AUTOBOGOGRAFIJA

11. septembar 2025.

27675. dan mog života

 

 

1789/1864

 

4957  okruženje je telo

 

4958  sa brda gledam sunce kako se razlilo nad fruškom gorom

bukovac u dolini je u senci. lepota će spasiti svet osetio sam

 

4959  zreo sam muž

 

4960  sa brda preko dunava se pruža ravnica koja

nestaje u beskraju. kad je vidiš ljubićeš svet

 

velika ljubavna priča

1482. hodanje

ruža lutanja je velika ljubavna priča

napon i smiraji ljubavi. svratio sam u polasku

do dade. nisam je video dugo. nisam znao da li

je kod kuće. ugledao sam je prala je prozore i pošla

sa mnom na hodanje. voli ali ne celim bićem. na desnom

ramenu joj je istetoviran znak ruže lutanja. hodamo. ljubav

je uska staza kad se dvoje pretvori u jedno. svaki dan

gledam zemlju i nebo spajam ih. spojili me. punoća

poniženja prethodi punoći savršenstva. molim

se: svaka reč da mi je ljubav

novi sad 1.10.1996

 

 

 

1790/1863

 

4961  topao dan. sličan prethodnim toplim danima. popali žir. slikam gledajući

 

4962  prvi put hodam sa dvadesettrogodišnjim draganom pavlovićem

 

4963  seo sam na pola puta na popovici a on je otišao dole da pogleda jezero

 

4964  ja bih ipak iskoristio ovu padinu da se sjurim do

dole rekao mi je i eno ga već dole. smešim se od radosti

 

dragan pavlović

1483. hodanje

hodao sam sa draganom pavlovićem

jeli grožđe usput. voli da trči. dok hodam stalno

razmišljam da li je ovo suviše visoko da ga preskočim

za koliko ću pretrčati do tamo. ovo ću preskočiti iako ne

znam šta je iza priča mi. kao da mu telo neprestano živi

u radosti. oko nas se rana jesen zlatila. zaboravio sam

prethodnih dana da napišem kako sam svako predvečerje

gledao reku ptica dok je tekla u selidbi. kad nešto

vidim kao da sam video sve. molim se svaka reč 

da mi je ljubav. grožđe je bilo slatko kao

naše zajedničko hodanje

novi sad 2.10.1996

 

 

 

1791/1862

 

4965  kiša tmurno nema zezanja

 

4966  juče posle nekoliko toplih dana sam prvi put osetio da su mi se noge

ugrejale. danas su ponovo mokre. razboleću se pomislim. bolovaću od reume

pomislim. i onda se setim i mislim kako su u prošlosti kisnuli hodočasnici i lutalice

 

4967  smrklo se počinje opet jesenja stara priča

 

hodočasnici i lutalice

1484. hodanje

da li je današnja radost posledica sinoćnjeg

dugog sporog dubokog čitanja teksta marie-madeleine

davy pod naslovom predgovor enciklopedije mistike. iako

se smrklo brže nego u prošlim sunčevim danima iako su mi

noge mokre radujem se jer ću ove jeseni i zime čitati simon

vejl majstor ekharta i nikolaja berđajeva. jednu ženu i dva

muškarca. čitati ih u hodu na putevima. od njihovih knjiga

koje ću nositi u džepu i moja će biti punija toplija

pažljivija jednom srcu. grožđe je bilo slatko kao

naše zajedničko hodanje. i hodanjem

pulsira svet

novi sad 3.10.1996

 

 

 

1792/1861

 

4968  radosti

hladno. kiša. magla. vrućina. jak vetar. sneg

sve više volim svaki dan. radost za dan takav kakav je

tek tada ga osećam. njega. ne sebe jer u njemu ću hodati

u dobrim patikama osećam sigurnost i mekoću prijaju mi

kolenima... polazim odmoran sam i svež molitva počinje sama...

prazan put nigde nikog hodam kao dete... ne mogu da se načudim

nebu širi me otvara neshvatljivom... umoran sam usporim ali idem...

posle trgova ulica periferija đubrišta groblja šljunkare dolazim na

uzanu stazu pored vode malena moja... bol je uminuo... evo je padaju

prve kapi ali oblak me je prošao... ritam udvoje ugodan razgovor...

odjednom preko ograde izviruje ruža... prvi hladni dani... u

hodu se već osušila pokisla odeća... hodam sa prvim

snegom... prvi pupoljci... prvi znoj... šta ja radim

ovde kraljevstvo beskućništva... danas

počinje šesta jesen ruže. neko

negde me voli 

(iz rečnika hodanja)

 

da mi

1485. hodanje

u ovom veku koji je sav u znaku

brzine i ubrzavanja osetim kako je najveća

brzina ljubav jer za razliku... pobegla mi je misao

klatim se hodam poluotvorenim ili zatvorenim očima

prepuštam se pijanom putovanju u sebi. alkohol

me potroši umoran sam u beogradu. i

hodanjem pulsira svet. živeti

opravdavajući život

novi sad - beograd 4.10.1996

 

 

 

1793/1860

 

4969  subota boli me tetiva duva vetar nije hladno sam sam na putu

sunčana svetlost se pomešala sa sivilom dana. siromašak pabirči klipove

sa ubranog kukuruzišta. osećam sebe kako hodam. da li da sada zapalim

cigaru ili malo kasnije. ne znam zašto ali osećam da je važno biti na putu

volim dobre ljude. volim hrabre ljude. volim nevine ljude. kada mi vetar

nanese pramenove kose na čelo raznežim se. malo mi je hladno ali

još prija. bez ičega osećam gospodstvo na putu. kada ne bih 

želeo svemu dobro ne bih se lepo osećao. i dalje put

 

4970  iz kola me jedna plava devojka nežno pogledala

 

gospodstvo na putu

1486. hodanje

jučerašnje pijanstvo me je izmorilo

pa sam spavajućeg srca hodao putem kojim su

automobili slavili svoju brzinu. hodao sam i stopirao

kada čujem da dolaze okrenem se ka njima i hodam

unatraške. pri okretu podižem desnu ruku u horizontalu

i primetim: širim je kao ptica krilo. vetar mi nosi kosu

počinje da biva hladno ali još prija. sve više sam umoran

i sve više širim ruku: subota je to. sunce je zašlo noge

hodaju. gospodstvo nema meru. živeti opravdavajući

život. po liku božjem sam stvoren

beograd - novi sad 5.10.1996

 

 

 

1795/1858

 

4971  uživam hodam sa aleksandrom tišmom. na rastanku me

pita mogu li da vam dam nešto novaca. može. tako je sve jednostavno

 

4972  seksualnost

mnogo sam dana u svojim hodanjima

patio savladan spolnom samoćom. nadvladavanje

osamljenosti je nadvladavanje spolne samoće. sama

činjenica postojanja spola jeste samoća. osamljenost

i čežnja. želja izlaza ka drugome kaže nikolaj berđajev

posle hodačkog umora vraćao sam se u praznu sobu

praznom krevetu. seksualnost je čar postojanja jednog

seksualnost je čežnja za potpunošću. telo mi je žudilo za

očima rečima zagrljajem telom žene. kako sam te trebao

oh oh. baš tako. i sada odzvanja u meni taj krik. hodanje

je neprestano ulaženje. uticanje u svet. prihvaćen

mišićnom lepotom sveta seksualnost mi se uvećava

sve u meni postaje ud. seksualnost je praskozorje

nevinosti. dragulj. svakodnevno venčanje neba i

zemlje. ljubav tvog i mog tela. spojenost

blizinama i daljinama

(iz rečnika hodanja)

 

jednostavno - oduševljavati se

1487. hodanje

stvar je u tome da se nečim oduševljavaš

to je suština života kaže vujica rešin tucić. po

liku božjem sam stvoren. oduševljavati

se je put obožavanja

novi sad 7.10.1996

 

 

 

1796/1857

 

4973  pedometar

pedometar broji korake. pomnoži ih sa

76 cm dužine mog koraka i pokazuje koliko sam

prepešačio u tom trenutku. nosim ga za pojasom ili u

džepu. vrlo je osetljiv. mirovanje i jake pokrete ne registruje

ponekad ga uzmem u ruku i gledam kako broji. to je isti ritam

kao i ritam mojih koraka. hodačko ogledalo. nepotkupljivi saveznik

ne pokazuje ni više ni manje nego onoliko koliko sam učinio. kao da

mi govori bez improvizacije molim. put je dostojanstven budi i ti. imao

sam ih nekoliko. svi su crni sa velikim brojevima na monitoru. sada su

u muzeju ruže lutanja. aktuelni je firme eddie bauer. pokazuje broj

koraka. prepešačenu distancu u km i miljama. utrošene kalorije

utrošeno vreme i koliko je sati. svaki dan u svoj dnevnik

unosim broj kilometara. na kraju nedelje ih sabiram

15. IX 1996 1773 dana ruže lutanja ukupni zbir je

iznosio 30433 km 40044183 koraka i prosek

dnevnog hodanja 20.717 km

nastavlja se

(iz rečnika hodanja)

 

nema ništa samo to

1488. hodanje

neka blaga nemoć. oduševljavati

se je put obožavanja. neka neka je

novi sad 8.10.1996

 

 

 

1797/1856

 

4974  prvi put hodam sa dvadesettrogodišnjom zoricom kovačić

pričamo o opasnosti o umiranju svemira o načinu da ga hranimo

 

4975  podrhtavanje

 

4976  molim ti se za krhkost

 

4977  molim te učini da svaki otkucaj moga srca bude ljubav

 

4978  kroz reč je dobro i lepo putovati a ne tumačiti je

 

u dublje vode svoje vode

1489. hodanje

ispira me vreme. misli mi lutaju ne mogu

da se saberem. prepuštam se. noć je topla i

hladna. slušam svoje korake. pričaju. hodanje

je milovanje. sklapam oči od umora. grlimo

se. neka neka je. ljubav preobražava

milo mi je to osećanje

novi sad 9.10.1996

 

 

 

1798/1855

 

4979  idem beogradskim ulicama boli me ahilova tetiva. moraću je desetak dana odmarati

 

4980  svejedno je gde si svejedno je kako si život će pobediti

 

4981  nogu pred nogu posle ponoći lelujam se uživam u tome što jesam u

svežem vazduhu u opranim ulicama gledajući izloge u kojima je mnogo stvari

a nijedna mi ne treba. prijatnost mi donosi uživanje u telu. uživanje u telu mi čini

prijatnost. prijaju đubretari koji naskaču na kamion odnoseći ih dalje do sledećeg đubreta

 

prija

1490. hodanje

hodao sam ka beogradu i beogradom

sve sam zaboravio osim prijatnosti na kraju hodanja

došla je sama iz dubine ruže. izuvam cipele. osetim miris

oznojenih čarapa. sedamnaest sati na nogama. nosio sam 

rukopis ove knjige kojoj je ostalo još desetak stranica. šta

sam ove godine pisao u njoj. nadam se da su joj lepota

i dobrota bili mera. tek i sutra ću hodati i pisati. ljubav

preobražava milo mi je to osećanje. laste

su odletele grožđe zri

novi sad - beograd 10.10.1996

 

 

 

1799/1854

 

4982  ruža lutanja su nepregledne šume

 

4983  meko pada veče na topli dan. zalutao sam. tražim jahorinsku prijateljevu ulicu

 

4984  kao što sam se u jednom trenutku lako izgubio

u trenutku sam slučajno prepoznao ono što tražim

 

dođi

1491. hodanje

ima još trideset dana do kraja

pete godine ruže lutanja. njene polovine

devetog novembra počinje drugi petogodišnji

deo. sledeće dve godine neću prelaziti granicu jer

za mene je sloboda kretanja moguća samo na ovim

prostorima. besmisleno je tražiti vize. opravdavati svoje

razloge da odem tamo gde me noge vode i zato neću

prelaziti granice. na taj način ću ih ignorisati i prevladavati

od šesnaestog novembra do dvadeset šestog juna hodaću

i držaću pre-davanja u četiri grada. subotom u beogradu

naredne nedelje četvrtkom u novom sadu. sledeće

ponedeljkom u zrenjaninu. četvrte četvrtkom

u subotici. i onda ću taj krug ponoviti osam

puta. pre-davanja ću držati pod naslovom

performer. voleo bih da inspirišem

neke ljude da se kreću. dođi

laste su odletele grožđe

zri. istina pleše

novi sad 11.10.1996

 

 

i

 

 

kad nešto vidim

kao da sam video sve

 

 

ne znam zašto ali osećam da je važno biti na putu volim dobre ljude. volim

hrabre ljude. volim nevine ljude... bez ičega osećam gospodstvo na putu

 

 

svejedno je gde si svejedno je kako si život će pobediti

 

 

šta sam ove godine pisao u njoj. nadam se da su joj

lepota i dobrota bili mera. tek i sutra ću hodati i pisati

 

 

i

 

 

ružo

lutanja i

pored velikih

napora ti si živa

desetogodišnja

radost i to

zauvek

ružo

lutanja

ružo

radosti

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

10. septembar 2025.

