Bog Miroslav Mandić Bog

mašem

Tebi

ne objašnjavam

ne odgovaram

namigujem

pucketam prstima

mešam

kukovima

usnama

umom

srcoliko

bogoliko

humorom

umorom

orom

om-om

b

o

g

o

b  o  g  o  m  o  g  o  b

o

g

o

b

j

e

d

n

j   e  d  n i m s m  o

m

s

m

o

promenio sam oznojanu majicu

obukao košulju naopačke

jebigahumor

humor za poneti

Tija Tijanu

sto grama bez autoriteta

grlim Te Bela

trista grama bez terminologije

ljubim Hamvaš

uskoro će magnolije

posle njih laste

odanost je najseksualnija

pupoljci

d

a

v

p   r  i   m  a n j e

n

j

e

obožavam Te — obožuješ me

obožavaš me — obožujem Te

jutros sam ispisao tridesetak datuma rođenja onih koje

sam obožavao — koji su me obogotvorili jer sam ih obožavao

p

e

b   o   m   b  a  r  d  o  s v a n j e j e p o č e l o

m

a

danas sam kupio dve banane a ljubaznoj prodavačici rekao da sam juče

čuo a noćas i stavljao kore od banana na bolne tabane i pete a ona mi je rekla

ja to znam za kupus. pa to je još bolje jer je jeftinije — odgovorio sam joj

svi mi koji bombardujemo ubijeni smo u bombardovanju kao

i oni koje smo bombardovali od samog rođenja bombardovanja

i tako će biti sve dok bombardovanje ne prestane da se rađa

by banane

miroslavmandić

vatrogascima koji žrtvuju svoje živote da ugase vatru znanja i spasu vatru ljubavi za sva bića

ustao sam pre nego što je sat zvonio. toalet. stavio vodu za čaj. obukao

se. uključio kompjuter. na toplu ringlu stavio potopljeni pasulj. seo za sto

čekam proleće

04:27h

proleće je došlo. nasmešio sam mu se

ustao sam ranije da sačekam proleće i

napišem prvu pesmu u knjizi Ja sam ti si ja

napisao sam je

Ja sam Bog

prve tri reči

i ostalih 365 pesama imaće isti početak — Ja sam Bog

Bog

poslednje tri reči u knjizi Ja sam ti je on su Ja sam pupoljak

posle trideset godina Ja sam pupoljak preobrazilo se u Ja sam Bog

pesma

pesmu sam ukucao na Pupov ekran

prepisao u Crvenu svesku

ja sam Penelopa

napisao je u prvi pravougaonik na Stolnoj slici

biće to male pesme

pupoljci

Bog

Tebi

Bog

meni

Bog

svim bićima

Bog

Bogu

srećan kao Tom Sojer otišao sam ponovo u krevet

ustao u petnaest do osam. i opet isto. toalet. voda za čaj. oblačenje

pasulj ponovo na vrelu ringlu. uključivanje Pupa. ali i vežbe za oči...

