AUTOBOGOGRAFIJA

10. maj 2021.

26090. dan mog života

 

 

stanovao

sam sa slavkom

na nekoj mansardi

i uvijao samo čaršav

oko bedara jer bilo

je vrelo leto

 

 

i

 

 

tu na

toj mansardi

sam napisao

pesmu o

filmu

 

 

i

 

 

četiri pet

meseci ranije

oto tolnai glavni urednik

časopisa uj simpozion mi je

rekao da spremaju jedan broj

posvećen filmu i da bi voleo

da i ja napišem tekst

za njih

 

 

i

 

 

to je bila

dobra prilika da

se tekstom o filmu

oprostim od

filma

 

 

i

 

 

to je bila

dobra prilika da

film napravim 

od teksta

 

 

i

 

 

ta 

alhemija

čini pesmu

o filmu

 

 

i

 

 

pesma o

filmu je sonet

ili četrnaest

stihova o

filmu

 

1 stih

pismo iz budućnosti

 

2 stih

suština filma

 

3 stih

priroda filma

 

4 stih

ponašanje filma kroz istoriju

 

5 stih

film i jugoslovensko društvo

 

6 stih

kritika jugoslovenskog filma i društva

 

7 stih

album za sličice iz filma

 

8 stih

greta garbo

 

9 stih

drugi o filmu

 

10 stih

film u časopisu

 

11 stih

revolucija

 

12 stih

josip broz tito

 

13 stih

radnici

 

14 stih

zašto sam napisao ovaj tekst

 

 

i

 

 

evo kako

počinje tekst

pesma o

filmu

 

 

i

 

 

pišem

prijateljima

u nadi da će ih ovaj

tekst naći u dobrom fizičkom

zdravlju duhovnoj sreći i ljubavi

mi smo tu vidimo i vi ste tu a znamo

i oni su prisutni. na okupu je sve što

može da se pomene. da prijatelju ja i

ti i on osim toga nema ništa više. sve

ostalo je gramatika. vrlo sam srećan

što ću moći da pišem meni tebi njemu

nemoj da se ljutiš na mene nisam

ja za to kriv proces je završen

ti znaš i on to zna da ruža

nije divan cvet  ruža

je ruža je

ruža

 

 

i

 

 

film

se završava

četrnaestim stihom

podnaslovom zašto

sam napisao ovaj

tekst

 

 

i

 

 

zato što sam zaljubljen u film

 

zato što imam pravo glasa

 

zato što nisam u skj

 

zato što ne radim

 

zato što ne studiram

 

zato što hoću da pročitam u novinama ovakav tekst

 

zato što su to moje intimne preokupacije

 

zato što nemam moć

 

zato što nikom ništa nisam zabranio osim sebi

 

zato što volim moje prijatelje

 

zato što će tekst mojoj majci katici mandić pričiniti trenutak sreće

 

zato što će mi honorar omogućiti tri meseca života

 

zato što poštujem trud ljudi koji rade u ovom časopisu

 

zato što je sramota pala na novi sad posle zabrane filma dušana makavejeva

 

zato što verujem jedino u jugoslovensko društvo iako je ono u govnima 

 

zato što mi se brat božidar mandić nalazi na odsluženju vojnog roka

 

zato što ću se i ja nalaziti na toj dužnosti od oktobra 1971

 

zato što sam srećan zbog suze u oku

 

zato što volim šabrola

 

zato što još jednom pozdravljam sve one koje je ovaj

neugrožavajući akt našao u dobrom zdravlju i poštenom radu

 

zato što smem javno da kažem da je ružno da ljudi imaju kartone u policiji

 

zato što više nikad neću objaviti tekst bilo kakve vrste o filmu

 

zato što ću filmove gledati i sa prijateljima razgovarati

 

zato izvinjavam se prijatelju što si ovo čitao. što je

pisana reč laž i zato što se pesma o filmu ne može napisati

 

 

i

 

 

pored analize

filma i pokušaja da

saopštim njegovu suštinu

i da ga stvorim samo od reči i

to bez kamere i trake. i pored

kritike jugoslovenskog

partizanskog filma napisao

sam i tri scenarija za ono

što sam mislio da je

suština filma

 

 

i

 

 

revolucija

scenario

kada sada

zašto zato

kako tako

uputsvo za snimanje filma

za film revolucija.nije potrebna

filmska kamera. snimatelj. reditelj

scenarista. kostimograf. scenograf

glumci. statisti. film ide uživo

film snimati svaki dan

do svoje smrti

 

 

i

 

 

josip broz tito

scenario

snimiti fotografiju

josipa broza tita u

koloru u jednom kadru

koji traje dva sata. kamera

je statična. uz natpis kraj

spiker kaže bio je to

josip broz tito

 

 

i

 

 

radnici

scenario

snimiti sve radnike u

jugoslaviji. jedan kadar

jedan radnik a radnik

kaže svoje podatke

iz lične karte

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

8. maj  2021.

26088. dan mog života

 

 

već na

putu na onom

pljusku sam doneo

odluku da odustajem

od odlaska u život i evropu 

nego se vraćam u novi sad

i za kaznu se prijavljujem

za odlazak u vojsku

koju nisam voleo

ni onda kao

ni sad

 

 

i

 

 

uzeo

sam autobus

do trsta i voz do

venecije prespavao

ispod starih svodova

na trgu u veneciji i u

podne se sreo sa

slobodanom i

dušanom

 

 

i

 

 

oni su mi

se obradovali

ali sam im odmah 

rekao da odustajem i

da se odmah vraćam

jer sam poražen i

sledi mi odlazak

u vojsku kao

kazna 

 

 

i

 

 

14. jula

1971. sam tu

još u veneciji u

automatu napravio

fotografiju mog lica

i time započeo rad

jedan čovek kome

će ovog 14. jula

2021. biti 50

godina

 

 

i

 

 

pola

veka lica

boga

 

 

i

 

 

očaj 

porađa. očaj

spašava. očaj

služi. očaj

ljubi

 

 

i

 

 

od tog

14. jula 1971

jednom mesečno

fotografišem moje

lice koje me vodi

dalje i dalje do

kraja ovog

života

 

 

i

 

 

vratio

sam se u

novi sad

 

 

i

 

 

bilo je

vrelo leto

u gradu

 

 

i

 

 

opraštao

sam se od svega

od grupe kod. od studija 

od umetnosti. od mladosti

od ljubavi prema filmu

od sebe sama

 

 

i

 

 

prošlo je

već pola godina

od miroslav mandić 

jebe svima mater. nisam

mogao da računam na nikog

jer moj život je bio uspavanka

jednom mnogo mnogo boljem

i nežnijem svetu koji je živeo

u mom srcu i to uprkos

porazu koji sam

doživeo u

rupi

 

 

i

 

 

porazi su

sagorevanje

u božijoj vatri 

preobražaja

 

 

i

 

 

sećam se 

a sećanje je uvek

samo sećanje na boga

velike nove pošte. vrelog

asfalta. pikavaca po ulicama

koje sam skupljao i pušio. bila

je to svetska revolucija 

u pizdi materini u

nekom novom

sadu

 

 

i

 

 

bila mi

je 22.godina a 

pre četiri godine sam

prestao da igram fudbal

već sam bio u šest žena

i gledao sam antonio das

mortes glaubera roše i

južna amerika mi je

bila u srcu

 

 

i

 

 

više nisam bio

ni fudbaler ni umetnik

bio sam samo niko ko je

žudeo za dobrom sveskom

verujem a i onda sam verovao

da sam ja pesma svim bićima

ljubav i odanost svakom biću

raspizdi me raspizdi

moja nežnosti

sad

 

 

i

 

 

kurac mi nije

bio velik ali mi je snaga

bila konjska jer ja sam konjski

kurac u predelu a konjski kurac u

predelu tada još nije znao da će biti

zatvoren. ostavljen i da će zemlja

u kojoj je živeo nestati u krvi i da će mu

zabraniti da luta poljanama evrope i da 

će biti bombardovan i da će imati srčani

udar i da će mu se na naćulenim ušima

pojaviti rak kože i da će ostati potpuno

sam jer to konj tada još nije znao

a ne zna ni sada jer je obična

konjina a konjina

magarac

 

 

i

 

 

konj

bog

je

 

 

i

 

 

da li sam se ja

uopšte kupao tog leta

u dunavu. da li sam igrao

fudbal i zašto nisam verovao

dovoljno svom telu koje je bilo

bog. zašto nisam verovao dovoljno

mom kurcu koji me nikad nije izneverio

zašto nisam verovao dovoljno mom

srcu koje je ujedinjavalo sva srca

zašto nisam verovao dovoljno

mom umu koji je bio

sam bog

 

 

i

 

 

s kim

sam se

viđao

 

 

i

 

 

bio

sam ulica i

grad. bio sam

nemoć i

ništa

 

 

i

 

 

bio 

sam neko

dete u predelu

dete krućenja vlaženja i

odricanja od naplaćivanja

dete spremno na umiranje i eto

erosa leta 1971. eros leta 1971

je u vreloj krvi iskorenjivanja

eros leta 1971. je etos

svih trenutaka tog

leta 1971

 

 

i

 

 

leto 1971

koje neće ništa

nego je samo sve

to leto 1971

 

 

i

 

 

ko u

ustima drži

ud boga ud 

jezika 

je

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

7. maj 2021.

