Bog Miroslav Mandić Bog

prošle su 33 godine od kako sam 1978. osvestio i počeo da radim

ono što sam tada nazvao Fiktivna ekonomija. moj drug Ekonomija

danas slavim sve te godine i sve ljude koji su

mi davali. koji su davali bilo kada i bilo kome

slavim sve one koji su primali

o svemu tome i načinima na koje sam preživeo i radio sve ove

godine ponekad pišem u mojim knjigama jer je to samo srce poezije

novac jasno govori ko si

zato prosim

najviše sam o tome pisao u Gerda, hvala Ti za Tvoju nežnost

Gerda, hvala Ti za Tvoju nežnost će sa današnjim blaženstvima činiti knjigu

Knjiga o plavom novcu koju ću početi da pišem na dan leta sledeće godine

kada sam pre neki dan gledao folder sa

Gerdom podsetio sam se i sledeće dva moja zapisa

zbog Tebe, zbog sebe, zbog Planete želim, nužno je, da budem nezavistan

zato Te molim pomozi mi da opevam Tvoje razumevanje i pomoć mojoj nezavisnosti

jedno od poslednjih ako ne i poslednje Pismo simboličkom ocu 23. marta 2001.

stvoriti večnog sina. stvoriti ćerku večnosti

stvoriti ljubav da bi ljubav živela ljubav

Pisma živom sinu za novac i živoj ćerki za negu i pomoć u radu 12. maj 2001.

a evo i Prosjačke povelje koja me je osnažila na početku Ruže lutanja

prosjačka povelja

čestitost prosjaštva srce mi para — Artur Rembo

ja sam prosjak i molim te da mi daš da bih i dalje prosio i molio

prosjačenje je umetnost primanja i davanja. kao i umetnost, prosjačenje je Božijeg

dela dar. oduvek sam želeo da prosim a nikada nisam skupio hrabost. plašio sam se jer

prošenje je dubina, vrtlog dna. prosim jer prošenje je rad u ekonomiji savesti. pupoljak.

rad za dar. prosim da bih probudio moj ženski deo duše — večno žensko — u ruci koja

ne bira, ne vrednuje nego se otvara sa verom prema nepoznatom. prosim da bih se

borio sa mojom gordošću. mojim strahom pred životom. prosim da bih — zavistan od

drugog — bio slobodan. prosim da bih ti rekao hvala

pre tri meseca sam video da sam u opasnosti

i odlučio sam da uradim ovo što danas počinjem

mesečno mi treba 500 evra. 250 kirija za Gnezdo

100 troškovi. 100 za preživljavanje. 50 da nekome

dam znači 500 a sada dobijam 380. fali mi 120 evra

poslednjih deset meseci živeo sam trošeći ušteđevinu

koja je bila namenjena za štampanje knjige Miroslav Mandić 

da bih imao novca i da bi drugi imali počinjem sa virtuelnim prosjačenjem

 stidim se – nema mi druge

moja 33 blaženstva pomozite mi da nepoznatoj osobi kojoj se obraćam kažem

sve što želim. bez obzira da li je poznajem ili ne. u životu sam doživeo da često