bio sam ispražnjen i neispavan

krenuo na kratko sporo hodanje

danas sutra i prekosutra ću hodati samo šest kilometara dnevno

ako neko hoće sutra ili prekosutra da hoda ostatak od sedam

kilometara neka mi javi da je hodao i koliko pa ću u sredu ili četvrtak

ishodati 5000. kilometar Pupoljka hodanja. ako ne onda će to biti u subotu

i

12:00h

zvone zvona podnevne ljubavi — ljubim Te podnevna ljubavi

pijem divni jeftini slabi beli rizling

sam — radost radosti — samoj

u subotu me je posetila Biljana Rončević da mi da

podršku za početak pisanja Ja sam ti si ja. kada sam pre

trideset godina pisao Ja sam ti je on Biljana se nije ni rodila

juče je umro otac Petra Miloradovića. pao je stari los — napisao je Petar

pasulj

rođenje pesme

Bog

ljubav

kao đak prvak učim da pišem pesme Ja sam ti si ja

i danas sam uživao u sporom neobavezujućem hodanju

ispražnjen

tridesetogodišnja pesma me je potrošila

ponekad ću u Miroslavu Mandiću pisati o Ja sam ti si ja

voleo bih da kroz par godina sve četiri knjige

Ja sam ti je on

Kaja

Milomir

Ja sam ti si ja

spojim u jednu  — jer sve one i jesu samo

jedna pesma — sa komentarima i oplemenjivanjima

dotle se ne osvrćem

u proteklih trideset godina ponekad bih pomislio kako će biti

divno — tamo 2011-2012 — pisati četvrti deo knjige Ja sam ti je on

evo tog divnog

divnog a običnog

istog

mladih zelenih trava

belih cvetića u travi

februarskog marta i martovskog aprila

strujanja ljubavi

samog

samog deteta

s

a

m

s  a   m  o m  a   s

m

a

s

trenutak za trenutkom

dan za danom

godine za godinama

vekovi za vekovima

struji strujanje

ljubi ljubljenje

č

u

d

e

s

n

o   b  i  č  n  o n s e d  u  č

n

č

i

b

o

sija

sunce

Jasamtisija se naslonio na naslon stolice i gleda šta je napisao

miran

je

očima piše po praznini

neopisiva sreća kotrlja se u njemu

iako

nikoga

nema

oseća

neko

je

tu

kada je juče na kraju knjige dvanaestogodišnji Tom Sojer

predložio dvanaestogodišnjem Haklberi Finu da osnuju bandu

da se zakunemo da ćemo jedan drugom uvek priskakati u pomoć, da

nikada nećemo odavati tajne družine naše pa makar te sekli na komade, a

da ćemo svakog ubiti, i njega i porodicu mu, ko učini nažao kome iz družine

Haklberi Fin je odgovorio

E, to je sjajno, to je pesma, Tome, ako hoćeš da ti kažem.

Jelena i Violeta su prekjuče hodale za mene pa će danas na

10714. koraku biti 5000 kilometara Pupoljka hodanja. e to je pesma

bole me tabani pete i Ahilove tetive. e to je pesma

pesme to je pesma

pesmo to su pesme

86400

sekundi

dana

86400

pesama

u

danu

preokret

du bi du bi du

uvau uvau va

taljige

tragače

blato oko točkova

horizont me okružuje

slikovitost reči mi oblikuje blaženstvo

sredinom

i

s

a

m

o

s

r

e

d

i

n

o

m

zvone zvona podnevne ljubavi

na hodanje ću tek oko pola četiri da bih oko pola šest sreo

Anu Zgonjanin koja mi donosi plave bojice za Plave ruže od Branke Zgonjanin

hvala Mini Novčić koja mi kupuje plave bojice

plave bojice

plave bojice e to je pesma

plava pesma

divno je sedeti za stolom pred Pupom i čekati blaženstva

da polete kao jato vrabaca

prhnu kao crvendać

sevnu kao laste

blesak

smiraj

ličnost nastaje milinom

reči me broje

brojevi pišu

slike hodaju

hodanje slika

e

to

je

pesma

peva srna

srna sam

peva ja

ja sam

leptir

drugi leptir

pčela na plavom cvetu

bubice su izašle. muve poletele

strpljenje ljubim Te

strpljenje molim Te pomozi mi

zatvorim oči

dremam

vetar me ponese u stranu

miriše topla zemlja

dobro dete mi daje snagu

pesma začinje biće

pesma biće

pevanje bićevanje

majstor Srki zaključava svoju obućarsku radnju Srki

siromašni čovek gleda u račun za ono što nosi u dve najlon kese

dobrota privlači sva bića

baka sa blaženim osmehon nosi unuka zaspalog na njenom ramenu

dve zagrljene frizerke sede u osunčanom izlogu čekajući novu mušteriju

siromašna devojčica hoda u patikama nekoliko brojeva većim od njenog

siromaštvo

uzor

samožrtvovanje

zora uzora

jedan jedini je odgovor

ime mu je tako lepo

odgovor

je

odgovornost

dok ujutru ljubim čuvarkuće i kaktus već nekoliko dana čujem gugutke

desetogodišnji dečak hteo je da pretrči ulicu dok je bilo crveno ali je auto

krenuo i on je na sreću na vreme zastao. uplašio se ali se još više postideo

samo debili se kurče kad piju — kaže četrnaestogodišnjak drugoj dvojici

lepo crtaš — rekao sam sedmogodišnjoj devojčici koja

kredom crta po asfaltu. nasmešila se. jako me obradovala

da mi je neko u mladosti ponudio nekoliko osnovnih puteva

kojima bih mogao krenuti najviše bi mi se svideo ovaj kojim sam išao

ali bih tada od njega odustao jer bi mi se činio nemogućim iako najprivlačnijim

vetar mi leluja otkopčanu somotsku crvenu košulju — to je taj put

sa svim teškoćama koje sam živeo i živim ponavljam rečenicu Nikole Tesle

ceo svoj dugi vek proveo sаm u zаnosu. to je bio izvor moje sreće

ne treba da trpiš te ludorije — kaže stariji Ciga mlađem

hodam polako

nemam vremena da nemam vremena

jasnost

javstvenost

jasne reči javstva

hodati svaki dan trinaest kilometara nije teško ali bogme nije ni lako

napisati svaki dan 33 blaženstva nije uopšte teško ali je bogme skoro nemoguće

mislim na monahe u pustinjama — postidim se

mislim na decu u rudnicima — postidim se

mislim na konje — postidim se

čovek sedi na klupi i piše. plavom štipaljkom je zakačio papir za karton. pre nego što

nešto zapiše maše rukama. u prolazu vidim sitni rukopis ispisan u pravilnim redovima

već sam napisao kako se sve više stidim ali se od tada još više stidim

što nije voda za piće — kuka mlađa devojčica koja je

ugledala da na česmi koja bogato curi piše voda nije za piće

ugledao sam jedan oblutak na putu i osetio da mi je zbog njega lepo

kamenje — cveće na putu

 sve što postoji i jeste samo vrsta kamenja

dok hodam po ovoj zemlji sa tragovima malog

rovokopača osetim ovde sam kao da sam bilo gde u svetu 

ceo svet je tu gde sam ja a tamo su granice novac i pasoši

bez granica novca i pasoša bih bio svuda ovako je svuda ovde

pete su mi od umora napete

bolne

pete

svete

svepete

pete

pete

napete

dok u kasnom popodnevu snagom koja mi je

preostala ljubim preostalost opet čujem gugutke

na leto sledeće godine proći će sedam gladnih godina

a

dotle

a

posle

devetnaest godina od kako je otišla Kaja

Kaja

Majka

Božija

šesti dan kako cvetaju pupoljci knjige Ja sam ti si ja

kad zazvone zvona podnevne ljubavi pišem pesmu-pupoljak

podnevna ljubav — podnevne pesme

pesme podavanja ljubavi

bolna krsta

bolne Ahilove tetive

bolne pete

mislim na devojku koja je danas ozarenog lica zagledala ljude na jezeru

ozarenost skrušenih

očaravajuća lepota ostavljenih

usne na krstima

pišem za kičmu

vijugajući

kičmoliko

kičmenim zdravljem svim bićima

        k        

i

č

m

k   i   č  m   o   m  č   i   k

m

č

i

k

samoohrabrenje

samoizlečenje

samokoliko-svekolikom

misteriozni stranac ulazi u grad

željena

pesma

sam

baš

ja

ja

je

najlepša

pesma

ja

je

najpevljivije

pevanje

16:16h

jedno drugom je sve

mudre izreke izriču se same

peva

ljubi pesma ljubi

peva

Kaja moja majka nije najlepša mama

Kaja moja majka nije moja mama

Kaja moja majka je majka svim bićima

Tvoja Kaja

maslačak

devojčica Bogorodica

Kajarodica

ovo 64246. blaženstvo je 555. blaženstvo do sredine knjige

venčanje malog i velikog

harmonija očiglednog i neshvatljivog

slaganje povlašćenih i odbačenih

revolucija čednošću

strahovita potreba da se nekom javim ali nemam kome

niko su planine

niko su bistri potoci

niko je svemirska prašina

niko je sve je niko

niko reči

niko svetlosti

niko izvor svega

niko jedno nejedinstvenog

niko sve nekom

neko

ja

neko

niko ja neko

niko

niko lepote

neko dobrote

srna

crvendać

sva sela

sva sela svih gradova

sva sela svih umova

selo okeana i vetrova

selo svetlosti i Svemira

selo jednog jedinog srca

grad jednog jedinog uma

more dođi da se kupamo

autonomija

autobiografija

autoodanosti da li neko može da Tii bude odan makar jednu sekundu

dok sam fotografisao magnoliju jedna

gugutka je doletela na žicu da vidi o čemu je tu reč

budi mi sve — ja sam Tvoja ljubav

beda — ne. siromaštvo — da da da

inferiornost — ne. smirenje — da da da

superiornost — ne. zanos — da da da

čekam

prste obe šake sam oslonio na sto

gledam u ekran

mislim o stvarima koje sam čuo na televiziji

na devojčicu koja je oslonjena na izlazna vrata samoposluge lizala sladoled

na prodavnicu za siromašne ljude

najređu hrabrost — hrabrost u miru

nejređe saosećanje — saosećanje u sreći

solidarnost u katastrofama

plavog prosjaka

miris ražanog hleba

skuvanom povrću ću dodati bešamel iako ne znam šta je to bešamel

jutros sam nežno mislio na sveto neznanje

nikada do sada nisam osetio lepše znanje od svetog neznanja

setio sam se kako sam se u dvadeset šestoj godini zgadio nad

mojim godinama i kako sam doneo odluku da krenem ka novoj nevinosti

joj kako je to bilo spasonosno

idem da napravim taj bešamel

dok sam pravio bešamel — ako je to uopšte bešamel — setio sam

se jutrošnjih misli o predivnom ljudskom iskustvu čist račun duga ljubav

hoćeš dugu ljubav — imaj čist račun

ljudi mnogo više podvaljuju ljubavlju nego novcem

kad ljubav nestane preostaje samo novac

zato je novac tako surovo precizan

jedna trećina novca je ljubav

plavi prosjak prosi plavi novac

plavi novac je poklonjenje novca ljubavi

ime plavog prosjaka je Jasamtisija

sve više me uzbuđuju stari ljudi jer u njihovoj nemoći vidim devojčice i dečake

tek probuđenu seksualnost

veličinu i lepotu starog drveća

već večnost svih bića

radujem se jer ću danas pisati o mojoj zavisti

od sinoć o tome mislim

pokrenule su me ove reči

ljudi ogovaraju jedni druge ili iz zavisti, ili što su

sami kao oni koje ogovaraju. u prvom slučaju, oni koje

 ogovaramo, jednostavno su pametniji, lepši, bogatiji ili u

svemu bolji od ogovarača; u drugom slučaju, tipične projekcije

ogovaramo druge ljude zbog onih njihovih individualnih osobenosti

koje i sami nosimo u svome skrivenom biću, a koje nam smetaju, kojih

se čak i stidimo, a da toga nismo nikako ili smo nedovoljno svesni

Vladeta Jerotić u knjizi Učenje Svetog Isaka Sirina i naše vreme

Ogovaranje rađa ogovaranje. Blagosiljanje rađa blagosiljanje.

Isak Sirin

idem na jezero i mislim o mojoj zavisti

radujem se da pišem o tome da bi zavist iz mene izašla ali i da ne bi ušla u bilo koga

saosećam sa Tobom i Tvojom zavišću

pre nego što sam izašao napolje na jednom papiru napisao sam

reči Vladete Jerotića koje ću ostaviti slučajnom prolazniku na jezeru

nisam to uradio zbog onog što će uslediti

zavist osećam kad god nisam

kad jesam samo jesam

Jesam Bog

Jesam nikom ne zavidi

zavist su govna

govna nisu loša. to je njihova priroda. ako ih

ostavim tamo gde treba ili ih preradim ona hrane sam život

problem nastaje kad počnem da jedem sopstvena govna

još veći problem je ako mojim govnima počnem da hranim drugog

zavisti moja preobrati se u Jesama

 Jesame hrani i napoji svako biće sa jesam

kada jesam ne samo da lako pristajem da je drugi

pametniji, lepši, bogatiji ili u svemu bolji nego se tome i radujem

zavidim kad sam pasivan

zavidim kad sam lenj i kad gubim veru u moje delo

zavidim kada zaboravim kome i čemu sam dao život

zavidim kada se uplašim smrti

zavidim kad ne saosećam sa pametnijima, lepšima

bogatijima ili u svemu boljima i žrtvom koju oni podnose da bi to bili

zavidim kad se uplašim mojih zanosa

zavidim kad zaboravim da sam najbolji

zavidim kad zaboravim da je samo Bog najbolji i da sam ja Bog

današnja blaženstva posvećujem političkim zatvorenicima i svima koji su nedužni osuđeni

današnja blaženstva posvećujem i pametnijim, lepšim, bogatijim ili

u svemu boljim jer trpe zavist ljudi i jer saosećam sa njihovom zavišću

još ne mogu da se smirim... kada sam na kraju jezera završio fotografisanje

lica jedna mlada žena me je fotografisala prilazeći. pomislio sam da je to neko ko me

poznaje. kada je došla do mene besno je rekla vi ste nas fotografisali sada ću ja vas. to

je za policiju. potpuno me je zatekla i uplašila. rekao sam joj da pogleda šta je u mom

fotoaparatu. pogledala je i videla da nema fotografija na kojima je ona. rekao sam da

mogu da zamislim da sam je uznemirio jer fotografišem ali i da je ona mene

uznemirila i da bi bilo lepo da se izvini sad kad je videla da nisam nju

fotografisao. da se izvinim. pa to je strašno što vi radite — rekla je

Bog

za stolom sam pogledao sve fotografije i zaista nije bilo nje

njoj i starijoj ženi sa kojom je gurala kolica se učinilo da sam ih

fotografisao dok sam fotografisao papir sa rečima Vladete Jerotića

čednost Pupoljka umetnosti

m

mu

muk

muza

muka

muzika

muka

muza

muk

mu

m

od propupelih voćaka zaista zastaje dah

nervira me narod — kaže čuveni Džo bagerista

čoveku koji ga je zaustavio. prošlog leta isteram tri bagera

na Slaviju a naroda ni ovoliko. narod voli da trpi. blesav je narod

pomislio sam da Tii kažem molim Te Bože ne ostavljaj me

nikada. a onda sam osetio da Tii niti želiš niti možeš da ostaviš

bilo koje biće. bića ostavljaju Tebe a misle da si ih Tii ostavio

ljudi se boje Boga jer ako ga osete slute da će Bog biti Bog

Bog u njima samima

miris ringlova na početku Visoke ulice mi otvara mozak

... a u mladosti — pita mlada žena jako starog krezubavog

mršavog čoveka. u mladosti smo prkosili jedno drugom...

crtež Dobrog hodača se ovlažio od znoja pa se hamer iskrivio

jako sam umoran

gladan

Ahilove tetive i pete su mi prepune napora

istežem krsta

stiskam vilicu

žedan

otvoriću flašu vode

baš mi je prijala voda

 čekaju me skuvani – jedna cvekla jedan

krompir jedan luk jedna šargarepa i malo kupusa

pomaže mi Lajtin Hopkins. jako uživam u njegovom glasu

kružim ramenima

istežem kičmu

krckaju pršljenovi

nežno mislim na nerve

posle ručka ću izmasirati pete i Ahilove tetive

leći ću i čitati Belog očnjaka Džek Londona

posle nekoliko puta sklopljenih očiju zatvoriću knjigu

kao dete ću zaspati u naručju umora

posle sat jedan ću ustati. skuvaću čaj za prostatu

opet ću izmasirati pete i izaći u kratku šetnju

uključiću Pupa. slušaću muziku. daunlodovaću

Violetinu lekturu ovih blaženstava i Ivanin prevod na engleski

staviću blaženstva i fotografije na sajt

isključiću Pupa. uključiću televizor i crtaću Brojeve

oko jedanaest-dvanaest ću leći u krevet i ponovo čitati

ugasiću svetlo

otići ću

bebe ljudi. mlad životinja. pupoljci biljaka. zrna peska kamenja

ideje duhovnog sveta

seks čulnog i nadčulnog

ljubav čulnog i nadčulnog rađa besmrtna bića

obožavam preosetljive ljude

zvoni mi telefon — zove Petar Miloradović

evo i prvih nudista na jezeru

zujanje bumbara oko moje glave podseća me na leto

a Vi ćete raženi

juče mi je ljubazno rekla pekarka koja je do sada uvek bila hladna

hodam za pekarku

danas počinje popis stanovništva

nisam učestvovao ni na prošlom ni na pretprošlom popisu

od kada sam 1991. krenuo na Ružu lutanja promenilo se moje biće i moj status

adresa U Tvom srcu

narod Život

država Svemir

religija Bog

članstvo Sam za sve

svojstvo Dete Božije

ja sam pesnik a ne stanovnik

ja sam umetnik a ne član udruženja

ja sam hodač — neprestano stvaranje i pevanje svim bićima

ja sam Bog a ne prebrojavanje živih i umrlih ljudi

posao zapisničara je da popisuju a moj je da stvaram nepostojeće

ova blaženstva su moj popis

sve što mislim osećam govorim činim stvaram pevam je moj popis

nadam se da će zapisničari imati razumevanja i da mi neće praviti probleme

živim i radim za milinu i korist svih bića a to se ne radi po ljudskim zakonima

ljudi su majušni deo svih bića

upiši slobodu

upiši solidarnost

upiši besmrnost

upiši me u Tvoje srce

Miroslav

pitala me je kod Saborne crkve nepoznata žena. pružila mi je ruku i rekla Isakova žena. jako me je obradovala

prolepšala si se Svetlana zato Te nisam prepoznao

lepota je dobrota

dok sam crtao Dobrog hodača i mislio koliko je ljudi živelo na

planeti Zemlji do mog rođenja — da bih mogao da znam koji sam tačno

broj po redu — mogao sam da se strmoglavim na stepenicama na Savskom keju

ja je slava Boga — bezbroj puta po redu

slobodno tražim samo kada sam srećan jer tada slobodu i sreću na Tebe prenosim

seksualno ljubim svačiju seksualnost

cigle cigle

trna trna

bebe bebe

Boga Boga

poslušanje oslobađa

oslobađanje stvara

stvaranje peva

pevanje

bog

bog

pevanja

na pešačkom prelazu sam iz poštovanja

krenuo za ovim starim čovekom iako je bilo crveno

u ovom trenutku

sam pesme

Ja sam Bog 

u knjizi

Ja sam ti si ja

promenio u

ja sam bog

sve

pevam

malim

slovima

u

slavu

jednog

jedinog

velikog

slova

slova

bog

svim hodačima koji hodaju sto hiljada godina ime je Miroslav Mandić

svim umetnicima koji stvaraju sada ime je Miroslav Mandić

svim pesnicima koji pevaju večnost ime je Miroslav Mandić

svaka reč je lepota i dobrota

eto ne mogu da se setim grčke reči za dobrotu i lepotu

to je taj način kako je eto neprestano prisutno

eto

ljubim

te

eto

večno

leto

kupanje duše

sunčanje uma

nikad ne reci nikad

uvek reci sada

Bože zovem Te mojim imenom

Tvojim imenom me proslavljaš

Bog

bog

pupoljak

samilost

saosećanje

sadejstvovanje

saglasje

ja sam magarac lepote

magarac lepote ljubi kobilu

kobila

boga

je

bog

bez ljubavi nema razgovora

bez Boga nema mišljenja

ljubim

razgovor je odugovlačenje relativiziranje i skrivanje krivice

o onome o čemu se ne može govoriti, treba ćutati

Vitgenštajn

o onome o čemu se ne može govoriti pevam

Bog

svaka

reč

je

ime

i

pesma

 boga

ja sam bog potvrđuje Boga

prolazio sam pored autobusa za dobrovoljno davanje krvi

žao mi je što ne mogu da dajem krv zbog žutice koju sam

preležao da sam posle dvadeset petog davanja nastavio da dajem

krv do danasbih dao oko sto četrdeset puta i oko četrdeset litara krvi

umesto troje bilo bi osmoro

pesmo

života

ti

si

moja

životna

pesma

dok sam pisao reč pupoljak prolazio sam pored kola iz kojih

me je jedna žena zabrinuto pogledala. prišao sam otvorenom prozoru i rekao joj

pišem nešto za sebe a ljudi se uplaše. samo Vi radite svoj posao — rekla je

kad mi gledanje ustupi mesto viđenju vidim da je sve ljubljenje

Bistra

trči i doziva svoga psa uplašena žena

samo kad nisam ja — ja sam ja

samo kad nisam čovek — ja sam Bog

Bog je ljubav

ljubav preobražava

Bog postaje Bog

jako mi prija kada je neko ljubazan prema meni

posvećeno ljubaznoj ženi kod koje sam kupio salatu

... ja sam te jednom davno povredila...

poslala mi je sms poruku jedna žena-dete

mnogi su me povredili. uglavnom bez

razloga. sve su me povrede šokirale i zabolele

ljubim Te ljubim čednosti moja

trudio sam se da sve povrede preobrazim u pesmu umetnost i ljubav

ljubim svakog ko me je povredio

nikada nisam želeo nikoga da povredim iako sam svestan da i ovo nekog povređuje

a

tek

ovo

dobro

a

i

ovo

lepo

Bog je ljubav

ljubav preobražava

Bog postaje Bog

napisao sam juče ali ovo je danas

čim sam krenuo odlučio sam da hodam samo tri-četiri kilometra i da

se vratim što pre da bih uz vino pisao pesmu-izložbu-molitvu Ovo Tebi

skinuo sam odeću da se tuširam pa mi je odjednom došla volja da obrišem pod

sada sam već okupan i pisaću o onome što sam mislio dok

sam se tuširao a posle o onome dok sam se brisao i sušio kosu

prvo tuširanje

sve što sam bio jesam i biću je jedan Bog

sve što sam živeo živim i živeću je jedan Miroslav Mandić

sve što sam ljubio ljubim i ljubiću je jedna ljubav

sve što sam nematerijalno stvorio stvaram i stvoriću je jedan pupoljak

sve što sam pevao pevam i pevaću je jedna pesma

sve što sam nacrtao crtam i crtaću je jedan crtež

sve što sam hodao hodam i hodaću je jedan hod

sad brisanje i sušenje kose

sve što su Tebi Tvoji Roditelji Tvoja Deca Tvoja Porodica to je meni Miroslav Mandić

sve što su Tebi Tvoja Otadžbina Tvoj Narod

Tvoja Država to je meni Miroslav Mandić

sve što su Tebi Tvoja Crkva Tvoj Klub to je meni Miroslav Mandić

sve što su Tebi Tvoj Patrijarh Tvoj Papa Tvoj Predsednik

Tvoj Premijer Tvoj Kum to je meni Miroslav Mandić

sve što su Tebi Tvoj Poslodavac Tvoje Udruženje

Tvoj Sindikat Tvoje Društvo iz kraja to je meni Miroslav Mandić

sve što su Tebi Tvoje Poreklo Tvoja Profesija Tvoj CV

Tvoje Nagrade Tvoj Ugled to je meni Miroslav Mandić

sve što su Tebi Tvoja Nevladina organizacija

Tvoje Tajno društvo to je meni Miroslav Mandić

sve što su Tebi Tvoje Vlasništvo Tvoj Novac

Tvoja Banka to je meni Miroslav Mandić

sve što su Tebi Tvoj Judaizam Tvoj Zen

Tvoj Budizam Tvoje Pravoslavlje Tvoje Katoličanstvo

Tvoj Islam Tvoja Antropozofija Tvoj Gurđijev Tvoji Prahrišćani

Tvoja Knjiga znanja Tvoj Singularizam Tvoja Lora Tvoj Poredak ljubavi

Tvoj Transpersonalizam Tvoj Aktivizam Tvoj Anarhizam Tvoj Fašizam

Tvoj Socijalizam Tvoj Liberalizam Tvoj Humanizam Tvoj Holizam

Tvoja Numerologija Tvoja Astrologija Tvoje Prosvetljenje

Tvoja Istorija Tvoj Feminizam Tvoj Fejsbuk

Tvoja Tajna znanja Tvoja Tajna policija...

to je meni Miroslav Mandić

Tii imaš

Tvoje Roditelje Tvoju Decu Tvoju Porodicu

Tvoju Otadžbinu Tvoj Narod Tvoju Državu Tvoju Crkvu

Tvoj Klub Tvog Patrijarha Tvog Papu Tvog Predsednika

Tvog Premijera Tvog Kuma Tvog Poslodavca Tvoje Udruženje

Tvoj Sindikat Tvoje Društvo iz kraja Tvoje Poreklo Tvoju Profesiju

Tvoj CV Tvoje Nagrade Tvoj Ugled Tvoju Nevladinu organizaciju

Tvoje Tajno društvo Tvoje Vlasništvo Tvoj Novac Tvoja Banka

Tvoj Judaizam Tvoj Zen Tvoj Budizam Tvoje Pravoslavlje

Tvoje Katoličanstvo Tvoj Islam Tvoju Antropozofiju

Tvoju Loru Tvog Gurđijeva Tvoje Prahrišćane

Tvoj Poredak ljubavi Tvoj Transpersonalizam

Tvoju Knjigu znanja Tvoj Singularizam

Tvoj Aktivizam Tvoj Anarhizam Tvoj Fašizam

Tvoj Socijalizam Tvoj Liberalizam Tvoj Humanizam

Tvoj Holizam Tvoju Numerologiju Tvoju Astrologiju

Tvoju Istoriju Tvoje Prosvetljenje Tvoj Feminizam

Tvoj Fejsbuk Tvoja Tajna znanja Tvoju Tajnu policiju...

ja samo Miroslava Mandića

Miroslav Mandić Bog

Miroslav Mandić Sva bića

Miroslav Mandić Ljubav

Miroslav Mandić Pupoljak

Miroslav Mandić Pesma

Miroslav Mandić Crtež

Miroslav Mandić Hod

Bog je ljubav

ljubav preobražava

Bog postaje Bog

napisao sam juče i prekjuče ali ovo je danas

dok sagnuta plevi radnica gradskog zelenila razgovara mobilnim telefonom

zloupotrebljavanje je alat koristi i interesa

dobroupotrebljavanje je stid pevanja i krhkosti

sve se žuti od maslačaka

a crveneće se i od bulki

plaviti od lasta

još nisam video nijednu bulku

ni prvu lastu

čovek je skinutom kapom zaklonio lice

od sunca i gleda avion iznad njegove glave

kad nešto uradim uz odobrenje kocke mnogo

se mirnije osećam čak i ako doživim neprijatnost

zelene salate mi sve više prijaju

biće tako do prvog paradajza

zaista ponekad dobro napišem reč zaista

smešim se mojim neuspesima

oslobađaju me iluzija

vode preko granica uspeha

mnogo mi pomaže luda

bez lude bih poludeo

luda lako podnosi što ja ne mogu

treba i ja ludi da pomognem

ludo

plešimo

al' ti dobro plešeš

čuvam Te ljubim Te ludo moja

anđeli samoće čuvaju ljude od usamljenosti

l

u

d

e

s

t

e

ja sam luda

deco ludina

mladi svih bića

čeda Božija

reči

moje lude

Bog je ljubav

ljubav preobražava

Bog postaje Bog

napisao sam juče prekjuče i nakjuče ali ovo je danas

Miroslav Mandić koji piše ime Miroslav Mandić

uživam u Miroslavu Mandiću koji piše ime Miroslav Mandić

dok piše slova koja čine ime Miroslav Mandić

oseća kao da piše po kamenitim vencima planina

sve podrhtava u tom Miroslav Mandić pisanju

Miroslavom Mandićem svetluca prašina koja leti kroz vazduh

cvetne livade su prepune ritmičkih trzaja

Miroslav Mandić je neprestano stezanje i opuštanje

prepuštanje

nervi kičme

Miroslav Mandić usaglašavanje svih Miroslava Mandića

Miroslav Mandić konjski vrat

Miroslav Mandić bedra ljubavi

Miroslav Mandić cimcum

M spermija

M je Miroslav Mandić Miroslav Mandić je M

jedna jedina spermija svih bića

Miroslav Mandić je ono što želiš samoj sebi

Miroslav Mandić je ono što si drugima

Miroslav Mandić žito životinje

Miroslav Mandić hleb nadnaravni

Miroslav Mandić ruža nasušna

M hrlenjem

Miroslav Mandić koja čuva svako biće od usamljenosti

Miroslav Mandić dečaci koji trče kroz vodu

Miroslav Mandić pre nego što stvaram Miroslav Mandić

Miroslav Mandić dok pevam Miroslav Mandić

Miroslav Mandić posle hodanja Miroslav Mandić

Miroslav Mandić mi pomaže da budem Miroslav Mandić

nedeljiva istovetnost

Bog je ljubav

ljubav preobražava

Bog postaje Bog

napisao sam juče prekjuče nakjuče i dan pre nakjuče ali ovo je danas

pre četrdeset godina u leto 1971. napisao sam tekst

Pesma o filmu zbog kojeg sam osuđen. juče sam pomislio

da bi bilo lepo da ovog leta napišem Pesmu o pesmi

joj

moglo bi to biti čuveno leto 2011.

bogatstvo uništava bi mogla biti prva rečenica Pesme o pesmi

u ovom trenutku sam odlučio da ću pisati Pesmu o pesmi

otvoriću fajl Pesma o pesmi

otvorio sam i napisao

Bogatstvo uništava. Pesma o pesmi je besmrtna pesma o besmrtnosti.

srećan sam čovek

sreću delim svim bićima

jebanje rađa bića

pevanje stvara sva bića

jebanje ljubi pevanje

pevanje se poklanja jebanju

grlim odane

ljubim hrabre

k

i

č

m

o

m

o

j

a

lj

u

b

i

m

t

e

redigujući ovogodišnja blaženstva video sam da me pete i Ahilove

tetive bole od 10. januara. kičma me muči više od mesec dana

sve je povezano u srcu šikaniranog psa

volju

u

um

um

u

srce

srce

u

pičku

i

kurac

pičku

i

kurac

u

pesmu

pesmu

u

vaskrsenje

joj koja radost dok pišem ovo blaženstvom na čijem kraju vaskrsava isto joj

tvoje

srce

mi

pulsira

u

grudima

k

i

k   i   č  m  o

m

o

volim da volim

umetnice jebanja ljube pevače stvaranja

pevači stvaranja se jebu sa neutešnima

Bog je ljubav

ljubav preobražava

Bog postaje Bog

napisao sam juče prekjuče nakjuče i dva dana pre nakjuče ali ovo je danas

juče je Sioranu bio rođendan. u jednom tekstu o njemu sam pročitao

Za zlu vijest bit će nagrađen nagradom Rivarol, jedinom nagradom koju

je Cioran ikad prihvatio. A kad mu je Albert Camus rekao: ''Sada se morate

uključiti u tok ideja'', pomislio je: ''Odjebi!'' ''Shvaćate, on će meni dijeliti lekcije,

svojom kulturom učitelja'', povjerava se on Liiceanuu; ''pročitao je ponekog

pisca, ali nema ni mrve filozofske kulture i on mi kaže: sada… kao da se

obraća đaku. Otišao sam. Bilo je to za mene veliko poniženje''.

kultura učitelja truje sve pred sobom

učitelj je smrt za poeziju

učitelj je poguban za umetnost

žal

svet tela

svetlost

svetost

svetinja

srce

bog

srce

bog

srce

bog

srce

bog

srce

bog

srce

bog

srce

bog

srce

bog

srce

bog

srce

bog

srce

bog

savršenstvo

sve se pretvorilo u tačku

sve iz tačke nastaje

pesma

bog

.

pesma

pesma

pesma

pesma

pesma

pesma

pesma

pesma

pesma

pesma

pesma

Bog

istina

lepota

dobrota

lepo

u

pesmi

dobro

lepog

u petak će biti polovina knjige

da li da to proslavim i kako

sam ili sa nekim

odan odanosti

oda odanoj odanosti

odana oda odanosti

odanost odanoj odi

Dragi moj Miroslave, evo šta mi se danas desilo:

Bio sam na imanju pored tek posađenih biljaka... Rođaka

čije je ime Ruža rekla mi je: "Pratim to već godinama

9. aprila uvek dolaze laste." Zagrljaj! Petar

poslao mi je juče mejl Petar Miloradović

Petre poljubi moju Ružu Lastavicu

poslao sam sms Petru

Jebi I Jebi Se Miroslave Mi Je Ime

Voleo Bih Da Više Veruješ Meni Nego Sebi Je Ime Mog Života

Voleo Bih Da Više Ljubiš Mene Nego Sebe Je Ime Moje Umetnosti

ne brini — ljubim Te

odluku da slike Brojevi — drvo života budu u bojama

čakri sam promenio. svih šezdeset šest slika će biti šarene

livada cveća

sve je tako jednostavno

jedno i jednostavno

svemirski jednostavno

blaženstva su ljubav koja se udiše

dok čitaš blaženstva izdišeš i udišeš ljubav

blaženstvo blaženstva je u tome što ne osećaš blaženstvo a ono Te čini

ne znam ko si ali Te ljubim

ljubim i Tebe neprijatelju moj jer Tii si moja najveća korist

ljubim i Tebe iako se Tii ljutiš i opireš

našao sam oblutak veličine graška — plače mi se od njegove lepote

svetlucaju staklići pored tramvajskih šina

ništa nije zabačeno iako je zabačeno

oko šećerane se širi miris slada

zabelele su se konjske staze na hipodrumu

podižem ruku dajući znak tramvajdžijama da ne brinu za mene

podižem ruku i mašem ekranu na kome piše

podižem ruku i mašem ekranu na kome piše

umorile su se Ahilove tetive i pete

još nisam video prvu lastu