Bog Miroslav Mandić Bog

    Ti
    si

    418618

    pupoljak

    KAKO I GDE BIH VOLEO DA ŽIVIM I RADIM

    2573. dan
    17. januar 2012.

    noćašnjim snegom koji je padao sporo

     

    breg se prostire a kiša ga u tišini natapa

    Pavezeovim stihom kojim sam se sinoć jako uzbudio

     

    stanovanja sam se odrekao još u mladosti

     

    sa Ružom lutanja počeo je moj život na putevima Svemira

     

    pesnički

     

    putem i ružom

     

    javno kao javni radnik i javne radnice

     

    kao kapelica. kao hram koji se kreće. kao otvoreni manastir

     

    kao radna soba u kojoj su samo dva stola i sedam kompjutera

     

    neprimećeno

     

    zaštićen nezaštićenošću i potpunom otvorenošću

     

    otvorenim Bogom. otvorenim seksom. otvorenim novcem

     

    bez administracije. po zakonima svih bića a ne po zakonima ljudi

     

    beskućnički i bezvlasnički

     

    potvrđujući istovetnost sa

    adresom U tvom srcu

    narodom Život

    državom Svemir

    religijom Bog

    članstvom Sam za sve

    svojstvom Dete Božije

    profesijom Pesnik Umetnik Hodač

     

    znači nezavisan i nezakonito — ljubavno samo u korist svih bića

     

    najvažnije je da mesto ima internet i da mogu da slušam glasno muziku

     

    voleo bih i da stanujem u nekom umetničkom radu o stanovanju

    na primer da se selim svaka tri dana iz stana u stan

    da menjam boravište svaka dva-tri meseca po većim mestima u Vojvodini

     

    voleo bih da živim sa mojom Boginjom

    voleo bih da živim sa osobom koja će preuzeti moje delo

     

    voleo bih da živim sa više ljudi

    voleo bih da živim u kružnoj arhitekturi sa stotinak ljudi

     

    bilo gde u svetu

     

    u hotelima

     

    na moru

     

    pored reke

     

    usred grada

     

    u svim selima Vojvodine

     

    na sajtu

     

    u Tvom srcu

     

    Bogu

     

    u idealima moje mladosti odan idealima sve mladi

     

    bilo gde ali uvek kao gost

    kao čovek sam stranac

     

    bilo kako ali uvek kao domaćin svim bićima

    kao biće sam jedan jedini domaćin svim bićima

     

    bilo gde i bilo kako bilo biće dobro jer je već sada dobro

    Bog

     


    78. PUT PO 33 DANA ILI KO SE SELI

    2574. dan
    18. januar 2012.

    treći dan preseljenja počinjem

     

     divljenjem

    Branka mi je jutros poslala vest o ovom predivnom Vrapcu Huliganu

     

    užasom

     

    seli se lepota

    hteo sam da Tii pokažem ždralove u seobi ali i ovo što će Tii se otvoriti je lepo

     

    sele se galaksije

     

     seli se svih trinaest ogromnih ploča planete Zemlje

     

    sele se i zemlja i voda i vazduh i svetlost

     

    i biljke i životinje sele se

     

    sele se siromašni i izgladneli

     

    proterani

     

    manjine izložene nasilju

     

    ljubljeni nomadi

     

    selidba pomaže da se upozna svet i da se vidi da je svugde isto

     

    bilo gde da sam i sve ostalo tu je

     

    osnovna selidba u životu je selidba od rođenja ka smrti

     

    iako bih voleo da živim i radim još dugo ovo preseljenje je i približavanje ka smrti

     

    samoća

    Bog

     

     u mladosti sam želeo i odlučio da živim

    tako da sve može da mi stane u dve torbe

     

    da postojim ali samo tako da što manje smetam bilo kome

     

    da i ne postojim nego da samo jesam

    predivnu razliku između postojati i biti čuo sam danas od episkopa Danila

     

    da ne pravim kuće na ovoj zemlji jer ih je već previše

     

    tako i živim ali već šestu godinu živim radim i

    stanujem sa svojim radovima kao njihov čuvar

     

    pošto nemam izdavača ili galeristu moram da se selim sa svima njima

     

    da li ćemo se preseliti zajedno ili ćemo se razdvojiti ne znam

     

    to zavisi od toga da li ću stanovati da bih stvorio Miroslav Mandić Muzej

     

    ili ću stvarati Miroslav Mandić Muzej pa ću u njemu i stanovati

     

    kad se već selim voleo bih da iza sebe ostavim sve viškove

     

    pre svega brige strahove bolove halapljivost očekivanja zavist i sujetu

     

    sa sobom bih voleo da ponesem sve svoje

    neuspehe da bih mogao da ih pretvorim u uspeh

     

    sva moja uverenja i ideale mladosti

     

    novi početak

     

    čednost

    Boginja

     

    Vrapče Huliganu čuvaš me — ljubim Te Vrapče Božiji

     


    NOVAC

    2575. dan
    19. januar 2012.

    kad 1. marta iz Crvene sveske budem prepisao Pismo prijateljima

    koje sam napisao pre četrdeset godina i u kome je prvi veliki razlaz

    sa prijateljima da li ću još biti u Gnezdu ili ću se već preseliti

     

    u Miroslav Mandić Muzej

     

    u Hotel života

     

    u Atelje umetnosti

     

    u Beskućništvo Boga

     

     u nečiji besplatan stan

     

    u neki iznajmljeni stan sa više ljudi

     

    sam u neki stan jeftiniji od Gnezda

     

    pet i po godina živeo sam i radio u dva iznajmljena

    stana. više nemam dovoljno novca da plaćam kiriju

     

    ne verujem u rad i zarađivanje

     

    verujem u stvaranje i darivanje

     

    volim da radim novac

     

    umetnost novca

    svetinja siromaštva

     

    umetnost novcem

    mistika novca

     

    ljudi rade i brinu za svoju decu — ja brinem i stvaram za sva bića

    užitak Božiji

     

    ponekad suviše strepim zbog nezaštićenosti i nedostatka

    novca što nije ni dobro ni lepo i zbog toga me je sramota

     

    radujem se još većoj nezaštićenosti i izloženosti

    spokoju

     

    nikada nikome nisam bio dužan

     

    ne verujem u dug

     

    verujem da će mi stvaranje novog novca doneti malo više novca

     

    volim da mi ljudi daju novac

    umetnost primanja prethodi umetnosti darivanja

     

    ko mi daje novac imaće više novca

     

    prosečna plata u Srbiji je oko 380 evra minimalna plata je oko 180 evra

    voleo bih da saznam kolika je prosečna i minimalna plata na planeti Zemlji

    volim ovakve putokaze

     

    volim toplinu i izvornu snagu koja dolazi od malo novca

     

    sve što se radi i stvara sa velikim novcem

    je zlo i uništava sve oko sebe a i samo sebe

     

    pomozi mi da napravim spisak svih ljudi koji su mi do sada davali novac

    venac slave

     

    naravno da ne verujem u autorska prava ni u intelektualnu svojinu

     

    naravno da ljubim zahvalnost za svaki tren kojim živim

     

    zahvalnošću ljubim svako od 86400 mojih

    dela koja nastaju u 86400 sekundi svakog dana

     

    na kolenima pišem ovo blaženstvo o svezahvalnosti

     

    bez

    obzira

    na

    godine

    bolesti

    bol u peti

    ekonomsku krizu

    veliku samoću

    neuspehe

    život bez šansi

    smrt

    verujem da ću preživeti

     

    novac svih bića je moj

    autor sam ideje novac svih bića je moj ali sva autorska prava pripadaju svim bićima

     

    Tvoj

    upravo sam dobio ovaj mejl hvala za himnu ljubavi, hvala za podršku u borbi sa, tek sada

    vidim, mojim najvećim neprijateljem, samom sobom. teško je ali će, verujem, postati najmilije

     

     

     

    STANČIĆ-GNEZDO-MUZEJ

    2576. dan
    20. januar 2012.

    malopre sam se čuo sa Lazarom Rišarom. videćemo se u jedanaest sati

     

    prošetao sam sa Mirjanom i Lazarom — milina — a i Lazar često kaže milina

     

    Miroslav Mandić Muzej

     

    muzej miline

     

    Miroslav Mandić Muzej — muzej Miroslav Mandić Pesme

     

    Miroslav Mandić Muzej — muzej Miroslav Mandić Umetnosti

     

    Miroslav Mandić Muzej — muzej Miroslav Mandić Hodanja

     

    Miroslav Mandić Muzej — muzej Miroslav Mandić Imena

     

    Miroslav Mandić Muzej — muzej Pupoljka svih bića

     

    Miroslav Mandić Muzej — muzej Večne umetnosti

     

    Miroslav Mandić Muzej muzej jednog jedinog pesnika svih bića

     

    Miroslav Mandić Muzej — muzej jednog jedinog umetnika svih bića

     

    Miroslav Mandić Muzej — muzej jednog jedinog hodača svih bića

     

    Miroslav Mandić Muzej — muzej večnosti jednog jedinog vremena

     

    Miroslav Mandić Muzej — muzej Svemira jednog jedinog prostora

     

    Miroslav Mandić Muzej — posvećen Bogu Tebi i svim bićima

     

    ime Miroslav Mandić Muzeja bi moglo biti Ovo Tebi

     

    Miroslav Mandić Muzej može biti bilo gde na planeti Zemlji

     

    tamo gde neće važiti ljudski zakoni nego ljubav svih bića

     

    ili će biti negde ilegalan i nezakonit sve dok ga ljubav svih bića ne oslobodi

     

    Miroslav Mandić Muzej bi mogao da stoji upakovan kod nekog

     

    Miroslav Mandić Muzej bi mogao da stoji upakovan

    na nekom javnom mestu kao vrsta oglasa kojim se traži

    osoba koja bi bila zainteresovana da napravi Miroslav Mandić Muzej

     

    Miroslav Mandić Muzej — kredit kojim se kupi stan za MMM

     

    Miroslav Mandić Muzej — kružna arhitektura u kojoj se živi i radi MMM

     

    Miroslav Mandić Muzej — potraga za nekim ko će preuzeti i osnovati MMM

     

    Miroslav Mandić Muzej — Monografija Miroslav Mandić Muzeja

     

    Stančić je bio prvi moj stan u pedeset sedmoj godini života

    plaćao sam ga tako što mi je više ljudi davalo deset evra mesečno

    hvala

     

    Stančić se preobrazio u Gnezdo. plaćao sam ga donacijama

    ljudi za 64 desetogodišnje slike 64 pupoljka pevaju Pupoljku svih bića

    hvala hvala

     

    sledi muzej miline

    hvala hvala hvala

     

    želim Tii novi novac u koji su ugrađena sva bića

     

    privodim kraju preseljenje pisanjem

     

     

    o

    v

    o

     

    t

    e

    b

    i

     


    ČUDO PRIORITETA

    2577. dan
    21. januar 2012.

    šesnaestogodišnja Vesna Kuvara i osamnaestogodišnji Lazar Rišar

    to je to

     

    čudo ljubavi peva stvara i hoda ljubavlju čuda

     

    tako oseća misli i veruje jedan dečak

     

    Miroslav Mandić Večni Dečak

     

    Miroslav Mandić Večna Devojčica

     

    na kraju ovonedeljnog pesničkog preseljenja preda mnom je čudo prioriteta

     

    krenimo

    prioritetima čuda

     

    najvažnije je da sve što jesam i činim bude Bogu milo

    Bogu je najmilije da sam ja jedan jedini Bog

     

    najvažnija je bliska osoba. istomišljenik. božanska istovetnost

    Boginja

     

    Monografija Miroslav Mandić Muzeja

     

    da ne izneverim ni devetogodišnjeg ni sedamnaestogodišnjeg

    ni dvadesettrogodišnjeg ni šezdesettrogodišnjeg ni stogodišnjeg ni

    hiljadugodišnjeg ni milionitog nego oduvek i zauvek sadašnjeg Miroslava Mandića

     

    pesnički

    putem i ružom na putevima Svemira

    najvažnije je da mesto ima internet i da mogu da slušam glasno muziku

     

    javno kao javni radnik i javne radnice

    kapelica. hram koji se kreće. otvoreni manastir

    radna soba u kojoj su samo dva stola i sedam kompjutera

     

    otvoren Bogom. otvoren seksom. otvoren novcem

    bez administracije. po zakonima svih bića. ne po zakonima ljudi

     

    neprimećeno. beskućnički i bezvlasnički. potvrđujući istovetnost

    adresom U tvom srcu

    narodom Život

    državom Svemir

    religijom Bog

    članstvom Sam za sve

    svojstvom Dete Božije

    profesijom Pesnik Umetnik Hodač

     

    nezavisan i nezakonit — ljubavni u korist svih bića

    tamo gde ne važe ljudski zakoni nego ljubav svih bića

    ili ilegalno i nezakonito sve dok me ljubav svih bića ne oslobodi

     

    bilo gde ali uvek kao gost

    bilo kako ali uvek kao domaćin svim bićima

     

    u nečijem besplatnom stanu

    u nekom iznajmljenom stanu sa više ljudi

    u nekom stanu jeftinijem od Gnezda

     

    u muzeju miline Miroslav Mandić Muzeju

     

    ime Miroslav Mandić Muzeja bi moglo biti

    Ovo Tebi ili Muzej Miline ili Milina Muzeja

     

    Miroslav Mandić Muzej može biti bilo gde na planeti Zemlji

    jer i tako je svemirski muzej usred Svemira i svemira Tvog srca

     

    Miroslav Mandić Muzej je potraga za nekim

    ko će preuzeti i osnovati Miroslav Mandić Muzej

     

    verujem da će mi stvaranje novog novca doneti malo više novca

    ko mi daje novac imaće više novca jer novac svih bića je moj

     

    hej da li znaš nekog ko...

     

    u ovom trenutku i ovim završen je pesnički deo preseljenja

    nadam se da si osetila — da si doživeo — da sam sve vreme mislio na Tebe

     

    od Tebe sve očekujem

     

    hrabriji. bezbrižniji. bezrazložniji

     

    sad je najvažnije da mirno radim svaki dan

     

    da lepo pišem i pevam

     

    dobro hodam i stvaram

     

    božanski mislim

     

    jesam ljubav

     

    čudo

    Bog

    pupoljak

     


    VIBRIRANJE PUPLJENJA

    2579. dan
    23. januar 2012.

    volim analogije jer su podatne i svojom čednošću otvaraju svet

     

    najnežnije kod analogija je da analogije sa Bogom ne postoje

     

    vratio sam se sa hodanja

     

    osećam bolnu petu

     

    nežno mislim na Juditu Šalgo

     

    hladna su mi stopala i kolena

     

    još pedeset šest pesama do kraja knjige Ja sam ti si ja

     

    sve su ispisane na Stolnoj slici

     

    ne nekim mestima su izlizane od ruku

    koje držim na njima dok pišem po tastaturi

     

    pomislih na ćerku Čarlsa Bukovskog koja mu je kupila prvi kompjuter

     

    jedan krompir. jedna šargarepa. jedan praziluk

    dvesta pedeset grama šampinjona. ulje. somun

     

    telo

     

    duša

     

    duh

     

    svaka tačka na lopti sam

     

    predstavljač reči

     

    reč sama

     

    reč sam

     

    moj rečiti put

     

    putena reč moja

     

    predstava blaženstava

     

    sve u svemu

     

    Tvoja ruka na mom ramenu

     

    umetnosti prisloni svoje lice na moje grudi

     

    smešim se tome kako me vidiš a kako ja sam sebe vidim

     

    zemlja i nebo

     

    pesma svih bića sam

     

    kad sam osetio Tvoju bolnu gorčinu svoje sam se zgadio

     

    kad sam video Tvoju sumanutu potrebu za potvrđivanjem moja potreba nestala je

     

    kad god pišem neke ružne stvari o Tebi to se nikada ne odnosi na Tebe

     

    na Tebe se odnose samo lepe stvari

     

    oko Tvog vrata blista ogrlica svetlosti

     

    svetlucanjem vibrira pupljenje

     


    9:06H - 9:34H ČAT SA BRANKOM ZGONJANIN

    2580. dan
    24. januar 2012.

    mili moj

     

    Branka moja

     

    jako mi se sviđaju ideje za Muzej

    misli i na šest fotografija koje mi je Ana Đorđević poslala za Miroslav Mandić Muzej

     

     

    a Svečani nedeljni ručak je fenomenalan!!!!

    misli na dvominutni snimak prekjučerašnjeg Svečanog nedeljnog ručka svih bića koji sam joj poslao

     

    hvala

     

    volela bih da se neka od tih ideja ostvari

     

    zaista bih volela da otvoriš Ja-javnosti na

    način na koji to Umetnost Miroslava Mandića zaslužuje

    a opet da je dostupno svima. to jest da svima svakodnevno dolaziš

    kao što je malo/kratko bilo sa Ja imenom. svi ti ljudi svaki dan. barem pedeset ljudi

    čulo je o Miroslavu Mandiću. o Ja imenu. izvini, fale mi srpske reči. hoću da kažem

    da je ta ideja o bivanju u javnom prostoru, ali na način Miroslava Mandića, zaista

    jaka i nekako istinita, po onome što ja znam o tvom radu

     

    ah šta da kažem. najvažnije je da se nastavi ovo što već radim. a to traži

    svakodnevno posvećenje i mir. radim skoro dvadeset stvari dnevno. najvažnija su

    blaženstva a njih treba da pišem još skoro sedam godina. drugo nema bliske osobe

    nema nikog ko bi to radio jer to nije moj posao. pa problem administracije i novca

     

    razumem u potpunosti. ali ima prijatelja

     

    hvala na razumevanju

     

     i ako svaki prijatelj da po malo, u svečanosti okruglog stola, možda mogu/možemo

    da napravimo nešto pristojno, dostojno Miroslava Mandića. u svakom slučaju, to

    što radiš u sada bitno je i ima puno toga,. pa i da je Muzej tip-top sređen i otvoren

    opet bi tebi bilo bitno ovo sada. tako da bi možda, ako bi postojala neka pokretna kućica

    za Umetnost Miroslava Mandića, ti tu mogao da živiš i radiš i da, u neko određeno

    vreme, možda ne svaki dan, budeš otvoren za posete. a da, kada pokazuješ svoj rad

    pokažeš samo deo, a ostatak radova da bude negde na sigurnom, ne u toj pokretnoj

     kućici. tako da ta pokretnost bude u vezi sa tvojim sadašnjim radom. to je Muzej

    tvoja sadašnjost. ne znam da li sam dovoljno jasna?

     

    za mene se to sve već događa mojim sajtom — svim bićima

     

    da. ali znam da voliš i svetu nepredvidljivost. da ti neko

    bane kao na Ruži. kako je to dobro! znam da ti i to nedostaje. a ta

    izloženost, doduše uokvirena, što je najbitnije, bi ti to omogućila

     

    zasad nemam dovoljno ni da preživim. a iskustva sa ljudima su očajna

     

    razumem te

     

    kad vetar preleti preko Brankine kose a ona pogledom odmah krene za njim

     najvažnije je ovo blaženstvo koje će danas biti u knjizi

     

    :)

     

    a kad bi se preselio u Zagreb? u Sarajevo? u neki drugi grad

     

    u svakom slučaju hvala Tii na ljubavi

     

    gde se govori isti jezik. samo ne Beograd

     

    teško. zbog administracije

     

    Beograd jako crpi i nekako onemogućava da se stvari dese

     

    ne. svugde je isto

     

    čini mi se da su stvari lakše kada si stranac

    ima manje podrazumevanja od strane okoline

     

    meni su važne suštine. a to je BOŽANSKO. ne ljudsko. ja živim

    u Svemiru. ne u administraciji državama geografijama. nego živim u pesmi

     

    znam šta ti je važno, samo promišljam kako da to što ti je važno sija i ovde. da bude

    viđeno jer već sija. i... uh, fale mi reči. izvini. evo o čemu razmišljam. tvoj rad i suština

    koju stvaraš i koja ti je bitna je jedno. drugo je svet u kojem živimo. kako da tvoj rad u

    ovom svetu bude prikazan na tvoj način, da ne izgubi od svoje suštine. ili ti vidiš da

    je i svet u kojem živimo ista suština

     

    sve je jedno. sve što sada pričamo je jedno i sve je u

    ovom razgovoru i to je već živi Miroslav Mandić Muzej

     

    da to sam pomislila dok sam pisala jedno-drugo

     

    legat

    zadužbina

    muzej

    biblioteka

    manastir

    hram

    kapela

    centar

    svratište

    kutak

    kuća

    dom

    gnezdo

    čardak ni na nebu ni na zemlji

    jesam

    nagoveštaj

    trenutak

    lice

    put i ruža

    miroslav mandić

    ...

     

    ljubav

     

    ljubav. jedna jedina ljubav

     

    Bog

     

    Bog

     


    DOK TO ČELIČNO UŽE IZLAZI VODA SA NJEGA JAKO KAPLJE

    2581. dan
    25. januar 2012.

    juče sam pokisao do gole kože

     

    hodanje je dobra životinja života

     

    vazduh natopljen vodom

     

    sumrak nad Topčiderskim grobljem

     

    podnevna zvona ljubavi koja mi upravo zvone

     

     

    novac

    je

    pesma

     

     

    grejem stopala i kolena sa dva ćebeta

     

    kad je muka tu je Đuka. kad jebete Đuku ne zovete

    govorila je jedna Đuka pre sto godina

     

    14:14h

    trebalo bi što pre da krenem napolje a preda mnom su još dvadeset četiri blaženstva

     

    ostaje mi samo da ih pišem

     

    nasumice

     

    kao što vetar nosi susnežicu

     

     

    sve

    je

    pesma

     

     

    velika je pesma sve je pesma

     

    marama i preko lica — pesma

     

    ljubav — pesma

     

    bilo na koga da pomislim — pesma

     

    bilo na šta da pomislim — pesma

     

    čelično uže za skelu — pesma

     

    četiri kapljice vode na grani u predvečerju

     

    kaljave cipele

     

    dremež koji pored tople peći hvata promrzlog

     

    pena na drvetu od vode koja se sliva

     

    priljubljivanje čestica

     

    lice vetra ljubi lice na vetru

     

    šćućuri se u toplini i mirisu ovog blaženstva

     

    toplini mog ramena i vrata

     

    mirisu moje kože

     

    udahni

     

    predahni

     

    preporodi se

     

    sve oko sebe preporodi

     

     

    pupim

    te

     

    pesmo

     


    SLANA. SUZA

    2582. dan
    26. januar 2012.

    jutarnja lepota

     

    na ovom svetu na kome nema ni dovoljno hleba još manje ima zahvalnosti

    tako je otprilike napisao Kolakovski tumačeći Knjigu o Ruti

     

    Daniela Trbović

     

    promiče sneg

     

     talasa se površina jezera

     

     sa druge obale čuju se glasovi

     

    mislim na reč stvar

     

    puno se stvari može reći sa rečju stvar

     

    stvar je kratka kaža

     

    ta stvar u toj stvari mi stvarno daje snagu

     

    nije stvar u tome da se stvari pojednostavljuju nego da budu jednostavne

     

    pahuljice odskaču sa rukava moje jakne dok pišem o njima

     

    voleo bih da dugo pričamo o reči stvar

     

    voleo bih da dugo pričamo o svakoj reči

     

    baš mi nedostaje diktafon

     

    dobra je stvar to nedostajanje

     

    dobra je stvar i taj diktafon

     

     

    pesma

    života

    slavi

    život

    pesme

     

     

    pesma je borba za saživljavanje

     

     

    samo

    božije

    samo

    božansko

    samo

    božiji

     

     

    napravim veliku grudvu snega i posle mi šake budu tople

     

     

    samo

    mi

    pesma

    pomaže

    da

    napišem

    pesmu

     

     

     po krupnom žutozlatnom lišću platana beli se sneg

     

    žena u hodu baca hleb pticama

     

    pogotovo volim kad reč stvar upućuje na nešto nestvarno

     

    zemlja i nebo — između reči o kojima razgovaramo

     

    spominjemo oluke

     

    zanosimo se prašinom

     

    zavetujemo rosi i inju

     

     

    svaka

    reč

    je

    jedna

    pesma

     

     

    rosa

     

    inje

     

    Bog

     


    TREBALO BI PONEKAD DA PIŠEM I UVEČE I PRED SAMU PONOĆ

    2583. dan
    27. januar 2012.

    19:40h

    retko pišem blaženstva ovako kasno

     

    evo prilike

     

    svetlost kompjutera i stone lampe

     

    napolju je mrak

     

    u sobi je toplo

     

    raj

    knjiga Miroslav Mandić je Miroslav Mandić Muzej

     

    biti u toplom je sreća

     

    gladan sam

     

    čekaju me hleb margarin masline sok od paradajza i kivi

     

    spokoj posle obavljenog dana

     

    petak je veče. radujem se suboti

    i nedelji

     

    dani su divna stvar

    ponedeljak utorak sreda četvrtak petak subota nedelja

     

    ganut sam danima

    kruženjem

     

    dani neprestano dolaze i odlaze

    ljube i ljube se

     

     

    kažu

    da

    je

    i

    edgar

    alan

    po

    živ

     

     

    smrzao sam se na hodanju. posle tuširanja izbija iz mene topla milina

    iglo sam svim bićima

     

    šuma

     

    prijatelj kaže da liže čisti sneg

     

    svako ko je izgubio samopouzdanje neka se okrepi u ovom blaženstvu

     

    odlučno se okrepi krotkošću

     

    upravo se setih te noći

    napadalog snega po dvorištu

    poljskog klozeta u kome sam mislio

    svoju prvu pesmu o crnom i belom snegu

     

    hej sneg nam zaveje sela u puteve

     

    hej reke nam poplave polja i gradove

     

    dan mi je počeo sa suzama koje su lile dok sam čitao

    kako se jedna žena izvinjavala zbog nasilja koje su pripadnici

    njenog naroda izvršili nad pripadnicima drugog naroda

     

    joj kako je meni divno kad mačka othrani kučiće

     

    kad neko prestane da jede meso

     

    kad se neko oslobodi strahova i predrasuda

     

    kad odbeglo dete preživi

     

    kad neko promeni svoje mišljenje kojim se branio od slobode i ljubavi

     

    sloboda je ljubav

     

    ljubav je istina

     

    istina je dobrota

     

    dobrota pupoljak lepote

     


    NE BRINI JA SAM TVOJA BEZBRIŽNOST

    2584. dan
    28. januar 2012.

     dobro jutro moja ljubavi

     

    tako je sve počelo

     

    tako je počeo i današnji dan

     

    kažu ljubav je bajka

     

    kažu bajka uvek govori samo o ljubavi

     

    kažu bajka je jedina realnost

     

    kažu najbolje je živeti svoju bajku

     

    bajku ljubavi

     

    bajka ljubavi — jedino ljubav neprestano ljubi

     

    ljubi ljubi ljubi — donosim Tii dobru vest

     

    ja sam dobra vest

     

    ja sam naručje svim bićima a u Tvom naručju sipam gorivo ljubavi za sva bića

     

    limuzina

    pitaj me jednom zašto je Vladimir Macura najbolji muzej

     

    automobil jednog jedinog kretanja

     

    jako volim reč auto

    auto-(gr.)
 predmetak u složenicama sa značenjem: sam, samo

     

    Rober Breson

    pitaj me pitaj

     

    sve je auto

     

    autohumor

     

    sporo krećem ruku po vazduhu — hej čoveče koja je to bajka

     

    morska dubina

     

    nebeska visina

     

    ja sam muž gliste

    posvećeno devojčici Ani Mihnik

     

    kičmim Te nerazumljivo moje

     

    ptica mi je u srce doletela

     

    kljuca Tvoju ljubav u meni

     

    milina prožima pticu Tebe mene i samu milinu

     

    danas mi je Zorana Mihajlov kupila dvadeset četiri debele drvene bojice

    biće para biće para za sva bića

     

    ne odustaj od te stvari

     

    pogotovo ne odustaj od same sebe

     

    tek nipošto ne odustaj od mene

    posvećeno svim mojim neuspesima

     

    ja sam ostvarenje Tvojih želja kamermanko moja

     

    neizrecivo

     

    pupoljak besmrtnosti svih bića

     


    POZIVAM TE JER JEDAN POZIV MENJA SVE

    2586. dan
    30. januar 2012.

    toliko je to meni lepo da ne bih ništa menjao

     

    bajka je bajka

     

    bajka je a priori

     

    bajka je i kad se dogodi i kad se ne dogodi

     

    glatko teče reka reči

     

    uglačala se reka

     

    od milovanja i ovnovi cvetaju

     

    zaželeli su me se putevi

     

    ruže me usne ruže 

     

    volim poeziju naglašavanja a još više poeziju nenaglašavanja

     

    tiho naglasiti mi je lepše od naglasiti naglas

     

    naglašavanje volim samo kad se pretvori u pevanje 

     

    uzbuđuje me stvaranje

     

    zanosi me pevanje

     

    letim hodanjem

     

    energiju nazvah dobrota

     

    muziku upravo prozvah istovetnost

     

    muzika puta i hodanja

     

    jebežljiva stopala ljube jebežljivost puta 

     

    Miroslav Mandić Grubosti su najveće nežnosti

     

    ja sam sluga

    ljubim Te Roberte Valzeru

     

    gde god se preselio najviše se radujem

    sitnicama koje će me još više činiti Svemirom

     

    zamisli samo mesto na kojem ću držati knjige za čitanje pre spavanja

     

    zamisli samo te čudesne knjige koje ću čitati

     

    zamisli jače zvučnike za muziku

     

    zamisli radnu odeću koju ću nositi

     

    zamisli ime koje ću dati mestu gde ću se preseliti

     

    zamisli oltar koji ću napraviti

     

    zamisli krevet koji Te tamo čeka

     

    zamisli samo uzvišenost svakodnevice kojoj se raduje večnost tog mesta

     

    pozivam Te na

    Miroslav Mandić Sluga — radosni slugaMiroslav Mandić Muzeja

    prikazivanje i digitalno arhiviranje svih radova Miroslava Mandića

    od 1. februara do 29. februara 2012.

    svakog ponedeljka utorka srede četvrtka i petka

    od 19.30h do 22h

    u Gnezdu

    informacije kod gospodina Miroslava Mandića preko mejla ili mobilnog telefona

     


     

    313 KAFA HRABROSTI

    2587. dan
    31. januar 2012.

    313 kafa hrabrosti za jedan bolji i hrabriji svet svih bića

     

    313 kafa hrabrosti je umetnički rad a čine ga

     

    kafa hrabrosti — to slavno ime

     

    313 crteža šoljice kafe na naslovnoj strani bele koverte

     

    fotografija kafa hrabrosti

     

    novac za kafu u koverti

     

    današnja 33 blaženstva

     

    vera nada i ljubav u kafi hrabrosti

     

    fotografija kafe hrabrosti na sajtu miroslavmandic.name

     

    broj kafe hrabrosti na poleđini koverte

     

    Miroslav Mandić Potpis

     

    kafa hrabrosti je kafa na koju odeš i dok je piješ doneseš neku hrabru odluku

     

    hrabru odluku za koju znaš da je važna i da će Tii doneti i snagu i uspeh

     

    koja će Tii osloboditi potisnutu energiju-dobrotu kojom ćeš živeti zdravije

     

    bolji i bogatiji

     

    za sebe i druge

     

    verujem da će 313 kafa hrabrosti pomoći mnogim ljudima pa i meni. i to ne

    samo da preživimo ovu 2012. godinu nego da pomognemo da je prežive svi

     

    ne samo da je prežive nego i da je žive na radost svim bićima

     

    u svakoj koverti biće po dvesta ili trista dinara za kafu ili kafu udvoje

     

    u 313 koverata biće ukupno 818 evra i tako ću mojom kafom hrabrosti

    vratiti svoj dug državi Srbiji kojoj svaki građanin duguje 818 evra

     

    to će biti i simboličko oslobađanje svih ljudi od dugova

     

    živimo i radimo bez dugova i viškova — živimo davajući i primajući darove

     

    oslobodimo se duga koji dugujemo hrabrosti zbog naših kukavičluka

     

    oslobodimo se duga koji dugujemo slobodi zbog našeg samoporobljavanja

     

    oslobodimo se duga koji dugujemo savesti zbog naših griža savesti

     

    koverte sa novcem za kafu hrabrosti davaću poznatima i nepoznatima

     

    nekome ću dati i nekoliko koverata da ih

    podeli onima kojima će kafa hrabrosti pomoći

     

    ne verujem ekonomistima ni bilo kojim drugim stručnjacima se stručnjaci

    sebično razumeju samo u celinu struke ali ne i u celinu same nesebične celine

     

    ljudi veruju da su bezbedni od atomskih elektrana a samo

    budala može verovati u to da one neće dovesti do katastrofe

    parafraza misli vrhunskog atomskog fizičara koju sam sinoć čuo na televiziji

     

    kafe hrabrosti za 2012. su plave

     

    kafe hrabrosti za 2013. će biti zelene

     

    ohrabri me ohrabri

     

    313 kafa hrabrosti za 2013

    313 kafa hrabrosti za 2014

    313 kafa hrabrosti za 2015

    313 kafa hrabrosti za 2016

    313 kafa hrabrosti za 2017

    313 kafa hrabrosti za 2018

    313 kafa hrabrosti za 2019

    313 kafa hrabrosti za 2020

    313 kafa hrabrosti za 2021

    313 kafa hrabrosti za 2022

    313 kafa hrabrosti za 2023

    313 kafa hrabrosti za 2024

    313 kafa hrabrosti za 2025

    313 kafa hrabrosti za 2026

    313 kafa hrabrosti za 2027

    313 kafa hrabrosti za 2028

    313 kafa hrabrosti za 2029

    313 kafa hrabrosti za 2030

    313 kafa hrabrosti za 2031

    313 kafa hrabrosti za 2032

    313 kafa hrabrosti za 2033

    313 kafa hrabrosti za 2034

    313 kafa hrabrosti za 2035

    313 kafa hrabrosti za 2036

    313 kafa hrabrosti za 2137

    313 kafa hrabrosti za 3038

      313 kafa hrabrosti za 40039

      313 kafa hrabrosti za 500040

       313 kafa hrabrosti za 6000041

       313 kafa hrabrosti za 70000042

       313 kafa hrabrosti za 800000043

       313 kafa hrabrosti za 9000000044

       313 kafa hrabrosti za 10000000045

     


    MIROSLAV MANDIĆ SLUGA — RADOSNI SLUGA — MIROSLAV MANDIĆ MUZEJA

    2588. dan
    1. februar 2012.

    fino jeste u svemu

     

    grubo tek u ponečemu

     

    služenje je u svemu

     

    gospodarenje tek u ponečemu

     

    slugi da

     

    gospodaru ne

     

    služenju da

     

    gospodarenju ne

     

    jedan je Gospod i jedno je gospodarenje

     

    radovanje Gospoda samog

     

    ko hoće da gospodari treba da služi gospodarenju

     

    volim da stvaram

     

    da se zahvaljujem i služim stvaranju

     

    nakupilo se toga

     

    znam da bi Tebi bila milina da se brineš o mom Pupoljku

    za razliku od Pupoljka svih bića koji stvaram Pupoljak je moje ukupno delo

     

     

    tebe

    mi

    nema

    pa

    mi

    nema

     

     

    sa više ljudi sam pokušavao

     

    počelo je sa Ksenijom Buštrević koja mi je uvećala fotografije Jednog čoveka

     

    Vesna Milović je napravila veliki sanduk za čuvanje mojih radova. kupila

    stakla za Lišće — drvo života. spakovala sve radove pre Ruže lutanja

     

    od onda o njima znam sve manje

     

    selili su se

     

    Nebojša Čović ih je fotografisao i preseljavao

    Zorica Kovačić je nešto počinjala

    Violeta Jovanović je bila tu

    Dragana Varadinac je bila nada

    Petar Miloradović ih je čuvao i katalogizirao

    Kaja Ćirilović i Rore Popović su započeli onako kako bi trebalo

    Sun Mandić i Ivana Đokić su ih skenirali za štampanje skice za monografiju

    Ivana Živković je malo služila

    Branka Zgonjanin se baš potrudila

     

    sve je to prekinuto i zatrpalo me u Stančiću i Gnezdu

     

    danas u šezdeset trećoj počinjem da ih prvi put sam sagledavam i digitalno arhiviram

     

    svako veče ću malo zaviriti u tu veliku dobrotu

     

    prepakovati

    obrisati

    ponovo obeležiti

     

    fotografisaću ih i objasniti sebi

     

    od svega toga napraviću skicu za digitalizaciju Pupoljka

     

    poslužiće mi za pisanje autobiografije

    joj kako žudim za njom

     

    koristiću je za radne monografije

     

    za ideje koje me čekaju da im se otvorim

     

    kao i sve što radim i to ću raditi za Boga Tebe i sva bića

    kao i sve što radim i to ću raditi pred Bogom Tobom i svim bićima

    počeću sa mojim prvim objavljenim tekstom Tri festivala

     


    BOGOSLUŽENJE

    2589. dan
    2. februar 2012.

    danas je 33. dan u godini

     

    sekunde služe minutima

     

    minuti služe satima

     

    sati danima

     

    dani godinama

     

    godine milenijumima

     

    milenijumi večnosti

     

    večnost trenucima

     

    sve jedno drugom služi

     

    sve služi kruženju

     

    kruženje služi svakom

     

    riba moru

     

    krv sećanju

     

    rumenilo lica poljupcu

     

    velika voda vodi u Tvojoj čaši kojom ispijaš vodu sveta

     

    služenje je milina i bezbrižnost

     

    gospodarenje je briga i grozota

     

    bio mi je uzbudljiv sinoćni susret sa samim sobom devetnaestogodišnjakom

     

    izvorom kojim i dalje letim

     

    da nije bilo toga ne bi bilo ni mene sada

     

    podsetih se mladosti pisanja i pisanja u mladosti

     

    joj kako mi je tek stalo do mladosti ovih reči

     

    to nije ništa daleko

     

    bezvremeno i bezgranično je

     

    bestežinsko stanje gledanja oči u oči

     

    radujem Tii se kao zemlja kiši

     

    čekam Te sunce pupoljče

     

    čekam Tvoj servis

     

     od danas ću na link Pupoljak stavljati

    fotografiju jednog od radova koje digitalno arhiviram

     

    sve je fotografisano pod običnim sobnim svetlom pa je tim toplije

     

    pomagale su mi Violeta i Mirjana

     

    nadam se da ćeš i Tii biti tu tokom dvadeset i jednog dana arhiviranja

     

    večeras počinjem sa Čudesnim delom iz 1971.

     


    TOPLO JE U GNEZDU A JA JOŠ I PIŠEM

    2590. dan
    3. februar 2012.

    juče u 18h umrla je naša monahinja Fevronija

    napisao mi je Petar sinoć

     

    Fevronija

    Fevronija

    Fevronija

    Fevronija

    Fevronija

    Fevronija

    Fevronija

    Fevronija

    Fevronija

    Fevronija

    Fevronija

    Fevronija

    Fevronija

    Fevronija

    Fevronija

    Fevronija

    Fevronija

    Fevronija

    Fevronija

    Fevronija

    Fevronija

    Fevronija

    Fevronija

     

    uvećanje ljubavi za Fevroniju

     

    ovih dana pročitala sam da odnosna zamenica koje, koja, koju

    treba da se piše odmah iza imenice na koju se odnosi. izvini, ne

    znam sva ova pravila, pa učim u hodu i tako ih i primenjujem

    Violeta Jovanović

     

    od jezičke pismenosti važnija je ljubav za pisanje

     

    život za reči

     

    jasnoća misli

     

    čednost srca

     

    podatnost tela

     

    pismenost je ljubav za sva bića

     

    pismenost je razumevanje drugog

     

    medijska pismenost

     

    informatička

     

    virtuelna

     

    pismenost je vera u vaskrsenje

     

    pismenost su lepota i dobrota zajedno

     

    pismenost je lekovitost morske soli sa mirisom lavande u toploj vodi

    kojima svake večeri pomažem bolnim Ahilovim tetivama i petama

     

    pismenost svake žene je znanje da je sve na svetu kurac bogosluženja

     

    pismenost svakog muškarca je znanje da je sve na svetu pička bogosluženja

     

    jednostavnost pisanja

     

    vodi me radosti Božija

    napisao sam u nedelju u Crvenoj svesci

     

    jako se radujem kad nešto zapišem u Crvenu svesku

    tom radošću podsećam Te na Tvoje radosti

     

    bajka sam svim bićima i zato se radujem bajci u sebi

     

    meni Jung nije važan ali mi je jako važno što je u

    starosti bio pažljiv i razgovarao sa stvarima sa kojima je živeo

     

    volim sve jeftino i minimalno ali i ponešto najprvoklasnije

     

    Mont Blanc penkala kojom sam godinama pisao

     

    moj Pup

     

    topla soba i topla voda

    jebote koja sreća

     

    ovih dana širom Evrope ljudi umiru od hladnoće

     

    kako je strašno kad umireš od gladi i smrzavanja

     

    baš sipi sneg

    nisam uspeo da pišem o onome što me uvek uznemiri pa i danas

     

    veje

    pokušaću sutra makar u jednom blaženstvu

     

    u Gnezdu je toplo a ja još i pišem

     


    METAMORFOZE

    2591. dan
    4. februar 2012.

    juče ujutru mi se na ekranu pojavila ponuda da preuzmem novu verziju Word-a

    ako se to tako kaže

     

    pitaju me hoću li ili neću. kažem da neću ali onda ne mogu da se služim Word-om

    ne razumem tehnička uputstva pogotovo na engleskom

     

    onda prihvatam sve a ne znam šta prihvatam

    zatvore Tii si ponekad jedino rešenje i sloboda u pokvarenom svetu

     

    to me tako ponizi i uznemiri jer ništa o tome ne znam

    u dominantnim medijima bedna je njihova bahatost

     

    samoćo jedina

    tužno je kad vidiš kako se dominantne stvari pretvaraju u zastarelost

     

    ludo ljubav si moja

    ludo Tii si večna i Tii mi uvek tako nesebično pomogneš

     

    sve je dobro

     

    sine moj Tii si moj otac ja sam Tvoj sin

     

    kreni dobrim putem

     

    dobar put je jedini

     

    put dobrote

     

    na dobrom putu je lepota

     

    gde su dobrota i lepota zajedno tamo je milina

     

    vrednost je besplatna

     

    uvek možeš računati da se useliš u mene

    sms koji sam samo poželeo

     

    hej stanovati u jednoj ženi

     

    biti joj ptica u letu

     

    veliki i krupni muškarac i mala i sitna žena

     

    visoka žena i niski muškarac

     

    polje puno čičkova

    danas sam video kako se predivno ljube jedna sedamdesetogodišnja žena i dvadesetogodišnji mladić

     

    ne argumenti nego otvaranje

     

    ne dijalog nego ispovest

     

    ne razumevanje nego slaganje

     

    ohladio sam povrće za rusku salatu na terasi

     

    kako su svinje lepe

     

    ono tamo što vidiš to je staza koja vodi u dolinu

     

    ono tamo što ne vidiš je stazica koja vodi do vrha i podnožja Boga

     

    jako uživam u Majstor Ekhartu

     

    mrdam kukovima za Tebe

     

    svaki mistik govori bogousto

     

     

    reči

    bog

    obožavam

    te

    ti

    si

    moj

    bog

     

     

    naglo povučena crta

     

    svetlo plavo

    nežnosti moja

     

    LIŽEŠ MI SUZE

    2593. dan
    6. februar 2012.

    tačno je 15:00h 5. februara 2012. najsamije stvorenje

    na svetu sam. nema nikoga da mu se obratim. obraćam se

    ekranu Pupa na kome gledam koliko je sati i koji je dan. sada je

    već 15:02h. to što mogu da pogledam koliko je sati a pogotovo to

    što mi to neko govori čini me najsrećnijim bićem na svetu

    jučerašnji nedeljni doživljaj

     

    istovetnost se neprestano menja i preobražava u istovetnost

     

    umetnost je beskompromisna

     

    pesma je nekorumpirana

     

    hodanje je čednost

     

    toliko su mi šanse male da sve vidim kao šansu

     

    tek smo pošli a sve nas je manje

    ovu rečenicu Vladimira Roksandića iz 1971. proglašavam umetničkim delom

     

    poistovećujem se sa prvim

     

    divim se drugom

     

    poštujem odane

     

    na strani sam potlačenih

    ali samo do trenutka njihove pobede

     

    potlačenost je vatra slobode

    ali posle pobede potlačenih njihova potlačenost se pretvara u osvetu i žudnju za vladanjem

     

    drvo života da

     

    drvo znanja ne

     

    da li se sećaš kako drvo života raste muškarcu iz kurca a ženi iz glave

     

    posle tri dana rada na skici za digitalno arhiviranje

    rad se pretvorio u kultivisanje i oplemenjivanje Pupoljka

     

    golotinja Pupoljka

    1970-2012

     

    od ovog trenutka radim na podmlađivanju svih mojih ćelija

     

    ljubavlju za sve ćelije koje postoje u svim bićima

     

    nežnošću za svaku ćeliju u svakom biću

     

    krenimo

     

    bolna zaboravljanja preobražavam u milinu sećanja na Boga

     

    kad god ne može da izdrži čovek kaže ne razumem

     

    kad god ne može da ljubi čovek kaže bolestan sam

     

    konačno mogu pred svim bićima da kažem šta mislim o svakom

    bez obzira što to možda nikada neću učiniti

     

    Siniša

    Tucić

    pesmu Siniša Tucić posvećujem Siniši Tuciću

     

     

    forma

    pesme

    stvara

    pesmu

     

     

    pada

    sneg

     

     

    pevanje

    peva

    formu

    pesme

     

     

    bilo je prelepo današnje hodanje po belom snežnom krugu oko Ade

     

    nežno je padanje

     

    spori sneg pada kroz dušu sveta

     

    svete čuvaj se i sačuvaj se

     

     

    MONAHINJA NA BELOM SNEGU

    2594. dan
    7. februar 2012.

    usred jučerašnjeg današnjeg i sutrašnjeg rudarenja po Gnezdu evo malog

    predaha uz Raselove reči koje sam juče pročitao pred početak rada

     

    a danas ih pretvorio u blaženstva

     

     

    pesmu

    filozofske

    kontemplacije

     

     

    vrednost filozofije treba, u stvari, tražiti upravo u njenoj neizvesnosti

     

    čovek koji u sebi nema ni trunke filozofskog smisla ide

    kroz život zatvoren u predrasude nastale iz zdravog razuma

     

    iz uobičajenih verovanja koja su se u njegovoj svesti

    razvijala bez učešća njegovog promišljajućeg uma

     

    za takvog čoveka svet postaje konačan

     

    ograničen, očigledan

     

    obični predmeti ne izazivaju nikakva pitanja

     

    a mogućnosti koje su mu strane prezrivo odbacuje

     

    pored toga što ukazuje na neslućene mogućnosti

     

    vrednost filozofije je u veličini predmeta o kojima razmišlja

     

    i u slobodi od uskih i ličnih ciljeva

     

    život, pak, instinktivnog čoveka je zatvoren

    u okvirima njegovih privatnih interesa

     

    prijatelji i porodica tu mogu da postoje

     

    ali spoljni svet ima značaj samo u meri u kojoj može da

    potpomogne ili onemogući ono što se nalazi u krugu instinktivnih želja

     

    u poređenju sa filozofskim životom koji je miran i slobodan

     

    u životu instinktivnog čoveka ima nečeg grozničavog i skučenog

     

    privatan svet instinktivnih interesa  je mali

     

    postavljen usred velikog i moćnog sveta koji mora, pre ili kasnije, da ga razruši

     

    u takvom životu nema mira

     

    već samo stalne borbe između upornosti želje i nemoći volje

     

    ako hoćemo da naš život bude ispunjen i slobodnim moramo

    na ovaj ili onaj način, da pobegnemo iz tog zatvora i te borbe

     

    jedan od načina da se to postigne je filozofska kontemplacija

     

    u svom najširem sagledavanju filozofska kontemplacija

    ne deli svemir na dva neprijateljska tabora

     

    neprijatelje i prijatelje

     

    korisno i štetno

     

    dobro i zlo

     

    ona posmatra tu celinu nepristrasno

     

    u svom nepomućenom obliku, filozofska kontemplacija

    ne teži da dokaže da je ostali svemir srodan čoveku

     

    svako sticanje znanja predstavlja širenje našeg Ja

     

    ali se to najbolje postiže kada se tome ne teži neposredno

     

    filozofiju treba izučavati pre svega zato što veličina

    univerzuma o kojoj filozofija kontemplira čini i duh

    velikim i sposobnim za to jedinstvo sa univerzumom

    hvala Bertrand

     


    MUZIČKA ODLUKA

    2595. dan
    8. februar 2012.

    pre neku noć doneo sam odluku da pakete mojih knjiga pre preseljenja

    iz Gnezda preuzme neko drugi ili ću ih prodati na otpadu kao papir

     

    bila je to bolna ali i oslobađajuća i lekovita odluka

     

    znam da postoje ljudi koji bi voleli da čitaju moje knjige 

     

    verujem da postoji nekolicina kojima bi one mnogo značile

     

    verujem da će se moje knjige tek čitati i preštampavati

     

    u ime te vere više neću da brinem o njima

     

    najviše je prve knjige Miroslav Mandić

     

    odštampane su tri

     

    ovo je osma

     

    treba da pevam još šest knjiga da bih napisao 129600 blaženstava

     

     

    sa 129600 blaženstava bih od knjige načinio loptu lepote i dobrote

    loptu ljubavi koja neprestano kruži i peva Bogu Tebi i svim bićima

     

    sve više osećam da je moja jedina dužnost

    da svakog dana napišem 33 blaženstva

     

     

    ma samo da napišem sledeće

     

    ostalo nije na meni

     

    na meni je da večeras sa Violetom Mirjanom i Nebojšom koga ću

    prvi put videti prebacim sve knjige na jednu gomilu i fotografišem ih

    dobrodošlica Nebojši kome ovim rečima želim i činim svako dobro i lepo u svim danima njegovog života

     

    da ih sve prebrojim

     

    i da posle izračunam koliko u njima ima novca kada se knjige

    prodaju za čitanje a koliko kada se prodaju kao papir za recikliranje

     

     

    koliko

    koštaju

    pesme

    kada

    se

    čitaju

     

     

    koliko

    koštaju

    pesme

    kada

    se

    recikliraju

     

     

    dokle traje neki oblik

     

    kada se nešto preobražava u nešto drugo

     

    da li se može videti blago nestajanje i još blaže nastajanje

     

    tri godine sam sa Predvečerjem na mostu gledao zalazak sunca

     

    miris reke se menjao godišnjim dobima

     

    mesto zalaska sunca bi se za pola godine pomerilo za skoro devedeset stepeni

     

    na mostu sam bio most

     

    postajao predvečerje

     

    u prvoj knjizi Miroslav Mandić je 10191 blaženstvo

    reči ljube brojeve

     

     10191 herojsko blaženstvo

     

    divim se ljudima koji izvrše samoubistvo iz

    najdubljeg poštovanja prema životu samom

     

    koji oduzmu sebi život da bi obogatili život samim životom

     

    muzikom odluke

     

    nadam se da osećaš moju radost sada

    ljudi lakše saosećaju sa nečijom nesrećom nego sa nečijom srećom i to bi mogla biti osnova svih nesreća

     

    Stranice