26087. dan mog života

 

 

sad

kad sam

prekinuo

ostalo mi

je samo

sad

 

 

i

 

 

bog 

je bog

sad

 

 

i

 

 

sad

je bog

boga

 

 

i

 

 

sad kad

vetrić piri. sad

kad vetrić piri je

moguće sve pa i ono

što nije moguće jer blagost

vetrića koji piri je ista blagost

kojom zemlja hrani sva svoja

bića a voda ih napija dok ih

svetlost bogom čini da bi

svetlost dobrote i

ljubavi bili

 

 

i

 

 

sad ove

ljubavi slobode

istine. sad svetlost

boga u svakoj boginji

i svakom bogu

boga

 

 

i

 

 

vraćajući

se noću kući u

tom proleću 1971

negde na uglu jug

bogdanove i tekelijine

pomislio sam da bih

voleo da stvorim

veliko umetničko

delo ni iz

čega

 

 

i

 

 

kadgod

bih nestao u

želji za tobom

osećao sam

lepotu 

 

 

i

 

 

moje telo

je u želji za

tvojim telom bilo

veliko umetničko delo

samim tim što

je bilo

 

 

i

 

 

dok

smo prelazili

ulicu kod radničkog

univerziteta rekao sam

čedi drči da bih voleo da

stvorim čudesno delo

delo sačinjeno od

godišnjih doba

na primer

 

 

i

 

 

trebalo

je otići

 

 

i

 

 

pokupiti

se iz svog

jebenog života

i otići u sam

život

 

 

i

 

 

otići u

oca otići u

evropu

 

 

i

 

 

krenuo sam

sa slobodanom

tišmom i dušanom

belićem u život

evropu

 

 

i

 

 

stopirali smo

do zagreba pa posle

do rijeke. prvo su stopirali

slobodan i dušan pa kad bi

njima neko stao stopirao sam 

i ja pa bi se posle našli na 

nekom dogovorenom

mestu

 

 

i

 

 

tako je bilo

i tog presudnog

12. jula 1971

 

 

i

 

 

počeli smo

da stopiramo čim

smo ustali iz vreća za

spavanje negde pored puta

na izlasku iz rijeke. dogovorili

smo se da se vidimo u veniciji

ispred crkve svetog marka

svakog narednog dana

sve dok ne stignemo

i njih dvojica i ja

 

 

i

 

 

slobodanu 

i dušanu je u

tom ranom jutru

stop odmah

stao

 

 

i

 

 

ja sam

nastavio da

stopiram

sam

 

 

i

 

 

stopirao

sam ceo dan

i niko mi nije

stao

 

 

i

 

 

stojao

sam pored

puta i polako

se kretao

unazad

 

 

i

 

 

popodne

me je na putu

uhvatio jak

pljusak

 

 

i

 

 

ja

koji sam 

krenuo u život

odmah sam dobio

šamarčinu od

života

 

 

i

 

 

kao

da mi se svaki

automobil na putu

koji je projurio pored

mene podsmevao

i baš mi jebao 

majku

 

 

i

 

 

sve vreme

stopirajući i hodajući

stigao sam već u noć u

mesto koje se zove

rupa 24 kilometara

daleko od

rijeke

 

 

i

 

 

bio

sam ponižen

poražen slomljen

i poništen 

 

 

i

 

 

ušunjao

sam se u neku

kuću u izgradnji

i tu proveo

noć

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

6. maj 2021.

26086. dan mog života

 

 

nasuprot

odijumu društva

dogodila mi se mirjana

čudo jedne žene. uz

mirjanu sam naučio

tri lekcije ljubavi

 

 

i

 

 

prva. osim

mirjaninog lepog lica i 

kose zavoleo sam i njenu

lobanju. druga lekcija. posle

nekoliko neuspešnih pokušaja

uspeo sam da joj kažem volim te i

to baš u trenutku kad to osetim a ne 

ni pre ni posle. i treća lekcija. kad mi je 

u jednom trenutku dok sam bio u njenom

zagrljaju zatvorenih očiju rekla kako

si lep shvatio sam da sam lep samo

kad jesam a ne kad brinem da

li sam lep a pogotovo ne

kad se trudim da

budem lep

 

 

i

 

 

sledila je

prva izložba

konceptulane

umetnosti

 

 

i

 

 

sledio

je poziv za

učešće na pariskom

bijenalu mladih

umetnika

 

 

i

 

 

odbio sam

učešće na izložbi 

u parizu i prekinuo

sam sa grupom kod

studijama filmom

i umetnošću 

 

 

i

 

 

prekinuo

sam jer su odrasli

uživali u diktaturi postojećeg

cepao sam se između banalnosti

postojećeg i prefinjenosti pesnika

znao da ću krenuti jednim

putem ali ga još nisam

video

 

 

i

 

 

prekinuo

sam zbog

čuda nevidljivog

čuda nerazumljivog

čuda neizrecivog koja

su me obuzimala i

kojima sam želeo

da se podam

 

 

i

 

 

prekinuo

sam zbog žudnje

da izgorim. zbog slutnje

da samo prekidom može da

se odbaci sve loše i sačuva

sve dobro. jer sam znao da

su veliki prekidali. jer sam

osetio snagu da prekinem

jer sam u prekidu osetio

veličanstvenost

stvaranja

 

 

i

 

 

prekinuo

sam zato što mi

je za stvaranje bilo

potrebno ništa koje

sam trebao stvoriti

da bi iz ništa

stvorio

sve

 

 

i

 

 

prekid

me je otkačio

od onih koje sam

najviše voleo da

bi ih voleo

zauvek

 

 

i

 

 

prekinuo

sam studije jer sam

naslutio veliku opasnost

za ljudski duh i stvaralaštvo

koje dolazi sa univerziteta koji je

postao moderna inkvizicija. mesto

na kome se stvara mafija profane

elite. univerzitet darovite ljude

porobljava i opija sujetom da

bi mogli bezdušno i bez

odgovornosti da vladaju

ljudima i drugim

bićima

 

 

i

 

 

prekidom

studija sam se

oslobodio okova

od znanja i

učenosti 

 

 

i

 

 

prekinuo

sam sa umetnošću 

kad sam shvatio da se

estetsko najbolje izražava

kroz zlo i da je tako načinjeno

mnogo zla i mnogo estetskog i

da kao umetnik mogu da uspem

samo ako postojeću količinu

estetskog prevaziđem sa

još više zla. i zato sam

odlučio da prekinem

sa umetnošću

 

 

i

 

 

prekinuo

sam jer sam

čeznuo za nepoznatim i

divotnim putevima umetnosti

slutio sam da je umetnost ljubav

božija. božiji dah. prekidom sa

umetnošću želeo sam da

ostanem odan čednosti

od koje su se svi

uplašili i počeli

je izdavati

 

 

i

 

 

prekid je

skok u srce

nepoznatog

 

 

i

 

 

prekinuo

sam jer sam 

žudeo da stvorim

još nestvoreno koje

će nadahnjivati

večnost

 

 

i

 

 

prekinuo

sam i sa filmom

koji je do tada bio moja

najveća ljubav. mislio sam da

ću čitavog života gledati filmove

i u njima pronalaziti ono što je

više od života ali film je bio

surovo i pljačkaški skup i

zato sam ga se

odrekao

 

 

i

 

 

prekidom

sa filmom sam

u bolu rastanka

osetio božansku

odanost izgubiti

postojeće da bi

se prihvatilo

sve

 

 

i

 

 

prekidom

je počelo moje

spajanje sa bogom

svemirom tobom

svakim i svim

bićima

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

5. maj 2021.

26085. dan mog života

 

 

bog

je bio hrabar

i bog je bio dobar

i bog je bio lep jer mi

je pomogao da stvorim

moj prvi autoportret a

svačiji autoportret

je autoportret

boga

 

 

i

 

 

evo kako

je pesnik petar

miloradović u arhivu 

pupoljka pahulje 

koji je napravio pre

dvadesetak godina

opisao moj prvi

autoportret

 

 

i

 

 

na beloj

osnovi veći broj

širokih razmaza govana

 i telesnih tečnosti. dlake se

jasno vide. braon boja na mestima

namaza je najizraženija. na bojenim

delovima jedna urezana zvezda

petokraka. iznad zelenim flomasterom

napisana reč sranje pored ove reči

zelenim flomasterom napisane su

reči pljuvanje onanija samoubistvo

šišanje plavim flomasterom piše

miroslav mandić autoportret

mestimično cela slika ima

tamno braon tačke

iskapane

krvlju

 

 

i

 

 

želeo 

sam da moj

prvi autoportret

bude istinit i ono što

ja jesam a ne ono što

ja predstavljam

da jesam

 

 

i

 

 

zato sam

ga sačinio od moje

krvi. mokraće. govna

pljuvačke. sperme

dlaka. bruca

noktiju 

 

 

i

 

 

bila je

to slika koja

jeste

 

 

i

 

 

kad sam

skoro posle 50

godina prvi put video

taj grozni autoportret

preda mnom se

otvorila sama

lepota

 

 

i

 

 

autoportret iz

februara 1971. kad

mi je bila 22 godina je

početak autobogografije

koju sam počeo da

pevam stvaram

hodam u 72

godini

 

 

i

 

 

pored

autoportreta na

izložbi sam izložio i

miroslav mandić jebe

svima mater i još deset

papira na kojima su

bile poruke

 

 

i

 

 

bile su

to poruke o

jeziku izražene

živim jezikom

poruke

 

 

i

 

 

poruke

preko granice

postojećeg ukusa

ne da bi provocirale

ili vređale nego da

bi proširile polje

postojećeg

ukusa

 

 

i

 

 

bile su

to ja rečenice

rečenice kojima

sam otkrio jedno 

jedino ja. ja

svačijeg

ja

 