276674. dan mog života

 

 

1777/1876

 

4919  oblačno. hladno. duva vetar. opada lišće

 

4920  ovih dana pišem pojmove iz rečnika hodanja. u njima su sabrana

iskustva i doživljaji sa hodanja. pet godina u kratkom tekstu. većina ljudi voli

i naučilo je da stvari prima u sažetoj formi. ja pak volim beznačajnost mnogih

zapisa u kojima slutim neuhvatljivu običnost: oblačno. hladno. duva. opada lišće

 

4921  odzvanja zvuk čekića o ciglu. jedan stariji čovek u pognutom

položaju je oblikuje da bi je postavio u pripremljeni malter ispod oluka

 

4922  ja nisam vaš ni naš ja sam tvoj i moj

 

put i raskrsnica

1472. hodanje

jedan je posle ponoći. ne pada ali je sve

vlažno i nije hladno. prija. u hodu nastavljam

razgovor od malopre. dok sam ja ovih godina hodao

čovek je ratovao. iskustva su nam različita. svačije iskustvo

poštujem pa čak i onda kada je sasvim suprotno od mog ali

to nisu misli za ovu lepu noć. svakom kažem na tvojoj

sam strani. poezija je realnost. raduj se i ne boj

se. putevi su snaga raskrsnice čudo

novi sad 19.9.1996

 

 

 

1778/1875

 

4923  višnje. šljive. smokve. orasi. grožđe...

ovaj tekst pišem u vreme oraha i grožđa a sećam se svežih bresaka

koje sam uzbrao jednog jutra u julu. voće je slatka voda na putu. zastanem

dok ih uzberem. pod krošnjom dižem ruke ka granama i lišću. dve višnje su

dovoljne. usta su osvežena grlo manje suvo. na šumskim putevima susrećem

jagode u travi ili kupine u trnju. kad rode pojedem i po desetak šljiva uz put

smokava ima u gradu berem ih preko ograde. orahe skupljam pod drvetom

obično ih ne vidim ni jedan a kad počnem da razgrćem travu nađem ih

više. na starim zapuštenim čokotima se uvek nađe po neki grozd. voće

domaćin na putu. u nekim selima voćke su zasađene ispred kuća

orasi obavezno. prijatno se osećam u takvim mestima

kao da mi neko želi dobrodošlicu

(iz rečnika hodanja)

 

budzašto

1473. hodanje

još pedesetak dana

do polovine ruže lutanja. već

par dana me to opušta a tada mi

je teško da hodam. ipak svaki dan

traži svoje. volim ovu knjigu koju pišem

samo njeno postojanje. meke knjige za

meke predele duše. pred sumrak sam

uživao u sivilu koje je padalo na ulice

grada. putevi su snaga raskrsnice

čudo. budzašto sam ishodao

još jedan dan

novi sad 20.9.1996

 

 

 

1779/1874

 

4924  toplo je i pada blaga kišica. hodam sporo neću ishodati dan

 

4925  pozajmio sam knjigu roberta valzera kupiću

kilo grožđa i otići u sobu da ga čitam jer na kiši ne mogu

 

4926  valzerova osećajnost i način pisanja mi je blizak. bez događaja. samo prisutnost

 

robert valzer

1474. hodanje

hodao sam i dok sam išao svojim

putem susreo sam nekog psa i poklonio

sam dobroj životinji svu neophodnu pažnju

tako što sam je sasvim dovoljno dugo posmatrao

zar nisam budalast. zar nije budalasto stati nasred

puta zbog nekog psa i izgubiti dragoceno vreme. ali

dok sam hodao uopšte nisam imao osećaj da je vreme

tako dragoceno i posle nekog vremena na tenane

sam nastavio svoju šetnju. i mislio sam: kako je

danas toplo i stvarno je bilo veoma toplo

budzašto sam ishodao još jedan dan

tako piše robert valzer koga

mnogo volim

novi sad 21.9.1996

 

 

 

1781/1872

 

4927  polazim sa dorotejom stanković počinje kiša sklanjamo se pod strehu pričamo

 

4928  sad nas sunce peče po leđima

 

4929  oh kako ravnica odseče nebo i ono pukne u svojoj ogromnoj plaveti

 

4930  znaš šta mi se najviše dopada u ovom hodanju

što možeš tako dugo da posmatraš prirodu kaže mi doroteja

 

nebo

1475. hodanje

hodao sam sa dorotejom stanković

do čeneja. tamo smo pojeli na belom zidiću

sendviče i jogurt koje je ponela. ali nebo. kako da

ga opišem. to su velike količine plavog. sve plave od

najtamnije do svetlo tirkiz prošarane belinom oblaka

nebo u stalnoj promeni. vlažno toplo i hladno i na kraju

predvečerje tamno plavog. hodali smo lepih 26

kilometara. nebeski vodopadi su padali kroz

nas. tako piše robert valzer koga mnogo

volim. sreća u nozdrvama

novi sad 23.9.1996

 

 

 

1782/1871

 

4931  sa jakim vetrom krećem ka subotici

 

4932  horizont ravnice mi je ispod visine očiju. sve oko

mene je niže od moje visine. kao da smo sami nebo i ja

 

4933  oh kako se pored puta žuti lišće drveća. njegova svetlost mi ozari lice

 

4934  veče je u subotici hodam tamnim tihim ulicama. na glavnoj

osvetljenoj majka sa sinom izlazi iz videoteke noseći film za večeras

 

4935  ovom ulicom se izlazi iz grada ka kelebiji

na granicu. ne uvažavam ih i ne prelazim više

 

4936  kupio sam nove crne duboke za zimu četrnaeste patike

 

4937  prolazim pored žute kuće u kojoj su nekada mučeni ljudi a danas

kroz njene prozore gledam izvešani veš izbeglica koji su se tu naselili

 

bez igde ikoga

1476. hodanje

dan je bio bez sunca samo jak

vetar. samovanjem se na putu utišavam

ništa drugo nego pažljivost. u mladosti sam želeo

da živim u malim gradovima. i tu se prepustim životu

nepoznatih ljudi. saosećati sa onima koji su živeli i

žive sami na svetu bez igde ikoga. sreća u

nozdrvama. ruža lutanja je priča o

lutanju dušom svetom

novi sad - subotica 24.9.1996

 

 

 

1783/1870

 

4938  izlazim iz subotice sunčan dan bez vetra. da li će

današnja toplota izbaciti jučerašnju hladnoću iz tela

 

4939  ponekad posustajem. zaboravim na lepotu: zagrljaj neba i zemlje. uvek

mi tada pomognu knjige u kojima se susrećem sa podvizima. bogotražitelj

 

4940  žao mi je jer od ovih kiša truli grožđe rekao mi je sinoć dimitrije pašagić

 

4941  žuljaju me nove patike na oba mala prsta. pada kišica u novom sadu

 

čin

1477. hodanje

oduvek me je privlačila mistika

čin zatvaranja usta. u prvom razredu

osnovne škole prihvatio sam nauk učiteljice

koja nam je govorila da niko nikog ne utišava nego

da se svako utiša sam. možda je to koren čestih ćutanja

koja sam imao u životu. kada sam danas krenuo iz subotice

bilo je toplo sunce. u novom sadu je padala kišica. a sada u

zrenjaninu tišina. toplo veče. ćutimo današnjih 22.5 kilometara

i ja. voleo bih da je sve u ovim knjigama napisano iz ćutanja

da su ove rečenice samo most između mog i tvog ćutanja

ruža lutanja je priča o lutanju dušom svetom. ćutimo i

držimo se za ruke

subotica - zrenjanin 25.9.1996

 

 

 

1784/1869

 

4942  dečak na biciklu u mužlji podseti me na detinjstvo kada sam

toliko izrastao da sam mogao sa sica dohvatiti pedale i okretati ih

 

4943  dva radnika oznojenih i uprljanih lica sede na cepanicama i puše cigare

 

4944  baka sa debelom maramom na glavi i naočarima stoji ispred svoje kuće

 

4945  prepoznao sam ovu uzanu stazu kod železničkog

mosta na begeju kojom sam pre 19 godina trčao

 

4946  zastanem i sa jednim dečkićem se malo podsećam fudbala. učim

ga da pimpluje. štopuje. vodi loptu među nogama. da više osposobi levu

 

teško i slatko

1478. hodanje

krenuo sam sa osećanjem pesimizma

i propadanja. mislio i čitao o smrti pokajanju

i grehu. srećan sam kada priznam svoje grehove

kada u njihovom priznavanju osetim svoju slobodu

slobodu za pokajanje. pri kraju hodanja uz begej

su nestajale ove teške i slatke misli. samo sam

osećao blagi umor na licu. ćutimo i držimo se

za ruke. jeseni zarumeni se u meni

zrenjanin 26.9.1996

 

 

 

1785/1868

 

4947  sunčano prohladno prepodne. bezrazložna sreća

 

4948  štrajk u kragujevcu se nastavlja. draga moja deco časno ću se i pošteno

boriti da vi moji sirotani ne idete više goli i bosi u školu a na spavanje ne idete

gladni. u toj borbi neće me sprečiti nikakve pretnje. istrajaću jer život koji

sada sa vama živim nije dostojan čoveka poručio je u telegramu

svojoj deci stevo jeličić radnik iz kragujevca. umetnost

hrabrosti. kaplju mi suze na plavi džemper

 

4949  put težak pretvori se u reku kaže mi dragana varadinac

 

ja čeznem. tek rođena polazim

1479. hodanje

bilo je prohladno i tmurno. sat jedan sam hodao sa

draganom varadinac po pustoj periferiji zrenjanina. preskakali

smo vodu u natopljenim travnjacima. oko nas su bile krave konji

ovce. izašli smo na prugu. i rastali se na jednom uglu. baš je bilo

sivo. teško mi je bilo da hodam. ali korak po korak. kupio sam dve

čašice suncokreta da mi vreme brže prođe. na kraju dana je

sinulo i sunce. kao da sam ga svojom strpljivošću

izmamio. jeseni zarumeni se u meni

suze suze i sunce

zrenjanin 27.9.1996

 

 

 

1786/1867

 

4950  subota prepodne. večna sunčeva svetlost. nigde nikog na putu

odjednom navre mnoštvo sećanja mnoštvo emocija koje su ostale u telu

 

4951  smračilo se. zahladilo. popodne. nad dunavom vidim: dan je posivio

 

4952  trebalo bi poseći nokte na nogama

 

srce bi moglo

1480. hodanje

stao sam na kraju pred stanom

u kome spavam i naslonio se na ogradu

mosta. ne čekam nikoga niko me ne čeka. od

toga bi moglo srce da mi prepukne. ali ipak nebo

je tu i život u meni je živ. suze suze i sunce

otvoriti se slovu i imenu da me hrani

zrenjanin - novi sad 28.9.1996

 

 

 

1788/1865

 

4953  septembar odlazi sa toplim suncem. već danima osećam hladnoću ispod kolena

 

4954  pomolim se i podignem glavu. nebo se plavi. okrećem se oko

sebe i gledam ga. nigde ništa samo plavo i ovaj usamljeni zeleni jablan

 

4955  žurim. gde žurim

 

4956  neki sitan vez u meni

 

kilometri samoće

1481. hodanje

treperim to su kilometri samoće

ima takvih dana na suncu tamnih kao

noć. otvoriti se slovu i imenu da me

hrani. punoća poniženja prethodi

punoći savršenstva

novi sad 30.9.1996

 

 

i

 

 

svakom kažem

na tvojoj sam strani

 

 

ovom ulicom se izlazi iz grada ka kelebiji na granicu. ne uvažavam ih i ne prelazim više

 

 

samovanjem se na putu utišavam. ništa drugo nego pažljivost

 

 

oduvek me je privlačila mistika. čin zatvaranja usta... voleo bih da je sve u ovim

knjigama napisano iz ćutanja. da su ove rečenice samo most između mog i tvog ćutanja

 

 

sunčano prohladno prepodne. bezrazložna sreća

 

 

umetnost hrabrosti. kaplju mi suze na plavi džemper

 

 

ne čekam nikoga niko me ne čeka. od toga bi moglo

srce da mi prepukne. ali ipak nebo je tu i život u meni je živ

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

si zahvalnost

a ne nagrada

i zato i jesi

božija

i

svačija

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

9. septembar 2025.

27673. dan mog života

 

 

1762/1891

 

4883  hodamo nasipom ka tarašu dragana i ja. pred nama tri

magarca i jedno pule. jedan od magaraca je lep skoro kao dragana

 

4884  da smo mi ovi karfioli i kupusi mi bismo na ovoj kiši slavili kaže dragana

 

4885  pogledaj sad tamo kako je jaka kaže

mi pokazujući dugu koja se prostrla preko neba

 

4886  treperi kiša na suncu i blešti lišće u treperenju svetlosti

 

voda se okrene

1461. hodanje

dobro sam ti i kazo rekao mi je

uz vino dušan kirćanski dobro piši nemoj

da te uhvatim za reč dodao je. i posle je rekao

slušaj banaćanine i čućeš kosmos. tako sam sa njim

uz pijanstvo završio dan u kome sam hodao nasipom

pored tise sa draganom. mnogo smo ćutali u ćutanju

koje je prijalo kao milovanje lišća po ramenima u tihim

ulicama. pred tarašem je počela kiša i mi smo kisnuli

usput smo ubrali grožđe šljive orahe i slatke letnje

jabuke. ispunjeni dan me je ispraznio. čist i prazan

spreman za ljubav. za danas nemam više reči 

staza na nasipu je podrhtavala kao

ritam u hodanjima

zrenjanin 4.9.1996

 

 

 

1763/1890

 

4887  pet je popodne u mužlji i gusti tamni oblaci nad njom

 

4888  sve jače se čuje vetar u granama

 

4889  kada u trenucima u kojima se priprema nevreme

sve zatamni preostala svetlost ozaruje lica kao pred vaskrsenjem

 

4890  skrenem na zemljani put koji me vodi na kraj mužlje kod dobrih ljudi valerije i radice

 

4891  sada im vidim krov kućice iznad malog polja kukuruza

 

preosetljivost

1462. hodanje

vraćam se na prenoćište mokrih

ramena i mokrih nogu. kiša je počela čim

sam stigao kod valerije i radice. kroz otvorena

vrata slušali smo je i gledali kako pada po zemlji

njihovog malog dvorišta. pred polazak je u njihovu sobu

kroz mali prozor zasijalo sunce. sada će se pojaviti duga

rekao je radica. valerija je stala na otvorena vrata i tražila je

po nebu. celim putem u povratku iz mužlje sam kisnuo. u

ulici zmaj jovinoj pred mostom jedna usplahirena devojka

me je pitala gde je ovde autobuska stanica. ima u

beskućništvu neke tople jeze koja zagreva dušu

duši je toplina dom. staza na nasipu je

podrhtavala kao ritam u hodanjima

hodam dušu mi greje

prohladna noć

zrenjanin 5.9.1996

 

 

 

1764/1889

 

4892  kao dete šestog septembra sam polazio u školu. danas duva hladan vetar a

sunce šara kroz tamne oblake. sa jedne strane puta visoka trava pustare seže sve do

njiva pred aradcom. na drugoj strani trska a iza nje polje suncokreta pa linija plavog

horizonta. i onda bokori belih oblaka koji se ka gore utapaju u veliku površinu tamnosivog

 

4893  počinje kiša sjaji se na asfaltu. pevanje sam u kišnjenju

 

4894  iskustvo sa ruže lutanja me čini bezbrižnim dok kisnem na otvorenom putu

 

vođenje ljubavi

1463. hodanje

još mi slika vlažnog neba ispunjava

telo. vetar mi je duvao u grudi. ulazio sam u

događaje nad ravnicom. zemlja je bila mirna a nebo

se kretalo. kao da sam raširio ruke grlio sve oblake i

dušu vetra. nedogled se širio a nebo spuštalo. srce

mi je sazrevalo kao grožđe. hodam dušu mi greje

prohladna noć. slatko srce u zajedničkim

grudima

zrenjanin - novi sad 6.9.1996

 

 

 

1765/1888

 

4895  lako sam se obukao a zahladilo je. najhladnije mi

je po rukama pa ih zabacim za leđa sklanjajući ih od vetra

 

4896  veče je hladno je. promiče kišna prašina. uvlačim se u sebe i iznutra posmatram

 

4897  vetar duva kroz stražilovsku ulicu i zato se

povučem iz nje dok čekam zeleno na semaforu

 

uživanje

1464. hodanje

smrzavao sam se ali

mi je prijalo jer sam prihvatao

hladnoću kao što to radi drveće korov

zgrade zeleno. vetar je slabio ili se pojačavao

tražeći svoj put kroz ulice. gore u lišću vetar je

postajao zvuk. valjalo se more u granama. na

ulicama nije bilo nikog. gledao sam i slušao. poneki

automobil bi poremetio muziku vetra a u zvuku

motora pojavila bi se priča o čoveku u njemu. priča

o čoveku koji je negde krenuo. po lek. na piće

negde daleko. slatko srce u zajedničkim

grudima. kad jedne hladne subotnje

večeri progovori prvi jesenji dan

novi sad 7.9.1996

 

 

 

1767/1886

 

4898  ne mogu ništa da zapišem

 

prazno je srce moćnije od svega

1465. hodanje

pred kraj hodanja je sinulo sunce. sada mi je u džemperu

toplo. zavrnuo sam rukave. ruke su mi prljave od prašnjavih

ubranih šljiva. nos mi je pun. pre hodanja nisam obavio veliku

nuždu teško je sada osećati se čist. nevolje su iskušenja. bolje

je da mislim na galebove i zaostalo kamenje u livadi. sunce

zalazi za oblak i opet je hladno. kad jedne hladne subotnje

večeri progovori prvi jesenji dan. u mojim butinama

cveta poljsko cveće

novi sad 9.9.1996

 

 

 

1768/1885

 

4899  potišten sam. ali kad sam ugledao široko nebo

penjući se na most za trenutak mi je radost napunila grudi

 

4900  rosi kišica putuju kišni oblaci

 

4901  na istoku se rodila velika duga

 

ogoljenost grli beskraj

1466. hodanje

potištenost je ostala do kraja ali se nije

proširila. sa tim sam zadovoljan. a ovi novi

tmurni oblaci na kraju hodanja i prohladni vetar

koji raznosi vlagu me čak i oraspolože. neka ih

neka je tako kako je. u mojim butinama cveta

poljsko cveće. svaki dan zaslužuje

poštovanje

novi sad 10.9.1996

 

 

 

1769/1884

 

4902  dnevnik o žitu

5. XI 1994. danas sam video polje žita. pšenica je već nikla celo se polje zelenilo

 

8. XI 1994.  ja idem a žito raste

 

10. XI 1994.  žito je neuništiva trava

 

15. XI 1994.  žito najzelenija trava u jeseni

 

16. XI 1994.  danas kisnemo pšenica i ja

 

17. XI 1994.  crna zemlja je ištrikana sa zelenim vlatima žita

 

22. XI 1994.  rosa na žitu koraci po putu

 

28. XI 1994.  žito rasti. ja hodam

 

29. XI 1994.  svaki dan gledam u nebo i mislim na žito

 

30. XI 1994.  uhvatilo me danas i beznađe i mrak

i hladnoća. sasvim dovoljno da mislim na žito

 

9. XII 1994.  gladan sam. da li je žito gladno. ko je hleb žitu

 

16. XII 1994.  ugledam žito priđem mu kleknem i poljubim ga

 

22. XII 1994.  na crnoj zemlji beli sneg. u crnoj zemlji belo žito raste

 

23. XII 1994.  svako leto nosi svoje žito

 

6. I 1995.  sneg je pokrio žito. čuju se samo gladne ptice. samo rast greje žito

(iz rečnika hodanja)

 

iscrpljen

svaki dan zaslužuje poštovanje

sa tobom sam ma gde bila

novi sad 11.9.1996

 

 

 

1770/1883

 

4903  juče nisam hodao. bio sam iscrpljen do poništenja. pritisla me tuga. tuga kao ceo svet

 

4904  prepuštanje je bog. susret ličnosti

 

4905  moje stvari su uvek spremne za put rekao mi je preksinoć janko šaš

 

4906  danas je devetnaesti dan štrajka radnika u kragujevcu. svaki dan dok čitam izveštaj

u novinama o njihovom štrajku drhte mi grudi. juče je jedan od njih dimitrije žarić rekao

ja sam radnik u iscepanim cipelama i izlizanim pantalonama ali mi je srce čisto

 

hrabrost

1467. hodanje

hodao sam izlazeći iz

novog sada i onda ulicama

beograda padala je kišica. bez

uporišta srce mi je bilo mlado. sejač

ljubavi. ljubav je hrabrost. sa tobom

sam ma gde bila. hrabrost ljubljenja

novi sad - beograd 12.9.1996

 

 

 

1771/1882

 

4907  kisnemo vlada tupanjac i ja. idemo do beomerksa. nenad baturan treba da mi

da sto maraka. vlada i ja nastavljamo da hodamo do radija b 92. razgovaram sa darkom

radosavljevićem. vlada i ja kasnije pričamo o načinima kako da promovišemo i prodajemo

ove knjige. na ulici sretnemo nenada rackovića. nastavljamo do dragane erdevički. ne

mogu da mi se ugreju noge. nastavljam do slobodana ilića i tanje rosić

 

4908  dragana mi je poklonila meki plavi džemper

 

pokisli

1468. hodanje

i posle ponoći dok sam

se vraćao je padala kiša

sliva se dar po meni. hrabrost

ljubljenja. više od ovoga

nisam mogao zapisati

na kiši

beograd 13.9.1996

 

 

 

1772/1881

 

4909  ja sad nemam pojma gde smo i ne znam kako da se vratim kaže mi peđa srećković

 

4910  hvala. kilometri kao da nisu postojali rekao je

na četrnaestom kilometru rastajući se sa mnom

 

4911  juče je umrla judita šalgo

 

4912  na prohladnom vlažnom predvečerju gledam

belo poljsko cveće kako kruži nasipom saobraćajne petlje

 

fijuci svetlosti

1469. hodanje

kod zemun polja sam sa peđom

hodao ka tamnoplavom nebu kojim su

munje bljeskale i bičevale predeo. posle

zemun polja sam ostao sam i preda mnom se

nebo svetlilo. malopređašnja tama mi je ostala iza

leđa. kod novog sada sam podigao rukave plavog

džempera da me hladnoća još više ohladi. na kraju

hodanja sam se smrzao. davao sam snage miroslavu

mandiću jednom od junaka ove knjige. afirmisao

hladnoću takođe jednog od junaka. više od ovoga

nisam mogao zapisati na kiši. predavao

sam se da bih davao

beograd - novi sad 14.9.1996

 

 

 

1774/1879

 

4913  po svemu sudeći mera je samo sve 

 

4914  malopre je pokopana judita šalgo. opada lišće

 

4915  najduži put je lutanje. lutanje je način - hodanje čin

 

4916  ne mogu dati više nego što imam ali dajem sve jer sutra je novi dan

 

vinogradima

1470. hodanje

posle groblja sam hodao bez

koncentracije. raspršen. odlutao. odhodao

sam do dade. zagrlila me je. hodali smo stazama

kroz vinograd. brao sam grožđe. posle su mi bile hladne

ruke. dada mi ih je grejala. rekla mi ti si dragulj i otišla. na

povratku mi je bilo baš hladno kijao sam. curio mi je nos

dva momka koja su prodavala benzin su gurali jedan

drugog da bi se ugrejali. teško je biti sam. predavao

sam se da bih davao. sam sa svima

novi sad 16.9.1996

 

 

 

1775/1878

 

4917  tragovi

nevidljivim tragovima koji ostaju iza mojih koraka slikam

plavu ružu na tlu. to je razlog hodanja. da ruži poklonim svet a

svetu plavu ružu. kao što su moji tragovi nevidljivi tako su nevidljivi i

tragovi svih ljudi koji su već prolazili putevima i stazama kojima hodam i

ja. mi se međusobno razumemo na stazi koju stvaramo. iako na putu često

nema nikoga ja ih sve osećam. ne bi ni puta bilo da nije tragova. pogotovo

onih koji su samo od tabananja i nastali. onih kroz šumu. na nasipima. preko

pustara i travnjaka. hodali su tuda već ljudi. vidim ih iako nema nikoga. svi naši

koraci su jedna priča za nomade ravnih i pustih stepa uspraviti se držati se

uspravno značilo je postojati biti u postojanju. to je priča o stopalima koje pišu

po zemlji da bi nam šake bile slobodne i hodale po stazama rečenica. tragovi

su neizgovorene reči. nevidljive slike. tragom tragova tražim da bih tragove

nastavio da bih svojim tragovima tragove sačuvao. da bih voleo

one što su pre mene hodali. one što će hodati. da

bih tragovima u dolini suza već ljubio

(iz rečnika hodanja)

 

temperatura

sam sa svima. temperatura

mi greje tri dana nahlađeno telo

novi sad 17.9.1996

 

 

 

1776/1877

 

4918  tetovirana ruža

znak ruže lutanja je plava ruža sa žutom

evropom u sebi i levo i desno plavo stopalo na

kraju peteljke. svedeniji znak ruže lutanja je samo linija

škrabanja (lutanja) koja liči na ružu. taj znak mi je na

levoj podlaktici. šesti znak kojim je tetovirana narukvica

mog dosadašnjeg životopisa. ružu sam istetovirao četvrtog

aprila 1989 na svojoj izložbi u galeriji studentskog kulturnog

centra u beogradu. prve ubode na ruci su mi načinili dolores

čaće. iva šijan. duška ban. vesna milović. drugog septembra

1996 istu ružu sam istetovirao dadi na desnom ramenu

to je istorija. obeležiti se. reći da i hodati

(iz rečnika hodanja)

 

zlatni otok

1471. hodanje

hodao sam sa vladom barbulom

hodali smo prugom. pas ovčar nam nije

dozvolio da prođemo pored njegovih krava. pričali

smo o paranoji. vlada čita ružu lutanja. pitao me je ko

je nataša. vesna. jelena. pričao sam mu i setio se događaja

sa početka ruže. na kanalskom nasipu smo pravili fotografije

bosonog koraka. posebno krupnjake otečene ahilove tetive. u

toj nateklini santimetra veličine sada je cela evropa. zlatni

otok. izdrži radosnice moja. temperatura mi greje tri 

dana nahlađeno telo. raduj se i ne boj se

novi sad 18.9.1996

  

 

i

 

 

prepuštanje je

bog. susret ličnosti

 

 

davao sam snage miroslavu mandiću jednom od junaka ove knjige

afirmisao hladnoću takođe jednog od junaka... predavao sam se da bih davao

 

 

najduži put je lutanje. lutanje je način - hodanje čin

 

 

nevidljivim tragovima koji ostaju iza mojih koraka slikam plavu ružu 

na tlu. to je razlog hodanja. da ruži poklonim svet a svetu plavu ružu

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

izdržala

si i sad si

nadahnuće

svakom

da

izdrži

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

8. septembar 2025.

27672. dan mog života

 

 

1746/1907

 

4850  prolazi leto

 

ka radosti

1447. hodanje

sa jedne strane čekanje koje

razara strpljenje a sa druge neumitna

prolaznost. tu sam da se ne bojim. da se

prepustim strahu i melanholiji od vremena i da

se ponovo rodim. svih ovih godina gordošću 

sam čuvao svoj bol štiteći se i štiteći bol drugih 

od života samoživih. gordost je odradila svoje

vreme je da ode u muzej a bol da se pretvori

u radost. dečače nisi sam na zvezdi. ćutali

smo kao laste koje kisnu u letu

voljo budi ljubav

novi sad 19.8.1996

 

 

 

1747/1906

 

4851  hodam žustro trudeći se da otpatim i tvoju bol

 

4852  kako su krupne i slatke ovogodišnje šljive

 

4853  ljubav je jedino što me interesuje sećam se jučerašnjih reči džona kasavetisa

 

po kasavetisu

1448. hodanje

čekao sam na mostu. čekanje je

bilo uzaludno. krenuo sam na popovicu

znojio se. susreo se sa bolom u sebi. pitao

se šta je umetnost ruže u današnjem danu i

nisam znao odgovor. sad znam: srce na putu

na kraju hodanja pored dunava njegova

svežina me je umirila. voljo budi ljubav

dođi do svog srca i kreni

ka mom srcu

novi sad 20.8.1996

 

 

 

1748/1905

 

4854  uređivati sebe kao dom boga

 

vrt si

1449. hodanje

ništa nije važnije nego da čovek

bude u stalnoj vezi sa nerazumljivim kaže

bela hamvaš. baš tako hodam i ne razumem. ne

razumem otkud mi snaga. ne razumem kako je želja

tako nedokučiva. ne razumem otkud u meni toliki bol i

kako se on ipak smiri preobrazi u radost. molio sam se

da mi svaki otkucaj srca bude ljubav. zamišljao da svaki

dan ispisujem reč ljubav da bi se ozračio njome. pa ja je

ispisujem svakim korakom setio sam se. putovao sam

kroz svoje nerve i krv u najudaljenije delove sebe sa

porukom nisi sam. ostrvo si ali nisi sam. udaljena

zvezda si ali nisi sam. vrt si boga slao sam

poruku u beskraju moga tela i duše

dođi do svog srca i kreni ka 

mom srcu. vrtlar na posao

novi sad 21.8.1996

 

 

 

1749/1904

 

4855  samo kap njene ljubavi bi preporodila moju snagu. promenila je u spokoj

 

4856  lije znoj mislim na zimu

 

4857  milujem visoke vlati trave jer ih nikad više neću uzbrati

 

lutati

1450. hodanje

raspršenost. teško je pokupiti

se. biti dostojan života. milina. ljubav

nije zagonetka nego rešenje kažu. uteši me

misao na vitgenštajna. monea i njegove lokvanje

ad rajnharta i njegove tautološke slike. setila sam 

se kako si me jednom pogledao. često se toga setim

danas sam bila na njivama pa pod jednim orahom koji

raste na mravinjaku. pisala sam pesme ovih dana i lutala

otkrila sam viljem karlos vilijamsa. sve se sjajno sjedinilo u

meni. nedostaješ mi piše mi danas osamnaestogodišnja

dragana varadinac. vrtlar na posao. lutati i sresti se

novi sad 22.8.1996

 

 

 

1750/1903

 

4858  pala je kiša. vazduh se rashladio. ali iz asfalta izbija toplota

 

4859  u kratkim pantalonama i majici kratkih rukava telo

je slobodnije i lakše diše. direktnije je povezano sa svetom

 

ja sam srećan čovek

1451. hodanje

prekinuo sam današnje hodanje na osmom

kilometru nastavio ga noću i sada se pred jutro

vraćam. sa druge strane ulice je zastao pas i gleda

me. lepo mi je kad vidim sebe kao čoveka koji se vraća

pred jutro. retke su jednostavne knjige o jednostavnom

voleo bih takve da čitam. pošto ih nema takvu pišem

približavajući se gradu susrećem mlade momke koji se

vraćaju iz noćnog života. preko mosta nad dunavom

vazduh je bio vlažan kao reka. ja sam srećan čovek

jer hodam i lutam jer živim u ruži lutanja. lutati i 

sresti se. srećan sam vetar praskozorja

to zna

novi sad 23.8.1996

 

 

 

1751/1902

 

4860  ruža lutanja je roman: karnevalizacija nizanja. miroslav

mandić 1751 dana hodanja nastavlja svoje lutanje u nedokučivoj avanturi

jednostavnog. pita se a još ne zna odgovor. izgubio je sebe postajući postojanje

plava ruža u vremenu umiruje njegovu beskućničku dušu. beskućnik je voljeni u srcu nevinih

 

4861  ruža lutanja je poezija: pevanje o spajanju. letnje lišće topola pored

dunava treperi na toplom vazduhu hraneći mojim pogledom svoje korenje u zemlji

 

4862  ruža lutanja je dnevnik: dostizanje iskrenosti. borba sa sobom

ostati sa svim izgovorenim rečima koje su anđeli. put u boljeg sebe iz

sebe ljubavlju. iz sebe rovitog i ranjenog koji bi se predao u zagrljaj

miroslav mandić kome je bez tebe teško sa miroslavom mandićem

 

4863  ruža lutanja je mistički tekst: srcem srcu

monohromija istog. bleštavilo sadašnjosti. telo u srcu ljubavi

 

bašta iskustva

1452. hodanje

srećan sam vetar praskozorja

to zna. bezdan ponavljanja

novi sad 24.8.1996

 

 

 

1753/1900

 

4864  našao sam prljavu plavu maramicu. sada mi je u džepu

opraću je i od sada ću je noću vezivati oko ruke da mi u snu budi ljubav

 

sa dečakom

1453. hodanje

kaplje znoj. moleći se podižem

glavu ka suncu. na pola puta se susretnem

sa velikim dečakom vladom tupanjcem. on se oseća

tako a ja se osećam onako. potišteni svratimo na pivo

u improvizovanoj kafani na obali dunava. pričamo o

vremenu u umetnosti. o sporosti. o načinima recepcije

ruže lutanja. o neispavanosti kao najopasnijem umoru

pri kraju hodanja pijemo vodu kao odgovor. bezdan

ponavljanja. hrabrost za lepotu

novi sad 26.8.1996

 

 

 

1754/1899

 

4865  da potrebna je hrabrost za hodanje ovom uskom stazom

na nasipu. jer da nije tako bila bi šira i nekog bih sreo na njoj

 

4866  skinuo sam prsluk i mokru majicu od znoja da bih sunčao kožu

 

prsti stopala jedne noge

1454. hodanje

sunce polako pada. vraćam se. ništa

posebno osim veličanstvenog. prsti stopala jedne

noge me uz pomoć zemlje odbace dalje i sačekam se

na petu druge noge koju pokret već odvaja od zemlje

i odbaci me dalje u dubinu nerazumljive ruže

hrabrost za lepotu. kada je čula moje

korake patka se sjurila u trsku

novi sad 27.8.1996

 

 

 

1755/1898

 

4867  kroz vrućinu šara jak vetar

 

4868  još visoko sunce. prelazim partizansku ulicu. prešao sam je. na drugoj strani

skrećem u ulicu radoja domanovića puštajući lišće smokve da mi očeše kosu i čelo

 

4869  stara žena u crnini sedi na šamlici. pored sebe je stavila drugu

čekajući drugaricu koja će doći da zajedno sede u hladovini popodneva

 

4870  u tihoj ulici čujem svoje korake kako sporo hodaju

 

što si tako nisko pao

1455. hodanje

vrućina uminjuje. sve liči na letnje popodne u

malom gradu. deca se igraju. skupljaju divlje kestenje

odrasli zidaju i kupuju obilazeći prodavnice. letnji vetar

nadiže haljine žena i majice muškaraca. na mom sasušenom

licu od znoja vetar i sunce su ostavili tragove. na pijaci skupljam

bačene paprike i jedan prodavac mi kaže što si tako nisko pao

kako da mu objasnim da skupljam sa zemlje da bih saosećao sa

gladnima. bio sam smiren i sasvim malo posramljen. taman

toliko da se radujem. kada je čula moje korake patka 

se sjurila u trsku. posle hodanja kupaću se

u dunavu da isperem svoj stid

novi sad 28.8.1996

 

 

 

1756/1897

 

4871  volim ove trske kad po njima prelazi vetar kaže mi vlada barbul

 

4872  kako me uzbuđuje ova uska staza. noge se moraju preplitati da bi

se ostalo na njoj. obrasla je travama a na njoj ni travke. staza majka puteva

 

majka puteva

1456. hodanje

u jednom trenutku sam uživao u

pomisli da nekoliko sledećih dana hodam

bez traga u tekstu. odmaralo bi me to. opet bi

na tim stranicama bile zlatne laste koje lete kroz

umorno plavo srce. plamen u kojem se spržio leptirić

rečenica od glasa božijeg mlade su košute. posle

hodanja kupaću se u dunavu da isperem svoj

stid. volim portugaliju i amaliju rodrigez

novi sad 29.8.1996

 

 

 

1757/1896

 

4873  tri puta. put askeze. put gnoze put ekstaze. ili. svaki dan polazim

sa ispaštanjem. nastavljam spoznajom. završavam zanosom

 

4874  ovo je moje prvo veliko hodanje sa tobom. najiskreniji razgovor do

sada. bez trunke gordosti i bola. patike su mi pocepane ali izdržavam. iako u

knjigu ruže ulazim tek na pola puta volela bih da se u njenih pet sledećih delova

češće pojavljujem. volela bih da u sedmom delu knjige hodam sa tobom bosa i 

na istom ovakvom vetru u svojoj lakoj cvetnoj crvenoj haljini jer čini mi se da

tada neću više razlikovati moje telo od tela puta kaže mi ista mandić

 

volela bih

1457. hodanje

hodao sam sa istom mandić

poznajem je od rođenja. sada joj je

devetnaesta. bivša beba govori. sanja

mašta. kada se ponovo pojavi u ovoj knjizi

koliko i šta će se promeniti u njenom životu

volim portugaliju i amaliju rodrigez. dani

odmeravaju život teku u

neprestajuće more

novi sad 30.8.1996

 

 

 

1758/1895

 

4875  juče mi je prijatelj ortoped pogledao natečenu ahilovu tetivu

i rekao da je lek u smanjenju dnevnog broja kilometara. ne više od deset

rekao je. ja se ipak nadam da će me pažljivost i smisao ruže sačuvati i da će

tetiva izdržati još ovih nešto više od trideset hiljada kilometara preda mnom

 

tuga usamljenosti

1458. hodanje

ceo dan je bio topao i tmuran. sve se stišavalo u praznini subote

subota je prijala ritmu kojim sam smirivao bol u tetivi. hodao sam sa draganom

ćirjaković. prvi put je hodala ovakvu dužinu. baš mi je to potrebno rekla je. šta

ponesu sa sobom svi oni koji hodaju sa mnom. da li i oni osećaju nešto od bašovog

saveta važno je da ti duh bude visok u svesti istinskog razumevanja a da pri tom ne

zaboraviš vrednost onog što je obično. uvek traži istinu lepote. svaki se put vrati svetu

običnog doživljaja. danas sam prvi put pročitao da je njegovo lutanje trajalo deset

godina. znači ne ići tragovima starih već tražiti ono što su oni tražili. dani

odmeravaju život teku u neprestajuće more. ponovljena rečenica

ponavlja poznati miris ruže

novi sad 31.8.1996

 

 

 

1760/1893

 

4876  dobrodošla jeseni kažem gledajući u tamne

vlažne oblake iznad kojih sija popodnevno sunce

 

4877  prelazim most iznad stranda. na kupalištu

nema nikoga. u daljini iza fruške gore pada kiša

 

4878  kad je čuo moje korake veliki kraljevski puž je uvukao rogove

 

4879  mašim se levom rukom za cigare u džepu i napipam

paradajz. zaboravio sam na njega. malopre sam ga našao na stazi

 

4880  u istom dvorištu nedozrelo crno grožđe i roza ruže koje precvetavaju

 

slatko hodanje

1459. hodanje

vraćajući se odjednom se pojavio ispred

mene ostatak crvenog bedema petrovaradinske

tvrđave. puteljak u njegovoj blizini kojim se noćas

slivala kiša me povuče gore ka mostu. bilo je slatko

današnje sporo hodanje. možda bi prijatelji rekli

neobavezno razgledanje. spontano proučavanje

ozbiljno druženje u neozbiljnom vremenu

ponovljena rečenica ponavlja poznati

miris ruže. na kraju hodanja će me

sačekati kebra prijatelj

novi sad 2.9.1996

 

 

 

1761/1892

 

4881  ubrao sam dva velika crna grozda. pojeo sam ih

oblizao lepljive prste sada su se već osušili i ne lepe se više

 

 

4882  miroslave ti si volt vitmen zato što si krenuo onako kako je on pisao. zato što on

kao ni ti ne pravi razlike. ja to znam i zato se ja pored tebe lako menjam i srećna sam jer si

ti tu a ako si ti tu ja osećam da je moja hrabrost jako velika kaže mi dragana varadinac

 

dragana

1460. hodanje

na par kilometara pre zrenjanina

mi je u susret dolazila dragana. osamnaest

joj je. malopre me je ispratila do miletićeve nad

kojom je kao i celim zrenjaninom pala noć. sveže je

veče i hladno mi je po golim rukama. volim što sam

rekao da mi je hladno po golim rukama. u toj rečenici

osetim lepotu jezika. slavljenje činjenica. poreklo

nade. na kraju hodanja će me sačekati kebra

prijatelj. za danas nemam više reči

novi sad - zrenjanin 3.9.1996

 

 

i

 

 

uređivati sebe

kao dom boga

 

 

retke su jednostavne knjige o jednostavnom

voleo bih takve da čitam. pošto ih nema takvu pišem

 

 

tri puta. put askeze. put gnoze put ekstaze. ili svaki dan polazim

sa ispaštanjem. nastavljam spoznajom. završavam zanosom

 

 

zato se ja pored tebe lako menjam i srećna sam jer si ti tu a ako si ti

tu ja osećam da je moja hrabrost jako velika kaže mi dragana varadinac

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

bilo mi je

naučiti da ne

učim nego da

samo jesam

ruža lutanja

podavanja

ljubljenja

bdenja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

6. septembar 2025.

27670. dan mog života

 

 

1733/1920

 

4816  bacam se: letim naručjem boga

 

4817  beli nakrivljeni zid i beli cvetovi drveta u krajiškoj ulici gde paradajzi još ne dozrevaju

 

4818  u jednom trenutku primetim: dohodao sam od ponoći do popodnevne svetlosti

 

4819  bordo ruže u zelenoj krošnji lešnika

 

4820  uminulo sunčano popodne jedna žena u zelenoj majici i braon suknji

sa žutim cvetovima hoda ispred mene. u levoj ruci nosi belu papirnu kesu

 

4821  citiram slobodana ilića koji je citirao izreku umreti to nikada neću moći

 

4822  žena ispred mene je zastala i priča sa čovekom

koji sedi u dvorištu svoje kuće. kaže ajme meni jebla je glava

 

tvoj život mi je važniji od mog - 14

1436. hodanje

hodanje od jedan popodne do šest. sve više prodavaca

lubenica pored puta. krupne su verovatno i slatke ove godine

mislim u slikama i iznenada mi se pojavi rečenica sad kad radi

duša. prošao sam podne i za dva-tri dana ću se uvući u mrak

potonuću u njega kao u vodu. hodanje završavam uskom

stazom. zaslužio sam lepu rečenicu: dobrota je cvetanje

uskom stazom sam ti sve rekao

novi sad 6.8.1996

 

 

 

1734/1919

 

4823  još je visoko sunce kako da ga ne osetim na svojim ramenima

 

4824  bog je svaka želja. želja za bogom

 

4825  čovek na otvorenom traktoru je zastao i snuždenih ramena mi

klimnuo glavom da mu se pridružim i da me poveze ka bukovcu. hvala

hodam rekao sam. još jednom je povio ramena blagim pogledom me

razumeo i nastavio dalje. da li sam bio dostojan njegovog poziva

 

4826  hodam da mi svaka reč bude sloboda istina ljubav

 

tvoj život mi je važniji od mog - 15

1437. hodanje

hodanje od četrnaest do devetnaest. prvi put hiljadu sedamsto

trideset četvrtog dana ruže lutanja hodao sam u kratkim pantalonama

mogla bi to biti svetska vest dana. kao što je jednom bio muzej pasa

lutalica vitkijeviča. sloboda je sloboda ni u snu nikog ne uplašiti. ne bih

mogao hodati kada bih zaboravio i živeo bez odsustva saosećanja

sa bednima gladnima i nesrećnima. uskom stazom sam ti sve

rekao. izgovaram velike reči jer su one posledice

tako malog koraka

novi sad 7.8.1996

 

 

 

1735/1918

 

4827  ko krene bilo gde i bilo kad videće ružu

 

4828  hodanje je kao bajka kaže u bukovcu saša lav

 

4829  kad hodaš umetnost hoda sa tobom kaže mi

 

tvoj život mi je važniji od mog - 16

1438. hodanje

hodali smo od petnaest do dvadeset časova. saša lav i ja

došao je danas iz leskovca četirsto kilometara daleko da bi hodao

u ruži lutanja. moje telo je moja zemlja i ja sa njim komuniciram sa

drugim zemljama rekao mi je. upoznali smo se pre mesec dana

čitao je ove knjige i sa njima hodao. molio se. studira slikarstvo

u prištini hodajući između sukobljenih strana na kosovu

izgovaram velike reči jer su one posledice tako malog

koraka. lepota je verovanje volim lepotu

novi sad 8.8.1996

 

 

 

1736/1917

 

4830  za nekoliko dana koliko je odsustvovao vlada tupanjac

sazrele su najlepše šljive na putu. umetnost je zrenje kažem mu

 

4831  poljubac u srce

 

tvoj život mi je važniji od mog - 17

1439. hodanje

hodanje od šesnaest do dvadeset jedan. veče se oseća u

sumraku i ljudima koji se polako spremaju da uđu u kuću. vraćamo

se. prvi put se vraćamo u noć. noćni kišni oblaci su legli na most

odsjaji u vodi. pre desetak dana noć se završavala u svitanju a

sada počinje u sumraku. moje hodanje je ljubavna pesma

užareno srce na usnama. lepota je verovanje volim

lepotu. toplo je u modrom sadašnjosti

novi sad 9.8.1996

 

 

 

1737/1916

 

4832  volim da prelazim i gledam ljude kako prelaze most

 

4833  slomljeno srce ćuti

 

4834  trčim da izbacim bol

 

tvoj život mi je važniji od mog - 18

1440. hodanje

hodao sam od pet popodne. vraćam se kupa me noć

subota je. mislim da ću se noćas napiti crnog vina. možda

će mi biti malo lakše. sramota me je što patim ali ne želim to

da skrijem. istina i iskrenost čini lepo. dečak u meni čuva

zvezdu. toplo je u modrom sadašnjosti. izgubljen

zalutao na zvezdi nepoznatoj zvezdi

novi sad 10.8.1996

 

 

 

1739/1914

 

4835  hodanje me utelovljuje u vremenu da bih postao umetnošću

 

4836  u višemesečnim razgovorima sa dadom u kojima se ona opirala

bojala dvoumila osećao sam se povređeno. u razgovoru koji smo vodili malopre

uz jedno pivo u predvečernjoj tišini sedeći na betonskoj sokni i gledajući u travu

i korov osetio sam miroslave voli sebe jer tako ćeš voleti svet jer ti si sam

svet. da li je tim osećanjem niklo seme radosti u meni

 

4837  pala je noć toplo je promiču prve kapi kiše

 

4838  osećam: najveće energije i tajne su jednostavne

 

4839  zvuk zrikavaca boji predeo

 

tvoj život mi je važniji od mog - 19

1441. hodanje

hodanje od osamnaest do dvadeset tri. jednostavnost

hodanja mi donese jednostavnost uvida. lako kažem velike

istine. moje slabosti ih ne umanjuju. hodanje je tiho kao noć. voleću

svoj život da bih lako voleo i tvoj. kada sam se vraćao bio je potpuni

mrak kao i na početku. uzbudio sam se. krenuo sam iz noći prošao

dan i ponovo sam u noći. kad bi mi um uvek bio u srcu u nebu

ljubavi pomislio sam i u tom trenutku je sevnula munja

ohrabrila me. izgubljen zalutao na zvezdi nepoznatoj

zvezdi. um žudi da postane vrt ljubavi

novi sad 12.8.1996

 

 

 

1740/1913

 

4840  mogu da te pozovem samo u moje telo da uđeš rekla mi je dada

 

tvoj život mi je važniji od mog - 20

1442. hodanje

hodao sam od sedam uveče. bilo je slično kao i juče. toplo

po koja kap kiše zrikavci samoća. velika tenzija u meni bila je

u neskladu sa tišinom i toplim mrakom pa sam u povratku počeo

da trčim. znoj je trčao sa mnom. kada sam smirio tenziju ponovo

sam se osetio u telu. to je samoća. to živci vabe dodir. to telo

traži put kroz svet. da bi bio celovit moram se naći sa svojim

telom i svojim rečima. ja sam moje telo ja sam moja reč

um žudi da postane vrt ljubavi. ali rečmora

doći iz srca

novi sad 13.8.1996

 

 

 

1741/1912

 

4841  hodamo vlada barbul i ja. pričamo

 

tvoj život mi je važniji od mog - 21

1443. hodanje

hodanje od dvadeset do jedan posle ponoći. vratio sam

se smiren. u sobi sam. spreman za ljubav. sve što pogledam

volim. koga bih sada pogledao bio bi nadojen ljubavlju za večnost

zvoni telefon. ali reč mora doći iz srca. pričali smo sat i po

novi sad 14.8.1996

 

 

 

1742/1911

 

4842  devet je sati uveče. polazim. noć je. današnje hodanje će biti celo u noći

 

4843  noć je tamna i puna vlage gotovo bez senki

 

4844  tišina samo se čuju kiša i moji koraci

 

4845  kad blesne munja u ovoj rečenici možeš me videti

kako kisnem u plavoj jakni i kratkim pantalonama

 

tvoj život mi je važniji od mog - 22

1444. hodanje

hodanje od dvadeset jedan do dva posle ponoći

pred polazak je u novom sadu bio pljusak a kada sam

krenuo padala je samo kišica. u bukovcu je bilo suvo a na

povratku pljusak me je pratio pola sata. uživao sam. jedino

sam se brinuo da mi se ne nakvase crteži u prsluku pa sam

jaknu kroz koju je sve curilo držao ispred sebe da se

kiša sliva i ne lepi za mokro telo. pričali smo

sat i po. kisnuo sam kao cveće

novi sad 15.8.1996

 

 

 

1743/1910

 

4846  zrikavci se usaglašavaju. pesma sa jedne strane puta odlazi onima na

drugu. ovi je uzvraćaju a vera midić i ja kroz mrak prolazimo između njihovog pevanja

 

4847  veru privlači ples. govorim joj o plesu ruže

 

4848  baciti se u naručje koje ne vidim

 

tvoj život mi je važniji od mog - 23

1445. hodanje

u deset uveče smo krenuli vera i ja. malo se poznajemo

dovoljno za uzbudljivi razgovor. priča mi da joj je pre mesec

dana beskućništvo zapahnulo telo. plesala bi. to i činimo kroz

noć. lepo dobro i neizrecivo. otići do mora po grumen soli za

slobodu. prostreti se celim sobom. razgovarati. kisnuo

sam kao cveće. zapamtiti reči u telu

novi sad 16.8.1996

 

 

 

1744/1909

 

4849  hodam sa dadom njoj su bila posvećena dvadeset četiri

hodanja od ponoći do ponoći. topla je a boji se da živi

 

tvoj život mi je važniji od mog - 24

1446. hodanje

krenuli smo dada i ja jedan sat pre ponoći. dvadeset

četiri dana hodanja od ponoći do ponoći sa osećanjem

tvoj mi je život važniji od mog. nadam se da će me to osećanje

voditi dalje. oslobađati od strahova i da ću lakše živeti. sve više

vidim kako se ljudi boje. boje samog života. taj strah ne vidim u

dunavu koji teče. nisam ga osećao ni u prohladnom vetru koji

me je rashlađivao na mostu. niti sam osetio da noć poseduje

ikakav strah. u povratku smo dada i ja ćutali. ćutanje i noć

su sinonimi. ćutali smo kao da smo odavno jedno i u

drugome. kao da su naše reči postale naša tela

zapamtiti reči u telu. ćutali smo kao

laste koje kisnu u letu

novi sad 17.8.1996

 

 

i

 

 

da li sam bio

dostojan njegovog poziva

 

 

hodam da mi svaka reč bude sloboda istina ljubav

 

 

ne bih mogao hodati kada bih zaboravio i živeo bez

odsustva saosećanja sa bednima gladnima i nesrećnima

 

 

izgovaram velike reči jer su one posledice tako malog koraka

 

 

miroslave voli sebe jer tako ćeš voleti svet jer ti si sam

svet. da li je tim osećanjem niklo seme radosti u meni

 

 

i

 

 

ružo lutanja

na tebi sam otkrio

tvoj život mi je važniji

od mog jer tebi je moj

život bio važniji od tvog

i zato si ti ružo lutanja

za mene večni život

važniji od mog

 

 

i

 

 

ružo lutanja

ti si božija i apsolutna

ljubav i zato su moje ljubavne

patnje sa vesnom milović boginjom

natašom abramović boginjom. jelenom

bošković boginjom. rajkom sredojević

boginjom. dadom feljom boginjom

draganom varadinac boginjom

minom novčić boginjom na

tebi ružo lutanja slava 

boga jedinog

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti si

obraćanje tebi

jer si ti ružo lutanja

pupoljak svakog

ti u svačijem

ja

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

si svako ko je

hodao sa mnom

na ruži lutanja i ja

ih sve sa verom

midić na čelu

pozivam da

dođu

da

hodaju

sa

mnom

na

ruži

pupoljku

bogu

 

 

i

 

 

ružo lutanja

ti si jedna jedina

revolucija odbegle

mladi svakog i svih

bića koja hrle milini

boga jednog

jedinog

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

izgubiti se

je početak

iskupljenja

ponovo se

naći je

početak

ozarenja

biti

odan

bogu

je

početak

vaskrsenja

 

 

i

 

 

ružo lutanja

volim te čedo

sam tvoje boginjo

moja. boginjo boga

nam odbačenog. boga

odbačnog i boga nam

jedinog. boga ruže

lutanja. amin i

bog

amin

 i

bog

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

5. septembar 2025.

27669. dan mog života

 

 

1718/1935

 

4774  ponoć je. krenuo sam da sledećih dvadeset četiri dana

hodam od ponoći do ponoći. noć je sveža. sa mnom su krenuli dada

vlada tupanjac. igor sakač. stanislava petrović. sava kuzmanović

 

4775  miris sena

 

4776  muzika vazduha

 

4777  srećan sam jer sam ovde rekao je neko u noći

 

tvoj život mi je važniji od mog - 1

1423. hodanje

hodanje od ponoći do pet ujutru. hodali smo do bukovca

i dva kilometra u šumu. tako će biti svih sledećih dvadeset četiri

dana. samo će se svetlost menjati. kajsije i šljive dozrevati. noću

je lakše hodati kroz čisti vazduh. telo se lako kreće. sa energijom

prijatelja u trenucima sam se osećao kao da plovim. hodali smo ka

svitanju. osetio sam ga negde pred mostom. na mostu je svetlost

već načinjala noć. obrisi su tražili svoju čežnju. boje takođe. i u

jednom trenutku nad vodom se pojavila reka ptica. obe

reke su tekle zajedno nizvodno. radost u meni

iz posejane radosti. neka čežnja

pronađe svoj mir

novi sad 22.7.1996

 

 

 

1719/1934

 

4778  polazim u noć. noć je sve hladnija

 

4779  zadnja ulična lampa na izlasku iz petrovaradina baci pedesetak metara moju senku

 

4780  u bukovcu nikoga. ni jednog jedinog čoveka. svi su u kućama

kao da prolazim kroz bajku. kao životinje u svojim jazbinama ljudi 

u svojim kućama. ušuškani spavaju. ko je to san

 

4781  vraćam se nazad. mrak. nigde svetlosti. spava mi 

se osećam se kao dete. skupljam ramena da se zaštitim

 

4782  žmurim i hodam. struji detinjstvo u mojim leđima

 

4783  prošlo je četiri. nebo počinje da se plavi 

 

4784  na mostu sam. jutarnje plavo neba i vode mi zaustavi dah. zastanem. stojim i gledam

 

tvoj život mi je važniji od mog - 2

1424. hodanje

hodao sam od jedan do šest ujutru. sam. spavalo mi se

detinjstvo mi se vratilo. žudeo sam za toplim krevetom. na

kraju prelazeći most plavetnilo prizora me je nahranilo

tada sam usporio jer san je već bio tu. neka čežnja

pronađe svoj mir. dobro jutro snu

novi sad 23.7.1996

 

 

 

1720/1933

 

4785  dva sata. dete kreće u noć

 

4786  ova noć je toplija od prošle

 

4787  mrak je mek kao da sam u mleku

 

4788  nebo se prosvetljava čuju se petlovi 

 

4789  sviće u bukovcu mlada mačka podiže 

glavu procenjujući visinu zida na koji će da skoči

 

4790  tu gde sam pre sat i po kroz mrak plovio kao kroz mleko

sada vidim boje korova kukuruz plave cikorije a brdo koje je

bilo samo jedna stvar kao misao sada je posuto nijansama

zelenila i okerom nekoliko njiva po sebi

 

4791  jedna baka sa zavežljajem na leđima i štapom u ruci sama na putu

 

tvoj život mi je važniji od mog - 3

1425. hodanje

hodanje od dva do sedam ujutro. kada sam krenuo bila

je noć i nigde nikoga. a kada sam se vratio bio je dan i ljudska

vreva. između je bila bajka u toplom mraku. nemoguće je opisati

i zato je bolje da zamisliš kako se neprimetno noć preobražava

u dan. to su nijanse za koje ne postoje reči nego samo

oči. dobro jutro snu. oči u svitanju

novi sad 24.7.1996

 

 

 

1721/1932

 

4792  noć je topla. hodam sa vladom tupanjcem. celim

putem pričamo o ruži umetnosti i umetnosti ruže

 

tvoj život mi je važniji od mog - 4

1426. hodanje

hodao sam od tri ujutru do osam. noćna hodanja

su kao bdenja. sav treperim od umora i neispavanosti

već sam rekao već sam rekao nije ruža laka stvar

oči u svitanju. svedočili smo o ruži šljive

vlada tupanjac i ja

novi sad 25.7.1996

 

 

 

1722/1931

 

4793  četiri. polazim. noć je ali se već oseća buđenje

 

4794  hodanje krugom od ponoći ka ponoći mi je pomerilo osećaj vremena. ne mogu da

se setim koji je danas dan. klizim vremenom padajući kao vodopadom u njegove dubine

 

4795  ulazim u svitanje 

 

4796  selo još spava crvene se jutarnje ruže

 

tvoj život mi je važniji od mog - 5

1427. hodanje

hodao sam od četiri ujutru do devet. brao sam šljive

pored puta i mislio o ljubavi jer iako imam proroštvo i znam

sve tajne i saznanja iako imam svu veru da i planine premeštam a

ljubavi nemam ništa sam. tako sam osećao ruku uprljanih prašinom

plavih šljiva. iako razdam sve imanje svoje iako predam telo svoje

da se sažeže a ljubavi nemam ništa mi ne pomaže. svedočili

smo o ruži šljive vlada tupanjac i ja. nad

dunavom je bio oblačan dan

novi sad 26.7.1996

 

 

 

1723/1930

 

4797  subota. narandžasto žuto cveće. dolazi vlada tupanjac. krećemo

 

4798  završavamo hodanje. blizu je deset i peče prepodnevno sunce

 

tvoj život mi je važniji od mog - 6

1428. hodanje

krenuli smo u pet ujutro. prvi sat oči su mi spavale

hod i šljive su me probudili. u bukovcu je za razliku od

prethodnih dana vrvelo od ljudi. polazili su na posao. čekali

autobuse. dan je dan noć je noć. nijanse su talasi. zaklinjem

te sobom sačuvaj junaka svoje duše kao najveću svetinju

kaže niče. a na kraju hodanja nas je upeklo. nad 

dunavom je bio oblačan dan. telo je osvanulo

novi sad 27.7.1996

 

 

 

1725/1928

 

4799  nad ogradom punoća crvene ruže

 

4800  znoj mi štipka čelo i obraze. ruke su prljave od šljiva i pokupljenih bresaka

 

tvoj život mi je važniji od mog - 7

1429. hodanje

hodanje od šest do jedanaest. hodao sam sa vladom

barbulom. u bukovcu smo skrenuli gore u brdo i poljskim

putevima pored kukuruza vinograda voćaka hodali ivicom

peščanog nanosa. kupili breskve sa zemlje brali ih u jutru

telo je osvanulo. slatke sočne niz grlo niz put

novi sad 29.7.1996

 

