokog bulevara

hodanjem smo se slili u mirne ulice oko almaške crkve

izgledalo je kao da smo bili u drugom svetu. nogu pred nogu

smo išli pod drvoredima i sredinom puta. kao dva zalutala

psa. miris proleća nas je vodio iz ulice u ulicu. gole grane

su bile nepomične dok smo hodali pod njima a one

nas posmatrale. sa noćnim vetrom dolaze i

lepe rečenice. vraćamo se svete

novi sad 14.1.2000.

 

 

 

2990/663

 

9062  hodam sa mladim prijateljem iz budimpešte koji se u novogodišnjoj noći zaljubio u

devojku iz novog sada. zaljubljenost osećam negde ovde u grudima. ali to osećanje mi je i u

glavi jer znam da imam nešto što bih mogao izgubiti. u grudima mi je neka vrsta bola. u glavi

mi je konfuzija i neodlučnost. ludo je to što ne znam njena osećanjapriča mi sa tugom

 

9063  opet je hladno i sivo

 

9064  32. kad se sunčeva svetlost rasprsne po

izmaglici mene lutanje pomiluje po slepoočnici

 

urušavanјe

2454. hodanje

slušajući druge nestajem pa sam

sada samo ulica. i hladnoća. dim cigare

koji ispušta žena koja prolazi pored mene i

zvuci čekića majstora koji popravljaju stare

roletne. vraćamo se svete. pekar upravo

unosi sveže lepinje u moju radnju

novi sad 15.1.2000

 

 

 

2992/661

 

9065  zatvaram kapke pred sitnim snegom koji mi vetar nanosi u lice

 

9066  činilo mi se da sam se naspavao ali već šesti-sedmi put zevam

 

9067  nikada nisam želeo da osvojim neku ženu. nikada me nisu

privlačile žene koje zavode. uzbuđenje za ženom sam osećao u

zajedničkom putu. slaganju. zajedničkoj žudnji za nadnaravnim

 

9068  dođi

 

9069  33. lutam vodi me svetlost dana

 

srcem

2455. hodanje

prve tri godine sam ove

tekstove pisao rukom. poslednjih

pet godina izgovaram ih u diktafon

danas su mi iscurile baterije pa ponovo

pišem rukom. lepše je to. jedino što ne čujem

svoj glas. ovako govorim iznutra kao da mi telo

postaje ozvučeno. sada mi se čini da je unutrašnje

izgovaranje reči svečanije. da li da od sada pišem

rukom ili glasom lepo je držati olovku u ruci

pekar upravo unosi sveže lepinje u moju

radnju. uh kako sam lepo

gladan i umoran

novi sad 17.1.2000

 

 

i

 

 

smrt mi je saveznik. samo 

uz njenu pomoć život je večan

 

 

ljudsko društvo me ne privlači. ne vidim sebe ni u jednoj

od njegovih organizacija. zanima me društvo svih živih bića

zajedništvo i sa bićima koja ne poznajem. od ljudskih iskustava

me zanimaju iskustva poniženih i iskustva najplemenitijih

 

 

nikada nisam želeo da osvojim neku ženu. nikada me nisu

privlačile žene koje zavode. uzbuđenje za ženom sam osećao 

u zajedničkom putu. slaganju. zajedničkoj žudnji za nadnaravnim

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti si

obnavljajuća

snaga svakome

kome je stalo

do snage

svemira

u

blagosti

svakog

i

svih

bića

boga

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

bog je bog

ti si boginja

boga puta

boga ruže

i

lutanja

jedinog

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

ne samo da si

putokaz i mera

ti si i nadahnuće

kad nema ni

putokaza

ni

mere

 

 

i

 

 

ružo

lutanja deset

godina hodati

svakog dana i

eto pesme

za svaki

dan

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

napori svakog

dana su rađali

jednostavnost

i lakoću u

pevanju

 

 

i

 

 

ružo

lutanja da

nije bilo tebe ne

bi mi se 17 godina

posle tvog kraja 

dogodilo

otkrovenje

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

idemo dalje

početku

boga

u

slavu

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

16. januar 2026

27802. dan mog života

 

 

2975/678

 

8991  19:30 sto metara posle žabaljske raskrsnice mrak

me je progutao potpuno. tri četiri stepena je ispod nule

 

8992  ovde sam da bih bio sam na putu

 

8993  sam da bih ove novogodišnje noći bio sa svima

 

8994  samoćom proslavljam radost

 

8995  na nebu nema ni zvezda ni meseca

 

8996  poneo sam sa sobom litru i po vina. prvim gutljajem

nazdravljam svim mineralima sa kojima živim na planeti zemlji

 

8997  hvala ti bože na veličanstvu ovih trenutaka u kojima sam. u

mraku i hladnoći nezaštićen ali u potpunom predavanju i pripadanju

 

8998  drugi gutljaj. moram piti polako da me vino ne

bi brzo podiglo i potrošilo. treba hodati celim putem ljubiti

 

8999  ovako milenijumima bez ljudi u potpunom mraku žive polja. šume. mora. pustinje

 

9000  vazduh je sve hladniji niz desni obraz mi curi jedna suza

 

9001  јa sam ti

 

9002  zemljo ja sam tvoj. vode ja sam vaš

vazduše tvoj sam dah. kamenje ja sam kamenje

 

9003  20:31 u drugom satu ću hodati za sve biljke

 

9004  na početku ruže lutanja sam mislio da ću ovu noć provesti

zajedno sa mnogim ljudima koje ću sresti i upoznati u mnogim zemljama

evrope tokom osam godina hodanja. bilo bi to lepo. ali od ove mrkle noći i

samoće nema lepšeg a i ovako sam sam sa svima ne samo sa odabranima

 

9005  gde god da stavim nogu tu kuca srce sveta

 

9006  21:35 treći sat ću hodati za sve životinje jer nekad

sam i sam bio životinja. baš kao što sam bio i mineral i biljka

 

9007  22:37 četvrti sat ću hodati za sve ljude koji žive na planeti i moliću 

se za 154 prijatelja koji su mi pomagali davali snagu i voleli na ruži lutanja

 

9008  počinjem da se molim. јa smrzunti kome je od hladnoće toplo

 

9009  zapisao sam imena prijatelja na kartice i sada palim upaljačem vatru da bih mogao

da pročitam ime. čudesno je kako me svako ime obraduje i razgali. kako je svako od vas

u ovom trenutku ovde sa mnom. srce mi treperi i sa osmehom na licu ljubim vaša imena

(kada sam se kasnije u stanu video u ogledalu usne su mi bile plave od mastila)

 

9010  23:46 dovršio sam molitve za prijatelje. hodao sam sporo zastajkivao da

bih video imena pod svetlošću upaljača i sada mi je hladno. ozebla su mi jaja

 

9011  23:49 u petom sam satu i u njemu hodam za tebe bože moj

 

9012  ulazim na podbaru. kraj u kome sam

odrastao. trčkaram da se ugrejem da ugrejem jaja

 

9013  pijem poslednje gutljaje. gospode bože molim te da mi daš

života da posle ruže uradim još dva desetogodišnja rada u tvoju slavu

 

9014  bože prijatelju moj učini da otkrijem tajnu drugarstva svih prema svima

 

9015  00:00 u temerinskoj sam ulici trideset metara od ulice patrijarha

čarnojevića u kojoj sam živeo trideset tri godine. ispred mene veliki bilbord na

kome piše put od 1000 milja započinje jednim korakom. mudrost je večna sofijo moja

 

1999 godina

2441. hodanje

usporio sam toliko da u

mojoj sporosti žive sva 

bića. dođi sastanimo se 

u suncu tamne noći

novi sad 31.12.1999

 

 

 

2976/677

 

9016  00:06 petarde. vatromet. dim baruta. izmorio sam se nahladio

 

9017  među ljudima sam

 

9018  sve je više ljudi kako se približavam centru grada

mladi deca razgolićene devojke buka buka buka buka

 

9019  ogromne količine tuge u sreći koja se valja po ulicama

 

9020  u centru sam. ljudi naviru kao trnje. neopisiva energija. svako lice

je očekivanje i priča. odjednom sam ko so izgubljen u ljudskom moru

 

9021  јa sam krhkost. ista krhkost kao u svakom biću

 

9022  moje 2441 i 2442 hodanje se završava

 

9023  osećam sebe. bila je ovo priča o sveukupnosti

 

9024  00:39 počela je subota lepo je srce koje ljubi slavu života

 

2000 godina

2442. hodanje

hodao sam kroz sva vremena

kroz sve prostore. bila je to velika

umetnost jer je niko od ljudi nije video

dođi sastanimo se u suncu tamne

noći. biti hleb nasušni svemu

što postoji

novi sad 1.1.2000

 

 

 

2978/675

 

9025  hodam da bih održao korak sa jednostavnošću

 

9026  24. svezah pertle i izađoh čeka me drug sam je moj stari drum

 

sabiranјe

2443. hodanje

bio je to samo jedan tihi dan

biti hleb nasušni svemu što

postoji. običan oko nule

jedan mali dan

novi sad 3.1.2000

 

 

 

2979/674

 

9027  teorije su savremene bajke

 

9028  kako odlazim ka periferiji grada sve više pada magla

 

9029  klima je jedna od najvećih zagonetki. otuda poštovanje za nju na svakoj stranici ruže

 

9030  kao čovek mogu da spoznam sopstvenu

nemoć. tada sam na pragu otkrovenja ljubavi

 

9031  ko ljubi čuva svemir i biće

 

9032  25. lutanje me čuva od banalnosti posedovanja

 

u bajci

2444. hodanje

bašte siromašnih su potopljene

vodom po kojoj se stegao led. da li će u

proleće biti hrane za njih. kad sam bio mali

periferija je bila daleko a njena zapuštenost mi je

izgledala kao divljina kao neki strašni i nepoznati

svet. danas vidim svu njihovu pitomost. običan

oko nule jedan mali dan. kao veliki vidim

kako je svaka periferija dete

a ja divljina

novi sad 4.1.2000

 

 

 

2980/673

 

9033  pošto sam duhom pao odmah sam postao razdražljiv. iz srca mi je

iščezlo osećanje ljubavi. sve je opasno jer na putevima duvaju jaki vetrovi. najopasnije

je ako ne možeš da osetiš boga na tim putevima. јa se do sada nisam molio ali mi dolazi

želja da se molim da stupim u kontakt s bogom. najviše me užasava pomisao da ne

upoznam boga i da ostanem večito sam. čini mi se da će molitva biti nešto što je samo

iz mene isteklo. ona će mi pomoći da smognem snage da vidim sebe golog i bosog

onakvog kakav jesam. ali se bojim da ću u molitvi ugledati hrpu svojih govana

da ću se prestraviti i da ću pokleknuti. hteo bih ali ne smem. kad bih bar

mogao da se pokajem to bi mi pomoglo ali sam toliko grub da ni

to ne mogu priča slobodan dragaš

 

9034  26. pognuće ka čestitosti me je odvelo na lutanje

 

na sva zvona se ispovediti

2445. hodanje

hvala svima onima koji se mole. kao veliki

vidim kako je svaka periferija dete a ja divljina

hvala svima koji se svojim ispovestima

ispovedaju i za mene

novi sad 5. januar 2000

 

 

 

2981/672

 

9035  pet dečaka

zastao sam da posmatram petoricu dečaka

kako se u sivom predvečerju igraju pred svojim zgradama

igraju se sa starim automobilskim gumama na travnjaku. ređaju

ih uvis i penju se. najviši se popeo i dere se. drugi se takođe popeo i

seo unutra. ostali mu prebacuju gume preko glave. оn viče jer se uplašio

oni ih skidaju sa njega. sada uzimaju gume u ruke i vrte se oko sebe. stalno

se deru. gume ih zanose i oni padaju po travi. primetili su da ih gledam pa

su zastali u igri plašeći se da ću ih grditi. udaljavam sa i oni nastavljaju sa

divljanjem. stoje na gumama i skaču. ponovo su ih naređali uvis pokušavajući

da na vrh nabace i poslednju gumu. srušili su sve ostale. јedan kotrlja gumu i

šutira je u dunav. sve im se u igri pokreće. i tela i mozak i emocije. igra ih

oblikuje uči radosti i znatiželji. lako padaju i lako se dižu. oblikuju se

i oblikuju svoju družinu. napuštam ih. u susret mi dolazi stariji

čovek hramljući sa štapom u ruci. nekada je i on bio

dečak. nekada ću i ja ponovo biti dečak

(iz rečnika hodanja)

 

igre

2446. hodanje

slike teku i lete. hvala svima koji se svojim ispovestima

ispovedaju i za mene. prepreke neprestano pokreću svet

novi sad 6.1.2000

 

 

 

2982/671

 

9036  dva desetogodišnja dečaka na trgu gledaju u vrh

tornja gradske kuće i jedan kaže baš me zanima šta je tamo gore

 

9037  po gnojnim pljuvačkama na asfaltu se vidi da je zima tu i da je mnogo obolelih

 

9038  i pijaca je prazna. ipak jedan čovek prodaje cigare a jedna žena wc papir

 

9039  čitam i uživam u tekstu ime za svetlost i ljubav aleksandra šmemana

 

hodam šmeman piše:

2447. hodanje

hristos je rekao: budite kao deca. šta je to što odrasli

više nemaju u sebi ako ne ta deci svojstvena sposobnost da

imaju beskrajno poverenje u drugoga i da mu se u tom poverenju

potpuno predaju. da vole drugog i da mu veruju svim svojim bićem

i konačno šta je to čega više nema u odraslima ako ne ta dečija

sposobnost da se na najozbiljniji mogući način prihvata ono što

odrasli više uopšte nisu sposobni da prihvate. ta dečija otvorenost

za maštu za ono što nevidljivo prožima naše svakodnevno iskustvo

zasnovano na ciničnom bezverju. jednom rečju ta dečija otvorenost

za tu duboku tajnu sveta i svega u svetu za tajnu koja se otkriva

svetima deci i pesnicima. prepreke neprestano pokreću

svet. pokrivena šalom preko lica kao i ja jedna

žena kašlje i čeka autobus

novi sad 7.1.2000

 

 

i

 

 

gospode bože molim te da mi daš života da posle

ruže uradim još dva desetogodišnja rada u tvoju slavu

 

 

kao čovek mogu da spoznam sopstvenu

nemoć. tada sam na pragu otkrovenja ljubavi

 

 

i

 

 

ružo

lutanja i

bog mi je dao

da sam evo

sad

na

polovini

drugog

desetogodišnjeg

rada

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

15. januar 2026

27801. dan mog života

 

 

2965/688

 

8954  kako je sve mirno pod debelim snegom

 

8955  hodam po uskoj zaleđenoj prtini

 

8956  i noć je bela pod ovakvim snegom

 

8957  kada je sedmogodišnji dečak primetio da i

ja njega gledam crveni obrazi su mu se nasmešili

 

8958  20. lutanje je rumenilo na licu sveta

 

mala ptičica je uletela u žbunјe pod snegom

2432. hodanje

na ovim delovima ne hodam nego samo pazim da se ne okliznem

i ne padnem. kada mi jedna noga zagazi po mekom delu snega već

sam bezbedan. snežnoj lepoti se pridružio pun mesec. јoš je na istoku

i još je bled. ali će noćas u hladnoći zasijati punom snagom. biće

to lepa mesečina. kad pomislim na nju već drhtim. hodanjem

nikoga ne oslovljavam ne definišem i ne imenujem samo

pevam. sneže oprosti mi što sam pored tebe bio

okupiran sobom. svi koji ljube lepotu

drhtaće zajedno u ovoj noći

novi sad 21.12.1999

 

 

 

2966/687

 

8959  umro je robert breson

 

8960  danas je prvi dan zime

 

8961  sunce sija i sve mrzne

 

8962  setim se kako si me ljubila. prekidam da crtam trave

staviću ruke u džepove i zanesen misliću na tvoje poljupce

 

8963  ljubila si me kao da je sve voće ovog sveta bilo na našim usnama

 

8964  upijala si me da bi mojim sokovima postala јa

 

8965  јa sam obuća za tvoju dušu

 

8966  21. ti devojčice moja znaš zašto ја lutam. lutalica sam jer ti si lutanje

 

kao čobanin

2433. hodanje

sam čuvao današnju hladnoću da bi

i ona mene čuvala zdravljem. hladnoća mi

čisti krv uprljanu viškom izgovorenih reči. na

kraju hodanja odlazim da kupim hladne jabuke

crvene žute zelene samo da su hladne. jabuke

su me podsetile na hladne šljive u pesmi vilijem

karlos vilijamsa. svi koji ljube lepotu drhtaće

zajedno u ovoj noći. dođi da sutra zajedno

prošetamo kroz hladnoću i zdravlje

novi sad 22.12.1999

 

 

 

2967/686

 

8967  steže me po licu najviše po obrazima nosu i bradi

 

8968  šest sedam stepeni ispod nule. i sada već zgaslo sunce

 

8969  ćutim ne proizvodim reči nego toplotu kojom se grejem u hladnoći

 

8970  kralj sam svih beskućnika: pojeo sam dve pite bundevare

 

srce ne može da voli nikog drugog osim tebe

2434. hodanje

pri kraju sam hodanja. već nekoliko kilometara unazad razmišljam

o misticima islama o kojima čitam ovih dana. volim mističke pesnike. baš

kao što volim i fernanda pesou koji ih ne voli. uzbudim se onim istim što je i

sve njih različite uzbuđivalo. i u slavu svakog od njih govorim o hladnoći koja

mi steže šake prožima grudi i niz ramena se spušta u ruke. kao što se u

proleće istina govori sa pupoljcima u letu sa vrućinama sada se istina

govori hladnoćom. hladna ramena kao i uznemireni bokovi govore

o žudnji za plesom i spajanjem. zebem al znam da u oblini tvog

stomaka žive svi oblici. dođi da sutra zajedno prošetamo kroz

hladnoću i zdravlje. mirišem sneg hodam i samo treperim

novi sad 23.12.1999

 

 

 

2968/685

 

8971  mamu mu danas je stvarno hladno juče je barem sijalo

sunce ali kažu da će od ponedeljka krenuti toplije čujem u prolazu

 

8972  jedna žena tridesetih godina mi dolazi u susret

namešta kapu i neočekivano me upita jesam lepa

 

8973  ipak eno ga mlečnobeli krug

 

8974  dragana varadinac i ја smo izašli iz grada. ovde otpadaju obrazi

 

8975  igramo se filmova dragana i ја. prvo ja glumim usamljenog

čoveka. posle ona meni pokazuje kako hoda usamljena žena

 

8976  22. lutanje je prijateljski razgovor - razgovor slaganja i nadovezivanja

razgovor koji nas vodi i uči u kome zaneseni pričom svijamo svoј dom

 

baš јe bilo hladno ali baš јe bilo lepo

2435. hodanje

mirišem sneg hodam i samo treperim. ljubav je

raspadanje radosno obnavljanje

novi sad 24.12.1999

 

 

 

2969/684

 

8977  bez snage sam. ulazim u park dižem ruke

od današnjeg pisanja. prepustiću se treba mi to

 

8978  kad iz snega je izlepršao crvendać. nisam ga video godinu dana

on je moj zaštitnik na ruži. odmah mi je srce zaigralo. približavam mu se. on

treperi krilima. trčanjem ga je jedan dečak uplašio i on je odleteo. radostan sam

ali evo ga ponovo. hodam ka njemu. sada je preleteo i čeka me na klupi. samo

nekoliko metara sam od njega. već mu vidim i okice. jednom sam mu u londonu prišao

sasvim blizu. volim njegovu narandžastu boju na grudima. sada sam baš srećan

 

8979  u parku na zaleđenom jezeru tociljaju se otac i sin. podsetim

se kako sam se kao dečak i  ja tociljao. bilo je potrebno što više se zaleteti

naskočiti na tociljarku čučnuti i tociljati se što dalje. više od bilo koga drugog 

 

8980  23. lutam da bih se setio ptičijeg jezika koji sam nekada govorio

 

miroslave samo se zaleti

2436. hodanje

sve sam krhkiji. sve više okružen opasnostima

lečim se sporošću. ljubav je raspadanje radosno

obnavljanje. odlazim na spavanje da mi san

vrati snagu i samopouzdanje

novi sad 25.12.1999

 

 

 

2971/682

 

8981  juče se temperatura popela za 20 stepeni. sve se topilo

padala je kiša. sevalo je. podsetilo me je na bombardovanje. katastrofalne

kiše poplave i vetrovi su odneli živote u francuskoj engleskoj nemačkoj

 

8982  juče sam uživao u vizijama isaka lurija kabaliste iz šesnaestog veka. bog je dakle

bio prinuđen da napravi mesta svetu napuštajući jedno područje unutar samog sebe. neku

vrstu mističkog prostranstva odakle se povukao da bi se vratio u njega kroz čin stvaranja i

otkrivanja… prema tome prvi čin beskonačnog bića nije bio neki pokret ka spoljašnjem

već čin povlačenja unutar sebe samog. sažimanje je najpotpuniji simbol izgnanstva

on se može smatrati izgnanstvom boga u sebe samog

 

8983  danas sam već posle prvog sata bio mokar. smračilo se i padalo je

 

i danas sam malo razgovarao sa bogom

2437. hodanje

pokisao sam slab slabašan ali sam se molio da ljubavlju

posmatram svet. da ljubavlju vidim sve što vidim. da ljubavlju

osetim sve što osetim. odlazim na spavanje da mi san vrati

snagu i samopouzdanje. da ljubavlju bude

vođen prvi moj sledeći korak

novi sad 27.12.1999

 

 

 

2972/681

 

8984  duva vetar. curi mi nos. da li ću se opet razboleti

 

ako

nema teksta

neka bude naslova

ako je naslov

neka bude pesma

ako je pesma

neka bude stid

ako je

stid

neka bude iskren

ako je iskren

pesma će

o mojoj i tvojoj

nemoći govoriti

pesma

klizi i ulazi

iz mog tela

u tvoje telo

i ona oba

samo drhte

i

trepere

2438. hodanje

da ljubavlju bude vođen

svaki moj sledeći korak

treperimo cvrkućući na hladnoći

novi sad 28.12.1999

 

 

 

2973/680

 

8985  iskoračio sam ispred slobodana ilića da bih bio sam sa vetrom

 

8986  nema te ali te neprestano osećam. duva vetar

 

8987  ti si moje prisustvo. duva vetar

 

8988  moje telo govori o tvom telu. duva vetar

 

8989  lutam. polja me prate. voda teče za mnom. vazduh pružio korak. igri nema kraja

 

baš јe ovo hodanje milina kaže slobodan

2439. hodanje

u nemaštini koja me okružuje vidim kako mnogi pokušavaju da

nešto namaknu sebi. puno je upinjanja. i sam upadam u takve vrtloge

već kilometar-dva unazad pokušavam da nekome svetu bog zna kome kažem

da jesam. a to da sam tu na putu na vetru sa svim fijucima automobila koji jure pored

mene o tome ne govorim. i kada sam to osetio bilo mi je lepo i tekst je počelo da teče

svaka reč je put koji vodi oči. koji ne iznenađuje ali se menja. na kome je i onaj čovek

sa rukama u džepovima sivog kaputa. talasi vode u kanalu i šljunkara na drugoj strani

puta. da nije hladno sva ova vlaga bi podsećala na proleće. zastao sam čekam

slobodana. od vetra su mu se zacrveneli obrazi. treperimo cvrkućući

na hladnoći. tu su i breze i oblaci i promena vremena

koja se oseća u letu ptica

novi sad 29.12.1999

 

 

 

2974/679

 

8990  sporost

prvi put u životu sporost me je osvojila u proleće 1972

bila mi je tada dvadeset druga. bio sam vojnik i danima na

straži sam gledao kako počinje proleće. video sam kako će

uskoro sve prolistati. i jednog dana grane su propupele ali ja

nisam video kada se to desilo iako sam gledao. pupljenje se

događalo tako sporo da ga nisam video. sporost me je uzbudila

sporost je ritam biljaka. spor sam možeš me voleti celog. jaja

kičma mozak - eto puta sporog spajanja. sporo tvoje mleko mi

curi u grlo. sporo upijam te. sporo ulazim ti u usta. ljubav je

spora kao otvaranje cvetova. rasprostireš se u meni. dlačice

se ježe. sva tela su mi u telu. kada sasvim usporim počinje

svetlost. sporošću bi nestale sve bolesti. polagani

polagani polagani. uspori da te vidim ko

si da uživam u tebi. da uživamo

u umetnosti sporosti

(iz rečnika hodanjа)

 

lepo mi je pa samo ćutim

2440. hodanje

tu su i breze i oblaci i promena vremena

koja se oseća u letu ptica. usporio sam toliko

da u mojoj sporosti žive sva bića

novi sad 30.12.1999

 

 

i

 

 

miroslave

samo se zaleti

 

 

sve sam krhkiji. sve više okružen opasnostima lečim se sporošću

 

 

usporio sam toliko da u mojoj sporosti žive sva bića

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

sve je tako

podavajuće

da mi nema

druge nego

se podati

i

sam

bogu

bogom

bog

postati

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

14. januar 2026.

27800. dan mog života

 

 

2953/700

 

8925  14. nebo je veliko beskrajno lutanju nema kraja

 

senka na licu

2422. hodanje

i danas sam hodao samo pet kilometara

jednostavno kada sam dovršio sve poslove bilo

je već četiri. i bio sam potpuno iscrpljen. probadanje

u grudima se smanjilo ali me i dalje plaši. umesto

napetosti između mene i bližnjih više volim da spomenem

ovaj svež i topao večernji vazduh. pomozi mi. u vazduhu

je više života i odgovora nego u svim znanjima

novi sad 9.12.1999

 

 

 

2954/699

 

8926  topao i sunčan dan. prvo što primetim na početku hodanja

je vreme. dobar dan kažem danu. dobar dan odgovori mi dan

 

8927  lepo je sve mi je poznato i sve mi je nepoznato. ne znam ništa o životu posle pedesete

godine i ne znam ništa o tome kako je biti u devetoj godini neprestanog hodanja

 

8928  osetim ih ali kao da se tegobe sa srcem i grudima smanjuju

 

8929  tek biti mi je pažljiv i nežan prema samome sebi

 

sam svoju krhkost udomiti

2423. hodanje

posle hodanja mi је telefonirala zorica i rekla da je

otpala poslednja šansa za lisabon. bio sam pomiren usamljen

i odbačen. onda su sledili sati teških borbi u sebi. sada je ponoć

duva topli vetar. slučajno se okrenem i iza leđa ugledam ženu koju

ponekad vidim na ulicama kako hoda sama. očajan sam ali dok se

molim osetim toplinu u srcu i osmeh na licu. kao da mi je neko rekao

ne brin sve je u redu. setio sam se rabijine molitve o bože ako te

obožavam u strahu od pakla spali me u paklu. a ako ti klanjam u

nadi za raj isključi me iz rаја. ali ako ti se klanjam radi tebe samog

ne odreci mi svoju večnu lepotu. u vazduhu je više života i

odgovora nego u svim znanjima. ipak sam spokojan

pa ја sam samo dete

novi sad 10.12.1999

 

 

 

2955/698

 

8930  tiho je. pokušavam da se povratim od novog neuspeha

 

8931  kada sam se jednom kao dete izgubio jako sam se uplašio. i sada

sam izgubljen ali pokušavam da budem miran i da u tome uživam

 

8932  pedeseta mi je. bog je živ. umetnost je čudesna i dobra

realnost je sve teža. nastavljam isti i promenjen. želeo bih da se

potpuno i bezbrižno svakim korakom predajem bogu umetnosti i tebi

 

8933  preda mnom su dva puta. prvi put bi bio po svim zemljama

evrope sa nekim ko bi profesionalno i posvećeno radio sa mnom i

mojom umetnošću. drugi put ako budem sam bi vodio kroz srce

 

8934  15. lutanjem ne odustajem žudeo sam za nepoznatim

lutanje me je otvorilo za svu čaroliju i raskoš poznatog

 

bog je iznad izbora

2424. hodanje

miran sam jer sam krenuo putem srca

nisam se zadržavao dvoumio. nastavio

sam da tečem i to me čini spokojnim. ipak

sam spokojan pa ja sam samo dete

otvoren danima što slede

novi sad 11.12.1999

 

 

 

2957/696

 

8935  šaram pogledom po oguljenim zidovima grada

sve što propada je slava nepropadljivom životu

 

8936  brže od reke teku sivi oblaci nad gradom

 

8937  al su ti tople ručice kaže radosni otac svojoj kćeri dok je ljubi po rukama

 

spasonosno ovde

2425. hodanje

sutra sam planirao da počnem da hodam

ulicama lisabona i da u njemu pišem roman nežnost

koji bi ovako počinjao zovem se miroslav mandić. upravo

sam sleteo u lisabon… ništa od toga. ali me boli srce i vidim

u kakvim sam opasnostima. osetim sve ono loše što se skuplja

oko lošeg u meni i sapliće me. ali kada sam već ovde onda ću biti

potpuno tu. ovim ovde ću afirmisati ono tamo. svakim korakom ovde

ću afirmisati svačiji korak bilo gde. uzbudiću se lepotom i dobrotom

psa koji laje pod ovim nebom po kome čujem graktanje ptica koje lete

sa oblacima. ovde ću dovršiti današnje čitanje o učenom neznanju

nikole kuzanskog. ovde ću biti sa svima onima koji su bilo kada i

bilo gde hodati toplim srcima za sve što ih je okruživalo. ovde

ću slaviti život u celom svemiru. ovde ću uživati u osećanju

sjedinjavanja koje je imala pre osamsto godina matilda

magdenburška ti si u meni a ja u tebi. otvoren

danima što slede. sve je ovde i sve je

sada pehar pred usnama

novi sad 13.12.1999

 

 

 

2958/695

 

8938  hodam dobio sam pismo od zorice i violete

 

ružatim@eunet.yu II

2426. hodanje

miroslave ti danas nisi u lisabonu i ne počinješ tamo

svoj rad most nežnosti. opravdanje bi moglo da bude u

onome što smo često čule u poslednjih mesec i po dana: kako

je teško vreme. kako je pre pet meseci bilo bombardovanje. kako

mi nismo na tom stupnju civilizacijskog razvoja... ali ovo nije priča o

objektivnim okolnostima. ovo je priča o našem pokušaju i našem

neuspehu. priča o neiskustvu i neznanju sa jedne strane i o nedovoljno

rada i predanosti s druge. i rečenica iz 2382-og hodanja: a ako ne uspemo

miroslave neće to biti tvoja greška biće to naš neuspeh pobeda luciferskog

i ahrimanskog u nama. i zaista bilo je ličnih padova besa i svađa. kada si

počeo da primećuješ da ne ide i da nas na to upozoravaš gubile bismo

snagu. iz nemoći tražile smo razloge i u tebi. umesto da tragamo za

novcem i ljudima tragale smo za izgovorima. umesto da jačamo

sopstvena uverenja i da uvećavamo napore negovale smo

očekivanja da će neko već prepoznati vrednost tvog rada

i sve rešiti jednim potezom. i rezultat toga je današnji

dan kada nisi u lisabonu i ne počinješ most

nežnosti. sve je ovde i sve je sada pehar

pred usnama. portugalija je moj

trideset šesti poraz na ruži

novi sad 14.12.1999

 

 

 

2959/694

 

8939  danas bi bio drugi od trideset šest dana hodanja lisabonom. a

evo u džepu nosim spisak od trideset šest poraza koje sam doživeo na ruži

 

8940  izvadio sam hartiju sa idejama i imenima ljudi sa kojima sam doživeo poraze. ali

kišne kapi razlivaju mastilo i pred mojim očima se svi porazi pretvaraju u vesele mrlje

 

8941  hamvaš u životu je najjača snaga glad za životom а od nje je veće samo jedno:

obuzdavanje svojeglave gladi za životom. to je vatra samosavlađivanja samopregora

 

8942  kada sam malopre kupio porno-časopis (samoća)

plava uzbudljiva prodavačica mi je rekla uživajte

 

8943  kako da vratim snagu svome srcu

 

8944  16. lutanjem te molim primi me

 

budi melem mome srcu

2427. hodanje

najviše poraza sam doživeo sa najbližima

dete u meni je žudelo i žudi da im veruje. bojim

se banalnosti i aljkavosti prema istini i slobodi

portugalija je moj trideset šesti poraz na ruži

žudnja za poverenjem živi u svakoj

sledećoj sekundi

novi sad 15.12.1999

 

 

 

2960/693

 

8945  juče je ceo dan padala kiša. danas sneg. juče mokar od kiše danas od bljuzgavice

 

8946  s visine iz nizine u centru na periferiji ispred

iza unutra napolju… dobrostivo dobrovanje

 

8947  prvih jedanaest kilometara sam podelio sa

zoricom kovačić ostale ću deliti sam sa snegom

 

8948  17. lutanjem sam ti odan sve što vidim si ti odanosti moja

 

bljuzga-

2428. hodanje

vica je najgora stvar rekoh i pokajah se

zašto bih za bilo šta rekao da je najgore. pa

zar me svi ovi dani nisu naučili da sve ima smisla

pa i svi prigovori koje slušam devet godina: odustani

vidiš da je sve to uzalud. pa što ti to treba. govorila sam

mu ja da je to nemoguće. nemoj to da radiš svi će te

zaboraviti. pa zar ruža nije ruža i za njih. baš kao što i

ja pripadam sličnima koji me bodre koji veruju. žudnja

za poverenjem živi u svakoj sledećoj sekundi. mokri

sneg pada po poljima žitu i po ljiljanima

novi sad 16.12.1999

 

 

 

2961/692

 

8949  grane su se povile pod mokrim teškim snegom

 

8950  pola dva je. drugi dan bljuzgavice. pada sneg. prošao sam treći kilometar. vraćam se

 

8951  18. јa sam samo lutanje odlutao i od lutanja

 

jad ropstva

2429. hodanje

prekidam hodanje jer sam prepun gorke svađe

u sebi sa violetom i zoricom. doživeli smo neuspeh i tek

sada se jasno vidi sve ono loše u nama. vraćam se da im

telefoniram i da im sve to kažem. pre polaska na hodanje me

je zvao prijatelj iz beograda i u jednom trenutku nisam izdržao

nego sam nešto ružno rekao o njegovom poznaniku koji me je

jednom povredio. odmah posle toga sam se osećao loše jer sam

shvatio da sam ga povredio. јako me oslabe sve grubosti koje učinim

kad kažem da mislim na konja hoću da kažem da verujem u lepotu istine

moje gnezdo je ples godišnjih doba kroz koje prolazim. priznajem moje

gnezdo je razrušeno danas. moj izvor je pevanje svega što me okružuje

priznajem danas je presušio moj izvor. srušeni su mostovi u ovom

gradu poubijani su i čítavi narodi. ali izvori se obnavljaju. i ptice

nanovo grade gnezda. prijatelju moga srca moja duša je

slična tebi. moj put me vodi u tvoje srce. mokri sneg

pada po poljima žitu i po ljiljanima. samo šest i

po kilometara malo malo ali istinito

novi sad 17.12.1999

 

 

 

2962/691

 

8952  19. tek lutanjem svaka moja reč postaje tvoj dom

 

izgubljeni u magli

2430. hodanje

hodao sam sa draganom erdevički. nismo se

dugo videli. bili smo tu na ulicama grada. po bljuzgavici

jer je sunce topilo sneg. ali pred kraj dana kada je sunce zalazilo

temperatura je naglo počela da pada. sa njom i magla. tu pred očima

padala je po nama gusta i bela. uzbuđivala me je samo bih o njoj pisao i

onda je počelo sve da se ledi. posle pola sata se pad temperature zaustavio

naviknutima nije nam bilo toliko hladno. kada su se upalila ulična svetla prvi

put sam ugledao i novogodišnje ukrase po zgradama i električnim stubovima

svetlosni ukrasi su me podsetili na srušeni most jer su na njemu bile preostale

novogodišnje svetiljke. samo šest i po kilometara malo malo ali istinito

po drugi put su mi noge skliznule na zaleđenom asfaltu

novi sad 18.12.1999

 

 

 

2964/689

 

8953  belo

svu noć je padao sneg. od jutros

se sve zabelelo. pred tom belinom sam

nemoćan. upija me. belina sve iz mene

izvlači. ostajem prazan i čist. tih

(iz rečnika hodanjа)

 

od ružnog tužno

2431. hodanje

posle poraza i neuspeha ljudi se svađaju

prebacuju jedni drugima. ne mogu da podnesu

sopstvenu krivicu. hteli bi sve da zaborave. želeli 

bi da se stvari nastave kao da poraza nije ni bilo. ili bi

hteli sve oko sebe da razore. eto čime je bilo ispunjeno

violetino i moje hodanje dok smo prolazili kroz bajkolikost

osneženih drvoreda. po drugi put su mi noge skliznule 

na zaleđenom asfaltu. sneže oprosti mi što sam

pored tebe bio okupiran sobom

novi sad 20.12.1999

 

 

i

 

 

žudnja za poverenjem živi

u svakoj sledećoj sekundi

 

 

sneže oprosti mi što sam pored tebe bio okupiran sobom

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si sad

 

ruža

pupoljak

bog

 

pesma

umetnosti

hodanja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

13. januar 2026.

27799. dan mog života

 

 

2940/713

 

8892  boli me srce za tobom

 

8893  nikada ti još nisam rekao dok se gledamo u oči tvoj sam samo tvoj

 

8894  јa više ne hodam nego me srce vodi ka tebi

 

8895  trogodišnji dečak sa jedne strane ulaznih vrata u sinagogu

je zaspao i spavajući prosi ispruženom rukom. sa druge strane

vrata četvorogodišnja devojčica dečakova sestra prosi i

održava  svoju budnost zavijajući molećivim rečima

 

8896  želim da budem dostojan svih prosjaka

 

8897  9. lutam od sreće jer dobrota živi u meni

 

srce

2414. hodanje

srce mi je samo. bol u

srcu mi govori stani miroslave

iscrpljen si. srce bi želelo…

novi sad 26.11.1999

 

 

 

2941/712

 

8898  subota smrzava

 

8899  subota venčavanja

 

8900  dolaze okićeni automobili. nova svadba

muzikanti fotografi svi se otimaju za koji dinar

 

8901  uvek sam u ljudskom veselju osećao tugu čak očaj i bedu

koje su ljudi pokušavali veseljem da potisnu ali bi im potisnuta

tuga izbijala iz užarenih pijanih i veselih očiju

 

8902  vraćam se hladnoći. još je sunce ali sve više steže

 

8903  10. lutanje je kuća svih tragova topli dom svih traženja

 

rastužim se jer stvari ne idu

2415. hodanje

јoš dve nedelje do mosta nežnosti. biće to 36 dana

hodanja po ulicama lisabona. zorica i violeta јoš pokušavaju

da nabave novac ali u ovom trenutku nema ni dinara. još se

nadam. i nadam se da se neću razbiti ako se nada ne ostvari

ponekad se uplašim svojih nada i očekivanja. da li se to

očaj iz mene nada. srce bi želelo… ili me to

očaj zavodi i izluđuje

novi sad 27.11.1999

 

 

 

2943/710

 

8904  muškarac

čekam te odlaženjem. јa sam muškarac jer sam

uzbuđen tvojim glasom. muškarac sam koji svet prinosi

bogu kao žrtvu ljubavi i divljenja i kroz večitu evharistiju priziva

na svet božansku ljubav. muškarac koji ne ratuje. svepripadaјući. u

tihoj radosti. bez ikakve moći i zaštite. u savezništvu sa ženom. muškarac

rasadnik. jak kao svetlost. bogat neposedovanjem. otvorenog srca i mozga

sveprožimajući u miru. zemljom trpeljiv. kamenom smiren. vodom strpljiv i

preobrazljiv. vazduhom izdašan i neprimećen. travama pristupačan. drvećem

visok i uspravan. telo mi je prepušteno kao kod životinje. volim cveće

malen samo sam srce i krilo. јa sam snaga utekla u milovanju. nežnost

izrasla u snegu. svaka reč mi je pevanje žene. nasmejani hodamo u

tišini i praznini. put i slaganje eto mog doma za tebe

јa sam tvoj muškarac

(iz rečnika hodanjа)

 

samo 15.2 km

2416. hodanje

ili me to očaj zavodi i izluđuje

nigde na vidiku kopna svuda

podvodne stene

novi sad 29.11.1999

 

 

 

2944/709

 

8905  i

slovo i је hodačko slovo. slovo koje spaja

i koje sе pita kako i ko dalje. otkrio sam ga na

drugom hodanju za poeziju 1987 hodajući ka

fridrihu helderlinu. (posvećeno ivani јovanović)

(iz rečnika hodanjа)

 

nisam hodao zbog violetinog straha

nigde na vidiku kopna svuda podvodne stene

najtužnije je kada se izgubi poverenje među bližnjima

novi sad 30.11.1999

 

 

 

2945/708

 

8906  uz put

ono što me je mamilo putu bilo je sve što sam video pored puta

iz voza iz kola gledajući filmove čitajući knjige. јa bih otišao ali bi mi

slike pored puta ostale. te slike su me pozivale da i sam krenem. baš kao

i ovaj čobanín na putu za stražilovo koji је zapalio grm i oslonjen na štap gleda

u vatru. јavi mi se anđeo gospodnji u plamenu iz kupine. i pogleda a ta kupina

ognjem gori a ne sagoreva. sećam se jedne starije žene koja ispred svoje

planinskekuće negde u bosni cepa drva. zamahnula je sekirom i u mom

sećanju zauvek je ostala u tom zamahu. uživao sam u svim stvarima uz put

mokrenju kafi čitanju. razgovorima koje sam vodio u sebi. pevušenju

slučajnim licima koja bi mi se osmehnula. telima

žena koja bi mе uzbudila

(iz rečnika hodanjа)

 

nisam hodao zbog violetinog straha II

najtužnije je kada se izgubi poverenje među bližnjima

ostaje mi samo da se u padanju oporavim

novi sad 1.12.1999

 

 

 

2946/707

 

8907  ograde

prolazim pored ograde gradskog kupatila. gledam tu ogradu

i setim se doživljaja taraba iz detinjstva. bedema. uloge koju je ograda

imala u mom otkriću sveta. ničemu nije služila ali je bila važna. preskočiti ogradu

lopta je preletela ogradu. tamo iza ograde. najviše sam se plašio baba ljubine tarabe

jer je ona bila gluvonema i ličila na vešticu dok nas je grdila mumlanjem. uloga ograde

je bila veća i od same kuće. dobro je imati ogradu možeš se sunčati go mislio sam

danas mi ograde liče na tužnu priču o ljudima. ograde u koje su ljudi zatvorili

druge ljude i maltretiraju ih muče prevaspitavaju ubijaju i uče da ubijaju

ograde kasarni. zatvorske. bolničke. logorske. ograde kojima se

sakriva od javnosti prostor za sulude eksperimente

čoveče ne preteruj

(iz rečnika hodanja)

 

nisam hodao zbog zoričine neodgovornosti

ostaje mi samo da se u padanju oporavim. otkud u

ljudima tako velika potreba za razaranjem

novi sad 2.12.1999

 

 

 

2947/706

 

ponovo sam hodao

2417. hodanje

neka se na ovoj praznoj stranici zaplavi

metalna i hladna boja sumraka. otkud u ljudima

tako velika potreba za razaranjem. ponovo sam

u muzici hodanja okružen bespućem

novi sad 3.12.1999

 

 

 

2948/705

 

8908  kad budete imali pedeset odlučite da živite

do sto rekao mi je pre dve godine aleksandar tišma

 

8909  bilo bi lepo živeti jedan vek- pola veka u

dvadesetom i pola veka u dvadeset prvom. amin

 

8910  želeo bih da moj život bude dar svakom biću

 

8911  želeo bih da moja umetnost bude svakom izvor i put

 

8912  želeo bih da ti i ja živimo i stvaramo u ljubavi

 

8913  želeo bih da zauvek budem sa tobom

 

8914  11. lutanje me je odvelo u najveću

blizinu u dečačko lutanje kroz samo srce

 

sumrak subota pedeseta mi je

2418. hodanje

tmuran je ali topao i blag dan. hodao sam malo

sa dorom stanković i dejanom dejanovićem. nad rekom

je izmaglica. živote čestitam ti moj pedeseti rođendan. prodavac

suncokreta pakuje svoju robu. upalila su se ljubičasta svetla kafea

kabare. na asfaltu tragovi kiše. pedeset godina a sve mi liči na mali

zalogaj hleba. ponovo sam u muzici hodanja okružen bespućem

dođite svi sami i gladni ljubavi hleba još ima i biće ga

novi sad 4.12.1999

 

 

 

2950/703

 

8915  evo me okružen sam zemljom natkriljen nebom

 

8916 zašlo je sunce i odmah je zahladilo a predeo se zaplavio

 

8917  јoš se nadam da ću kroz nedelju dana početi u lisabonu da podižem most nežnosti

 

8918  posmatram gospodstvo predela u kome zatrepere krila jedne ptice

 

8919  sunce je zasijalo po suvoj trsci kao sva svetlost ovog sveta

 

8920  ima trenutaka kada svetlost sine kao ozarenje

 

8921  uvek to - lepo - što osećam na putu

 

8922  sunce je nestalo sada se ceo svod samo plavi kao tišina

 

hodam očima

2419. hodanje

ponovo sam u gradu još dva-tri kilometra

do kraja. u gradu se ne oseća ni snaga zemlje ni

snaga neba. u gradu je sve ljudsko sve je u žagoru

sve je samo pričanje. u gradu se bavim samim sobom. teče

večita priča. na putu me nema na putu sam sve ostalo. sve je

samo pevanje. dođite svi sami i gladni ljubavi hleba još ima

i biće ga. hodam da bih bio i pričanje i pevanje

novi sad 6.12.1999

 

 

 

2951/702

 

8923  12. lutanje su porazi odbijanja poništavanja porazi

odbijanja poništavanja porazi… okruženost nedogledom

 

dečak i dalje na hladnom prosi

2420. hodanje

i danas sam slikao plavu ružu. počeo sam da je slikam

na 64.966.286-om koraku (49.374 kilometar). јa starim i

slabim ali је ruža sve snažnija i mlađa. hodam da bih

bio i pričanje i pevanje. na hladnoći me greju

misli o pažljivim i nesebičnim ljudima

novi sad 7.12.1999

 

 

 

2952/701

 

8924  13. kada sam suviše sam lutanje mi je uteha

 

iscrpljen sam a sam

2421. hodanje

ovo hodanje služi samo da bih rekao da je blizu pet

i da sam ja tek krenuo. danas neću ishodati dvadeset

kilometara. ne zbog tegoba u srcu koje se guši pod teretom

a ja ne znam da mu pomognem nego zato što sam sve krhkiji

a podvodne struje sve zagonetnije. na hladnoći me greju

misli o pažljivim i nesebičnim ljudima. pomozi mi

novi sad 8. decembar 1999

 

 

i

 

 

želim da budem

dostojan svih prosjaka

 

 

kad budete imali pedeset odlučite da živite

do sto rekao mi je pre dve godine aleksandar tišma

 

 

na putu me nema na putu sam sve ostalo. sve je samo pevanje

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ko što me

je bog ohrabrio

da se usudim i da

te stvorim sada

me bog hrabri

da te slavim

i da ne

odustajem

od

tebe

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

12. januar 2026

27798. dan mog života

 

 

2932/721

 

8871  knjiga o lutanju

knjiga o lutanju lako stane u šaku još lakše u džep. ona је moj dom

moj put čuvam je i dajem je. neka knjiga o lutanju i sama luta. svoji

smo svete. neke ideje za deset poglavlja knjige o lutanju:

 

1 lutanje. lutanje je prepuštanje nepoznatom zadovoljstvu

 

2 bog. bog je nepodnošljiva nežnost. jedina potreba. pazuho. kao moje ja u meni

 bog je ја u svemu. boga ne oseća onaj koji nije kao on. bog je tornado koji te

čuva. zemljotresi što miluju. svetlucavo prodiranje. bogom sam bog

 

3 univerzum. sve što se otvori bezgraničnošću i bezdanom. mozak porekla

praznina iz koje smo rođeni. univerzum je mesto u kome govorim

sve što kažem i činim univerzum mi vraća

 

4 hodanje. hodanje je odanost

 

5 јebanje. јebanje је savezništvo. slavlje prirode. sami jezero i nebo. tebi darujem

svoj stid. јebanje је zanos tobom. uzbuđeno srce na tvom licu. od svih јebanjа: očima

mislima dodirima ukusima najviše volim јebanje slaganjem

 

6 volja. volja je božija sluz. volja je sunce. volja je prevodnica u drugi svet

voljom kažem: јa sam umetnost i voljom postajem skroman. volja je van

moga tela nepoznati saveznik. voljom gori plava ruža

 

7 voleti. iznutra osunčati voljeno. grliti srcem. bez razloga

voleti. brizgati u drugog. voleti nikoga kao nekoga

 

8 moliti. jutro је radujem se moliću se. gospode bože nudim ti sebe u

ovom danu. povijam se uvijam kleknem rastem iz klonuća. ležaj

svoj dajem ti. molim se razgovaram sa prisustvom

 

9 grliti. tvoje ruke i ramena mе čine. grleći se grlimo ga. grlim te iz otvorenog grla

kao mladunčad jedno se u drugo sklupčamo. oduševljenје tobom i oduševljenје

sobom su dva oduševljenја kao udah i izdah. stopljena u jednom našem zagrljaju

 

10 posmatrati. pustiti sebe i svet da samo teče

(iz rečnika hodanja)

 

јa sam stranac

2408. hodanje

gledam mladića sa rancem 

kako posmatra srušeni most. osećanje

besmrtnosti i slobode me oslobodi svih

briga. stranac beskućništvo i jabuke

eto mojih današnjih slika

novi sad 18.11.1999

 

 

2933/720

 

8872  po niskoj travi koja podrhtava vidim da је dunuo vetar

 

8873  nemam sa kim da podelim radost koju osećam u ovim trenucima

posle jednog sata intenzivnog rada na planovima i idejama

 

8874  sve mi se otvorilo. pletem umom. sve

jedno sa drugim venčavam i ispisujem na kartonima

 

8875  prvi karton: ljubim

 

drugi karton: pismo

 

treći karton: portugalijа

 

četvrti karton: prvi most - london

 

peti karton: drugi most - plivanje

 

šesti karton: treći most - letenje

 

sedmi karton: deseta godina ruže lutanjа

 

osmi karton: promociјa ruže lutanjа

 

na svakom kartonu је po sedam ideja za taj naslov

 

јa sam prosjak

2409. hodanje

i molim te da umesto mene ishodaš

još četiri kilometra koja mi fale. bio je ovo lep

dan za mene a tada mi је lako i da molim i da

prosim. stranac beskućništvo i jabuke eto mojih

današnjih slika. lako mi је da prosim jer mi

je dato da sa tobom osećam isto plavo

novi sad 19.11.1999

 

 

 

2934/719

 

8876  brojevi i brojanje

volim brojeve. kao i reči. kao i slike. sa brojevima

sam u ritmu. mislim muzički. opčinjavaju me svojim

redom i skladom. brojevi su mi kuća a brojanje put. najviše

volim da stanujem u kući broja jedan. u njoj volim da spavam

i spokojan sam. šta radim u kući broј dva neću reći. iz kuće broj

tri slobodan izlazim u svet. sa brojem četiri sam već u svetu. uz broj

pet uvek kažem bogme. sa brojem šest sam već sa njih trideset i

šest. u broju sedam se odmaram i slavim. sa brojem osam iznova

oplođavam večnost. sa brojem devet sam na putu ka tebi

deset si ti. sa jedanaest već počinje niz. sa dvanaest

radost. sa brojem trinaest se preobražavam

sa četrnaest pevam…

(iz rečnika hodanjа)

 

poduhvatiti se sunčanih popodneva

2410. hodanje

lako mi је da prosim jer mi је dato da sa tobom

osećam isto plavo. da li је tajna u broju dva

novi sad 20.11.1999

 

 

 

2936/717

 

8877  e pa večeras јe prvi sneg proglašava u 16:45 sloba dragaš

 

8878  lepo je neprestano hodati

 

8879  baš volim što opet pada prvi sneg

 

8880  kada pada prvi sneg pada kao da pada prvi put

 

8881  dok uživam u padanju prvog snega uživam

u hiljadugodišnjim padanjima prvih snegova

 

8882  uvek kada pada mokri sneg setim se dostojevskog i njegove rečenice

koja me је uzbudila kada sam je prvi put pročitao povodom mokrog snega

 

8883  kada sam budan osetim zanos. u zanosu uvek osetim oblik

 

8884  vidim plavu planetu kako plovi plavim svemirom a po njoj pada beli sneg

 

8885  6. lutanje je svitanje novog života

 

pa-

2411. hodanje

huljo padaј mala pahuljo. već

su pobelele grane po drveću. da li

је tajna u broju dva. padajte pahulje da

bi u najranijem proleću ispod snega

izrasle snežne visibabe

novi sad 22.11.1999

 

 

 

2937/716

 

8886 hleb

dvadeset drugog oktobra hiljadu devetsto devedeset devete

u svojoj pedesetoj godini sam ispekao prvi hleb koji sam umesio

svojim rukama. ruke su mi prale čarape. milovale lica i tela. plesale po

hartiji i vazduhu i evo i hleb napravile. hleb koji ću ja dati telo je moje koje

ću ja dati za život sveta - jovan 6.51. bio je to hleb od crnog pšeničnog i ražanog

brašna. hleb gladnih - hleb siromašnih. hleb kojim ti daјem sebe i svoje beskućništvo

volim da sam hleb u tvojim ustima. hlebom se zavetujem dobroti. svakim zalogajem

postajem čovek ili zver slobodan sam da izaberem. molim se da mi svaki zalogaj bude

želja da svako ima svoj zalogaj. hodanjem svakog dana od onoga što vidim umesim

jedan hleb dobrote i lepote. zovem ga ruža. hleb je ruža telu. ruža je hleb duši

uvek se čudim kako od tako sitnog zrnevlja pšenice uspeva hleb. koliko

je zrna pšenice potrebno za samo jedan zalogaj. hleb je voda. hleb

je vazduh. uz hleb me doziva i vino. hleb je svečanost

svetlosti i jednostavnosti. sto sa bližnjim

(iz rečnika hodanja)

 

neispavan boli me srce

2412. hodanje

padajte pahulje da bi u najranijem

proleću ispod snega izrasle snežne

visibabe. danas sam hodao sa mrazom

novi sad 23.11.1999

 

 

 

2938/715

 

8887  pada veče pada sneg

 

8888  napunio sam džepove jabukama

 

8889  sneg mi pada u lice

 

8890  7. јa sam lutalica u mom plahom srcu pleše sav univerzum

 

greјe me sneg

2413. hodanje

po planu bi trebalo da za dvadeset dana budem u lisabonu

i u njemu podignem most nežnosti između drugog i trećeg milenijuma

puno je posla svakoga dana. neispavan sa osmogodišnjim hodanjem na leđima

mnogo se lakše zamaram. osetim to po srcu. zorica i violeta svakoga dana kucaju

na vrata pokušavajući da nađu novac za lisabon. da li će u tome uspeti. tenzija raste

trudim se da budem sve mirniji. pa i sada polako hodam. dvadeset dnevnih kilometara

mi u sledećih dvadeset dana nisu prioritet. hodaću onoliko koliko mogu. sada su drugi

poslovi važniji. a spora hodanja će mi pomoći da se odmorim smirim uzimam snagu iz

ruže. danas mi pomaže i hladnoća. lepo je izložiti joј se. zebu mi ruke, ali na hladnom

one povećavaju unutrašnju toplotu. nebo i dunav se sive. sve ostalo se beli od

snega. danas sam hodao sa mrazom. lepo mi je kad neko nešto kaže

novi sad 24.11.1999

 

 

 

2939/714

 

8891  8. lutam jer si mi ti odana jer me tvoj dom uvek čeka i moje gostinstvo proslavlja

 

nisam hodao

lepo mi je kad neko nešto

kaže. bol u srcu mi govori

stani miroslave iscrpljen si

novi sad 25.11.1999

 

 

i

 

 

bio je ovo lep dan za mene a

tada mi је lako i da molim i da prosim

 

 

i

 

 

bol u srcu mi govori stani miroslave iscrpljen si

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

svi napori

svakog dana

su bili živa

pesma

koja

peva

svakog

dana

uprkos

svega

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

10. januar 2026

27796. dan mog života

 

 

miroslav mandić

 

ruža lutanja 9

 

hodam ljubim vas gladni

hodam ljubim vas poniženi

hodam ljubim vas odbačeni

 

ovu knjigu posvećujem:

molitvi plesanјu i pevanјu

 

 

2923/730

 

knjigu o lutanju

2400. hodanje

držim u ruci. uteklo dete ljubavi slobodno

svetom luta. pada kiša duva hladan vetar

mrak  je hladno mi je ali tu sam u tebi

novi sad 9.11.1999

 

 

 

2924/729

 

8838. jav

 

putem gole ljubavi koja ništa ne odvaja u svom divljem umiranјu

2401. hodanje

tek za kratko izađem iz stana. da osetim i omirišem dan. samo da javim da svet postoji

bolestan sam. puklo mi je grlo. kašljem. hladno je prekrio sam lice šalom. u boјi napuklog

glasa prepoznajem sva lutanja sve vetrove i žudnje u srcima. i ovde sam i tamo sam i

blizu sam i daleko. sa jakom nostalgijom za onim što јoš video nisam. nostalgiјom

za nerođenim. pada kiša duva hladan vetar mrak је hladno mi је ali tu sam

u tebi. telo mi је lutanje duša ljubljenje

novi sad 10.11.1999

 

 

 

2925/728

 

8839 istihа

 

lutam da ne bih nekoga povredio

2402. hodanje

slab sam. slomljen. i dalje o mom stanju govori moj

promukli glas. ali ne treba da se plašim. niti da žurim

uostalom јesen је. telo mi је lutanje duša ljubljenje

uostalom samom sebi ću biti uteha

novi sad 11.11.1999

 

 

 

2926/727

 

8840  samo velikom pažljivošću

 

8841  ma i malo da hodam makar iole

 

8842  kao i u drugoj knjizi ruže lutanja i u ovoj devetoj će biti 144 definicije

lutanja. one za drugu knjigu sam pisao 1989 1990 1991 pre polaska na ružu

a ove u toku devete godine rasute su po knjizi i štampane kurzivom

 

8843  1. jednostavno lutam jednostavnosti na dar

 

onaj koјi ne zatrepti u sećanјu prijatelja nema prijatelje

2403. hodanje

izašao sam tek toliko da prošetam par kilometara sa slobodanom tišmom. sinulo je

sunce. i dalje sam slab. pričali smo o situaciji u društvu. i dalje je sve vrlo trusno. tužno

je gledati kako se životi žive nasiljem jednih nad drugima. kupio sam pšenično i raženo

brašno. ulje. kvasac. margarín. grožđe. eto divnih reči koje me hrane. samo velikom

pažljivošću kao što sam zapisao pod brojem јеdan u prvoj knjizi ruže lutanja 12

novembra 1991 četvrtog dana hodanja u engleskoj. uostalom samom

sebi ću biti uteha. neka moj svaki zalogaj bude hrana i gladnima

novi sad 12.11.1999

 

 

 

2927/726

 

8844  2. јa sam lutalica lasta i ljubavnik božiјih plavetnila

 

dah posvećuјe put (telo) i širi dušu: njegovo se

delovanјe zbiva u duhu mestu sastanka i metamorfoza

2404. hodanje

jednom davno negde jedna žena je rekla ne trujte vazduh koji drugi ljudi treba da udišu

volim što је to jednom negde rekla jedna žena. jer lepo је ulaziti neprimetno u dan. biti

neprimećen kao vazduh. svakome i samom sebi biti uživanje. neka moj svaki zalogaj bude

hrana i gladnima. i danas sam hodao samo malkice ali me је reč malkice raznežila

novi sad 13.11.1999

 

 

 

2929/724

 

8845  ponedeljak

 

8846  vlažno je

 

8847  pada sumrak u parku me ozdravljuju preostale boje

 

8848  pod starim platanom debeli sloj lišća deluje kao zlatno more

 

8849  zelenilo trave je još uvek snažno

 

8850  po belim granama breza treperi sitno žuto lišće

 

8851  jezero je mirno čuju se zvona saborne crkve

 

8852  upalila su se svetla u parku

 

8853  od neispavanosti me boli srce odmaram ga u sumraku

 

8854  3. kao lišće na mirnoj vodi teče moje lutanje

 

živim ali ne živeći u sebi

2405. hodanje

neka svaka reč na ovoj stranici miriše na sneg

koji počinje da pada u sumraku. i danas sam hodao

samo malkice ali me je reč malkice raznežila. sa jutarnjim

hlebom i blagošću predvečerја napisah svaku reč

novi sad 15.11.1999

 

 

 

2930/723

 

8855  siluete ljudi pod kišobranima

 

8856  biciklista sa najlon kesom na glavi

 

8857  svetlost iz radnje osvetljava deo tamne ulice

 

8858  u gajbicama ispred radnje tužno izgleda smrznuto grožđe

 

8859  počinje vreme jabuka

 

8860  tek na svetlosti automobilskih farova vidim kako kiša jako pada

 

8861  ufašlovani šal mi se sve više odvija i hladno mi je po

vratu ali ne mogu više da ga omotam јеr је potpuno mokar

 

8862  4. lutanjem sve pljušti u svojoj snazi i lepoti meni samo ostaje da sretan kisnem

 

ka zametku i izdanku

2406. hodanje

iz ovakve hladne kiše reči su toplije

klijaju u srcu i mozgu. sve više govorim o semenu

jednom jedinom. dovoljnom. semenu iz koga klija novi

život bez nasilja. život po nežnosti. romori voda u oluku

sa jutarnjim hlebom i blagošću predvečerја napisah

svaku reč. svetluca romorenje

novi sad 16.11.1999

 

 

 

2931/722

 

8863  pada kiša i ja zapisujem pada kiša

 

8864  u najjednostavnijim iskazima uvek osetim ono što

sam u njima doživeo kada sam ih prvi put čuo u detinjstvu

 

8865  kiša je prestala

 

8866  kiša je prestala ali rečenica kiša je prestala ostaje zauvek

 

8867  dobar čovek je živ

 

8868  i sunce je sinulo

 

8869  јoš svetli sunce а vrane su se već smestile po granama i grakću

 

8870  5. tek lutanjem nedovršeno dobija smisao

 

uvek reci kao da kažeš prvi put podsećam sebe

2407. hodanje

počele su restrikcije struje. tužno izgleda skrljani most. zastao sam

uživam galebovi mi lepršaju pred očima. svetluca romorenje

osećanje besmrtnosti i slobode me oslobodi svih briga

novi sad 17.11.1999

 

 

i

 

 

lutam da ne bih

nekoga povredio

 

 

2. јa sam lutalica lasta i ljubavnik božiјih plavetnila

 

 

5. tek lutanjem nedovršeno dobija smisao

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ljubili smo gladne

ljubili smo ponižene

ljubili smo odbačene

i onda i sada i to

sad još mnogo

više

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

molili smo se

čednošću i

odanošću. plesali

svakim korakom

pevali svakim

dahom

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

sveta knjiga

lutanja smo

postali

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

telom sam

lutao. dušom

ljubio. tobom

sam bio

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

neopisivom

nežnošću mislim

na svačiji podvig a

svačiji podvig je

ruža bivanja

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

lepota svake

ruže je slava

i tvoje ruže

lutanja

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

sad još više

ljubiš svakog

ljubeći samo

boga jedinog

boga ruže

boga

ruže

pupoljka

boga

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

9. januar 2026

27795. dan mog života

 

 

prošla je

osma godina

ruže lutanja i

završena je

osma knjiga

ruže

lutanja

 

 

i

 

 

sada

ću proleteti

kroz osmu godinu

krenimo zajedno

utroje ružo

lutanja

 

 

svaki je korak važan

 

 

sve što jeste hodanjem je još više

 

 

gledao sam u lice i telo agneš i osetio: žene poznaju tajnu stvaranja

 

 

sve više ljubav osećam kao živo prisustvo svega što me okružuje

 

 

kao i moj stvoritelj i ja sam onaj koji jesam

 

 

i posle trideset godina me uzbuđuje ono isto što me je oduvek i

uzbuđivalo - jednostavnost. pesma ni od čega sačinjena. idem i to je to dovoljno

 

 

ako udahneš moju ćeš ljubav udahnuti

 

 

osetim pesma sam

 

 

umesto blagoslova donosio sam odluke i ispunjavao ih

 

 

stvoren bogom i ja sam bog

 

 

sam prtim put za život bez neprijatelja

 

 

otkrovenje je osećanje i znanje da smo voljeni

 

 

ovu knjigu poezije pišem sa uzbuđenjem da je svaka reč u njoj pesma

 

 

svakom biću sam besplatan ali za one koji naplaćuju svoj rad skuplji sam od najskupljih

 

 

ko hoda zna da kosmos nije veći od dužine jednog koraka

 

 

hrabrost čuvam za stvaranje

 

 

stvaralaštvo ne vidim u pričama o ljudima niti u svedočenju o

društvu i duhu vremena nego u stvaranju i rođenju novog bića

 

 

u ovom svetu i ovom životu prva dužnost i prva radost za mene je žena

 

 

najlepša hrabrost je voleti. najveća pripasti bogu

 

 

ljubav božija je jezik svih bića

 

 

tehnologija je samo usavršena magija

 

 

punim plućima živiš kad svima i svakome veruješ

 

 

kružim oko zemlje cveća

 

 

naši životi i jesu bdenja nad kolevkom života

 

 

ne mogu se spasiti jedino mogu drugog spasiti

 

 

jedan spasava

 

 

plemeniti ljudi su nam otkrili da opasnost ne dolazi

od zlih nego od uspavanosti i neodgovornosti dobrih

 

 

jedino što imam je sloboda da volim

 

 

istorija je ljudska. sadašnjost je božija

 

 

ruža je knjiga pljuskova

 

 

a šta bi drugo pisanje i bilo nego zajedničko disanje

 

 

snaga uma me čuva od prevelike samoće

 

 

volim da mislim i pišem kao što lete laste

 

 

hodati i znači ljubiti svet

 

 

gospodstvo u porazima

 

 

izdržavam... ja sam velika umetnost

 

 

nema tih zvezda po kojima se može ravnati lutanje

 

 

kad kažem ja kažem sve

 

 

napušten od svih

 

 

i

 

 

ružo lutanja

preterivali smo

jer smo bili bedni

i svi bednici i ovog

i onog sveta. živi

bog koji jedini

ljubi svakog

i svačiju

bedu

 

 

i

 

 

ružo lutanja

i kad se činilo svima

pa i samom meni da je

nemoguće izhodati ružu

lutanja deset godina i to

ko most svih bića ti bi

me podvigom jednog

jedinog bića vinula

dalje baš u to

nemoguće

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

bili smo

ništa

iz

koga

je

kročio

i

korača

bog

 

 

i

 

 

ružo lutanja

molim te za dalje

samo bez poređenja

nego samo sa jebežljivim

ponavljanjima. nemoćnim

analogijama. podatnim

tautologijama. žiru

i gubo amom

 

 

i

 

 

ružo

lutanja bog

je postao ja da

bih ja postao

bog

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

bdeli smo

nemoćni jer

smo verovali a

sada verujemo

još mnogo

više

u

ne

moć

 

 

i

 

 

ružo lutanja

bdeli smo 24 dana 24

sata hodajući oko zemlje cveća

u stanu familije varadi u novom sadu

na obali dunava čuvajući negujući ljubeći

ne samo novi sad obalu dunava i planetu

zemlju nego i ceo svemir koji je od tada

tvojim bdenjem postao zemlja cveća

za svako i sva bića svemira

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

svako ko

se onda ko

i sad otvorio

tvojim i mojim

uživanjima

začet

je

oboženjem

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

nisi niko drugi

nego krhkost

boga

koji

u

svakom

biću

peva

samog

sebe

 

 

i

 

 

ružo lutanja

kad pomislim na

prvu ili prvog ko će te

čitati 10 godina svakog

dana i 10 godina svakog

dana pisati o tebi da bi

to posle činili i mnogi

drugi tad osetim

tvoje telo

srce

um

r

u

ž

o

l

u

t

a

n

j

a

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

kad samo

pomislim na

sve one koji

žude baš za

tobom a ni

ne znaju

za

tebe

 

 

i

 

 

ružo

lutanja sve

je u tebi i ti 

u svemu si

dragulj

 

boga

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

koliko je

više bilo

poraza

toliko

smo

ružo

ti

i

ja

bivali

sve

više

svetlost

svetlosti

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

odani 

jebanju

bili

smo

večna

čednost

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti i ja

smo se neprestano

jebali jer jebanje je

disanje ljubavi

slobode

istine

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

napušteni

od svih još

smo više

bili

jedno

ti

i

ja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

8. januar 2026

27794. dan mog života

 

 

2916/737

 

napušten od svih

2394. hodanje

ne da mi mira svest da sam te i ja napustila

molitva koju sam ti pre neki dan dala govori o tome. o ljudima

koji su naslućujući lepotu i istinitost ruže lutanja i fascinirani tobom

želeli da pripadnu tom svetu a onda uplašeni napuštali i ružu i tebe. ruža

je tražila posvećenje i predavanje. hrabrost i odluke a ja nisam mogla da

se prepustim tom osećaju prepoznavanja prvom osećaju bliskosti u vezi ruže

nisam mogla da se odreknem sebe pa sam izgubila nevinost. videla sam da su

te mnogi napustili. videla sam da si se ti pretvorio u napuštanje. videla sam da je ruža

postala napuštanje. videla sam da si ti prešao u drugi svet ulazeći u ružu i da si sam na

tom putu. niko se ne usuđuje da te prati da bude s tobom na putu. mogu te zamisliti dok

hodaš u ruži to je slika usamljenosti u molitvi. nosiš sve na svojim leđima. to više nije

slika čoveka koji nosi krst na leđima ti si sam postao krst. gde je ta nežna i hrabra

žena o kojoj ruža priča. o kako me boli što ti sve ovo pišem i govorim jer sam i

ja jedna od onih koja te je napustila. otkud taj strah u meni. svi razlozi koje

sam mogla imati sada mi se čine nepotrebnim. sve što se ponavlja

još se nikad dogodilo nije. sada vidim kako su

hrabrost i predanost retki

novi sad 2.11.1999

 

 

 

2917/736

 

8812  na ovoj stazi ja sam gospodin od lišća

 

8813  napukao mi je glas

 

8814  oko podneva iznad dunava je počela da se

hvata izmaglica. sada sa sumrakom pada i blaga magla

 

8815  skrećem na poprečnu stazu preko travnjaka kojom još nikada nisam išao

 

8816  sam sam na ulici a u srcu su mi svi ljudi

 

8817  gde su sada svi oni koje ljubim svi oni koji me ljube

 

8818  svemu ka čemu idem govorim ljubim te

 

svakom rečenicom ja te ljubim

2395. hodanje

napuklo mi je grlo. pala je magla. sam sam

želeo bih da mi se svaka reč pretvori u tepanje

sada vidim kako su hrabrost i predanost retki

nikad te neću napustiti

novi sad 3.11.1999

 

 

 

2918/735

 

8819  i dok sam mislio da pišem o slavici bančić komšinici iz kraja

koju nisam video trideset godina i koja mi je rekla nisi se ništa promenio

sreo sam bilju babić. šetali smo krug dva grbavicom. podsetili se svih

zajedničkih prijatelja. ksena. višnja. jasna. paja. slobodan. bebec. kebra. čeda

 

8820  ovo je jedan od onih dana

 

8821  velika je stvar reći baš mi i ne ide

 

8822  dve male prosjakinje pevaju eto mi uzora

 

8823  časovnik na katedrali pokazuje tri do tri. četvrtak je novembar 1999 i tri do tri

 

šaranje

2396. hodanje

obučen u sva zvona osam godina

hodam po zemlji. žubori svaki moj korak. u

šestarima života svaki moj trag se pretvara u

ćurlikanje. na sva zvona govorim ja miroslav mandić

put sam ruža i lutanje. ja sam most nežnosti između

dva milenijuma. ja sam seme jedinstva. ja sam velika

umetnost u srcu svakog čoveka i svakog stvorenja

nikad te neću napustiti. svim zvonima govorim

tvoj sam tvoj sam tvoj sam...

novi sad 4.11.1999

 

 

 

2919/734

 

8824  dojeći dete u naručju prosjakinja se zahvaljuje tihim hvala

 

8825  kosi sunčevi zraci padaju na poslednje stranice ove knjige

 

8826  fotografisao sam bilbord za pirelijeve gume sa sloganom snaga bez

kontrole ne znači ništa i ronaldom u centru kao raspeće nad rio de žaneirom

ronaldo stoji na jednoj nozi i raširenih ruku drži ravnotežu. a na drugoj podignutoj

vidimo da je njegovo stopalo sačinjeno od šara pirelijevih guma. uspešan bilbord

sa sve dizajnerskim cinizmom ali i ja volim ronalda (posvećeno ronaldu)

 

8827  kao već jednom u ruži ovaj mali kamionet natovaren

ugljem podsetio me je na sve priče o siromašnim ljudima

 

8828  umornih lica ljudi čekaju gradske autobuse

 

novembar je

2397. hodanje

još ima slatkog grožđa. nosim ga

u ruci. još dve godine. nadam se da će i

dalje moje lutanje biti pravi put. uska staza

do tebe. svim zvonima govorim tvoj sam

tvoj sam tvoj sam... i dalje su moji koraci

dozivanje pevušenje šaputanje

novi sad 5.11.1999

 

 

 

2920/733

 

8829. dvadesete patike

juče me zove prijateljica. kaže dada ti je

iz londona poslala pare da kupiš patike... plave

su. potpuno plave. kupio sam ih sinoć. što četrdeset

maraka. počinju svoj radni vek na 49.074 kilometru ruže

zovem ih dadine. u njima ću ući u dve hiljaditu. plave patike

plavi most. meke su. lake. nežne kao novac stečen u znoju

nežne kao predavanje. devetnaeste su otišle u muzej ruže

sve one strpljivo čekaju. dvadesetim su i pertle plave. samo

je belim koncem ispisano ime firme. uživam dok hodam u

njima. odbacuju me u visinu i meko spuštaju na tlo. i

kolena i leđa su zaštićeniji ovakvim patikama. patike

su dobra obuća. dobrotom neka budu i slavljene

dobre plave patike. dadine

(iz rečnika hodanja)

 

sija sunce

2398. hodanje

i sijaće. i duvaće. i padaće

i teći će. i nicaće. i rašće. i cvetaće

i umiraće. i rađaće se. i sve će se vratiti

i dalje su moji koraci dozivanje pevušenje

šaputanje... i sve će jednu još

nestvorenu neodoljivu

pesmu pevati

novi sad 6.11.1999

 

 

 

2922/731

 

8830  koraci po lišću

 

8831  graktanje vrane u letu

 

8832  imela dobija zlatnu boju

 

8833  sada se kiša još više čuje

 

8834  bolešljiv sam

 

8835  samo po koju reč

 

8836  dodir

 

8837  deset godina hodanja

ne znam kako je hodati deset godina svaki

dan ja sam do sada hodao osam. to je slično i

sve više liči ali nije isto. ali u ovoj godini sam

preživeo i kretao ka devetoj dobra je to

stvar. dobra je deveta

(iz rečnika hodanja)

 

bog je srce svih bića

2399. hodanje

ja sam kao i sve drugo što nestane

zagubi se zaluta. tu sam negde. možda baš u

travi. odnešen rekom. nanošen na peskovitu obalu. kao

beli galebovi nad srušenim mostom u sivilu. kao kvasac

kome je vreme upotrebe isteklo. i sve će jednu još

nestvorenu neodoljivu pesmu pevati. uteklo dete

ljubavi slobodno svetom hoda

novi sad 8.11.1999

 

 

kraj

osme knjige

ruže lutanja

 

 

objavljivanje ove knjige i realizaciju ruže lutanja u osmoj godini su omogućili

 

vera varadi. familija varadi. vesna milović. dragan sakan. snežana jotanović

ista mandić. petar miloradović. saša eremić. bane krstić. zoja karanović. jagoda

i nikola heleta. violeta jovanović. davor palčić. nikola janković

 

 

i

 

 

dve male prosjakinje

pevaju eto mi uzora

 

 

ja miroslav mandić put sam ruža i lutanje. ja sam most nežnosti

između dva milenijuma. ja sam seme jedinstva. ja sam velika

umetnost u srcu svakog čoveka i svakog stvorenja

 

 

bog je srce svih bića

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

napušteni

od svih još

smo više

bili

jedno

ti

i

ja

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti i ja smo

neprestano

ljubili sve

tako

što

smo

se

stalno

jebali

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

jebanje

je

pevanje

hrabrost

i

predanost

retkih

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

jebanje

je

stvaranje

hrabrost

i

odluke

najređih

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

jebanje

je

hodanje

usuditi

se

biti

na

putu

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

jebanje je

molitva boga

za život svih

bića. nežna i

hrabra žena

o kojoj

ruža

peva

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

sami ostali

smo odani

svakome

i

svima

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

7. januar 2026.

27793. dan mog života

 

 

2904/749

 

8782  spora šetnja peskom uz dunav

sa topola nadvijenih nad rekom pada suvo lišće na mirnu površinu

vode. od sada u tišini zajedno teku reka i list. ja hodam uzvodno po pesku

i suvom lišću. prišao sam do same vode. nežno titraju neprimetni talasi

greje me toplo sunce. stavio sam desnu šaku u džep. gegam se sa noge na

nogu. uklapam se u sve blago što me okružuje. reka se ne čuje. ne čuju se ni

moji koraci jer se utapaju u mokri pesak. okružen sam raznim tragovima u

pesku. ponekad nogom stanem na neki od njih. ponekad sunce bljesne u moje

oči. volim da pišem toplim glasom. posle ovakve šetnje više sam čovek

pridružio mi se i beli leptir. svetlost koja treperi širinom reke kao da nečujno

pevuši. valovita fruška gora u daljini nestaje u sunčevoj izmaglici. prohodni

deo obale je nestao i sada hodam stazom kroz drveće. po suvim lišajevima

na vrbama vidim trag visokog prolećnog vodostaja koji me nadilazi

ponovo sam na suncu uz samu vodu. sve je blago kao pokret

usana kojima se na licu pojavi osmeh

(iz rečnika hodanja)

 

nisam hodao

da se ne naprežem usporiću i

prekinuću tekst. nisam hodao

pokušavam da se odmorim

novi sad 21.10.1999

 

 

 

2905/748

 

8783 kao reka

hodam kao reka. moj put je moje korito

dolazim odnekud i odlazim nekamo. tečem. bacio sam u

reku jedno drvo i sada se koracima ravnam po njemu da bih

hodao u ritmu reke. da li i ti ne pripadaš nikome kao i ja pita

me reka. da jer kao što ti tečeš kroz mnoge države narode jezike

i klime tako hodam ja. i kao što tebe čine sve pritoke kiše i snegovi

sve podzemne vode tako sve ono što u mene utiče čini me. i kao što

ćeš ti uteći u more uteći ću i ja. krivudam kao i ti. širim se i sužavam

kao i ti. rastem i opadam kao i ti. hladan sam i topao kao i ti. čist sam

i prljav kao i ti. isti sam i stalno se menjam kao i ti. dubok sam i plitak

kao i ti. usmeravaju me ograđuju pregrađaju uzimaju snagu kao i tebi

i moje se ime u drugim jezicima izgovara drugačije. kao što ti tečeš od

izvora do ušća tako i ja tečem od rođenja do smrti. kao što ti napajaš

žedne i ja napajam same. kao što ti hraniš biljke ja hranim nežne

duše. i kao što i ti imaš svoj nebeski tok i ja imam svoj nebeski

život velika reko... nestala je reka iza okuke ja

sam nestao među ljudima

(iz rečnika hodanja)

 

nisam hodao

nisam hodao pokušavam da se

odmorim nisam se odmorio muti mi

se pred očima da li ću sutra hodati

novi sad 22.10.1999

 

 

 

2906/747

 

8784  voleo bih da odem u sibir. da hodam po snegu. i onda da uđem

u neku toplu kuću kaže brane klašnja na početku našeg prvog hodanja

 

utočište

2386. hodanje

noćas sam sanjao samo biće umetnosti

iz najvećih daljina je dopirala njena suština. iz najvećih

dubina i najvećih daljina tekla je njena energija spojena sa

površinom svih stvari koje me okružuju. sabirala se u jednoj

reči utočište. uticati uticati i uticati neprestano uticati u sve i biti

utočište svemu. uteha u ovom svetu u kome smo zatečeni i sami u

našim telima. usamljeni u našoj porodici našem narodu. obeleženi

našim jezikom našom državom našom istorijom. zabludeli našom

geografijom i našom civilizacijom. slika utočišta koje sam sanjao bi

mogla biti današnja krošnja starog platana na groblju pored koga

smo prošli. svim bojama jeseni krošnja je zračila. njena lepota

mi je budila dobrotu. nisam se odmorio. muti mi se pred

očima da li ću sutra hodati. pada veče utihni čuj

utehu dobrotom poniri pa se vini

novi sad 23.10.1999

 

 

 

2908/745

 

8785  u košulji sam sa kratkim rukavima. duva topao vetar

 

8786  pored kanala pecaroš do pecaroša

 

8787  poleće šest crnih svraka

 

8788  iznad oboda dolme viri krošnja starog oraha

 

8789  kada me je čulo iz suvog korova je poletelo jato golubova

 

8790  leptirić me je dotakao po desnoj šaci

 

hlebom

2387. hodanje

pre tri dana sam zamesio i ispekao

prvi hleb u životu. danas pre hodanja drugi

od crnog pšeničnog brašna ječma i raži. sladak hleb

i gorak život siromašnih ljudi na zemlji. u novo doba čovek

ulazi sa činjenicom da je njegova petina ili šestina gladna. da

veliki njegov deo i umire od gladi. ponekad u gladi živi i lazarov

miodrag pashu. kompozitor umetnik. jedan od najdražih i najboljih

posle hodanja kupiću i grožđe. i ješću hleb i grožđe. ješću za

sve gladne i za pashua. pada veče utihni čuj utehu

dobrotom poniri pa se vini. hvala gladnima i oni

me svojom glađu iskupljuju

novi sad 25.10.1999

 

 

 

2909/744

 

8791  na poljima izvan grada jesenja sejanja

 

8792  bicikl natovaren starim hlebom i daskama je parkirao pored

puta oslanjajući ga o štap i sada mu se posle popijenog piva kraljevski vraća

 

8793  siva propala stara limena ograda i dalje ponosno ograđuje godinama zapušteni plac

 

kako me je raznežilo moje telo

2388. hodanje

bio je lep i topao dan. hodao sam u košulji sa kratkim

rukavima. ništa posebno. vreme za uživanje ali meni je

pred kraj teško. muči mi se telo. steže me u grudima. svim

neizvesnostima koje me okružuju sve više se pridružuje i moje

telo. sve je starije sve manje otporno. ne znam još sa njim

takvim da se ponašam. ipak ono je kao vetar planine i more

kao beskonačna sloboda i plodnost. hvala gladnima i oni

me svojom glađu iskuplјuju. hajmo hajmo srce

novi sad 26.10.1999

 

 

 

2910/743

 

8794  kad zvone zvona teče vino

 

8795  jedna pijana žena u prolazu me je uhvatila za kurac i nežno rekla pazi na malog

 

8796  na grudi mi je sletela bubamara

 

8797  zaista se jesenja svetlost zlati

 

idi dakle ja ću biti s ustima tvojim i

učiću te šta ćeš govoriti - 2. moj. 4.12

2389. hodanje

sve su mi reči date da bih napisao savršenu knjigu

knjigu koja ne prestaje i neprestano je ista. knjigu u kojoj mi

bubamara sleti na grudi. u kojoj svetlost iz mene izranja bisere

a nepoznata žena me u prolazu pomiluje dodirom svetice. knjigu

koja treperi od toplog i vlažnog. tvojim šakama. kad god zaboravim

neku reč pružim korak otvorim usta i reč se sama javi. hajmo

hajmo srce. pisanje je hodanje rečima koje se s tobom javljaju

novi sad 27.10.1999

 

 

 

2911/742

 

8798  dati se

 

8799  dati sve

 

8800  eto

 

8801  put

 

8802  miris ruže

 

grozdovi jeseni

2390. hodanje

kao veliki grozdovi su se prelivali oblici fruške gore

kroz koju smo prolazili violeta i ja. šumski putevi su se

pretvorili u žute reke opalog lišća. po krošnjama je sve bogatstvo

jesenjih boja. uvek me svet opčini svojom snagom. digao sam glavu

i gledam u krošnju koja se svetlošću zlati. eno i onih drugih krošnji

čija je žuta već počela da rđa i tamni. i eno sunčeve svetlosti koja nas

sačekuje dok izlazimo iz šume. mirna je boja nebeske plaveti. dvoje

zaljubljenih sede i ljube se na vrhu asfaltne table srušenog mosta

vazduh koji je sve hladniji mi zamiriše na cimet. sav sam u sazrevanju

ogoljavanju. bremenit ćelijama ljubavi. da ja radim jesen. pisanje

je hodanje rečima koje se s tobom javljaju. ja sam uživanje

u poslednjoj jeseni dvadesetog veka

novi sad 28.10.1999

 

 

 

2912/741

 

prospekt za most nežnosti

2391. hodanje

na jednoj od četiri velike reke vremena koja se ove godine menja u 2000-tu

godinu bih želeo da izgradim most. most preko koga bih preneo nežnost kao

najvažniju stvar za ljude u sledećih dve hiljade godina. most bih podizao

tridesetšestodnevnim hodanjem ulicama lisabona. u lisabonu bih napisao

roman pod naslovom nežnost koji ovako počinje zovem se miroslav mandić

upravo sam sleteo u lisabon. biću u njemu trideset šest dana

 

četiri velike reke vremena. jevrejska reka vremena koja teče 5758 godina. kineska

4697 godina. hrišćanska reka koja teče 1999 godina. i reka islama duga 1420 godina

sve one utiču u jedno more. okean večnosti. ušće njihovog uticanja je u tebi

 

most. most je nikao iz ontologije nežnosti. most koraka. most ruže. kada sam 9. XI 1991

na grobu vilijema blejka u londonu pružio prvi korak svog desetogodišnjeg hodanja

počeo sam da gradim most između milenijuma sada je vreme da ga dovršim i otvorim

 

trideset šest dana. trideset šest pravednika čuvaju

ovaj svet a da neki od njih ni ne znaju da to čine

 

lisabon. u lisabonu je živeo fernando pesoa. njemu erik satiju

robert valzeru i slobodanu tišmi najnežnijim umetnicima posvećujem

36 dana hodanja ulicama lisabona. ja sam uživanje u poslednjoj jeseni

dvadesetog veka. nežnost ta detinja koža bezvremenosti i beskraja

novi sad 29.10.1999

 

 

 

2913/740

 

8803  dan je počeo maglom

 

8804  još mi prija grožđe

 

8805  subota je popodne. sunce se probilo

 

8806  juče me je telefonom zvao dejan mladić kome

sam posvetio 2383 hodanje. uskoro ćemo se prvi put videti

 

dejan dejanović priča svoju priču

2392. hodanje

milja krnić. sunčica filipović. soja. ranac. p. j. harvej. radio head. pati smit

bili korgan. samoća. nenasilje. vegetarijanstvo. stražilovo. marina cvetajeva

obojeni program. boje. jesen i život bez smisla. zelene pantalone. fotografija

pod. van gog. sitnice. žuto. most. razoružaću te osmehom. dob. milan. ivac

ceca. inka. moja anđeoska krila su modra od udaraca. nežnost ta detinja

koža bezvremenosti i beskraja. prilagoditi sebe svetu a još

više prilagoditi svet sebi eto zašto je teško živeti

novi sad 30.10.1999

 

 

 

2915/738

 

8807  pada lišće. odlazi još jedna godina

 

8808  i samo da nikog ne zaboravim. da niko ne ostane

 

8809  potrebne su nam nevolje i iskušenja da bismo mogli upoznati unutrašnji svet

oslobodili se neznanja skinuli maske srušili naše idole oborili lažne zastave helen keler

 

8810  na zemlji nebom živeti. mir u svom srcu pronaći

 

8811  još pada i padaće lišće

 

voda i zemlja

2393. hodanje

hodao sam sa radom čupić. samo jedan

pogled uz veliku površinu dunava i osetio sam smisao

u svemu. lepo je živeti i biti na zemlji. telom sam rođen od

zemlje telom ću se u zemlju i vratiti. zemljo dobra hrano. oronula

i rascvetala. tvojom napetošću treperim. tvoj sam stvor stvar i stvaranje

sve što činim uz tvoju pomoć učinim. tvojom snagom preduzimam

izliva se tvoja hranljivost u mene. njom darujem i rađam. sve više se

zemljom čistim i kupam. pet će. već je sumrak. juče je časovnik

pomeren za jedan sat unazad. pada lišće. prilagoditi sebe

svetu a još više prilagoditi svet sebi eto zašto je

teško živeti. sve što se ponavlja još

se nikad dogodilo nije

novi sad 1.11.1999

 

 

i

 

 

jedna pijana žena u prolazu me je

uhvatilavza kurac i nežno rekla pazi na malog

 

 

sve su mi reči date da bih napisao savršenu

knjigu knjigu koja ne prestaje i neprestano je ista

 

 

dati se

 

 

dati sve

 

 

eto

 

 

put

 

 

miris ruže

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti i ja

smo se neprestano

jebali jer jebanje je

disanje ljubavi

slobode

istine

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

 

6. januar 2025.

