Bog Miroslav Mandić Bog

    Ti
    si

    418621

    pupoljak

    ANTOLOGIJA KORAKA SAM

    2479. dan
    15. oktobar 2011.

    prvim koracima tek ustalog čoveka

     

    prvim koracima ustanka tek ustalog čoveka sa četiri noge na dve noge

     

    prvim koracima tek ustalog čoveka iz postelje

     

    prvim koracima sve mladi koja nam se pridružuje prvim koracima

     

    koracima nevinih koji su odvođeni i odvode se na streljanje

     

    koracima marševa nenasilnog otpora

     

    koracima koji harmonizuju sve ritmove u ritam koraka

     

    koracima muzike u koracima

     

    koracima Rusoa Hercoga Longa Satija Vordsvorta Valzera Pispilgrimič

     

    koracima kroz travu

     

    koracima kroz vodu

     

    koracima smirenja

     

    koracima samog postojanja

     

    koracima pasa i mačaka

     

    koracima slonova i žirafa

     

    koracima ptica i krokodila

     

    neprestajućim koracima neprestajućeg

     

    koracima neprestajućeg posmatranja

     

    koracima neprestajućeg slušanja

     

    koracima hodočašća

     

    koracima zaveta

     

    koracima rečima koraci

     

    koracima jedinog

     

    koracima divljenja

     

    koracima pažljivosti

     

    koracima nežnosti

     

    koracima kroz svemir Tvog srca i koracima Tvog srca u Svemiru

     

    koracima lepo je samo biti

     

    koracima besmrtnosti

     

    koracima lica u hodanju

     

    koracima Bogolikim

     

    antologija koraka koracima Pupoljka hodanja

     

    koracima koracima

     

     

    DRUGARSTVO

    2481. dan
    17. oktobar 2011.

    pišite me slova

     

    ime proslavi me

     

    umno uživanje je slava Božija

    prijatelju

     

    svež hladan vazduh

     

    dva psa leže na suncu

     

    slušam zvuke mojih koraka

     

    kopitaju

     

    pitaju i potvrđuju

     

    predaju se i prihvataju

     

    prolaze kroz groblje

     

    hodaju za mojom senkom

     

    pozdravljaju pokret ogorčenih po celom svetu

     

    spuštaju se ka Topčideru

     

    hodaju toponima

     

    prati ih miris drveća

     

    penju se ka Topčiderskoj zvezdi

     

    čujem ih dok prolaze pored Partizanovog stadiona

     

    hodočaste bilo čijem orgazmu

     

    seti se samo kako su lepa konjska kopita

     

    svojim pevanjem koraci me potpuno ućute

     

    na Autokomandi ka ulici Vojvode Stepe

     

    uče me dobroti

     

    prolaze kroz Dušanovačku pijacu dok ja gledam

     

    belo grožđe koje se preliva na sunčevoj svetlosti

     

    prelaze preko pasarele na autoputu

     

    okreću me prema kineskom dečaku koji niz vodu

    koja se sliva niz ulicu pušta papir od bombone

     

    Ibarskom ulicom me penju uz Lekino brdo

     

    znaju svoj put

     

    drugarski

     

    neprestana su radost zahvaljivanja

     

    skreću u Tetovsku ulicu

     

    niz deset stepenika u Tetovskoj 28 spuštaju se u usko dvorište

     

    uvode me u prijateljevu toplu sobu

     


    PALCEM NOVE PISMENOSTI

    2482. dan
    18. oktobar 2011.

    drugo je ljubav

     

    belina oblaka

     

    miris sveže opranog rublja

     

    blagost časnih sestara

     

    misterija običnosti

     

    mrvice na stolu koje sakuplja trogodišnji dečak

     

    podrhtavanje prijateljevih usana

     

    oči koje gledaju pitajući se da li vidiš koliko sam uplašen-a

     

    dlačice na dojkama

     

    dogovor uvek čuva

     

    držanje dogovora je a priori sejvovanje dobrote

     

    drugo je ljubav

     

    hleb i grožđe — gospodstvo jučerašnjeg ručka sa Želimirom Žilnikom

     

    gospodstvo današnjeg ručka sa Tibikom Varadijem

     

    ljubiti samo ljubiti

     

    dugi telefonski razgovori sa prijateljem

     

    milina prihvaćenog stida

     

    istina nepostoje dva ista lista hrli lepoti postoji samo jedan jedini list

     

    mastilo se izliva u reči baš je ovo mastilo lepo

     

    odanošću ljubim Tvoja istetovirana stopala

     

    travu na Tvom ramenu

     

    ime Miroslav Mandić na Tvom telu

     

    Miroslav Mandić je neprestano preobražavanje u Miroslava Mandića

     

    pocepane gaćice kojima sam juče obrisao

    prašinu na stolu i posle ih bacio u korpu za otpatke

     

    slike nastaju iz ritmova

     

    slatkim kruškama osnažujem pokret ogorčenih u svetu

     

    poetika mog pisanja je u ljubavi za pisanje moje poetike

     

    sva bića u radosti

     

    palcem čednosti

     

    veselom krvlju koja lako teče venama svih bića

     

    r              a       s      k    o  r    a      k        o              m

     

    neopisivom ljupkošću neshvatljivog

     

    ljubavlju drugog

     


    NI NE ZNAJUĆI ONI ĆE U TVOM SRCU NAĆI ONO ŠTO TRAŽE

    2483. dan
    19. oktobar 2011.

    samo to učini

     

    ni ne znajući oni će u Tvom srcu naći ono što traže

     

    uživaj radnice uživaj

     

    idem napolje. radujem se suncu. radujem se i da se vratim i

    ponovo slušam muziku dok prekucavam reči koje ću napisti u hodu

     

    uživaj zaneseni uživaj — uživaj smireni uživaj

     

    volim ove ljude koji se kupaju suncem

     

    teoretičari bi teorijski

     

    praktičari praktično

     

    dogod bude postojala vojska i policija ljudski mozak se neće razvijati

     

    kržljaviće

     

    bolja je jedna napaljenost od hiljadu bombi

     

    bolje je uvek da sebe predam do jaja nego da mi trun pohlepe zatreperi u srcu

     

    vodama vodopada

     

    uljem lavande

     

    bosiljkom po paradajzu

     

    pička i kurac su isto

     

    jedno

     

    skakvac je skočio i tek što je doskočio mačka ga je već poklopila šapom

     

    moje reči su oblaci pod nepcem u Tvojim ustima

     

    bubamara mi je sletela na staklo naočara

     

    na jezeru ponovo vidim ljude koje sam viđao prošle jeseni zime i proleća

     

    preko leta u onoj gomili od ljudi ih nije bilo ili ih nisam video

     

    slažemo se da se slažemo

     

    slažemo se da se ne slažemo

     

    sve se vraća — povratka nema

     

    liberali žude za liberalizmom

     

    komunisti žude za komunizmom

     

    fašisti žude za fašizmom

     

    svi žude za svojom mladošću i privilegijama

     

    jedna je žudnja — sve se vraća

     

    jedno je ispunjenje — povratka nema

     

    dolazi zima i ponovo sneg

     

    ponovo maslačci i leto doći će

     


    KAKO DA TO URADIM

    2484. dan
    20. oktobar 2011.

    hteo bih da Pupoljak stavim i ostavim na korist radost i besmrtnost svim bićima

     

    Pupoljak su moje knjige umetnost hodanje i nematerijalno stvaralaštvo

     

    kako da to uradim

     

    jednoipo godišnji Cigančić mi maše i kaže ćao

     

    pčela mi je sletela na ram naočara

     

    tresu se sise žene koja mi dolazi u susret

     

    seksualna energija hara svetom

     

    kontrolom seksualne energije se vlada svetom

     

    volim seksualnu energiju koja se preobražava u rađanje ljubavi a ne u produženje vrste

     

    rađaj neprestano voljena

     

    jezero je danas mirno. staklo. plavo ogledalo

     

    hodam u plavoj majici kratkih rukava

     

    svakog dana kad napišem blaženstva šaljem ih u Nju Orleans da ih Ivana prevede

     

    kako je mirno jezero pogledaj — kaže stara žena

    kao staklo k'o ogledalo — odgovara joj stari muškarac

     

    verujem samo narodu svih bića

     

    verujem samo državi svih bića

     

    verujem samo premijeru i vladi svih bića

     

    verujem samo predsedniku svih bića

     

    pesma sam svih bića

     

    umetnost sam svih bića

     

    hod sam svih bića

     

    jedna ljubav

     

    jedno rođenje

     

    jedino osećanje kojem verujem je saosećanje sa svim bićima

     

    saosećanje je besmrtnost svih bića

     

    vaskrsenje svakog bića u svim bićima

     

    dobro i lepo kod svih bića je da su sva bića zaista sva bića

     

    sva bića su bukvar Boga

     

    jedno biće je čitanka Boga

     

    Tii su udžbenik Boga

     

    ljubav je pismenost Boga

     

    maleni gušter me je jako obradovao

     

    kao i prošle godine i danas lete rojevi bubamara

     

     

    PETAK A JOŠ I KIŠA

    2485. dan
    21. oktobar 2011.

    pada kiša

     

    blagoslovena

     

    blagim sivilom uvijen je dan

     

    kisne lavanda

     

    obožavam pusta polja

     

    voda se sliva niz njegov dugački mantil

     

    sedim za stolom i uzbuđujem se slikama koje stvaram

     

    kroz odškrinuta vrata osećam Tvoj miris

     

    rano je jutro

     

    oh uvek to rano jutro

     

    toplina koju napuštam

     

    telo samo u svetu

     

    hladnoća

     

    oblačenje

     

    sve zavisi samo od mene

     

    ljubav je neizbežna

     

    trava je mokra i predeo je u magli

     

    koracima se udaljavam

     

    moji tragovi brzo nestaju pod kišom

     

    prolazim pored nečeg

     

    volim to nešto

     

    svet je prepun neimenovanog

     

    venčanja među bićima

     

    uživam jer čitaš moje reči

     

    čujem Tvoje korake

     

    slediš me

     

    uskoro će kanal

     

    blatnjavi drveni most

     

    ravnica nestala u magli

     

    konji su mirni

     

    dok kisnem zamišljam kako u toplom sedim i pišem o kiši i kišnjenju

     

    niz koru drveta sliva se voda

     

    samo koraci

     


    SJAJI SE SJAJI

    2486. dan
    22. oktobar 2011.

    oblačno je

     

    celu noć je rominjala

     

    blaga kiša

     

    po glavicama kupusa u polju

     

    po trsci pored puta

     

    po krupnim belim jesenjim ružama

     

    miris jeseni

     

    svečanost predela

     

    čestitost za stolom

     

    čednost u krevetu

     

    gde ste sada gušteri moji

     

    gde ste svi vi koji ste živeli pre hiljadu godina. pre deset hiljada

    godina. pre sto hiljada godina. pre milion godina. pre nego što ste postali

     

    svi ste vi u ovim rečima moga srca

     

    svako od vas je u svakoj mojoj čestici i ćeliji kojim pevam rečima

     

    nežno je bivanje

     

    nežnost je bivanje

     

    nežna je nežnost

     

    nežnost je besmrtna

     

    nežan je put

     

    nežan je pupoljak

     

    nežne su usne

     

    nežne su usmine

     

    nežna je kiša

     

    nežno je kišnjenje

     

    nežno je padanje

     

    nežno mislim na Dagmar Moser

     

    ljubavlju Dagmar Moser ljubim sva bića

     

    ljubavlju svih bića ljubim Dagmar Moser

     

    na Tvojoj sam strani

     

    a kiša će padati

     

    izvesno padaće

     

    kišiće

     

    sijaće

     


    JESENJE ORANJE

    2488. dan
    24. oktobar 2011.

    ja sam bog

    svako ime me proslavlja

    jer je u svakom imenu i malo humora

    jučerašnja pesma iz knjige Ja sam ti si ja

     

    prsne nežnost po svim bićima

     

    orgazmiraj meni u slavu

     

    lako je pesniku

     

    peva

     

    ne misli

     

    ljubi

     

    pesma Božija

     

    dok mi se hladi paprika pišem da mi se ne ohlade osećanja

     

    živote prelep si — hvala Tii što si me udostojio da Te živim

     

    udišem

     

    pišem

     

    prepoznajem u svemu

     

    malo sam imao uspeha u životu

     

    i kao i svi ljudi bez uspeha ponekad sam tužan. ponekad

    ogorčen. ponekad neraspoložen. ponekad zabrinut. ponekad usamljen

     

    ali ove reči su više od uspeha

     

    oči mi sijaju od Tvog pogleda koji prelazi preko ovih reči

     

    one su i Tvoj uspeh

     

    jedna je muzika uspeha

     

    uspeh muzike svih bića

     

    duga smo

     

    svedočanstvo

     

    jedno jedino jedno

     

    u subotu i nedelju sam ponovo pio slabog belog vina

    Bože daj mi da pijem vina i budem još zdraviji

     

    vinom sam pesma jednog

     

    jednog poljupca

     

    jednog parenja

     

    jedne istine

     

    hteo sam da Tii se javim jer Te osećam bliskom ali nisam

    mogao jer bliskost je mnogo više od naše bliskosti bliskolika moja

     

    rodiljo mojih radosti

     

    majko svih mojih bića

     

    čuvaj mi srce u Tvojim nedrima

     

    čuvaj mi mozak među Tvojim butinama

     


    ISKRENO MI RECI

    2489. dan
    25. oktobar 2011.

    kad sam sam osećam sva bića

     

    kad sam sa Tobom osećam sebe

     

    kad sam sa Bogom osećam Tebe

     

    kruženje

     

    kad hleb premažem margarinom

     

    kad vetrom osećam predele po kojima vetar duva

     

    kad dete to oseti prvi put

     

    kad devojčica to oseti prvi put

     

    kad dečak to oseti prvi put

     

    kad Vladeta Jerotić u osamdeset sedmoj godini

    objavi knjigu Nedremano Božije oko u čudima prirode

     

    kad se matematika priključi otkrivanju i pevanju besmrtnosti

     

    kad vidim lice Ludviga Vitgenštajna vidim moje lice u mladosti

     

    kad sve ono što sam naučio od Borhesa zamenim za ono što sad učim od sada

     

    kad pička ovlaži ljubav za mišljenje preobražava se u mišljenje ljubavi

     

    kad se kurac podigne sve što jeste preobražava se u nežnost

     

    kad negde tamo nešto osećam to nešto ovde

     

    kad se najviše grane njišu najdubljem korenju

     

    kad se sve u sve pretvori i tako se sve sačuva

     

    kad zaustavim pisanje

     

    kad počnem da pišem kao da pišem prvi put

     

    kad samo blesne

     

    blesne Tvojim srcem

     

    ma Tii si ja

     

    Tii si Tisa mog života

     

    Tii si moja reka

     

    reka svim rekama

     

    reka koracima kojima tečem

     

    reka kojom kružim u svim rekama

     

    reka kojom se izliješ ka meni

     

    reka kojom se ulijem u Tebe

     

    meni se nekad čini da si Tii muzika — iskreno mi reci da li si Tii muzika

     

    žuboriš

     

    brujiš

     


    STARENJE

    2490. dan
    26. oktobar 2011.

    ne znam kada sam počeo da starim ali danas počinjem da pišem o mom starenju

     

    gađenje nad samim sobom u dvadeset šestoj — kad sam osetio kako ulaženjem

    u zrele godine gubim i poslednje ostatke nevinosti zbog čega sam odlučio da krenem

    ka novoj nevinosti — evo proglašavam početkom mog starenja

     

    nastavilo se strahom od smrti zbog žutice koji mi se dogodio u trideset drugoj

     

    prvim naočarima u trideset sedmoj-osmoj

     

    pegicama na šakama

     

    prestankom skakanja u vodu

     

    povećanjem dioptrije. problemima sa prostatom

     

    odlaskom na spavanje oko ponoći a ne više u dva-tri noću

     

    slabljenjem sluha. pobelelom kosom. imunitetom koja slabi

     

    zubnim protezama. suvim kapcima. sporijim mišljenjem. kalkanom

     

    prvim strahom koji sam osetio dok sam noću prolazio pored agresivnih mladića

     

    smanjenjem kafe. tragovima paste za zube na odeći

     

    uvećanom samoćom

     

    ali i sve većim otvaranjem prema životu samom. predavanjem ljubavi samoj. saživotom

    sa svim bićima. bićima dobrote i lepote. bićima istine i slobode. disanjem miline Božije

     

    starenje je seksualnije od seksualnosti u pubertetu

     

    ja sam bog

    seksualnost

    istovetnosti

    današnja pesma iz knjige Ja sam ti si ja

     

    parenje srca i uma

     

    mističko jedinstvo svih bića

     

    svake godine u Miroslavu Mandiću 26. oktobra

    u dvadesetom blaženstvu tog dana napišem

     

    Robert Valzer

     

     

    ime

    je

    pesma

     

     

    volt

    vitmen

     

     

    jebežljivo

    jebežljivog

     

     

    jebežljivo

    jebežljivom

     

     

    ljupkost

     

    nepotkupljivost

     

    uživam u Tebi prijatelju

     

    ne mogu da Te se nasitim voljena moja

     

    voljeni živote

     

     

    pesmo

    ljubavnice

    moja

     

     

    Tii si moja Tisija

     

    ljubljena

     

    Tis

     


    ZOVEM SE JEDNA JEDINA VIZIJA PLANETE ZEMLJE

    2491. dan
    27. oktobar 2011.

    jedna vizija za planetu Zemlju

     

    jedan čovek sa vizijom za planetu Zemlju

     

    Ja Sam Jedna Jedina Vizija Ljubavi i Nenasilja

    Svih Bića Na Planeti Zemlji Za Sva Bića Svemira

     

    ja sam bugivugi pevač iz jedanaestog veka

     

    ja sam apstraktni slikar iz drugog veka

     

    ja sam autor kompjuterskih igrica iz devetog veka pre nove ere

     

    Bili Evans Od Nagorelih Trava Statijan Roj Bin

     

    sa sve manjim fondom reči ali sa sve većim razumevanjem svake reči

     

    sve većom ljubavlju za svaku reč

     

    sve većim seksom sa svakom rečju

     

    sve većim poistovećivanjem sa svakom rečju

     

    reči su čudo besplatnosti

     

    kao i boje

     

    kao i brojevi

     

    kao i slike

     

    kao i ritmovi

     

    kao i melodije

     

    kao i pokreti

     

    besplatnost je vizija slobode

     

    Antonio das Mortes

     

    veliki grozd u ruci

     

    jezero u oku

     

    čaj od krušaka

     

    život od čestitosti

     

    čestitim jezikom

     

    prepletenom dušom

     

    atomom uma

     

     

    ti

    i

    ja

    atom

    smo

     

     

    volim da pevam sa dve reči

     

    putolikom ružom

     

    ružolikim putem

     

    jednom

     

    pupoljkom

     


    LJUBIM TE HELDERLINE

    2492. dan
    28. oktobar 2011.

    stanujem ulicom i predelima

     

    stanujem u svakom bluzu

     

    stanujem u svakoj kurvi

     

    stanujem u svakom odbeglom detetu

     

    stanujem u dugi nad zemljom

     

    stanujem u mističkom doživljaju koji je bilo ko ikada doživeo

     

    stanujem u idealima

     

    stanujem u svetinji beskućništva

     

    stanujem u Tvojoj odanosti

     

    stanujem u mandarini koju si mi poslala

     

    stanujem u 33 novčanice od sto dinara

    koje si mi dala i kojima si se molila za mene

     

    stanujem u stanju pesme

     

    progovorim li pesma je

     

    pružim li korak pesma je

     

    pogledam li pesma je

     

    stanujem umujem

     

    stanujem u svakoj poslatoj poruci koju pod sloganom

    1% ima adrese, 99% ima poruke šalje 99% preostalih obraćajući se 1% bogatih

     

    stanujem u epifizi Svemira

     

    stanujem u jednom jedinom telu u kome su sva tela bez granica

     

    stanujem u Miroslavu Mandiću jednom jedinom domu svih bića

     

    Miroslav Mandić Stanovanje je solidarnost svakog bića sa svim bićima

     

    Miroslav Mandić Stanovanje je pojam kuće koja čuva sve beskućnike

     

    Miroslav Mandić Stanovanje je pojam beskućništva koji oslobađa kućevne

     

    Miroslav Mandić Stanovanje je lanac

    svratišta koji se prostire beskrajem i večnošću

     

    stanujem u ovoj radnjici u kojoj opslužuje visoka koščata i ljubazna žena

     

    stanujem u prodavačicama cveća

     

    stanujem u svakoj devojčici i dečaku koji hodaju sami

     

    stanujem sa svakim ko je sam

     

    stanujem u svakom ko je svoj ego sahranio i živi radošću trava

     

    stanujem toplim i dubokim glasom Džoni Keša

     

    stanujem u puževoj kućici i orlovom gnezdu

     

    stanujem u one dve torbe koje sam u dvadeset

    šestoj-sedmoj sašio da mi budu mera pesničkog stanovanja

     

    stanujem u Helderlinovim rečima pesnički stanuje čovek na Zemlji

    najboljoj definiciji stanovanja zauvek

     


    RADUJEM TE

    2493. dan
    29. oktobar 2011.

    umesto mog potomstva potomstvu ostavljam

     

    Miroslava Mandića

     

    pesnika svih bića

     

    jednog jedinog umetnika jedne jedine umetnosti

     

    hodača jednog jedinog Boga

     

    ljubavnika svih bića

     

    dok sam se danas penjao Lješkom otvorilo mi se

     

    čovek Boga je Bogočovek

    Bog

     

    Bog čoveka je Čovekobog

     

    joj kako je to dobro

     

    čovek majmuna je majmunočovek

     

    majmun čoveka je čovekomajmun

     

    same reči govore ko je ko

     

    čovek Čoveka je Čovekočovek

     

    Čovek čoveka je čovekočovek

     

    sloboda

     

    jesam

     

    krastavcima

     

    ljubav je jedna

     

    ljubav svih bića u meni

     

    voliš li me voliš sva bića — sva bića su meni

     

    ljubiš li me predala si svakom biću u meni

     

    maslačcima

     

    rečima radost pičke i radost kurca koje je

    danas jedna žena ispisala među svojim nogama

     

    rečima bezrazložnost i bezbrižnost koje

    je druga žena ispisala na svojim grudima

     

    rečima plesanje i pevanje koje je treća žena ispisala na svojim leđima

     

    raduj se Majko Božija u meni

     

    odmori se — preporodi

     

    lepotom se bacaj dobroti

     

    svaka reč koju napišem je pesma ako Te pogodi u srce

     

    svakom rečju Te pevam ako zatreperim u Tvom umu

     

    svakom rečju lutam Tvojom kičmom radujući sva bića u Tebi

    Boginja

     

    svakom rečju Te činim besmrtnim i besmrtnom

     


    ODLAZI GROŽĐE — PEVAJ NEKOM TO

    2495. dan
    31. oktobar 2011.

    jutarnje milje

     

    sve je milje

     

    Pupoljak svih bića je mistička jebežljivost svih onih koji su oprostili

    jučerašnja definicija Pupoljka svih bića

     

    nedeljom se predajem Bogu

     

    ponedeljkom utorkom sredom četvrtkom petkom subotom pišem za

    nedelju u kojoj pevam za ponedeljak utorak sredu četvrtak petak subotu

     

    pisanje je nastavljanje

     

    nezaustavljanje

     

    stvaranje junakinje i junaka u Miroslavu Mandiću

     

    Miroslav Mandić je junakinja i junak Miroslava Mandića

     

    Miroslav Mandić stvara Miroslava Mandića koji je njegov junak

     

    Miroslav Mandić peva Miroslava Mandića koja je njegova junakinja

     

    Miroslav Mandić hoda Miroslava Mandića jednog jedinog Miroslava Mandića

     

    Miroslav Mandić je umetnost dobropamćenja

     

    muzika mladosti u kopitama konja

     

    mladost muzike galopira slobodom ljubavi

     

    za devet dana biće dvadeset godina od početka Ruže lutanja

     

    nikad više

    ljubim Te Edgare Alane Po

     

    oprostimo i oprostimo se

    himnama svetlosti

     

    maleni melem si malenoj

     

    malena majka si svim bićima

     

    kad god reči nisu ljubljenje reči su nerazumevanje

     

    reči ne služe razumevanju nego ljubljenju

     

    hrastovima

     

    vrbama

     

    vijuganju

     

    meandriranju

     

    Kniferovom trljanju

     

    trljaj ne trtljaj

     

    rudnik sam večnosti

     

    dućan prepun neostvarenih želja

     

    kako si gruba nežnosti moja

    kažem Nežnoj

     

    ne javljaš mi se

    kažem Tii

     

    miljem uprkos

     


    BEATE I LAZAR

    2496. dan
    1. novembar 2011.

    suze mi liju

    ljubim Te Beate Niman

     

    svest savesti

     

    savest svesti

     

    adrenalin dobrote

     

     

    tajna

    pesme

    je

    u

    jednom

    jedinom

    dahu

    ljubavi

    svakom

    biću

     

     

    vežbanje drugog obraza je jedina borilačka veština

     

    radujem Tii se iako još ne postojiš

     

    radujem Tii se tek kada si tu

     

    tu

     

    put

     

    putujem Te pute

     

    putuješ me ružo

     

    upravo pomislih — istetoviraću put i ružu na Tvom telu Bože

     

    sliku puta ispod koje piše ruža

     

    sliku ruže ispod koje piše put

     

    samo sam igra svih bića

     

    igram se sam

     

    pulsirajući jednim jedinim srcem

     

    volim svakog ko voli srce

     

    volim svakog ko voli mozak

     

    ljubim svakog ko voli pičku

     

    pevam svakog ko voli kurac

     

    juče mi se otvorilo

     

    reč ja je ime Boga

     

    zamenica ja je zamenica kojom se služe ljudi govoreći samo o sebi

     

    nekada se osećam kao da nemam krila

     

    suzama se još lije

     

    letim suzama

     

    suze dozivaju suze

    ljubim Te Lazare Rišar

     

    joj kako je Tvoje srce dobro

     

    joj kako je Tvoje srce lepo

     

    Beate

     

    Lazare

     


    JA SAM JA SVIH I SVEGA

    2497. dan
    2. novembar 2011.

    Život svijeta se odvija prema nečijoj volji – netko tim životom čitavog svijeta

    i našim životima vrši nekakvo svoje djelo. Da bi postojala nada u shvaćanje smisla te

    volje, potrebno je prije svega ispunjavati ju – raditi to što od nas traži.

    Tolstoj

     

    uzbuđen sam nečijom voljom koja vrši nekakvo svoje delo

     

    zamišljam i prepuštam se tom čudesnom delu

     

    dodirneš li svoj nos uradili smo istu stvar na radost svih bića u tom delu

     

    milino

     

    violinama

     

    milino

     

    uličnim uglovima

     

    milino

     

    konjskim rzanjima

     

    ponekad moje pisanje nije ništa drugo nego rzanje

     

    nastavak naših razgovora na uglu

     

    violinsko među prstima

     

    žedan sam Te prijatelju

     

    željan sam Te prijateljice

     

    sve Te više volim sa svim Tvojim manama i sve više sam protiv svake od njih

     

    samo Te duša i dobrota odane kurve može sačuvati od sebe same

     

    svaka grupa sa najdubljim poštovanjem prihvata

    onog ko je priznao zlo koje su činili članovi njihove grupe

    nisam ovo napisao baš najjasnije ali sve je jasno da jasnije ne može biti

     

    svaka grupa najstrašnije osuđuje kao izdajicu

    svakog ko je priznao zlo koje su činili oni sami

     

    zlo su načinili naše majke i očevi i njihove majke i očevi

     

    zlo činimo i mi i njihovi jer prikrivamo zlo naših majki i

    očeva i plus obavezujemo našu decu da prikrivaju naše zlo

     

    svim bićima nestaju naši i njihovi i dobrota

    jednog jedinog bića prožima sva bića

     

    seks je predavanje sebe drugome

     

    ljubav je predavanje sebe svima i svemu

     

    ja sva bića

     

    ja kolenopokleknuća

     

    ja radost duše

     

    ja Tii

     

    ja rečju ja pevam zamenicu ja u svakom biću

     

    ja sam Tvoje ja. Tii si svoje ja

    ponekad je pretencioznost jedina nepretencioznost

     

    ja sam ja svih i svega

    ponekad je nepretencioznost jedina pretencioznost

     

    ja ozarenosti

    ponekad je ozarenost jedina skromnost

     

    ja skromnosti

    ponekad je skromnost jedina ozarenost

     


    MIROSLAV MANDIĆ SVAKOG DANA

    2498. dan
    3. novembar 2011.

    divljenja. moljenja. iskupljenja

     

    ispovedanja. poistovećivanja

     

    oboženja

     

    drugarstva. prepoznavanja. jebanja. celjenja

     

    nežnosti. pažljivosti. strpljivosti

     

    muzika. čitanja. samovanja. slaganja

     

    odanosti. istrajavanja

     

    primanja. davanja. zahvaljivanja

     

    solidarisanja. saosećanja. odlučivanja. nastavljanja

     

    pevanja

     

    plesanja

     

    put

     

    ruža

     

    prolepšavanja. odobravanja

     

    ganuća. poslušanja

     

    stvaranja. otkrovenja

     

    odobravanja. prolepšavanja

     

    jednostavnosti. ponavljanja

     

    umanjenja. uvećanja

     

    zanosi. smiraji. smirenja

     

    kruženja. preplitanja

     

    hodanja. pupljenja

     

    poklonjenja

     

    lice

     

    svim bićima

     

    disanja. harmoniziranja

     

    sagledavanja. besmrtnosti

     

    zavetovanja. prevazilaženja

     

    bivanja. radosti. preobraženja. postanja

     

    jedno. vaskrsenja

     

    istine. slobode. hrabrosti. nemoći

     

    pisanja. crtanja. fotografisanja. ćutanja. govorenja. sajtovanja

     

    ja

     


    OSMEH SMEHU

    2499. dan
    4. novembar 2011.

    krećem

     

    bespuće

     

    samo reči

     

    nikog

     

    dobrota lepote

     

    sva bića

     

    konj u kobili

     

    odanost srca

     

    istovetnost uma

     

    reč sledi reč

     

    ravnoteža

     

    ja sam svaka reč koju napišem

     

    život svih bića

     

    ljubav za svako biće

     

    matematika konkretnog

     

    muzika apstraktnog

     

    film reči

     

     

    film

    pesme

     

     

    lepota dobrote

     

    jedno je jebanje

     

    jedno venčanje

     

    Angelus Silesijus

     

    veselo

     

    ne povlađuj sebi sine moj

     

    gledam vas reči moje lepe ste kao ruže

     

    gledam vas reči moje dobre ste kao put

     

    uživam da gledam kako se pojavljujete pred mojim očima

     

    mistika stvaranja

     

    mambo kukova

     

    radost jer pišem ovako kako pišem

     

    zahvalnost jer ne mogu da pišem drugačije

     

    jednostavno

     

    Bog

     


    MIROSLAV MANDIĆ POBUNA PROTIV ŽENA

    2500. dan
    5. novembar 2011.

    pobuna protiv žena

     

    iznenadna

     

    pobuna izvedena ljubavlju

     

    pobuna oplemenjivanjem i nepovređivanjem

     

    Miroslav Mandić pobuna protiv žena posvećena je Tebi ženo moja i

    svim ženama koje su stvorene divotom i oplođene plemenitošću Božijom

     

    Miroslav Mandić pobuna ne povređuje nijednu

    ženu nego podstiče na divotu i plemenitost

     

    nikada nisam sreo ženu koja se pobunila protiv ženske kulture

     

    poznajem samo dva muškarca koji su se pobunili protiv muške kulture

     

    sam sam se u šesnaestoj pobunio protiv muških

    ubijanja i zločina koji se proslavljaju mitovima i u školama

     

    muškarci ubijaju jedni druge. žene obesmišljavaju jedna drugu

     

    ceo život proveo sam saosećajući sa ženama

     

    sada mi se sve to smučilo jer sam mnogo puta osetio bezosećajnost žena

     

    pre svega prema svojim partnerima sa kojima se

    podmuklo sumanuto i do istrebljenja bore za dominaciju

     

    žene su nepodnošljive svojim zavođenjem i

    nesposobnošću da se otvore i prime sve u sebe

     

    egoistične su do ništavila

     

    ukidajući svoju seksualnost u neprestanoj su incestuoznoj vezi sa svojom

    decom ne dozvoljavajući im da se od njih odvoje i prenoseći na njih sav greh

     

    muškarci varaju žene svojim vlasništvima i oružjima

    žene varaju muškarce svojim materinstvom i decom

     

    muškarci dominiraju nad ženama svojim herojstvima i sistemima

    žene dominiraju nad muškarcima svojim žrtvama i haosima

     

     

    muškarci proslavljaju ubijanja i njima vladaju

    žene su opijene materinstvom i njime vladaju

     

    naravno

    dogod postoji vlasništvo ženama pripada polovina vlasništva kao i svih ostalih stvari i

    naravno da je žena u postojećem sistemu izložena nasilju muškarca i da je to neoprostivo 

     

    ženo moja pridruži mi se — sve žene pridružite mi se

    ovo je nenasilna pobuna protiv žena i ženske kulture

    celite

     

    sve žene pobunite se protiv žena i ženske kulture

    svi muškarci pobunite se protiv muškaraca i muške kulture

    celjenje

     

    sve žene pobunite se protiv muškaraca i muške kulture

    svi muškarci pobunite se protiv žena i ženske kulture

    isceljujte

     

     žene ugledajte se na retke žene

    ljubite jedna drugu

     

    Penelopu. Majku Božiju. Rabiju. Majku Terezu. Emili Dikinson. Gertrudu Stejn. Nadeždu

    Mandeljštam. Simon Vejl. Bili Holidej. Ulrike Majnhof. Isidoru Sekulić. Ejmi Vajnhaus...

    ljubljene moje odan sam vam i ljubim vas

     

    ni žena ni muškarac nego dete

     

    ni dete nego svaka mlad

     

    ni svaka mlad nego svako biće

     

    ni svako biće nego sva bića

     

    ni sva bića nego Tii

     

    ni Tii nego ja

     

    ni ja nego Bog

     

    pupoljak

     


     

    SAMO SVE I TO SAMO OD SEBE I SAMO PO SEBI

    2502. dan
    7. novembar 2011.

    dve žene su mi rekle da su se i one pobunile protiv žena

     

    petoro ljudi me je podržalo u pobuni protiv žena — time

    pobunu proglašavam okončanom da ne bi završila u trijumfu i pobedi

    svetinjom humora čuvam svetinju

     

    samo

    krhkost

     

    sve

    samo sve jeste sve ostalo je bol

     

    sve ili ništa

    zbog straha od svetlosti i straha od ništavila bira se osrednjost

     

    osrednjost ili ništa

    zbog nepodnošljivosti osrednjosti i straha od ništavila upada se u bedu

     

    beda ili ništa

    zbog straha od ništavila ostaje se u bedi

     

    odbacujući sve ljudski progres završava u bedi

     

    nemaš Tii problem sa drugima Tii imaš problem sa mnom

     

    nemaš Tii problem sa mnom nego sa sobom

     

    a sa mnom imaš divote koje ne gajiš i ne živiš i otuda

    problemi koje imaš sa mnom i sa sobom i sa drugima

     

    moj voljeni ništa na ovom svetu nije moje jer sve sam to ja

     

    moja voljena kad nekog oslovim sa moj govorim o

    kakvoći i istovetnosti a ne o svojatanju i pripadanju

     

    čestice moje vi ste moji golupčići

     

    ćelije moje vi ste moje golubice

     

    vibracije moje vi ste moje uspavanke

     

    svetlosti moja Tii si moje jagnje

     

    hodanja moja vi ste moje lastavice

     

    lica moja vi ste moje trave

     

    pičke moje vi ste moji pužići

     

    kurčevi moji vi ste moji vrapčići

     

    teorije moje vi ste moji oblačići

     

    maleno moje Tii si moje veliko

     

    veliko moje Tii si moje maleno

     

    tepanje moje Tii si moje spoznavanje

     

    spoznavanje moje Tii si moje prapoverenje

     

    prapoverenje moje Tii si moje vaskrsenje

     

    srećan sam kad me rasplače lepota pesme

     

    sve pesme su himne

     

    vrhunac hodanja su tišina muzika i plesanje — o tome bih danima

     

    vrhunac stvaralaštva su ljubljenja i jebanja — o tome bih godinama

     

    vrhunac pevanja je poistovećivanje — o tome bih večno

     

    je'n dva tri — haj'mo ponovo

    krhko

     


    Stranice