 

 

1726/1927

 

4801  uzbrao sam tri šljive

 

4802  pošla lila ljiljanom

s bratom gostom ljiljanom

kad se beše ljiljanom

nakitila ljiljanom 

bratac seji ljiljanom govorio ljiljanom

pođi za me ljiljanom

 

4803  lepo ti je rano uraniti 

dvor pomesti 

vode doneti 

i milom se bogu pomoliti

 

4804  rodom rodila stolista ruža 

ja se prikradoh da je otkinem 

da je otkinem da se zakitim na levu stranu

na levu stranu u rusu kosu

 

tvoj život mi je važniji od mog - 8

1430. hodanje

hodao sam od sedam do podne sa zojom karanović

pevala mi pesme iz naroda. ritual hodočašćem. sećam

se najstarije mlade sadašnjosti. hodanje je plodnost. sve

što kažem je poreklo. sloboda semena. incest uma i srca

u svakoj reči su mi tvoje reči. talas me diže ka podnevu

slatke sočne niz grlo niz put. balada

o hodanju pevanju

novi sad 30.7.1996

 

 

 

1727/1926

 

4805  moderna je zagrljaj. postmoderna poljubac

put je ruža. marija i marta. viđenje i gledanje

 

4806  zaboravi cilj ako putu smeta

 

4807  to te čeka kaže mi se

 

4808  otvorilo mi se kada sam odustala od sigurnosti kaže mi milica vuković

 

tvoj život mi je važniji od mog - 9

1431. hodanje

hodao sam od osam do jedan. kruženje vremenom

da bih tragovima stopala iscrtao savršen krug svaki dan

hodam istom putanjom od novog sada do bukovca i nazad

temperatura je noćašnjom kišom pala za dvadeset stepeni

uzbrao sam prvu slatku smokvu. kao noćašnja kiša po goloj

koži. danas me tmurno smiruje i ispira od prejakih reči sinoć

izgovorenih. izgovorenih da rode i zaustave širenje

starih strahova. balada o hodanju pevanju

hvala kiši i tmurnom

novi sad 31.7.1996

 

 

 

1728/1925

 

4809  povremeni bol u ahilovoj tetivi u kojoj su četrdeset

miliona sto pedeset i šest hiljada koraka je bol prostora. cela

evropa na malom oteknuću od jednog santimentra jedne krhke žile

 

tvoj život mi je važniji od mog - 10

1432. hodanje

hodao sam od devet pa do dva. u početku je bilo tmurno

kasnije prepodnevno sunce me preznojilo. cikorija među

kukuruzom. šljive dozrevaju. barice od kiša. uživanje u hodanju

isti put drugo vreme. mahanje iz daljine dadi koja mi je dolazila u

susret. i onda približavanje. tvoja rečenica upućena čudesno drugom

je kako bi hamvaš rekao klanjanje pred preporodom. zato što si otkrio

besmrtnost u preporađanju spasio si i svoj život. očitovale su se na

tebi po ko zna koji put sile preporoda. probudio si se da iznova

gledaš svet i ne želeći da propustiš ni jedan njegov čas hodaš

opisujući dan čudesan koliko i to drugo. hvala kiši i

tmurnom. sačekalo me je na kraju hodanja

u pismu dajane jovanović

novi sad 1.8.1996

 

 

 

1729/1924

 

4810  vlada tupanjac. nenad stamenković i ja

 

4811  bojati se je greh

 

tvoj život mi je važniji od mog - 11

1433. hodanje

hodali smo od deset. vrućina. uživao sam u njihovoj

pameti i znatiželji. tekst današnjeg hodanja je prazan

bez naših razgovora. optimizma. entuzijazma. ostale su

naše reči na putu baš tamo gde se događala umetnost

sačekalo me je na kraju hodanja u pismu

dajane jovanović. umetnost je tu

novi sad 2.8.1996

 

 

 

1730/1923

 

4812  lako mi lije znoj sa lica

 

4813  laki znoj za tobom

 

tvoj život mi je važniji od mog - 12

1434. hodanje

hodanje od jedanaest do četiri. sloj znoja na sloj znoja

lepljiva subota. sluz napora u rečima koje obnavljaju. nadam

se da me ovi bezmerni umori i napori vode ka spokoju. ka meri

mogućnosti. ka volji koja nije moja. umetnost je tu. lepila se

prašina na znoj znoj se lepio za izvor

novi sad 3.8.1996

 

 

 

1732/1921

 

4814  odvajanje znači koračati u prazno

 

4815  lepo ko bog kaže se. ništa se bolje nije moglo reći za današnje hodanje

 

tvoj život mi je važniji od mog - 13

1435. hodanje

hodanje od podne do pet. desetak ideja mi je prošlo kroz

glavu dok je dvadesetak kilometara ulazilo u mene. neke od tih

ideja će se ostvariti neke ne. misli su hrana emocije piće. u hodu

sam takođe zapisao teze odgovora alenu ožboltu za njegov intervju 

sa mnom. zastajao da ode bol iz ahilove tetive. osušenog grla

završio hodanje. lepila se prašina na znoj znoj se lepio za 

izvor. zaslužio sam lepu rečenicu: dobrota je cvetanje

novi sad 5.8.1996

 

 

i

 

 

muzika

vazduha

 

noćna hodanja su kao bdenja

 

 

sećam se najstarije mlade sadašnjosti. hodanje je plodnost 

sve što kažem je poreklo. sloboda semena. incest uma i srca

 

 

povremeni bol u ahilovoj tetivi u kojoj su četrdeset

miliona sto pedeset i šest hiljada koraka je bol prostora. cela

evropa na malom oteknuću od jednog santimentra jedne krhke žile

 

 

bojati se je greh

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

sva i od

ljubavnih

patnji

pupoljak

ljubavi

slobode

istine

si

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

4. septembar 2025.

27668. dan mog života

 

 

1704/1949

 

4740  prelazim most. vreli dan je prošaran toplim vetrom

 

4741  u bukovcu šušte jablani kao more

 

4742  sveži venci ivanjskog cveća na kućama

 

4743  blešti sunce na tamnozelenom mladih kukuruza

 

4744  na 18 kilometru sedimo pored groblja u petrovaradinu dada i ja

 

liči na svilenu maramu

1414. hodanje

u ruci i rahmanjinovu muziku rekla je

dada za vetar u granama. posle sto jednog

dana hodanja parkom nastavili smo proplancima

fruške gore kroz zelene vinograde. brali nedozrele kajsije

i prezrele višnje. bili žedni. trideset sedam je stepeni rekla je

dada posle izlaska iz kafane u bukovcu. sada je deset minuta

do devet. vraćam se. ponovo prelazim most. već sat jedan

priprema se veliko nevreme. vetar me hladi. teški oblaci

uzbuđuju. malo hramljem. mazim se u hodu štiteći levo

stopalo čije sam tetive malopre nagnječio. prekrstio

sam ruke na grudima učinio sebe sveštenikom

bilo je mnogo prijatelja koji su hodali sa mnom

bilo mi je hladno vrućina kisnuo sam

padao je sneg... proplanci

proplanci i tu

novi sad 8.7.1996

 

 

 

1705/1948

 

4745  prostor

prostor je telo vremena. predeli

kroz koje prolazim. predeli moga tela

koji se spajaju sa predelima okruženja da bi se

zajedno ulili u prostor duše. tako se svi oblici utapaju

u bezoblično iz koga i nastaju. predeli se nadovezuju jedan

na drugi i nema im kraja. sve je u kruženju. bez granica. kao da

neprestano putuju jedan drugome. opisivati ih bilo bi izlišno i zato

njima hodam. biti u otvorenom liči na neprestano brujanje zvona sa

svoda nebeskog. neba je uvek više od svega ostalog. hodanje zemljom

i jeste proslavljanje neba. prostor je dan bezbrojnih ja koji su se u njega

naselili. prostor je pun mogućnosti. neiscrpan. daljinama prostora gajimo

čežnju za sopstvenim svemirskim poreklom. da nije prostora ne bih znao

za tebe koja čitaš ove redove. prostor između nas smo mi sami. prostor

nasnu isto vreme i spaja i odvaja. korak je ljudska mera za prostor

i zato je prostor po meri svačijeg koraka. korakom se opisuje i

doživljava bezgraničnost prostora. prostor

se podaje. zove. traži nas

(iz rečnika hodanja)

 

povreda

proplanci proplanci i 

tu. nateklo levo stopalo

novi sad 9.7.1996

 

 

 

1706/1947

 

4746  filozofija pustinje

početak ruže lutanja je bio težak

posle prvog dana ostalo je još 3652 dana

preda mnom. kada bi barem prošla godina dana

pomislio sam... barem dve barem tri. i kada su prošle tri

godine bio sam već daleko od početka a još dalje od druge

obale. počela je tada središnjica. suočenje sa ponavljanjem

rutinama. zasićenošću. nagomilanim umorom. odsustvom zanosa

samoćom. zamorom prijatelja. našao sam se u pustinji. sred sušnih

godina. u blizini pustinjskih otaca pustinjak otkriva u prirodi odsjaje

lica.lepote svoga ljubljenog licem u lice s božanskom prisutnošću on

ispravlja nered svemira i dovodi ga do nove harmonije. ostvarujući

svoje spasenje on sudeluje u usavršavanju kosmosa. hodati dalje

ne pitati se. pristati i prihvatati. vetar smisla će već sam sve urediti

oko mene su bili gradovi putevi godišnja doba ljudi. ponekad u

nekom susretu u nečijim očima napio bih se spasonosne

vode. filozofija pustinje je koreografija praznine. pustinja

je iskušenje. iskušenje je u oskudnosti punoće i

nepreglednosti praznine. pustinja otrežnjuje

ne želimo ono što nemamo. dinamika

verovanja i nadanja samo jedno

ljubav i bog

(iz rečnika hodanja)

 

povreda

nateklo levo stopalo

bol me smiruje

novi sad 10.7.1996

 

 

 

1707/1946

 

4747  prsluk

prvi mi je sašila vesna đurđević

drugi maja popović. treći olja blagojević

svi su od balon svile. prva dva su bila crna treći

tamnoplav. prsluk mi je pored patika najvažniji deo

odeće. radna soba u pokretu. nosim ga i zimi i leti da bi mi

ruke bile slobodne. kada mi je nešto u rukama kao da ne hodam

ima velike džepove i jedan mali skriven u velikom u kome su darovi

džepovi imaju cibzare da nešto ne bi iz njih ispalo. to su dva spoljašnja

i dva unutrašnja i dva kosa za ruke koja retko koristim ali nekada mi oni

zaštite šake od hladnoće. džepovi su moja skloništa. prsluk je vrlo lagan

ali sa svim potrebnim stvarima u njemu je težak. najpre počnu da se krzaju

unutrašnji džepovi tarući se o kaiš. tada ih krpim malim zakrpama koje liče

na unutrašnje ordenje. želim da ih sačuvam što duže. na velikim vrućinama

ga skidam i nosim o jednom ramenu. pri vetru ga zakopčavam i on mi

štiti stomak. leti u visini lopatica na njemu se pojavi beli trag od

sasušenog znoja. posle godinu i po dana više nije za

upotrebu. prsluk je moje gospodstvo tihi

atelje u predelima kretanja

(iz rečnika hodanja)

 

povreda

bol me smiruje

bol polako nestaje

novi sad 11.7.1996

 

 

 

1708/1945

 

4748  tri dana nisam hodao jer sam izvrnuo levo stopalo i nategao

tetive. prvog dana sam jedva stao na nogu. buknula je. pocrvenela

drugog je već bilo bolje. trećeg je bol skoro sasvim nestao

 

4749  ulazim u futog. u malom dunavcu pod drezgom dečaci pecaju

 

4750  ti si se miroslave sjebo. ti si ostao bez ljubavi i

gluv kaže mi novica radek četvorogodišnji dečak iz futoga

 

dinamika čekanja

1415. hodanje

vraćam se iz futoga. slike sela u

predvečerju. sunce obasjalo belu crkvu

sveštenik drži za ruku svoje dete malog dečaka

majka ih prati iza. crvene ruže se ispreplele sa

granama bora. u crkvenoj porti staro drveće bogato

krošnjama. pas dalmatiner njuši trag. napuštena stara

nemačka crkva. zvuci harmonike iz nedovršene kuće

vlažni dublji mirisi nego oni u gradu. laste leto i

asfalt. bol polako nestaje. zapada

predvečernje sunce

novi sad 12.7.1996

 

 

 

1709/1944

 

4751  posle jednog piva na šestom kilometru najnovija ljubavna

patnja i neuspeh mi probude u telu sećanje na sve ostale

 

4752  o moji suncokreti pomislim kada ih pogledam

 

4753  dva mlada konja i ždrebe na livadi pasu travu

 

4754  drugo pivo na četrnaestom kilometru. verujem u ljubav

 

pijano

1416. hodanje

drugo pivo me je ošamutilo

razmišljam o ljudima koji su u pogrešnom

trenutku na pogrešnom mestu. lupkam desnom

šakom o fasade i ograde kuća i pitam se da li je

ovo pogrešan trenutak i pogrešno mesto. znoj na

mom licu je odgovor. prestajem da razmišljam da

bih se molio. zapada predvečernje sunce

kad dođem u stan zaliću muškatle

novi sad 13.7.1996

 

 

 

1711/1942

 

4755  hodam reči pulsiraju

 

4756  ne bih po ovoj vrućini mogao hodati da ne znam da ćeš ti

čitati ove reči. da ćeš osetiti kako sam zastao da bi bol iz ahilove

tetive izašao. da ćeš osetiti moje sasušene usne na vrelini

 

4757  ti i ja u mojim koracima u bljesku sunca u cvijićevoj

 

čuvar vrućine

1417. hodanje

po najjačem suncu sam krenuo

van grada da obiđem vrućinu. u muzeju

vrućine divni primeri zelenog snažnog kukuruza

zelenožutog suncokreta. plavičasti titravi sjaj vazduha

iznad vrelog asfalta na autoputu. znojio sam se i sušio

čuvao promenu. nije bilo nikakve utehe ali sam možda

nekome bio uteha. kad dođem u stan zaliću

muškatle. uteha ostavljenima

novi sad 15.7.1996

 

 

 

1712/1941

 

4758  zapara. ostavljen sam. zašto je i ona odustala i nije mogla ono za čim je žudela

 

4759  zašto toliko patim. patim jer sam odan tajni ruže. odan ljubavi

 

4760  prolazim pored crvenih ruža nabujalih kroz metalnu ogradu. sunce i vetar

su mi osušili mokru odeću. patnja se umanjila ali me čeka noć i sutrašnje jutro

 

dečački san

1418. hodanje

hodao sam pustošen ljubavlju

gubim snagu. planirao sam da šestu i

sedmu godinu ruže hodam pod naslovom

optimizam. sada jedva preživljavam. dečački san

o ljubavi sa jednom ženom u časnoj sreći i podvigu

slaganja muzici odnosa se stalno razara. razorenost

me vuče novom snu. umetnosti ljubavi. i zato hodam

iako ljubavi nemam. pri kraju je sinulo sunce

razumem li ono što slutim. plačem ali

ipak znam neko me voli. znam jer

ja volim tebe. uteha

ostavljenima

ljubav se ne razara

novi sad 16.7.1996

 

 

 

1713/1940

 

4761  tvoj život mi je važniji od mog bilo je osećanje

koje mi se noćas kao milost dogodilo i spaslo me

 

4762  miroslave samo polako. korak po srce

 

4763  sedam dana sam patio jer sam ostavljen a onda sam se sinoć

preporodio osećajući kako me njena slabost zbog koje je odustala budi. budi

ljubav u meni. odsustvo njene snage taoističko slabo je probudilo u meni dosada

nepoznatu snagu. snagu spojenu ljubavlju. moje jako se oplodilo njenim slabim

 

4764  pijem pivo. kao dečak rembo. golub u bari vodu

 

kao nekada

1419. hodanje

u zatvoru pre dvadeset tri

godine sam osetio snagu boga

plačem i pušim. to je zlato duša

nema cenu. ne hemijski ljubavlju

se venčavaju ljudi. ljubav se 

ne razara. vrućina mi je

sasušila suze

novi sad 17.7.1996

 

 

 

1714/1939

 

4765  posle devet kilometara tu sam na otvorenom sa vetrom

 

4766  otkuda u meni tolika snaga pored tolike patnje i samoće

 

4767  kada se setim patnji drugih moja umine

 

4768  dva desetogodišnja dečaka u bermudama i belim letnjim

majicama stoje na putu oslonjeni o gvozdenu bankinu. eto zašto sam tu

 

4769  mostovi. ne sve sve se gradi sa ljubavlju

 

idi s mirom moliću se za tebe

1420. hodanje

rekao mi je juče poznanik. i pored nevolja ipak

sam danas tako hodao. koraci su me smirivali sunce

govorilo. teško mi je bilo da zamislim susret koji nije

večnost. plakalo je jezero smirenja u meni. plakao je

dečak u meni. i odanost je plakala. i moj zavet

postojanju. plakali su naši zagrljaji. vrućina

mi je sasušila suze. plakanje je milovanje

kiša ljubavi koja se rađa

novi sad 18.7.1996

 

 

 

1715/1938

 

4770  petak. hodao sa vladom barbulom. verujem u njega

 

4771  dužina svih arterija vena i kapilara je 160 000 kilometara ili četiri obima zemlje

dvadeset. sedam godina bi mi trebalo da ovim ritmom prođem sve reke krvi u mom telu

 

videću je

1421. hodanje

plakanje je milovanje

kiša ljubavi koja se rađa

nema teksta

novi sad 19.7.1996

 

 

 

1716/1937

 

4772  preći na drugu obalu reke je sloboda. ptice je prelaze lako iako

po zakonima prirode. međutim mi te zakone kršimo i tako uništavamo slobodu

kaže mi perdu aleksandar koji mi je prišao malopre i pitao jesi ti onaj koji hodaš

 

4773  na izlasku iz groblja me obiđe desetogodišnji dečak držeći se za

džep u kome su mu zveckali klikeri. priđem mu i zamolim ga da mi pokloni

jedan za uspeh. za boga. naravno dao mi ga je. miroslav radivojac se zvao

 

tri rečenice

1422. hodanje

hodao sam do bukovca. i pročitao

tri lepe rečenice. mladost instinktivno mudra

slobodana tišme. ako stvaram ne mogu da radim

ništa drugo marija midžević. jer ne može se pisati

dobro ako se pritom misli na više od jedne stvari

nenada jovanovića. nema teksta. radost u

meni iz posejane radosti

novi sad 20.7.1996

 

 

i

 

 

dečački san o ljubavi sa jednom ženom u časnoj sreći i podvigu slaganja

muzici odnosa se stalno razara. razorenost me vuče novom snu. umetnosti ljubavi

 

 

tvoj život mi je važniji od mog bilo je osećanje

koje mi se noćas kao milost dogodilo i spaslo me

 

 

kada se setim patnji drugih moja umine

 

 

i

 

 

ružo lutanja

ti si moje venčanje

putem i ružom. moj

sveti brak ružom

lutanja

ružo

hvala

ti

i

za

ovu

pesmu

ruže

lutanja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

3. septembar 2025.

27667. dan mog života

 

 

1687/1966

 

4722  danas je počelo leto

 

poklonjenje posmatranju

1400. hodanje

posmatranjem se oslobađamo sebe. zurimo

u nepoznato. putujemo očima. oči se priljubljuju za

posmatrano. koliko je samo cveće odnelo umora i nervoze

onima koji su ga posmatrali. posmatrajući ga činimo da ono

lepše raste. dok posmatramo na licima nam se pojavljuje osmeh

ili blagost. brigama tada nema mesta. posmatranje nas oslobađa

od gluposti rada. kao da se ceo život u društvu zaverio protiv

posmatranja sve se pretvorilo u industriju gledanja samo da ne bi

došlo do viđenja. viđenjem se vidi istina sloboda ljubav jedinstvo svih

stvari. viđenjem se događa lepota i raj. gledajući ništa se od toga ne

može videti. gledanje je slepilo. oslepljeni bleštavilom ogledala

pustošimo dušu. posmatrajući vid nam se vraća. viđenjem se

rađamo i rađamo. zamorena u životima ravnodušnih dobrota

se često odmara u kurvama. posmatrajući čujemo muziku

sfera mirišemo vazduh u zori rađanja dotičemo se

dušama kušamo raskoš jednostavnog

novi sad 21.6.1996

 

 

 

1688/1965

 

4723  ispražnjenost. subota je

 

poklonjenje paradoksu

1401. hodanje

volim jednostavnost a paradoksi

oni su pukotine. zmijsko vijuganje. spojevi

nespojivog. venčanje vode i vatre. posmatrajući

čujemo muziku sfera mirišemo vazduh u zori

rađanja dotičemo se dušama kušamo

raskoš jednostavnog. malopre

sam video vrapca

novi sad 22.6.1996

 

 

 

1690/1963

 

4724  procurio mi jogurt u džepu

 

poklonjenje uspehu

1402. hodanje

dobro je što baš danas pišem o

uspehu jer baš danas sve osećam kao

neuspeh. uspeh je ispunjenje. ispunjenje

bivanja. sinoć pred spavanje u trenutku dok

sam spuštao glavu ka jastuku kroz otvorenu

terasu sam ugledao svetlost nad rekom osetio

sam vekove u toj trenutnoj vodi. vekove u

mojoj duši. uspeh je bog. malopre sam

video vrapca. ne postoji strah od

neuspeha nego samo strah

od uspeha

novi sad 24.6.1996

 

 

 

1691/1962

 

4725  tri sata. park je prazan. pada kišica. još tri sata do kraja

 

4726  sedam golubova se kupa u maloj barici vode na asfaltu

 

4727  kruženje stazama parka je vijuganje mozgom

 

poklonjenje putu

1403. hodanje

put je poklonjenje prostorima

geografija vremena. hodajući putevima

otkrivam mnoge. put vode. put godišnjih doba

put pažljive pažnje. svaka reč je put. dve putovanje

ekonomija puta. putevi se spajaju. ulivaju. dok

pišem. pada kiša. putuje. put je način. nemoćno

kako. put bez puta. bespuće. ne postoji strah

od neuspeha nego samo strah od

uspeha. put ruže

novi sad 25.6.1996

 

 

 

1692/1961

 

4728  ja bih da se poklonim nežnosti iako margaret diras prezire

nežnost jer po njoj ona isključuje požudu kaže mi vera varadi

 

poklonjenje slovu i

1404. hodanje

jedno slovo mala-velika reč. velika spajanjem

svi fragmenti teksta i izazivati pažnju koji sam napisao

na drugom hodanju povezani su slovom i između. i koje mi

je ličilo na moj hodački štap. kada sam 1990 u londonu završio

svoje četvrto hodanje pedeset metara od groba vilijem blejka bacio

sam svoj štap u vazduh i pored njega po zelenoj travi prosuo belo

brašno. štap je pokazivao smer mog sledećeg projekta ruže lutanja

a slovo i na travi je spojilo četiri hodanja za poeziju sa ružom lutanja

i je hodačko i pripovedačko. priča priču priču o daljinama koje

počinju ovde i sada. i je uvek ovaj sledeći korak

i je roman. put ruže. ruža lutanja je

roman o reči i

novi sad 26.6.1996

 

 

 

1693/1960

 

4729  sklonio sam se. pljusak led

 

4730  posle pljuska i nevremena kaplje sa svih grana

zelenilo i jezero se isparavaju. trojica dugonogih dečaka pecaju

 

4731  znaš šta ja sam klošario i čitao knjige. tako da bih se ja poklonio piscima i filozofima

vitgenštajnu selinu hemingveju karveru luis simsonu. skriveni prokletnici. pa moramo

dirinčiti i sanjati kaže džon berimen. poklonio bih se ljubavi miroslava i dade jer

ljubav sve izjednačava kaže mi nenad milošević

 

poklonjenje reči da

1405. hodanje

da reč da. ko izgovara reč da

sijaju mu oči. izgovoriti jednom ne

svemu onome što ne želimo i onda nam

ostaje svakodnevno bezbrojno da. da svemu

da je otvaranje. da odnosi strah. da je pola od

dada. dadaizam nemogućeg. i je korak noga u

pokretu. da je korakovo stopalo na zemlji. hodanje

je i da i da i da. sa da se diže ka visinama. sa da

se prima u dubinama. sve je jednostavno baš

kao i da. i. ruža lutanja je roman o reči i. da

novi sad 27.6.1996

 

 

 

1694/1959

 

4732  dudić je izračunao da u prečniku srca od 300 metara i visini

od 500 metara može stati sva ljudska krv koja je tekla u venama svih ljudi

koji su živeli i žive u ovom veku. srce xx veka je malo veće od parka po kome hodam

 

poklonjenje neprijatelju

1406. hodanje

ova civilizacija se izgradila na ideji o

neprijatelju. spoljašnjem. drugi. drugo pleme

drugi narod. druga religija. drugi jezik. drugačije

uverenje sa koje se strane razbija jaje. unutrašnjem

nesvesno. senka. istina o sebi. dužnost biti čovek. no

budućnost se neće graditi na postojanju neprijatelja

neprijatelj će biti ljubljen i nestaće. preobraziće se u

prijatelja. taj preobražaj je izvor svih budućih energija

on se već dogodio impulsima zaratustre. bude isusa

muhameda... velika tema. bolje da joj se vratim kroz

malo: dolazi mi žena u susret nosi breskve u najlon

kesi. da. sada i zasada dok neprijatelj još postoji

kažem mu poklanjam ti se majko oče brate

sestro ženo mužu dete moje

novi sad - loznica 28.6.1996

 

 

 

1695/1958

 

4733  sedite malo. treba i sesti u nečiju čast kaže mi jedan stalni posetilac parka

 

4734  ja bih se poklonila glasu kaže mi ratka marić

 

poklonjenje smrti

1407. hodanje

ne sećam se kada sam se kao

dete prvi put susreo sa smrću. kasnije

osmogodišnjak doživeo sam je u smrti oca. u

devetnaestoj je umrla ljubica moja najbolja prijateljica

posle tridesete sam počeo da je doživljavam kroz strah

od nje. prošle godine u četrdeset i petoj prvi put sam

osetio da je umreti lepo. život je priprema za umiranje

odavno je rečeno. udostojiti se smrti. svakog trenutka

živeti. kao i svaki dan umri da bi živeo. prestajem da

pišem o smrti nastavljam da hodam. sada i zasada

dok neprijatelj još postoji kažem mu poklanjam ti 

se majko oče brate sestro ženo mužu dete

moje. rođenje počinje krikom

umiranje osmehom

loznica - novi sad 29.6.1996

 

 

 

1697/1956

 

4735  umetnost je ponavljanje nepoznatog

 

poklonjenje zločincima

1408. hodanje

rođenje počinje krikom umiranje

osmehom. poklanjajući se zločincima

želeo bih da se iskoreni zločin

novi sad 1.7.1996

 

 

 

1698/1955

 

poklonjenje mojoj familiji

1409. hodanje

moja familija je život. život svih svemira

sve vode u svim telima. moja familija je reč sve

dobrota i lepota zajedno. zvuk svih zvona. tišina

svih predela u predvečerjima. vihori u svim naletima

kiša. moja familija je seme - umiranje semena. osećanje

sebe u srcima lutalica. u senama svih predaka. u odanosti

svojim osećanjima. čarobnost slaganja. patika leva i patika

desna i pertle i vazdušni đon. svi i sve na putevima. svi i

sve na ulicama. svi i sve na trgovima. vrste koje izumiru i

koje opstaju. svi jezici i sva narečja. sva učenja i svaka

reč. kad kažem nežnost već sam među svojima. kad

kažem nepoznato već sam na putu. poklanjajući se

zločincima želeo bih da se iskoreni zločin

familija u nedogled

novi sad 2.7.1996

 

 

 

1699/1954

 

4736  nekom hrastu stogodišnjem bih se poklonio jer 

za mene su oni isto kao i ljudi kaže mi mirko radojičić

 

poklonjenje molitvi

1410. hodanje

obožavam molitvu. (proleteo mi je

jedan vrabac ispred lica.) molitva je med

najčudesnije što se čoveku dogodilo. izviniti se

je veliko. oprostiti je veliko. zahvaliti je veliko. ali

moliti moliti. moliti je voleti. volim da se molim u

hodu tada i molitva hoda. peva himna jedna

beskrajna. pesma nad pesmama. voleti je

moliti. molitva je put od reči kroz um ka

srcu. bespomoćnost samo osmeh

familija u nedogled

puž na putu

novi sad 3.7.1996

 

 

 

1700/1953

 

4737  poklonila bih se skromnosti. bih majke mi kaže dada

 

poklonjenje skromnosti

1411. hodanje

skromnost je uslov za veliko delo. veliko

delo nam daruje skromnost. skromnost izvire

iz spokoja. duhovnog siromaštva. godinama sam

bio zaljubljen u siromaštvo. prepoznavao u njemu

lepoticu. siromaštvo me je čuvalo od dvoumljenja i

gordosti. probudilo mi je telo. prepoznao sam kako

se hranim kišama. spavam sa suncem. kupam u

vazduhu. vodim ljubav sa zemljom. skromnost

je neposedovanje (jedne patike. hej)

puž na putu. otvorenost izobilju

novi sad 4.7.1996

 

