Bog Miroslav Mandić Bog
Ti
si
433130
pupoljak
DVESTO DEVEDESET ŠESTI DAN
dvesto devedeset šesti dan u godini
ja sam šipražje jezika
pevušenje rečnika svih bića
svaka čestica svih bića je moja autobiografija
tebe
pevušim
pesmo
lagana
majčinska
pesmo
svih
bića
u
svemiru
svakog
bića
pesmo
svemira
u
svemiru
svake
pesme
bog sam da bih bio jezik
jezik sam da bih bio bog
zamah mojih kukova
stomak moje nežnosti
grudi mog zagrljaja
ramena tvojih ramena
kičma pažljivih
tabani tabananja
stopala beskućništva
šake slaganja
ljubav svake ćelije
zdravlje života u životu slavlja
slavim svakog ko ljubi
jagnje u isakovom naručju
brušenje i pevušenje
tumaranje
milovanje po erogenim zonama svakog bića
venčanje repa ribe i krila ptice u mom koraku
ja sam korak planete
moje igralište
ja sam umetnost svemira
moj muzej
ja sam pesma boga
moja biblioteka
pesma je umetnost boga
umetnost boga ljubav je
dvesto devedeset šesti dan u godini sam
svaki dan je prvi i jedan jedini dan
dvesto devedeset šesti dan u godini sam
svaki dan je poslednji i jedan jedini dan
DVESTO DEVEDESET SEDMI DAN
dvesto devedeset sedmi dan u godini
da li sam ja čestica svih bića
jesam
da li sam ja dobrota svakog bića i biće same lepote
jesam
da li sam ja seme svih biljaka
jesam
da li sam ja i ljuta papričica
jesam
da li sam ja mlad svih životinja
jesam
da li sam ja sveta neposlušnost konja koji u trku oslobađaju sve životinje od ljudi
jesam
da li sam ja čarolija svih duhova prirode
jesam
da li sam ja razoružanje i vetar koji raznosi seme mira i svemira u sva srca i predele
jesam
da li sam ja dobro i odbeglo dete svih ljudi
jesam
da li sam ja plave vene na tvojim grudima pevanja i plesanja
jesam
da li sam ja ne znam ni sam već šta ali nešto i neko od te više inteligencije
jesam
da li sam ja sloboda džulijana asanža
jesam
da li sam ja bog
jesam
da li sam ja jedan jedini jezik svih bića
jesam
da li sam ja dobro i odbeglo dete koje hrabro stojim nad ponorom
jesam
dvesto devedeset sedmi dan u godini sam
svaki dan je prvi i jedan jedini dan
dvesto devedeset sedmi dan u godini sam
svaki dan je poslednji i jedan jedini dan
DVESTO DEVEDESET DEVETI DAN
dvesto devedeset deveti dan u godini
volim da činim ali ne volim da reagujem
pevam
stvaram
hodam
činjenje je slaganje
reagovanje je sukobljavanje
spor sam i nikakav u reagovanju
munjevit sam u činjenju i odlučivanju
idem
samo sam pevanje
idem
mislim da je jako važno da samo idem
da svaki dan nastavim tamo gde sam se usudio i krenuo prvi put
tamo gde sam postao ja ja
bog
bog me je rodio da bi u meni pevao
idem
ideš
ide bog
ide
robert valzer
idem
idu sva bića
idem
pesmi je lepo
umetnosti je dobro
hodanju je milo
idem
sam sam
ljubav sam svakom
sloboda sam svima
neodustaj od miroslava mandića miroslave mandiću
dvesto devedeset deveti dan u godini sam
svaki dan je prvi i jedan jedini dan
dvesto devedeset deveti dan u godini sam
svaki dan je poslednji i jedan jedini dan
TRISTOTI DAN
tristoti dan u godini
idem
jesam
pevam
idem
jesam
pevam
najbolji hodač boga sam
jedan jedini umetnik svemira sam
prvi pesnik svih bića sam
pevam
jesam
idem
najbolji hodač boga sam
jedan jedini umetnik svemira sam
prvi pesnik svih bića sam
idem
jesam
pevam
najbolji hodač boga sam
idem
jedan jedini umetnik svemira sam
jesam
prvi pesnik svih bića sam
pevam
krik miroslava mandića se priljubljuje uz šapat miroslava mandića
idem
radost pljušti u svakoj čestici
ptice nadleću put
idem
ruža sam na putu
ruža je najjebežljivija saputnica
idem
cvetamo u svim ćelijama svemira
idem
svaki korak vodi izvesnosti ljubavi
idem
ko ljubi pridružuje se igri božijoj
pevam
jesam
idem
tristoti dan u godini sam
svaki dan je prvi i jedan jedini dan
tristoti dan u godini sam
svaki dan je poslednji i jedan jedini dan
TRISTO PRVI DAN
tristo prvi dan u godini
ja
bog
bog
ja
pevam
ja sam miroslav mandić život
pevam
ja sam miroslav mandić duhovna umetnost
pevam
ja sam miroslav mandić nematerijalna umetnost
pevam
ja sam miroslav mandić bog najbolji hodač boga
pevam
ja sam miroslav mandić bog jedan jedini umetnik svemira
pevam
ja sam miroslav mandić bog prvi pesnik svih bića
pevam
ja sam miroslav mandić bog
pevam
ja sam miroslav mandić život — telo — narodna umetnost
ja sam miroslav mandić duhovna umetnost — osećanja — akademska umetnost
ja sam miroslav mandić nematerijalna umetnost — mišljenje — talentovana umetnost
ja sam miroslav mandić bog najbolji hodač boga — volja — genijalna umetnost
ja sam miroslav mandić bog jedan jedini umetnik svemira — vera — anonimna umetnost
ja sam miroslav mandić bog prvi pesnik svih bića — ljubav — večna umetnost
ja sam miroslav mandić bog — stvaranje — miroslav mandić umetnost
miroslav mandić život je
neprestani rad na životu miroslava mandića
pevam
miroslav mandić duhovna umetnost je
neprestani rad na duhovnoj umetnosti miroslava mandića
pevam
miroslav mandić nematerijalna umetnost je
neprestani rad na nematerijalnoj umetnosti miroslava mandića
pevam
miroslav mandić bog najbolji hodač boga je
neprestani rad na najboljem hodaču boga miroslava mandića
pevam
miroslav mandić bog jedan jedini umetnik svemira je
neprestani rad na jednom jedinom umetniku svemira miroslava mandića
pevam
miroslav mandić bog prvi pesnik svih bića je
neprestani rad na prvom pesniku svih bića miroslava mandića
pevam
miroslav mandić bog je
neprestani rad na bogu miroslav mandić
ja
bog
bog
ja
tristo prvi dan u godini sam
svaki dan je prvi i jedan jedini dan
tristo prvi dan u godini sam
svaki dan je poslednji i jedan jedini dan
TRISTO DRUGI DAN
tristo drugi dan u godini
retko ulazim u nečiju porodicu
volim da sam napolju
retko ulazim u nečije vlasništvo
volim da sam na putu
retko ulazim u bilo koju instituciju
volim da sam otvoren na otvorenom
idem
lepota pičke sam
savršenstvo kurca sam
da ga jebeš ne znam ni gde idem ni zašto idem
tim pre samo idem
spavam idem
stojim idem
letim idem
ljubim idem
idem istom
idem istim
idem isto je
forma je sloboda i revolucija
stvaralačke forme su sloboda svake slobode
nikad niko nije tako lepo pevao kao miroslav mandić prvi pesnik svih bića
idem
nikad niko nije tako lepo stvarao kao miroslav mandić jedan jedini umetnik svemira
idem
nikada niko nije tako lepo hodao kao miroslav mandić najbolji hodač boga
idem
brat mrava
sestra svakom organu u svakom biću
zahvalan sam i svakom ko me povredi jer i to mi je prilika da se još više rascvetam
da svemir boga potvrdim
da ljubavnik bogu postanem
da me bog od mene oslobodi i u boga preobrazi
tristo drugi dan u godini sam
svaki dan je prvi i jedan jedini dan
tristo drugi dan u godini sam
svaki dan je poslednji i jedan jedini dan
TRISTO TREĆI DAN
tristo treći dan u godini
ja
sam
miroslav
mandić
ja
samo
idem
ja
sam
miroslav
mandić
ja
samo
jesam
ja
sam
miroslav
mandić
ja
samo
pevam
samo jezikom u dupetu drugog počinje novo pevanje
ljubav
čovekova ljubav prema svom porodu poništava
ogroman potencijal ljubavi u svakom čoveku za sva bića
posle ušća reke teku uzvodno
ovih dana opet je bilo laži i poluistina o meni koje su me
pogodile ali umesto da govorim o tome samo ću kao i uvek kada
me neko povredi napisati crvene krave vole ljubičasto nebo i nastaviti dalje
ići
biti
pevati
idem
jesam
pevam
zlati se lišće oraha
ja sam miroslav mandić sreća koja peva
idem
ja sam miroslav mandić radost koja stvara
idem
ja sam miroslav mandić milina koja hoda
idem
ja sam miroslav mandić bog u svemu
idem
ja sam miroslav mandić bog jer niko neće da je bog
idem
osmehujem se danu u koji ulazim
idem
osmehujem se vazduhom koji me kupa
idem
osmehujem se svetlošću koja sija u mom osmehu
idem
osmehujem se pesničkom srcu u grudima malog miša
idem
osmehujem se blagom plaču koji nam prožima osmeh
tristo treći dan u godini sam
svaki dan je prvi i jedan jedini dan
tristo treći dan u godini sam
svaki dan je poslednji i jedan jedini dan
TRISTO ČETVRTI DAN
tristo četvrti dan u godini
idem
jesam
pevam
trk
k
pesmi
bog
je
pismenost je zastarela
pismeni ljudi su neukusni neuki i duhom mrtvi
pismenost su vezali za knjigu i postali su robovi knjige
jedina pismenost je pismenost sveljubavi svih bića
idem
jesam
pevam
sveljubav živi u mladima kojima bog opismenjuje
svakog ko želi da bude opismenjavan novom pismenošću
nova pismenost je odricanje od nostalgije za starom pismenošću
i otvaranje nepoznatim i još nepostojećim jezicima sveljubavi
idem
jesam
pevam
vodeći jezici sveta grčki latinski engleski nisu
jezici pevanja i stvaranja nego su jezici zakona i vladanja
grčki latinski i engleski nisu jezici mišljenja nego jezici naredbi
grčki latinski i engleski nisu jezici vere nade i ljubavi nego jezici koristi i ubijanja
grčki latinski i engleski nisu jezici pažljivosti nego jezici agresivnosti
grčki latinski i engleski nisu jezici čuda ljubavi u jeziku nego paranoje u jezicima
zato pevam prvim jezikom svakog bića
maternjim
miroslav mandić jezikom
jednim jedinim jezikom svih bića
jednim jedinim jezikom pesme svih bića
jednim jedinim jezikom umetnosti svih bića
jednim jedinim jezikom ljubavi svih bića
pevam umom pevam um
pevam
pevam srcem pevam srce
jesam
pevam telom pevam telo
idem
čast čestica je u slavi dečavojčice
trk
k
bogu
pesma
boga
je
tristo četvrti dan u godini sam
svaki dan je prvi i jedan jedini dan
tristo četvrti dan u godini sam
svaki dan je poslednji i jedan jedini dan
TRISTO ŠESTI DAN
tristo šesti dan u godini
bog
je
put
do
boga
bog
je
ruža
boga
bog
je
svako
ko
voli
boga
bog
je
bog
bog
hvala svima koji su mi dali novac u oktobru 2015.
mirjana lukić 36300 dinara
vera varadi 7200 dinara
ivana đokić-saunderson 2400 dinara
marijana i sun mandić 2000 dinara
đorđe lukić 1200 dinara
petar miloradović 1120 dinara
valentina nikolić 1000 dinara
matilda albahari 100 dinara
zahvaljujem se i svima koji su mi bilo kad dali novac
novac je pesma mog života
prosjačim ljubavlju
prosjačim posvećenošću
prosjačim stidljivošću
pevam svakog ko mi daje i svakog ko me prima
pevam svakog ko se daje i svakog ko se prima
pevam svačiju stidljivost
stidljivost je otvorena jebačina svesti i savesti
novac iskupljenja
novac dobra i dobrote a ne robe i robstva
novac optimizma
novi novac miroslava mandića
novi novac miroslava mandića je novac ekonomije svemira
ekonomija svemira je mir u svemiru ekonomije
jako volim dobrotu a dobrota ponekad živi jedino u svemiru novca
volim novac dobrote
volim ekonomiju savesti
novac je krhko dete
bilo je božanski pre nedelju dana kada nisam imao novca ni za hranu
pevam
novac sam odbeglog deteta
pevam
boga
pesma
sam
bog
me
peva
bog
sam
tristo šesti dan u godini sam
svaki dan je prvi i jedan jedini dan
tristo šesti dan u godini sam
svaki dan je poslednji i jedan jedini dan
TRISTO SEDMI DAN
tristo sedmi dan u godini
staze su prepune opalog lišća
pevam
okružuje me jesenja ruj
pevam
zlati se jesen zlatna
pevam
pada prvi sneg
pevam
sneg je prekrio predele
pevam
sve se zaledilo
pevam
topi se sneg
pevam
zeleni se mlada pšenica
pevam
cvetaju behari i pupe voćke
pevam
crvene se bulke pored puta
pevam
žute se polja suncokreta
pevam
sve više je slatkog voća
pevam
sevaju munje tutnje gromovi i padaju letnji pljuskovi
pevam
opet zri gožđe
pevam
oseti se prvi hladni vetar i dolazak zime iz daleka
pevam
tristo sedmi dan u godini sam
svaki dan je prvi i jedan jedini dan
tristo sedmi dan u godini sam
svaki dan je poslednji i jedan jedini dan
120. PUT PO 33 DANA ILI TRISTO OSMI DAN
tristo osmi dan u godini
hvala i lažima jer meni je pevati istinu
hvala božidaru mandiću juditi šalgo i ivani đokić-saunderson
idem
ja
sam
miroslav
mandić
istina
pesma
idem
sunce se presijava po zlatnom lišću stare breze
idem
dobrotom grlim te
idem
lepotom ljubim te
idem
šume u daljini nestaju u sunčevoj izmaglici
idem
ja
sam
miroslav
mandić
lice
boga
idem
ljubav nikada ne umire
umire sve ono što nije ljubav
idem
ljubim te istetoviranim reči ljubim te ljubim na mojim grudima
idem
radujem se što ćeš već večeras osetiti kako te hodajući ljubim i ovim rečima
idem
radujem se što ćeš i kroz sto godina osećati da te ove reči ljube
idem
srećan sam što ćeš i u večnosti osećati da te sve moje reči večno ljube
idem
život
za
pesmu
pesma
je
idem
pesma
za
boga
bog
je
idem
ja
sam
miroslav
mandić
dobri
hodač
tristo osmi dan u godini sam
svaki dan je prvi i jedan jedini dan
tristo osmi dan u godini sam
svaki dan je poslednji i jedan jedini dan
TRISTO DEVETI DAN
tristo deveti dan u godini
miroslave mandiću samo da ti kažem da kadgod ne spomeneš boga ti si kukavica
zrno peska sam
pevam
ždrebe sam
pevam
korenje starog drveća sam
pevam
aksiom sam
pevam
zrno peska sam
jesam
ždrebe sam
jesam
korenje starog drveća sam
jesam
aksiom sam
jesam
miroslave mandiću samo da ti kažem da kadgod zaboraviš da si bog ništavilo si
zrno peska sam
idem
ždrebe sam
idem
korenje starog drveća sam
idem
aksiom sam
idem
miroslave mandiću samo da ti kažem da nisi više niko drugi nego samo bog
prvi pesnik svih bića
jedan jedini umetnik svemira
najbolji hodač boga
tristo deveti dan u godini sam
svaki dan je prvi i jedan jedini dan
tristo deveti dan u godini sam
svaki dan je poslednji i jedan jedini dan
TRISTO DESETI DAN
tristo deseti dan u godini
noćas sam se budio u patnji i svaki put molio
bože molim te pomozi mi i izvadi me iz ovog vrtloga
bog mi je pomogao i upravo sam mu nazdravio vinom i rečima bože hvala ti i živeo u tvom vihoru
bog me je sačekao knjigom bog bogom bogu bog i kada sam u knjizi
video da je glagol za današnji dan otvori se odlučio sam da danas počnem
da sledećih desetak dana pevam o stvarima koje me muče u poslednje vreme
knjiga miroslav mandić sa svim svojim blaženstvima je jedna jedina pesma
pa i onda kada u njoj pevam o banalnostima problemima čvorovima i užasima
i
u novembru 1971. dok sam boravio u vojsci iz pisama prijatelja sam saznao
da je zabranjen časopis uj simpozion u kome je objavljen moj tekst pesma o filmu
od tada moj život je postao film o pesmi
četrdeset četiri godine filma nesnimljeni film
zbog teksta pesma o filmu sam osuđen na godinu dana strogog zatvora
na žalbu advokata kazna je smanjena na devet meseci pa sam u zatvor otišao da odležim devet
meseci. bili su to moji drugih devet meseci u životu posle prvih koje sam proveo u kajinoj utrobi i trećih
devet meseci koje sam posle petnaest godina proveo u radu čovek koji piše u muzeju savremene umetnosti
i sada je novembar. šesti novembar. tristo deseti dan u godini
ja sam deo budućnosti. stvorili su me i stvarali
sedmorica u trodnevnim razgovorima o ljubavi
napisao sam 6. novembra 1981. u knjizi ja sam ti je on
i
kupio jaknu. cipele. rukavice. kapu. dvoje gaća
kabanicu i pantalone protiv kiše. to je sada moja kuća. živeli
napisao sam 6. novembra 1991. u knjizi kaja
i
ja sam otvaranje melem protiv strahova
otvorim se hodamo vedrinom slaganja
otvorim se povrću toj užarenoj poletnosti
otvorim se svetoj veselosti osunčanih stvari
otvorim se ja sam malecna stvar za velike stvari
otvorim se šerpama loncima poklopcima varjačama cediljkama
svim tim smešnim imenima koja su istorija a još nisu muzej
otvorim se korica crnog hleba mi je preostala za sutrašnje usne
otvorim reči koje čujem u prolazu stavljam ih u ličnu kartu ovog dana
napisao sam 6. novembra 2001. u knjizi milomir
i
ja sam bog
bog sam bog si
miroslave
napisao sam 6. novembra 2011. u knjizi ja sam ti si ja sam bog
i
u danima koji slede pevaću
o mukama sa tekstom pesma o filmu
o mukama sa mmjsm i mmjsm
o mukama sa preobraženjima
o mukama sa bratstvima
o mukama sa čvorovima ali i o tekstu čvor i knjizi pertle
o mukama strahom od optuživanja obeleževanja i odbacivanja
o mukama sa novcem i zdravljem
o mukama sa ljudskom prirodom i ljudskim društvom
o mukama sa krvlju i prijateljima
o mojim mukama sa ženom
o mukama sa time kako me drugi vide
o mukama sa umetnošću i miroslav mandić umetnošću
o mukama sa mojim greškama i grehovima
o mukama sa granicama i mukama izbeglica
o mukama sa samim sobom
o mukama sa miroslavom mandićem
ali i o tome ko zna zašto je sve ovo dobro i kakva sve nova dobra donose muke
i
verujem jedino u boga
miroslav mandić boga
miroslava mandića prvog pesnika svih bića
miroslava mandića jednog jedinog umetnika svemira
miroslava mandića najboljeg hodača boga
i
bog ne propagira protiv nikoga niti pridobija bilo koga za sebe
bog samo potvrđuje samog sebe samom sebi
bog bogom bogu bog
blaženstva koja slede sledećih desetak dana su posvećena patnjama
izbeglica i svih ljudi koji su izloženi ubistvenim oružjima i još ubistvenijim lažima
kao ni toliko mnogo puta u mom životu ni ovog puta nije bilo nikog kada sam upravo krenuo dalje niz put
tristo deseti dan u godini sam
svaki dan je prvi i jedan jedini dan
tristo deseti dan u godini sam
svaki dan je poslednji i jedan jedini dan
TRISTO JEDANAESTI DAN
tristo jedanaesti dan u godini
oduvek su me uzbuđivala slaganja
ne verujem u neprijatelja. sukob. rat. polemike. dijalog
interpretacije. režije. verujem u slaganje. harmoniju. nekada
sam je zvao zajednički senzibilitet. posle sam slaganje otkrivao i
živeo u mističkom monologu svejedinstva koji je izvirao iz mojih usta
a pred ružu lutanja slaganje sam otkrio u nomadskom razgovoru
uzaludnosti mog života ljubim te
od ponedeljka ću četrnaest dana pevati sonet o mojim mukama
četrnaest dana kao četrnaest slova imena miroslav mandić kao četrnaest
stihova soneta baš onako kao što je i moj tekst pesma o filmu jedan sonet o filmu
uzaludnosti moja svemirska ljubim te
ovog puta to će biti sonet kojim ću pokušati da moje muke preobrazim u izvor
dobrote za svakog ko želi da svoje muke preobrazi u izvor dobrote za sebe i druge
uzaludnosti mog pevanja ljubim te
sam
sam
i
zato
ću
kao
i
uvek
pozvati
u
pomoć
filozofa
heroja
vrtlara
rudara
hodača
monaha
prosjaka
lutalicu
mistika
ljubavnika
ludu
umetnika
čobanina
pesnika
neću nikoga lično kritikovati i jako ću malo reagovati na bilo koga i bilo
šta. s druge strane neću ni pljuvati po sebi nego ću se truditi da samo
jesam i potvrđujem ono što jeste a da ono što jeste pevam za sva bića
pisaću primerom marije
nadam se da je divnih četrnaest dana preda mnom i oni nemaju cenu
nego samo zahvalnost što mi je dato da pevam i onome što nas boli
bog
pevanjem se bol preobražava u boga pesme a bog pesme u pesmu boga
bog
pevaću da bi ti i svako biće imalo šta da pije jede i nekoga da ljubi
nadam se da ću pevajući doživeti i otkriti nova i još
nepoznata svojstva slobode istine dobrote lepote i ljubavi
moj život počinje samoubistvom milomira i moja prva misija je preobražavanje
užasa u lepotu. smrti u život. život u boga. sve je metamorfoza rekao je japanac
slava je tvoja milomire bože moj
nikada nisam želeo da nekoga povredim i pobedim
pogotovo nisam želeo da pobedim najboljeg među najboljima
najboljima sam se divio. kao dobrog dečaka privlačilo me je da budem
ili najgori ili najbolji među svima a ne najbolji među najboljima
tek u mojim pedesetim sam u sebi otkrio prvog jednog jedinog i najboljeg
nemam niti me privlači instikt ubice koji je neophodan da bi se pobedio
najbolji među najboljima. mene je uzbuđivao fer plej i sama igra. fer plej me
je uzbuđivao još više od same igre. ni golijat ni david nego miroslav mandić
fer plej me je doveo do prevazilaženja i oslobađanja od grča pobednika i poraženih
doveo me je do pesme. umetnosti. hodanja. tebe. svih bića i boga
sve više me napaljuje i nadražuje slaganje a ne sukob
slaganje se postiže ljubavlju a ljubav je stanje a ne odnos
ljubav je bog. i zato sam sam za sve. i zato sam bog
bog
bol
čovek je razapeo boga i neprestano ga razapinje da bi mu se
tek mrtvom klanjao ljubio ga i od njega napravio svoju crkvu
bog pak ljubi živog čoveka da bi čovek postao živi bog još za života
čovek izdaje boga ali bog ispija svoju čašu do kraja da bi vaskrsnuo čoveka
bol
bog
radosti koje sam imao sa bližnjima ne mogu da delim sa svim bićima
zato što su oni tu radost upotrebili samo za svoj i život svojih bližnjih
zajednički doživljaje su iskoristili u lične svrhe jer ljudi upotrebljavaju
zajedničko za sebe umesto da sebe koriste za zajedničko. i zato jako
retko govorim o zajedničkim doživljajima da ih ne bi obojio sobom
čim se zajedničko deli u svom interesu ne može da se ispriča ni istina niti
istinita priča. priče o drugima su projekcije i zato se odričem zajedničkih priča
pevam samo moju priču a svoju priču preobražavam u pesmu svih bića
odrekao sam se svih i svega da bih samo sobom
i miroslavom mandićem ljubio boga tebe i sva bića
proširenje savesti nije savest nego sloboda
proširenje svesti nije svest nego ljubav
proširenje ljubavi nije ljubav nego bog
blaženstva koja slede su posvećena patnjama izbeglica i svih
ljudi koji su izloženi ubistvenim oružjima i još ubistvenijim lažima
svima koji pate želim da izađu iz patnje
tristo jedanaesti dan u godini sam
svaki dan je prvi i jedan jedini dan
tristo jedanaesti dan u godini sam
svaki dan je poslednji i jedan jedini dan
TRISTO TRINAESTI DAN ILI SONETNI VENAC O MOJIM MUKAMA 1
tristo trinaesti dan u godini
dragi miroslave mandiću
ja sam poklonjenje tekstu pesma o filmu
krećem
sam
opet nema nikog
voleo bih da mi neko potpuno veruje
i da mi se potpuno preda
baš kao što sam se ja predao
u ovom trenutku tog za kojim žudim nema
ali ja nastavljam da pevam
ne da argumentujem
deliće boga u bogu da proslavljam
da samo jesam pesma
pesma oduvek i zauvek
za mene je pevanje uvek stvaranje
novog života i novog sveta
uvek samo ponavljanje
nikada sećanje
amin
mešaj ga
mešaj
bejbi
tvoj
miroslav mandić
ja sam poklonjenje 9. novembru 1972. kada sam otišao u
zatvor zbog toga što sam u avgustu 1971. napisao tekst pesma o filmu i
danas je 9. novembar. 9. novembar 2015. sunčan dan kao i 9. novembra 1972.
kada sam sam sa napuklim meniskusom otišao u zatvor
danas se poklanjam i pesmi o filmu kao i vrelom letu 1971. u
kome se završila moja mladost. leto u kome se završio i dvadeseti vek
u ovom trenutku sam pomislio da ti javim da sledećih petnaest dana čitaš sonetni venac o
mojim mukama ali sam odustao iako verujem da će iz ovog venca poteći novi život za sva bića
i danas je opasno kao i onda
i danas je muzika kao i onda
i danas mi je dvadeset druga kao što mi je onda bila šezdeset šesta
i danas sam sam kao što sam i onda bio sam
i danas sam niko kao što sam i onda bio niko
i danas sam pesnik kao što sam i onda bio pesnik
i danas sam umetnik kao što sam i onda bio umetnik
luda
hodač
prosjak
monah
filozof
lutalica
rudar
heroj
vrtlar
čobanin
mistik
ljubavnik
oto tolnai mi je kod noviteta u zmaj jovinoj ulici gde je radio
đorđe bugarski i prodavao štofove u proleće 1971. predložio da za
časopis uj simpozion napišem slobodno šta želim o filmu jer njemu
se sviđa kako pišem o filmu a oni spremaju broj posvećen filmu
oh
sloboda da pišem o filmu što god želim. pogotovo jer
sam već prekinuo sa filmom studijama književnosti i umetnošću
eto mi prilike da se oprostim od filma a od samog teksta napravim
film. jer se za mene film kao i umetnost završio u dematerijalizaciji filma
međutim sa slobodanom tišmom i dušanom bjelićem sam početkom jula
krenuo u evropu ali se taj poduhvat za mene završio već 12. jula 1971. kada
sam doživeo najveći poraz u mom životu do tada. niko mi nije stao tog ponedeljka na
stopu od jutra do kasne večeri. od rijeke u kojoj sam počeo da stopiram sve do mesta
rupe u kome sam se zaustavio tek u kasnoj večeri i tu proveo kišnu noć u jednoj
praznoj građevini. ujutru sam autobusom produžio u veneciju da slobodanu i dušanu
kažem da sam odlučio da odustanem od daljeg puta i da se zbog jučerašnjeg
poraza i poniženja na putu na kome je nekoliko puta pljuštalo kao iz
kabla kaznim odlaskom u vojsku koje sam se gadio
tu u veneciji sam u sredu 14. jula napravio prvu fotografiju mog lica u radu jedan čovek
ali remboovsko ludilo još nije prolazilo i u tom vrelom letu sam u
novom sadu sa još mladalačkom lakoćom u avgustu za samo nekoliko
dana napisao tekst pesma o filmu koji sam pisao u glavi tri četiri meseca pre toga
napisao sam ga na mansardi preko puta futoške pijace u kojoj sam
stanovao sa slavkom bogdanovićem. bila je vrućina. pisao sam često go
ponekad bih se umotavao u beli čaršav da bi mi upijao znoj od velike vrućine
o svemu tome sam 2. februara 2012. govorio violeti i mirjani
zaista je to bilo veličanstveno. baš kao što je bilo veličanstveno pisanje pesme o pesmi
prošle godine četrdeset godina kasnije. jako me uzbuđuje umetnost koja se odvija sama
kao što raste drveće. posadiš ga i ono raste. kao što se napravi more ili planine. kao što
se razvija cveće visoko u planinama. dok sam pisao pesmu o filmu osetio sam opasnost
kao i kod miroslav mandić jebe svima mater ali nisam ni mogao ni želeo da uzmaknem
pisanje je samooslobađanje. pisanje je filmovanje. kada su me posle devetnaest
meseci osudili zbog pesme o filmu i kada sam se iz sudnice vratio osuđen u
stan u ulici patrijarha čarnojevića 19 jako su me odjednom prvi put u životu
zabolela jaja. baš su dobra ta jaja pisanja. tada su te kastrirali rekao
mi je dvadeset osam godina posle raša livada. samo se
zbog nežnosti ide u zatvor
mislio sam da sve znam o filmu ali nisam znao da ću zbog toga
otići u zatvor. u trenucima pisanja sam se osećao slobodnim
pogotovo kada sam nekoliko puta osetio da me je
tekst odveo u zone opasnosti
ali
bio sam pesnik a ne filmski kritičar
umetnik a ne karijerista
stranac a ne podanik
odstupanja nije bilo
pesma je žudela da peva samu sebe
i
otpeva poslednje zbogom filmu
tada nisam znao da sam u tih nekoliko
dana pisanja pesme o filmu postao film o pesmi
ključ celog teksta pesma o filmu je u samom naslovu
pesma o filmu
hej
pesma o filmu
sledi prva rečenica pesme o filmu napisana iz budućnosti
pišem prijateljima u nadi da će ih ovaj tekst naći u dobrom fizičkom zdravlju
duhovnoj sreći i ljubavi. mi smo tu, vidimo i vi ste tu, a znamo, i oni su prisutni
na okupu je sve što može da se pomene. da prijatelju, ja i ti i on, osim toga nema
ništa više. sve ostalo je gramatika. vrlo sam srećan što ću moći da pišem: meni, tebi
njemu. nemoj da se ljutiš na mene, nisam ja za to kriv. proces je završen. ti znaš i on
to zna da ruža nije divan cvet: ruža je ruža je ruža. da, sigurno, može se još ali igrati
jedna od sledećih ključnih rečenica je
trčao sam i unezvereno gledao taj film što se pred mojim
očima vrteo od 4. decembra 1949. do 15. avgusta 1971. sve što
sam u tom filmu gledao bilo je to onako kako sam to gledao u bioskopima
koje sam posećivao u raznim gradovima ovih raznih država. kada sam se jednom
zamislio, bilo je to ovog trenutka dok pišem, šta je istinito, šta je stvarno, a šta bi bilo
jedna nova celina, verovatno umetnička, ja sam mogao ovako da napišem: mi nekako
ne smatramo da je prirodni predmet poslužio kao model. baš naprotiv, izgrađeni predmet
je predmet – model, prirodni predmet treba samo da ga se drži. ne razumem. kako ne
razumeš kada si citirao kristijana meca. dobro, razumem. hajde onda da
zajedno napišemo zapovesti
1. film je život
2. život je umetnost
oduvek sam voleo taj trenutak bilo je to ovog trenutka dok pišem
uvek
samo
ono
što
jeste
bog
je
tako je i taj slavni trenutak pisanja 15. avgusta 1971. bio i jeste moja
ljubav za milomira koji se 15. avgusta 1958. oko tri sata ujutru bacio kroz
prozor hotela zeleni venac i odmah preminuo na šabačkom asfaltu a mene
ostavio da proslavim njegovu hrabrost i taj čin koji inače svi osuđuju i da
slavim svakog ko ima hrabrosti da nešto učini u svom i od svog života
ovo je nežni zagrljaj i za svakog ko nikada ništa nije učinio u svom životu i od svog života
voleo bih da nekada nekome pričam i pokažem sve
lepote teksta pesma o filmu jer ih do sada još niko nije video
osuđen sam zbog politike iako je politike u njemu jako malo i tek
onako usput. tek kao so. so za jedan dobar film. o poetici i prevratničkoj
snazi i lepoti tog filma pesma o filmu do sada nije bilo nijedne reči
muke koje imam i ovih dana sa tekstom pesma o filmu me
teraju ponovo u zatvor. ali se nadam da više nikada neću ići
u zatvor. iako osećam ogromnu zahvalnost prema zatvoru
jer sam u njemu u srcu njegovog užasa otkrio slobodu
pogledao sam u lice svog straha
približio sam mu se licem u lice
usnama na usnama
srcem ga poljubio
umom ga potvrdio
bogom oslobodio
moja
priča
je
pesma
boga
pesma boga je svačija priča
zaljubih se ponovo u tebe pesmo o filmu. sve što
me ne ubije ne samo da me jača nego me još mnogo više
prefinjuje i prefinjuje. i zato prepisujem iz pesme o filmu njen poslednji stih
zašto sam napisao ovaj tekst
zato što sam zaljubljen u film
zato što imam pravo glasa
zato što nisam u skj
zato što ne radim
zato što ne studiram
zato što hoću da pročitam u novinama ovakav tekst
zato što su to moje intimne preokupacije
zato što nemam moć
zato što nikom ništa nisam zabranio osim sebi
zato što volim moje prijatelje
zato što će tekst mojoj majci katici mandić pričiniti trenutak sreće
zato što će mi honorar omogućiti tri meseca života
zato što poštujem trud ljudi koji rade u ovom časopisu
zato što je sramota pala na novi sad posle zabrane filma dušana makavejeva
zato što verujem jedino u jugoslovensko društvo iako je ono u govnima
zato što mi se brat božidar mandić nalazi na odsluženju
vojnog roka i zato što ću se i ja nalaziti na toj dužnosti od oktobra 1971.
zato što sam srećan zbog suze u oku
zato što volim šabrola
zato što još jednom pozdravljam sve one koje je ovaj
neugrožavajući akt našao u dobrom zdravlju i poštenom radu
zato što mislim da smem javno da kažem i zato
što mislim da je ružno da ljudi imaju kartone u policiji
zato što više nikada neću objaviti tekst bilo kakve vrste o filmu
zato što ću filmove gledati i sa prijateljima razgovarati
zato izvinjavam se prijatelju što si ovo čitao što
je pisana reč laž i zato što se pesma o filmu ne može napisati
film je više od života
trifo
život je više od filma
godar
stefan odran je više od šabrola
mandić
jako sam bio zaljubljen u džin siberg. posle u žanu moro i na kraju u stefan odran. odan svakoj
ženi u kojoj sam bio. čedan svakim orgazmom. preobražen samoćom boga kao jednim jedinim orgazmom
verujem da sam osuđen zbog lepote koja nije mogla u tom
vremenu a pogotovo u tom društvu biti ne samo prepoznata nego
ni podneta. osuđen sam zbog politike a bila je reč o savesti. osuđen
sam zbog hrabrosti a bila je reč o hrabroj formi. osuđen sam
zbog odsustva ironije i žanrovskih laži u umetnosti
slava pesmi o filmu
tek
otišao sam u vojsku i u njoj saznao da je pesma o filmu inkriminisana
i da je časopis zabranjen. 23. februara 1972. sam osuđen na godinu dana
strogog zatvora. 9. novembra 1972. sam otišao u zatvor u sremsku mitrovicu
da odležim svojih drugih devet meseci u majčinoj utrobi slobode. baš kao
što sam petnest godina kasnije proveo svojih trećih devet meseci u radu
čovek koji piše u majčinoj utrobi muzeja savremene umetnosti
pred odlazak u zatvor na žalbu advokata ištvana konca kazna mi je smanjena na devet meseci strogog zatvora
moj odlazak u zatvor je bio odlazak u slobodu
sve je samo pesma i pevanje
ljubim boga kao sebe
ljubim sebe kao zatvor
ljubim zatvor kao sebe
ljubim sebe kao boga
pevam moj život kao slavu svakom životu
o zatvoru sam pisao u knjizi ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje
koju sam napisao 1986. i koju bih još jednom voleo da redigujem pred njeno
neko novo pojavljivanje u svetu svih bića sa predgovorom u kome bih objasnio
jednu grešku u postupku pisanja koje se danas gnušam i sa radošću odričem
a
onda
slobodom
boga
9. novembar 1991.
ruža lutanja
u četrdeset drugoj u londonu krenuh na ružu lutanja kao
što sam u dvadeset trećoj otišao u zatvor u sremsku mitrovicu
kao što sada u šezdeset šestoj odoh u svemir i dalje u isto
isto u isto
bog bogom bogu bog
hodajmo sada ukorak u večnosti
miroslave mandiću zašto si bogu meni i svim bićima danas napisao ova blaženstva
zato što sam zaljubljen u film o pesmi taj nesnimljeni film miroslava mandića
zato što sam glas svih bića
zato što sam pesnik umetnik i hodač jedne jedine porodice svih bića
zato što se darujem i živim od darivanja
zato što sam posvećen i preobražen
zato što me je sajt miroslavmandić.name čekao da se u njemu i ovakav pojavim
zato što sam golotinja kao i svaka sirotinja i svako ko je slobodan
zato što samo ljubim te ljubim
zato što i dalje priznajem da volim sve i svakog
zato što sam sam da bih još više voleo moje prijatelje
zato što je kaja postala majka svih bića
zato što se i dalje nadam da ću novca imati
dovoljno do poslednjeg trenutka u mom životu
zato što poštujem internet kao moju kuću i kuću svih beskućnika
zato što se nadam da nikada više neću otići u novi sad
nego ću podbaru i novi sad živeti bilo gde bio a voleo bih da
nastavim po svim putevima svemira i to možda usred ravnice
vojvodine po kojoj sam jednom hodao sto dana po svim selima i
o tome napisao knjigu sva sela misleći pri tome da je svaki velegrad
selo a da je i sam svemir jedno maleno selo grada božijeg
zato što verujem jedino u društvo svih bića iako u
ovom trenutku u to društvo verujem i živim ga samo ja
zato što božidaru mandiću želim sve ono što on sam sebi želi
zato što sam sam za sva bića
zato što volim magibon
zato što svakom želim da bude zdravlje za drugog da bi se tek
tako i zdravlje drugog vratilo onome ko je zdravlje za drugog
zato što je moja reč beskućnička javna kuća otvorena za sva bića
zato što ću zauvek pevati o suncu koje se rađa u svakoj mojoj reči
zato što više ne gledam filmove jer sam postao film o pesmi
zato što ti se izvinjavam nepoznato jer si ovo čitalo i što je pisana
reč istina i zato što se pesma o filmu može samo živeti i pevati
blaženstva koja slede su posvećena patnjama izbeglica i svih
ljudi koji su izloženi ubistvenim oružjima i još ubistvenijim lažima
svima koji pate želim da zauvek prestanu da se pate
tristo trinaesti dan u godini sam
svaki dan je prvi i jedan jedini dan
tristo trinaesti dan u godini sam
svaki dan je poslednji i jedan jedini dan
TRISTA ČETRNAESTI DAN ILI SONETNI VENAC O MOJIM MUKAMA 2
tristo četrnaesti dan u godini
dragi miroslave mandiću
ja sam poklonjenje tvom radu
miroslav mandić jebe svima mater
miroslav mandić jebe svima mater
je poslednje veliko umetničko delo dvadesetog veka
krajem januara 1971. si se vraćao kući. noću. sam. mlada zver
razgnevljen i čedan. povređen i zgađen nad sobom. ponesen i već raznesen
stvaralačkom i neobuzdanom snagom u mislima si proleteo kroz umetnost
dvadesetog veka i spoznao da je priča završena i
da je u njemu ostalo poslednje veliko delo
miroslav mandić jebe svima mater
to delo grom te je ubilo i spasilo
volim te miroslave mandiću
tvoj miroslav mandić
miroslav mandić jebe svima mater
se posle trideset osam godina
30. septembra 2009.
preobrazilo u
miroslav mandić jeste svima mater
tada sam dopisao
miroslav mandić jebe svima mater
je
krenuti
sebe voditi sebi
genijem puta
genijem ruže
dete umetnosti dvadesetog veka je umrlo za umetnost svih vekova
grom stvaranja
miroslav mandić jebe svima mater
je poslednje veliko delo koje je odnelo
sve ljudske zločine i sve zločine umetnosti i postalo
miroslav mandić jeste svima mater
danas se poklanjam radu
miroslav mandić jebe svima mater iz januara februara 1971.
ja radovima iz januara februara 1971.
licu jednog čoveka koji sam započeo u julu 1971.
pesmi o filmu tekstu koji sam napisao u avgustu 1971.
miroslav mandić
ja
lice
pesma
tako je počelo moje pevanje i stvaranje
miroslavom mandićem
ja-om
licem
pesmom
tekstovi i radovi nastali 1969. i 1970. pripadaju
grupi kod ili zajedničkom senzibilitetu kome sam tada bio posvećen
o radu miroslav mandić jebe svima mater sam violeti i mirjani 1. februara 2012. govorio
stvarno me je grunulo u toj noći. pre toga sam sve izopservirao. sve
što je bila umetnost a pogotovo umetnost dvadesetog veka završilo
je u toj rečenici miroslav mandić jebe svima mater. uplašila me je
ali nisam je se mogao odreći. iako sam pretpostavljao da me
vodi u opasnost. ali da sam je prećutao bio bih mrtav
miroslav mandić jebe svima mater je rad kojim sam prekinuo sa zajedničkim radom
od 1971. sam sam sam protiv svih
od 1983. i odluke za hodanje sam sam za sve
od 2009. sam svima mater
sva bića
bog
sve je nestalo u vihoru miroslav mandić jebe svima mater
ne da sam tada u dvadeset drugoj godini prekinuo sa umetnošću
filmom i studijama nego sam prekinuo sa samim sobom
sve mi se zgadilo
zgadio sam se sam sebi
zgadila mi se istorija umetnosti
zgadila mi se sama umetnost
zgadilo mi se ljudsko društvo
zgadili su mi se bližnji
zgadio mi se život
zgadio mi se pre svega antropocentrizam
miroslav mandić jebe svima mater je odgovor moje tek rođene
umetnosti na krizu koju sam osećao u sebi i svetu na kraju 1970. i početkom 1971.
toj tek rođenoj novoj umetnosti ću se vratiti 15. novembra 1980. posle desetogodišnjeg prekida sa umetnošću
bilo mi je potrebno jedno genijalno i savršeno delo kojim bih tu krizu prevazišao
i te noći kod prodavnice tehnometala na početku temerinske ulice negde oko
ponoći umetnost je vakrsnula u umetnosti rečenice od pet reči
miroslav mandić jebe svima mater
širom sredom svima mater redom
tim radom ime miroslav mandić postaje najlepše
ime najlepšeg rada u umetnosti dvadesetog veka
miroslav mandić jeste svima mater je pak najlepši rad u umetnosti svih vekova
i od tog trenutka počinju moji usponi i padovi umetnošću miroslav mandić imena
pevanje i stvaranje imenom miroslav mandić imenom
jednim jedinim imenom svih imena
miroslav mandić je slava svakom imenu
od imena boga do imena reči imena trave imena vrapca imena hodača
miroslav mandić jebe svima mater je rad i miroslava janište
nikoga i ništa ko samo svojim srcem hrani ceo svemir
nikoga i ništa ko samo svojim kukovima uzbuđuje ceo svet
niko i ništa ko svojim davanjem i primanjem ljubi svako biće
ime miroslav mandić sam 2009. promenio u miroslav mandić
miroslav mandić koji jebe svima mater u miroslava mandića koji jeste svima mater
nadam se da ću do 2021. na pedesetogodišnjicu rada miroslav mandić jebe svima mater
pripremiti monografiju miroslav mandić jebe svima mater. jednu monografiju prelepe
prevratničke rečenice kojom svako može da jednog dana postane majka svima
lepota
miroslav mandić jeste svima mater
potiče
iz
dobrote
miroslav mandić jebe svima mater
lepota miroslav mandić jebe svima mater
je lepota koja se ne da korumpirati niti udomiti
sloboda a ne uteha rekla bi simon vejl
ja
sam
miroslav
mandić
i
ja
jebem
svima
mater
ja
sam
miroslav
mandić
i
ja
sam
svima
mater
ja
sam
miroslav
mandić
stranac
u
tebi
ja
sam
miroslav
mandić
ja
sam
bog
dobro dete
dobri dečak
dete dečak
odbeglo dete
dečavojčica
dobri hodač
samoća nema granice bezgranična ljubav boga u svačijem srcu je
miroslave mandiću ipak miroslav mandić jebe svima mater te muči
muči me jer niko do sada nije video apsolutnu lepotu oslobađanja u tih pet reči
oslobođenje počinje
opasnošću
samožrtvovanjem
samogađenjem
gađenjem nad svetom
svetom koji kao i svaka
duša žudi za čednošču
miroslave mandiću zašto si ti napisao ova današnja blaženstva
a
heroj
u
miroslavu mandiću
odgovara
zato što se u šezdeset šestoj klanjam dvadesetdvogodišnjaku
koji je zapevao svima i svemu miroslav mandić jebe svima mater
zato što je miroslav mandić jebe svima mater predavanje krhkosti
zato što je miroslav mandić jebe svima mater lek protiv korupcije samog bića
zato što je miroslav mandić jebe svima mater delo za kojim žudi jutarnja rosa
zato što je miroslav mandić jebe svima mater nežnost za kojim žude sva bića
zato što miroslav mandić jebe svima mater zaslužuje besmrtnost samog života
zato što je miroslav mandić jebe svima mater rudnik miroslav mandić umetnosti
zato što je miroslav mandić jebe svima mater preduzeće koje čini svako ko se usudio
zato što je miroslav mandić jebe svima mater je grotlo poštenja koje se porađa u grotlu
zato što je miroslav mandić jebe svima mater nežan pozdrav diogenu i pobuni pičke
zato što je miroslav mandić jebe svima mater bezuslovna izjava ljubavi nadi veri i ljubavi
zato što je miroslav mandić jebe svima mater inspiracija svakom da svima budeš mater
zato što je miroslav mandić jebe svima mater nepristajanje na počovečenje boga
zato što je miroslav mandić jebe svima mater bog koji ljubi svakog
blaženstva koja slede su posvećena patnjama izbeglica i svih
ljudi koji su izloženi ubistvenim oružjima i još ubistvenijim lažima
svima koji pate želim da do kraja života budu dostojni svoje patnje
tristo četrnaesti dan u godini sam
svaki dan je prvi i jedan jedini dan
tristo četrnaesti dan u godini sam
svaki dan je poslednji i jedan jedini dan
TRISTO PETNAESTI DAN ILI SONETNI VENAC O MOJIM MUKAMA 3
tristo petnaesti dan u godini
kada sam se posle suđenja 23. februara 1972. vratio u vojsku
počela su neopisiva mučenja sa samim sobom. osuđen sam u ime
naroda i to nisam mogao da zanemarim. to što sam i dalje video
svu grozotu ljudskog društva mi nije pomoglo da ne vidim i
sopstvenu grozotu. u crvenoj svesci sam napisao
skica za jedno pismo
napisao u vojsci 1. marta 1972. nedelju dana posle izricanje kazne zatvora
postoji ogroman broj činjenica a iz raznih razloga veliki broj činjenica ne registrujemo
nesposoban sam da budem pošten prema svim podacima ja neke jednostavno nisam ni
video ni čuo. da li se treba potruditi
pogledati sve filmove sveta
pročitati sve knjige
pogledati sve pizdarije
osetiti geografiju
osetiti biologiju
upoznati sve ljude sveta
dopisivati se sa svim radnicima
imati porodicu
biti koristan član jugoslovenskog samoupravljačkog društva
osetiti sebe
biti mudar
tu ili tamo
iako ću verovatno živeti u dvehiljaditim godinama do mog života nema večno
četrdesetak godina (plus dvadeset zarađenih dopisao sam 1. juna 2003. u beogradu
u manastiru vremena). čovek može biti zadovoljan ili nezadovoljan sobom. ja iako sam
sada pomalo tužan radujem se svemu i svojoj nesposobnosti. uglavnom su računi čisti
sada imam dvadeset dve i po godine. u vojsci sam još jednu godinu. dvadeset četiri i po
godine kada obavim ono što je moj red. a tada možda treba pucati. sve što se desi u ime
progresa i radnika je dobro došlo — godi. komunizam u religiji. boriti se za komunizam u
krevetu. za komunističku sintaksu: izjebana nevina veridijana. grupa ilegalnih izloženih
obznani. imati prijatelja sa kojim se razumeš. radiš isti posao i nije dosadno. do sada
sam stvorio neke obaveze ali računi su uglavnom čisti. dosta dosta sam umoran. ne
ni sasvim miran a toliko volim da ništa ne radim što bi bilo više od preturanja. neki
ljudi su me zamorili. to su ljudi koje više ne osećam. kafka rembo bodler lotreamon
nisu pisci. pisci njihovih knjiga su štamparski radnici a oni su ljudi za čije živote bi
trebali da imamo više poštovanja a ne da iz tih života što više uzimamo za mrtve
knjige. okolo svega toga ima nekih gadnih stvari kojima ne želim da pridajem
više značaja no što zaslužuju. bolestan čovek je medicinsko pitanje
remboa je mama trebala odvesti u bolnicu. ako sam bolestan trudiću
se da se izlečim. pola naše ljubavi verovanja saznanja života se zasniva
na nepreležanim bolestima. čemu sve to. treba biti pomalo naivan
dobar i zdrav. bodleru bih verovatno rekao: razumi svoju majku
morala je da se uda. rembou: zajebi pesnike. kafki: i drugi su
ljudi bolesni. pričao bih mu o kosovac ljubici. potrebno je
da svima pričam o kosovac ljubici. šta bih ja imao sa
njima da pričam o problemima. ako čovek ima
vremena neka čita. betoven se namrštio
i ogluveo. bah je izgleda bio normalan i
dostojevski i dišan i božidar mandić. skromnost
duha. pokušati zaposliti sve ljude. pobiti tezu da se
nešto naziva kič. reći dobar dan. umetnost je kič. borci za
avangardu su radnici. šta ja hoću. ne verujem ni u jedan život
nekontrolisano se ponašam prema bilo kojem načinu života. jedino
verujem u svoj način života. kakav će on biti više to ne znam. ne želim da
ljudi ginu zbog mene. do vremena kad budem rekao na ovom mestu ostajem do
smrti ni prema kome ne odgovaram za svoje postupke jer ja moram biti spontan da bih
voleo. nemam prijatelje. sam sam. doviđenja moji prijatelji. što manje vremena za mene
ponašaću se prema vama kao prema ljudima koje nisam video dugo i zato razgovaramo
samo jedan minut. vreme koje sam proveo sa vama kraće je od vremena koje ću tek
provesti u vojsci i u zatvoru. a i pre armije se nismo dobro poznavali i stalno
smo se nešto svađali. nismo razumeli. malo uživali u nama. ima u tome
nešto od umetnosti i mislim da će uvek i biti i zbog toga odlazim.
kako sam se zajebao dopisao sam posle nekoliko godina. nisi — rekao
mi je slavko bogdanović koji me je tada najviše kritikovao zbog ovog pisma
skicu ovog pisma sam poslao prijateljima
svi su mi odgovorili i odgovarali me od prekida našeg prijateljstva tešeći me da je
sve okej. dodatno sam se posramio i odustao od odluke o prekidu sa prijateljima
bio sam obeležen
osuđenik koji je u vojsci okružen paranojama čekao da uskoro postane i robijaš
bio sam potpuno slomljen i poražen
danas sam zbog svega toga srećan ali onda je bilo nepodnošljivo
srećo moja ja sam sreća tvoja
sve više su me bolele samo moje mane
27. marta 1972. pročitao sam pismo boškovo. i šta. ipak
sam bolestan. izgubljen. nesposoban sam da radim a i ne želim
ne želim nikakvu manifestaciju a i ne mogu da je izvedem. potrebna
mi je ljubav. nigde i nikako ne mogu da je sagledam. da li je to strah od
osećanja da je neće biti ili je to mladalačka ugroženost. prvo je strašno a drugo
odvratno. gorak. da. verovatno ću se izgubiti. šta da radim. kao jedino razumnu ideju
vidim prepuštanje nekoj totalnoj situaciji. nestati. smrt sačuvati kao dostojanstvo ili kao
završni elemenat jednog sistema. sada kada sam odrastao sve se komplikuje. volim da
zagovaram za radnike. iskreno ih i volim ali njihova tragika me savladava i ja bih da se
prepustim onom boljem životu. možda je najkonkretnije rešenje proživeti više godina u
zatvoru. odluka da prekinem sa ostalima je preuranjena ali je bila neminovna. bilo je još
punog u toj kofi ali ja sam u ime mojih nepostojećih radnika osudio tu slikovitost
mladalačkog života. ljubav kako je trebam. kako je izlaz u nekoj ženi sa kojom
ću se boriti. novac. sa njim bi se moglo umrtviti ovo ružno svedočanstvo ovih
godina i moglo bi se kupiti mnogo hartije. sagraditi kuća. kupiti kola. obezbediti
tehnika. jedini posao koji bih ja radio to je knjigovestvo. eto možda je i tu
izlaz. no malo me hvata strah. pred korakom koji moram načiniti i
koji neću povući nazad. najzad ja sam tvrdoglav
19. aprila 1972. sam napisao i drugi tekst o mom gađenju nad samim sobom
opet zapisujem u čemu je stvar. juče sam pročitao slavkovo pismo. oduvek
sam teško prihvatao kritike. sve što je slavko u tom pismu napisao je mene
dovodilo do jedne mobilnosti no ostao sam nemoćan. kada sam dobio boškovo
pismo osećao sam se isto slomljen. no posle toga sam se uljuljao u lepšoj budućnosti
ima mnogo toga što sam isforsirao. skoro sve što sam u životu uradio bilo mi je naporno
ali ja sam bio savestan i cenio sam svoj napor. uvek sam govorio i sada u ovom trenutku
govorim da radim dobar posao i da će se on ceniti. da. ja imam lepu sliku o sebi. ja
znam da to nije dobro. ja sam gorak i težak tip koji je sve a najviše svoju glupost i
samoobmanu tolerisao. govorio sam da grešku koju neko načini tražim u sebi. taj
ogroman napor ja sam teško podnosio. ogromne zadatke sam pred sobom
postavljao i izvršavao sam ih pomoću tvrdoglavosti ili nesposobnosti
onih koji su bili oko mene. nisam osetio ljubav. onda sam sebe
uvažavao. činio nesrećnim jer tako dobar a ništa ne dobija.
ja sam mediokritet. demagog. ja sam onaj koji sve usere
pedagog radiću na tome da se popravim
evo me
i danas 11. novembra 2015. živa muka slava boga je
posle miroslav mandić jebe svima mater svi su počeli da jebu miroslava mandića
većina ljudi inače jebe nekome mater ali ne svima i ne svoju nego jebu mater drugima i
to samo nekima. drugom polu. drugim rasama. drugim religijama. drugim narodima
drugim uverenjima a da pri tome s ponosom misle da je to tradicija kultura i moral
miroslav mandić jebe svima mater je odvajenje od svega toga baš kao
što i je i skica za jedno pismo odvajanje od tog našijanja i zapetljavanja
evo i sada na ovom sunčanom danu pored jezera osećam muku
jer me okrivljuju zbog moje ljubavi prema svim bićima. ni ne
shvatajući da tako moja ljubav živi i prema njima samima
ali kao što je u tekstu pesma o filmu akcenat bio na
ruža je ruža je ruža tako je i akcenat današnjih blaženstava
na pupoljcima i pupoljku a ne na mučnini i mukama
umetnost je samo onda kada je radikalna
baš kao što je i život samo onda kada se preobrazi u ljubav
prva prepreka ka hrabroj i radikalnoj umetnosti
kao i preobražavanju života u ljubav su bližnji
bližnji koji te vezuju sa sebe i život
bližnji koji ti osporavaju da budeš onaj koji jesi
dete božije
bližnji koji te upotrebljavaju
bližnji koji te optužuju
tek počela je moja mortifikacija a da tada za nju nisam ni znao
već tog leta 1972. je prsnuo i moj odnos sa božidarom mandićem
do potpunog odvajanja od božidara mandića je došlo u novembru 1980.
kasnije sam se kao i mnogih drugih stvari odrekao i bratstva
sve te banalnosti arhetipova kojima podležu ljudska bića su mi zamorna i dosadna. ali od toga žive ljudi
većina ljudskih profesija su zasnovane na tim arhetipskim problemima. sveštenici. vojnici. policajci. političari
bankari. službenici. lekari. profesori. psiholozi. pedagozi. svi oni žive od tih arhetipskih problema sa krvlju
ja sam pak samo pesnik
pesnik slavi boga a ne čoveka. božije stvaranje a ne čoveka. porodicu. istoriju. profesije
nisam tada znao da borba sa samim sobom tek
počinje i da joj nema kraja jer je slava ljubavi božije
tada kao ni bilo kada nisam izdao ljubav
ni tada kao ni sada ne želim da bilo koga povredim
iako i sada kao i onda miroslav mandić jebe svima mater
jer nikada nema kraja ljubavi miroslav mandić jeste svima mater
u svom tom užasu sa samim sobom jer sav užas sveta se preselio u mene samog
su me spasili pupoljci. tog hladnog početka proleća sa stražarskog mesta u petrinji
sam ih prvi put u životu zaista ugledao kako se tanani pojavljuju na ogolelim granama
bila su to pupoljci onog istog pupoljka u misterijskoj reči pupoljak na kraju
filma građanin kejn orsona velsa ali su to sada bili i pupoljci u samom mom
životu kojima je deset godina kasnije u martu 1982. procvetala i moja umetnost
9. novembra 2009. sam u crvenoj svesci krvlju napisao reč pupoljak i time dao ime sveukpunom mom delu
miroslave mandiću zašto si bogu meni i svim bićima i danas napisao ova blaženstva
a
rudar
u
miroslavu mandiću
odgovara
zato što je bog pupoljak
zato što si ti moj pupoljak
zato što su sva bića pupoljak
zato što tebe volim i čuvam
zato što tebe molim da me voliš i čuvaš dok ti pevam sonetni venac o mojim mukama
zato što tebe molim da me oduvek i zauvek čuvaš
zato što tebe molim da me oduvek i zauvek voliš
zato što sam bezgranična zahvalnost svim užasima kroz koja sam prošao
zato što želim svakom da ide samo svojim putem
zato što su svi putevi jedan jedini put
zato što su svi putevi jedan jedini put ruže jedine
zato što su svi putevi jedan jedini put ruže jedine ruže u svakom pupoljku
zato što je svaki pupoljak uska staza do boga
zato što je bog pupoljak
blaženstva koja slede su posvećena patnjama izbeglica i svih
ljudi koji su izloženi ubistvenim oružjima i još ubistvenijim lažima
svima koji pate želim da svojom patnjom nikada ne pate druge
tristo petnaesti dan u godini sam
svaki dan je prvi i jedan jedini dan
tristo petnaesti dan u godini sam
svaki dan je poslednji i jedan jedini dan
TRISTA ŠESNAESTI DAN ILI SONETNI VENAC O MOJIM MUKAMA 4
trista šesnaesti dan u godini
ja sam hrabri koji za druge daju svoje živote a drugi to veselo prećute
napisao sam u knjizi ja sam ti je on na današnji dan 1981.
kao što sam početkom 1971. prekinuo sa umetnošću filmom i studijama književnosti
tako sam se početkom 1972. razilazio i sa samim životom to jest najčestitijima u životu
razilazio sam se u sebi sa ulrike majnhof
sa svima onima koji su se žrtvovali da bih i sam pronašao moj
put samopožrtvovanja i žrtvovanja za ono u šta potpuno verujem
nisam bio za nasilje jer sam od petnaeste godine bio
protiv muške kulture rata i ubijanja o kome su me učili u
školi kao što o ubijanju uče sve škole od kada je sveta i veka
žudeo sam za nečim čemu bih mogao da se potpuno predam i da moj
život bude neko hrabro uvećavanje života ali da me bližnji u tome više ne
ometaju niti izdaju. niti da ja bližnje ugrožavam i izlažem opasnostima mog života
oduvek sam voleo žrtvovanje i one koji su se žrtvovali
na žrtvi sam i odrastao a da je uopšte nisam bio ni svestan sve do milomirovog žrtvovanja
miliomir se žrtvovao da bih ja živeo i sa njegovom snagom u sebi
kaja se žrtvovala da bih odrastao i da bih činio i bio ono u šta sam zaista verovao
svetinja žrtve je žrtva svetinje
odricanjem od ulrike majnhof koja se žrtvovala za svakog ko želi da se žrtvuje
krenuo sam i sam na put iskupljenja za sve one koji su se žrtvovali za mene
a za moj život kao i za svačiji život su se žrtvovali svi životi koji su ikada
postojali i koji će ikada postojati a svi ti životi su umrli da bi moj život postojao
zato moj život vaskrsava sve živote koji su ikada postojali i koji će ikada postojati u mojoj ljubavi za sva bića
miroslave mandiću samo polako i strpljivo i otpevaćeš i danas sve što želi duša tvoja
život je život za život
svi svojom smrću uvećavamo život a pogotovo oni koji su žrtvovani
volim te volim jagnje božije
isače dečače moj voljeni
pogotovo život uvećavaju oni koji ga svojom slobodnom žrtvom pretvaraju u ljubav
još više ga uvećavaju oni koji se pokaju iskupe i krenu putem iskupljenja svakog bića
ja sam odbeglo dete koje iskupljuje sva bića u čednosti svakog bića
ja sam miroslav mandić koji pevanjem stvaranjem i
hodanjem jesam miroslav mandić jeste svima mater
ali tada dok sam se bolnim tekstom opraštao od ulrike ja nisam znao da će
proći godine i godine do topline u mom pevanju stvaranju hodanju i bivanju
o tome su i današnja blaženstva kao i tekst koji sam
krajem 1971. i početkom 1972. napisao u crvenoj svesci
izvini ulrike što pesmu započinjem bez zanosa
koji sam u prvom trenutku uništio. tebi pesma verovatno
je uništena mirom koji gradim u sebi. ali mogu nadam se
sebi a nadam se i tebi zamisliti atmosferu tvog ubijanja i
nogu između kojih se nalazi
tvoja
obožavanje sveta
nema razloga da ne napišem da je tvoja pička divna
nema razloga da ne napišem u ime smisla tvojih sisa
posle zamora u uplašenim bankama koje su ispustile govno
pred mojim očima na nekih trideset pet santimetara nalazi se tvoja
slika iz novina. tvoj lik je još više trebao poslužiti za naoružavanje tvoje
revolucije. nadam se da si se u nekoj silnoj jebačini uzdahom razgorljive
strasti poručila glupom policajcu schmitu. slast divna dva polna organa
poezija i ta lepota koju smo sami uništili tražeći je u njenom smislu
posvetila se tebi
surovost vaše ideje i blagost vaših ubistava
može ovo i obratno sve su to delovi jedne mrtve lepote koja plače za vama
devojka ulrike majnhof mrtva u jednoj izdaji šezdeset osme oživela je prvom akcijom
uništavanjem svega poznatog
nadam se da tvoja akcija nije usmrtila
ništa što je protiv tvoje pičke tvoje sise i tvojih usana
majnhof žena mene je žao sebe zbog nemogućnosti da
nešto napišem. izvini zbog toga za ovo zapisivanje
jednog dana bez zvuka i glasa u sobi ulrike majnhof andreas bader
i ostali slušaju betovena malera i orneta kolmana. goli u rukama tekstovi
jedan kurac se diže. ulrike ga majčinski poljubi prisloni na svoje sise i
spusti suzu. razlije se po maljama žena
majnhof se diže ozarena lica
usta se lagano u istom ritmu otvaraju
soba muzika i ostali goli čuju majnhof
poljubiću zadnji kamen
na otvorenim vratima crni sjajni šmajser
napunjenim redenikom
čarape majnhof se njišu
dok noć pada u blagoj tišini izlazi grupa
smrt i novac su uništeni iz crvene sobe metkovima frakcije crvene armije
ljubi me andreas i uđi duboko u mene
anarhizam se radikalizuje tvojim sjajnim kurcem
i mojom pičkom kroz koju će izaći
ako me jednog dana ne uništi metak
jedno novo dete
armije crvene frakcije
otvorila si oči
spavala si
sada ustaješ
dan je pred tobom
piješ mleko
pušiš
zagledala si se u fotografiju
pod posteljinom mrlja sperme i krvi
bilo je tužno napustiti tople čaršave
muva leti u zraku
prekrstiš polako nogu i gasiš cigaretu o sto
prelaziš blago rukom preko čela i očiju
na vrata ulazi andreas
priđeš mu i poljubiš ga
jebite se heroji rada
kada bi i na izvorima nila stajao beli konj u belom ogrtaču
sedela bi na obali reke i govorila
put je večni ubica
pustinja konj i žena
kada u horizontalnom položaju ostanu da leže na pločnicima
banke bankari
ulrike sa družinom dolazi u kolibu
očistite oružje
žena pogleda drugove i nasmeju se
osećaju se prijatno gledajući hartiju
na kojoj piše
prudon
topla večera
uljuljala bi ih
poljubili bi ulrike u obe sise i zaspali
utroba je ljuljala površinu stomaka
mirisao je barut a ljudi su otvarali vrata
svaki deo ulrike još zrači svetlost i lepotu
mirno spava
andreas i drugovi se sami bude
kada je ulrike zaspala erih koji je čuvao drugove pokrio
je levu sisu urlike koja je bila otkrivena. ulrike je sanjala
ljubi se sa prljavim licem štokhauzena zemljoradnika
go bader u rukama policije
ulrike misli
avioni će biti porobljeni u letu
majnhof reci mi
kome. soba. avioni u letu. nema. o
postavili bi smo pitanje
pariz. joko ono. žana moro. ulrike majnhof. doniela luna
gospođa majnhof izgovori
moje prijateljice
sve su one gole
izvadite šaržer ir
joko je ok. žana je tu. doniela luna stavi ruku u otvor među nogama
ulrike kaže
da
majnhof danas je jun 1972. možda više nikada neću pisati o tebi
drago mi je što si u sebi
na kraju ću ti napisati baladu
u gradu je živela ona
tako mršava ružna i visoka
u njoj bila je ona cela
i kad tad pištolji pucali su
u gradu je radila ona
mrtav je jedan ležao tamo
on joj je lep prišao
prišao lako i poljubio
ulrike majnhof danas je 12. novembar 2015.
moja ljubav za tebe je živa i sada i uvećala se
baš kao što se uvećala ljubav za moje prijetelje sa kojima sam se razišao 1972.
ulrike majnhof ljubav nikada ne umire
ljubim te ljubim moja ulrike majnhof
da
miroslave mandiću zašto si bogu meni i svim bićima i danas pevao ovim blaženstvima
a
filozof
u
miroslavu mandiću
odgovara
zato što nema filozofije bez žrtvovanja filozofije
zato što je muva koja izleti iz klopke za muve jedina filozofija baš kao
što je i jedina filozofija filozofija ulrike majnhof koja se odrekla svog života
zato što je moj život svakodnevno poklonjenje svakom ko je dao svoj život
zato što ljubav jedino sve oživljava i kada život sve uništava
zato što ljubim moju grižu savesti kojom i dalje živo ljubim
dušana mišića mog najboljeg druga iz osnovne škole koji je napustio
život već u osmoj godini a ja živim posle njega već pedeset osam godina u
nadi da sam slava svim ranim smrtima i svima koji se žrtvuju u ranoj mladosti
zato što najhrabriji ginu za slobodu svih pa i
onih koji tu slobodu za sve žive samo za sebe
zato što ludilo mozga jedino može smiriti ludilo ljubavi božije u
srcu i zato što ludilo ljubavi božije u srcu živi u telu svakog bića
zato što mi se pridružuje i crvendać u današnjim pevanjima
zato što je čestiti život samo jedno jedino ne ovakvom ljudskom
životu a sve ostalo su bezbroj da ljubavi i bogu u svačijem životu
zato što je smrtnost mog tela mistika besmrnosti svake moje reči
zato što je muzika mojih reči u plesanju svakog tvog koraka
zato što sam ljubavlju ostao odan ulriki majnhof iako sam krenuo svojim putem
zato što je jedan jedini odgovor na svako zašto samo da
zato što sam ti dobar i lep prišao prišao i lako te poljubio
blaženstva koja slede su posvećena patnjama izbeglica i svih
ljudi koji su izloženi ubistvenim oružjima i još ubistvenijim lažima
svima koji pate želim da pomognu drugima da ne pate
tristo šesnaesti dan u godini sam
svaki dan je prvi i jedan jedini dan
tristo šesnaesti dan u godini sam
svaki dan je poslednji i jedan jedini dan
TRISTA SEDAMNAESTI DAN ILI SONETNI VENAC O MOJIM MUKAMA 5
trista sedamnaesti dan u godini
u šumi sam
hodam polako ka jezeru
mislim o
sonetnom vencu o mojim mukama
i o tome da ga nazovem
sonetni venac o mojim mukama ili o pevanju kojim se muke preobražavaju u radost
ili samo
sonetni venac o mojim radostima
posle vojske odmah sam otišao u zatvor
bilo je mnogo strašnije nego što sam mogao da zamislim
to strašno se događalo u meni mnogo više nego oko mene
moja snaga bolno je mučena od ljubavi
umirao sam i vaskrsavao
odvajao se od čoveka. ljudskih priča i zakona
pri kraju kazne počeo je u meni da niče pupoljak onog što sam oduvek bio
jedna jedina pesma mog života
bog
to sve sada vidim jasno ali tada su to bile strahote duhovnog porađanja
sve se nastavilo 9. avgusta 1973. kada sam posle drugih devet meseci u životu
vraćajući se posle odležane kazne odjednom u trenutku na padinama fruške gore
odlučio da se neću popraviti i vratiti u ljudsko društvo nego da ću krenuti put
neba. bogu. u mnogo veću dobrotu od one koja postoji u ljudskom društvu
nebo je osnova svih mojih nesporazuma i muka sa ljudima na zemlji
ljudi me ne vide a optužuju me. ne čuju me a osuđuju me
u zatvoru sam doživeo nekoliko visokoenergetskih udara koji su me ubijali i vaskrsavali
nikada se nisam osećao krivim za ono zbog čega sam osuđen
ali sam u zatvoru milošću gandija hrista muhameda dostojevskog
tolstoja rolana ramakrišne nervala kafke poa kelera meterlnika lao cea
otkrio mnogo veću krivicu
krivicu prvog čoveka
krivicu jer sam rođen
bila je to kriza na smrt
bilo je nepodnošljivo i to me je spasilo
razapinjali su me
sa jedne strane postojeće društvo koje zovem policija
sa druge strane sva znanja koja zovem tajna društva
ja sam odlučio da krenem pravo i to direktno
bogu
juče sam ti rekao
ko god radi pod mora radi za život i policiju
a ko god radi sa treba radi za ljubav i boga
danas ti kažem
ko god radi sa znanjem i ironijom radi za neka tajna društva
ko god radi čedno i posvećeno radi za sva bića i boga
ko god radi za novac radi za nekoga
ko god radi besplatno prosi za svakoga
kada je ralf valdo emerson video svog prijatelja dejvida henrija toroa u
zatvoru i pitao ga šta ti radiš u zatvoru toro mu je odgovorio a šta ti radiš napolju
kada sam posle trinaest godina od izlaska iz zatvora napisao knjigu
ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje
u kojoj je prva trećina zatvorski dnevnik sačinjen od ponavljanja
onog što sam pisao u zatvoru u svesci koju sam pred izlazak iscepao i bacio u wc šolju
da mi je ne bi oduzeli pri izlasku
jer nisam hteo da iko vidi prefinjenosti koje sam u njoj pisao
a koje su bile samo otkačena tananost koja izmiče logici ovog sveta
e
u
knjizi
ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje
sam smislio formulu
da kad god mi dođe da pišem o mojim mukama i onima koji me muče samo napišem
crvene krave vole ljubičasto nebo
i današnja blaženstva su
crvene krave vole ljubičasto nebo
o poslednjih mesec dana u kojima sam izložen lažima i krađama
kada je neko izložen lažima i krađama u velikoj opasnosti je da bude i ubijen
doživeo sam strahotu poraza sa bližnjim
najveću strahotu od kada je sveta i veka
bože čuvaj me od prijatelja od neprijatelja ću se čuvati sam
ružne stvari
banalnosti
oduzimanje snage se zasniva na dominaciji
pogotovo dominaciji ljudske vrste nad drugim vrstama čega je svestan retko koji čovek
dominacija je krađa tuđe energije
vladanje nad drugim a na kraju i ubijanje drugog
ja se toga gadim
meni je sve to dosadno i aseksualno
za mene bližnji i drugo nije cilj
niti da nad njim vladam niti da njegovu energiju uzimam niti da ga ubijem
mene interesuje prva misterija koja se događa između bića i boga
i druga misterija koja se događa u susretu dva bića
nikakav sukob i nikakva dijalektika
do dominacije dolazi i zbog stereotipnih načina komunikacije
zbog ustaljenih modela koji sve ubijaju
i dozvoljavaju dominaciju i krađu
to su vlasništva
moja devojka
moj muž
moj brak
moje dete
moji unuci
moj narod
moja država
moja religija
moja kuća
moj bankovni račun
moja karijera
to je sve nekreativno i zastarelo
stara burad u kojima se novo vino odmah pokvari
stalna mitologizacija truje predele. to zlatno tele talenta. to
veličanje prošlosti. taj sopstveni život. to dosadno šarmiranje
crvene krave vole ljubičasto nebo
crvene krave vole ljubičasto nebo
su problemi i sa svim onim što sam rekao bližnjima a oni to
zloupotrebili i svim onim što su me bližnji slagali ili prećutali
ali
crvene krave vole ljubičasto nebo
ne želim više da te vidim ljubljena moja i to je tvoja i moja ljubav
ponekad je zovem večnost
ne želim više da te vidim ljubljeni moj i to je tvoja i moja ljubav
ponekad je zovem beskraj
gutao bih te ali te nema
jeo bih te ali te nema
jebao bih te ali te nema
ljubio bih te ali te nema
pevao bih te ali te nema
galaksije jebu jedna drugu
svemir harmonije rađaju
dete moje ljubavi u srcu je tvom
ti si svemir moje prve pesme svih bića
ti si blizina moje umetnosti koju niko ne primećuje
ti si telo mog hodanja u svim onim trenucima kada ti je milo
svi odnosi za mene su čudo
od prvog odnosa samog sebe sa samim sobom
do odnosa sa roditeljima sestrom bratom i devojkom
drugarima i drugaricama
prijateljima
sportskim društvom
umetničkim senzibilitetima
do odnosa sa svim bićima
interesuje me samo čudo u odnosu
žena i muškarac su samo pevači i slavljenici jednog
nikakvi proizvođači života
samo potvrđivanje misterije nastanka i večnosti
uvek sam želeo da se u tvom i mom odnosu
desi nešto drukčije nego ono što sam viđao oko sebe
a desile su se iste takve dosadne ljudske gluposti
zato se ne osvrćem nego nastavljam dalje
zato se ne okrećem nego te izvodim iz smrti euridiko moja
zato se ne sećam nego ponavljam
zato se ne vraćam u novi sad
zato ne želim više da te vidim
crvene krave vole ljubičasto nebo
a ja vam kažem da se ne protivite zlu, nego ako te
ko udari po desnom obrazu tvom okreni mu i drugi
matej 5, 39.
a ja vam kažem: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu
činite dobro onima koji vas mrze i molite se za one koji vas vređaju i gone
matej 5, 44.
miroslave mandiću zašto si bogu meni i svim bićima danas napisao ova blaženstva
a
čobanin
u
miroslavu mandiću
odgovara
zato što crvene krave vole ljubičasto nebo ne žele nikoga da povrede
zato što crvene krave vole ljubičasto nebo nikome ne žele da uzvrate udarac
zato što crvene krave vole ljubičasto nebo ližu i vidaju svakom rane
zato što crvene krave vole ljubičasto nebo daju mleko svim bićima
zato što su crvene krave vole ljubičasto nebo i crveni konji i crveni gušteri
zato što su crvene krave vole ljubičasto nebo blagi osmeh svepostojanju
zato što su crvene krave vole ljubičasto nebo milina koja ljubi svačiju blagost
zato što je svako svakom brat
zato što je svaka sestra brat svakom bratu
zato što je svaka sestra dečavojčica miroslava mandića
zato što je neprimećenost i čudo svakodnevice jedina crkva
zato što je jedina crkva ono što je sebe lišilo nasilja nad drugima
zato što je lišavanje nasilja nad drugima jedina kapelica na putu svih beskućnika
zato što sam na putu svih beskućnika onaj isti bresonov magarac baltazar
blaženstva koja slede su posvećena patnjama izbeglica i svih
ljudi koji su izloženi ubistvenim oružjima i još ubistvenijim lažima
svima koji pate želim da oslobode minerale od patnji
trista sedamnaesti dan u godini sam
svaki dan je prvi i jedan jedini dan
trista sedamnaesti dan u godini sam
svaki dan je poslednji i jedan jedini dan
TRISTA OSAMNAESTI DAN ILI SONETNI VENAC O MOJIM MUKAMA 6
trista osamnaesti dan u godini
nasilje u svetu se uvećava
nisam se osećao krivim zbog onog zbog čega su me osudili
ali sam u zatvoru doživeo da sam mnogo više kriv
da sam najveći krivac od kada je sveta i veka
da sam kriv samim tim što sam živ
jer život je nasilje
život nije ljubav
ljubav je
bog
ali u tome što sam najveći krivac krila se sloboda
sloboda koja mi se dogodila u zatvoru
sloboda koja postoji bez obzira na neslobodu oko mene ili neslobodu u meni
slobodu sam otkrio u ružama u zatvorskom dvorištu
u pticama koje su preletale zatvorski zid i sletale na grane drveća koje je raslo u zatvoru
otkrio sam je u žudnji za hodanjem muzikom i zelenim salatama
otkriće slobode je činio i doživljaj da sve na ovom svetu zavisi samo od mene i da je zato
potrebno da sam preduzmem neke stvari u mom životu i donesem odluke ne samo da
slobodom iskupim sebe kao najvećeg krivca za sve nego i da iskupim i svakog ko je živ
tako je počeo rad sa preobraženjima
opasan put
preobraženje umetnosti i umetnosti preobraženja
evo glavnih odluka koje sam doneo u zatvoru i na
kojima sam u godinama koje su sledile radio i živeo ih
vegetarijanstvo — mnogo mi je pomoglo. bio sam obeležen. vegetarijanstvo
me je otvorilo ka nenasilju. ka nematerijalnoj ishrani i ka svetu svih bića
nenasilje — vrsta nežnosti. moj odani prijatelj
ne zaposliti se — ne biti u lažnoj nužnosti izložen frazetinama
skratiti korak — pripitomiti svoju agresivnost. vinuti se u smiraj. zar ne
ćutati — oh. to je često bilo tako dobro. bilo je i teško. ličilo je na muziku
ne govoriti jezikom obrazovanih ljudi — što dalje od korumpiranosti i prosečnosti
ne posedovati — bila je to zrelost mladog čoveka. odgovornost za postojanje
podeliti knjige — pomisao na to me je mučila jer su mi knjige bile sve
a kada sam odlučio da ih podelim osetio sam slast neposedovanja
beskućništvo — odgovornost slobodom. sloboda je svakom jedan jedini dom
siromaštvo — trošiti snagu na saosećanje. siromaštvo je jedina banka koja
nikada ne propada a uvek daruje nove prostore ljubavi svakom ko mu se otvori
skromnost — snagu i divljinu sujete smirivati u tišini skromnosti
ne kupovati odeću — što manje se baviti sobom
brinuti o drugima — uživati u drugima kao što sam nekada uživao u filmovima
davati krv — kako sam se tome radovao
biti strpljiv — ta meka mila snaga koja nikada ne izneveri
biti neposlušan prema policiji i tajnim društvima — dostojanstvo graditi na
idealima i sopstvenom putu. svaki putić je više od policije i tajnih društava
biti na strani odbačenih i živeti saosećajući sa njima — hvala vam
ljubljeni moji. vi ste moje gospodstvo — čuvari svesti i savesti moje
ne gledati se u ogledalu — joj što je to dobra
stvar i kao sve dobre stvari potpuno besplatna
i dok sam ja krenuo opasnim putem preobražavanja skoro
svi ljudi su krenuli u stvaranje svojih porodica i svojih karijera
preobraženje traje neprestano
jedna od najvažnijih odluka je iz 1975. u mojoj dvadeset šestoj godini da prekinem
sa prirodnim i biološkim tokom života ozbiljnih ljudi i da krenem ka novoj nevinosti
evo još nekih od odluka koje sam donosio tokom godina
da nemam nikakve veze sa ratom koji je neprestano bujao i sve više buja
da nemam decu
da napravim nekoliko mojih ličnih karti
da prestanem da imam bankovni račun
da napravim moj pasoš čoveka u kretanju
da prestanem sa lažima javnosti i osnujem ja javnosti
da prestanem sa zločinima slobodnog tržišta i osnujem ja tržišta
da ne izlazim na izbore
da ne izlazim na popis stanovništva
da prestanem da prelazim državne granice jer ih tako samo potvrđujem
da se više ne vraćam u novi sad
da ne idem na sahrane
da nikog ne zovem
da se ne viđam skoro ni sa kim
da skoro ništa ne preduzimam oko pupoljka
da ne tražim nikog ko će preuzeti pupoljak
da ne želim više da te vidim iako te sve više volim
da ne želim više da pomažem bilo koga nego samo boga
ovaj spisak bi trebalo da dopunim i nastavlm da pevam o mojim preobraženjima i samoj prirodi preobraženja
o opasnosti preobražavanja i opasnosti neprepoznavanja trenutka kad neko preobraženje postane mrtva dogma
zbog svih ovih preobražavanja sam sam. sve
više sam i sve više i u neprestanoj opasnosti
sama ljubav. samo spasenje
sam za sve
kada sam pre nekoliko godina pročitao nekoliko knjiga i monografija nekih
prijatelja i poznanika iz mladosti zgranuo sam se kada sam video kako su njihovi
životi bili borba za karijeru i položaj u kulturi a ne borba u umetnosti i za umetnost
ne mogu biti
prvi pesnik svih bića
jedan jedini umetnik svemira
najbolji hodač boga
a
da imam roditelje
sestru i brata
porodicu
decu
ne mogu biti zaposlen
ne mogu biti u bilo kakvom udruženju
ne mogu biti moć
ne mogu biti vođa
ne mogu biti učitelj
ne mogu biti urednik
ne mogu da pišem za novine
ne mogu da budem u javnosti i na televiziji
ne mogu da ulazim u zgrade institucija
ne mogu da delim i primam nagrade
ne mogu da pripadam nekom narodu
ne mogu da pripadam nekoj državi
ne mogu se sa bilo kim oko bilo čega udruživati a pogotovo ne oko najboljih stvari
jer najbolje stvari dozvoljavaju sebi zato što su najbolje da tamane sve oko sebe
ne mogu da imam vlasništvo
ne mogu da pripadam nekoj rasi među ljudima
ne mogu da pripadam ljudskoj rasi
ne mogu da pripadam bilo kojoj vrsti niti višoj inteligenciji
samo svim bićima
ja sam umetnost otkrivanja svega onog što ne smem jer kada
bih to činio uvećavao bih korumpiranost samog bića a jedna od uloga
umetnosti bića je da se biće oslobodi od korupcije u samom biću
hodam sve je više opalog žutog lišća. to je tako nežno lepo istinito i dobro
preobražavam se da bih bio isti
isti sa bogom
jedan jedini bog
jedan jedini bog u meni i ja u jednom jedinom bogu
evo me
zločin u kaznu
kazna u slobodu
sloboda u ljubav
ljubav u boga
život u preobražaj
preobražaj u prekid
prekid u žudnju
žudnju u nezaustavljanje
nezaustavljanje u muževnost
muževnost u novu čednost
čednost u ja sam ti je on
ja sam ti je on u život
život u hodanje
hodanje u lutanje
lutanje u umetnost
umetnost u ružu lutanja
ruža lutanja u večnu umetnost
večna umetnost u miroslava mandića
miroslav mandić u miroslava mandića
miroslav mandić u sva bića
sva bića u jednog čoveka
jedan čovek u lice boga
lice boga u ja sam ti si ja
ja sam ti si ja u ja sam ti si ja sam bog
ja sam ti si ja sam bog u miroslav mandić jeste svima mater
miroslav mandić jeste svima mater u pupoljak
pupoljak u bog bogom bogu bog
bog bogom bogu bog u ja sam bog
bog
uvek sam zadubljen u svoj put popuštao pred drugima i poražen
nastavljao dalje. od pre dve tri godine nikome više ništa ne popuštam
da bih mogao da budem sve svim bićima i samo tako i ljubav za svako biće
više ničija pesma samo pesma prvog pesnika svih bića
više ničija umetnost samo umetnost jednog jedinog umetnika svemira
više ničije bivanje nego samo hodanje najboljeg hodača boga
samo
miroslav mandić
miroslav mandić sve svima i svakom
miroslav mandić samo bogu tebi i svim bićima
miroslave mandiću zašto si bogu meni i svim bićima i danas napisao ova blaženstva
a
vrtlar
u
miroslavu mandiću
odgovara
zato što verujem u isto koje sam oduvek ljubio i ljubim
zato što sam onaj isti bresonov magarac baltazar za tebe moj voljeni branislave štrboja
branislave štrboja moj voljeni ćiro aćanski. moj voljeni ćiro aćanski moja voljena ljubice
kosovac. moja voljena ljubice kosovac svetlosti moja na početku i na kraju mog tunela
zato što je svaka ispovest poklonjenje jednom jedinom bogu
zato što je svako izdajstvo pre svega izdajstvo samog sebe
zato što moje srce kuca u tabanima svakoga ko se kreće ljubavlju
zato što nema lepše pičke od jabuke budimke
zato što obilje žudi za jednostavnošću
zato što svaki sveštenik želi da oslobodi sebe za boga
zato što svaki ratnik želi da oslobodi sebe za boga
zato što svaki bankar želi da oslobodi sebe za boga
zato što je miroslav mandić spomenik svačijoj nežnosti
zato što je miroslav mandić njištanje svačijeg imena
zato što nemam tajne niti lažem jer se stidim da lažem i jer mi je laganje dosadno
zato što se umesto laži preobražavam a istina žudi
za slobodom sloboda za ljubavlju ljubav za bogom
blaženstva koja slede su posvećena patnjama izbeglica i svih
ljudi koji su izloženi ubistvenim oružjima i još ubistvenijim lažima
svima koji pate želim da oslobode biljke od patnji
trista osamnaesti dan u godini sam
svaki dan je prvi i jedan jedini dan
trista osamnaesti dan u godini sam
svaki dan je poslednji i jedan jedini dan