ne poznajem one koji su mi najbliži a da su mi najbliži oni koje ne poznajem

pre tri meseca počeo sam da radim na ovom elektronskom pismu

pošto sam stranac na ovoj Zemlji i pošto osećam da nemam pravo

na život ovo je moj način da dođem do plavog novca u koji jedino verujem

Tvog novca

živog novca

sajt miroslavmandic.name i ovo elektronsko pismo je moja ja-javnost

miroslav mandić porodičice

miroslav mandić otadžbinice

miroslav mandić zabavištanceta

miroslav mandić kutka

miroslav mandić livadice

miroslav mandić uličice

miroslav mandić gnezdašcenta

miroslav mandić vaskrsnuća

miroslav mandić radosti

miroslav mandić igralištanceta

miroslav mandić sveščice

miroslav mandić lepog pisanja

miroslav mandić bibliotekice

miroslav mandić knjige

miroslav mandić radia

miroslav mandić smrti

miroslav mandić dućančića

miroslav mandić kejića

miroslav mandić parkića

miroslav mandić budžakčića

miroslav mandić bioskopčića

miroslav mandić galerijice

miroslav mandić vrtića

miroslav mandić putića

miroslav mandić avatarića

miroslav mandić ružice

miroslav mandić planetice

miroslav mandić svemirčića

miroslav mandić bogića

miroslav mandić izložbice

miroslav mandić arhivčića

miroslav mandić legatića

miroslav mandić muzejčića

najveći mi je problem kako da direktno tražim a da ne izneverim

pesmu umetnost i hodanje — kako da traženje postane umetnost sama

najvažnije mi je da svako od koga prosim doživi

radost zdravlje slobodu probražaj odanost ljubav uspeh

traženje je čednije od davanja

važno je da uvek ponavljam da sam za sva bića besplatan a za

one koji naplaćuju svoj rad i bogate se skuplji sam od najskupljih

nadam se da će Te ovaj iznenadni-neočekivani-dobronamerni

mejl podstaći da me podržiš i pomogneš mi sa malom količinom novca koji

će mi omogućiti da živim hodam stvaram pevam i dovršim moje delo

slobodno tražim samo kada sam srećan jer

slobodu i sreću prenosim na Tebe i sva bića

udeli mi da bi svako imao dovoljno

udeli mi da bih u svim danima života imao dovoljno

udeli mi da bi ptice pevale još radosnije a pobunjenici bili još hrabriji

udeli mi da bi oduvek i zauvek sve zavisilo samo od Tebe

udeli mi da proslavljam Miroslava Mandića

koji proslavlja svaku česticu i svaku vibraciju

udeli mi da proslavljam Miroslava Mandića sve dok

se Tii ne pojaviš i proslaviš ga u večnosti svih bića

neprijatnost koju osećam u ovom ogoljavanju pokušaću

da pretvorim u seks sa adresama koje ću tražiti na internetu

u sledećih godinu dana poslaću devet puta po 33 elektronska pisma

uglavnom nepoznatim ljudima i od toga ću napraviti Zavet livadi poljskog cveća

19:16h

počinje leto

šaljem prvo pismo osobi koja mi je dala najviše novca u

životu i koja mi je novac davala najduže — i dalje mi ga daje

hvala Tii VVV — duboko hvala svima koji su mi davali novac u životu

ja sam bog

mirom u srcu

prosim tvoju ljubav

današnja pesma iz knjige Ja sam ti si ja

leto

od sinoć su dani kraći

od sinoć za mene više ništa nije isto

isto je još istije

utonuo sam u nebeske dubine

pramir

usmine na usnama

posle sinoćnog prvog elektronskog pisma kojim je počelo moje

virtuelno prosjačenje još odlučnije sam se prepustio dobroti i lepoti

to je najobičnije sveto prosjačenje koje će mi pomoći

da preživim i stvaram do kraja mog života da bih na samom

njegovom kraju zapevao jednu jedinu pesmu večnosti

pesmu ljubavi kojom sva bića ljube Boga

najvažnije mi je neprestano smirenje u zanosima

trpljenje slobodom

neizgovoreno izgovorenim

grljenje poljupcima

poljupcima stvaranja

stvaranjem anđeoske odanosti

stvaranje bilo kog zrnca peska u bilo čijem stidu

okupao sam se u jezeru — zahvalnost i blagoslovenost

hodam kroz šumu — spokoj i mir

uživam u leptirima koji lete oko mene

koprive su više od mene

utapam pogled u zelene krošnje drveća kroz koje se probija nebesko plavetnilo

zašto je nebo plavo

zašto je drveće zeleno

zašto su sitne šumske jagodice crvene

sa svih mesta iz šume ptice pevaju zato zato zato

danas sam poslao Drugo elektronsko pismo virtuelnog prosjačenja

na današnji dan pre pet godina doselio sam se u Beograd

stranac sam pod svodom nebeskim u srcu blaženih

neprestano u grupnom seksu sa dobrotom i skromnošću

žigolo svemu neprimećenom

kurva svakoj odbačenosti

žena i muž samima

danas ću napisati i poslati Treće elektronsko pismo virtuelnog prosjačenja

u njemu će biti treći zavet

zavet zavetu

zavet je strela

obrnuta strela

Božija strela u srce Boga

besmrtnost

grozim se dizajna i marketinga

 grozim se svih podrazumevanja ovog i onog sveta

sloboda nemanjem je mnogo veća od strasti za imanjem

ne mogu još da se snađem u novom životu sa virtuelnim prosjačenjem

nadam se da ću imati dovoljno vremena i snage

verujem da će mi zaveti pomoći

vodiće me

zavetujem se humoru koji se poklanja uzvišenosti

zavetujem se uzvišenosti koja se raduje blagom humoru

zavetujem se kapljicama vode dok ulazim u vodu

zavetujem se svakom ko se oslobodio svoje nadmoći

zavetujem se ruži jedne jedine krvi

zavetujem se strpljivim rečima i strpljenju za reči

zavetujem se svakodnevnom istezanju

zavetujem se obnavljajući i preporađajući sve dosadašnje zavete

zavetujem se slobodom slobodi

zavetujem se rukama prekrštenim iza glave dok gledam u ove reči

zavetujem se — zavetovanje je uspavanka samospoznaje

poslao sam Treće elektronsko pismo virtuelnog prosjačenja

blizu je podne a još nisam nacrtao 64 pupoljka i Plavu ružu

polako

strpljivo

mudrost stare Grčke živi u demonstracijama savremene Grčke

joj

i

ja

ej

da

znaš

nadam se da ću se i danas okupati iako kažu da će

posle podne pasti temperatura i da će biti nevremena

volim kupanje a volim i pljuskove

letnje pljuskove

žao mi je što se u filozofiji ne govori o letnjim pljuskovima

a žao mi je i što se o letnjim pljuskovima ne govori kao o filozofiji

znam barem jednog koji bi to voleo

kajsije popale u travi

pljuštanje po podivljalim talasima reke

nikakva mašta nije uzbudljivija od pljuska

sve kako jeste i jeste najmaštovitije

običnost je najmaštovitija

potoci vode slivaju se kroz vinograde

opadaju zeleni orasi

ni ulica ne može da se pretrči od pljuska i mnogo vode

posle pljuska deca gaze po toplim baricama

znam nekoliko njih koje ispravljaju

svoja leđa da bi se svidele letnjim pljuskovima

bolje je živeti sa podivljalim vremenom nego sa divljinom u sebi

sunce je sve jače i sve je toplije i uopšte ne

liči da će popodne biti kako oni kažu da će biti

danas sam u snu odlučio da kažem Marijani da umesto da masira

mene masira svakog dana sva bića tako što će masirati jedan kamen

svim bićima biće bolje a ja ću se osećati izmasiranim i to svakog dana

pljušte sva bića

zrelo slatko voće

Ben Vebster i Koleman Houkins su uvek dobri

kažu da će za vikend i zahladiti i da će od utorka ponovo biti toplo

sada je jako toplo a od utorka će biti ponovo toplo

lepo je i u jeziku a kamoli u prirodi

to zahlađivanje i otopljavanje

za sat jedan biću u vodi

zabranili su da se preplivava jezero

 samo se potapam na sredini jezera

opuštam

prepuštam

ne mogu da se zadovoljim

pljušti prijatnost

dobar dan — javio mi se nepoznati čovek

dobar dan — viknuh mu od radosti

prodavačica pre odlaska na posao sedi na klupi u parku i prelistava novine

pre nego što napiše današnja 33 blaženstva

Miroslav Mandić ispisuje ovo 66789. blaženstvo

nije čudno što Dante Gabriel Roseti uzdiže Blejka

koji predstavlja neobično jedinstvo vizionarskog duha i neorginalnog umetnika

već nekoliko dana družim se sa ovom rečenicom Giljerma de Torea

dopuštate da budete izbrisani

ukinuti, istrebljeni?

dopustite da postanete ništavilo

da potonete u zaborav

bez toga, nikada se nećete promeniti!

od sinoć i ovo D. H. Lorensa

pitaj me nekada za mog sina Endrjua

pitaj me nekada za bilo koga od mojih sinova i ćerki

čestice sinovi

vibracije ćerke

pitaj me za Inđiju

treba da kupim mastilo. prostirku za opuštanje na podu. veliki

peškir. sandale. krokserice. kratke pantalone. letnje košulje

nosim majice a volim da nosim košulje jer imaju džepove

meni su džepovi važni zbog rada

treba sve to da kupim a biće dobro i ako ne kupim

mnogo su mi važnije rečenica i epitaf koje sam citirao

skuvao sam prvu boraniju u životu

kako se pravi boranija naučila me je žena od koje sam kupio boraniju

pomislih na telo noći

osetih lepotu misli

sinoćni pljusak osvežio je današnji dan

sve blista u prostoru — svetlost je prozirna

lepo je nositi belu odeću

da nije teško za održavanje bio bih sav u belom

svejedno je u čemu sam

važno mi je da Tii osetiš svoj pupak dok pišem o Tvom pupku

pupi pupkom

pupkom pupoljkom

pupak svih bića je pupoljak svih bića

rađanje stvaranjem

iz svake moje reči možeš se roditi

svakom mojom rečju možeš se poroditi

ljubljenje podavanje — podavanje porađanje

miriše mir mirom

juče sam bio u Indiji da se vidim sa Verom

Inđiji sutri

razgovarali smo

dvadeset osam godina traje naš razgovor

a kad sam se okrenula ka N.S. na nebu je još bilo zalaska sunca

poslala mi je sms Vera

bilo je divno sedeti na praznom peronu autobuske stanice u Indiji-Inđiji u nedelju uveče

nedelja je tonula u svoj smiraj

nigde nikog nije bilo a ceo svet bio je Inđija

Inđija nevidljive besmrtnosti koja prožima sva bića

juče mi se javila Tomislava Sekulić

obradovala me

lišće pokreće vetar

prosjačenje čuvaj me

shvatio sam kako da dođem do internet adresa ljudi

kojima ću slati elektronsko pismo virtuelnog prosjačenja

treba da se pustim u okean interneta i da u njemu pronađem način kako da ga preplivam

kao Iv Klajn

kao bilo ko

kao srce koje pliva u grudima života

čuvaj me od kukavičluka

miluj iznutra

jeza i prijatnost

put

neko

nebo

kruži horizont

izmiče nedogled

pljušte bića

sva bića su jedno jedino biće

svako bićence je sva bića

ja  ja

ja ja ja ja

ja ja ja

ja ja

ja

poljubac u kičmu

hodam predelima Tvojih tuga i beda

iza mene ostaju tragovi radosti

vibriraju

čitam biografiju Džona Kejdža. radujem se jer je Kejdž u mladosti čitao Gertrudu Stejn

prija mi da spominjem one koje volim

prija mi da hodam bos

juče sam hodao bos ali sam dvaput bolnim mestom na peti nagazio drvce i kamenčić

od jutros nisam baš dobre volje

al' šta ćeš

sinoć sam kupio plavu prostirku za pod na kojoj se opuštam i malo vežbam

radim trbušnjake. podižem se u most. uspravim se u sveću

dok vežbam uvek se setim Ksenijine bake koja je vežbala i u devedesetoj

istina

uskoro će mi doći Sun da me nauči kako da pišem po fotografijama

voleo bih da pre nego što Sun dođe završim blaženstva i pošaljem ih Violeti i Ivani

volim tela reči

zvukove reči

zvuk reči tako

zvuk reči tamo

ponekad pišem samo zbog lepote reči koja se prikazuje pred mojim očima

reč

po

sredini

pesme

me

sve

više

uzbuđuje

i

to

uzbuđenje

ne

krijem

nego

ga

pokazujem

pada kiša

smračilo se

liči na jesen

kiša dobuje po olucima

asfalt se presijava

bio sam na terasi

gledao niz ulicu

na električnim žicama trepere kapi kiše

miriše svežina

vraćam se u sobu

blizu je podne

radim od jutra a još ne mogu da dignem glavu

strpljivo Miroslave

ne daj se Violeta

na Tvojoj sam strani oduvek

izloženost je lekovita

mislim na put na kojem nema nikoga

dolazim Tii pute

dolazim rečima

rečima hodam

sebi sam put

putu sam ljubav

i ako se ništa ne dogodi u sledećih jedanaest blaženstava biće dobro

mili

puž na koži

jezik

grlo

izvori zdravlja

besmrtnost

ne daj se Miroslave

strpljivo Violeta

na Tvojoj sam strani zauvek

važno je da se danas pre hodanja opustim na podu

potonem i isparim

podignem noge u sveću 

 danas ću na 6.25 kilometru preći 6000 kilometara Pupoljka hodanja

prešao sam malo više od jedne sedmine

puta

bespuća

ljubavi

obima srca planete Zemlje

dok hodam Zemlja se okreće pod mojim nogama

zaista je svaki korak najvažniji

kao i udah i izdah

hodam Tvojim telom

izlažem se Tvojoj duši

pevam Tvom umu

predajem se Tvojoj volji

Miroslave sa zadovoljstvom te obaveštavam da

sam počela da se bavim masažom. relaks i anticelulit. u prostorijama

SC Vračar. svakog radnog dana pre podne (10-14h) i nedeljom (11-19h)

poslala mi je sinoć mejl Marijana Mandić

Marijana želim Tii što više zdravih pacijenata. lakoće i radosti

u Tvojim šakama kojima si počela da izdržavaš svoju porodicu

ljudi gube posao

neki zbog toga dobijaju novu snagu

drugi se izgube još više

evo kapi nove snage za svakoga

ko gubi snagu neka da malo snage nekome i povratiće svoju snagu

u čoveku se bore dobar i loš vuk — kaže stari Indijanac svome unuku

ko pobeđuje — pita unuk. onaj koga hraniš — odgovori Indijanac

danas sam poslao deseto elektronsko pismo virtuelnog prosjačenja

mučim se pomalo ali ipak sve više uživam

nadam se da će mi se u jednom trenutku sve to otvoriti kao pučina

da će krenuti kao vodopad

nikada nemoj da zaboraviš da sve što radim radim i za Tebe

nikada nemoj da zaboraviš da ništa ne bih mogao da radim da nije i Tebe

s

k

r

o

s  k  r  o  m  n  o  s  t

n

o

s

t

zvone zvona podnevne ljubavi

bogme se umorim za stolom

bogme mi se ide napolje

odakle mi sada to bogme

bogme prošao juni

zahladilo

isto je

odmiče

ne miče se

za početak dovoljno

Petar mi je upravo rekao da se u blaženstvima i na

fotografijama mog lica svakog dana vide sve promene

nekad si stariji deset godina. nekad si mlađi deset godina

radujem se tome

sve se vidi i na travama

sve se vidi

sve se zna

ostaje samo dobrota

pre neki dan sam u Žarkovu video vinovu lozu sa puno

budućih grozdova kako se penje do petog sprata zgrade

kako je samo dobra ta loza

ne stidi se da se daje

ljudi se stide da vole

plaše se da sijaju

skrivaju se iza smeha

skrivaju se iza ironije i depresije

iza nadmoći znanja i navika

svet zavisi od svakog i to bi svako trebalo da zna

jedna žena bacila je svoje dvoje dece sa četvrtog sprata i sama skočila u smrt

potreslo me je to. u kojem je to užasu ona bila. saosećam sa njom

ljubi samo ljubi

preplivaj

ne podrazumevaj

zvone zvona podnevne ljubavi

svakog podneva zvone

ne odustaju zvona ljubavi

dobra su zvona

ljubav zvoni na svačija vrata

do svih spratova

penje se grožđe ljubavi

kada je danas na Zemunskoj pijaci lepa Ciganka koja je

prodavala sunđere ugledala reč ljubav na mojoj slepoočnici viknula mi je

to je super. da li ti je to stvarno napisano. prišao sam joj i pokazao a ona

je rekla bravo to je najbolje što sam videla i onda je podigla palac da me

podrži a ja sam osetio najveći uspeh u mom dosadašnjem životu

uspesi moji

budući

trenutni

večni

uspesi svakog bića

vi ste Bog

Božiji

skromnost

stara monahinja i njena dva para ispletenih čarapa

moje lice pred Tvojim licem

nestajem u Tebi

ja sam žena koja me je danas pogledala

u trenutku mi se dala

u meni me pronašla za sebe

u sebi me oživela za sva bića

nepoznata

zauvek nestala

prelepa žena u Požeškoj

Tii me sada fotografišeš

fotografiši me tako da me vide sva bića

da vide kako ih ljubim

fotografiši moju ljubav

fotografiši ženu u Požeškoj

fotografiši Ciganku sa Zemunske pijace

stvori me besmrtnog

pevaj me večnog

i anđele i mog druga

fotografski aparat u Tvojim rukama

podseti me da Tii dovršim priču o izjebanoj ženi koja stvara mir u bićima

i muškarcu koji se izjebao i peva mir Svemiru

ozarenje

m

i

m  i  r  i  m

i

m

na šumskoj sam stazi

uživam

vijuga

spušta se i diže gore dole

zavija iza drveća

na nekim mestima je prošarana korenjem drveća

ponegde je osunčana

kao veliki kit leži pored nje staro veliko izvaljeno stablo

uvek se na šumskoj stazi čudim kako je nastala

osećam ljude koji je prolascima održavaju

užom stazom sam se ulio u širu na kojoj mirišu još sveža konjska govna

šira staza je kao korito nekog strmoglavljujućeg potoka

zastajem i gledam mahovinu na severnoj strani drveta

tiho i preporađajuće je u šumi

ptičica me je ugledala i odletela

šume su isprepletene šumskim putevima

šuma me smiruje

prigrli

raduje se što sam u njoj

šumi šuma

šumi se šuma

veliki crveni leptir na trulom stablu

i žuti leptir sa crnim tačkama je tu

hoda po zemlji. pomera se. neprestano diže i spušta krila

lepo je leptirima kod trulog stabla

leptiri su čudesno lepi

lepota krhkosti

ovaj list me je podsetio kako sam deset godina crtao lišće

šuma smiruje mozak

šumska staza me je spustila u podnožje

izašao sam iz šume

mislim šumu

šuma sam

želeo sam da pišem o nečemu ali mi je kocka rekla da ne pišem o tome

sada sam slobodan da pišem o bilo čemu

o istoj stvari u svakoj stvari

smiruje me Bahova muzika koju slušam

smiruje me dvanaesto elektronsko pismo

virtuelnog prosjačenja koje sam poslao

 svakim blaženstvom odmičem kao i svakim korakom

približavam se

nema kraja odmicanju i nema kraja primicanju

usmine žude za usnama

uzalud žudi za uzaludnim

neko negde za nekim negde

u svakoj čestici prepliću se svi delovi Svemira

prašina se skuplja na mom stolu

k

r

k r  h a k

a

k

grlim Te grlo

spava mi se a treba da krenem

dremaću u hodanju

treba da poboljšam disanje

kako primiti zemlju i zemlji vratiti

kako primiti vodu i vodi vratiti

kako primiti vazduh i vazduhu vratiti

kako primiti svetlost i svetlosti vratiti

kako neprestano biti živahno kako

kako primiti od zemlje i proslediti vodi

kako primiti od vode i proslediti vazduhu

kako primiti od vazduha i proslediti svetlosti

kako primiti od svetlosti i proslediti zemlji

ljubiti i samo ljubiti

kako primiti smrt i preobraziti je u besmrtnost

ljubiti i samo ljubiti

koračaj me

ljubi me

pevaj me

ovo je pesma za

treći milenijum

ovo je pesma za

četvrti milenijum

ovo je pesma za

peti milenijum

ovo je pesma za

šesti milenijum

ovo je pesma za

sedmi milenijum

ovo je pesma za

osmi milenijum

ovo je pesma za

deveti milenijum

ovo je pesma za

deseti milenijum

ovo je pesma za

jedanaesti milenijum

ovo je pesma za

dvanaesti milenijum

ovo je pesma za

trinaesti milenijum

ovo je pesma za

četrnaesti milenijum

ovo je pesma za

petnaesti milenijum

ovo je pesma za

šesnaesti milenijum

ovo je pesma za

sedamnaesti milenijum

ovo je pesma za

osamnaesti milenijum

ovo je pesma za

devetnaesti milenijum

ovo je pesma za

dvadeseti milenijum

ovo je pesma za

dvadeset prvi milenijum

ovo je pesma za

dvadeset drugi milenijum

ovo je pesma za

dvadeset treći milenijum

ovo je pesma za

dvadeset četvrti milenijum

ovo je pesma za

dvadeset peti milenijum

ovo je pesma za

dvadeset šesti milenijum

ovo je pesma za

dvadeset sedmi milenijum

ovo je pesma za

dvadeset osmi milenijum

ovo je pesma za

dvadeset deveti milenijum

ovo je pesma za

trideseti milenijum

ovo je pesma za

trideset prvi milenijum

ovo je pesma za

trideset drugi milenijum

ovo je pesma za

trideset treći milenijum

ovo je pesma za

trideset četvrti milenijum

ovo je pesma za

trideset peti milenijum

hrska keks u ustima

topi se o nepce

prolazi kroz grlo

prvi gutljaj kafe

srčem gorko

to nisu moja čula to sam ja

prsti kojima kucam ovo blaženstvo nisu moji nego sam to ja

Tii nisi moja žudnja i Tii nisi Tii nego sam to ja

knjiga Silence Džona Kejdža koju mi je Vera poklonila nije moja knjiga nego sam to ja

moje misli nisu moje nego sam to ja

moje telo nije moje nego sam to ja

moj Jelen nije moj nego sam to ja

moje disanje nije moje nego sam to ja

moja planeta Zemlja nije moja nego sam to ja

moj Svemir nije moj nego sam to ja

moj prvi poljubac nije moj nego sam to ja

moj drug nije moj nego sam to ja

moje hodanje nije moje nego sam to ja

moja umetnost nije moja nego sam to ja

moja pesma nije moja nego sam to ja

moje mane nisu moje nego sam to ja

moja govna nisu moja nego sam to ja

moje reči nisu moje nego sam to ja

moj humor nije moj nego sam to ja

moje nego sam to ja nije moje nego sam to ja

moji snovi nisu moji nego sam to ja

moje poreklo nije moje nego sam to ja

moj ljudski rod nije moj nego sam to ja

moji konji nisu moji nego sam to ja

moja ponavljanja nisu moja nego sam to ja

moje ja nije moje nego sam to ja

moj Bog nije moj nego sam to ja

j

a

b

o

g

nežnosti moja jutarnja

krhka krhkosti

počinju vrućine

sve se zabeli od svetlosti

pesmo

moja

ni

ne

postojim

samo

sam

ti

živeti znači biti dostojan velikih života

živeti znači biti dostojan života svih bića

živeti znači biti dostojan samog života

život i ne postoji nego je uvek u nastajanju

večni početak

dva su razloga zašto ne izbacim neka blaženstva koja nisu dobra

prvi — iz pijeteta prema bednim ljudima koji govore ma da se ne baci

drugi — sve što je nastalo ima svoj razlog i samim tim je dobro

pomislio sam na današnju pesmu ja sam bog

koja čeka da je napišem i obradovao sam joj se

do sada sam ih napisao sto devet

gledam ih ispisane na stolu

na mnogim su tragovi svakodnevnog rada za kompjuterom

prosuto vino

krugovi od mokre tacne za čaj

izlizanost hartije od miša

treba samo da izdržim

da svakog trena budem početak i kraj

sve između kraja i početka

srcem da mislim

umom da ljubim

nogama da letim

s

k

r

o

s  k  r  o  m  n  o  s  t

n

o

s

t

i

sloboda ljubavi je u ljubavi za slobodu

ljubav slobode je u slobodi za ljubav

livada poljskog cveća

cvetaju leptiri

miriše bosiljak

neguj me neko

devojka se sklonila da prođem. pogledao sam joj u lice i

rekao hvala. lice joj je u deliću sekunde sinulo Božijim osmehom

prelazim reskrsnicu preko crvenog. devojka na drugoj

strani ulice stpljivo čeka da se pojavi zeleno. kada sam joj

prišao rekao sam joj super je što stojiš. nasmešila se u bradu i

 osetila da ona nije baš budala okružena manguplukom ovog sveta

evo me za kompjuterom

krenimo rizlingom

grožđem i svetlošću

iz dubine zemlje sunčevom vatrom u njoj raste slast grožđa

samo me pij voljena

volim gorčinu žalfije

gutaj me

ja sam pelin u vinu

ja sam eliksiri svih vrsta

čovek na putu

žena u predelu

mirišem na more

svuda sam u svakom trenu

pesma

svih

pesama

kurva kurvama

kupio sam danas dvadeset četiri drvene bojice za tristo dinara

svaka boja je lepa

kako su samo slatki mali gušteri

radujem se četvrtku — 14. julu ove godine

večnom tenejdžerskom subotnjem bugi vugiju

hej jebote ja — pa to je već 17:04h

pa zar mora opet to tvoje jebote

skromnosti skromnosti — radosti moja najradosnija — čuvam Te skromnosti

nežno mislim na hladnu vodu Dunava

dođi da preplivamo Dunav ove godine kad mu se voda malo ugreje

da ga plivamo i preplivamo polako

plivajući ga i diveći mu se — predajući se toj velikoj vodi koja neprestano i obilno teče

sam Dunav uživa u toj velikoj količini vode koja teče

uzbuđuje me svako ko se daje

poštujem svakog ko daje svoj novac drugima

obožavam svakog ko razume da njegov

novac nije njegov i zato ga daje drugima

živim za svakog ko život daje svemu i svima

krv sam koja teče žilama svih bića

ljubim

te

ovim

pokretima

upojedinjujući se čovek ubija biće u sebi kojim se ujedinjuje

znoj ostavlja tragove soli na mom vratu

omašujemo se — slava Božija

pitaj me da Tii pričam o butinama

ne pitaj me jer ni prošli put me nisi pitala

crvene ribizle pored puta

kupus pod dolmom

pljusak po voćnjacima i povrćnjacima

Taraš

Lučani

misterijom se jebu i venčavaju prostori

mistrijom vaskrsavaju polovi u ljubavi Božijoj

izdašnost hleba nasušnog

nasušnost hleba nadnaravnog

ujedi me — ujedini se

predao sam se Tvom prepuštanju

sunčane uvale

neprikosnovena čednost

vapaj pevanja za jebanjem

jebanje vapaja za pevanjem

pevanje jebanja za vapajem

vapni me vapaje

milinom me umilno u sebe umili

svakom mojom porom se otvori

zgodnom prilikom preporodi se

joj sunčane uvale

plavetnilo

morsko

nebesko

okeansko

tako blizu a tako daleko

znoj mi se sliva niz grudi

klizi ka pupku

hej 22500. danu mog života

hej danu koji si Tii dan samom sebi

gde Tii je noć danu moj

sve što je bilo do sada u ovom blaženstvu je

sve što će biti je u ovom blaženstvu

sve što je sada je u svakom blaženstvu

voleo bih da fotografišem malene guštere

na današnji ili sutrašnji dan pre četrdeset godina desio

se jedan od najvećih slomova i preokreta u mom životu

slavim Te vrućino

revolucijo nepovređivanja

gde god da ste sa vama sam odbegla deco

gde god da ste sa vama sam deco koja ste sama sebe ubila

kolenima ispovesti — kolenima iskupljenja

gde god da si Tvoja ljubav je izvor ljubavi svim bićima

tek ću hodati

tek ću ljubiti

tek stvarati

tek pevati

tek

već

sad sam se setio kako mi je u mladosti jedna žena rekla da je

za svaku ženu najveće prokletstvo da mu padne pored mene

to je za ženu isto ono što je za muškarca opičio sam kurcem o ledinu — rekla mi je 

isto je istom isto a istom je isto isto

a

me

vodi

ka

a

a

me

vodi

ka

vodi

stopala u nebu

očevi vole da jebu svoje

majke vole da se jebu sa svojim

stranac hoda po vrućini

monahinja

dolmom

elektricitetom

veštačkom inteligencijom ljubljenom

hej 22501. danu mog života

prepoznaješ li me ludorijo moja

živa rečenico koja me oblikuješ i ljubiš

Tvoj sam

čednost čednosti

ritmovi svih ritmova

sloboda

bratstvo

jednakost

krug se vrti u krugu

istina se istini u istini

šuma je šumar šumi

Marija Magdalena

. — tačka

. — Gala

svemirski Tii mašem Nemanja Bjelogrliću

princezo prosjaka

prosjače princeza

šumar je odan šumi

mlade krave pasu u dolini

divljakuša s početka blaženstva svetim

jebanjem preobrazi se na kraju blaženstva u plemkinju

čeljusti odanosti

ovih dana se kupam dva puta dnevno

potapam

plivaš kao orka — kaže mi Mirjana koja se kupa u blizini

potapam se i mislim pod vodom

stvaram oblike mističkog jezika kome sam odan

mistički pesnik — muž umetnosti

pesnik mistike — žena umetnosti

šumaru odanosti

drvosečo prijateljstva

smrt je preobraženje

seks ljubavi