 

 

1701/1952

 

4738  da li ću večeras kao i juče u predvečerje gledati i slušati pištanje

lasta dok lete u komšijskom nebu. trepere čitavim prostorom iznad dvorišta

 

poklonjenje patrijarsima života

1412. hodanje

posle devedesete ljudi postaju patrijarsi života

kažu. sve sazri u mirovanju. spoje se detinjstvo i starost

bol je zaboravljena. život se gasi i zvono dugog života dugo bruji

bruji kroz predele vremena i donosi radosnu vest o vaskrsnuću

malopre sam se setio šta je cilj života vere varadi želela bih da u

starosti ne budem ogorčena. zato joj poklanjam ovaj tekst. ruža

i ruzmarin. polako hodaj i daleko ćeš stići bile su poslednje

kajine reči. reči moje majke. samo smireno poručila mi

je danas jedna baka. otvorenost izobilju. amin

novi sad 5.7.1996

 

 

 

1702/1951

 

4739  završava se hodanje u parku. bilo je kako je bilo

 

poklonjenje zahvalnosti

1413. hodanje

danas je poslednji dan stojednodnevnog

hodanja u dunavskom parku. sto jedan dan hodanja

za sto jednu godinu ernst jingera u parku koji je sto jednu

godinu star. poklonjenje je duboko hvala. sa takvom zahvalnošću

sam pisao sve tekstove o poklonjenjima. u njima sam se poklanjao

rečima. pojmovima koji su mi važni kojima verujem kojima se otvaram i

predajem. hodanje i jeste predavanje. danas je velika vrućina. u blizini

je dunav. park buja u zelenilu sasvim je drugačiji nego 29 marta

kada sam u njega ušao. često hodao sam. amin. bilo je

mnogo prijatelja koji su hodali sa mnom bilo mi je

hladno vrućina kisnuo sam padao je sneg...

novi sad 6.7.1996

 

 

i

 

 

put je način. nemoćno kako

put bez puta. bespuće

 

 

srce xx veka je malo veće od parka po kome hodam

 

 

kad kažem nežnost već sam među svojima. kad kažem nepoznato već sam na putu

 

 

molitva je put od reči kroz um ka srcu. bespomoćnost samo osmeh

 

 

i

 

 

ružo lutanja

u nekim danima

mi je bilo teško da

izustim bilo koju reč

o tebi a sve je bilo o

tebi zato su sve

moje reči u

tebi žive

ruže

živi

bog

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

2. septembar 2025.

27666. dan mog života

 

 

1671/1982

 

4706  sve veći broj ljudi me prepoznaje. neki prilaze i pitaju koliko ima još do sto prvog dana

već nekoliko dana park je pun dece koja dolaze sa ekskurzijama iz drugih krajeva zemlje

 

poklonjenje pesniku

1386. hodanje

pesnik nema moć. nevin peva svet

peva jer postojanje je pevanje. peva pre reči

postoji pevanjem. pesnik je umetnik napora. umetnik

ritma. umetnik samoće. umetnik strpljenja. putanjama

njegove pesme lete ptice. pesnik raste travama a trave

rastu njegovom pesmom. pesnik nas opija. odvodi nas

nemogućim kroz nerazumljivo. pesnik lutalica. pesnik

monah. pesnik luda. pesnik filozof. pesnik prosjak

pesnik umetnik stanovanja. lutalice pesniče

poklanjam ti se. pesniče poklanjam ti se

novi sad 5.6.1996

 

 

 

1672/1981

 

4707  neprestani intenzivni asfalt po kome već sedamdeseti dan

kružim stazama parka mi puni butine i tetive asfaltnim umorom

 

poklonjenje plavom

1387. hodanje

zemlja je plava. okeani su plavi

nebo je plavo. univerzum je plav. sve je

plavo. mnogo je boja ali je najviše plave. i

zeleno je plavo i crveno je plavo i žuto je plavo

i narandžasto je plavo i ljubičasto je plavo. put se

plavi video sam to mnogo puta. posebnom ultramarin

plavom se putuje u kosmos govorio je iv klajn. dao je 

i ime tom senzibilitetu tom putu toj boji internešenel

klajn blu. količine i intenzitet plavog osećam godinama

plavo osećam samo po sebi. plavo kao plavo

pesniče  poklanjam ti se. na kraju teksta

ugledah plave oči one u sredini od tri

starice koje su sedele na

klupi u parku

novi sad 6.6.1996

 

 

 

1673/1980

 

4708  petak je. potpuna nervna iscrpljenost

 

poklonjenje ruži

1388. hodanje

ruža je ruža je ruža. ruža je bez

zašto ona cveta zato što cveta. o ružo

čisto protivrečje. mnogi su govorili i pevali o ruži

sve ih je ona povukla u svoju dubinu. lepotica. vihor

visina i vir dubina. kao lutanje i put i ruža me uvlači u

sebe. ruža je srce osećanja. učiteljica harmonije. ruža

je ruža umetnosti. heroj nenasilja. već hiljadu šesto

sedamdeset tri dana svojim koracima gajim jednu

ružu. plavu. troši me. iscrpljuje u svojoj koreografiji

pažnje. na kraju teksta ugledah plave oči one u

sredini od tri starice koje su sedele na klupi

u parku. iscrpljen na današnjoj vrućini

kažem ruža je hleb duši

novi sad 7.6.1996

 

 

 

1674/1979

 

4709  subota je. trideset stepeni. ulazim u park. drugačije ne može

 

4710  subota (noću) mirišu lipe. plačem

 

poklonjenje tautologijama

1389. hodanje

tautologije su jezero smirenja. biti lepo

zajedno. sama ta vlaga. kad sve bude tu

kad je moje tvoje. tautologija obnavlja. sveža

sam kao posle ustajanja. bez svesti navire sam

svet. spokoj. sreća. smisao. budnost. tautologije

su ekstaza istog. ruža je ruža je ruža. nevinost

tautologije je neuporediva. nema poređenja

samo uzdah čuđenja. čisti pogled i osmeh

zadovoljstva zar je to moguće. ti si ja. ja

sam tvoje ja. iscrpljen na današnjoj

vrućini kažem ruža je hleb duši

ja je ja

novi sad 8.6.1996

 

 

 

1676/1977

 

4711  vrućina

 

poklonjenje klitorisu

1390. hodanje

kao da ga je sunčev zrak stvorio

bonsai - drvo života. umetnost dodira. tamo

gde je dodir tamo je moj dom. izvor blagoslovenih

stanja. severni osmeh. hrana olakšanja. geografski

centar nebeskog. uronjena svest u bistrim potocima

on je majka svega. dodirni me. ja je ja. more

novi sad 10.6.1996

 

 

 

1677/1976

 

4712  zbog vrućine ne izlaziti bez veće potrebe iz kuće od 10 h do 18 h savetuju od jutros

 

poklonjenje pticama

1391. hodanje

ponekad u parku me zaustavi pevanje

neke ptice (baš i sada). zastanem i tražim je u

krošnji. to zaustavljanje me uzbuđuje. odmara mi

glavu. smiruje dah. posvećujem se krhkosti. u nekom

drugom životu voleo bih da se posvetim posmatranju

ptica. ne uzbuđuje me želja za letenjem jer ga osećam

u hodanju i stvaranju. uzbuđuju me same ptice. već

pomenuta krhkost. već dugo nisam video crvendaća

prvih meseci ruže lutanja stalno me je pratio. za

ovih sedamdeset pet dana u parku video sam

ga samo jednom. more. ptice su kiše

spajaju nebo i zemlju

novi sad 11.6.1996

 

 

 

1678/1975

 

4713  kako da svu ovu vrućinu sažmem u jednu rečenicu

 

poklonjenje novcu

1392. hodanje

trideset posto u novcu je čisto

sama sunčeva svetlost. rad duše. tom

delu novca se otvaram. prepuštam. verujem

jedni obožavaju novac a drugi imaju strah od njega

i jedni i drugi su zavisnici. odrastao sam među drugima

u njima prepoznajem neodgovornost. prepuštanje nemoći

naučenu bespomoćnost. skrivanje iza lažnog morala. sve sam

to prepoznao i u sebi i lako se zgadio nad tim. sintagmu prljavi

novac sam zavoleo jednog dana kada sam razmišljao o putovanju

jedne novčanice. njenom odlaženju iz ruke u ruku. držeći u svojoj

šaci jednu takvu pohabanu novčanicu video sam sliku u kojoj se

drže za ruku sve te šake kroz koje je prošla ta novčanica. stavio

sam tada novčanicu na lice milujući se sa svima onima koji su

njome kupovali hleb mleko cigare i čarape. poklanjajući se

novcu poklanjam se svima onima čiji je rad plaćen manje

nego što vredi. poklanjam im se jer oni stvaraju višak

vrednosti. oni su banka svetlosne energije u novcu

voleo bih da mnogo novca dođe u moje šake i

još više iz njih ode u ruke drugih. ptice su

kiše spajaju nebo i zemlju. nazdravlje

rudari svetlosti

novi sad 12.6.1996

 

 

 

1679/1974

 

4714  topli vetar

 

poklonjenje jabuci

1393. hodanje

mnogo sam jabuka pojeo u životu

njihova kiselost i slatkost. njihova oblina

u mojoj šaci. miris u hladnim zimskim sobama

sve me je to hranilo. svaka mi je jabuka dala

ono što sam od nje očekivao. volim sve jabuke

kožare budimke... nazdravlje rudari svetlosti

nervozan sam i nisam dostojan da

završim tekst o jabuci

novi sad 13.6.1996

 

 

 

1680/1973

 

4715  odleteše mi nozdrve ka lipama

 

poklonjenje ciganima

1394. hodanje

ne volim državu. a oni je nemaju

nervozan sam i nisam dostojan

da završim tekst o jabuci

moj narod

novi sad 14.6.1996

 

 

 

1681/1972

 

4716  osećam se baš kao i kraljevi u ovom parku samo što sam

ja ovde sa ljudima a oni su u svom sami kaže mi aleksandar tišma

 

poklonjenje vodi

1395. hodanje

pijem je sa sve većom strpljivošću

i smirenjem. potopljen u dubokoj vodi

kupam se u svom poreklu. moj narod

sve više mislim vodom

novi sad 15.6.1996

 

 

 

1683/1970

 

4717  da li ste vi ilstede pitaju me mladići sa klupe. nikada nisam čuo za tu reč

pitam ih šta znači. kažu uživanje. da li vam je lepo. da li ste svesni da ste živi

 

poklonjenje kamenu

1396. hodanje

volim da ležim na toplom pesku

utonem u njega lepi se po koži kad izađem

iz vode. volim da ga posmatram i zamišljam

slike njegovog nastajanja jer on bejaše kamenje 

u dugim i sporim procesima kotrljanjima valjanjem

vodom snegom i vetrovima je nastajao. svaki kamen

radi. ponekad bih neki oblutak veličine pesnice držao

ispod jastuka da me smiri u snu. nauči postojanosti. i

sada u džepu u kojem su mi darovi nosim jedan onaj

što mi je gile dao. izglačan je. bila je to sekirica stara

4000 godina. ni jedan kamen nije tvrd a svaki je

čvrst. kamen o kamen je vatra. kamen pored

kamena je put. kamen na kamen je zid

kamen u korenju je mudrost. sve više

mislim vodom. kamen je so

samospoznaje

novi sad 17.6.1996

 

 

 

1684/1969

 

4718  ja bih se poklonila plivanju kaže mi sedamnaestogodišnja tanja ćirić

 

4719  ja bih se poklonila otkriću da mogu da biram. slobodi kretanja. ovome što smo

danas nas tri došle iz zrenjanina ovde u dunavski park kaže mi dragana varadinac

 

poklonjenje gordosti

1397. hodanje

poklanjam se gordosti uvažavajući

njenu neiskorenjivost i razornost. neprimećivanje

sopstvene gordosti vodi u njeno bujanje. borba sa njom

često je uvećava. poklanjajući joj se umilostivljujem je

gordost se skriva iza tuge (tuga je samoživost kaže dada)

pravednosti pristojnosti morala. kada je prepoznam na

jednom mestu ona je već na drugom. kamen je so

samospoznaje. osetio sam njene otrove i naučio mnogo

o njoj ali ja bih da joj se poklonim da me znanje o

gordosti ne bi povuklo u novu gordost

novi sad 18.6.1996

 

 

 

1685/1968

 

4720  bogovi ili anđeli nije važno ime ali mi je važno da sam

zdrava peva mi petogodišnja karolina vozeći bicikl pored mene

 

poklonjenje bilo čemu

1398. hodanje

znači svemu. pa i ničemu. da bih se

poklonio važan mi je doživljaj da mogu i

da se ne poklanjam. sa tim osećanjem lako

se poklanjam bilo čemu. poklanjajući se bilo

čemu poklanjaću se baš onome čemu želim. jer

sve žudi za pažnjom. sve što postoji govori iskoristi

me potroši me potrebna sam ti. živeti znači neprestano

se poklanjati bilo čemu. živeti znači biti budan. osetio

sam njene otrove i naučio mnogo o njoj ali ja bih da

joj se poklonim da me znanje o gordosti neb i

povuklo u novu gordost. biti lako

usredsređen

novi sad 19.6.1996

 

 

 

1686/1967

 

4721  poklonjenje je žarka želja ali disanje je još više kaže mi branka davić

 

poklonjenje kurvama

1399. hodanje

za kurve sam uvek imao simpatije kao i

za sve ostale odbačene i obeležene. osećao

sam ih kao svoju porodicu. nisam živeo sa njima

ali sam im pripadao više nego onima sa kojima sam

živeo. kurve su monahinje ulica. sestre stidu i potmuloj

požudi. kurve su ispovedaonica telima. koje volimo kaže

aleksandar tišma. koliko se samo tela iskupilo u njima

one su odmorište i potpuna uteha. nije potrebno graditi

poverenje ono se već događa dodirima. u jednom

jedinom prožimanju. one leče. biti lako

usredsređen. zamorena u životima

ravnodušnih dobrota se često

odmara u kurvama

novi sad 20.6.1996

 

 

i

 

 

lutalice pesniče

poklanjam ti se

 

 

ja je ja

 

 

za kurve sam uvek imao simpatije kao i za sve ostale odbačene i obeležene...

koliko se samo tela iskupilo u njima. one su odmorište i potpuna uteha. one leče...

zamorena u životima ravnodušnih dobrota se često odmara u kurvama

 

 

i

 

 

ružo lutanja

ti si bila apsolutno

čedna i zato si postala

pasoš čoveka u kretanju

pasoš kojim se sva bića

kreću svemirom bez

pasoša

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima