Bog Miroslav Mandić Bog

    Ti
    si

    418151

    pupoljak

    TRISTA DVADESETi DAN ILI SONETNI VENAC O MOJIM MUKAMA 7

    3972. dan
    16. novembar 2015.

     

    trista dvadeseti dan u godini

     

    hodam sporo kroz šumu po opalom lišću

    lišće polako pada sa grana kao u bajci

    jedan list mi je upravo pao na kosu

    evo ga i drugi list pao mi je na levu

    šaku. odmah sam ga poljubio

     

    ljubim te ljubim ženo moja danas pevam tebe

     

    oduvek su me privlačile devojčice devojke i žene

    prvu i drugu godinu sam odrastao sa godinu ili dve

    starijom devojčicom nadom koja mi je bila prelepa

    u devojčici sam osećao neki drugi svet i žudnju da

    upoznam taj svet i da taj drugi svet upozna moj svet

     

    i onda svetlost mog života kosovac ljubica koju sam upoznao u drugom razredu

    osnovne škole. ljubica je umrla u dvadesetoj i zauvek ostala za mene žena drug

    sva ta čednost se kasnije razbila o hridi polnosti

    problem dečaku sa devojčicom je što je kurac dobar i dobro a kurčenje

    odvratno a on to ne zna pa se kurči i tako uništava dobrotu i lepotu kurca

    problem devojčici sa dečakom je što je pička lepa i lepo a biti pizda je

    odvratno a ona to ne zna nego je pizda i tako uništava lepotu i dobrotu pičke

     

    ja sam pička

    ja sam kurac

    ja sam jebanje

     

    ja sam pička pesnik svih bića

    ja sam kurac jedan jedini umetnik svemira

    ja sam jebanje najbolji hodač boga

     

    čoveče ne diraj mi pičku i kurac. lice su boga

    čoveče ne uništavaj pičku i kurac državama. sloboda su boga

    čoveče ne uništavaj pičku i kurac univerzitetima. istina su boga

    čoveče ne uništavaj pičku i kurac moralom. ljubav su boga

     

    ceo život stojim začuđen nad dobrotom i lepotom kurca i pičke

    i sada stojim u još većem divljenju nad lepotom i dobrotom pičke i kurca

    ne postoji država nego kurac i ne postoji novac nego pička

     

    kao mali sam osećao strah pogotovo u leđima i uvek

    sam osećao da mi leđa može zaštiti samo nežnost žene

     

    priznajem bio sam opčinjen tobom

    priznajem sve bih napusto zbog tebe

    priznajem da sam samo u tebi video slobodu

    priznajem da sam samo u tebi osećao pravo da živim u životu

     

    posle zatvora sam imao veliku potrebu da u jednoj ženi nađem put ka bogu i

    to se desilo. bio sam najsrećnije biće i najnesrećnije kada je to sve napuklo posle

    dva tri meseca i okončalo se posle pola godine. tada sam odlučio da više ne zastajem

    i da krenem na veliki desetogodišnji put u svet nevidljivog. tako je posle deset

    godina nastala prva moja desetogodišnja slika lišće — drvo života

     

    bila je to već četvrta velika ljubavna patnja od koje je ostala ljubav za bulke pored puta

    bilo je do sada devet velikih ljubavnih patnji u mom životu

     

    privlačnost koju sam osećao prema ženi se uvećavala ali se uvećavala

    i moja potreba da žena krene sa mnom da se bori za jedan nepoznati i

    bolji svet. za jedan bolji svet među svim bićima i među nama samima

     

    tako je uvek i počinjalo ali se i uglavnom brzo završavalo jer je meni odnos

    davao snage da budem još radikalniji a onda bi se žena uplašila i odustajala

    ne zameram nijednoj ženi na odustajanju ali me boli kada me optužuju da bi opravdale svoja odustajanja

     

    nisam želeo da živim i radim za novac ugled i moć

    nikad nisam ni za jednu devojku ni ženu rekao da je moja žena

     

    meni je od života bila važnija umetnost. počeo sam da stvaram

    svet umetnosti. svet ljubavi mira i slobode u svakom biću za sva bića

    verujući da je to najbolji svet i za moju ženu ali nje nema i to je moj poraz

     

    oprosti mi što sam te toliko želeo i što te sada želim još više

    moja želja me oslobađa od tebe i od tebe mi stvara i peva tebe

     

    ipak najlepše u životu mi je bilo spajanje sa ženom

    spajanje je najviši izraz čednosti

    čistoće

    ja sam slava seksu

    seks je svetinja tela

    seks je poklonjenje milosti koja nam je poklonjena u našim telima

    seks je nezaustavljivo čuđenje nad lepotom drugog pola

    seks je tajna boga i zato ga se svi plaše i optužuju

    seks je sve ono u nozdrvama

    sve ono što pička priča kurcu

    sve ono što kurac peva pički

    život je seks. bog je ljubav

     

    umetnost seksa je život u seksu sa bogom

    volim svoju polnost jer tom polovinom volim i drugu polovinu

     sa te dve polovine volim celinu

     više volim drugu polovinu jer mi je čudnija

     više volim ženu nego muškarca

    više volim tebe nego sebe

     

    oduvek me je privlačila devojčica

    sa dečacima sam bio isti i uživao u postizanju najboljeg dečaštva

    devojčica je bila nepoznata i zato me je privlačila

    dečavojčica

    boginja

    samo boginja ljubi boga i uvećava dobrotu boga

     

    tek poražen sam

    sam sam

    ovog leta sam shvatio da mi je žena više oduzimala snagu nego

    što mi je davala i to me je jako rastužilo i ohrabrilo da budem još više

    sam i da još više žudim za ženom koja će mi dati i davati snagu. sve više 

    vidim kako sam gubio snagu sa ženom jer je ona uzimala snagu za sebe

    verovatno verujući da će joj biti potrebna za rađanje a ja sam hteo da

    dam svoj život za umetnost i boga a ne za nju i za naš porod

    volim moju muškost

    stopala su boga

    volim moju muškost jer njom volim tvoju ženskost

    volim tvoju ženskost jer njoj služi moja muškost

    posle svih mojih poraza sa tobom osetio sam da si ti ipak moja pobeda

    pobeda jedne jedine ljubavi koja ne želi nikoga da pobedi nego da zauvek ljubi

    nikada nijednu ženu nisam slagao. svaku ženu u kojoj sam bio volim još više a i dalje sam joj odan

     

    žena moja je dečavojčica

    dečavojčica je spajanje telima dušama i umovima

    androgin. zato treba da radim za ženu i sa ženom

    kao i sa novcem i za novac

     

    bog je živ i boginja postoji

    iako te nema volim te sve više

    ja sam izvor svakoj ženi da bude savršena

    uvek sam želeo da se borimo zajedno

    sada to želim još više

    želim da se borimo zajedno za miroslava mandića

     

    svi problemi nastaju iz polnosti i polovičnosti

    i zato boginjo moja čekam te oduvek i zauvek

    zamisli samo siromašku kiselu krompir čorbu koju jedemo sa sjajem u očima

    žena i muškarac su vera nada i ljubav u slaganje

    istomišljeništvo

    istovetnost

    ljubav

    boga

     

    pošto te nema voljena moja pevam te

    zajedno smo

    pevam te kao što sam te oduvek i zauvek ljubio

    diže mi se ljubav u mom pevanju

    sa tobom sam

    bog nas čuva

    bog je jedan jedini seks svih bića

    zato sam bog

    bog bogom bogu bog

    samo bog. samo žena

    ti si ga zvala

    boga

     

    volim te

    od moje ljubavi za tebe

    žive sva bića od kada je sveta i veka

    tvoje ime je volim te

    volim te volim te

     

    miroslave mandiću zašto si bogu meni i svim bićima i danas pevao ovim blaženstvima

     

    a

    prosjak

    u

    miroslavu mandiću

    odgovara

     

    zato što te se nisam naljubio

    zato što je moja ljubav za tebe prosjačka

    zato što te danas volim i još više i još čudesnije

    zato što nema ničeg čudesnijeg od krućenja i vlaženja koji se ljube i vole

    zato što ne odustajem da te ljubim pevanjem stvaranjem i hodanjem

    zato što si ti moja devojčica nada i moj drug kosovac ljubica

    zato što svaka ćelija u meni i u šezdeset šestoj žudi za tobom

    zato što sam te video kako svršavaš a boginju sam video

    zato što si me videla dok svršavam a bog si bila

    zato što je orgazam pesma čednosti miroslava mandića

    zato što je orgazam umetnost miroslava mandića

    zato što je orgazam kuća našeg beskućništva

    zato što je orgazam ljubav svih bića miroslava mandića

    zato što je orgazam miroslava mandića milina boga u svakom biću

     

    blaženstva koja slede su posvećena patnjama izbeglica i svih

    ljudi koji su izloženi ubistvenim oružjima i još ubistvenijim lažima

    svima koji pate želim da oslobode životinje od patnji

     

    trista dvadeseti dan u godini sam

    svaki dan je prvi i jedan jedini dan

     

    trista dvadeseti dan u godini sam

    svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

     

      

    TRISTA DVADESETI PRVI DAN ILI SONETNI VENAC O MOJIM MUKAMA 8

    3973. dan
    17. novembar 2015.

     

    trista dvadeset prvi dan u godini

     

    volim obeleženost ali ne i etiketiranja

     

    na desnoj slepoočnici mi je reč ljubav

    ne levoj slepoočnici mi je crtež svemir

    na desnoj strani vrata mi je reč bog

    na levoj strani vrata mi je reč pupoljak

     

     

    ja

    sam

    miroslav

    mandić

    ja

    sam

    ljubav

     

     

    ja

    sam

    miroslav

    mandić

    ja

    sam

    svemir

     

     

    ja

    sam

    miroslav

    mandić

    ja

    sam

    bog

     

     

    ja

    sam

    miroslav

    mandić

    ja

    sam

    pupoljak

     

     

    obeleženost je istina i sloboda

    etiketiranje je laž i porobljavanje

     

    etiketiranjem se od etiketiranog pravi meta

     

    kada sam izašao iz zatvora za prijatelje sam

    uradio performans kran u kome sam na golim grudima

    nacrtao metu što je značilo da ne želim da iko bude meta a ako

    neko treba da bude meta neka onda to budem ja i to na mojim grudima

     

    ta živa ideja o meti se preobrazila u upoznaj sebe pogodi sebe i pogodi ko si

    3. avgusta 2007. sam na grudima u formi kruga istetovirao ime miroslav mandić

     

    miroslav mandić prvi pesnik svih bića je pogađanje samog sebe

    miroslav mandić jedan jedini umetnik svemira je izlaganje samog sebe

    miroslav mandić najbolji hodač boga je nezaštićivanje samog sebe

    miroslav mandić bog je ogoljavanje samo svoje golotinje

     

    ne etiketiraj me. ljubi me ženo

    ne optužuj me. ljubi me čoveče

    ne ismevaj me. ljubi me prijatelju

     

    kada sam posle zatvora u kome sam bio izložen

    paranojama krenuo ka nebu odlučio sam da nikada više

    ništa ne mislim ne osećam i ne radim ako u to ne verujem sto posto

    bog

    pesma

    umetnost

    hodanje

    ljubav

    sva bića

    a

    ako

    sam

    zbog

    boga

    pesme

    umetnosti

    hodanja

    ljubavi

    svih bića

    kriv

    spreman sam i to sa radošću da odgovaram

    za bio koja druga etiketiranja i optužbe ne odgovaram

     

    ja

    sam

    jedno

    jedino

    božije

    ja

    ne potičem ni od jedne religije umetnosti civilizacije tradicije nauke mode

    potičem

    od

    boga

    bog

    i

    ja

    jedno

    smo

    potičem od pesme miroslava mandića prvog pesnika svih bića

    potičem od umetnosti miroslava mandića jednog jedinog umetnika svemira

    potičem od hodanja miroslava mandića najboljeg hodača boga

     

    svako

    ko

    o

    meni

    pupoljku

    i

    miroslavu mandiću

     govori

    kao

    bogu

    prvom pesniku svih bića

    jednom jedinom umetniku svemira

    najboljem hodaču boga

    miroslavu mandiću

    koji

    je

    sebe

    svoje delo

    i

    svoje ime

    posvetio

    bogu

    tebi

    i

    svim bićima

    zna

    o

    meni

    pupoljku

    i

    miroslavu mandiću

    baš

    sve

     

    i

     

    svako

    ko

    o

    meni

    pupoljku

    i

    miroslavu mandiću

     ne

    govori

    kao

    bogu

    prvom pesniku svih bića

    jednom jedinom umetniku svemira

    najboljem hodaču boga

    miroslavu mandiću

    koji

    je

    sebe

    svoje delo

    i

    svoje ime

    posvetio

    bogu

    tebi

    i

    svim bićima

    ne

    zna

    o

    meni

    pupoljku

    i

    miroslavu mandiću

    baš

    ništa

     

    kada je 11. septembra 1973. ubijen salvador aljende osećao

    sam se krivim jer sam znao da će se krv sve više prolivati a da ja

    to neću moći da sprečim jer ljudi žele da prolivaju krv jedni drugima

     

    kada se posle dvadeset osam godina dogodio drugi

    11. septembar. onaj iz 2001. znao sam de će se krv još

    više prolivati jer ljudi žele još više da prolivaju krv jedni drugima

     

    volim prosuđivanje jer ono prefinjuje ali ne volim osuđivanje jer ono ubija i proliva krv

     

    ljudi se stalno udružuju i bave propagandom jedni protiv drugih

    udruživanjem istina nestaje iz udruživanja

    a

    propagandom pre svega umire sopstvena istina

    propaganda i reklama truju mozgove srca i tela svih bića

     

    propaganda i reklame su crkva civilizacije

    laž

     

    kriv sam. za sve sam kriv samo ja

    istina

     

    zato što sam samo ja za sve kriv svako je oslobođen krivice

    sloboda

     

    zato što sam samo ja za sve kriv svako može da od

    ovog trenutka slobodom istinom i ljubavlju samo bude

    ljubav

     

    nikada beba neće izdati dete

    nikada dete neće izdati dečaka

    nikada dečak neće izdati mladića

    nikada mladić neće izdati srednjogodišnjaka

    nikada srednjogodišnjak neće izdati starca

    nikada starac neće izdati smrt

    nikada smrt neće izdati život

    nikada život neće izdati bebu

     

    miroslave mandiću bebo zašto si bogu meni i

    svim bićima i danas pevao ovim blaženstvima

     

    a

    monah

    u

    miroslavu mandiću

    odgovara

     

    zato što sam kosmogonija odanosti tebi i samo tebi

    zato što preobražavam moj strah od etiketiranja u lizanje svake čestice u svemiru

    zato što sam odan muzici i zato što muzikom hodam svaku moju reč

    zato što sam se ceo život plašio da me ljudi optuže za ono što nisam

    učinio a pogotovo za ono što nisam bio niti sam sada niti ću ikada biti

    bog je samo zahvalnost bogu

    zato što je božija nemoć jedini lek protiv paranoičnih optuživanja

    zato što tamo gde dvoje nisu ljubav često postaju mržnja i paranoja

    zato što je pevanje jedino oslobađanje od postojećih despotija moći

    zato što je stvaranje jedino oslobađanje od bilo koje teorije zavere

    zato što je hodanje plavim cvetićima isto kao i rolanje putem bilo kojeg kamiondžije

    zato što se više ne plašim etiketiranja jer znam da su ona samo tvoja žudnja za mnom

    zato što sam ja ipak još neotkriveni izvori i rudnici ljubavi za sva bića

    zato što su samo moji ljubljeni odbačeni leptirići ljubavi u stomaku svakog bića

    zato što put slobode svakog bića vodi kroz biće svakog odbačenog

    zato što sam vino ljubavi i hleb slobode u gutljajima i zalogajima miline u tvom srcu

     

    blaženstva koja slede su posvećena patnjama izbeglica i svih

    ljudi koji su izloženi ubistvenim oružjima i još ubistvenijim lažima

    svima koji pate želim da oslobode višu inteligenciju od patnji

     

    trista dvadeset prvi dan u godini sam

    svaki dan je prvi i jedan jedini dan

     

    trista dvadeset prvi dan u godini sam

    svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

     

      

    TRISTA DVADESET DRUGI DAN ILI SONETNI VENAC O MOJIM MUKAMA 9

    3974. dan
    18. novembar 2015.

     

    trista dvadeset drugi dan u godini

     

    posle deset pustinjskih godina od 1970. do 1980.

    postao sam proleće. postao sam svako i svačije ja

     

    od odlaska u nebo 1973. posle deset godina 1983. sam odlučio da hodam i otišao sam

     

    deset godina je mistika miroslava mandića i miroslav mandić mistika

     

    desetogodišnji i višedecenijski radovi su me

    preobražavali i neprestano me preobražavaju

     

    to skoro niko ne zna

     

    ljudi crpe sebe iz grupe i grupnih identiteta

    ja sebe crpim iz boga i iz

    pesme koju pevam

    umetnosti koju stvaram

    hodanja kojim plešem

     

    svako ko nije umanjuje drugog i uvećava sebe

    svako ko jeste umanjuje sebe i uvećava drugog

     

    svako ko nije ne veruje nikome a pogotovo ne sebi

    svako ko jeste veruje svakom a pogotovo sebi

     

    svako ko nije služi se drugim i svima

    svako ko jeste služi drugom i svima

     

    svako ko nije služi se ratom i tehnikom

    svako ko jeste služi miru i ljubavi

     

    svako ko nije misli glavom protiv srca

    svako ko jeste misli glavom u srcu

     

    svako ko nije ljubi srcem bez glave

    svako ko jeste ljubi srcem u glavi

     

    svako ko nije živi samo u svom telu

    svako ko jeste živi u svim telima

     

    svako ko nije slobodan je da jeste

    svako ko jeste ljubi svakog pa i onog ko nije

     

    život je neprestana promena. ali ljudi se plaše promene i ne

    dozvoljavaju ni sebi ni drugome da se promeni i odvoji od njih

    koji se ne menjaju nego samo stare i žude za mladošću

     

    ja sam moja lična karta. umetnost istovetnosti

     

    moja adresa je u tvom srcu

    moj narod je život

    moja država je svemir

    moje bračno stanje je muž svim bićima

    moja deca su sva bića

    moja religija je bog

    moje članstvo je sam za sve

    moje svojstvo je dete božije

    moja profesija je pesnik umetnik hodač

     

    živim pevam stvaram i hodam istovetnošću sa mojom ličnom kartom

    ime miroslav mandić sam 2005. promenio u ime miroslav mandić

    miroslav mandić je bezbroj heteronima miroslava mandića

    svemu što postoji pripada isti heteronim

    bog — miroslav mandić

    žena — miroslav mandić

    pupoljak — miroslav mandić

    sto — miroslav mandić

    prašina — miroslav mandić

    ljubav — miroslav mandić

    put — miroslav mandić

    ruža — miroslav mandić

    vrabac — miroslav mandić

    trava — miroslav mandić

    konj — miroslav mandić

    magarac — miroslav mandić

    novac — miroslav mandić

    neko — miroslav mandić

     

    to što često nikoga nije bilo na početku ili za vreme trajanja nekog

    mog rada je takođe jedan od razloga zašto drugi ne vide ko sam

    blaženi koji ne videše a verovaše

    jovan 20,29.

     

    vide da sam lud a ne vide da sam luda

    vide da sam sebičan a ne vide da sam monah za sve

    vide da sam hodač a ne vide da sam najbolji hodač boga

    vide da sam pesnik a ne vide da sam prvi pesnik svih bića

    vide da sam kukavica a ne vide da sam heroj svakodnevice

    vide da sam sivonja a ne vide da sam rudar izluđujuće čednosti

    vide da sam njihovo iskustvo a ne vide da sam lutalica svih bića

    vide da sam umetnik a ne vide da sam jedan jedini umetnik svemira

    vide da se grebem a ne vide da sam prosjak koji spašava druge od dna

    vide da sam trezven a ne vide da sam filozof koji se divi pevajućem mišljenju

    vide da sam nekada bio a ne vide da sam čobanin svemira baš sada

    vide da sam muškarac a ne vide da sam vrtlar dečavojčice

    vide da sam jebač a ne vide da sam ljubavnik svakog bića

    vide da sam protivrečan a ne vide da sam mistik jednog

     

    neki me vide kao dete jer me znaju kao dete

    neki me vide kao dečaka jer me znaju kao dečaka

    neki me vide kao mladića jer me znaju kao mladića

    neki me vide kao srednjogodišnjaka jer me znaju kao srednjogodišnjaka

    neki me vide kao zrelog čoveka jer me znaju kao zrelog čoveka

    neki me vide kao starog čoveka jer me znaju kao starog čoveka

    neki me vide kao starca jer me znaju kao starca

     

    neki me vide kao vernika a ne vide da sam bog

    neki me vide kao nevernika a ne vide da sam bog

    vide me svojim očima i svojim iskustvima a ja sam bog i bez ičijih očiju i bez ičijeg iskustva

     

    ja sam jedna jedina pesma boga u bezbroj priča o bogu

    ja sam i sve ono što bilo ko kaže da jesam jer ja jesam sve pa i ono što bilo ko o meni kaže

    da jesam ali i mnogo mnogo više i mnogo drugačije nego što oni mogu i da zamisle da jesam

     

    problem je što čovek više voli svoj porod nego boga

    svojim porodom više voli sebe nego boga

    sobom više voli sebe nego ljubav

     

     

    ja

    sam

    miroslav

    mandić

    ja

    sam

    ljubav

    ja

    sam

    bogorodica

     

     

    ja

    sam

    miroslav

    mandić

    ja

    sam

    prva

    pesma

    ja

    sam

    bog

     

     

    miroslave mandiću zašto si bogu meni i svim bićima i danas pevao ovim blaženstvima

     

    a

    luda

    u

    miroslavu mandiću

    odgovara

     

    zato što sam vesela luda u tvom srcu koja te čuva od same sebe

    zato što se više ne stidim. boga ljubim

    zato što pevam. vino sam

    zato što jesam. hleb sam

    zato što hodam. so sam

    zato što sam sve ono što ti želiš da budem

    zato što sam ruda. kopita. nozdrva. put boga. ludilo ljubavi

    zato što sam bregovi. ravnice. bezbrižnost trenutka. bezrazložnost večnosti

    zato što povratka nema  

    zato što se nadam da nikada neću sebe izdati a time ni boga ni bilo koje biće

    zato što pevajući o svojim mukama u bespuću novu stazicu do boga stvaram

    zato što verujem svakoj svojoj reči i verujem da joj ti veruješ i više od mene samog

    zato što je bog miroslav mandić prvi pesnik svih bića prva pesma

    zato što je bog miroslav mandić jedan jedini umetnik svemira jedna jedina umetnost

    zato što je bog miroslav mandić najbolji hodač boga najbolje hodanje ukorak s bogom

     

    blaženstva koja slede su posvećena patnjama izbeglica i svih

    ljudi koji su izloženi ubistvenim oružjima i još ubistvenijim lažima

    svima koji pate želim da oslobode zatvorene od patnji

     

    trista dvadeset drugi dan u godini sam

    svaki dan je prvi i jedan jedini dan

     

    trista dvadeset drugi dan u godini sam

    svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

     

     

    TRISTA DVADESET TREĆI DAN ILI SONETNI VENAC O MOJIM MUKAMA 10

    3975. dan
    19. novembar 2015.

     

    trista dvadeset treći dan u godini

     

    krajem 1980. sam osetio da me više nema i da me je

    zbog toga jako lako ubiti i onda sam u jednoj krizi 14. oktobra

    posle ponoći odlučio da ću se ponovo baviti umetnošću i vratiti u

    javnost. trajalo je to do 22. aprila 1998. kada sam na ruži lutanja

    posle 2357 dana hodanja obišao planetu i nastavio hodajući

    svemirom. od onda nisam više u javnosti ni u medijima

     

    danas je slično. tek sada me nema. danas još više osećam kako je svako ko

    se usudi da krene svojim putem u opasnosti da bude ućutkan krivotvoren i ubijen

     

    ovog puta nastavljam svemirom

     

    bespućem

     

    bespućem svemira

    bespućem ljubavi

    bespućem pesme

    bespućem umetnosti

    bespućem hodanja

     

    bogom

    bog bogom bogu bog

     

    sam

    sam

    zbog

    smrti oca

    1958

    rada miroslav mandić jebe svima mater

    1971

    odluke za nebo

    1973

    odluke da ne zastajem jer ću umreti od bola za duškom i svima koje sam voleo

    1975

    slike lišće — drvo života

    1975

    odluke da ću hodati

    1983

    projekta ruža lutanja

    1991

    odlaska u petu umetnost

    2001

    teorije večna umetnost

    2004

    knjige miroslav mandić

    2005

    dolaska u beograd

    2006

    rada 86400

    2009

    hodanja pupoljka hodanja

    2010

    boga i ja sam bog

    2011

    operacije srca

    2013

     

    putem kojim sam u dvadeset četvrtoj krenuo u nebo još niko nikada nije

    išao i kadgod bih imao potrebu da nekoga pitam kako i gde dalje nikoga nije

    bilo jer ići putem koji još ne postoji znači biti bez ikoga ko bi ti mogao pomoći

     

     

    pomoć

    mi

    dolazi

    samo

    od

    boga

    pesme

    umetnosti

    hodanja

    i

    tvoje

    ljubavi

     

     

    nadam se da se od svih ovih muka neću razboleti i da neću

    zbog ovog sonetnog venca o mojim mukama ponovo ići u zatvor

     

    od svih muka koje osećam najteže mi padaju one kojima sam sebe bolim

     

    bolim sebe jer sujeta ne popušta

    bolim sebe jer se plašim zbog zdravlja

    bolim sebe jer me i dalje boli kada me neko povredi

    bolim sebe jer se plašim zbog novca koga je

    jako malo a ponekad ga nemam ni za hranu

    bolim sebe jer se plašim zbog zdravstvenog osiguranja koje nemam

     

    godinama mi je najveći greh bio to što sam

    mislio da ti više značim i da me mnogo više voliš

     

    što ti nisam rekao da sam bog jer ni sam tada još

    nisam znao da sam bog iako sam ti već govorio kao bog

    što nisam smeo da do kraja budem sam i što sam

    smanjivao svoje doživljaje da te ne bih povredio

     

    pogrešio sam zato što sam poverovao u neke

    priče koje su se pokazale kao zločinačke ili izdajničke

    bože čuvaj me od bližnjih od neprijatelja ću se i sam čuvati

     

    možda je moj najveći greh to što nisam shvatio

    da ti jako nedostajem i to što te nisam odmah poljubio

    bože čuvaj me od mene samog jer ne postoji niko drugi nego samo ti i ja bože

     

    bilo je i drugih mojih mana i grehova o kojima sam pisao u ruži lutanja i u knjizi

    miroslav mandić. sve to zovem vrtlarenje po sebi i u sebi. vrtlarenje samog sebe

     

    kriv sam kada se plašim za svoje zdravlje novac i telo

     

    kriv sam jer se plašim kada me krivotvore

    etiketiraju potkradaju zabranjuju poništavaju

     

    kriv sam što sam zabrinut za moje delo

    kriv sam kada zaboravim ko sam

    kriv sam kada gubim snagu

    kriv sam jer sam smrtan

     

    kriv sam što me pogađa kada me povezuju sa

    porodicom. gradom. vremenom. prostorom. narodom

    religijom. državom. civilizacijom. rasom. čovekom. smrću

     

    kriv sam zato što mi je ponekad jako teško što sam apsolutno sam

    ljubim te bože ljubim

     

    kriv sam jer niko pa ni ja sam nikada do sada nije

    video pupoljak moje delo za koje verujem da je čudesno

     

    sada mi se ipak čini da je naveći moj greh

    kada zaboravim ko sam ili se toga uplašim

     

    miroslav mandić bog prvi pesnik svih bića sam

    miroslav mandić bog jedan jedini umetnik svemira sam

    miroslav mandić bog najbolji hodač boga sam

     

    ja sam prva pesma prvog pesnika svih bića za sva bića

    ja sam umetnost jednog jedinog umetnika svemira za sva bića

    ja sam hodanje najboljeg hodača boga za sva bića

     

    miroslave mandiću zašto si bogu meni i svim bićima i danas pevao ovim blaženstvima

     

    a

    lutalica

    u

    miroslavu mandiću

    odgovara

     

    zato što samo bog želi da mu budem bog lutalica

    zato što mi se jebe ako se tebi samo jebe ili ti se više uopšte i ne jebe

    zato što majstor ekhart želi da mu budem majstor ekhart

    zato što ludvig vitgenštajn želi da mu budem ludvig vitgenštajn

    zato što gertruda stejn želi da joj budem gertruda stejn

     zato što ed rajnhard želi da mu budem ed rajnhard

    zato što nikolaj fjodorov želi da mu budem nikolaj fjodorov

    zato što robert valzer želi da mu budem robert valzer

    zato što bili holidej želi da joj budem bili holidej

    zato što kad god vidim vetar u travama osećam život je besmrtan

    zato što kad god vidim lišće u svim bojama jeseni osećam proleće usred jeseni

    zato što kad god vidim psa lutalicu osetim da smo nas dvojica dva psa

    zato što kad god prođem ispod krošnji velikog

    drveća osetim sreću jer ne želim nikog da pobedim

    zato što sam beskrajno zahvalan svakom osmehu na mom licu koji me

    oslobađa od svih krivica i briga a oslobađa i svakog od njegovih krivica i briga

     

    blaženstva koja slede su posvećena patnjama izbeglica i svih

    ljudi koji su izloženi ubistvenim oružjima i još ubistvenijim lažima

    svima koji pate želim da oslobode i one koji trenutno ne pate

     

    trista dvadeset treći dan u godini sam

    svaki dan je prvi i jedan jedini dan

     

    trista dvadeset treći dan u godini sam

    svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

     

      

    TRISTA DVADESET ČETVRTI DAN ILI SONETNI VENAC O MOJIM MUKAMA 11

    3976. dan
    20. novembar 2015.

     

    trista dvadeset četvrti dan u godini

     

    volim jedno

     

    jedno sam

     

    jedno je sve

     

    jedino je jedno sve

     

    pevam sve. pevam za sve

     

    stvaram sve. stvaram za sve

     

    hodam sve. hodam za sve

     

    poražen sam

    priznajem da bih voleo da sva bića osećaju moju ljubav svakog trena

    priznajem da bih voleo da dobijem aplauz od svakog bića svakog trena

     

    bolno je biti poražen ali je i jako lekovito

    boli me boli ti si so u morskom vazuhu

     

    moja borba za miroslava mandića ne prestaje

    boli me boli ti si mešanje kukovima kojim je svakom biću lepo

     

    sinoć 19. novembra 2015. na kraju hodanja sam pomislio da je

    najbolji način pevanja mojih knjiga koliko pisanja toliko čitanja

     

    godina dana čitanja svakog dana ja sam ti je on

    deset godina čitanja svakog dana ruže lutanja

    godina dana čitanja svakog dana kaje

    dvanaest i po godina čitanja svakog dana miroslava mandića

    godina dana čitanja svakog dana milomira

    šest i po godina čitanja svakog dana još

    nenapisane autobiografije hodaj polako i daleko ćeš stići

    godina dana čitanja svakog dana ja sam ti si ja sam bog

     

    trideset tri godine pevanja — trideset tri godine čitanja

    ovo je otkriće u sonetnom vencu o mojim mukama i novi zavet posle sonetnog venca o mojim mukama

     

    nadam se da ću uspeti da za života sakupim trideset tri godine svakodnevnog pisanja

     

    do sada sam pisao dvadeset pet godina

    ja sam ti je on godina dana

    ruža lutanja deset godina

    kaja godina dana

    milomir godina dana

    miroslav mandić jedanaest godina

    ja sam ti si ja sam bog godina dana

     

    kao što sam ih pisao svakog dana nadam se da ćeš se do kraja

    vremena uvek naći ti da svakog dana čitaš moje svakodnevno pevanje

    ja sam ti si ja sam bog

     

    moje muke ne prestaju ali su moje radosti veće od mojih muka

     

    akcenat je uvek samo na čudu božijem

    sve ćelije u meni budite bog

    svi putevi u meni budite bog

    svi treptaji u meni budite bog

     

    zahvalnost za

    pevanje stvaranje hodanje

     

    zahvalnost za

    miroslava mandića boga prvog pesnika svih bića

    miroslava mandića boga jednog jedinog umetnika svemira

    miroslava mandića boga najboljeg hodača boga

     

    zahvalnost za

    pupoljak

     

    zahvalnost za

    sva bića i svako biće

     

    zahvalnost za

    ljubav

     

    zahvalnost za 

    testament

     

    iako sam sve povredljiviji i svaka iskrica neslaganja me slama ne odustajem od slaganja

     

    ne odustajem od hodanja — orgazma stvaranja i pevanja

    bog samo bog

     

    miroslave mandiću zašto si bogu meni i svim bićima i danas pevao ovim blaženstvima

     

    a

    hodač

    u

    miroslavu mandiću

    odgovara

     

    zato što su ova blaženstva nežan pozdrav za radovana hiršll

    zato što sam neprestana muzika jedne jedine krvi svih bića

    zato što sam nenasilje koje jedino teče mojim venama

    zato što svakom pesmom umirem za sledeću pesmu kojoj se podajem

    zato što nikada niko nije toliko voleo muziku kao miroslav mandić

    zato što niko nikada nije toliko bio muzika kao miroslav mandić

    zato što mene možeš optužiti zbog čega god

    hoćeš ali mi ne možeš oduzeti ljubav za sva bića

    zato što mene možeš ubiti ali ne možeš ubiti moju pesmu za svako biće

    zato što ti pevam ne samo da me ti ne bi

    ubila-ubio nego da bi i ti pevala-pevao a ne ubila-ubio

    zato što svaka pesma bolje ubija ljubavlju od bilo kojeg oružja

    zato što nema pesme bez plesanja

    zato što su na mojim nogama istetovirane reči plesanje na desnoj i pevanje na levoj

    zato što je rokanje udah a rolanje izdah

    zato što sve što je stvoreno stvorio je bog a sve što je stvoreno je dobro

     

    blaženstva koja slede su posvećena patnjama izbeglica i svih

    ljudi koji su izloženi ubistvenim oružjima i još ubistvenijim lažima

    svima koji pate želim da oslobode život od smrti

     

    trista dvadeset četvrti dan u godini sam

    svaki dan je prvi i jedan jedini dan

     

    trista dvadeset četvrti dan u godini sam

    svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

     

     

    TRISTA DVADESET PETI DAN ILI SONETNI VENAC O MOJIM MUKAMA 12

    3977. dan
    21. novembar 2015.

     

    trista dvadeset peti dan u godini

     

    ja sam miroslav mandić ruža boga

     

    mistika miline. milina mistikom

     

    mistika ljubavi je ljubav mistike

    ljubav pojebana ljubavlju

     

    moje lice je slavlje tvog lica. tvoje lice je slavlje boga

     

     

    idem

    jesam

    pevam

     

     

    volim jevanđelja zbog hrista koga ljubim u sebi kao mog starijeg brata

     

    u starom zavetu najviše volim prva tri poglavlja

    četvrto poglavlje kojim počinje priča o ljudima van raja i to kainovim ubistvom brata avelja

    mnogo manje volim a u narednim poglavljima volim samo kada govori bog ili je reč o bogu

     

    od prva tri poglavlja starog zaveta najviše volim prva dva

    od prva dva više volim prvo

    u prvom poglavlju najviše volim prvi stih

    u prvom stihu prvu reč u

    od reči u više volim samog boga

    boga volim najviše i bez njegovog stvaranja i bez biblije

     

    moje telo je bog

    moje srce je bog

    moj mozak je bog

    zar ne

     

    ja sam mistika imena miroslav mandić

     

    ja sam mistika reči miroslava mandića

     

    ja sam mistika lica miroslava mandića

     

    ja sam mistika koraka miroslava mandića

     

    mistika u mom životu se začela milomirovom smrću i tim strašnim

    susretom licem u lice sa smrću koju sam doživeo u devetoj godini

     

    nastavilo se prvim poljupcem usana na usnama u mojoj četrnaestoj

    večnost je tvoja oljenka voljena

     

    razgovorom jedne noći sa branislavom štrbojem

    o filmu baltazar rober bresona u osamnaestoj

     

    doživljajem u dvadeset prvoj da sam baš ja um srce i telo umetnosti

    zar ne

     

    radom miroslav mandić jebe svima mater u dvadeset drugoj

     

    mističkim govorom koji sam otkrio u mojim pustinjskim godinama

    od 9. avgusta 1973. do 15. novembra 1980.

     

    susretom sa voljenim majstor ekhartom

    mističarima i mističarkama pri kraju mojih pustinjskih godina

     

    mistika je sve ono što sam prihvatao i potvrđivao u mistici odmah

    samo je odmah oduvek i zauvek

     

    miroslav mandić koga upravo slušaš a ja ga

    pevam samo za tebe je srce svih mojih odmah

    zar ne

     

    u knjizi miroslav mandić je i božija milina predživota koju sam doživeo

    u šok sobi prvog dana posle operacije srca u šezdeset četvrtoj godini

     

     

    bog

    je

    živ

    i

    peva

    ti

    bog

    je

    živ

     

     

    ja sam miroslav mandić ruža boga

    zar ne

     

    vazduh ove večeri je tako blag

    zar ne

     

    miroslave mandiću zašto si bogu meni i svim bićima i danas pevao ovim blaženstvima

     

    a

    mistik

    u

    miroslavu mandiću

    odgovara

     

    zato što ćutanje slavi mog voljenog ludviga vitgenštajna

    zato što je tvoja sperma u mojim ustima ukus slobode za svako biće

    zato što ozareno srce opraštanja vodi seksu mukotrpnog puta iskupljenja

    zato što mukotrpni put iskupljenja nije ništa drugo nego čednost svakog početka

    zato što čednost početka nije ništa drugo nego

    zahvalnost bogu kojom sam bog bogom bogu bog

    zato što zahvalnost bogu nije ništa drugo nego nezaustavljanje

    zato što nezaustavljanje nije ništa drugo nego hrlenje bogu

    zato što hrlenje bogu nije niko drugi nego milina

    zato što milina nije niko drugi nego poštenje svake kurve koja se ljubi u slavu boga

    zato što su čvorovi tako čarobni i lepi i zato što se moj prvi

    sonetni venac koji sam napisao u dvadeset osmoj zove čvor

    zato što sam se puno puta mučio sa čvorovima mojih pertli

    zato što su moje pertle nežnost dečaka koji uči i koji je naučio da vezuje pertle

    zato što sam u životu pertlao cipele kopačke i evo već dvadeset šest godina samo patike

    zato što svakim zašto proslavljam silesijusovu

    ružu koja cveta bez zašto i cveta jer samo cveta

     

    blaženstva koja slede su posvećena patnjama izbeglica i svih

    ljudi koji su izloženi ubistvenim oružjima i još ubistvenijim lažima

    svima koji pate želim da oslobode i smrt od smrti

     

    trista dvadeset peti dan u godini sam

    svaki dan je prvi i jedan jedini dan

     

    trista dvadeset peti dan u godini sam

    svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

     

     

    TRISTA DVADESET SEDMI DAN ILI SONETNI VENAC O MOJIM MUKAMA 13

    3979. dan
    23. novembar 2015.

     

    trista dvadeset sedmi dan u godini

     

     

    ja

    sam

    autobiografija

    miroslava

    mandića

    u

    osam

    reči

     

     

    voleo bih da napišem knjigu hodaj polako i daleko ćeš stići

    autobiografija

     

     

    ja

    sam

    autobiografija

    miroslava

    mandića

    u

    osam

    reči

    bi mogao biti početak moje autobiografije

     

    moja autobiografija treperi rečima oduvek i zauvek te volim

     

    tebe

    sva bića

    boga

     

    tebe. sebe

    sva bića. svako biće

    boga. boga ovih reči

    tvojih očiju

    i kože

     

    hodaj polako i daleko ćeš stići su poslednje reči koje mi je kaja rekla

    ljubim te ljubim kajo majko svih bića

     

    hodaj polako i daleko ćeš stići

    ovo kajino autorstvo naslova moje autobiografije prijavljujem svemirskom umu

     

    hodaj polako i daleko ćeš stići bih voleo da

    pišem od 2018. do 2024. svakog dana osim nedelje

     

    autobiografija je pisanje sobom po sebi

    autobiografija su sve moje tetovaže

     

    moja autobiografija su sve autobiografije

    poklonjenje samom sebi kao autobiografiji svih bića

     

    moja autobiografija je autobiografija svake

    čestice kojom sam postao autobiografija svih čestica

     

    moja autobiografija je autobiografija jednog jedinog zakona ljubavi za sva bića

    nikakve ljudske zakone više ne priznajem jer se zasnivaju na ubistvima i dominaciji ljudske vrste nad drugim vrstama

     

    moja autobiografija je autobiografija jednog jedinog ja

     

     

    ja

    boga

    boga

    ja

     

     

    moja autobiografija je svetlost sveće u mom životu

    autobiografija mirisa vazduha kada padne prvi sneg

    autobiografija crvenih krava koje vole ljubičasto nebo

     

    moja autobiografija je divljenje svakom ko je napisao svoju autobiografiju

    moja autobiografija je divljenje svakom ko je napisao biografiju o nekome

     

    moja autobiografija su serije. tabele. tablice božije. reči

    brojevi dodiri. zvuci. mirisi. ukusi. prve predstave svih bića

     

    moja autobiografija su

    pevanja. plesanja. moljenja. odlučivanja

    iskupljenja. prolepšavanja. prolaženja. odlaženja

    ispovedanja. solidarisanja. poistovećivanja. oboženja. drugarstva

    prepoznavanja. jebanja. celjenja. saosećanja. nežnosti. pažljivosti

    strpljivosti. muzike. čitanja. samovanja. slaganja. zahvaljivanja

    odanosti. istrajavanja. primanja. davanja. nastavljanja

    odobravanja. ganuća. poslušanja. stvaranja

    otkrovenja. kruženja. preplitanja

    hodanja. pupljenja

    jednostavnosti

    ponavljanja

    umanjenja

    uvećanja

    zanosa

    smirenja

    poklonjenja

    lica. disanja

    harmoniziranja

    sagledavanja. bivanja

    besmrtnosti. zavetovanja

    prevazilaženja. radosti. jednog

    preobraženja. postanja. vaskrsenja

    umiranja. istine. slobode. hrabrosti. nemoći

    pisanja. crtanja. fotografisanja. ćutanja. grljenja

    ljubljenja. govorenja. sajtovanja. zaveštanja. osmeha

     

    moja autobiografija je autobiografija svakog ko svoje

    zdravlje ne čuva da bi ljubavlju sačuvao svačije zdravlje

     

    moja autobiografija je autobiografija svih onih koji nikada nisu napisali

    autobiografiju ali su omogućili drugima da napišu svoju autobiografiju

     

    moja autobiografija je ono kada me muzika zarola i zaroka. kada me

    zelenilo fudbalskog terena povuče u igru i energiju lopte koja je sve i ništa

    kada bih prsnuo od ljubavi za tobom. kad vetar blago njiše vlati trava

     

    voleo bih da autobiografiju pišem dok hodam

    ravnicom ali i u malom autu na kome bi pisalo

    miroslav mandić

    ovo je autobiografija

    auto biografije i auto imena

    ovo je autonomija

    auto autora i ime auta

     

    voleo bih da autobiografijom budem još ogoljeniji

    i bezrazložniji. još nezaštićeniji i još bezbrižniji

     

    hodaj polako i daleko ćeš stići je autobiografija seksa opasnosti i

    opasnosti ljubavi koja je jedina opasnost i spas svakog bića i svih bića

     

    hodaj polako i daleko ćeš stići je autobiografija

    miroslava mandića boga prvog pesnika sviha bića

    miroslava mandića boga jednog jedinog umetnika svemira

    miroslava mandića boga najboljeg hodača boga

     

    miroslave mandiću zašto si ti bogu meni i svim bićima i danas pevao ovim blaženstvima

     

    a

    umetnik

    u

    miroslavu mandiću

    odgovara

     

    zato što je i sonetni venac mojih muka deo

    moje autobiografije hodaj polako i daleko ćeš stići

     

    zato što je moja autobiografija automobil mog

    života kojim jezdim svim autoputevima svemira

     

    zato što je moja autobiografija autoteografija

     

    zato što sam oduvek otišao da bih te zauvek ljubio

     

    zato što je mnogo veći greh kad ne činim dobro nego ako činim nešto loše

     

    zato što se već mesec dana poklanjam ženi

    koja je na jezeru razgovarala sa vranom na ogradi

     

    zato što obožavam svakog ko čini neko dobro i neko lepo

     

    zato što se silina života poklanja nežnosti ljubavi

     

    zato što su mane svih onih kojima sam se divio samo

    potvrđivale i potvrđuju sve ono zbog čega sam im se divio

     

    zato što su mane onih kojima sam se divio bile

    samo podsticaj da te mane u samom sebi ispravim

     

    zato što je razlaz cena za izneveravanja božanskog slaganja i jedinstva koji

    su mi se u jednom trenutku dogodili sa tobom sa kojom-kojim sam se razišao

     

    zato što molim za oproštaj svakoga koga sam povredio i zato što

    ljubim svakog ko je povredu koju sam mu naneo preobrazio u ljubav

     

    zato što je moja ljubav za tebe zajedničko disanje boga

     

    zato što nisam niko drugi nego svako ko je pevao jednu jedinu

    pesmu. prvu i jednu jedinu autobiografiju pevanja stvaranja i hodanja

     

    blaženstva koja slede su posvećena patnjama izbeglica i svih

    ljudi koji su izloženi ubistvenim oružjima i još ubistvenijim lažima

    svima koji pate želim da im milina bude spasenje i sloboda

     

    trista dvadeset sedmi dan u godini sam

    svaki dan je prvi i jedan jedini dan

     

    trista dvadeset sedmi dan u godini sam

    svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

     

     

    TRISTA DVADESET OSMI DAN ILI SONETNI VENAC O MOJIM MUKAMA 14

    3980. dan
    24. novembar 2015.

     

    trista dvadeset osmi dan u godini

     

    dva mrava na stolu

     

    ja sam bog

    kažeš mi

    ja sam samo miroslav mandić

    kažem ti

     

    ti jesi samo miroslav mandić ali ti si bog

    kažeš mi

    bože ali ti si samo bog

    kažem ti

     

    ja jesam jedan jedini bog ali baš zato da bi ti miroslave mandiću bio jedan jedini bog

    ali bože kako je to moguće

     

    moguće je tobom

    sa mnom

     

    da samo sa tobom

    pa to je onda pesma

     

    da tvoja pesma kojom me pevaš

    baš kao što je ovo tvoja ljubav kojom me ljubiš

     

    pesma ti i ja jedna smo ljubav i jedno pevanje

    kažeš

     

    bože ti si sonetni venac svih mojih radosti

     

    niko nije tako dobar kao bog jer niko nije toliko ja kao bog

     

    bog je jedina radost. biti bog je jedina hrabrost

     

    samo kada pevam boga reči teku same

    samo kad jesam bog svako svakog ljubavlju jebe

     

    bog je sve ono što svako želi da mu bog jeste

     

    bog je sve ono što bog želi da mu je svako u njegovoj pesmi

    novim zvučnicima sam postao zahvalnost bogu muzici tehnologiji mirjani i svakom ko nešto nekom daruje

     

    pevam ja sam bog — sve odgovara ja sam bog

     

    pevam ja sam bog — sve i svako jeste bog

     

    bog je svako dete koje u sebi gaji i čuva boga

     

    bog je bajka. bog je majka

     

    ponekad ne samo da sam niko nego sam neko ko ljubi kao nikad niko

    ja sam jedna jedina odanost za kojom svako biće žudi da bi bilo odano svim bićima

     

    bog je kad se

    žena i muškarac spoje

    pičkom i kurcem

    srcem i srcem

    umom i umom

     

    kad se

    žena i muškarac spoje

    pičkom i kurcem

    srcem i srcem

    umom i umom

    bogu je lepo da

    bude bog

     

    bog je ljubičica lica

     

    bogom sam uvek dete

    čedo ljubavi

    bogom sam uvek otac svim bićima

    odbeglo dete

     

    bog je mistika ljubavi

    sve me je vodilo bogu

    rođenje 4. decembra 1949. u pola sedam ujutru

    odlazak u nebo u dvadeset četvrtoj

    ja sam u trideset drugoj

    odluka za hodanje u trideset četvrtoj

    molitva u trideset devetoj

    ja sam bog u šezdeset drugoj

     

    ja

    ja u ja

    ja u ja sam

    ja sam u ja sam ti je on

    ja sam ti je on u ja sam ti si ja

    ja sam ti si ja u ja sam ti si ja sam bog

    ja sam ti si ja sam bog u ja sam bog

    bog

     

    bog bogom bogu bog

    u svim godinama mog života

     

    miroslave mandiću zašto si ti bogu meni i svim bićima i danas pevao ovim blaženstvima

     

    a

    pesnik

    u

    miroslavu mandiću

    odgovara

     

    zato što mi je najseksualnije da pevam boga bogu

    zato što je bog matematika broja i boga

    zato što je bog gramatika reči i boga

    zato što je bog tačka slike i boga

    zato što je bog melodija harmonije i boga

    zato što je bog milovanje dodira i boga

    zato što je bog jezik ukusa i boga

    zato što je bog disanje njuha i boga     

    zato što je bog telo duše i boga

    zato što je bog duša uma i boga

    zato što je bog um ja i boga

    zato što je bog miroslav mandić pička hrabrosti

    zato što je bog miroslav mandić kurac ljubavi

    zato što je bog miroslav mandić jedna jedina ljubav za boga

     

    blaženstva koja slede su posvećena patnjama izbeglica i svih

    ljudi koji su izloženi ubistvenim oružjima i još ubistvenijim lažima

    svima koji pate želim da im čednost bude sloboda i ljubav

     

    trista dvadeset osmi dan u godini sam

    svaki dan je prvi i jedan jedini dan

     

    trista dvadeset osmi dan u godini sam

    svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

     

     

    TRISTA DVADESET DEVETI DAN ILI SONETNI VENAC O MOJIM MUKAMA 15

    3981. dan
    25. novembar 2015.

     

    trista dvadeset deveti dan u godini

     

    miroslave mandiću zašto si ti petnaest dana bogu

    meni i svim bićima pevao sonetni venac o mojim mukama

     

    zato što samo bog zna zašto je sve ovo bilo dobro i kakva sva nova dobra donose muke

     

    zato što sam sonetnim vencem o mojim mukama otkrio da je osnovna mučnina

    mog života bila to što sam celog života bio živ dok je sve oko mene umiralo i umire

    voleo bih još da pevam o ovome

     

    zato što je glavna moja radost ljubav u srcu

    ljubav koja nije život nego bog. radost koja nikad ne umire kao ni bog

     

    zato što još više obožavam svaku kurvu koja je sa svojim najstarijim

    zanatom na svetu ostala bez penzije iako je svima i svakom penziju omogućila

     

    zato što volim sve ono što žudi za ljubavlju a da to nešto niko i ne primećuje

    jer svi misle da je to neživo i mrtvo iako baš to više od svega žudi za ljubavlju

     

    zato što je ljubav neprestano otkrovenje ljubavi prema svima i

    svakom a pogotovo prema još nerođenim i nestvorenim bićima

     

    zato što se za mog voljenog fridriha ničea vezuje smrt boga

    a za mog voljenog miroslava mandića rođenje i stvaranje boga

     

    zato što svakog trena mogu umreti jer to je ljubav boga

    kojom ljubim svakog ko se u trenu rađa i u trenu vaskrsava

     

    zato što ko god je bilo kad na tren naslutio boga zna da je sve bog

     

    zato što te želim

    zato što je moja želja svetinja

    zato što je bilo čija svetinja hram drugoga

     

    zato što moja pevanja nisu ništa drugo nego samo podavanja tebi

     

    zato što moja stvaranja nisu ništa drugo nego samo služenja tebi

     

    zato što moja hodanja nisu ništa drugo nego muzika koja nas rastura

     

    zato što crvene krave još više vole ljubičasto nebo

     

    zato što još više volim te slavne crvene krave koje vole ljubičasto nebo

     

    zato što sam ja rijaliti zvezda jedne jedine slobode svemira

    zato što sam ja porno zvezda jedne jedine scene nezaštićenih i odbačenih

    zato što sam ja rijaliti i porno zvezda svima i svakom

     

    zato što tek kada sam zemlja osetim koliko je zemlja odbačena

    zato što tek kada sam voda osetim koliko je voda odbačena

    zato što tek kada sam vazduh osetim koliko je vazduh odbačen

    zato što tek kada sam svetlost osetim koliko je svetlost odbačena

    zato što tek kada sam jabuka osetim koliko je jabuka odbačena

    zato što tek kada sam pesma osetim koliko je pesma odbačena

    zato što tek kada sam bog osetim koliko je bog odbačen

     

    zato što nema odustajanja ni povratka ni sećanja

    nego samo ponavljanja ljubljenja i odanosti

     

    zato što ne živim i ne poštujem ljudski interes nego samo ljubav za sva bića

     

    zato što verujem da će se svi ljudski zakoni koji se sada zasnivaju

    na nasilju preobraziti u zakone ljubavi za sva bića u čitavom svemiru

     

    zato što je hodanje uvek hodanje ukorak pa i kada sam

    sam jer tada hodam ukorak sa bogom tobom i svim bićima

     

    zato što plačem čuvam smeh a smehom plač

     

    zato što sam još više sam i zato što još mnogo više

    verujem da sve na ovom svetu zavisi samo od mene

    sve na ovom svetu zavisi samo od jednog jedinog bića jer i sam svet je jedno jedino biće

     

    zato što volim nenasilje i zato što ne verujem da iko na ovom svetu a pogotovo

    država i njene institucije imaju pravo da bilo koga kontrolišu zatvaraju i ubijaju

    ko god je protiv nasilja oslobađa se nasilja u sebi. ko god se nasilja u sebi ne oslobađa neka očekuje

    nasilje od svakog ko se nasilja u sebi nije oslobodio. nevine žrtve su oduvek i zauvek ljubav za svakog

     

    zato što će uskoro sneg a posle snega prve visibabe

    zato što je svaka moja ćelijica ljubičica koja te jebežljivo ljubi

     

    miroslave mandiću zašto si ti bogu meni i svim bićima i danas pevao ovim blaženstvima

     

    a

    ljubavnik

    u

    miroslavu mandiću

    odgovara

     

    zato što svaka pesma otkida muda za svaku sledeću ljubav

    zato što sam ja jedan jedini trans koji ujedinjuje boga pesmu tebe i sva bića

    zato što je nedokučivo ponekad jedini spas

    zato što sam ja svetica svakog i svetinja nikog

    zato što ne želim da budem prvi u odnosu na bilo

    koga nego samo da jesam prvi pesnik svih bića

    zato što ne želim da budem jedan jedini u odnosu na

    bilo koga nego samo da jesam jedan jedini umetnik svemira

    zato što ne želim da budem najbolji u odnosu na

    bilo koga nego samo da jesam najbolji hodač boga

    zato što sam ja neprekidno ljubljenje i jedan jedini poljubac svih bića

    zato što mi je svaka reč ruža dve reči jebanje tri reči orgazam

    zato što je jebežljivost piće hrana i molitva svakog čeda svih svetova

    zato što moja samoća nema granice nego je ljubav svih bića za svako biće

    zato što mirišem prolećem bića

    zato što sam uvek želeo da živim za nekog

    zato što sada ne samo da živim za sva bića nego sam pesma svakom biću

     

    bog

    svima koji pate želim da njihova ljubav bude bog

     

    trista dvadeset deveti dan u godini sam

    svaki dan je prvi i jedan jedini dan

     

    trista dvadeset deveti dan u godini sam

    svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

     

     

    TRISTA TRIDESETI DAN

    3982. dan
    26. novembar 2015.

     

    trista trideseti dan u godini

     

    sinoć sam pokisao do gole kože

     

    preko noći su mi se pantalone i jakna osušili i sada

    u suvom krećem u vlažah i hladan ali i predivan dan

     

    hladnoća mi odmah zasuzi oči

     

    hodanjem nežno mislim na konje koji strpljivo hodaju kao i ja

     

    ovo mirno hodanje me čini dostojnim sa svime što me okružuje

     

    nežno mislim na dobre ljude

     

    dobrota je muzika dobre duše

     

    dobre duše su nasušni hleb svim bićima

     

    juče sam očistio tastaturu alkoholom pa je milina tipkati po nežno belim dirkama

     

    iznad jezera je magla

     

    mokro opalo lišće sve više dobija boju rđe

     

    da sam poneo topli šal još bih više uživao u današnjem hodanju

     

    a tek da sam obuo dokolenice ne bi mi bilo hladno ispod kolena

     

    jako mi prija ovaj lagani ritam hodanja pa ću danas odustati od trčkaranja

     

    nema me — u srcu sam svemira

     

    nema me — u umu sam kosmosa

     

    nema me — reč u rečima sam

     

    samoća je kao i slaganje poistovećivanje

     

    otvorenost na otvorenost

     

    bog je otvoren

     

    nežno mislim na preostalih trideset plavih ruža u desetogodišnjoj slici plave ruže

     

    deset godina vrtlarećeg i kružećeg plavetnila pred mojim očima

     

    osmehujem se pticama

     

    pogledom pratim gnjurca koji leti iznad same površine vode sve dok ne nestane u magli

     

    posle ovih jedanaest prepešačenih kilometara već mislim na toplu sobu

     

    svima koji se smrzavaju želim da se ugreju

     

    svima koji su žedni i gladni želim da se napoje i nahrane

     

    svima koji su uplašeni mržnjom želim da su im srca puna ljubavi

     

    svima koji su već ubijeni želim da spasu sve nas koji smo još preostali u životu

     

    ipak sam pri kraju hodanja trčkarao kao veselo jagnje

     

    trista trideseti dan u godini sam

    svaki dan je prvi i jedan jedini dan

     

    trista trideseti dan u godini sam

    svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

     

     

    TRISTA TRIDESET PRVI DAN

    3983. dan
    27. novembar 2015.

     

    trista trideset prvi dan u godini

     

    novih trinaest kilometara preda mnom

     

    to je tako mnogo a tako malo

     

    tako ništa a tako sve

     

    planeta u mojim nogama

     

    svemir u mom srcu

     

    bog u mom umu

     

    hodanje je moja religija

     

    stvaranje moj život

     

    pesma bog

     

    hodam i osećam ja sam planeta zemlja

     

    ja sam planeta i ništa na ovoj planeti nije moje sve sam to ja

     

    ljudi me komadaju na svoje države. povlače granice po meni

    bombarduju me. uništavaju me iako sam im ja svima majka

     

    preostalo lišće topole treperenjem odobrava moje reči

     

    ja sam planeta zemlja koja hoda po samoj sebi

     

    promiče kišica. eto uzbuđenja

     

    kad god promiče kišica uvek osetim veliku nežnost

     

    biti napolju je velika čast

     

    pevati još veća

     

    biti bog najveća čast je

     

    kišica dobuje po mojoj kapuljači

     

    kako ne biti blag posle ove blage kiše

     

    ići i samo ići

     

    romoriti svetom blagim hodanjem

     

    razmišljam o razlikama u religijama kulturama

    civilizacijama među ljudima na svetu i plačem

     

    sve ono što je za jedne divno za druge je grozno

     

    svi oni koji su za jedne heroji za druge su monstruozne ubice

     

    zbog svih tih razlika sve više prepoznajem isto u sebi

     

    ljubim isto isto sam

     

    kad očima punim ljubavi pogledam u oči bilo kog čoveka i

    bilo kog bića vidim istu ljubav istu čežnju jedno za drugima

     

    i danas trčkaranjem jagnje slavi boga svog

     

    trista trideset prvi dan u godini sam

    svaki dan je prvi i jedan jedini dan

     

    trista trideset prvi dan u godini sam

    svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

     

     

    TRISTA TRIDESET DRUGI DAN

    3984. dan
    28. novembar 2015.

     

    trista trideset drugi dan u godini

     

     

    reč

    moja

    pesma

    je

     

     

    svaka

    moja

    reč

    pesma

    je

     

     

    sve

    moje

    reči

    pesma

    su

     

     

    sve moje reči. misli. osećanja. ideje. radove. prijavljujem svemirskom umu

     

    evo

     

    sve moje reči. misli. osećanja. ideje. radove. sam prijavio svemirskom umu

                  

    na jakom i hladnom vetru na jezeru mislim o tome kako je bilo jako

    važno što sam deset godina hodao i pevao samo o hodanju na ruži lutanja

     

    i da je još važnije što već jedanaest godina u knjizi miroslav mandić pevam samo

    miroslava mandića miroslavom mandićem miroslavu mandiću miroslava mandića

     

    brušenje brušenjem brušenju brušenje

     

    miroslav mandić kad bivanje bruženjem evoluira u

    pevanje a pevanje u božansko bivanje miroslav mandić

     

    uvek sam voleo strpljivost pa i onda kada nisam bio strpljiv

     

    kad sam giljajući putem vreme brusio prostorom a prostor brusio vremenom

     

    kad sam tabananjem sav predeo preobražavao u muziku a svaki tren u pesmu

     

    kad sam nogom pred nogu postao ljubav koja ljubi sva bića

     

    baš kao i sada dok sam mislio o tome kako je samoća umetnost rudarenja po

    još neotkrivenim kopovima ljubavi a počela je i danas da pada voljena kišica

     

    živeti nežno eto hrabrosti

     

    pevati nežnost eto života mog

     

    samo nežnost prožima sva bića

     

    bivanje je nežno. življenje je grubo

     

    hodam življenje. pevam bivanje

     

    hodanjem se življenje preobražava u bivanje

     

    pesnik sam bića koga pevam bivanjem

     

    dok kroz kišicu promiče i po koja pahuljca

    snega koracima pevam ljubim te ljubim svemire

     

    ja sam ljubavnik svemira

    ponekad je svemir nepodnošljivo sam jer ga niko ne ljubi i niko mu ni vodu ni

    hleb ni krevet ne nudi iako je svemir i voda i hleb i krevet svakom u svemiru

     

    svemire moj ljubim te ja sam tvoj jesam

    miroslav mandić miroslavom mandićem miroslavu mandiću miroslav mandić

     

     

    svemire

    moj

    samo

    jedna

    reč

    reč

    bog

    je

    reč

    svih

    reči

     

     

    jesame

    moj

    samo

    jedan

    bog

    bog

    reč

    je

    bog

    svih

    ljubavi

     

     

    miroslave

    mandiću

    samo

    ovim

    tvojim

    uvijanjem

    kukova

    tvoja

    milina

    nam

    je

    svima

    dom

     

     

    ljubim te reči moja jer si ti ljubavnica svemu što jeste

     

    sutra je nedelja. trista trideset treći dan u godini

    sve se nešto pitam da li sam u 15:15 h 28. novembra 2015. doneo odluku da će sledeća godina biti godina hiljadu konja

     

    trista trideset drugi dan u godini sam

    svaki dan je prvi i jedan jedini dan

     

    trista trideset drugi dan u godini sam

    svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

     

     

    TRISTA TRIDESET ČETVRTI DAN

    3986. dan
    30. novembar 2015.

     

    trista trideset četvrti dan u godini

     

    hodam mislim poeziju

     

    kad sam ugledao ovog zeca odmah sam se rasplakao od miline

     

    pesma sam svih bića

     

    uzdah ovog čoveka koji me je obišao

     

     

    svako

    biće

    je

    pesma

     

     

    svaka

    pesma

    je

    biće

     

     

    vetrovi umova

     

    umovi vetrova

     

     

    um

    ja

     

     

    ja

    um

     

     

    om

    da

     

     

    da

    om

     

     

    bog

    put

     

     

    put

    bog

     

     

    bog

    reč

     

     

    reč

    bog

     

     

    kapljica

     

     

    bog

    ton

     

     

    ton

    bog

     

     

    jadan ton velika muzika

     

    jedna reč velika pesma

     

    jedan korak svemir

     

    jedan udah ljubav

     

    jedan izdah sveljubav

     

    teglim levu ahilovu tetivu i gledam u travu

     

     

    pesma

    sam

    pevam

    se

     

     

    pevam

    se

    pesma

    sam

     

     

    tako

    malo

    a

    tako

    pesma

     

     

    pesmom

    se

    ogolim

    do

    same

    pesme

     

     

    pesmo

    ljubi

    me

    tvojim

    pevanjem

     

     

    trista trideset četvrti dan u godini sam

    svaki dan je prvi i jedan jedini dan

     

    trista trideset četvrti dan u godini sam

    svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

     

      

    TRISTA TRIDESET PETI DAN

    3987. dan
    1. decembar 2015.

     

    trista trideset peti dan u godini

     

    prvi decembar

     

    zahvalnost svima čijim sam novcem živeo u novembru

     

    mirjana lukić 53640 dinara

    željko radić 16200 dinara

    gerda kazakos 12000 dinara

    vera varadi 7200 dinara

    ivana đokić-saunderson 4000 dinara 

    marijana i sun mandić 2000 dinara

    đorđe lukić 1200 dinara

    petar miloradović 1120 dinara

    valentina nikolić 1000 dinara

     

    hvala za novac

     

    živi bili i svi novca imali

     

    novac dolazi iz zemlje

     

    novac dolazi iz vode

     

    novac dolazi iz vazduha

     

    novac dolazi iz svetlosti

     

    novac dolazi iz svemira jer svemir žudi za ljubavlju

     

    novac dolazi iz galaksija jer galaksije žude za ljubavlju

     

    novac dolazi iz zvezda jer zvezde žude za ljubavlju

     

    novac dolazi iz sunca jer sunca žude za ljubavlju

     

    novac dolazi iz planeta jer planete žude za ljubavlju

     

    novac dolazi iz planete zemlje jer planeta zemlja žudi za ljubavlju

     

    novac dolazi iz bratstva i zato sam fašista

     

    novac dolazi iz jednakosti i zato sam komunista

     

    novac dolazi iz slobode i zato sam imperijalista

     

    novac dolazi iz bratstva i zato se gadim bratstva fašista i fašizma

     

    novac dolazi iz jednakosti i zato se gadim jednakosti komunista i komunizma

     

    novac dolazi iz slobode i zato se gadim imperijlizma imperijalista i imperijalizma

     

    novac dolazi iz bratstva i zato sam bratsvo svih bića

     

    novac dolazi iz jednakosti i zato sam bratstvo svih bića

     

    novac dolazi iz slobode i zato sam sloboda svih bića

     

    novac dolazi iz bratstva i zato sam sam za sva bića

     

    novac dolazi iz jednakosti i zato sam sam za sva bića

     

    novac dolazi iz slobode i zato sam sam za sva bića

     

    sve veličane jevrejske osobine — jevrejsko srce — humanost

    humor nezavisna inteligencija — zapravo su osobine parija. sve

    jevrejske mane — nedostatak takta politička glupost kompleks niže

    vrednosti i gomilanje novca — zapravo su karakteristike etabliranih

    hana arent

     

    sve veličane ljudske osobine — ljudsko srce — humanost

    humor nezavisna inteligencija — zapravo su osobine parija. sve

    ljudske mane — nedostatak takta politička glupost kompleks niže

    vrednosti i gomilanje novca — zapravo su karakteristike etabliranih

    miroslav mandić varijacija na temu hane arent

     

    ja sam svako seme bačeno u zemlju matericu

    ja sam svaka reč bačena u gospodstvo gospoda

     

    trista trideset peti dan u godini sam

    svaki dan je prvi i jedan jedini dan

     

    trista trideset peti dan u godini sam

    svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

     

     

    TRISTA TRIDESET ŠESTI DAN

    3988. dan
    2. decembar 2015.

     

    trista trideset šesti dan u godini

     

    dobro je svakog ljubiti u njegovoj lepoti

     

    lepo je susresti svakog u njegovoj dobroti

     

    umetnost je oduvek bila samo sloboda da se bude umetnost

     

    sloboda da se bude savršenstvo boga

     

    žuto u žutom

     

    plavo u plavom

     

    crveno u crvenom

     

    ljubičasto u crvenom i plavom

     

    zeleno u plavom i žutom

     

    narandžasto u žutom i crvenom

     

    sve boje u svim rečima

     

    slaganje

    blagi spokoj

    topla koža

    muzika

     

    leopard ne može da odoli lepoti kojom ga je bog stvorio

     

    puž liže put po kome pleše

     

    mastilo žudi da umaknem u njega pero i na hartiji ogolim nas petoro

     

    znanja ovog sveta su osnovna prepreka za razvoj čoveka

     

    samo sveto i učeno neznanje je znanje

     

    nikakve lične karte diplome licence pasoši

     

    ljudsko društvo je za ljude religija nad religijama

     

    ljudsko društvo uništava sve tragove kojim je nastalo

     

    obraćam se samo svim bićima

     

    volim raj

     

    raj osetim i živim hodajući stvarajući pevajući slušajući muziku ljubeći boga

     

    zato što volim raj neprestano ga stvaram i u njemu živim po zakonima raja

     

    u raju osetim vibraciju božijeg stvaranja kojom je sve što je bog stvorio dobro

     

    trepereći u tom dobru žudim za dobrim

     

    žudeći za dobrim žudim za božijim stvaranjem

     

    žudeći za božijim stvaranjem žudim za bogom

     

    ljubeći boga i sam postajem bog

     

    zaveštanje

    ruža je ruža je ruža

    ljubav je ja ja je ljubav

    ja sam ja sam

    ja sam ti je on

    ja sam ti si ja

    ja sam ti si ja sam bog

    bog bogom bogu bog

    ja sam bog

    bog

     

    trista trideset šesti dan u godini sam

    svaki dan je prvi i jedan jedini dan

     

    trista trideset šesti dan u godini sam

    svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

     

     

    TRISTA TRIDESET SEDMI DAN

    3989. dan
    3. decembar 2015.

     

    trista trideset sedmi dan u godini

     

    ono što je ja za čoveka to je bog za sve

     

    čovek ne postoji bez ja

     

    sve ne postoji bez boga

     

    ja čini čoveka

     

    bog čini sve

     

    ko što svako u sebi zna da je on

     

    tako svako u svemu zna da je bog

     

    ja boga i moje ja jedno je ja

     

    jedan bog

     

    bog ja

     

    ja bog

     

     

    ja

    sam

    miroslav

    mandić

    teografija

    pevanjem

     

     

    bog

    ćuti

    pesma

    je

     

     

    ja

    sam

    miroslav

    mandić

    teografija

    stvaranjem

     

     

    bog

    ne

    postoji

    bog

    jeste

     

     

    ja

    sam

    miroslav

    mandić

    teografija

    hodanjem

     

     

    bog

    je

    nedodirljiv

    evo

    me

     

     

    idem jesam pevam

     

    primi me primi

     

    primam te primam

     

    beba sam svakog čoveka

     

    mlad svake životinje

     

    seme svake biljke

     

    zrno peska svakog kamena

     

    molitva za svakog ko je odbačen

     

    džulijan asanž

     

    vilijem karlos vilijams pesma u svemu

     

    sve u pesmi gertrude stejn

     

    ed rajnhard umetnost svega

     

    sve u umetnosti bili holidej

     

    trista trideset sedmi dan u godini sam

    svaki dan je prvi i jedan jedini dan

     

    trista trideset sedmi dan u godini sam

    svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

     

     

    TRISTA TRIDESET OSMI DAN

    3990. dan
    4. decembar 2015.

     

    trista trideset osmi dan u godini

     

    šezdeset šesti mi je rođendan                 

    izvinjavam se

     

    sam

    suviše sam sam da bih bio bilo sa kim osim sa svim bićima

     

    odan

     

    samoća je odana odan sam samoći

     

    samoćom ljubim sva bića

     

    samoćom sam samo sa tobom

     

    samoća je krhkost na kojoj počiva i svet i sveto

     

    saksafon

     

    obeleženost

     

    neodustajanje

     

    kapljica

     

    dečak sam u svemu

     

    devojčica svakom

     

    odbeglo dete slobodi

     

    dečavojčica ljubavi za odbačene

     

    odbačeni su najdivniji

     

    plačem

     

    volim da plačem dok slušam muziku

     

    plakanje je vrsta plesanja

     

    plačem zbog savršenstva dobrote boga

     

    plačem zbog savršenstva lepote svakog bića

     

     

    p

    l

    a

    č

    e

    m

    p

    e

    s

    m

    o

    m

     

     

    njištim

     

    konj sam

     

    konj u magarici mojoj

     

    odanost sam magarcu mog života

     

    od šezdeset šeste do devedeset devete je još trideset tri godine

     

    miroslave mandiću prvi pesniče svih bića krenimo ponovo odmah u slavu boga

     

    miroslave mandiću jedan jedini umetniče svemira samo nastavimo

     

    miroslave mandiću najbolji hodaču boga ljubi samo ljubi

    i onda u jednom trenutku pade čudo od magle u slavu boga tvog

     

    trista trideset osmi dan u godini sam

    svaki dan je prvi i jedan jedini dan

     

    trista trideset osmi dan u godini sam

    svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

     

     

    TRISTA TRIDESET DEVETI DAN

    3991. dan
    5. decembar 2015.

     

    trista trideset deveti dan u godini

     

    prvi dan u šezdeset sedmoj godini tvog života bože

     

    od sinoć nema grejanja pa sam se od jutros umotao u nekoliko ćebadi

     

    greje me klasična muzika dvadeset prvog veka

     

    za sat dva ću izaći napolje pa ću se hodanjem ugrejati

     

    jedino od čega sam bila umorna jeste od odustajanja

    roza parks

     

    volim te rozo parks. volim te ružice moja. boginjo neodustajanja

     

    vratio sam se sa hodanja

     

    ugrejan

    podatan

     

    u stanu je hladno ali muzika je tu a i subotnje vino nam se pridružilo

     

    beskompromisno

     

    samo sve

     

    nekorumpirajuće

     

    samo jedna jedina ljubav

     

    čestito

     

    pijem te izloženosti moja

     

    potvrđujum

     

    ljubim te moja nezaštićenosti

     

    večna pesmo vrabaca

     

    večna stazo nosoroga

     

    večna polja ljiljana

     

    divno je biti sam za sve

     

    jedna jedina porodica svih bića

     

    sutrašnji svečani nedeljni ručak svih bića

     

     

    um

     

     

    so

     

     

    go

     

     

    ja

     

     

    da

     

     

    om

     

     

    velike pesme od jedne jedine reči pevaju ljubav u svakom

    velike pesme od jedne jedine reči stvaraju slobodu u svakom

    velike pesme od jedne jedine reči hodaju jestvom svakog

     

    trista trideset deveti dan u godini sam

    svaki dan je prvi i jedan jedini dan

     

    trista trideset deveti dan u godini sam

    svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

     

     

    121. PUT PO 33 DANA ILI TRISTA ČETRDESET PRVI DAN

    3993. dan
    7. decembar 2015.

     

    trista četrdeset prvi dan u godini

     

    odanost samo odanost

     

    odanosti samo odanosti

     

    bog je odanost

     

    bog je jedina odanost

     

    bog je jedino odan

     

    izdrži miroslave mandiću izdrži

     

    evo ti jedna od dvadeset tri predivnih zebaldovih pesama

     

    molim te

     

    pošalji mi
    moj braon kaput

    onaj koji sam

    nosio na

    noćnim putovanjima

     

    uvek taj očaravajući neko

     

    to utešno negde

     

    to blago nekad

     

    jednostavnost koja preobražava

     

    podne i ovog dana

     

    ruka miluje ruku

     

    srcem pupim

     

    srcem ti srce ljubim

     

    deset godina sam crtao lišće

    1975-1985

     

    deset godina sam crtao trave

    1991-2001

     

    deset godina sam crtao ruže

    2006-2016

     

    smehom kroz plač te ljubim odanosti moja

     

    prašino na putevima božijim

     

    drhte mi grudi od tvoje lepote

     

    suze sreće klize u slavu tvoje dobrote

     

    ići i samo ići

     

    sve ljubiti

     

    boga živeti slaviti i ljubiti

     

    dvojica dečaka na putu

     

    vazduh je hladan i blag

     

    prašina ne odustaje

     

    prah je odan

     

    trista četrdeset prvi dan u godini sam

    svaki dan je prvi i jedan jedini dan

     

    trista četrdeset prvi dan u godini sam

    svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

     

    TRISTA ČETRDESET DRUGI DAN

    3994. dan
    8. decembar 2015.

     

    trista četrdeset drugi dan u godini

     

                    hoćeš                 

     

    li da dosegneš

     

    boga

     

    onda ostavi

     

    zemlju

     

    ostavi

     

    more

     

    učini da vazduh

     

    bude ispod

     

    tebe

     

    stani

     

    iznad eternog

     

    prostranstva

     

    nadiđi zvezde

     

    čudesa

     

    njihovu krasotu

     

    i veličanstvo

     

    prešavši sve to

     

    umom

     

    obiđi nebo

     

    i stavši iznad njega

     

    jednom mišlju

     

    razmotri tamošnje krasote

     

    nadnebeske vojske

     

    i horove anđela

     

    sve ovo

     

    minuvši

     

    predstavi

     

    božiju

     

    prirodu

    sveti vasilije veliki

     

    trista četrdeset drugi dan u godini sam

    svaki dan je prvi i jedan jedini dan

     

    trista četrdeset drugi dan u godini sam

    svaki dan je poslednji i jedan jedini dan

     

     

    Stranice