Bog Miroslav Mandić Bog

    Ti
    si

    418260

    pupoljak

    DVESTO TREĆI DAN

    3855. dan
    22. jul 2015.

     

    dvesto treći dan u godini

     

    idem

     

    idem jeste

     

    idem ljubav

     

    idem sve jeste

     

    idem sve ljubi

     

    idem jesam

     

    idem reč sam

     

    idem pesma sam

     

    idem ide piše

     

    idem ide peva

     

    idem ništa sam

     

    idem tobom sam sve

     

    idem to si ti u meni

     

    idem prvom poljubcu

     

    idem prvim poljubcem

     

    idem lete vrane

     

    idem pacov je zastao pred svojom rupom i gleda me

     

    idem drveću je lepo

     

    idem guzevi uživaju što idu

     

    idem vazduh se talasa oko mene

     

    idem zlatna sam reč koja sva vrata otvara

     

    idem je moj zavet

     

    idem da ne bih umro od odbačenosti

     

    idem sve duše da sačuvam

    idem svi pesnici da stvaraju

    idem svi umetnici da hodaju

    idem svi hodači da plešu

     

    idem da bi svaka svađa prestala

     

    idem učenim neznanjem ljubim

     

    idem iz mene izvire sreća svih bića za sreću svakog bića

     

    idem blago kao blagi bog

     

    idem nekada je blagost sam bog

     

    idem topla noć miriše na toplu čokoladu

     

    dvesto treći dan u godini sam

    svaki dan je prvi i jedan jedini dan

     

    dvesto treći dan u godini sam

    svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

     

     

    DVESTO ČETVRTI DAN

    3856. dan
    23. jul 2015.

     

    dvesto četvrti dan u godini

     

    niko me nikada nije podsticao da budem bog

     

    podsticali su me da budem pionir fudbaler komunista

    akademski građanin čegevarista zaposleni roditelj pravoslavac

    tolstojevac gandijevac mason prahrišćanin nacionalista levi desni knjigoznanac

     

    čovek je stvoren bogom

     

    sve jeste bogom

     

    dolazeći na ovaj svet svaki čovek je bog

     

    tek rođena beba je bog

     

    prvim udahom života beba zaboravlja da je bog

     

    drugim udahom beba potpisuje ugovor sa životom

     

    ugovor sa životom je ugovor sa smrću

     

    ugovorom sa đavolom

     

    samo da ja živim i da su svi moji živi

     

    život nije ugovor

     

    život je pesma boga

     

    čovek oseća da je ugovorom izgubio boga. pokušava da sedi na dve stolice od

    kojih mu je važnija ona sa životom. kada spozna da ta stolica nije važnija čovek

    pokušava da sedi ravnopravno na dve stolice. ali se na dve stolice ne može sedeti

     

    idem

     

    idem budi bog u meni

     

    idem najdivnije je biti bog

     

    idem volim što sam bog

     

    ja sam miroslav mandić

     

    ja sam bog

     

    odricanje od čoveka

    odricanje od ljudskih identiteta

    odricanje od religijskih i nacionalnih identiteta

    odricanje od pripadanja državi i narodu

    odricanje od ljudske istorije i javnosti

    odricanje od važnosti i profesija

    odricanje od nasilja i vlasništva

     

    ja sam samo bog

     

    ja sam samo miroslav mandić

     

    ja sam samo prvi pesnik svih bića

    ja sam samo jedan jedini umetnik svemira

                ja sam samo najbolji hodač boga           

     

    ne može se biti bog ako si čovek

     

    čovek i jeste samo kada se izkoreni iz sebe i postane bog

     

    tada je postao čovek i potvrdio da je bog

     

    oprosti čoveče ali to što pijem jedem pišam serem jebem ne znači da nisam bog

    to što se razboljevam ne znači da nisam bog

    to što padam ne znači da nisam bog

    to što ću umreti ne znači da nisam bog

    sve to samo potvrđuje da sam bog

     

    beba

     

    milina vetra koji ulazi kroz terasu

     

    dvesto četvrti dan u godini sam

    svaki dan je prvi i jedan jedini dan

     

    dvesto četvrti dan u godini sam

    svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

     

     

    DVESTO PETI DAN

    3857. dan
    24. jul 2015.

     

    dvesto peti dan u godini

     

    pažljivost sam otkrio na drugom hodanju za poeziju

     

    pažljivošću sam otkrio da je sve živo

     

    sve živim sam otkrio da je i bog živ

     

    živim bogom sam otkrio da sam i ja bog

     

    ume moj bože moj

     

    ume moj srce boga mog

     

    ne možeš biti čovek ako nisi bog

    ne možeš biti konj ako nisi bog

    ne možeš biti vrabac ako nisi bog

    ne možeš biti drvo ako nisi bog

    ne možeš biti ruža ako nisi bog

    ne možeš biti put ako nisi bog

     

    pupoljak bog

     

    ljubavlju za odbačene sam postao bog

     

    biti bog znači biti odbačen

     

    najvažnije je da neprestano pevam ja sam bog

     

    dišem ja sam bog

    vrištim ja sam bog

    slavim ja sam bog

    milujem ja sam bog

    ljubim ja sam bog

    sanjam ja sam bog

    stvaram ja sam bog

    hodam ja sam bog

    jesam ja sam bog

     

    najbožanskiji način da se dođe do boga i bude bog je da se kaže ja sam bog

    to je najopasniji i najzabranjeniji put ali apsolutno najbožanskiji najjednostavniji najčedniji i najskrušeniji put

     

    svi ostali načini su posredovani a svi posrednici naplaćuju svoje posredovanje

    da bi što više naplaćivali moraju da budu sve važniji i važniji i na kraju važniji i od

    samog boga jer znaju sve o bogu a plus znaju sve to dobro da naplate. ako neko

    nema novca plaća narodom religijom ratovanjem vlasništvom vlašću učenjem

    bog ništa ne naplaćuje bog samo ljubi

     

    priroda boga je ne samo da ti sve daje nego da ti se jedini potpuno predaje

     

    jedino bog prihvata trnje ruža

     

    smrad cveća

     

    trulež voljenih bića

     

    većina bića voli da je na strani pobednika i progonitelja

     

    retka stvorenja se bore protiv progona

     

    jedino bog pristaje da bude ne samo na strani

    progonjenih nego da i sam bude progonjen

     

    krajem mojih dvadesetih godina sam osetio da su mi najuzbudljiviji tekstovi oni koji

    definišu boga. bile su to jedna ili dve kratke mističke rečenice. samo iskustvo mistika

     

    posle tridesetak godina sam i sam počeo da pevam boga

     

    jedno smo

     

    mafijaš te uči da budeš mafijaš. političar te uči da budeš političar. profesor te uči

    da budeš profesor. teolog te uči da budeš teolog. samo te bog ljubi da budeš bog

     

    samo te prvi pesnik svih bića ljubi da budeš kogod hoćeš

    samo te jedan jedini umetnik svemira ljubi da budeš komegod hoćeš

    samo te najbolji hodač boga ljubi da budeš ono što već jesi

     

    volim te miroslave mandiću samo me pevaj stvaraj i hodaj

    i — neboj se neboj miroslave mandiću

     

    gole kože do pojasa prepuštam se toplom vetru i toploj noći

     

    koža uživa u vetru

     

    iz jednih kola neko je izbacio pikavac koji poskakukujući svetluca po asfaltu

     

    dvesto peti dan u godini sam

    svaki dan je prvi i jedan jedini dan

     

    dvesto peti dan u godini sam

    svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

     

     

    DVESTO ŠESTI DAN

    3858. dan
    25. jul 2015.

     

    dvesto šesti dan u godini

     

    jedina hrabrost je biti bog

     

    jedina sloboda je biti bog

     

    jedina istina je biti bog

     

    jedina ljubav je biti bog

     

    jedina pesma je biti bog

     

     

    biti

    bog

    najmilije

    bogu

    je

     

     

    biti

    bog

    najčednije

    bogu

    je

     

     

    govorim tako što pevam boga svim bićima

     

    mislim tako što stvaram boga svemiru

     

    činim tako što hodam boga bogu

     

    bog sam tako što samo jesam

     

    ljudima pevam i govorim

     

    bogu samo jesam

     

    već šestu noć se kupam u jezeru

     

    ljubim svakog ko pokuša

     

    svakog ko se usudi

     

    bog žudi za mnom

     

    umivam ga suzama koje mu liju niz lice

     

    tek bivajući bog osetim boga

     

    osetim ga kakav je

    isti je

     

    osetim ga kako je

    odricanjem je

     

     

    osetim ga zašto je bog

    jer ljubi

     

    najlepše je misliti boga

     

    najbolje je misliti bogom

     

    čoveče ne polaži pravo na mene

    čoveče ne vuci me u svoje doživljaje sveta

    čoveče ne vezuj me za tvoje običaje i tvoje zakone

     

    jesam pesma a ne stvaranje pesme

    jesam struja a ne izmišljanje struje

    jesam bog a ne verovanje u boga

    jesam bog a ne dolaženje do boga

    jesam bog a ne ratovanje za boga

     

    svako biće je bog. sva bića su bog. kad bi sva bića u jednom trenu rekla

    ja sam bog u tom trenu smrt bi nestala i svako bi u svakome video boga

     

    bog je moje telo

    bog je moje osećanje

    bog je moje mišljenje

    bog je moja volja

    bog je moja vera

    bog je moja ljubav

    bog je moje stvaranje

     

    ja sam bog i meni je sve bog

     

    ptica leti svom ptiću

     

    dvesto šesti dan u godini sam

    svaki dan je prvi i jedan jedini dan

     

    dvesto šesti dan u godini sam

    svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

     

     

    DVESTO OSMI DAN

    3860. dan
    27. jul 2015.

     

    dvesto osmi dan u godini

     

    ako bog da danas ću plivati sedmu turu dunavom od starih banovaca do novih banovaca

     

    do sada sam plivao

     

    novi sad — sremski karlovci

    dora stanković zorica kovačić vera midić mina novčić i ja

    2. avgust 1998. 2:15 h u vodi

     

    sremski karlovci — most kod beške

    plivali smo dora stanković zorica kovačić vera midić i ja

    9. avgust 1998. 2:50 h u vodi

     

    most kod beške — slankamen

    plivali smo dora stanković zorica kovačić i ja

    15. avgust 1998. 4:40 h u vodi

     

    slankamen — surduk

    plivali smo dora stanković zorica kovačić mina novčić i ja

    16. avgust 1998. 2:30 h u vodi

     

    surduk — belegiš

    plivao sam sam

    9. avgust 2003. 2:40 h u vodi

     

    belegiš — stari banovci

    plivao sam sam

    14. avgust 2013. 3:20 h u vodi

     

    pijan sam

     

    plivao sam

     

    plivao me je

     

    plivao sam ga

     

    danavom boga slavio

     

    boga volim boga ljubim

     

    izlazim iz novih banovaca

    22:15 h

     

    svež vazduh me opija

     

    mlada devojka na biciklu me obilazi

     

    ne znam da li sam večnost ili se zovem večnost ali znam večnost je samo bog

     

    trava je samo bog

     

    vrabac je samo bog

     

    pas koji laje je samo bog

     

    to kako se sada osećam je bog

    to kako sada ljubim je bog

     

    to kako je bilo ko bilo kad ljubio je bog

    to kako će bilo ko bilo kad ljubiti je bog

     

    to kako me jezik peva je bog

    to kako me peva kako je bog

     

    to kako sve i svakog volim je bog

    to kako me ti voliš je bog

     

    bio sam sat i pet minuta u dunavu

     

    dunav je bio blag

    iako je poslednjih desetak minuta vetar počeo da diže talase po njemu

     

    samo smo se ljubili dunav i ja

     

    volim vodu

    volim zemlju

    volim vazduh

    volim svetlost

     

    umro sam od lepote i dobrote. ne moram više ništa. treba samo da ljubim

    23:06 h na padini sam. pada blaga kišica

     

    dvesto osmi dan u godini u godini sam

    svaki dan je prvi i jedan jedini dan

     

    dvesto osmi dan u godini u godini sam

    svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

     


    117. PUT PO 33 DANA ILI DVESTO DEVETI DAN

    3861. dan
    28. jul 2015.

     

    dvesto deveti dan u godini

     

    juče je bilo meko u mekoj vodi dunava koji vekovima meko teče i teče

    jedan galeb je kružio oko mene a ja sam mu vikao ljubim te galebe ljubim i onda sam osetio da ga raduje to što ga ljubim 

     

    život je fantastična prilika da se živi izvan života za život svih bića

     

    život je izvanredna šansa da se bude bog bogom bogu bog a ne život

     

    jedno smo samo u bogu

     

    kako si ti bože

    meni je divno što sam bog

     

    nikoga tako ništa ne boli kao što boli boga

     

    boga jako boli jer nema nikom da kaže da ga jako boli

     

    boli ga jer nema nikog

    kada neko primi bol drugog to primanje je bog

     

    hvala ti bože što sam i ja bog

     

    bože ti si meni dao mene da budem bog kao i ti

     

    bog sam jednostavno jer volim boga

     

    pesma i slava boga sam oduvek i zauvek

     

     

    divna

    sam

    priča

    jer

    sam

    pesma

    a

    pesma

    sam

    zato

    što

    sam

    jeftina

     

     

    besplatna pesma

    put od suza do smeha — put od smeha do suza

     

    miroslave mandiću ti se ni na kog ne ljuti ti si samo bog

     

    miroslave mandiću ti samo svakog ljubi ti si samo bog kao i ja

     

    miroslave mandiću ti samo pevaj jer volim da slušam tvoje pesme

     

    nasmejana smo svest

    tomislav sedmak

     

    ne mogu biti žena ako nisam mušarac

    ne mogu biti muškarac ako nisam žena

     

    ne mogu biti žena ako nisam čovek

    ne mogu biti muškarac ako nisam čovek

     

    ne mogu biti čovek ako nisam kamen

     

    ne mogu biti kamen ako nisam vlat trave

     

    ne mogu biti vlat trave ako nisam drvo

     

    ne mogu biti drvo ako nisam pčela

     

    ne mogu biti pčela ako nisam vrabac

     

    ne mogu biti vrabac ako nisam konj

     

    ne mogu biti konj ako nisam ruža

     

    ne mogu biti ruža ako nisam put

     

    ne mogu biti put ako nisam pesma

     

    ne mogu biti pesma ako nisam bog

     

    dvesto deveti dan u godini sam

    svaki dan je prvi i jedan jedini dan

     

    dvesto deveti dan u godini sam

    svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

     

     

    DVESTO DESETI DAN

    3862. dan
    29. jul 2015.

     

    dvesto deseti dan u godini

     

    uzbuđuje me pisanje

     

    volim kako neki ljudi pišu

     

    li po — veselo i jednostavno

    vilijem blejk — božanski silovito

     

     

    novalis — čedno

    fridrih helderlin — osunčanim detinjstvom

     

     

    volt vitmen — vihoreći

    fridrih niče — hodačkim fragmentima

     

     

    velimir hlebnjikov — jurodivo

    gertruda stejn — čarobnim ponavljanjem

     

     

    robert valzer — toplinom hodača

    franc kafka — olovkom koja piše

     

     

    fernando pesoa — lakoćom

    georg trakl — mističkim atmosferama

     

     

    blez sandrar — jednostavnošću

    miloš crnjanski — promenom ritma

     

     

    ferdinand selin — pražnjenjem

    vilijam karlos vilijams — to je to pisanjem

     

     

    henri miler — kovitlajući

    žan žene — hrabrim bivanjem

     

     

    samjuel beket — seljački otkačeno

    čarls bukovski  — uživajući u pisanju

     

     

    tomas bernhard — u jednom dahu

    aleksandar tišma — pisanjem velikog pisca

     

     

    venedikt jerofejev — privlačenjem

    margaret diras — energijom šake

     

     

    slobodan tišma — muzikom

    lao ce — jednostavnošću i paradoksalnošću

     

     

    jevanđelja — nebeskom snagom

    majstor ekhart — zlatoustim govorom

     

     

    indijanci — prvim prizorima

    dejvid henri toro — blistajućim umom

     

     

    vasilij rozanov — erosom

    nikolaj berđajev — bujajućim bujanjem

     

     

    ludvig vitgenštajn — mislima koje misle

    konstantin ciolkovski  — kosmogonijski

     

     

    baltus — toplom melodičnošću

    džon kejdž — veselom promenom

     

     

    ronald leing — čvornovato

    ed rajnhard — božanskom tautologijom

     

     

    vlado martek — pisanjem koje piše

    lazarov miodrag pashu — muzičkim pisanjem

     

     

    sada ću njih četrdesetoro prepoloviti da bih došao do dvadesetoro

     

     

    li po

    vilijem blejk

    volt vitmen

    fridrih niče

    gertruda stejn

    robert valzer

    fernando pesoa

    blez sandrar

    vilijam karlos vilijams

    žan žene

    čarls bukovski

    margaret diras

    lao ce

    jevanđelja

    indijanci

    ludvig vitgenštajn

    ronald leing

    ed rajnhard

    vlado martek

    lazarov miodrag pashu

     

     

    sada ću njih dvadesetoro prepoloviti na desetoro

     

     

    li po

    volt vitmen

    gertruda stejn

    robert valzer

    vilijam karlos vilijams

    čarls bukovski

    lao ce

    indijanci

    ed rajnhard

    vlado martek

     

     

    joj baš je teško

     

     

    indijanci

    ed rajnhard

    gertruda stejn

    čarls bukovski

    vilijam karlos vilijams

     

     

    indijanci

    ed rajnhard

    vilijam karlos vilijams

     

     

    ed rajnhard

     

     

    dvesto deseti dan u godini sam

    svaki dan je prvi i jedan jedini dan

     

    dvesto deseti dan u godini sam

    svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

     

     

    DVESTO JEDANAESTI DAN

    3863. dan
    30. jul 2015.

     

    dvesto jedanaesti dan u godini

     

    miroslav mandić pisanje

     

    veselo i jednostavno

    božanski silovito

    čedno

    osunčanim detinjstvom

    vihoreći

    hodačkim fragmentima

    jurodivo

    čarobnim ponavljanjem

    toplinom hodača

    olovkom koja piše

    lakoćom

    mističkim atmosferama

    jednostavnošću

    promenom ritma

    pražnjenjem

    to je to pisanjem

    kovitlajući

    hrabrim bivanjem

    seljački otkačeno

    uživajući u pisanju

    u jednom dahu

    pisanjem velikog pisca

    privlačenjem

    energijom šake

    pisanje muzikom

    jednostavnošću i paradoksalnošću

    nebeskom snagom

    zlatoustim govorom

    prvim prizorima

    blistajućim umom

    erosom

    bujajućim bujanjem

    mislima koje misle

    kosmogonijski

    veselom promenom

    toplom melodičnošću

    nekim pisanjem

    božanskom tautologijom

     

     

    pisanjem koje piše

    muzičkim pisanjem

     

    načini pisanja su načini bivanja

     

    bezbroj načina pisanja čine jedan jedini način mog pisanja

     

    sricanjem

     

    pisanjem sricanjem

     

    sričem bogom dišem

     

    miroslave mandiću uvek se vrati sricanju

     

    sriči i riči

    rika konja nek žubori u tvojim rečima kojima će se konji osloboditi od ljudi a svojom slobodom osloboditi i ljude

     

    osnova mog pisanja je lepo pisanje koje sam učio u prvom razredu osnovne škole

     

    olovka u ruci

    sveska na široke i uske linije. vežbanje lepog pisanja. hej. to je rudnik mog pisanja

     

    pisanje je ta slavna ruka kojom slavim pisanje šakom

     

    pisanje šaketanje

     

    šaka stopalo eto genijalnog pisanja

     

    poetika mog pisanja je poetika jedne reči

     

    svake reči

     

    bilo koje reči

     

    poetika svega

     

     

    bilo

    ko

    bilo

    šta

    bilo

    kad

    bilo

    gde

    bilo

    je

    svake

    reči

     

     

    reč je bilo pesme

     

    reč bilo je jedna od najlepših pesama

     

    reč idem je jedna od najlepših pesama

     

    reč vrabac je jedna od najlepših pesama

     

    reč trava je jedna od najlepših pesama

     

    reč konj je jedna od najlepših pesama

     

    reč lasta je jedna od najlepših pesama

     

    reč put je jedna od najlepših pesama

     

    reč ruža je jedna od najlepših pesama

     

    ponovo i ponovo

     

    bilo

    vrabac

    trava

    konj

    lasta

    put

    ruža

     

    dvesto jedanaesti dan u godini sam

    svaki dan je prvi i jedan jedini dan

     

    dvesto jedanaesti dan u godini sam

    svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

     

     

    DVESTO DVANAESTI DAN

    3864. dan
    31. jul 2015.

     

    dvesto dvanaesti dan u godini 

     

    u dnevniku pisanja čoveka koji piše 10. januara 1988. sam zapisao

    četiri osnovna načina pisanja su

    ironijsko — parodijsko pisanje

    iskreno — saopštavajuće pisanje

    otkačeno — kreativno pisanje

    božansko — mističko pisanje

     

    mene najviše privlači

    božansko — mističko pisanje

    onda

    otkačeno — kreativno

    iskreno — saopštavajuće

    ironijsko — parodijsko

     

    u pisanju me je pre svega uzbuđivalo samo pisanje

    kosmogonijska samoća

     

    svemir bivanja

     

    disanje šakom

     

    uživao sam u načinima na koji neki ljudi pišu

    ljubim vas sve vas ljubim

     

    kao što sam u detinjstvu voleo da trčim. igram fudbal. skačem u vodu

    plivam. tako sam voleo da sednem pred praznom hartijom sa olovkom u ruci

     

    praznina

    ja sam bog pevam svakog dana 86400 puta

     

    mnoge tekstove sam napisao svedočeći o tome kako upravo pišem

     

    sve drugo o čemu bih pisao bila bi laž

     

    pisanje je poistovećivanje sa bogom i samim sobom

     

    pisanje je saosećanje sa tobom i svim bićima

     

    lepota prisutnosti u prisutnosti dobrote

     

    istorija mog pisanja

    počeci

    1967-1969

    pobunjeničko pisanje

    1969-1971

    crvena sveska

    1971-večno

    jezičko pisanje

    1970-1972

    zatvorsko

    1972-1973

    ludačko pisanje

    1974-1975

    tekstovi na papirićima od cigareta

    1975-1977

    dva soneta i još neka druga pisanja

    1977-1980

    ja sam ti je on

    1981-večno

    varšava

    1983

    hodačka pisanja

    1984-1990

    prepisivanje romana

    1985-1986

    čovek koji piše

    1987-1988

    ruža lutanja

    1991-2001

    miroslav mandić

    2005-2018

    božansko pisanje

    2005-večno

    mala pesma

    2007-večno

     

    pisanje me ogoljuje

     

    pisanjem čuvam psovanje

     

    pišem iz uma srca i muda

     

    pišem šakom stopalima bogom

     

    ja sam ja pisanja

     

    hodanje

    govorenje

    pisanje

     

    hodanje plesanje

    govorenje pevanje

    pisanje crtanje

     

    pisanje i čitanje su isto

     

    novčić

     

    pisanje je sa one strane čitanje je sa ove strane

     

    kao

    što

    pišem

    disanjem

    bivanjem

    mišljenjem

    ljubljenjem

    hodanjem

    jebanjem

    ćutanjem

    tako

    dišem

    jesam

    mislim

    ljubim

    hodam

    jebem

    ćutim

    pisanjem

     

    volim jednu jedinu umetnost u svim umetnostima od kada je sveta i veka

    volim jednu jedinu pesmu u svim pesmama od kada je sveta i veka

    volim jedno jedino pisanje u svim pisanjima od kada je sveta i veka

     

    volim sva pisanja

    biografije monografije kaligrafije filmografije pornografije govnografije geografije istoriografije borhesografije fotografije

     

    pišem sobom

    pišem po sebi

     

    ja sam tetoviranje pisanjem

     

    pisanje je umetnost života u rečima

    napišem budi dobar i ja sam dobar

    napišem trešnja i ja sam trešnja

    napišem sve i ja sam sve

    napišem ti i ja sam ti

    napišem bog i

    bog sam

     

    dvesto dvanaesti dan u godini sam

    svaki dan je prvi i jedan jedini dan

     

    dvesto dvanaesti dan godini sam

    svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

     

     

    DVESTO TRINAESTI DAN

    3865. dan
    1. avgust 2015.

     

    dvesto trinaesti dan u godini

     

    hvala svima uz čiju sam pomoć preživeo i proživeo juli

     

    mirjani lukić 34900 dinara

    veri varadi 7200 dinara

    nhandan chirco rawan 6000 dinara

    branku popoviću 6000 dinara

    marijani i sunu mandić 2000 dinara

    đorđu lukiću 1200 dinara

    valentini nikolić 1125 dinara

    petru miloradoviću 1120 dinara

    enesu strojilu 1000 dinara

     

    voljeni moji ja sam novac

     

    čedna kurva koja prosi ljubav

     

    svi se služe novcem

     

    retki daju novac

     

    još ređi ga primaju

     

    novac je svemirska harmonija

     

    novac koji dam je jedina revolucija na ovom svetu koja ruši sve granice ovog sveta

     

    novac koji primim je jedina evolucija na ovom svetu koja ruši sve teorije ovog sveta

     

    moj novac je ljubav i zove se ljubav

     

    jebi me jebi čednosti

     

    tako zovem novac koji mi daješ i kojim me jebeš

     

    budi samo srećna

    skrimin džej hokins

     

    nebu je lepo

     

    novac i jeste samo kada je i nebu lepo

     

    novac je kosmos

     

     

    sav

    novac

    je

    u

    maloj

    pesmi

     

     

    novac je podavanje

     

    gutljaj žednome

     

    zalogaj gladnome

     

    bog samom

     

    novac je novac

     

    ko novac daje ljubav je

     

    ko se novca liši bog je

     

    novac koji dobijam je moj život

     

    moj rad sa novcem je moja umetnost

     

    moje primanje i davanje novca su moja pesma

     

    ja sam novac novcu

     

     

    novac

    pesma

    moja

     

     

    dvesto trinaesti dan u godini sam

    svaki dan je prvi i jedan jedini dan

     

    dvesto trinaesti dan u godini sam

    svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

     

     

    DVESTO PETNAESTI DAN

    3867. dan
    3. avgust 2015.

      

    dvesto petnaesti dan u godini

     

    danas počinjem finiširanje priprema za poklonjenje

    večnoj umetnosti koje počinje u sledeći ponedeljak

     

    kao i svakog dana rudarenje svakog dana

     

    vrtlarenje svakog trenutka

     

    dečija odgovornost

    ne postoji odgovornije biće od deteta

     

    božija asocijativnost

    ne postoji kreativnije stanje od biti u zagrljaja boga

     

    čovek greši ne ljubeći. bog greši samo ljubeći

     

    tautologija samo tautologija

     

    samoća ljubav za samoću

     

    ja ljubav za ja

     

    volim te ljubav za volim te

     

    bolji zvučnici ljubav za bolje zvučnike

     

    izbeglice ljubav za izbeglice

     

    džulijan asanž ljubav za džulijana asanža

     

    ovih dana mi je teško jer mi neprestano izviru sećanja na mnoge moje poraze

     

    poraz je teško podneti

     

    ceo život mi je poraz

     

    ali bez poraza ne bih ni bio

    bog

    prvi pesnik svih bića

    jedan jedini umetnik svemira

    najbolji hodač boga

     

    bez poraza ne bih pevao knjigu miroslav mandić

     

    bez poraza ne bih mogao da ljubim sve i svakog

     

    pobede i uspesi bi me uvukli u ljudski svet

    u ljudsko društvo u kome se ne može biti slobodan

    u kome se ne može ljubiti sve i svemu pripadati

     

    čovekom i ljudskim društvom se ne može biti ni bog ni pesma

     

    poraženi nasiljem komandi bilo koje vrste vi

    ste sloboda novog sveta bez komandovanja

     

    poraženi bez osvete u srcu vi ste pčele

    za kilogram meda jedna pčela opraši sedamdeset hiljada cvetova

     

    svetost poraza je u tome da nema nikakvog udruživanja poraženih

    poraženi koji se udružuju nisu ništa drugo nego budući pobednici

     

    svetinja poraženog je da se okreće srcu boga

     

    porazi su bolesti koje leče

    porazi su smrti koje isceljuju

     

    porazi su neodustajanje od čednosti čestitosti i tebe

     

    porazi ideale ne poništavaju nego ideale potvrđuju

    porazi ljubav ne poništavaju nego ljubav potvrđuju

     

    sve više vidim da su oni koji me nisu prihvatili bili u pravu

    da su me prihvatili zakrilili bi mi put kojim sam postao bog

    zatajili bi mi prirodu kojom jesam sva bića

    odvojili bi me od tebe

     

    svaki cvet je sav svet

     

    dvesto petnaesti dan u godini sam

    svaki dan je prvi i jedan jedini dan

     

    dvesto petnaesti dan u godini sam

    svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

     

     

    DVESTO ŠESNAESTI DAN

    3868. dan
    4. avgust 2015.

     

    dvesto šesnaesti dan u godini

     

    da li hoćeš da ti pišem o nozdrvama

     

    nazdrvama tvojim i mojim

     

    nozdrvama konja

     

    nozdrvama slona

     

    nozdrvama lava

     

    nozdrvama tigra

     

    nozdrvama majmuna

     

    nozdrvama anđelike hjuston

     

    nozdrvama njušenja

     

    ili nozdrvama maženja

     

    nozdrvama kojima pišem

     

    ili nozdrvama kojima me doziva bog

     

    nozdrvama mog ljubavnog bola

     

    ili nozdrvama slavlja ljubavi same

     

    nozdrvama čestitosti

     

    nozdrvama izgaranja

     

    nozdrvama tvog seksa u mojoj pesmi

     

    nozdrve mi podižu glavu i ispravljaju kičmu

     

    vesele nozdrve veseli um

     

    veseli um veselo srce

     

    veselo srce veselo telo

     

    nozdrvama te udišem u sebe bože

     

    kad nanjušim prvi sneg

     

    kad nanjušim prvi miris proleća

     

    kad nanjušim večnost u svim stvarima

     

    nauka je obuća boga

    umetnost je olovka boga

    religija su nozdrve boga

     

    idem eto kako sam bog

     

    u hodu pojedem prvo grožđe ove godine eto zašto sam bog

     

    idem sve jeste i sve je bog

     

    idem smešim se bog je bog

     

    dvesto šesnaesti dan u godini sam

    svaki dan je prvi i jedan jedini dan

     

    dvesto šesnaesti dan u godini sam

    svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

     

     

    DVESTO SEDAMNAESTI DAN

    3869. dan
    5. avgust 2015.

    dvesto sedamnaesti dan u godini

     

    ponekad sam samo zvižduk kojim proleti život

     

    ponekad nisam ništa drugo nego dobrota tačke

     

    ponekad sam samo karavani života koji prolaze

     

    ponekad osetim kako sam jako tužan a onda osetim kako su drugi još tužniji

     

    ponekad osetim kako sam bedan a onda osetim kako drugi pate u još većoj bedi

     

    ponekad pomislim ma hajde bre da se neudružimo i da tugu i bedu izljubimo

     

    ponekad osetim kako humor u meni vapi da te nežno iznutra golica

     

    ponekad pomislim ti si moj gutljaj pa zašto te ne bih popio

     

    ponekad ne mogu da izdržim ljubav koja iz mene điklja

     

    ponekad sam u daljini oni plavi vodopadi

    uvek sam sve što se u daljini plavi

     

    ponekad je podneti čitava mudrost življenja

     

    ponekad mi nema veće miline od počešati se po mestu koje me svrbi

     

    ponekad me iznenadni zvuk podseti na bombardovanje

     

    ponekad me lice drugogo čoveka potpuno ozari

     

    ponekad me trave zauvek čine travama

     

    ponekad bog želi da zauvek budem bog

     

    ponekad me nečija dobrota spoji sa dobrotom zauvek

     

    ponekad mi jedino odsustvovanje iz nečega omogućava prisustvo u svemu

     

    ponekad samo u dobrovoljnom lišavanju sve živi

     

    ponekad nisam niko drugi nego onaj kome bog želi da mu budem bog

     

    ponekad je ponekad dovoljno da postane zauvek

     

    ponekad mi suze krenu same

     

    ponekad vidim samo osmehom

     

    ponekad sam samo nomadska vatra na internetu

     

    ponekad sam samo pesma za tvoj mobilni telefon

     

    ponekad sam samo smiraj u tvom mobilnom telefonu

     

    ponekad sam samo drhtaj u tvom mobilnom telefonu

     

    ponekad sam milina u jastučićima tvojih prstiju na ekranu tvog mobilnog telefona

     

    ponekad sam samo propeti konj u tvom mobilnom telefonu

     

    ponekad sam samo tvoj mobilni telefon

     

    dvesto sedamnaesti dan u godini sam

    svaki dan je prvi i jedan jedini dan

     

    dvesto sedamnaesti dan u godini sam

    svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

     

     

    DVESTO OSAMNAESTI DAN

    3870. dan
    6. avgust 2015.

     

    dvesto osamnaesti dan u godini

     

    lepota je stvaranje lepote

     

    pšenica

     

    dobrota je življenje dobrote

     

    lekovito bilje

     

    divna je ta zemlja koja gori iznutra i spolja

     

    divna je ta voda koja čisti iznutra i spolja

     

    divan je taj vazduh koji hrani i iznutra i spolja

     

    divna je ta svetlost sveljubavi

     

    kako se osećao van gog koji je stvorio čudesnu lepotu koju tada niko nije ni video

     

    kako se osećala gertruda stejn dok je medonosno pupila u dugmadima svakodnevice

     

    kako se osećao nikolaj fjodorov dok je u šoljici čaja plovio svemirom svoje hrabrosti

     

    kako se osećao lao ce koji je nestao iako je znao da je za sobom ostavio reči puta

     

    kako se oseća zatvoreni džulijan asanž iako zna da bi sloboda bez njega umrla

     

    kako se osećao ed rajnhard dok je ponavljao ed rajnhard je ed rajnhard

     

    kako se osećala bili holidej dok je ljubila a glas joj samo pevao ljubav

     

    kako se osećao ludvig vitgenštajn u slasti samobistvenih igara

     

    kako se osećao majstor ekhart sa bogom u rečima boga

     

    kako se osećao robert valzer sa pahuljicom na licu

     

    imenom

     

    imenom

    živim

    jesam

    hodam

    stvaram

    pevam

    boga

    proslavljam

     

    miroslav mandić peva miroslava mandića

     

    miroslav mandić čuva miroslava mandića

     

    miroslav mandić nadahnjuje miroslava mandića

     

    miroslav mandić iskupljuje miroslava mandića

     

    miroslav mandić proslavlja miroslava mandića

     

    umetnost i nije ništa drugo nego lepota koja peva

     

    pesnik se pesmom oslobodio od moći

     

    umetnik se nevažnošću oslobodio od vlasti

     

    hodač se odbačenošću oslobodio od poroda

     

     

    lakoća

    umiranja

    životu

    na

    radost

     

     

    dvesto osamnaesti dan u godini sam

    svaki dan je prvi i jedan jedini dan

     

    dvesto osamnaesti dan u godini sam

    svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

     

     

     

    DVESTO DEVETNAESTI DAN

    3871. dan
    7. avgust 2015.

     

    dvesto devetnaesti dan u godini

     

    i danas glačam nebo srećnim usnama moje rut braun

     

    plavetnilo neba nam se ponavlja i oblaci nam se ponavljaju

     

    trljaću ih i neću se opirati ponavljanju

     

    sve što je isto meni je lepo. sve što je isto meni je uzbudljivo

     

    različito me ne privlači. zanimljivo mi je dosadno

    rut braun i ponovo rut braun

     

    ja sam ravnomerno namotavanje klupka pevanja

    gore dole levo desno neprestano svugde i ponovo na istom mestu

     

    pevam na bilo koji način samo ono što jeste a ono što jeste pevam na bilo koji način

     

    hrabrije samo hrabrije

    krhko pevaj skrušenosti moja

     

    mirnije

    spokojnije

    bezrazložnije

    parodoksalnije

    jednostavnije

    bezbrižnije

     

    hrabrije samo hrabrije

    radosnom skrušenošću te slavim bogo moja

     

    ja sam ja

     

    ja sam ti

     

    ti si ja

     

    androgin

     

    jedna ljubav

    jedna pesma

    jedan bog

     

    danas mi je dvadeset tri hiljada devetsto osamdeset sedmi

    dan. ne znam koliko ću još živeti ali kao svako dobro dete ću

    se truditi da u svakoj sekundi proslavljam večnost života

    pesmu boga

     

    remek delima tvog srca se poklanjam ulicama mog uma

     

    pesme su moje grafiti u telefonu tvog srca

     

     

    sve

    me

    peva

     

     

    pesma

    dah

    boga

     

     

    dah

    bog

    pesme

     

     

    reč

    pesma

    boga

     

     

    bog

    pesma

    reči

     

     

    tri

    jedno

    je

     

     

    pesma

    boga

    pesme

     

     

    reč

    je

    sve

     

     

    sve

    je

    pesma

     

     

    reč

    u

    trenu

     

     

    pade

    jedan

    žir

     

     

    tren

    pesma

    je

     

     

    dvesto devetnaesti dan u godini sam

    svaki dan je prvi i jedan jedini dan

     

    dvesto devetnaesti dan u godini sam

    svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

     

     

    DVESTO DVADESETI DAN

    3872. dan
    8. avgust 2015.

     

    dvesto dvadeseti dan u godini

     

    posle moje dve smrtne bolesti osećam da moje telo nije moje nego je telo boga

     

    jedva čekam da u ponedeljak krenem na poklonjenje večnoj umetnosti

     

    poklonjenje je nastalo iz divljenja

     

    hodanjem se najbolje ukazuje čast onom kome se poklanja

     

    poklonjenje vraća dobrotu onome kome se poklanja

     

    poklonjenje je jedan od najlepših načina postojanja

     

    napravio sam nekoliko poklonjenja

     

    stodnevno poklonjenje svoj deci ovog sveta

     

    stojednodnevno poklonjenje patrijarsima života

     

    tridesettrodnevno poklojenje virtuelnom svetu

     

    tridesettrodnevno poklonjenje nenasilju

    tridesettrodnevno poklonjenje pesmi

    tridesettrodnevno poklonjenje knjizi miroslav mandić

    tridesettrodnevno poklonjenje seksu

    tridesettrodnevno poklonjenje hodanju

     

    ceo moj život je poklonjenje životu

     

    ceo moj život je poklonjenje pevanju pesmi

     

    ceo moj život je poklonjenje pevanju umetnosti

     

    ceo moj život je poklonjenje pevanju hodanju

     

    ceo moj život je poklonjenje pevanju bogu

     

    poklonjenje je najlepše bogoljublje

     

    poklonjenje je dom pažljivosti

     

    blagi dodir usana

     

    poklonjenje je jedinstvo tela duše i duha

     

    herojstvo je sve ono što duh telu prepusti

     

    ljubav je sve ono što telo odanošću uzvrati

     

    moja poklonjenjenja su i poklonjenje tome da nikada

    nikog nije bilo u mom životu kadagod sam se usuđivao

     

    nema nikog ni sada

     

    samo sveti niko

     

    bog

     

    jesam da bi sve bilo

     

    jesam da bih sve ljubio

     

    jasam da bi sve pevalo

     

    pozivam boga tebe i sva bića da od 10. avgusta do 16. septembra 2015.

    krenemo zajedno na 33-dnevno hodočašće i poklonjenje večnoj umetnosti

     

    dvesto dvadeseti dan u godini sam

    svaki dan je prvi i jedan jedini dan

     

    dvesto dvadeseti dan u godini sam

    svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

     

      

    1. POKLONJENJE VEČNOJ UMETNOSTI — UVOD

    3874. dan
    10. avgust 2015.

     

    dvesto dvadeset drugi dan u godini

    dvesto dvadeset dva koraka deli grob ruže crnjanski od groba miloša crnjanskog

     

    šesdeset šesta mi je

    boga tebe i sva bića svakog trena ljubim

     

    uskoro krećem na 33-dnevno poklonjenje večnoj umetnosti

     

    večna umetnost je moj sistem umetnosti

    pesma

     

    ime večna umetnost potiče od knjige večna filozofija

    oldosa hakslija koji je termin večna filozofija preuzeo od lajbnica

     

    večnu umetnost čine sedam nivoa umetnosti

     

     

    narodna umetnost

     

    akademska umetnost

     

    talentovana umetnost

     

    genijalna umetnost

     

    anonimna umetnost

     

    večna umetnost

     

    miroslav mandić umetnost

     

     

    sve počinje hukom vetra

    dahom božijim

    poskakivanjem nogu

    tapšanjem ruku

    pokretima tela

    kricima

    osmesima

    prvim rečima

    telom

    rađanjem

    to je sve narodna umetnost

     

     

    nastavlja se sećanjem

    prikupljanjem onoga što je bilo

    što je dostignuto i učinjeno

    selektiranjem

    klasificiranjem

    nametanjem i služenjem

    terminologijom

    autoritetima

    osećanjima

    osvajanjem

    to je sve akademska umetnost

     

     

    u prepoznatljivom svetu

    pojavljuju se talentovani

    željeni

    željeni sve prihvatljivo rade bolje od drugih

    neodoljivi

    šarmantni

    zavode sebe i druge

    uspevajući

    mišljenjem

    vladanjem

    to je sve talentovana umetnost

     

     

    onda na scenu stupaju genijalni

    hrabri koji se odmeću u nepoznato

    prekidaju postojeće veze

    stvaraju još neotkriveno

    kreću se od dna ka vrhu

    iskupljenje im je važnije od stvaranja

    prihvataju dno i preobražavaju ga u vrh

    voljom

    odvajanjem

    to je sve genijalna umetnost

    nekada sam je zvao četvrta umetnost

     

     

    a onda kreću velike lutalice

    bezimeni

    anonimne snage ljubavi

    velike lutalice prožimaju sve što jeste

    beskraj je bezvremen bezvremenost je beskrajna

    srce uma um srca

    lutalice ljubavi provetravaju i ljube svaki kutak mikro i makro kosmosa

    ljubavlju i lutanjem jedan su kosmos

    verom

    lutanjem

    to je sve anonimna umetnost

     

     

    onda stupaju veliki duhovi

    veliki duhovi sve ujedinjuju

    pletu ružom

    sabiraju sve u jedno

    prožimaju jedno u drugo

    više nikom ništa od sada sve svakom

    jedno je ja u svakom ja

    to si ti

    ljubavlju

    vaskrsenjem

    to je sve večna umetnost

     

     

    na početku i na kraju pesma

    sam

    sam sve

    sam za sve

    pesma jednog jedinog pesnika svih bića miroslava mandića

    delo jednog jedinog umetnika svemira miroslava mandića

    hodanje najboljeg hodača boga miroslava mandića

    miroslavommandićem

    pevanjem

    stvaranjem

    hodanjem

    oboženjem

    to je sve miroslav mandić umetnost

     

    svih sedam nivoa umetnosti se prepliću osmicama

     

    vijugajući od dna do vrha i od vrha do dna neprestano se obnavljaju

     

    kružeći jedno oko drugog postaju jedno

     

    bog

    kao jedno

    jedno kao pesma

    pesma kao ljubav

    ljubav kao bog

    bog kao bog

    bog

     

    poklonjenje večnoj umetnosti je pupoljak svih

    jezika u jednom jedinom jeziku jedne jedine ljubavi

     

    jedne jedine ljubavi prve pesme svih bića

    jedne jedine ljubavi jedne jedine umetnosti u svemiru

    jedne jedine ljubavi najboljeg hodača boga

     

    sledećih trideset dva dana ću se poklanjati večnoj umetnosti

    teoriji

     

    sva moja sećanja će samo ponavljati budućnost

    samo nas svedočeći

     

    o čemu se ne može govoriti ο tome se treba pevati

    zar ne ludviže moj ljubljeni

     

    krećemo

    samo me ti šako pevaš u svetlu stopala božijih

     

    evo kako je to sve počelo

     

    dvesto dvadeset drugi dan u godini sam

    svaki dan je prvi i jedan jedini dan

     

    dvesto dvadeset drugi dan u godini sam

    svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

     


    2. POKLONJENJE VEČNOJ UMETNOSTI — ZAMIŠLJENOST U DETINJSTVU KAO PRETEČA TEORIJE

    3875. dan
    11. avgust 2015.

     

    dvesto dvadeset treći dan u godini

     

    teorija je samoća samih koji ljube sve

     

    dete koje se igra samim sobom i bogom

     

    zamišljenost je žudnja za bogom

     

    sam sa sobom u praskozorju života i osvitu svesti o sebi

    to je ta veličanstvenost boga u svakom biću. to ja ta božanstvenost u kući tek rođenih bića

     

    odsutnost iz ovog sveta

     

    zamišljenost dok kroz prozor gledam letnji pljusak je teorija

    zamišljenost su puževi rogovi kojima sporo i krhko dodirujem život

    zamišljenost je krik bebe koji se preobrazio u zapanjenost i ganutost

    zamišljenost je energija dobrog deteta koje žudi za dobrim svetom

     

    susret praznog uma sa mnoštvom života

     

    čudo nacrtane kiše na papiru

    iz moje šake izlazi crtež isto tako realan kao što je realan realni svet

     

    zaludnost

    nikakva praktičnost

    samo seckanje

     

    muzika sricanja slova. čitanje je najintimniji medij

    u mojoj glavi uz pomoć slova stvaram jedan još realniji svet od realnog sveta

     

    ali i podbara

    podbara je moje drugo telo

    mesto odrastanja

    centar sveta

    prašuma osećanja

    sunce na igralištu slavije

    veš koji se suši

    kanal koji se preplivava

    drezga koja plaši

    karaši u vodi

    prašina

    slast voća

    tajanstvo iza ugla

    misterija druge strane ulice

    sunce u prozoru

    miris majke

    miris oca

    miris sebe

    žeđ žeđi

    glad gladi

    kurac koji se kruti sam od sebe

     

    detinjstvo je vrt najstarijeg mozga

     

    počelo je zamišljanjem

    snatrenjem

    maštanjem

    nastavilo se smrću

     

    smrću očevog druga

    smrću druga

    smrću mog oca

    dve godine sam mislio da sledeći umirem ja

    matematika smrti teorija života

     

    smrću oca život je eksplodirao

    otac je nestao ali je vasksao u dobroti koja je bila u vazduhu

     

    uživam u božanskom osećanju života

    teorija

     

    božansko se pretvorilo u teoriju

    teorija u mistiku

    mistika u stvaranje

    stvaranje u pevanje

    pevanje u hodanje

    hodanje u oboženje 

    teorija

     

    dati život eto života

    teorija

     

    sve jedno iz drugog nastaje i sve jedno u drugom nestaje ljubeći se

    teorija

     

    i danas čujem kako rastem

    kao što čujem drveće kako raste u predelu

    sve raste mojim disanjem

     

    i danas osećam da sam postojao kao dete

    kao što planine osećaju da postoje oduvek

     

    telo mi je bilo ostvarenje žudnje za drugim telom

     

    teorija je telo žudnje za drugim telom

     

    svako dete je veći teoretičar od bilo kog teoretičara

    baš kao što je svako dete bolje od samog sebe

     

    teorija je dobri vodič

    teorija me priprema za odluku

    teorija je samoubilačka strast za nestajanjem

     

    i čarolije i izmišljanja i skakanje i trčanje i igranje i vikanje i

    vragolije ali pre svega zamišljanje i da sve bude dobro i lepo

     

    telo mi je bilo svemir

    zamišljenost večnost

     

    odbeglo dete od boga srećno silovano

     

    ja sam ja sam bog

    14:07 h 7. avgust 2015.

    bog sam rođenjem

     

    poklanjam se zamišljenosti svog detinjstva kao svetinji postojanja

    sve sam dobio od detinjstva i sve vraćam detinjstvu

    nikada nikog ne povrediti to je zamišljenost

    teorija teorije

     

    dvesto dvadeset treći dan u godini sam

    svaki dan je prvi i jedan jedini dan

     

    dvesto dvadeset treći dan u godini sam

    svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

     


    3. POKLONJENJE VEČNOJ UMETNOSTI — TEORIJA FILMA ME JE JOŠ VIŠE UZBUĐIVALA OD FILMA

    3876. dan
    12. avgust 2015.

     

    dvesto dvadeset četvrti dan u godini

     

    film je bio više od života a teorija filma više od filma

     

    dušanom stojanovićem sam ne samo otkrio

    beskrajne prostore ljubavi za film nego i beskraj ljubavi same

     

    dušan stojanović je bio za mene zlatousti

    majstor ekhart kada još nisam ni čuo za majstor ekharta

     

    moje ushićenje čestitošću i elegantnošću mišljenja dušana stojanovića me je vodilo

    kroz sve nepoznatosti kojih se nisam plašio nego sam ih prihvatao kao nešto najmilije

     

    voleo sam dušana stojanovića a da to on nije ni znao i zato

    poklonjenja večnoj umetnosti posvećujem dušanu stojanoviću

    poklonjenjem večnoj umetnosti  posvećujem i svima onima

    kojima nisam rekao da ih volim a ljubavlju za njih sam jedino i živeo

     

    dušan stojanović je žiža u kojoj je skupljena sva dobrota mojih divljenja

     

    teoretičarima filma mi se otkrio film ali još više sama teorija

     

    filmadžije su mangupi filma a teoretičari heroji filma

     

    teorija filma je izvirala iz neke nespoznatljive drevnosti

    iz filma je zračila neka večna misao iz koga je film i nastajao

     

    teorijom sam uzbuđenja filmom mogao i da mislim a ne samo da osećam

     

    uživati misliti uživati

     

    mislim. mislim o mišljenju. živim mišljenjem

     

    teorija je posmatranje i nestajanje u gledanju

     

    put od gledanja do viđenja

    od vidljivog do nevidljivog

    od nevidljivog do pojmovnog

    od pojmovnog do boga

     

    uzbuđenje pre početka filma je veće od samog filma

    uzbuđenje pred nečim je veće od tog nečeg

    strah pred strahom je veći od straha

    iz tog uzbuđenja nastaje teorija

     

    stvaranje stvaranja

    ne činiti ništa biti sve

    ne činiti ništa nego samo biti

    ne preduzimati ništa nego samo posmatrati i voleti

     

    teorija je vrsta raja

     

    gutao sam intervjue sa filmadžijama

    telom sam uranjao u intervjue u kojima su boravila dva tela. telo koje je stvaralo i telo koje

    je mislio. ja sam bio njihovo dete. dete koje im se divi. dete koje je želelo da bude film filmu

     

    želeo sam samo da gledam filmove a postao sam sam film

     

    napisao sam tekst pesma o filmu i postao sam film o pesmi

     

    odrekao sam se filma da bih živeo i postao film moga života

     

    bog u meni je film o sebi

     

    teorijom sam nastavio da budem dobri dečak koji se igra sam sa sobom

    umetnost kao teorija. teorija kao umetnost

     

    teorija sam ja koji se igram sa ja

    teorija je teorija koja se igra sa teorijama

    svaka teorija je bliža svakoj praksi nego bilo kojoj drugoj teoriji

     

    film je uzbuđivao i zanosio a teorija smirivala

    teorija je smiraj koja me čuva u zanosima

     

    teorija je samospoznavanje

    teorija poetika umetnost erotika

    teorija večnost umetnost sada

    teorija poraz umetnost pobeda

    umetnost preobražena u ljubav boga

     

    teorija je apriori prihvatanje poraza

    teorija o smrti autora je teorija o smrti teorije

     

    teorija je u krajnjoj liniji posmatranje boga

     

    teorija je bogospoznavanje

    miroslav mandić teorija je jedna jedine teorija boga i bog jedne jedine teorije

     

    najviše volim teoriju koja se sebe odrekne da bi boga u svojoj umetnosti ljubila

    do poslednjeg daha zauvek. džin siberg oduvek i zauvek

     

    dvesto dvadeset četvrti dan u godini sam

    svaki dan je prvi i jedan jedini dan

     

    dvesto dvadeset četvrti dan u godini sam

    svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

     

      

    4. POKLONJENJE VEČNOJ UMETNOSTI — KOD I UMETNOST PROMIŠLJANJA UMETNOSTI

    3877. dan
    13. avgust 2015.

     

    dvesto dvadeset peti dan u godini

     

    u dvadesetoj me je umetnost ozarila. nestati postati

    biti umetnost. ne stvarati umetnost. biti umetnost sama

     

    okeanskom osećanju moje duše otvorio se svemir mog uma

    sve postojeće je umiralo u vaskrsenju neprestanog sada. kao što sam

    kao dete svakog dana žudeo da izađem napolje na ulicu sada

    sam žudeo da svakog dana izađem napolje u umetnost

     

    ja mladić bez oca postah sin umetnosti same

     

    ja sam umetnost

     

    ludilo mladosti nije ništa drugo nego onaj isti krik bebe. žudim li za remek delom

    počeću od svog tela. umetnošću pičke. umetnošću kurca. drevno i sadašnje zajedno

     

    vitlanje telesnošću koja jeste misli i ljubi svakog dana

    telo tela. telo osećanja. telo mišljenja. telo volje

     

    konceptualna umetnost je vaskrsenje mistike

    mistička praznina u umetnosti. nevidljivo u vidljivom. vidljivo

    u nevidljivom. ono što predhodi umetnosti. nagoveštaj umetnosti

     

    ne čulno

    ne duševno

    nego umno

    umetnost centra

    putovanje u tačku

    umetnost tačke

    nepostojeće

    zamišljene

    bog

     

    zamišljeno središte umetnosti. dobrota svevidljivog u lepoti svenevidljivog

     

    misliti umetnošću

    misliti o umetnosti

    misliti u umetnosti

    misliti sa umetnošću

    misliti za umetnost

    misliti umetnost

     

     

    vrednovanje kao uspinjanje. vrednovanje kao nestajanje. vrednovanje kao

    oslobađanje od postojećeg ukusa. odvezivanje od diktature i karijerizma

    postojeće umetnosti i despotije i konformizma postojećeg života

     

    samo ideja

    samo zabeleška

    zabeleška je događaj mišljenja

    zabeleška je performativ

    misao pre buđenja

    misao pred san

     

    uzbuđenje tautologijom

    napaljenost onim što jeste

     

    ruža je ruža je ruža gertrude stejn. recite im da sam proživeo jedan čudesan život

     ludviga vitgenštajna su dve stvari koje su me preobrazile i iz teorije bacile u umetnost

     

    postao sam umetnost. strela umetnosti koja se u kosmičkoj noći zapalila od brzine

     

     

    ova

    pesma

    ove

    pesme

     

     

    postao sam član umetničke grupe kod

     

    slobodan tišma

    slavko bogdanović

    mirko radojičić

    miroslav mandić

    poistovećivanje

    istovetnost

    slaganje

    jedno

     

    voleo sam ih svu trojicu. pogotovo dvojicu. pogotovo jednog

     

    umetnost grupe je umetnost sama po sebi. mistika usaglašavanja

    socijalno sazvučje. umetnost i sloboda odricanje od svog identiteta

     

    bio sam uzbuđen slobodanom slavkom

    i mirkom. moju potrebu za ljubavlju sam živeo sa

    njima. kada se ta ljubav nije razvijala doživeo sam veliku bol

     

    za tih godinu dana trudio sam se da samo jesam umetnost

    a ne da stvaram umetnost a pogotov ne da je dokumentujem

     

    posle se nikada više nisam osvrtao na grupu kod kao ni

    na bilo šta drugo. danas kod vidim kao herojsku mladost i

    to herojsvo posvećujem svim bivšim i budućim herojstvima

     

    sve što sam te godine radio doživeo i stvorio pripada grupi kod. sve

    što sam kasnije čuo i pročitao o grupi kod ne odgovara mom osećanju

    odrekao sam se grupe kod da bih joj bio odan. za mene je to bila godina

    ideja

    celine

    silovitosti

    nevidljivog

    tautologije

    nebeleženja

    senzibiliteta

    neposrednosti

    velike umetnosti

    pobune umetnošću

    pobune u umetnosti

    otkrića ja

    ja u umetnosti

    ja umetnosti

     

    kod je stvaranje mita ni iz čega

    kod još nepostojeće umetnosti

    kod zajedničkog senzibiliteta

    kod grupnog autorstva

    kod duha vremena

    kod sveautorstva

    kod sad

     

    kod šok

    kod bat

    kod bit

    kod mit

    kod oko

    kod uho

    kod nos

    kod koža

    kod ukus

    kod gud

    kod bruj

    kod bilo

    kod krv

    kod put

     

    kod je suza deteta

    kod su već poubijani

    kod je kod umetnosti

    kod je srce umetnosti

    kod je jedan protiv svih

    kod je med sve umetnosti

    kod je globalno selo novi sad

    kod je moje srce ostalo u srcu koda

    kod je ono što mi je voljeni rekao da jesam

    kod je jebe mi se za sve ostalo osim jebanja

    kod je moj prvi veliki poraz u slavu jedne jedine pobede boga

    kod je dvadesetogodišnjak koji umire za dvadesetjednogodišnjaka

    kod su svi oni o kojima umetnost nema pojma a jesu umetnost sama

     

    kod je noć pred osmo jutro miroslav mandić jebe svima mater

     

    miroslav mandić kao autor ne postoji u grupi kod jer je

    autor grupa kod. posle napuštanja grupe kod nemam nikakve

    istovetnosti sa grupom kod. grupi kod sam odan tako što o njoj

    ne govorim. grupu kod proslavljam miroslavom mandićem

     

    strela leti. niko nije mogao da me prati i u proleće 1971

    sam napustio grupu kod. trebalo je krenuti putem svog genija

     

    dvesto dvadeset peti dan u godini sam

    svaki dan je prvi i jedan jedini dan

     

    dvesto dvadeset peti dan u godini sam

    svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

     

     

    Stranice