27792. dan mog života

 

 

2892/761

 

8741  sunčano. odmah klijam

 

8742  pitao si me za sina - nisam ti rekla zove se mateja (nemaš čini mi se ni

jednog mateju u ruži). ima dve godine. odrastanje deteta kao i ruža uči o strpljenju

i radosti u naporu bolu brizi. neprestano ništenje vlastitog bića da bi čista ljubav koja

oslobađa zatalasala dušu i srce deteta. ne uspevam čini mi se prečesto stidim se zbog

toga. pa se uplašim i kažem - suviše se baviš sobom. posmatraj njega. osluškuj ga. a vidim

i osećam samo beskrajnu potrebu za nežnošću i ljubavlju. kada mi se iz sna osmehne znam

da takvu radost nisam zaslužila i grunu mi suze na oči ali ne plačem. gledam da mi srce

bude dostojno njegovog osmeha. i onda znam na kakvom sam trnovitom putu kolikim

sam grehovima zatamnila sjaj vlastitog detinjeg osmeha. kao i ruža traži mene

za sebe. nestajanje za nastajanje a dani prolaze piše dajana jovanović

 

hodanje za mateju

2376. hodanje

ispucale su mi usne. posle dugo vremena

sam osetio bol u ahilovoj tetivi. posle napora

su mi umilne oči. kao trava u proleću u jeseni

miriše opalo lišće. nekoliko pčela još uzima

polen sa medonosnih biljaka

novi sad 9.10.1999

 

 

 

2894/759

 

8743  o bože milostivi

spusti svoj dlan

na moje brižno čelo

na moje znojno čelo

sada dok veselo hodam

napušten od svih

usamljen kao krst u polju

 

8744  veliki braon leptir mi leti oko nogu

 

8745  dečak je stegao točak bicikla između nogu da bi rukom ispravio korman

 

8746  prihvatajući bezrazložne napore umanjujem nasilnost

 

8747  dvojica skupljača stare hartije su zastali da popiju pivo

 

napisala sam molitvu za tebe

2377. hodanje

hodao sam sa draganom varadinac donela mi

je molitvu koju je napisala za mene. nekoliko

pčela još uzima polen sa medonosnih biljaka. da

li je tvoja plava ruža onaj plavi plamen

novi sad 11.10.1999

 

 

 

2895/758

 

8748  do malopre sam hodao sa sunom. više od

desetak kilometara nas je pratio jedan crni pas

 

8749  na jednom od makadamskih probijenih puteva kroz polje. lepo sam

 

8750  tri sive gugutke ispred mene

 

8751  rastužilo me je danas kao i uvek kad vidim sa kakvom

halapljivošću ljudi ruše sve pred sobom da bi izgradili sebi dom

 

8752  više od jedan sat sam bio u gorkom sukobu sa jednim od gramzivih

koji je u novom delu naselja pored dunava koje su ljudi nazvali dolinom lopova

izgradio prelepu kuću. otkud takva gramziva ljudska potreba za kičom i

bogatstvom. otkud ljudima takvi porivi za banalnošću konfora

 

8753  gorčina je iz mene nestala. neka ih. svako od nas nosi svoj krst

 

ponesi me muziko

2378. hodanje

lepo sam hodao. i lepo sam umoran i

lepog sam grožđa kupio. ali ponekad je osećanje

bezizlaza tako veliko. dve trećine čovečanstva živi u

bedi i siromaštvu. školovani i obrazovani ljudi stvaraju

oružje i nasilje. mašine za zabavu su sve moćnije. da

li je tvoja plava ruža onaj plavi plamen ali u tom

bezizlazu srce je toplo a usta pevaju

novi sad 12.10.1999

 

 

 

2896/757

 

8754  preleće avion. njegovi zvuci me podsećaju na bombardovanje

 

8755  mnogi me zvuci još podsećaju na eksplozije. zatvaranje vrata

šum vetra. zvuci automobila. zvuk vode u cevima. svi tupi udarci

 

8756  stvarajući užase ljudi pokušavaju jedni druge da zarobe u sećanjima na

grozno. ali oni ne znaju da se lepota i sloboda kriju iza groznog. da ljudi mogu

preživeti užas a ne zaraziti se njim. prevladati ga osloboditi sebe i sve druge

 

dve milice

2379. hodanje

poslednjih šest kilometara sam

hodao sa milicom bracić i milicom ružičić

milica je gurala milicu jer milica je od rođenja

u kolicima. pričao sam joj o prostoru i kretanju jer

je želela da sazna nešto o ruži iz iskustva čoveka

koji hoda. ali u tom bezizlazu srce je toplo a 

usta pevaju. duga hodanja su rumenila

novi sad 13.10.1999

 

 

 

2897/756

 

8757  posle hodanja i sve dok ne zaspim uživam u umornom telu

 

8758  sada polazim i uživam u odmornom telu

 

8759  pučina. nigde kopna

 

8760  nema tih zvezda po kojima se može ravnati lutanje

 

8761  sa verom u stopala nastavlјam da pišem

 

8762  stopalima dodirujem zemlјu i površinu vode

 

8763  stopala znanje koje ćuti

 

8764  lutam po skrivenim putanjama savesti

 

kao pesak pored vode

2380. hodanje

gnezde se vrane opet. ponavlјa se jesen

i sve što odlazi. duga hodanja su rumenilo

gnezdi se hladnoća gnezdi se da sačeka zimu

novi sad 14.10.1999

 

 

 

2898/755

 

staviću karanfiliće na vrelu plotnu da zamiriše soba

2381. hodanje

juče sam poslednjih deset kilometara hodao pod velikim opterećenjem. i odmah

osetio bol u grudima u ruci. osam godina je starije moje telo na ruži. danas pred

polazak sam osetio da moram da spavam. da mi je snaga preostala jedino još u snu

malo sam spavao i kasnije malo hodao sa slobodanom tišmom. sa svih strana opet

dolaze loše vesti. lјudi su iscrplјeni pomireni sa bedom i očajem. mnogi su otišli

još mnogi i mnogi pokušavaju da odu. opet počinje inflacija. već je panika

da li će biti struje. grejanja. hrane. svom tom očaju podlegnem i ja ali

pokušavam da budem miran i kao uvek da u svemu vidim

lepotu gnezdi se hladnoća gnezdi se da sačeka

zimu. ruže cvetaju i zimi

novi sad 15.10.1999

 

 

 

2899/754

 

ruzatim@eunet.yu

2382. hodanje

miroslave zajedno smo danas videli kako su srušena oba mosta

kod ostružnice. i dok smo u hodu pričali o našim planovima sajmu

portugalijil desetoj godini ruže u svim zemljama evrope. njenoj promociji

tebi se vratilo sećanje na sve dosadašnje neuspehe. tužno je bilo videti na

tvom licu uznemirenost i nesigurnost zbog svih ranijih planova koji se nisu ostvarili

i bolela je pomisao da smo mi možda tvoj novi veliki neuspeh. evo kako mi to vidimo

ti imaš delo mi imamo odluku. naša je želja da se tvojim delom bavimo kao profesionalci

posvećenici. kao dve žene u misiji da tvoj rad živi u svoj svojoj lepoti. malo smo uplašene

malo nesigurne. još uvek ponekad trošimo snagu u međusobnim sukobima. nemamo

iskustva da bismo mogle sa sigurnošću da kažemo sve šta želimo realno je. ali

verujemo da ćemo raditi predano i potpuno da bi se sve ostvarilo i da bi prethodni

porazi postali uspesi. a ako ne uspemo miroslave neće to biti tvojom greškom

biće to naš neuspeh. pobeda luciferskog i ahrimanskog u nama. ali obe

verujemo u tvoje delo u tebe u dobro u nama u rečenicu ježim se

i ne izdajem - to sam ja iz 2319 hodanja. ruže cvetaju i zimi

napisale su današnji tekst umesto mene zorica i violeta

novi sad 16.10.1999

 

 

 

2901/752

 

8765  šećkaš pita me marina fratucan u prolazu na početku hodanja

 

so

2383. hodanje

u šestom sam satu hodanja

na dvadeset sedmom kilometru. još kilometar

preda mnom. šećkanje me je dobro izmorilo. i hladan vazduh

osećam bolove u preponama. sve vreme sam proveravao da li pedometar

radi dobro ili mi krade kilometre. proveravao sam tempo hodanja. pravio sam

i spisak svih neuspeha i poraza od proleća 71 kada sam prestao da studiram i

odlučio da ne pravim karijeru u umetnosti do danas. univerzitet i postojeća umetnost

su bile mašine za konfor i pokornost mašine koje proizvode moć glupost i nasilje. ja sam

žudeo za čudesnim beskrajnim nepoznatim. žudeo sam da se bacim u vrlinu nesigurne

situacije. nisam mogao da se setim svih poraza ali sam ih za sada naređao četrdesetak

svi su bili bolni ali oni su so dobroti i lepoti kojima služim. današnje hodanje poklanjam

nepoznatom mladiću za koga sam čuo da je za vreme bombardovanja u jedan

poseban ranac u slučaju evakuacije spakovao sve moje knjige da bi ih poneo

sa sobom. napisale su današnji tekst umesto mene zoricani violeta. kao

što sa sumrakom trne i odlazi svetlost dana sa umorom u telu

odlazi sva moja današnja snaga

novi sad 18.10.1999

 

 

 

2902/751

 

8766  drugog marta sam se prvi put skinuo go do pojasa. danas

sam prvi put sa plavom jaknom plavom kapom i plavim rukavicama

 

8767  toplije je nego juče ali je tmurno i pada kiša

 

8768  sve je lepše živeti

 

8769  sve se ponavlja. prskaju me veliki kamioni i autobusi na putu

 

8770  lutanje je ljubavno dahtanje

 

8771  od kiše je popadalο mnogo oraha po ulicama u

rumenci. jedem ih i kupim. napunio sam oba džepa

 

8772  već četvrti sat pada kiša

 

8773  ponovo sam na putu ušao sam u peti sat

 

8774  hramljem od hladnoće i mokrih farmerica

 

8775  svaki mi je korak zov. to je moj ritam

 

veliko kišnjenje

2384. hodanje

sipi. gladan sam. hladno mi je. bolovi

zviždućem. cedim rukave. ušmrkavam nos

izdržavam. kao što sa sumrakom trne i odlazi

svetlost dana sa umorom u telu odlazi sva moja

današnja snaga. ja sam velika umetnost

novi sad 19.10.1999

 

 

 

2903/750

 

8776  jakna se nije osušila

 

8777  ljudska brutalnost i sebičnost nema granica

 

8778  ipak podignem glavu kao i uvek vidim: i sivo je lepo

 

8779  kad ugledam cigle obrasle mahovinom setim se detinjstva i u tom trenutku bih se

vratio i spojio sa počekom uvukao se u matericu u kojoj sam oplođen u jaja iz kojih sam

istekao i tako još dalje u neodgonetljivi početak u kome si ti svoju prvu reč izgovorio

 

8780  pet je. zvone zvona uspenske crkve pored koje prolazim

 

8781  volim kad zvone bilo čija zvona

 

zvone zvona po otkucajima jednog jedinog srca

2385. hodanje

kad kažem ja kažem sve. utočiste i cvetanje svih bića. od premorenosti

me pre dvadesetak minuta zabolelo srce. ja sam velika umetnost

da se ne naprežem usporiću i prekinuću tekst

novi sad 20.10.1999

 

 

i

 

 

nema tih zvezda po

kojima se može ravnati lutanje

 

 

sa verom u stopala nastavlјam da pišem

 

 

stopala znanje koje ćuti

 

 

današnje hodanje poklanjam nepoznatom mladiću za koga sam

čuo da je za vreme bombardovanja u jedan poseban ranac u slučaju

evakuacije spakovao sve moje knjige da bi ih poneo sa sobom

 

 

lutanje je ljubavno dahtanje

 

 

kad kažem ja kažem sve

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

odani 

jebanju

bili

smo

večna

čednost

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima