Bog Miroslav Mandić Bog
Ti
si
418260
pupoljak
DVESTO TREĆI DAN
dvesto treći dan u godini
idem
idem jeste
idem ljubav
idem sve jeste
idem sve ljubi
idem jesam
idem reč sam
idem pesma sam
idem ide piše
idem ide peva
idem ništa sam
idem tobom sam sve
idem to si ti u meni
idem prvom poljubcu
idem prvim poljubcem
idem lete vrane
idem pacov je zastao pred svojom rupom i gleda me
idem drveću je lepo
idem guzevi uživaju što idu
idem vazduh se talasa oko mene
idem zlatna sam reč koja sva vrata otvara
idem je moj zavet
idem da ne bih umro od odbačenosti
idem sve duše da sačuvam
idem svi pesnici da stvaraju
idem svi umetnici da hodaju
idem svi hodači da plešu
idem da bi svaka svađa prestala
idem učenim neznanjem ljubim
idem iz mene izvire sreća svih bića za sreću svakog bića
idem blago kao blagi bog
idem nekada je blagost sam bog
idem topla noć miriše na toplu čokoladu
dvesto treći dan u godini sam
svaki dan je prvi i jedan jedini dan
dvesto treći dan u godini sam
svaki dan je poslednji i jedan jedini dan
DVESTO ČETVRTI DAN
dvesto četvrti dan u godini
niko me nikada nije podsticao da budem bog
podsticali su me da budem pionir fudbaler komunista
akademski građanin čegevarista zaposleni roditelj pravoslavac
tolstojevac gandijevac mason prahrišćanin nacionalista levi desni knjigoznanac
čovek je stvoren bogom
sve jeste bogom
dolazeći na ovaj svet svaki čovek je bog
tek rođena beba je bog
prvim udahom života beba zaboravlja da je bog
drugim udahom beba potpisuje ugovor sa životom
ugovor sa životom je ugovor sa smrću
ugovorom sa đavolom
samo da ja živim i da su svi moji živi
život nije ugovor
život je pesma boga
čovek oseća da je ugovorom izgubio boga. pokušava da sedi na dve stolice od
kojih mu je važnija ona sa životom. kada spozna da ta stolica nije važnija čovek
pokušava da sedi ravnopravno na dve stolice. ali se na dve stolice ne može sedeti
idem
idem budi bog u meni
idem najdivnije je biti bog
idem volim što sam bog
ja sam miroslav mandić
ja sam bog
odricanje od čoveka
odricanje od ljudskih identiteta
odricanje od religijskih i nacionalnih identiteta
odricanje od pripadanja državi i narodu
odricanje od ljudske istorije i javnosti
odricanje od važnosti i profesija
odricanje od nasilja i vlasništva
ja sam samo bog
ja sam samo miroslav mandić
ja sam samo prvi pesnik svih bića
ja sam samo jedan jedini umetnik svemira
ja sam samo najbolji hodač boga
ne može se biti bog ako si čovek
čovek i jeste samo kada se izkoreni iz sebe i postane bog
tada je postao čovek i potvrdio da je bog
oprosti čoveče ali to što pijem jedem pišam serem jebem ne znači da nisam bog
to što se razboljevam ne znači da nisam bog
to što padam ne znači da nisam bog
to što ću umreti ne znači da nisam bog
sve to samo potvrđuje da sam bog
beba
milina vetra koji ulazi kroz terasu
dvesto četvrti dan u godini sam
svaki dan je prvi i jedan jedini dan
dvesto četvrti dan u godini sam
svaki dan je poslednji i jedan jedini dan
DVESTO PETI DAN
dvesto peti dan u godini
pažljivost sam otkrio na drugom hodanju za poeziju
pažljivošću sam otkrio da je sve živo
sve živim sam otkrio da je i bog živ
živim bogom sam otkrio da sam i ja bog
ume moj bože moj
ume moj srce boga mog
ne možeš biti čovek ako nisi bog
ne možeš biti konj ako nisi bog
ne možeš biti vrabac ako nisi bog
ne možeš biti drvo ako nisi bog
ne možeš biti ruža ako nisi bog
ne možeš biti put ako nisi bog
pupoljak bog
ljubavlju za odbačene sam postao bog
biti bog znači biti odbačen
najvažnije je da neprestano pevam ja sam bog
dišem ja sam bog
vrištim ja sam bog
slavim ja sam bog
milujem ja sam bog
ljubim ja sam bog
sanjam ja sam bog
stvaram ja sam bog
hodam ja sam bog
jesam ja sam bog
najbožanskiji način da se dođe do boga i bude bog je da se kaže ja sam bog
to je najopasniji i najzabranjeniji put ali apsolutno najbožanskiji najjednostavniji najčedniji i najskrušeniji put
svi ostali načini su posredovani a svi posrednici naplaćuju svoje posredovanje
da bi što više naplaćivali moraju da budu sve važniji i važniji i na kraju važniji i od
samog boga jer znaju sve o bogu a plus znaju sve to dobro da naplate. ako neko
nema novca plaća narodom religijom ratovanjem vlasništvom vlašću učenjem
bog ništa ne naplaćuje bog samo ljubi
priroda boga je ne samo da ti sve daje nego da ti se jedini potpuno predaje
jedino bog prihvata trnje ruža
smrad cveća
trulež voljenih bića
većina bića voli da je na strani pobednika i progonitelja
retka stvorenja se bore protiv progona
jedino bog pristaje da bude ne samo na strani
progonjenih nego da i sam bude progonjen
krajem mojih dvadesetih godina sam osetio da su mi najuzbudljiviji tekstovi oni koji
definišu boga. bile su to jedna ili dve kratke mističke rečenice. samo iskustvo mistika
posle tridesetak godina sam i sam počeo da pevam boga
jedno smo
mafijaš te uči da budeš mafijaš. političar te uči da budeš političar. profesor te uči
da budeš profesor. teolog te uči da budeš teolog. samo te bog ljubi da budeš bog
samo te prvi pesnik svih bića ljubi da budeš kogod hoćeš
samo te jedan jedini umetnik svemira ljubi da budeš komegod hoćeš
samo te najbolji hodač boga ljubi da budeš ono što već jesi
volim te miroslave mandiću samo me pevaj stvaraj i hodaj
i — neboj se neboj miroslave mandiću
gole kože do pojasa prepuštam se toplom vetru i toploj noći
koža uživa u vetru
iz jednih kola neko je izbacio pikavac koji poskakukujući svetluca po asfaltu
dvesto peti dan u godini sam
svaki dan je prvi i jedan jedini dan
dvesto peti dan u godini sam
svaki dan je poslednji i jedan jedini dan
DVESTO ŠESTI DAN
dvesto šesti dan u godini
jedina hrabrost je biti bog
jedina sloboda je biti bog
jedina istina je biti bog
jedina ljubav je biti bog
jedina pesma je biti bog
biti
bog
najmilije
bogu
je
biti
bog
najčednije
bogu
je
govorim tako što pevam boga svim bićima
mislim tako što stvaram boga svemiru
činim tako što hodam boga bogu
bog sam tako što samo jesam
ljudima pevam i govorim
bogu samo jesam
već šestu noć se kupam u jezeru
ljubim svakog ko pokuša
svakog ko se usudi
bog žudi za mnom
umivam ga suzama koje mu liju niz lice
tek bivajući bog osetim boga
osetim ga kakav je
isti je
osetim ga kako je
odricanjem je
osetim ga zašto je bog
jer ljubi
najlepše je misliti boga
najbolje je misliti bogom
čoveče ne polaži pravo na mene
čoveče ne vuci me u svoje doživljaje sveta
čoveče ne vezuj me za tvoje običaje i tvoje zakone
jesam pesma a ne stvaranje pesme
jesam struja a ne izmišljanje struje
jesam bog a ne verovanje u boga
jesam bog a ne dolaženje do boga
jesam bog a ne ratovanje za boga
svako biće je bog. sva bića su bog. kad bi sva bića u jednom trenu rekla
ja sam bog u tom trenu smrt bi nestala i svako bi u svakome video boga
bog je moje telo
bog je moje osećanje
bog je moje mišljenje
bog je moja volja
bog je moja vera
bog je moja ljubav
bog je moje stvaranje
ja sam bog i meni je sve bog
ptica leti svom ptiću
dvesto šesti dan u godini sam
svaki dan je prvi i jedan jedini dan
dvesto šesti dan u godini sam
svaki dan je poslednji i jedan jedini dan
DVESTO OSMI DAN
dvesto osmi dan u godini
ako bog da danas ću plivati sedmu turu dunavom od starih banovaca do novih banovaca
do sada sam plivao
novi sad — sremski karlovci
dora stanković zorica kovačić vera midić mina novčić i ja
2. avgust 1998. 2:15 h u vodi
sremski karlovci — most kod beške
plivali smo dora stanković zorica kovačić vera midić i ja
9. avgust 1998. 2:50 h u vodi
most kod beške — slankamen
plivali smo dora stanković zorica kovačić i ja
15. avgust 1998. 4:40 h u vodi
slankamen — surduk
plivali smo dora stanković zorica kovačić mina novčić i ja
16. avgust 1998. 2:30 h u vodi
surduk — belegiš
plivao sam sam
9. avgust 2003. 2:40 h u vodi
belegiš — stari banovci
plivao sam sam
14. avgust 2013. 3:20 h u vodi
pijan sam
plivao sam
plivao me je
plivao sam ga
danavom boga slavio
boga volim boga ljubim
izlazim iz novih banovaca
22:15 h
svež vazduh me opija
mlada devojka na biciklu me obilazi
ne znam da li sam večnost ili se zovem večnost ali znam večnost je samo bog
trava je samo bog
vrabac je samo bog
pas koji laje je samo bog
to kako se sada osećam je bog
to kako sada ljubim je bog
to kako je bilo ko bilo kad ljubio je bog
to kako će bilo ko bilo kad ljubiti je bog
to kako me jezik peva je bog
to kako me peva kako je bog
to kako sve i svakog volim je bog
to kako me ti voliš je bog
bio sam sat i pet minuta u dunavu
dunav je bio blag
iako je poslednjih desetak minuta vetar počeo da diže talase po njemu
samo smo se ljubili dunav i ja
volim vodu
volim zemlju
volim vazduh
volim svetlost
umro sam od lepote i dobrote. ne moram više ništa. treba samo da ljubim
23:06 h na padini sam. pada blaga kišica
dvesto osmi dan u godini u godini sam
svaki dan je prvi i jedan jedini dan
dvesto osmi dan u godini u godini sam
svaki dan je poslednji i jedan jedini dan
117. PUT PO 33 DANA ILI DVESTO DEVETI DAN
dvesto deveti dan u godini
juče je bilo meko u mekoj vodi dunava koji vekovima meko teče i teče
jedan galeb je kružio oko mene a ja sam mu vikao ljubim te galebe ljubim i onda sam osetio da ga raduje to što ga ljubim
život je fantastična prilika da se živi izvan života za život svih bića
život je izvanredna šansa da se bude bog bogom bogu bog a ne život
jedno smo samo u bogu
kako si ti bože
meni je divno što sam bog
nikoga tako ništa ne boli kao što boli boga
boga jako boli jer nema nikom da kaže da ga jako boli
boli ga jer nema nikog
kada neko primi bol drugog to primanje je bog
hvala ti bože što sam i ja bog
bože ti si meni dao mene da budem bog kao i ti
bog sam jednostavno jer volim boga
pesma i slava boga sam oduvek i zauvek
divna
sam
priča
jer
sam
pesma
a
pesma
sam
zato
što
sam
jeftina
besplatna pesma
put od suza do smeha — put od smeha do suza
miroslave mandiću ti se ni na kog ne ljuti ti si samo bog
miroslave mandiću ti samo svakog ljubi ti si samo bog kao i ja
miroslave mandiću ti samo pevaj jer volim da slušam tvoje pesme
nasmejana smo svest
tomislav sedmak
ne mogu biti žena ako nisam mušarac
ne mogu biti muškarac ako nisam žena
ne mogu biti žena ako nisam čovek
ne mogu biti muškarac ako nisam čovek
ne mogu biti čovek ako nisam kamen
ne mogu biti kamen ako nisam vlat trave
ne mogu biti vlat trave ako nisam drvo
ne mogu biti drvo ako nisam pčela
ne mogu biti pčela ako nisam vrabac
ne mogu biti vrabac ako nisam konj
ne mogu biti konj ako nisam ruža
ne mogu biti ruža ako nisam put
ne mogu biti put ako nisam pesma
ne mogu biti pesma ako nisam bog
dvesto deveti dan u godini sam
svaki dan je prvi i jedan jedini dan
dvesto deveti dan u godini sam
svaki dan je poslednji i jedan jedini dan
DVESTO DESETI DAN
dvesto deseti dan u godini
uzbuđuje me pisanje
volim kako neki ljudi pišu
li po — veselo i jednostavno
vilijem blejk — božanski silovito
novalis — čedno
fridrih helderlin — osunčanim detinjstvom
volt vitmen — vihoreći
fridrih niče — hodačkim fragmentima
velimir hlebnjikov — jurodivo
gertruda stejn — čarobnim ponavljanjem
robert valzer — toplinom hodača
franc kafka — olovkom koja piše
fernando pesoa — lakoćom
georg trakl — mističkim atmosferama
blez sandrar — jednostavnošću
miloš crnjanski — promenom ritma
ferdinand selin — pražnjenjem
vilijam karlos vilijams — to je to pisanjem
henri miler — kovitlajući
žan žene — hrabrim bivanjem
samjuel beket — seljački otkačeno
čarls bukovski — uživajući u pisanju
tomas bernhard — u jednom dahu
aleksandar tišma — pisanjem velikog pisca
venedikt jerofejev — privlačenjem
margaret diras — energijom šake
slobodan tišma — muzikom
lao ce — jednostavnošću i paradoksalnošću
jevanđelja — nebeskom snagom
majstor ekhart — zlatoustim govorom
indijanci — prvim prizorima
dejvid henri toro — blistajućim umom
vasilij rozanov — erosom
nikolaj berđajev — bujajućim bujanjem
ludvig vitgenštajn — mislima koje misle
konstantin ciolkovski — kosmogonijski
baltus — toplom melodičnošću
džon kejdž — veselom promenom
ronald leing — čvornovato
ed rajnhard — božanskom tautologijom
vlado martek — pisanjem koje piše
lazarov miodrag pashu — muzičkim pisanjem
sada ću njih četrdesetoro prepoloviti da bih došao do dvadesetoro
li po
vilijem blejk
volt vitmen
fridrih niče
gertruda stejn
robert valzer
fernando pesoa
blez sandrar
vilijam karlos vilijams
žan žene
čarls bukovski
margaret diras
lao ce
jevanđelja
indijanci
ludvig vitgenštajn
ronald leing
ed rajnhard
vlado martek
lazarov miodrag pashu
sada ću njih dvadesetoro prepoloviti na desetoro
li po
volt vitmen
gertruda stejn
robert valzer
vilijam karlos vilijams
čarls bukovski
lao ce
indijanci
ed rajnhard
vlado martek
joj baš je teško
indijanci
ed rajnhard
gertruda stejn
čarls bukovski
vilijam karlos vilijams
indijanci
ed rajnhard
vilijam karlos vilijams
ed rajnhard
dvesto deseti dan u godini sam
svaki dan je prvi i jedan jedini dan
dvesto deseti dan u godini sam
svaki dan je poslednji i jedan jedini dan
DVESTO JEDANAESTI DAN
dvesto jedanaesti dan u godini
miroslav mandić pisanje
veselo i jednostavno
božanski silovito
čedno
osunčanim detinjstvom
vihoreći
hodačkim fragmentima
jurodivo
čarobnim ponavljanjem
toplinom hodača
olovkom koja piše
lakoćom
mističkim atmosferama
jednostavnošću
promenom ritma
pražnjenjem
to je to pisanjem
kovitlajući
hrabrim bivanjem
seljački otkačeno
uživajući u pisanju
u jednom dahu
pisanjem velikog pisca
privlačenjem
energijom šake
pisanje muzikom
jednostavnošću i paradoksalnošću
nebeskom snagom
zlatoustim govorom
prvim prizorima
blistajućim umom
erosom
bujajućim bujanjem
mislima koje misle
kosmogonijski
veselom promenom
toplom melodičnošću
nekim pisanjem
božanskom tautologijom
pisanjem koje piše
muzičkim pisanjem
načini pisanja su načini bivanja
bezbroj načina pisanja čine jedan jedini način mog pisanja
sricanjem
pisanjem sricanjem
sričem bogom dišem
miroslave mandiću uvek se vrati sricanju
sriči i riči
rika konja nek žubori u tvojim rečima kojima će se konji osloboditi od ljudi a svojom slobodom osloboditi i ljude
osnova mog pisanja je lepo pisanje koje sam učio u prvom razredu osnovne škole
olovka u ruci
sveska na široke i uske linije. vežbanje lepog pisanja. hej. to je rudnik mog pisanja
pisanje je ta slavna ruka kojom slavim pisanje šakom
pisanje šaketanje
šaka stopalo eto genijalnog pisanja
poetika mog pisanja je poetika jedne reči
svake reči
bilo koje reči
poetika svega
bilo
ko
bilo
šta
bilo
kad
bilo
gde
bilo
je
svake
reči
reč je bilo pesme
reč bilo je jedna od najlepših pesama
reč idem je jedna od najlepših pesama
reč vrabac je jedna od najlepših pesama
reč trava je jedna od najlepših pesama
reč konj je jedna od najlepših pesama
reč lasta je jedna od najlepših pesama
reč put je jedna od najlepših pesama
reč ruža je jedna od najlepših pesama
ponovo i ponovo
bilo
vrabac
trava
konj
lasta
put
ruža
dvesto jedanaesti dan u godini sam
svaki dan je prvi i jedan jedini dan
dvesto jedanaesti dan u godini sam
svaki dan je poslednji i jedan jedini dan
DVESTO DVANAESTI DAN
dvesto dvanaesti dan u godini
u dnevniku pisanja čoveka koji piše 10. januara 1988. sam zapisao
četiri osnovna načina pisanja su
ironijsko — parodijsko pisanje
iskreno — saopštavajuće pisanje
otkačeno — kreativno pisanje
božansko — mističko pisanje
mene najviše privlači
božansko — mističko pisanje
onda
otkačeno — kreativno
iskreno — saopštavajuće
ironijsko — parodijsko
u pisanju me je pre svega uzbuđivalo samo pisanje
kosmogonijska samoća
svemir bivanja
disanje šakom
uživao sam u načinima na koji neki ljudi pišu
ljubim vas sve vas ljubim
kao što sam u detinjstvu voleo da trčim. igram fudbal. skačem u vodu
plivam. tako sam voleo da sednem pred praznom hartijom sa olovkom u ruci
praznina
ja sam bog pevam svakog dana 86400 puta
mnoge tekstove sam napisao svedočeći o tome kako upravo pišem
sve drugo o čemu bih pisao bila bi laž
pisanje je poistovećivanje sa bogom i samim sobom
pisanje je saosećanje sa tobom i svim bićima
lepota prisutnosti u prisutnosti dobrote
istorija mog pisanja
počeci
1967-1969
pobunjeničko pisanje
1969-1971
crvena sveska
1971-večno
jezičko pisanje
1970-1972
zatvorsko
1972-1973
ludačko pisanje
1974-1975
tekstovi na papirićima od cigareta
1975-1977
dva soneta i još neka druga pisanja
1977-1980
ja sam ti je on
1981-večno
varšava
1983
hodačka pisanja
1984-1990
prepisivanje romana
1985-1986
čovek koji piše
1987-1988
ruža lutanja
1991-2001
miroslav mandić
2005-2018
božansko pisanje
2005-večno
mala pesma
2007-večno
pisanje me ogoljuje
pisanjem čuvam psovanje
pišem iz uma srca i muda
pišem šakom stopalima bogom
ja sam ja pisanja
hodanje
govorenje
pisanje
hodanje plesanje
govorenje pevanje
pisanje crtanje
pisanje i čitanje su isto
novčić
pisanje je sa one strane čitanje je sa ove strane
kao
što
pišem
disanjem
bivanjem
mišljenjem
ljubljenjem
hodanjem
jebanjem
ćutanjem
tako
dišem
jesam
mislim
ljubim
hodam
jebem
ćutim
pisanjem
volim jednu jedinu umetnost u svim umetnostima od kada je sveta i veka
volim jednu jedinu pesmu u svim pesmama od kada je sveta i veka
volim jedno jedino pisanje u svim pisanjima od kada je sveta i veka
volim sva pisanja
biografije monografije kaligrafije filmografije pornografije govnografije geografije istoriografije borhesografije fotografije
pišem sobom
pišem po sebi
ja sam tetoviranje pisanjem
pisanje je umetnost života u rečima
napišem budi dobar i ja sam dobar
napišem trešnja i ja sam trešnja
napišem sve i ja sam sve
napišem ti i ja sam ti
napišem bog i
bog sam
dvesto dvanaesti dan u godini sam
svaki dan je prvi i jedan jedini dan
dvesto dvanaesti dan godini sam
svaki dan je poslednji i jedan jedini dan
DVESTO TRINAESTI DAN
dvesto trinaesti dan u godini
hvala svima uz čiju sam pomoć preživeo i proživeo juli
mirjani lukić 34900 dinara
veri varadi 7200 dinara
nhandan chirco rawan 6000 dinara
branku popoviću 6000 dinara
marijani i sunu mandić 2000 dinara
đorđu lukiću 1200 dinara
valentini nikolić 1125 dinara
petru miloradoviću 1120 dinara
enesu strojilu 1000 dinara
voljeni moji ja sam novac
čedna kurva koja prosi ljubav
svi se služe novcem
retki daju novac
još ređi ga primaju
novac je svemirska harmonija
novac koji dam je jedina revolucija na ovom svetu koja ruši sve granice ovog sveta
novac koji primim je jedina evolucija na ovom svetu koja ruši sve teorije ovog sveta
moj novac je ljubav i zove se ljubav
jebi me jebi čednosti
tako zovem novac koji mi daješ i kojim me jebeš
budi samo srećna
skrimin džej hokins
nebu je lepo
novac i jeste samo kada je i nebu lepo
novac je kosmos
sav
novac
je
u
maloj
pesmi
novac je podavanje
gutljaj žednome
zalogaj gladnome
bog samom
novac je novac
ko novac daje ljubav je
ko se novca liši bog je
novac koji dobijam je moj život
moj rad sa novcem je moja umetnost
moje primanje i davanje novca su moja pesma
ja sam novac novcu
novac
pesma
moja
dvesto trinaesti dan u godini sam
svaki dan je prvi i jedan jedini dan
dvesto trinaesti dan u godini sam
svaki dan je poslednji i jedan jedini dan
DVESTO PETNAESTI DAN
dvesto petnaesti dan u godini
danas počinjem finiširanje priprema za poklonjenje
večnoj umetnosti koje počinje u sledeći ponedeljak
kao i svakog dana rudarenje svakog dana
vrtlarenje svakog trenutka
dečija odgovornost
ne postoji odgovornije biće od deteta
božija asocijativnost
ne postoji kreativnije stanje od biti u zagrljaja boga
čovek greši ne ljubeći. bog greši samo ljubeći
tautologija samo tautologija
samoća ljubav za samoću
ja ljubav za ja
volim te ljubav za volim te
bolji zvučnici ljubav za bolje zvučnike
izbeglice ljubav za izbeglice
džulijan asanž ljubav za džulijana asanža
ovih dana mi je teško jer mi neprestano izviru sećanja na mnoge moje poraze
poraz je teško podneti
ceo život mi je poraz
ali bez poraza ne bih ni bio
bog
prvi pesnik svih bića
jedan jedini umetnik svemira
najbolji hodač boga
bez poraza ne bih pevao knjigu miroslav mandić
bez poraza ne bih mogao da ljubim sve i svakog
pobede i uspesi bi me uvukli u ljudski svet
u ljudsko društvo u kome se ne može biti slobodan
u kome se ne može ljubiti sve i svemu pripadati
čovekom i ljudskim društvom se ne može biti ni bog ni pesma
poraženi nasiljem komandi bilo koje vrste vi
ste sloboda novog sveta bez komandovanja
poraženi bez osvete u srcu vi ste pčele
za kilogram meda jedna pčela opraši sedamdeset hiljada cvetova
svetost poraza je u tome da nema nikakvog udruživanja poraženih
poraženi koji se udružuju nisu ništa drugo nego budući pobednici
svetinja poraženog je da se okreće srcu boga
porazi su bolesti koje leče
porazi su smrti koje isceljuju
porazi su neodustajanje od čednosti čestitosti i tebe
porazi ideale ne poništavaju nego ideale potvrđuju
porazi ljubav ne poništavaju nego ljubav potvrđuju
sve više vidim da su oni koji me nisu prihvatili bili u pravu
da su me prihvatili zakrilili bi mi put kojim sam postao bog
zatajili bi mi prirodu kojom jesam sva bića
odvojili bi me od tebe
svaki cvet je sav svet
dvesto petnaesti dan u godini sam
svaki dan je prvi i jedan jedini dan
dvesto petnaesti dan u godini sam
svaki dan je poslednji i jedan jedini dan
DVESTO ŠESNAESTI DAN
dvesto šesnaesti dan u godini
da li hoćeš da ti pišem o nozdrvama
nazdrvama tvojim i mojim
nozdrvama konja
nozdrvama slona
nozdrvama lava
nozdrvama tigra
nozdrvama majmuna
nozdrvama anđelike hjuston
nozdrvama njušenja
ili nozdrvama maženja
nozdrvama kojima pišem
ili nozdrvama kojima me doziva bog
nozdrvama mog ljubavnog bola
ili nozdrvama slavlja ljubavi same
nozdrvama čestitosti
nozdrvama izgaranja
nozdrvama tvog seksa u mojoj pesmi
nozdrve mi podižu glavu i ispravljaju kičmu
vesele nozdrve veseli um
veseli um veselo srce
veselo srce veselo telo
nozdrvama te udišem u sebe bože
kad nanjušim prvi sneg
kad nanjušim prvi miris proleća
kad nanjušim večnost u svim stvarima
nauka je obuća boga
umetnost je olovka boga
religija su nozdrve boga
idem eto kako sam bog
u hodu pojedem prvo grožđe ove godine eto zašto sam bog
idem sve jeste i sve je bog
idem smešim se bog je bog
dvesto šesnaesti dan u godini sam
svaki dan je prvi i jedan jedini dan
dvesto šesnaesti dan u godini sam
svaki dan je poslednji i jedan jedini dan
DVESTO SEDAMNAESTI DAN
dvesto sedamnaesti dan u godini
ponekad sam samo zvižduk kojim proleti život
ponekad nisam ništa drugo nego dobrota tačke
ponekad sam samo karavani života koji prolaze
ponekad osetim kako sam jako tužan a onda osetim kako su drugi još tužniji
ponekad osetim kako sam bedan a onda osetim kako drugi pate u još većoj bedi
ponekad pomislim ma hajde bre da se neudružimo i da tugu i bedu izljubimo
ponekad osetim kako humor u meni vapi da te nežno iznutra golica
ponekad pomislim ti si moj gutljaj pa zašto te ne bih popio
ponekad ne mogu da izdržim ljubav koja iz mene điklja
ponekad sam u daljini oni plavi vodopadi
uvek sam sve što se u daljini plavi
ponekad je podneti čitava mudrost življenja
ponekad mi nema veće miline od počešati se po mestu koje me svrbi
ponekad me iznenadni zvuk podseti na bombardovanje
ponekad me lice drugogo čoveka potpuno ozari
ponekad me trave zauvek čine travama
ponekad bog želi da zauvek budem bog
ponekad me nečija dobrota spoji sa dobrotom zauvek
ponekad mi jedino odsustvovanje iz nečega omogućava prisustvo u svemu
ponekad samo u dobrovoljnom lišavanju sve živi
ponekad nisam niko drugi nego onaj kome bog želi da mu budem bog
ponekad je ponekad dovoljno da postane zauvek
ponekad mi suze krenu same
ponekad vidim samo osmehom
ponekad sam samo nomadska vatra na internetu
ponekad sam samo pesma za tvoj mobilni telefon
ponekad sam samo smiraj u tvom mobilnom telefonu
ponekad sam samo drhtaj u tvom mobilnom telefonu
ponekad sam milina u jastučićima tvojih prstiju na ekranu tvog mobilnog telefona
ponekad sam samo propeti konj u tvom mobilnom telefonu
ponekad sam samo tvoj mobilni telefon
dvesto sedamnaesti dan u godini sam
svaki dan je prvi i jedan jedini dan
dvesto sedamnaesti dan u godini sam
svaki dan je poslednji i jedan jedini dan
DVESTO OSAMNAESTI DAN
dvesto osamnaesti dan u godini
lepota je stvaranje lepote
pšenica
dobrota je življenje dobrote
lekovito bilje
divna je ta zemlja koja gori iznutra i spolja
divna je ta voda koja čisti iznutra i spolja
divan je taj vazduh koji hrani i iznutra i spolja
divna je ta svetlost sveljubavi
kako se osećao van gog koji je stvorio čudesnu lepotu koju tada niko nije ni video
kako se osećala gertruda stejn dok je medonosno pupila u dugmadima svakodnevice
kako se osećao nikolaj fjodorov dok je u šoljici čaja plovio svemirom svoje hrabrosti
kako se osećao lao ce koji je nestao iako je znao da je za sobom ostavio reči puta
kako se oseća zatvoreni džulijan asanž iako zna da bi sloboda bez njega umrla
kako se osećao ed rajnhard dok je ponavljao ed rajnhard je ed rajnhard
kako se osećala bili holidej dok je ljubila a glas joj samo pevao ljubav
kako se osećao ludvig vitgenštajn u slasti samobistvenih igara
kako se osećao majstor ekhart sa bogom u rečima boga
kako se osećao robert valzer sa pahuljicom na licu
imenom
imenom
živim
jesam
hodam
stvaram
pevam
boga
proslavljam
miroslav mandić peva miroslava mandića
miroslav mandić čuva miroslava mandića
miroslav mandić nadahnjuje miroslava mandića
miroslav mandić iskupljuje miroslava mandića
miroslav mandić proslavlja miroslava mandića
umetnost i nije ništa drugo nego lepota koja peva
pesnik se pesmom oslobodio od moći
umetnik se nevažnošću oslobodio od vlasti
hodač se odbačenošću oslobodio od poroda
lakoća
umiranja
životu
na
radost
dvesto osamnaesti dan u godini sam
svaki dan je prvi i jedan jedini dan
dvesto osamnaesti dan u godini sam
svaki dan je poslednji i jedan jedini dan
DVESTO DEVETNAESTI DAN
dvesto devetnaesti dan u godini
i danas glačam nebo srećnim usnama moje rut braun
plavetnilo neba nam se ponavlja i oblaci nam se ponavljaju
trljaću ih i neću se opirati ponavljanju
sve što je isto meni je lepo. sve što je isto meni je uzbudljivo
različito me ne privlači. zanimljivo mi je dosadno
rut braun i ponovo rut braun
ja sam ravnomerno namotavanje klupka pevanja
gore dole levo desno neprestano svugde i ponovo na istom mestu
pevam na bilo koji način samo ono što jeste a ono što jeste pevam na bilo koji način
hrabrije samo hrabrije
krhko pevaj skrušenosti moja
mirnije
spokojnije
bezrazložnije
parodoksalnije
jednostavnije
bezbrižnije
hrabrije samo hrabrije
radosnom skrušenošću te slavim bogo moja
ja sam ja
ja sam ti
ti si ja
androgin
jedna ljubav
jedna pesma
jedan bog
danas mi je dvadeset tri hiljada devetsto osamdeset sedmi
dan. ne znam koliko ću još živeti ali kao svako dobro dete ću
se truditi da u svakoj sekundi proslavljam večnost života
pesmu boga
remek delima tvog srca se poklanjam ulicama mog uma
pesme su moje grafiti u telefonu tvog srca
sve
me
peva
pesma
dah
boga
dah
bog
pesme
reč
pesma
boga
bog
pesma
reči
tri
jedno
je
pesma
boga
pesme
reč
je
sve
sve
je
pesma
reč
u
trenu
pade
jedan
žir
tren
pesma
je
dvesto devetnaesti dan u godini sam
svaki dan je prvi i jedan jedini dan
dvesto devetnaesti dan u godini sam
svaki dan je poslednji i jedan jedini dan
DVESTO DVADESETI DAN
dvesto dvadeseti dan u godini
posle moje dve smrtne bolesti osećam da moje telo nije moje nego je telo boga
jedva čekam da u ponedeljak krenem na poklonjenje večnoj umetnosti
poklonjenje je nastalo iz divljenja
hodanjem se najbolje ukazuje čast onom kome se poklanja
poklonjenje vraća dobrotu onome kome se poklanja
poklonjenje je jedan od najlepših načina postojanja
napravio sam nekoliko poklonjenja
stodnevno poklonjenje svoj deci ovog sveta
stojednodnevno poklonjenje patrijarsima života
tridesettrodnevno poklojenje virtuelnom svetu
tridesettrodnevno poklonjenje nenasilju
tridesettrodnevno poklonjenje pesmi
tridesettrodnevno poklonjenje knjizi miroslav mandić
tridesettrodnevno poklonjenje seksu
tridesettrodnevno poklonjenje hodanju
ceo moj život je poklonjenje životu
ceo moj život je poklonjenje pevanju pesmi
ceo moj život je poklonjenje pevanju umetnosti
ceo moj život je poklonjenje pevanju hodanju
ceo moj život je poklonjenje pevanju bogu
poklonjenje je najlepše bogoljublje
poklonjenje je dom pažljivosti
blagi dodir usana
poklonjenje je jedinstvo tela duše i duha
herojstvo je sve ono što duh telu prepusti
ljubav je sve ono što telo odanošću uzvrati
moja poklonjenjenja su i poklonjenje tome da nikada
nikog nije bilo u mom životu kadagod sam se usuđivao
nema nikog ni sada
samo sveti niko
bog
jesam da bi sve bilo
jesam da bih sve ljubio
jasam da bi sve pevalo
pozivam boga tebe i sva bića da od 10. avgusta do 16. septembra 2015.
krenemo zajedno na 33-dnevno hodočašće i poklonjenje večnoj umetnosti
dvesto dvadeseti dan u godini sam
svaki dan je prvi i jedan jedini dan
dvesto dvadeseti dan u godini sam
svaki dan je poslednji i jedan jedini dan
1. POKLONJENJE VEČNOJ UMETNOSTI — UVOD
dvesto dvadeset drugi dan u godini
dvesto dvadeset dva koraka deli grob ruže crnjanski od groba miloša crnjanskog
šesdeset šesta mi je
boga tebe i sva bića svakog trena ljubim
uskoro krećem na 33-dnevno poklonjenje večnoj umetnosti
večna umetnost je moj sistem umetnosti
pesma
ime večna umetnost potiče od knjige večna filozofija
oldosa hakslija koji je termin večna filozofija preuzeo od lajbnica
večnu umetnost čine sedam nivoa umetnosti
narodna umetnost
akademska umetnost
talentovana umetnost
genijalna umetnost
anonimna umetnost
večna umetnost
miroslav mandić umetnost
sve počinje hukom vetra
dahom božijim
poskakivanjem nogu
tapšanjem ruku
pokretima tela
kricima
osmesima
prvim rečima
telom
rađanjem
to je sve narodna umetnost
nastavlja se sećanjem
prikupljanjem onoga što je bilo
što je dostignuto i učinjeno
selektiranjem
klasificiranjem
nametanjem i služenjem
terminologijom
autoritetima
osećanjima
osvajanjem
to je sve akademska umetnost
u prepoznatljivom svetu
pojavljuju se talentovani
željeni
željeni sve prihvatljivo rade bolje od drugih
neodoljivi
šarmantni
zavode sebe i druge
uspevajući
mišljenjem
vladanjem
to je sve talentovana umetnost
onda na scenu stupaju genijalni
hrabri koji se odmeću u nepoznato
prekidaju postojeće veze
stvaraju još neotkriveno
kreću se od dna ka vrhu
iskupljenje im je važnije od stvaranja
prihvataju dno i preobražavaju ga u vrh
voljom
odvajanjem
to je sve genijalna umetnost
nekada sam je zvao četvrta umetnost
a onda kreću velike lutalice
bezimeni
anonimne snage ljubavi
velike lutalice prožimaju sve što jeste
beskraj je bezvremen bezvremenost je beskrajna
srce uma um srca
lutalice ljubavi provetravaju i ljube svaki kutak mikro i makro kosmosa
ljubavlju i lutanjem jedan su kosmos
verom
lutanjem
to je sve anonimna umetnost
onda stupaju veliki duhovi
veliki duhovi sve ujedinjuju
pletu ružom
sabiraju sve u jedno
prožimaju jedno u drugo
više nikom ništa od sada sve svakom
jedno je ja u svakom ja
to si ti
ljubavlju
vaskrsenjem
to je sve večna umetnost
na početku i na kraju pesma
sam
sam sve
sam za sve
pesma jednog jedinog pesnika svih bića miroslava mandića
delo jednog jedinog umetnika svemira miroslava mandića
hodanje najboljeg hodača boga miroslava mandića
miroslavommandićem
pevanjem
stvaranjem
hodanjem
oboženjem
to je sve miroslav mandić umetnost
svih sedam nivoa umetnosti se prepliću osmicama
vijugajući od dna do vrha i od vrha do dna neprestano se obnavljaju
kružeći jedno oko drugog postaju jedno
bog
kao jedno
jedno kao pesma
pesma kao ljubav
ljubav kao bog
bog kao bog
bog
poklonjenje večnoj umetnosti je pupoljak svih
jezika u jednom jedinom jeziku jedne jedine ljubavi
jedne jedine ljubavi prve pesme svih bića
jedne jedine ljubavi jedne jedine umetnosti u svemiru
jedne jedine ljubavi najboljeg hodača boga
sledećih trideset dva dana ću se poklanjati večnoj umetnosti
teoriji
sva moja sećanja će samo ponavljati budućnost
samo nas svedočeći
o čemu se ne može govoriti ο tome se treba pevati
zar ne ludviže moj ljubljeni
krećemo
samo me ti šako pevaš u svetlu stopala božijih
evo kako je to sve počelo
dvesto dvadeset drugi dan u godini sam
svaki dan je prvi i jedan jedini dan
dvesto dvadeset drugi dan u godini sam
svaki dan je poslednji i jedan jedini dan
2. POKLONJENJE VEČNOJ UMETNOSTI — ZAMIŠLJENOST U DETINJSTVU KAO PRETEČA TEORIJE
dvesto dvadeset treći dan u godini
teorija je samoća samih koji ljube sve
dete koje se igra samim sobom i bogom
zamišljenost je žudnja za bogom
sam sa sobom u praskozorju života i osvitu svesti o sebi
to je ta veličanstvenost boga u svakom biću. to ja ta božanstvenost u kući tek rođenih bića
odsutnost iz ovog sveta
zamišljenost dok kroz prozor gledam letnji pljusak je teorija
zamišljenost su puževi rogovi kojima sporo i krhko dodirujem život
zamišljenost je krik bebe koji se preobrazio u zapanjenost i ganutost
zamišljenost je energija dobrog deteta koje žudi za dobrim svetom
susret praznog uma sa mnoštvom života
čudo nacrtane kiše na papiru
iz moje šake izlazi crtež isto tako realan kao što je realan realni svet
zaludnost
nikakva praktičnost
samo seckanje
muzika sricanja slova. čitanje je najintimniji medij
u mojoj glavi uz pomoć slova stvaram jedan još realniji svet od realnog sveta
ali i podbara
podbara je moje drugo telo
mesto odrastanja
centar sveta
prašuma osećanja
sunce na igralištu slavije
veš koji se suši
kanal koji se preplivava
drezga koja plaši
karaši u vodi
prašina
slast voća
tajanstvo iza ugla
misterija druge strane ulice
sunce u prozoru
miris majke
miris oca
miris sebe
žeđ žeđi
glad gladi
kurac koji se kruti sam od sebe
detinjstvo je vrt najstarijeg mozga
počelo je zamišljanjem
snatrenjem
maštanjem
nastavilo se smrću
smrću očevog druga
smrću druga
smrću mog oca
dve godine sam mislio da sledeći umirem ja
matematika smrti teorija života
smrću oca život je eksplodirao
otac je nestao ali je vasksao u dobroti koja je bila u vazduhu
uživam u božanskom osećanju života
teorija
božansko se pretvorilo u teoriju
teorija u mistiku
mistika u stvaranje
stvaranje u pevanje
pevanje u hodanje
hodanje u oboženje
teorija
dati život eto života
teorija
sve jedno iz drugog nastaje i sve jedno u drugom nestaje ljubeći se
teorija
i danas čujem kako rastem
kao što čujem drveće kako raste u predelu
sve raste mojim disanjem
i danas osećam da sam postojao kao dete
kao što planine osećaju da postoje oduvek
telo mi je bilo ostvarenje žudnje za drugim telom
teorija je telo žudnje za drugim telom
svako dete je veći teoretičar od bilo kog teoretičara
baš kao što je svako dete bolje od samog sebe
teorija je dobri vodič
teorija me priprema za odluku
teorija je samoubilačka strast za nestajanjem
i čarolije i izmišljanja i skakanje i trčanje i igranje i vikanje i
vragolije ali pre svega zamišljanje i da sve bude dobro i lepo
telo mi je bilo svemir
zamišljenost večnost
odbeglo dete od boga srećno silovano
ja sam ja sam bog
14:07 h 7. avgust 2015.
bog sam rođenjem
poklanjam se zamišljenosti svog detinjstva kao svetinji postojanja
sve sam dobio od detinjstva i sve vraćam detinjstvu
nikada nikog ne povrediti to je zamišljenost
teorija teorije
dvesto dvadeset treći dan u godini sam
svaki dan je prvi i jedan jedini dan
dvesto dvadeset treći dan u godini sam
svaki dan je poslednji i jedan jedini dan
3. POKLONJENJE VEČNOJ UMETNOSTI — TEORIJA FILMA ME JE JOŠ VIŠE UZBUĐIVALA OD FILMA
dvesto dvadeset četvrti dan u godini
film je bio više od života a teorija filma više od filma
dušanom stojanovićem sam ne samo otkrio
beskrajne prostore ljubavi za film nego i beskraj ljubavi same
dušan stojanović je bio za mene zlatousti
majstor ekhart kada još nisam ni čuo za majstor ekharta
moje ushićenje čestitošću i elegantnošću mišljenja dušana stojanovića me je vodilo
kroz sve nepoznatosti kojih se nisam plašio nego sam ih prihvatao kao nešto najmilije
voleo sam dušana stojanovića a da to on nije ni znao i zato
poklonjenja večnoj umetnosti posvećujem dušanu stojanoviću
poklonjenjem večnoj umetnosti posvećujem i svima onima
kojima nisam rekao da ih volim a ljubavlju za njih sam jedino i živeo
dušan stojanović je žiža u kojoj je skupljena sva dobrota mojih divljenja
teoretičarima filma mi se otkrio film ali još više sama teorija
filmadžije su mangupi filma a teoretičari heroji filma
teorija filma je izvirala iz neke nespoznatljive drevnosti
iz filma je zračila neka večna misao iz koga je film i nastajao
teorijom sam uzbuđenja filmom mogao i da mislim a ne samo da osećam
uživati misliti uživati
mislim. mislim o mišljenju. živim mišljenjem
teorija je posmatranje i nestajanje u gledanju
put od gledanja do viđenja
od vidljivog do nevidljivog
od nevidljivog do pojmovnog
od pojmovnog do boga
uzbuđenje pre početka filma je veće od samog filma
uzbuđenje pred nečim je veće od tog nečeg
strah pred strahom je veći od straha
iz tog uzbuđenja nastaje teorija
stvaranje stvaranja
ne činiti ništa biti sve
ne činiti ništa nego samo biti
ne preduzimati ništa nego samo posmatrati i voleti
teorija je vrsta raja
gutao sam intervjue sa filmadžijama
telom sam uranjao u intervjue u kojima su boravila dva tela. telo koje je stvaralo i telo koje
je mislio. ja sam bio njihovo dete. dete koje im se divi. dete koje je želelo da bude film filmu
želeo sam samo da gledam filmove a postao sam sam film
napisao sam tekst pesma o filmu i postao sam film o pesmi
odrekao sam se filma da bih živeo i postao film moga života
bog u meni je film o sebi
teorijom sam nastavio da budem dobri dečak koji se igra sam sa sobom
umetnost kao teorija. teorija kao umetnost
teorija sam ja koji se igram sa ja
teorija je teorija koja se igra sa teorijama
svaka teorija je bliža svakoj praksi nego bilo kojoj drugoj teoriji
film je uzbuđivao i zanosio a teorija smirivala
teorija je smiraj koja me čuva u zanosima
teorija je samospoznavanje
teorija poetika umetnost erotika
teorija večnost umetnost sada
teorija poraz umetnost pobeda
umetnost preobražena u ljubav boga
teorija je apriori prihvatanje poraza
teorija o smrti autora je teorija o smrti teorije
teorija je u krajnjoj liniji posmatranje boga
teorija je bogospoznavanje
miroslav mandić teorija je jedna jedine teorija boga i bog jedne jedine teorije
najviše volim teoriju koja se sebe odrekne da bi boga u svojoj umetnosti ljubila
do poslednjeg daha zauvek. džin siberg oduvek i zauvek
dvesto dvadeset četvrti dan u godini sam
svaki dan je prvi i jedan jedini dan
dvesto dvadeset četvrti dan u godini sam
svaki dan je poslednji i jedan jedini dan
4. POKLONJENJE VEČNOJ UMETNOSTI — KOD I UMETNOST PROMIŠLJANJA UMETNOSTI
dvesto dvadeset peti dan u godini
u dvadesetoj me je umetnost ozarila. nestati postati
biti umetnost. ne stvarati umetnost. biti umetnost sama
okeanskom osećanju moje duše otvorio se svemir mog uma
sve postojeće je umiralo u vaskrsenju neprestanog sada. kao što sam
kao dete svakog dana žudeo da izađem napolje na ulicu sada
sam žudeo da svakog dana izađem napolje u umetnost
ja mladić bez oca postah sin umetnosti same
ja sam umetnost
ludilo mladosti nije ništa drugo nego onaj isti krik bebe. žudim li za remek delom
počeću od svog tela. umetnošću pičke. umetnošću kurca. drevno i sadašnje zajedno
vitlanje telesnošću koja jeste misli i ljubi svakog dana
telo tela. telo osećanja. telo mišljenja. telo volje
konceptualna umetnost je vaskrsenje mistike
mistička praznina u umetnosti. nevidljivo u vidljivom. vidljivo
u nevidljivom. ono što predhodi umetnosti. nagoveštaj umetnosti
ne čulno
ne duševno
nego umno
umetnost centra
putovanje u tačku
umetnost tačke
nepostojeće
zamišljene
bog
zamišljeno središte umetnosti. dobrota svevidljivog u lepoti svenevidljivog
misliti umetnošću
misliti o umetnosti
misliti u umetnosti
misliti sa umetnošću
misliti za umetnost
misliti umetnost
vrednovanje kao uspinjanje. vrednovanje kao nestajanje. vrednovanje kao
oslobađanje od postojećeg ukusa. odvezivanje od diktature i karijerizma
postojeće umetnosti i despotije i konformizma postojećeg života
samo ideja
samo zabeleška
zabeleška je događaj mišljenja
zabeleška je performativ
misao pre buđenja
misao pred san
uzbuđenje tautologijom
napaljenost onim što jeste
ruža je ruža je ruža gertrude stejn. recite im da sam proživeo jedan čudesan život
ludviga vitgenštajna su dve stvari koje su me preobrazile i iz teorije bacile u umetnost
postao sam umetnost. strela umetnosti koja se u kosmičkoj noći zapalila od brzine
ova
pesma
ove
pesme
postao sam član umetničke grupe kod
slobodan tišma
slavko bogdanović
mirko radojičić
miroslav mandić
poistovećivanje
istovetnost
slaganje
jedno
voleo sam ih svu trojicu. pogotovo dvojicu. pogotovo jednog
umetnost grupe je umetnost sama po sebi. mistika usaglašavanja
socijalno sazvučje. umetnost i sloboda odricanje od svog identiteta
bio sam uzbuđen slobodanom slavkom
i mirkom. moju potrebu za ljubavlju sam živeo sa
njima. kada se ta ljubav nije razvijala doživeo sam veliku bol
za tih godinu dana trudio sam se da samo jesam umetnost
a ne da stvaram umetnost a pogotov ne da je dokumentujem
posle se nikada više nisam osvrtao na grupu kod kao ni
na bilo šta drugo. danas kod vidim kao herojsku mladost i
to herojsvo posvećujem svim bivšim i budućim herojstvima
sve što sam te godine radio doživeo i stvorio pripada grupi kod. sve
što sam kasnije čuo i pročitao o grupi kod ne odgovara mom osećanju
odrekao sam se grupe kod da bih joj bio odan. za mene je to bila godina
ideja
celine
silovitosti
nevidljivog
tautologije
nebeleženja
senzibiliteta
neposrednosti
velike umetnosti
pobune umetnošću
pobune u umetnosti
otkrića ja
ja u umetnosti
ja umetnosti
kod je stvaranje mita ni iz čega
kod još nepostojeće umetnosti
kod zajedničkog senzibiliteta
kod grupnog autorstva
kod duha vremena
kod sveautorstva
kod sad
kod šok
kod bat
kod bit
kod mit
kod oko
kod uho
kod nos
kod koža
kod ukus
kod gud
kod bruj
kod bilo
kod krv
kod put
kod je suza deteta
kod su već poubijani
kod je kod umetnosti
kod je srce umetnosti
kod je jedan protiv svih
kod je med sve umetnosti
kod je globalno selo novi sad
kod je moje srce ostalo u srcu koda
kod je ono što mi je voljeni rekao da jesam
kod je jebe mi se za sve ostalo osim jebanja
kod je moj prvi veliki poraz u slavu jedne jedine pobede boga
kod je dvadesetogodišnjak koji umire za dvadesetjednogodišnjaka
kod su svi oni o kojima umetnost nema pojma a jesu umetnost sama
kod je noć pred osmo jutro miroslav mandić jebe svima mater
miroslav mandić kao autor ne postoji u grupi kod jer je
autor grupa kod. posle napuštanja grupe kod nemam nikakve
istovetnosti sa grupom kod. grupi kod sam odan tako što o njoj
ne govorim. grupu kod proslavljam miroslavom mandićem
strela leti. niko nije mogao da me prati i u proleće 1971
sam napustio grupu kod. trebalo je krenuti putem svog genija
dvesto dvadeset peti dan u godini sam
svaki dan je prvi i jedan jedini dan
dvesto dvadeset peti dan u godini sam
svaki dan je poslednji i jedan jedini dan