 

i

 

 

tako

je svako ko

je pročitao poruke

na kojima je pisalo

ja = čitač bio i sam autor

poruke jer su baš on ili

ona pročitali ja sam

državni neprijatelj

na primer

 

 

i

 

 

ili

poruke

ja jebem svoju

mamu ili ja se jebem

sa tatom ili ja ne

volim partiju

skj

 

 

i

 

 

ja

sam bio

suviše uzbuđen

i oduševljen jezikom

da bi me zanimalo da

bilo koga provociram

nego sam želeo da

prenesem moje

uzbuđenje

jezikom

 

 

i

 

 

mene

je interesovalo

stvaranje velike

umetnosti a ne

provociranje

 

 

i

 

 

mene

je interesovala

forma a ne sadržaj

i verujem da sam kasnije

osuđen zbog stvaralačke

forme a ne zbog sadržaja

zbog mojih zanosa

umetnošću a ne

zbog politike

 

 

i

 

 

krenuo je

još veći odijum

nego posle izložbe

grupe januar

u januaru

 

 

i

 

 

u vazduhu se

osećala pretnja i

opasnost. strah se

mogao mazati

na hleb

 

 

i

 

 

krenuli su

napadi pa i od

onih od kojih se

to ne bi očekivalo

onih koji su se kurčili

svojom otkačenošću

a ustvari su bili

poslušnici

 

 

i

 

 

ali

bilo je i retko

hrabrih kao naprimer

vladimir roksandić koji je

napisao odgovor na tekst

poslušnika pod naslovom

tek smo krenuli a sve

nas je manje

 

 

i

 

 

hrabrost

je beskrajno

veća od kukavičluka

a jedno jedino dobro

delo iskupljuje sva 

zla dela

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

4. maj 2021.

26084. dan mog života

 

 

u februaru sam

1971. ali se vraćam 

na kraj proleća ili početak

leta 1970. kad sam odlučio da

spavaću sobu u kojoj su posle

milomirove smrti živeli podstanari

a već nekoliko godina unazad

spavali božidar i ja promenim

iz građanske u umetničku

sobu i ikonu 20

veka

 

 

i

 

 

rekao sam to

kaji a ona je rekla 

da to ne dozvoljava

ali sam ja sa prijateljima

dok je ona bila na poslu

furnirane ormane ofarbao

sjajnim durlin bojama jedan 

u crveno a drugi u zeleno 

dok smo patos ofarbali

u svetlo plavo

 

 

i

 

 

na glavni

zid smo napravili

crno beli mural od

tridesetak otisaka

čuvene fotografije

če gevare

 

 

i

 

 

patrijarha

čarnojevića 19

je postala jedna od

oslobođenih teritorija

na planeti zemlji

 

 

i

 

 

bilo

je šokantno 

oslobađajuće i

očaravajuće za

mene i moje

prijatelje a za

kaju užasno

 

 

i

 

 

kad

se kaja uveče

vratila sa posla i

videla šta sam uradio

odmah je izletela iz

kuće i nije se vratila

do jutra

 

 

i

 

 

kaja je

sedam dana 

posle posla ležala u

krevetu i ćutala sve dok

jedno veče nije došao

stric obrad koji je kad je

video šta sam uradio

odmah ljutito

otišao

 

 

i

 

 

jedan život je

nestao. iskorenjenje

iz dotadašnjeg miljea je

završeno. počelo je

ukorenjenje u

umetnost

 

 

i

 

 

kad sam

posle godinu dana

prekinuo sa umetnošću

iskorenjivanje se nastavilo

sve dok posle zatvora nije

počelo ukorenjivanje ne

više u zemlju nego u

nebo. ukorenjivanje

u boga

 

 

i

 

 

uništio

sam patrijarha

čarnojeviča 19 mog

detinjstva da bi patrijarha

čarnojevića 19 postala

kuća svakog i svih

bića zauvek

 

 

i

 

 

patrijarha

čarnojevića 19

je muzej svih

bića

 

 

i

 

 

ono što

mi se krajem

januara 1971. desilo 

sa mojim radom miroslav

mandić jebe svima mater a što

je bio odgovor umetnosti na

tadašnje stanje stvari u svetu i

stanje u svetu umetnosti ali i

u meni samom nastavilo se

i u februaru 1971. na 

izložbi grupe februar

u domu omladine

u beogradu

 

 

i

 

 

trebalo

je nastaviti

i biti hrabar u

umetnosti i

dalje

 

 

i

 

 

umetnost je

vapila za hrabrošću

a ne za reprezentacijom

ili prezentacijom pa čak

ne ni za hrabrošću

nego za hrabrom

ili hrabrim

 

 

i

 

 

hrabrost

je nežnost i to

najnežnija

nežnost

 

 

i

 

 

na ovaj

ili onaj način

umetnost je uvek

umetnost samo ako

je hrabra jer i dobrota

i lepota koje čine

umetnost su

hrabre

 

 

i

 

 

lepo

je

hrabro

 

 

i

 

 

dobro

je

hrabro

 

 

i

 

 

hrabro

je

dobro

 

 

i

 

 

hrabro

je

lepo

 

 

i

 

 

bog

je hrabar

bog je dobar

bog je lep jer

bog je

bog

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

3. maj 2021.

26083. dan mog života

 

 

miroslav

mandić jebe svima

mater iz 1971. se preobrazilo

u bog miroslav mandić bog

jeste svima mater

iz 2009

 

 

i

 

 

bog miroslav

mandić bog jeste

svima mater iz 2009

se preobrazilo u bo mi

bomimabo ma bo ljubi

baš sve i svakog

iz 2020

 

 

i

 

 

miroslav

mandić jebe svima

mater je ljudska

umetnost koja privlači

i neutrališe negativnu

energiju među

ljudima

 

 

i

 

 

bog

miroslav mandić

bog jeste svima mater

je večna umetnost koja

privlači pozitivnu energiju

za svako i sva

bića

 

 

i

 

 

bo mi

bomimabo ma

bo ljubi sve i svakog

je umetnost boga koja

stvara ljubav slobodu

istinu za sve i

svakog

 

 

i

 

 

eto

me

hej

miroslav mandić jebe svima mater

bog miroslav mandić bog jeste svima mater

bo mi bomimabo ma bo ljubi sve i svakog

bože

moj

 

 

i

 

 

eto

me

haj

miroslav mandić jebe svima mater

bog miroslav mandić bog jeste svima mater

bo mi bomimabo ma bo ljubi sve i svakog

pesmo

moja

 

 

i

 

 

eto

me

zar

ne

miroslav mandić jebe svima mater

bog miroslav mandić bog jeste svima mater

bo mi bomimabo ma bo ljubi sve i svakog

umetnosti

moja

 

 

i

 

 

eto

me

au

miroslav mandić jebe svima mater

bog miroslav mandić bog jeste svima mater

bo mi bomimabo ma bo ljubi sve i svakog

hodanje

moje

 

 

i

 

 

eto

me

vau

miroslav mandić jebe svima mater

bog miroslav mandić bog jeste svima mater

bo mi bomimabo ma bo ljubi sve i svakog

kajo

i

molomire

moj

 

 

i

 

 

eto

me

eh

miroslav mandić jebe svima mater

bog miroslav mandić bog jeste svima mater

bo mi bomimabo ma bo ljubi sve i svakog

patrijarha

čarnojevića

19

 

 

i

 

 

eto

me

uh

miroslav mandić jebe svima mater

bog miroslav mandić bog jeste svima mater

bo mi bomimabo ma bo ljubi sve i svakog

podbaro

moja

 

 

i

 

 

eto

me

ih i eh

miroslav mandić jebe svima mater

bog miroslav mandić bog jeste svima mater

bo mi bomimabo ma bo ljubi sve i svakog

planeto

zemljo

moja

 

 

i

 

 

eto

me

znaj

miroslav mandić jebe svima mater

bog miroslav mandić bog jeste svima mater

bo mi bomimabo ma bo ljubi sve i svakog

svemire

moj

 

 

i

 

 

eto

me

sjaj

miroslav mandić jebe svima mater

bog miroslav mandić bog jeste svima mater

bo mi bomimabo ma bo ljubi sve i svakog

svako

biće

moje

 

 

i

 

 

eto

me

ma

miroslav mandić jebe svima mater

bog miroslav mandić bog jeste svima mater

bo mi bomimabo ma bo ljubi sve i svakog

sva

bića

moja

 

 

i

 

 

eto

me

jes jes jes

miroslav mandić jebe svima mater

bog miroslav mandić bog jeste svima mater

bo mi bomimabo ma bo ljubi sve i svakog

ljubavi

slobodo

istino

za

sva

i

svako

biće

 

 

i

 

 

eto

me

ura

miroslav mandić jebe svima mater

bog miroslav mandić bog jeste svima mater

bo mi bomimabo ma bo ljubi sve i svakog

hlebe

vino

posteljo

pute

ružo

preduzeće

hrame

pupoljka

pahulje

za

svako

i

sva

bića

svemira

 

 

i

 

 

eto

me

jea

miroslav mandić jebe svima mater

bog miroslav mandić bog jeste svima mater

bo mi bomimabo ma bo ljubi sve i svakog

svi

koje

sam

ljubio

jer

vas

ljubim

još

više

 

 

i

 

 

eto

me

amin

miroslav mandić jebe svima mater

bog miroslav mandić bog jeste svima mater

bo mi bomimabo ma bo ljubi sve i svakog

bože

jer

tebe

ljubim

najviše

jer

tobom

je

stvoreno

sve

što

je

stvoreno

pa

i

svaka

moja

reč

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

1. maj 2021.

26081. dan mog života

 

 

miroslav

mandić jebe svima

mater iz1971. se preobrazio

u bog miroslav mandić bog

jeste svima mater

iz 2009

 

 

i

 

 

miroslavmandić

jebe svima mater je

rad na papiru na izložbi u

januaru i malo većem papiru

u februaru na izložbi u domu

omladine u beogradu. na oba

papira su osim imena miroslav

mandić još imena četiri prijatelja

koje sam pitao da li hoće da se

pridruže mom radu miroslav

mandić jebe svima mater

imena im ne spominjem

da ih ne bih vezivao za

sebe i da ih ne bi

optuživali za

mmjsm

 

 

i

 

 

zašto je

iz mene u jednom

božijem trenu grunulo

miroslav mandić jebe 

svima mater

 

 

i

 

 

da bih

ujedinio

sve

 

 

i

 

 

jer me je

svet boleo jer

su me boleli sukobi

u svetu. sukobi u svetu

umetnosti. sukobi u

meni samom

 

 

i

 

 

da bi

me miroslav

mandić jebe svima

mater vodio ka bog

miroslav mandić bog

jeste svima mater i

kasnije ka bo mi

bomimabo ma

bo ljubi sve i

svakog

 

 

i

 

 

jer su

dobro i lepo

bili razdvojeni a

na meni je bilo

da ih ujedinim

 

 

i

 

 

jer su

svest i savest

bili razdvojeni a

na meni je bilo

da ih venčam

 

 

i

 

 

jer je u

mom imenu

niklo moje

ja

 

 

i

 

 

jer sam za

sve na svetu

bio odgovoran

pre svega ja

 

 

i

 

 

jer

je u mom

ja bilo ja svih

ja koja su se

probudila u

meni

 

 

i

 

 

jer

sam žudeo

za bivanjem a

ne znanjem o

bivanju

 

 

i

 

 

jer

sam žudeo

za pevanjem a

ne znanjem o

pisanju

 

 

i

 

 

jer

sam žudeo

za stvaranjem

a ne znanjem

i zanatom

 

 

i

 

 

zbog

odvezivanja

od pokvarenosti

podrazumevanja

kompromisa

lenjosti

 

 

i

 

 

jer je u

psovki još

jedino bilo

nade

 

 

i

 

 

jer

je psovka

velika pesma

odbačenih

 

 

i

 

 

jer je

vulgarnost

utočište

krhkih

 

 

i

 

 

jer je u

vulgarnosti

psovke čudo

nesuprostavljanja

pa ni suprostavljanja

akademskoj vulgarnosti

vulgarnosti pripitomljavanja

vulgarnosti osvajanja i

vulgarnosti vladanja

pristojnih 

 

 

i

 

 

miroslav

mandić jebe 

svima mater

dobrotom

i lepotom

 

 

i

 

 

miroslav

mandić jebe 

svima mater

savešću i 

svešću

 

 

i

 

 

miroslav

mandić jebe 

svima mater

iscelenjem

 

 

i

 

 

miroslav

mandić jebe 

svima mater

ljubavlju

slobodom

istinom

 

 

i

 

 

miroslav

mandić jebe 

svima mater

nežnošću i

blagošću

 

 

i

 

 

miroslav

mandić jebe 

svima mater

gromobran od

umetnosti za

nagomilani

bes

 

 

i

 

 

pored

miroslav mandić

jebe svima mater na

zidu je bio i moj rad sa

novčanicom od 10

dinara na kojoj je

pisalo kako

sam

 

 

i

 

 

sledio

je odijum

besa

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

30. april 2021.

26080. dan mog života

 

 

dva tri dana

pred početak izložbe

grupe januar u tribini mladih

vraćajući se noću u patrijarha

čarnojevića 19 mislio sam

koji rad da napravim i

šta da uradim za

izložbu

 

 

i

 

 

hodao sam

pašićevom ulicom i

skrenuo u temerinsku

i negde kod prodavnice

tehnometal neobuzdanom

stvaralačkom snagom sam

proleteo kroz svu umetnost

20. veka i spoznao da je

priča završena a da je u

njoj ostalo poslednje

veliko delo umetnosti

 miroslav mandić

jebe svima

mater

 

 

i

 

 

miroslav

mandić jebe

svima mater

delogrom koje

me je ubilo

i spasilo

 

 

i

 

 

bio

sam mlada

zver umetnosti

razgnevljen i čedan

povređen i zgađen nad

sobom. ponesen i već

raznesen 20

vekom

 

 

i

 

 

20. vek

sa dva svetska

rata. vek bojnih otrova

gulaga. gasnih komora. vek 

atomske bombe i neopisivog

komfora i miliona dece

izgladnelih do

smrti

 

 

i

 

 

vek

gertrudine ruže

vitgenštajnovog uma

dade. džeza. rokenrola

vek maljevičevih kvadrata

dišanovog pisoara. valzerove

dobrote. bilinog glasa. kejdžove

tišine. rajnhardovih tautologija

i manconijevih upakovanih

govana. vek koji sam

voleo zbg radija

i filma

 

 

i

 

 

20. vek

je tražio i od

mene da ga

opevam

 

 

i

 

 

u vazduhu

oko planete zemlje

a i na planeti zemlji je

bilo puno negativne 

energije

 

 

i

 

 

tu kod

tehnometala

na pitanje šta je

umetnost i kako da

je izrazim iz mene je

kao grom izletelo

miroslav mandić

jebe svima

mater

 

 

i

 

 

velika

umetnost od

jedne rečenice

i pet reči u

njoj

 

 

i

 

 

umetnost

je psovka 

 

 

i

 

 

velika

umetnost

je psovka

dobrote i

lepote

 

 

i

 

 

miroslav

mandić jebe

svima mater

uspavanka

suštinom

 

 

i

 

 

miroslav

mandić jebe

svima mater

je lepota

munje

 

 

i

 

 

miroslav

mandić jebe

svima mater

je dobrota

golotinje

 

 

i

 

 

miroslav

mandić jebe

svima mater

je žrtvovanje

za bolji svet

 

 

i

 

 

miroslav

mandić jebe

svima mater

umetnost još

nestvorena

 

 

i

 

 

miroslav

mandić jebe

svima mater je

poslednje veliko

umetničko delo

dvadesetog

veka

 

 

i

 

 

trideset

osam godina kasnije

30. septembra 2009. sam uz

miroslav mandić jebe svima mater

dopisao krenuti. sebe voditi sebi. genijem

puta. genijem ruže. dete umetnosti 20. veka je

umrlo za umetnost svih vekova. grom stvaranja

miroslav mandić jebe svima mater je poslednje

veliko delo koje je odnelo sve ljudske zločine

i sve zločine umetnosti i preobrazilo se u

bog miroslav mandić bog jeste

svima mater

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

29. april 2021.

26079. dan mog života

 

 

1971

početak

četvrte sedmine

od moje 22 do moje

28 godine od 1971

do 1977

 

 

i

 

 

autobogografija

ponavlja moj život a

ne seća ga se i zato

se pevam stvaram

hodam sad

 

 

i

 

 

biti

pesnik

znači pevati

boga

 

 

i

 

 

biti

umetnik

znači stvarati

boga

 

 

i

 

 

biti

hodač

 znači biti

muzika

boga

 

 

i

 

 

ono što je

počelo sredinom

pedesetih se polako

privodilo kraju

 

 

i

 

 

rokenrol

pobuna mladih

protiv konforizma

svojih roditelja. pobuna

protiv rata. kontrakultura

seksualna revolucija

su nestajali jer su

njeni učesnici

starili

 

 

i

 

 

globalno

selo je bilo

podeljeno na

istok i zapad

 

 

i

 

 

ideali

su nestajali

pred zaposlenjima

i osnivanjem 

porodica

 

 

i

 

 

dolazilo je

novo vreme

vreme inžinjera

informacija. vreme

spektakla i reklama

vreme bogaćenja i

zabave. vreme

postmoderne

i pohlepe

 

 

i

 

 

vrline

javne poroci

tajni

 

 

i

 

 

laž 

represija

komfor

 

 

i

 

 

dolazilo

je novo kakvo

je oduvek

i bilo

 

 

i

 

 

najpošteniji

su nastavljali

da žive svoje

ideale i ostali

su sami

 

 

i

 

 

bila mi

je dvadeset

druga 

 

 

i

 

 

trebalo

mi je biti

hrabar i

čestit

 

 

i

 

 

u

januaru

1971. sam sa

grupom kod bio

učesnik prvog

festa

 

 

i

 

 

odgledao 

sam sve filmove

na festivalu povremeno

spavajući od umora za

vreme projekcije

 

 

i

 

 

gledao sam

trijumf volje leni

rifenštajl i dokumentarac

vudstok. bila su to dva događaja

sa šestog kongresa nacističe partije

nemačke od 5 do 10. septembra 1934

na kome je prisustvoavalo oko 700 000

pristalica i 35 godina kasnije festival

vudstok od 15 do 18. avgusta 1969

na kome je bilo oko 400 000

hiljada mladih ljudi 

 

 

i

 

 

bio je

to januar i

početak 1971

godine u kojoj su

mi se dogodile

stvari koje su

me vinule u

buduća

čuda

 

 

i

 

 

dete iz

patrijarha

čarnojeviaća 19

dečak sa podbare

mladić iz novoga sada

je sada dobijao ulogu na

planeti zemlji o kojoj nije

znao ništa ali ju je trebao

prihvatiti i odigrati je

pošteno i do

kraja

 

 

i

 

 

dete

uvek

dete

 

 

i

 

 

dete

zauvek

bog

 

 

i

 

 

oko tribine

mladih se okupila

jedna grupa ljudi po

žudnji za slobodom

istinom umetnošću

po žudnji za

igrom

 

 

i

 

 

dogovorili smo

se da se u januaru

zovemo grupa januar a

u februaru grupa februar

pa dokle doguramo a

dogurali smo samo 

do januara i

februara

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

28. april 2021.

26078. dan mog života

 

 

bila

mi je već

21 godina i

trebalo

je

 

 

i

 

 

slaviti

ili prekinuti

nestati i biti dostojan

svih koji su dali život za

svoju pesmu svoju umetnost

i od kojih su živele sve pesme

i sve umetnosti i koji su bili

zaboravljeni od svih

pesnika i svih

umetnika

 

 

i

 

 

bile su to

već tri sedmine

mog života pred

vratima četvrte

sedmine

 

 

i

 

 

ludilo umetnosti

u dvadeset prvoj me

je spasilo od života ljudi

i samoubistva. život je

postao umetnost a

umetnost pevanje

pevanje bog

 

 

i

 

 

nije to bilo ludilo

bila je to umetnost. nije

to bila umetnost bila je to

bujica zemljotres oluja buktinja

sve je postalo umetnost energija

jedan jedini kod osećajnosti

bilo nas je četvoro voda

zemlja vazduh vatra

 

 

i

 

 

nije više bilo

povratka. toliko se

usijalo da je čudo bilo

u jeziku. umetnost je 

u meni našla

utočište

 

 

i

 

 

ja

šok

ja

 

 

i

 

 

samo

veselo

ždrebice

moja

 

 

i

 

 

ne

sećam se

trenutka otkrića

ja ni prvih radova

sa rečju ja u

dvadeset

prvoj

 

 

i

 

 

tvoje

otkriće ja

sam bio ja

bog

 

 

i

 

 

ne sećaš

se ti ni kad si

prvi put u svom

životu za sebe rekao

ja ali ja se sećam jer

sam to rekao ja

i bio ja

 

 

i

 

 

tek

odrekao

sam se mog

rada u grupi kod

u slavu grupe

kod

 

 

i

 

 

odrekao

sam se zbog

jelena iako to

nema ama baš

nikakve veze

sa jelenima

 

 

i

 

 

odrekao

sam se zbog moje

dvadeset jedne godine

u kojima je bila sva snaga

sveta snaga sa kojom nisam

znao šta da radim. snaga

kojoj ništa nije bilo

dozvoljeno

 

 

i

 

 

odrekao sam se

zbog čuda koja su mi

se desila te godine. čuda

prijateljstva. čuda umetnosti

čuda proglašavanja. čuda

hrabrosti. čuda odluka. čuda

za koja tada nisam znao

da već žive u meni

 

 

i

 

 

zato što

sam ludo voleo

članove grupe kod

sa kojima sam doživeo

i prve duboke napukline

prijateljstva a nisam želeo

da ih povredim snagom

koja je buktila iz

mene

 

 

i

 

 

zbog toga

od proleća 1971

nemam nikakve veze

sa 1970. ni sa grupom

kod niti sa onim što danas

jeste grupa kod a ona je sad

ono što ni onda nije bila a

ono što je onda bila nije

shvaćeno ni prihvaćeno

kako tad tako ni

sad

 

 

i

 

zbog toga

sam se 2004

godine kad sam

stvorio umetnost 33

odrekao prve godine

bavljenja umetnošću

da bih time 33 godine

mog stvaralaštva od

1971 do 2004 bile

žive i zračile

umetnost

33

 

 

i

 

 

upravo

otkrih da je

umetnost 33

večna umetnost

umetnost

bog

 

 

i

 

 

te 1970

mi se otkrilo da

treba da stvaram

i pevam novo biće a

ne umetnost i karijeru

i da zbog toga treba 

da krenem putem

svog genija

 

 

i

 

 

put je

genije

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

27. april 2021.

26077. dan mog života

 

 

divljenja prema

čudesnim ljudima

čudesnim pesnicima i

čudesnim umetnicima

su me preobražavala

i vodila dalje i dalje

 

 

i

 

 

preobražen

sam se divio još

više i tako u beskraj

sve do onih kojima sam 

se najviše divio najhrabrijima

najradikalnijima onima koji

su prekinuli da se bave

umetnošću radi

umetnosti

same

 

 

i

 

 

divljenje

a ne učenje 

podavanje a

ne znanje

 

 

i

 

 

te dve tri

godine su oni

kojima sam se

divio bili lao ce

u van gog

 

 

i

 

breson

žan lik godar

dušan stojanović

andre bazen. klod

šabrol. karl drajer 

antonen arto. žan

vigo. orson

vels

 

 

i

 

 

gertruda

stejn i ludvig

vitgenštajn

 

 

i

 

 

volt vitmen

vilijam karlos vilijams

đorđe marković koder

rajner marija rilke

velimir hlebnjikov

 

 

i

 

 

lotreamon

artur rembo

georg trakl

 

 

i

 

 

želimir žilnik

dušan makavejev

branko vučićević

lazar stojanović

tom gotovac

 

 

i

 

 

endi vorhol

džonas  mekas

džon kasavetis

džoe delasandro

pjer klementi

luis bunjuel

 

 

i

 

 

paul kle

pit mondrian

henri matis

 

 

i

 

 

mark rotko

džekson polok

kazimir maljevič

marsel dišan

žak vaše

 

 

i

 

 

gustav maler

aleksandar skrjabin

georg fridrih hendl

antonio vivaldi

džon kejdž 

 

 

i

 

 

 

goran trbuljak

marko pogačnik

taras kermnauer

zvonko maković

tomaž šalamun

 

 

i

 

 

piero manzoni

anonimni umetnik 

mikelanđelo pistoleto

đovani anselmo

karlo kolnagi

 

 

i

 

 

on kavara

džozef košut

roman opalka

sol levit

 

 

i

 

 

klod mone

valter demaria

robert smithson

donald džad

ed rajnhard

 

 

i

 

 

ivan foht

m. c. ešer

radoslav putar

dimitrije bašičević mangelos

vladan radovanović

vera horvat pintarić

miksed medija

viktor šklovski

bora ćosić

ilija savić

 

 

i

 

 

ješa denegri

biljana tomić

franci zagoričnik

vujica rešin tucić

sreten marić

dara zličić

 

 

i

 

 

džoni keš

džon lenon

če gevara

jan palah

 

 

i

 

 

džim morison

dženis džoplin

martin luter king

džimi hendriks

 

 

i

 

 

gaston bašlar

maršal makluan

horhe luis borhes

alen ginzberg

johan krojf

 

 

i

 

 

suzan zontag

ulrike majnhof

gudrun enslin

 

 

i

 

 

jebeno lepe

žene kao džin

siberg. žana

moro. stefan

odran

 

 

i

 

 

jebeno dobri

tipovi kao li marvin

li marvin. li marvin i

kasnije kristofor

voken. hari din

stenton 

 

 

i

 

 

čudesno

moja dela su

samo pepeo moje

umetnosti iv

klajn

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

26. april 2021.

26076. dan mog života

 

 

voleo sam

tautologiju. isto

istim. tautologija

me je bogu

približila

 

 

i

 

 

voleo sam

anonimnost ona

me je otvorila

bogu

 

 

i

 

 

napisao

sam tekst

tri festivala

i objavio u

indeksu

 

 

i

 

 

bio je to

moj prvi tekst a 

važno za mene je bilo

to što sam se u njemu od

tri vrste festivala na kojima

sam bio i tri vrste filma koje

sam gledao opredelio za

eksperimentalni film

i geff

 

 

i

 

 

u poljima

sam objavio

prvih nekoliko

pesama

 

 

i

 

 

uz pomoć

prijatelja napravio

predstavu

tri tri

 

 

i

 

 

napravio

film peđa film

bez kamere nego

samo sa peđom

vraneševićem

kao glumcem

 

 

i

 

 

bio na

tjentištu skupu

mladih stvaralaca

jugoslavije

 

 

i

 

 

skinuo se

go u predstavi

karla kolnagija

 

 

i

 

 

još puno

puno umetničkih

događaja i ponašanja

koje nisam beležio nego

sam im se prepuštao

da me stvaraju i

menjaju

 

 

i

 

 

mirko

radojičić me

pozvao da budem

član redacije

indeksa

 

 

i

 

 

pisao o

umetnosti

goranu trbuljaku

braci dimitrijeviću

tomu gotovcu

andergraund

filmu

 

 

i

 

 

radikalnost

je bila mera

i senzibilitet

umetnosti

 

 

i

 

 

kontrakultura

sestrinstvo i bratstvo

svetske mladeži u 

odricanju od moći

vlasti bogatstva

komformizma

kulture

 

 

i

 

 

više nisam

živeo na podbari

nego u novom sadu

koji i nije bio novi sad

nego centar svetske

umetnosti

 

 

i

 

 

kao što

je nekad moja

soba bila univerzum

mog boga pa posle moja

ulica pa podbara sad je

novi sad bio univerzum

umetnosti grupe

kod

 

 

i

 

 

ono što sam

onda shvatio i čemu

sam kasnije dao svoj život

a sad o tome slobodno pevam

to je da je sve baš onako kako

ja kažem da jeste i ne samo to

nego i to da je sve samo bog i

da sam i ja zbog toga

samo  bog

 

 

i

 

 

ti si

upravo u

autobogografiji

boga

 

 

i

 

 

autobogografija

je izvor za svačiju 

autobiografiju

 

 

i

 

 

kad se bilo

ko seti samog

sebe on je

autobiografija 

 

 

i

 

 

kad se bilo ko

seti drugog ona je

autobogografija 

 

 

i

 

 

ja

sam

sećanje na

tebe bilo ko

da si

ti

 

 

i

 

 

jedna

pička svih

smo

 

 

i

 

 

jedan

kurac svakog

smo

 

 

i

 

 

eto

kako 2021

ponavljam

1970

 

 

i

 

 

svaku

noć vraćanje

kući sam

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

24. april 2021.

26074. dan mog života

 

 

te 1970

za mene je sve

u svetu umetnosti

i sve u istoriji umetnosti

i sve u književnosti i istoriji

književnosti i sve u filmu i

začecima istorije filma

vrhunilo i iskrilo u

grupi kod

 

 

i

 

 

grupa kod

za mene znači

samo grupa

kod

 

 

i

 

 

uživao sam

u slobodanu u

slavku u mirku a

pogotovo u našem

druženju i stvaranju

zajedničkog identiteta

ne biti za sebe nego

se usaglasiti i biti

za drugog

 

 

i

 

 

zajednički

senzibilitet ne

samo usaglašavanja

jedno za drugog nego

biti jedno saglasje

saglasje jednog

sa bogom

 

 

i

 

 

razgovarali

smo mnogo o 

poeziji umetnosti

muzici filmu jeziku

anarhiji o onima koji

su nas oduševljavali

od remboa do jipija

od globalnog sela

do teorije

informacije

 

 

i

 

 

najvažniji mi

je bio konceptualizam

ta ideja da je za umetnost

dovoljna samo ideja. sloboda

da se bacim u ideju a

ne u realizaciju

 

 

i

 

 

ne šta

je umetnost

nego ko je

umetnost

 

 

i

 

 

ne šta 

treba da se

radi umetnošću

nego kako ja

treba da

sam

ja

 

 

i

 

 

ne kako

da stvaram

nego zašto da

jesam stvaranje

ne kako da pevam

nego zašto da

sam pesma

 

 

i

 

 

kako

živeti ideale

svih onih koji su

idealima pevali

i stvarali

 

 

i

 

 

sav

sam se

pretvorio u još

nepostojeću

umetnost

 

 

i

 

 

gertruda stejn 

i njeno čudesno

ruža je ruža

je ruža

 

 

i

 

 

ludvig vitgenštajn

i njegove čudesne poslednje

reči recite im da sam proživeo

jedan čudesan život

 

 

i

 

 

vilijem karlos vilijams

i njegova čudesna poruka svojoj

ženi koja je postala jedna od najlepših

pesama samo da kažem uzeo sam

šljive iz frižidera koje si verovatno

čuvala za doručak oprosti mi

bile su tako hladne

i slatke

 

 

i

 

 

ed rajnhard

i njegovo čudesno

umetnost kao

umetnost

 

 

i

 

 

đovani anselmo

i njegovo čudesno

delo ulazak u

delo

 

 

i

 

 

mnogi mnogi

drugi koji su svojim

pevanjima i stvaranjima

prelazili granice postojećeg

i proširivali i produbljivali

ne samo poimanje biti

nego i samu

bit

 

 

i

 

 

zaista

umetnost se

sa periferije kreće

ka umetničkom

centru 

 

 

i

 

 

kad

umetnost

dođe u umetnički

centar ona se kao

glavni tok širi ka

svima ali je tad to

već kultura a ne

umetnost

 

 

i

 

 

večna umetnost

otkrio sam to posle

trideset četiri godine

počinje iz centra boga

i širi se u svako biće

jer bog je perferija

koja je nigde i

centar koji je

svugde

 

 

i

 

 

mnogo

smo se i svađali

razgovarajući jer smo

bili pošteni jedni prema

drugima i čedni za

umetnost

 

 

i

 

 

tako je

proletela ta

1971. godina

a sledela je

1971

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

23. april 2021.

26073. dan mog života

 

 

bilo je

to proleće

1970

 

 

i

 

 

od mene

zavisi sve pogotovu

umetnost a pogotovo ako

se oslobodim harizme. moju

harizmu sam ugradio

u harizmu grupe

kod

 

 

i

 

 

postah

član i jedan

od osnivača

grupe kod

 

 

i

 

 

pre

nego što

smo se osnovali

osećala se simpatija i

energija spajanja među

nama i one su nas

približavale jedno

drugima

 

 

i

 

 

jedno veče

kod slobodana

tišme bilo nas je

šestoro ili sedmoro

birali smo ime za

grupu i tako smo

se imenom i

osnovali

 

 

i

 

 

reč

kod nas je

preobrazila

u grupu

kod

 

 

i

 

 

od

pojedinaca

postasmo grupa

umesto ličnih imena 

u trenu postasmo

kodovci

 

 

i

 

 

ovo

je moja

priča o grupi

kod koja ne priča

činjenice nego peva

sjedinjenje spajanje i

rađanju novog bića

novog identiteta i

umetnosti

nove

 

 

i

 

 

grupa kod

je u jednom

trenu bila jedini

tren umetnosti

na planeti

zemlji

 

 

i

 

 

koji je

tren to bio

to samo

bog zna

 

 

i

 

 

sve

što jeste

u jednom

trenu je

sve

 

 

i

 

 

za mene

grupa kod su

mirko radojičić 

slavko bogdanović

miroslav mandić 

slobodan tišma

i bog

 

 

i

 

 

strela umetnosti

koja se u kosmičkoj noći

zapalila od brzine. sve što

sam te godine od proleća 1970

do proleća 1971. radio doživeo

i stvorio pripada grupi kod. sve

što sam kasnije čuo i pročitao

o grupi kod ne odgovara mom

osećanju. odrekao sam se

grupe kod da bih

joj bio odan

 

 

i

 

 

za

mene je to

bila godina

grupe kod

 

 

i

 

 

grupa

kod

je

 

 

ideja

 

 

i

 

 

celina

 

 

i

 

 

um

 

 

i

 

 

duh

 

 

i

 

 

sila

 

 

i

 

 

neposredno

 

 

i

 

 

velika umetnost

 

 

i

 

 

pobuna umetnošću i pobuna u umetnosti

 

 

i

 

 

bratstvo po umetnosti

 

 

i

 

 

sestrinstvo po zajedničkom senzibilitetu

 

 

i

 

 

život za umetnost i umetnost za život

 

 

i

 

 

samožrtvovanje

 

 

i

 

 

nematerijalno

 

 

i

 

 

neizgovorivo

 

 

i

 

 

nesaopštivo

 

 

i

 

 

iskorenjivanje

 

 

i

 

 

nebeleženje i nedokumentovanje

 

 

i

 

 

negrađenje

 

 

i

 

 

nevidljivo

 

 

i

 

 

krhko

 

 

i

 

 

nezaštićeno

 

 

i

 

 

tautologija

 

 

i

 

 

novi mediji

 

 

i

 

 

proglašavanje

 

 

i

 

 

muzika

 

 

i

 

 

mističko

 

 

i

 

 

božansko

 

 

i

 

 

ludičko

 

 

i

 

 

jezik

 

 

i

 

 

umetnost umetnosti 

 

 

i

 

 

umetnost pesme i pesma umetnosti

 

 

i

 

 

beskorisno i bezvlasničko i besplatno

 

 

i

 

 

anarhija

 

 

i

 

 

hrabrost umetnosti i hrabrost u umetnosti

 

 

i

 

 

radikalna volja

 

 

i

 

 

otkrovenje ja umetnosti i otkriće ja u umetnosti

 

 

i

 

 

umetnost još nepostojeće umetnosti

 

 

i

 

 

umetnost je

ne samo ono što ja

kažem da je umetnost

nego je umetnost ono

što ja jesam a ja

jesam bog

 

 

i

 

 

bog

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

22. april 2021.

26072. dan mog života

 

 

nekoliko

meseci sam se

već javljao na ulici

novosadskim pesnicima

iako se nismo poznavali

nego se samo viđali na

tribini a među njima

i slobodanu

tišmi

 

 

i

 

 

ali

gle čuda

jedno veče

sam skoro celu

noć pričao sa

tišmom

 

 

i

 

 

slobodan

tišma je bio

tri godine stariji

već nežni pesnik 

sedeli smo u buci

disko kluba. prožimali

se sudbinama. bio

sam srećan kao

vlat trave

na kiši

 

 

i

 

 

oh kako je

bio divan taj prvi

susret sa slobodanom

bilo je kao uživanje u gromu

sedeli smo u podrumu tribine

i pričali nekoliko sati. onda smo

izišli u noć i ja sam ga pratio do

njegovog stana u fruškogorskoj

31 pa se pred jutro vraćao sa

limana na podbaru srećan

kao princ ljubavi

 

 

i

 

 

prijateljstvo je

glad čednog srca

strast slaganja

žeđ uma

 

 

i

 

 

prijateljstvom

započinje život kao

život. ja sam roman o

prijateljstvu. majstorstvo

bez majstorstva. plava

krv i maženje

 muzikom

 

 

i

 

 

sve češće

sam se viđao sa

slobodanom a uskoro

sam počeo da odlazim

kod njega na liman u

fruškogorsku 31 na

četvrtom spratu

 

 

i

 

 

slobodan je

živeo sa majkom

tetka nadom ocem

čika ivanom i mlađom

sestrom natašom u

svojoj sobi koja je

bila odmah do

ulaznih vrata

 

 

i

 

 

tu je bio

gramofon i

ploče bolje reći

tu je živela

muzika

 

 

i

 

 

gustav maler

klaudio monteverdi

georg fridrih hendl

pink flojdi

 

 

i

 

 

uživao sam

u svakom susretu

sa slobodanom

i muzikom 

 

 

i

 

 

muzikom

razgovora

muzikom

slaganja

 

 

i

 

 

priča o

slobodanu

je pesma o

pesmi

 

 

i

 

 

posle nekoliko

meseci na tribini 

judita šalgo me je

poslala u zagreb

na geff čuveni

festival filma

 

 

i

 

 

festival

antifilma i

eksperimentalnog

filma pod naslovom

seksualnost kao

mogućnost za novi

humanizam

 

 

i

 

 

pol morisij

endi vorhol

džoe delasandro

kerol šneman

katalin ladik

 

 

i

 

 

dušan 

stojanović koji je

sa dostojanstvom

i ozbiljnošću tumačio i

branio sve otkačenosti

koji smo videli na

festivalu

 

 

i

 

 

to

što sam

doživeo na geff-u

me je oslobodilo

i otkačilo

 

 

i

 

 

poznanstvo

u novom sadu

sa mojim slavkom

bogdanovićem i

mojim mirkom

radojičićem

 

 

i

 

 

judita šalgo

bogdanka i dejan

poznanović. vujica

rešin tucić. branko

andrić andrla 

kiš ferenc

 

 

i

 

 

lazar stojanović

tom gotovac i grupa

oho i grupa penzioner

tihomir stančić

 

 

i

 

 

umetnost me

je ozarila. doživeo 

sam je u jednom

trenutku

 

 

i

 

 

odmah

sam nestao

i odmah sam

bio umetnost

sama

 

 

i

 

 

nestao i

postao ne da bih

stvarao umetnost

nego da bih bio

umetnost

sama

 

 

i

 

 

amin

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

21. april 2021.

26071. dan mog života

 

 

dok sam 

još bio sa nenom

jednom nedeljno sam

odlazio na tribinu mladih na

ciklus mladih novosadskih

pesnika među kojima su

bili i janez kocijančić i

slobodan tišma

 

 

i

 

 

sve sam

te pesnike već

čitao u časopisima a

za to veče bih se malo

bolje pripremio baš za tog

pesnika i onda bih o

njemu govorio iz

publike

 

 

i

 

 

nisam

još bio pesnik

ali sam želeo da

afirmišem njihovo

pevanje pa sam im

analizirao pesme

kako sam znao

i umeo

 

 

i

 

 

judita šalgo

glavna urednica

tribine mladih mi je

posle jedne takve večeri

sa pesnicima prišla i rekla

vidim da se stalno javljaš pa

te pozivam da dođeš sutra

kod mene u kancelariju da

popričamo i vidimo šta bi

ti mogao raditi na

tribini mladih

 

 

i

 

 

bilo je kao

kad sam iz slavije

prelazio u vojvodinu a

kao da sam prelazio

u real madrid

 

 

i

 

 

malo je

potrebno

da se svet

promeni

 

 

i

 

 

postao sam

honorarni urednik

za film i svakog dana

bio sa drugim mladim

urednicima i učestvovao

u pravljenju programa

koje sam nekad kao

podbarac samo

posećivao 

 

 

i

 

 

kasnije

sam jedno

vreme i živeo

u tribini mladih

u sobi iza

pozorišne

sale

 

 

i

 

 

birao sam

umetničke filmove 

koji bi se onda jednom

nedeljno puštali u tribini

donosio sam filmove iz

beogradske kinoteke

odlazio u štampariju

na štampanje

plakata 

 

 

i

 

 

pre

projekcije

bih rekao neke

osnovne informacije

o filmu a posle filma

vodio razgovor o

filmu koji smo

gledali

 

 

i

 

 

pored

izbora filmova

dovodio sam i ljude

koji bi govorili o filmovima

lazara stojanovića. bogdana

tirnanića. marka babca. slobodana

novakovića. bogdana kalafatovića

ranka munitića. ante peterlića

hrvoja turkovića. dragomira

zupanca. božidara

zečevića 

 

 

i

 

 

bilo mi

je divno da

upoznam uživo

sve te pametne

ljude kao i pisce

pesnike slikare

filozofe koji su

dolazili da

predaju na

tribinu

 

 

i

 

 

bilo je

to živo znanje

koje sam upijao za

razliku od mrtvog

školskog znanja

na fakultetu

 

 

i

 

 

dušan

stojanović je

najimpresivnija

teoretičarska

figura mog

života

 

 

i

 

 

dušan je

govorio zvonkim

bodrim glasom kojim 

je bio uzbudljiviji od

filmova o kojima

je govorio

 

 

i

 

 

govorio

je jasno a ko

jasno govori

pesma je

 

 

i

 

 

unosio je

ljubav u ono

što govori 

 

 

i

 

 

bio je

otvoren za

najnovije filmove 

medije teorije ideje

oberučke je prihvatao

hrabri svet mladih i

svet mladost

filma

 

 

i

 

 

od

dušana

sam naučio

da mišljenjem

afirmišem i

pevam

 

 

i

 

 

od

dušana

stojanovića

sam zavoleo

teoriju koja misli

sebe ali pre nego

što sebe počne

misliti počne

ljubiti

 

 

i

 

 

teo

rija

bog

 

 

i

 

 

tih meseci

je umro moj

večni drug

ljubica

 

 

i

 

 

ljubice

kosovac ti si

dečavojčica

moja

 

 

i

 

 

ljubice

drugarice

moja ti i ovog

trena živiš u

mom srcu

zauvek

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

20. april 2021.

26070. dan mog života

 

 

u dvadesetoj

sam upoznao ženu

u krevetu. prvi put čuo

da mi neko kaže volim te

kad me je posle dva meseca

ta žena ostavila od bola

sam vrištao ulicama

zrenjanina

 

 

i

 

 

nena je

bila lepa mlada

žena. pet šest godina

starija od mene. živela

je sa dvogodišnjom

ćerkicom jasnom

kao podstanar

 

 

i

 

 

zavoleo

sam ih

obe

 

 

i

 

 

upoznala

nas je stojanka

sa namerom da se

približimo jedno drugom

i nena i ja smo počeli da

se družimo i uskoro smo

prvi put vodili ljubav u

filipa višnjića 49

napodbari

 

 

i

 

 

bilo je

prelepo to

prvo jebanje

jebanje je bilo i

ostalo najveće

čudo mog

života

 

 

i

 

 

posle neninog

posla smo se viđali sve

češće. nena je ponekad

prespavala u mojoj hladnoj

sobici i tada nisam mogao da

se načudim čudu jebanja

niti sam mogao da ga

se zasitim

 

 

i

 

 

biti

golim

telom pored

drugog mekog

toplog tela. ulaziti

telom u drugo telo

i primati drugo

telo u sebe

oh bože

bog

si

 

 

i

 

 

sve

sam se više

zaljubljivao u nenu

a kad je u rano jutro

pred odlazak na posao

navlačila svoje najlon

čarape na butine

video sam najlepšu

sliku na svetu

zauvek

 

 

i

 

 

odlazio sam

na fakultet. čitao

sve bolje knjige. gledao

sve bolje filmove. odlazio

na tribine po gradu

i bio sa nenom

 

 

i

 

 

za praznik 

29. novembar

sa nenom i njenom

ćerkom jasnom u naručju

sam otišao u posetu njenom

bratu nenadu i njegovoj ženi

u zrenjanin u kuću njenog

oca u kojoj je i nena

odrasla

 

 

i

 

 

osećao sam

se kao muškarac

sa ženom i detetom

spavali smo svo troje

u krevetu a sreća je

blago kovitlala

u vazduhu

 

 

i

 

 

kad je sutra

kod neninog brata

kome sam za taj jedan

dan postao drag došao

njegov prijatelj nena je sa

njim porazgovarala nasamo

i došla kod mene i rekla

mi ja ću se udati

za njega

 

 

i

 

 

zašto

kako

jebote

 

 

i

 

 

noću sam 

izašao kroz prozor

i otišao na zrenjaninsku

železničku stanicu i spavao

na hladnoj klupi do prvog

jutarnjeg voza za

novi sad

 

 

i

 

 

otišao

sam kod kaje u

patrijarha čarnojevića 19

slomljen od bola. kaja nije

baš mnogo saosećala sa

mnom jer mi je rekla znala

sam a i inače nije bila

za neninu i moju

vezu

 

 

i

 

 

tog popodneva

sam iz očaja ponovo

otišao u zrenjanin a na

novosadskoj stanici sam

dok sam čekao voz popio

ljutu rakiju za šankom

kao pravi muškarac

paćenik

 

 

i

 

 

na snežnim

zrenjaninskim

ulicama sam u

jednom trenutku

počeo da vrištim

od ljubavnog

bola za

nenom

 

 

i

 

 

nena se

posle praznika

vratila neudata ali

mi više nismo

bili zajedno

 

 

i

 

 

ponekad

bih je nazvao

telefonom

 

 

i

 

 

ništa

 

 

i

 

 

posle

šest godina u

tom zrenjaninskom

stanu nenin brat je

nenad ubio dve

devojke

 

 

i

 

 

posle

dvadeset tri

godine dok sam bio

na ruži lutanja nena me ja

nazvala telefonom i ja samje

posetio u njenom stanu u kome

je živela sa devetnaestogodišnjim

sinom nenadom. vodili smo još

jednom ljubav. vodili smo je

nežno jer naša ljubav je

kao i svako vođenje

ljubavi nežnost

za boga

 

 

i

 

 

kad sam

nenu pitao šta je

to bilo tada kad mi

je usred najveće naše 

ljubavi rekla da će se udati

za drugog ona je rekla

da ne zna a i de se

ne seća

 

 

i

 

 

nenada

neninog sina

sam zavoleo i

sa njim sam se

družio umesto

sa njegovom

majkom

 

 

i

 

 

kasnije

kad sam jednom

prilikom aleksandru

tišmi ispričao moj roman

sa nenom aleksandar mi

je rekao pa vi već

imate gotov

roman

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

19. april 2021.

26069. dan mog života

 

 

odlučio sam

da posle festivala

dokumentarnog filma

odem tog leta na

festival igranog

filma u puli

 

 

i

 

 

obrad mi

je napravio

pedesetak tanjira

koje sam islikao i mislio

da ću ih prodati u puli i tako

imati novac da boravim

desetak dana na

festivalu

 

 

i

 

 

krenuo sam

stopom na festival

sa preteškim kuferom

punim tanjira

 

 

i

 

 

prvu noć sam

 prespavao negde 

na pola puta autoputa

beograd-zagreb. probudila

me je rana jutarnja rosa i 

komarci koji su me

izujedali

 

 

i

 

 

dok

sam ja

stopirao do

pule prvi čovek

nil armstrong je

sleteo na

mesec

 

 

i

 

 

u puli sam

sreo jednog mladića

iz novog sada koji mi

je ponudio da spavam

u vreći kod njega u

iznajmljenoj sobi

 

 

i

 

 

imao sam

novca samo za hleb

i sladoled svakog dana tako

da nisam morao prodavati

tanjire a i kad sam ih jednog

dana odneo na neki mali

zidić da ih prodajem bilo

me je jako sramota

i sve sam ih tu

i ostavio

 

 

i

 

 

odgledao

sam sve filmove

pročitao sve biltene

muvao se u nepoznatom

mi svetu filmadžija i bio na

svim konferencijama

o filmovima

 

 

i

 

 

hteo sam 

da ostanem i na

poslednjoj konferenciji 

koja se održavala posle

festivala pa sam tu noć

prespavao na klupama i

ujutru doručkovao neke

bačene sendviče iz

korpe za otpatke

 

 

i

 

 

posle podne

kad se konferencija 

završila krenuo sam na

stop po jako sunčanom

danu. izgladneo kupio sam

pola kila svežeg hleba i

pojeo ga u slast

stopirajući na 

izlasku iz

pule

 

 

i

 

 

ubrzo mi je

stao jedan mercedes

sa ljubaznim čovekom

iz zagreba sa kojim sam 

lepo pričao ali mi je na

krivinama iznad rijeke

od onih sendviča i

toplog hleba

pozlilo

 

 

i

 

 

zamolio

sam čoveka da

mi stane da izađem

iz kola i povratim i čovek

je stao i strpljivo me sačekao

i tako mi je još dva puta stajao

pomislio sam da sam se otrovao

i da to više nikad neću raditi. izvinio

sam se čoveku što ću zaspati malo

jer sam bio totalno iscrpljen. posle

se samo sećam da me je čovek

prodrmao i rekao u

zagrebu smo

 

 

i

 

 

izašao sam

iz kola oporavljen

bila je noć i pomislio

sam ma opet ću

to isto raditi

 

 

i

 

 

noć sam

prespavao u

nekom jarku

na izlasku iz

zagreba

 

 

i

 

 

tako sam

se učio filmu

i to u filmu koji

sam i sam

bio

 

 

i

 

 

na

jesen sam

se teškom mukom

upisao na jugoslovensku

književnost i tu sam upoznao

čedu drču. veru vasilić. mirjanu

stefanović. mišu živanovića

vladimira kopicla. radmilu

gikić. anu raković

 

 

i

 

 

najviše sam

voleo da na fakultetu

slušam neko predavanje

u toploj učionici i na malim

papirićima crtam neke 

šarolike šare

 

 

i

 

 

iako neživotan

stalno sam želeo

da se upustim u život

i tako sam se te jeseni

kao podstanar preselio

u jednu malu sobu u

karađorđevoj ulici

u salajci

 

 

i

 

 

spavao sam na

postelji od ljuštike

soba se nije grejala

ali je važno da mi je

kredenac bio pun

dobrih knjiga koje

sam sakupio

 

 

i

 

 

uskoro

sam upoznao

nenu

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

17. april 2021.

26067. dan mog života

 

 

u toku

dana bih bio u

biblioteci na radničkom

univerzitetu a uveče bih

odlazio u bioskop ili

na neke večernje

tribine

 

 

i

 

 

obično su

se predavanja

na tribinama završavala

pitanjem voditelja da li ima

neko nešto da pita predavača i

skoro uvek bi nastala neprijatna

tišina jer niko ništa nije pitao i

zbog toga sam se stideo a i

bilo me je žao predavača

jer niko nije imao ama

baš ništa da ga

pita

 

 

i

 

 

ja sam

progovorio

podizao ruku

ustajao i pitao

ma aman

bre

 

 

i

 

 

ta pitanja

ma aman bre

su me ohrabrila

naučila da pitam i

otkrila mi da pitanja

ogoljuju još više

nego odgovori

 

i

 

 

povratka

nije bilo jer

sam se ogolio i

to aman bre pred

nepoznatima i to

na otvorenoj

sceni uma

 

 

i

 

 

vraćao 

sam se kući

sam. ushićen i

postiđen jer sam

se već go još

i ogolio 

 

 

i

 

 

u martu

sam otišao na

martovski festival

dokumentarnog

filma u 

beogradu

 

 

i

 

 

bio

sam uzbuđen

gledanjem mnogo

filmova odjednom i

reakcijom filmadžija

na dokumentarne

filmove 

 

 

i

 

 

posle bivanja

u mojoj porodici. pa

sa ljudima moje ulice. pa

ljudima sa podbare. pa sa

decom u obdaništu. pa decom

u školi. devojčicama i dečacima u

višim razredima. pa sa fudbalerima

pa sa nepoznatim ljudima na

javnim predavanjima sada

sam bivao i upoznavao

se sa filmadžijama 

bivajući i sam

filmadžija

 

 

i

 

 

trebalo je

biti sam ali je

trebalo biti i

deo grupe

 

 

i

 

 

ako

ništa dugo

makar dupe

grupe

 

 

i

 

 

u patrijarha

čarnojevića 27 se

iz okoline pirota u čika

dušinu kuću u dvorištu

doselio lončar obrad

tasić sa ženom

novkom

 

 

i

 

 

počeo sam

da odlazim kod

obrada i da mu

pomažem

 

 

i

 

 

bio sam

oduševljen lakoćom

kojom je obrad oblikovao

glinu koja se vrtela u

njegovim majstorskim

šakama

 

 

i

 

 

sam sam

se tome malo

učio i nisam daleko

dogurao osim toga što

sam naučio da je najteže

a i najvažnije prvo glinu

centrirati na točku koji

se harmonično 

vrti

 

 

i

 

 

ja sam

se ipak već

suviše upustio

u teoriju da bih

se pustio u

zanat

 

 

i

 

 

sa obradom

sam odlazio u rana

jutra da kopamo glinu

i utovaramo je u njegov

kombi i istovarimo

je u njegovo

dvorište

 

 

i

 

 

sledeći

dan bi odlazili

da kopamo crnu

zemlju i istovarimo

je pored gomile

gline

 

 

i

 

 

zalivali

smo te gomle

gline i crne zemlje

vodom i pokrivali ih

najlonima dok jednog

dana ne bi pravili tortu

od gline i crne

zemlje

 

 

i

 

 

ređali smo

jedan red gline pa

jedan red crne zemlje

pa smo ih onda drvenim

maljevima udarali da se

one sabiju i spoje

u jedno

 

 

i

 

 

onda smo 

iz te zemljane torte

lopatama odvajali grumene

koje smo sabijali udarajući ih

u zemlju i na rukama ih

odnosili u radionucu

 

 

i

 

 

ti grumeni

su bile teški po

dvadesetak kila i onda

bi takvih pedesetak poređali

jedno na drugo i pokrili ih najlonom

i tako bi obrad imao glinu u radionici

za nedeju dana a ja bih svakog jutra

te grumene mesio i kad bih ih dobro

izmesio pretvarao u stotinak lopti

od kojih je onda obrad tog

dana napravio stotinak

saksija tacni vaza

posuda

 

 

i

 

 

obrad ih

je ređao na

daske koje smo

iznosili na dvorište

da se nekoliko

dana suše

 

 

i

 

 

sušile su

se desetak dana

i onda bi ih jednom

mesečno slagali u peć

koju je obrad izgradio

u zadnjem dvorištu

 

 

i

 

 

glina se

pekla dan i noć

pa se onda nekoliko

dana hladila i kad bi se

ohladila vadili smo pečenu

lončariju koju je novka posle

prodavala na ribljoj pijaci a

ponekad i ja na futoškoj

pijaci ili na nekoj pijaci

u nekom selu u

okolini novog

sada

 

 

i

 

 

od obrada

i lončarskog

zanata sam naučio

koliko košta bilo

šta što košta

 

 

i

 

 

koliko

košta zanat

milomirov

 

 

i

 

 

koliko

košta let na

mesec a koliko

još više košta

sve ono što je

besplatno

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima