AUTOBOGOGRAFIJA

25. mart 2021.

26044. dan mog života

 

 

ponekad

pomislim da novi

sad nije ništa drugo

nego podstanari i dečak

miroslav mandić u patrijarha

čarnojevića 19. bljuvanje

sperme života u

matericu

ljubavi

 

 

i

 

 

jednog

dana dok sam

bio sam u kući u

ormanu sam našao

crtež na kome jednu

naguženu ženu jebe

odžadžar a žena mu

kaže samo je dobro

prodžarajte

 

 

i

 

 

izleteo

sam iz sobe jer

sam osetio veliko

uzbuđenje i u kuhinji

jedva se i dodirujući

za kurac iz mene je

šiknula velika

količina

života

 

 

i

 

 

silina

sperme je

sila života

 

 

i

 

 

život

je ljubav

sperme za

životom

 

 

i

 

 

seks

je ljubav

za životom

drugog

 

 

i

 

 

seks

je bog

novog

života

 

 

i

 

 

život 

se promenio

samim sobom

iznutra a ne više

samo spolja

 

 

i

 

 

više

nisam bio ni

dete ni dečak

postao sam

muškarac

 

 

i

 

 

onda 

su krenula

česta i obilna 

drkanja

 

 

i

 

 

drkanje

je jedna od

najvažnijih stvari u

mom životu. osnova

moje seksualnosti

samoće i oboženja

seksom

 

 

i

 

 

trebalo

bi da pevam

stvaram hodam

slavim drkanje

bez stida od

čednosti

 

 

i

 

 

ud

i šaka

uda

 

 

i

 

 

ud

uma

 

 

i

 

 

um

uda

 

 

i

 

 

drkanjem

 se ukidaju

ratovi

 

 

i

 

 

drkanje je

ne nasilno

 

 

i

 

 

drkanje

čuva drugog

od želje

 

 

i

 

 

drkanje je

samospoznavanje

samozadovoljenjem

samozadovoljenje

samospoznajom

 

 

i

 

 

drkanje

je nežno i

bolno

 

 

i

 

 

milina

 

 

i

 

 

svaki

dan sperma

dana oplođuje

dobrotu

 

 

i

 

 

sperma

oplođuje večnost

dobrote jer dobrota

večnosti porađa

tren orgazma

 

 

i

 

 

seks je

najčednija

najodanija i

najbožanskija

stvar života

 

 

i

 

 

seks

je najveći

i osnovni izvor

nove energije

ljubavi

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

24. mart 2021.

26043. dan mog života

 

 

u školi

su nas učili

svetskom miru

a spremao se 

najužasniji

atomski

rat

 

 

i

 

 

kubanska kriza

je dovela svet do ivice

nuklearnog rata. par dana

sam živeo sa velikim strahom

od potpunog uništenja. do rata

nije došlo ali je na zemlji

ostala stalna pretnja

apokalipsom

 

 

i

 

 

skupljao sam

kutije od cigareta

marke. sličice glumica

glumaca i fudbalera

kasnije sam skupljao

tempo nedeljnik

o sportu

 

 

i

 

 

isecao

sam iz novina

fotografije poznatih

ljudi. voleo sam da se

igram sa makazama

i da se zaigram

čeprkanjima

 

 

i

 

 

igranje

je jako važno

jer me odvodi od

mene samog

igranje je 

iskustvo

boga

 

 

i

 

 

čitao

sam uvek

ležeći pokrivajući

rame da mi ne

nazebe ako je

bilo hladno

u sobi

 

 

i

 

 

larigen

usamljeni kauboj iz

stripa koji je u dvoboju

pobedio zlog najbržeg

revolveraša me je naučio

da ne govorim o sebi dok

me neko ne pita baš kao

što je larigen na pitanje

zlog pred izdisajem

zašto mi nisi rekao

da si toliko brz

odgovorio

nisi me

pitao

 

 

i

 

 

jednom

sam se začudio

kad sam u novinama

pročitao da je elvis

prisli kralj

 

 

i

 

 

kralj

roken

rola

 

 

i

 

 

voleo sam

da slušam muziku

pogotovo pevače

i pevačice

 

 

i

 

 

voleo

sam topli

glas pet buna

voleo sam duboke

muške glasove nisam

mogao da se načudim

glasu brende li ili

kasnije rite

pavone

 

 

i

 

 

vedrina

u glasu fec

domina me

raduje i

sad

 

 

i

 

 

jako sam

uživao u velikim

hitovima. u dajani pola

enke. u samo ti pletersa

marini roka granate. u

24000 poljubaca adrijana

ćelentana. tvistu

čabi čekera

 

 

i

 

 

sava laza

aše i drugi sad 

već momčići iz ulice

su ispred ašetove kuće

u dugorepovoj ulici na jedan

stari dud visoko na grani okačili

debelu duplu štranjku na čije se dno

selo pa su dvojica sa drugom štranjkom

 zaukavali ovog koji je sedeo da se ljulja 

pod nebesa a za svo to vreme je na

gramofonu koji su izneli na ulicu

neprestano pičio tvist čabi

čekera. bilo je ludo baš

onako svetski

 

 

i

 

 

to što

nisam ništa

razumeo što su

pevali moji voljeni

pevači na engleskom

i američkom me je

još više vezivalo

za njih

 

 

i

 

 

to što je

on pevao i vrištao

baby i love you to je značilo

nešto apsolutno kosmički. neko

putovanje u srce ljubavi. nije to bilo

neko obično devojko volim te jer to

devojko volim te mogu i ja da

pevam ali to baby i love you

to nisam mogao i to je

bilo nešto čudesno

i božanski

 

 

i

 

 

tako se

svet prelamao

kroz moje srce i moj

um u nešto sasvim drugo

u ono što su moje srce

i moj um uzvraćali

svetu

 

 

i

 

 

bog

bogom bogu

bog

 

 

i

 

 

ja

verujem u

jedan jedini jezik

jezik svakog

od nas

 

 

i

 

 

ne čini

jedan jedini jezik

to što postoji puno

jezika nego to što postoji

puno jezika čini jedan

jedini jezik

 

 

i

 

 

jedan

jezik je mnogo

više od mnogo

jezika kao što je

mnogo jezika

mnogo manje

od jednog

jezika

 

 

i

 

 

sve reči

jednog jedinog

jezika govore

neprestano isto

volim te

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

23. mart 2021.

 26042. dan mog života

 

 

uveče

bi svi sedeli

u dnevnoj sobi jer

se samo ona grejala

podstanari za stolom a ja

na hoklici sa sveskama na

stolici koja mi je služila

kao sto uživao sam da

radim domaći i da

slušam njihove

razgovore

 

 

i

 

 

ako sam se

u prvom razredu

učio lepom sad sam

se u pubertetu

učio snažnom

 

 

i

 

 

dečak treba

da bude čelik

i sve ono i onako

kako se čovek kalio

u knjizi kako se

kalio čelik

 

 

i

 

 

snaga

strujanja svemira

u mom telu je bila

snaga mog

dečaštva

 

 

i

 

 

telo

boga u telu

dečaka

 

 

i

 

 

telo

mi je bilo

sve snažnije

ali sam bio sve

lenji i lenji i voleo

da se izležavam

i spavam

 

 

i

 

 

kad sam se

posle iscrpljivanja na

đačkom igralištu vraćao

kući po toplom danu

vukao sam se sporo

kao glista

 

 

i

 

 

kad god

je i gde god

je bila prilika da

se igra fudbal igrao

sam fudbal na male

goliće koje smo

pravili od

odeće

 

 

i

 

 

uzbuđivali

su me lančići na

seoskoj slavi u tarašu

kame u onoj radnji na početku

futoške. pantalone zvoncare pa

onda uske pantalone. kupaće gaće sa

trakom preko sredine pogotovo spido

kad su se pojavile a o farmericama

da ne govorim. majice italijanke

rolke. jakne vijetnamke

patike i apostolke

neseser

 

i

 

 

iza mene

i u meni su bile

knjige i njeni junaci

lektira tela i

duše

 

 

i

 

 

drage knjige

dečaci pavlove ulice

hajdi. kekec. tim tejlor

flaš gordon. ne okreći se sine

cisko kid. družina pere kvržice

orlovi rano lete. 20000 milja pod

morem. grof monte kristo

tri musketara. hajduk stanko

poslednji mohikanac. crni

gusar. kroz pustinju i

prašumu i robin

hud

 

 

i

 

 

svih desetak

knjiga tarzana sam

pročitao jednog leta u

lučanima zavlačeći se

u hladnu sobu po

vrelim danima

 

 

i

 

 

pročitao

sam celog zane greja

i njegove knjige o divljem

zapadu kao i čudesne

knjige tom sojer

i hakleberi fin

 

 

i

 

 

uskoro

sam počeo

da čitam stripove

i prokazane x100

romane lun kralj

ponoći frederika

eštona

 

 

i

 

 

na dva tri

parčeta vrućeg

hleba bih namazao

mast koja se topila i po

njoj bih posuo so i crvenu

papriku. legao bih na otoman

i počeo da ih jedem držeći

ih u levoj ruci dok sam

gutao uzbudljive reči

x100 romana u

mojoj desnoj

ruci

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

22. mart 2021.

26041. dan mog života

 

 

novi

predmeti

u šestom

razredu su

bili geografija

domaćinstvo

poznavanje

prirode i

istorija

 

 

i

 

 

te

godine je

umesto marjana

podstanara u našoj

spavaćoj sobi bilo

tri podstanara

 

 

i

 

 

bili su

to čika boža

vuja i trećeg se

ne sećam

 

 

i

 

 

tri

sledeće

godine oni su

živeli sa nama

i mi sa njima

 

 

i

 

 

prošlo ih je

na desetak njih

jer su sve to bili radnici

fabrike metalac iz beograda

koji su ugrađivali gelendere

na novim stambenim

zgradama u novom

sadu

 

 

i

 

 

vuja

mi je bio

najomiljeniji

ličio je na žan

pol belmonda

najzgodnijeg

muškarca

tog doba

 

 

i

 

 

nosio 

je teget plavi

šuškavac mantil sa

podignutom kragnom

i šimi cipele kao i

njegov drug

aca štikla

 

 

i

 

 

vuja 

je kupovao

večernje novosti

pa sam svakog dana

mogao da pratim

strip o cisku

kidu

 

 

i

 

 

jednom me 

je vuja vodio kod

njegovih roditelja u

beograd. kad smo posle

cirkusa hteli da uđemo u

tramvaj nismo mogli od gužve

onda je vuja sa takvom lakoćom

i autoritetom pogurao sve u

tramvaj da i mi možemo

da uđemo da sam

jako uživao 

u vuji

 

 

i

 

 

vuja se

kod nas upoznao

sa našom podstanarkom

kajkom venčao se sa njom

i ostao je da živi u

novom sadu

 

 

i

 

 

sa

podstanarima

smo igrali fudbal

na male goliće

ispred kuće

 

 

i

 

 

često bi 

neko od podstanara

kupio dve tri litre mleka

šečera i belog hleba za sve

nas i sve one koji su činili

kraljevstvo patrijarha

čarnojevića

19

 

 

i

 

 

kad bi neki 

od novih ljudi

došao da vidi sobu i

pita kolika je kirija ja

sam se jako stideo

zbog tog razgovora

jer sam se plašio

da mu kirija ne

bude skupa

 

 

i

 

 

voljeni

podstanari su

mi pre puberteta

jako prijali a posle

puberteta su počeli

malo pomalo da

mi smetaju

 

 

i

 

 

podstanari

su mi definitivno

razorili osećaj za

dom ali i otvorili put ka

beskućništvu i svemiru

kao jednom jedinom

domu svih bića

 

 

i

 

 

ceo život

i jeste samo

podstanarstvo

na ovoj zemlji

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

20. mart 2021.

26039. dan mog života

 

 

letnji

raspust sam

proveo u tarašu

lučanima i na

moru u malom

lošinju

 

 

i

 

 

sad sam

već orao sam

a liskom i putkom

sam se zaljubio u

lepotu kobile

i konja

 

 

i

 

 

lepota

kobile i konja

me je dovela do

lepote pičke i kurca

do lepote mog jezika i

lepote mojih pevanja

stvaranja hodanja

dobrote jedine

 

 

i

 

 

u lučanima

sam uživao u

stricu obradu

i njegovoj deci

jelici i mišku

 

 

i

 

 

kupao sam

se u olimpijskom

bazenu. odlazio do

dede u brdo prečim

putem uz reku ili

gornjim putem

uz džadu

 

 

i

 

 

u malom lošinju

je bilo odmaralište

novosadskih škola i

tu sam upoznao mog

voljenog druga ćiru

aćanskog

 

 

i

 

 

svakog

dana smo

odlazili prepodne 

i popodne na kupanje

na valdarke. sveti

martin ili

veli žal

 

 

i

 

 

uživao

sam da gnjuram

skačem prelom. uživao

sam u devojčicama ali

sam najviše uživao

u mom novom

drugu ćiri

 

 

i

 

 

ćira aćanski

zvani osim je bio

godinu dana stariji od

mene. plavokos vižljast

dobroćudni mangup

zračio je vedrinom i

životnom snagom

bio je mamac

za devojke

 

 

i

 

 

ćira

 me je kasnije

doveo u slaviju

da igramo zajedno

 fudbal. sa njim sam

išao na igranke a

kasnije u šverc

komerc u

 trst

 

 

i

 

 

sa

ćirom sam

se prvi put

i napio

 

 

i

 

 

ćira je

završio preciznu

mehaniku i godinama

je popravljao pisaće

mašine

 

 

i

 

 

voleo

sam ćiru i

osećao sam da

on oseća da ga ja

volim baš kao što

sam i ja osećao

da on voli

mene

 

 

i

 

 

uživao

sam jer je bio

stariji. uživao sam u

tome da on bude glavni

uživao sam kad se zanese

i počne da laže pogotovo

devojke. uživao sam u

tome s kojom lakoćom

je osvajao sve te

divne devojke

 

 

i

 

 

ni ćira

nije imao oca

živeo je sa majkom

i starijom sestrom

na naselju pored

samog kanala

 

 

i

 

 

ćira

se na moru

u lošinju zabavljao

sa devojkom koja se

zvala đanina obojica

smo uživali u njenom

prelepom imenu

 

 

i

 

 

i ako

sam kasnije

u životu imao još

dobrih drugova pa i

najboljeg druga kako

sam zvao slobodana

tišmu ćira aćanski je

moj prvi i večni

drug

 

 

i

 

 

ćiro

volim

te

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

19. mart 2021.

 

 

jugoslavija 

je osvojila zlatnu

medalju u fudbalu

i srebrnu u

rvanju

 

 

i

 

 

srebrnu medalju je

osvojio branko martinović

koga sam nekoliko meseci kasnije

gledao kako je rvao za svoj klub protiv

rvača slavije. kad su se sve borbe završile

i rvači pošli kućama jedan taksista je prišao

martinoviću i prijateljski ga izazvao na rvanje jer

nije mogao da veruje da je on tako dobar. branko

ga je odbijao ali je na kraju ipak pristao. izašli su

na strunjaču u odelima i čim su krenuli jedan na

drugog martinović ga je neverovatnom lakoćom

i brzinom bacio na pod. tad sam naučio

ogromnu razliku između amatera i 

profesionalca

 

 

i

 

 

peti razred

bez učiteljice sa

novim učenicima

novim nastavnicima

novim predmentima

novim paviljonom

u kome su bile

učionice

 

 

i

 

 

novi

predmeti su bili

nemački i biologija

a razredni starešina

je bio vojin navalušić

nastavnik istorije

 

 

i

 

 

kajka

i njena prijateljica

su se odselile a kaja je

iznajmila sobu marjanu

tridesetogodišnjaku koji je

iz šapca došao u novi

sad i zaposlio se

u gvožđaru

 

 

i

 

 

marjan je

bio ljubazan 

i veseo čovek

i voleo nas je

kao i mi

njega

 

 

i

 

 

posle

nekoliko meseci

marjanovog boravka

kod nas jedno veče pre

spavanja je kaja otišla u

marjanovu sobu. ulazio

sam u polusan i čuo 

kako njih dvoje dugo

razgovaraju

 

 

i

 

 

kaja se

u jednom trenutku

vratila u sobu da ugasi

svetlo i rekla mi je samo 

ti spavaj i vratila se u 

marjanovu sobu

 

 

i

 

 

to me je

iznenadilo i zato 

sam čuo kako ona 

ulazi u njegov

krevet

 

 

i

 

 

pokušavao

sam da čujem šta

se događa ali ništa

nisam čuo i tako 

sam i zaspao

 

 

i

 

 

nešto

se veliko

dogodilo

 

 

i

 

 

čuti

svoju majku u

ljubavnom odnosu 

sa drugim muškarcem

je neopisivo bolno

ali i božanski

 

 

i

 

 

oslobađajuće

 

 

i

 

 

kaja

me je

sama sobom

svojim herojskim

činom oslobodila od

sebe i od mene

samog

 

 

i

 

 

seks u

meni još uvek

nije bio probuđen ali

kad kroz dve godine budem

ponovo ne samo čuo već i video

kaju sa drugim muškarcem spojiće

se u meni užas i zadovoljstvo

smrt i eros. jedno samo 

jedno. jedna je majka

jedan je otac

 

 

i

 

 

jedno 

je bog

i bog je

jedan

 

 

i

 

 

dani su

prolazili. zaustavljao

sam dah što duže. pljuvao 

što dalje. zamišljao sam da sam

nevidljiv. glumio sam da pevam

baritonom kao pevač pletersa

i prolazio pored ljudi da ih 

začudim kako ovaj dečak

ima tako dubok glas

 

 

i

 

 

trčao 

sam po ulici

praveći slalom

između ljudi

 

 

i

 

 

uzanu

pećku ulicu

sam preskako 

u tri koraka a visoke

reklamne table zanatskih

radionica sam u skoku

dodirivao rukom

 

 

i

 

 

jebiga

šta sam drugo

mogo kad sam

mogo

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

18. mart 2021.

26037. dan mog života

 

 

dok je

postajao još

stari kanal sa dolmom

i igralištem slavije na njemu

su se skupljali mangupi. uživao

sam u snazi i lepoti tih mladića

bili su to zamba. kisko. crni

i još mnogi drugi a među

njima radivoj brankov

zvani rada doraka

 

 

i

 

 

rada doraka

je uskoro ubijen

na korzou ispred

prodavnice

uzor

 

 

i

 

 

šljivacpla

vikali su drugari

doraki da se ne boji

pištolja koji je izvadio

mladić i rada je poleteo

ka njemu i naleteo na

pravi pištolj koji ga

je usmrtio

 

 

i

 

 

kad sam

posle nekoliko

meseci na ulici video

kako se radini drugovi

pozdravljaju sa duletom

radinim rođenim bratom

osetio sam onu istu

svečanost i dobrotu

kao i posle smrti

milomirove 

 

 

i

 

 

gledao

sam prokopavanje

velikog kanala dunav

tisa dunav na kome

smo se uskoro i

kupali

 

 

i

 

 

tih dana je

počelo zatrpavanje

malog kanala i igrališta

slavije jer se gradio

novi most na

dunavu 

 

 

i

 

 

pesak je

nanošen izbacivanjem

vode iz dunava kroz dugačke

metalne cevi i kada je nanešeno

mnogo peska stotinak tumpera

koje su vukli po jedan konj

neprestano je kružilo 

raznoseći pesak

 

 

i

 

 

tako je

nestalo igralište

slavije a preko njega

je prešao nasip od peska

na koji su bili postavljeni

železnički pragovi sa šinama

za voz jer je dole na dunavu

građen novi lučni železnički

most koga su nazvali

žeželjev most

 

 

i

 

 

kao i svake

godine sezona

klikeranja je počinjala

u februaru na tri jerarha

kad se povukao sneg

a zemlja bila meka

za bušenje rupe

za klikere

 

 

i

 

 

u junu se

završila škola

i period od četiri

razreda školovanja

sa mojom voljenom

učiteljicom jelicom

aleksić

 

 

i

 

 

imao

sam sve petice

u sva četiri razreda

jer mi je prijalo da me

uči jelica aleksić. posle

nje mi više nije prijalo

da učim ono što me je

škola učila nego ono

za čim su žudeli

moja duša i

moj um

 

 

i

 

 

kaja

kojoj je bila

33 godina i koja 

je već dve godine

bila udovica je

želela da budem

harmonikaš

 

 

i

 

 

kupila mi

je harmoniku i

našla čoveka da

me podučava ali 

ja nisam bio za

to rođen

 

 

i

 

 

raspust

smo proveli

u tarašu a ja

sve snažniji i

snažniji sam

išao sa uja

živom na

oranje

 

 

i

 

 

sledeće

leto sam već

dok je uja živa

ležao u hladu pod

kolima i sam orao

držeći čvrsto plug

sa kajasima oko 

vrata i liskom i

putkom

 

 

i

 

 

pri kraju

avgusta počela

je 18. olimpijada

u rimu prva koju

sam pratio

 

 

i

 

 

ceo svet

je čuo i govorio

o vilmi rudolf koja

je osvojila zlatnu medalju

u trčanju na 100 i 200 metara

iako do svoje 12 godine

uopšte nije mogla

da hoda zbog

paralize

 

 

i

 

 

abebe bikila

je osvojio zlatnu

medalju u maratonu

iako je trčao bos

 

 

i

 

 

sam život se

polako pretvarao

u svakodnevnu

olimpijadu

života

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

17. mart 2021.

26036. dan mog života

 

 

sledećih

godinu dve sam

ako kaje ne bi bilo kod

kuće na vreme posle posla

oko pola osam uveče izvirivao

kroz prozor gledajući niz ulicu

da je vidim kako dolazi jer

sam se bojao da će

se i ona ubiti

 

 

i

 

 

sećam

se kako sam

idem u školu i vučem

prst po zidovima kuća i

mislim na matematiku

smrti jer ću sledeći

umreti baš ja

 

 

i

 

 

uskoro

je kaja iznajmila

našu spavaću sobu

dvema podstanarkama

jedna od njih kajka je

bila kajina prijateljica

još iz čuruga

 

 

i

 

 

kajka je

radila u štampariji

izdavačke kuće forum

pa mi je donosila dečije

novine i stripove i pre

nego što se pojave

u prodaji

 

 

i

 

 

nedeljom

je kajka dolazila u

moj krevet da zajedno 

slušamo dečiji radio

program

 

 

i

 

 

bilo je

to sa kajkom

tako nežno toplo

i lepo kao nekada

sa milomirom

 

 

i

 

 

kajka

je bila višlja i

krupnija od kaje i

bilo mi je divno pored

njenog velikog tela i

njenih bokorećih

mirisa pupeti

 

 

i

 

 

žene

su me naučile

pesmi uživanju i

umetnosti. muškarci

fudbalu trpljenju i

mišljenju

 

 

i

 

 

voleo sam

da skačem skok

u dalj iz mesta i svaki

put bih skočio dalje

od prethodne

crte

 

 

i

 

 

na ulici

bih od nekog

pokupio po koju reč

na šatrovačkom sve dok

dnogje nada samni i

amsa govrioopro

trovačkiši

 

 

i

 

 

sad

sam se setio

kaja mi je jednog

dana za rođendan kupila

jedan mali šah i evo

odmah sam počeo

da plačem

 

 

i

 

 

da

đorđe

marjanović je

meni bio jako 

važan

 

 

i

 

 

jednog dana

kada smo izašli

iz škole i krenuli kući

moj drug pidža i ja smo

se sporečkali. pidža je

bio sitniji i niži od mene

i pričalo se da je kusin

vanbračni sin. kuse

čuvenog domara

slavije

 

 

i

 

 

mislio

sam da ću ga

lako srušiti jer sam

se dobro rvao. ali ne

samo da je on mene

sapleo nego je meni

i naprsla leva noga

ispod kolena

 

 

i

 

 

osetio 

sam jak bol i sa

mojim jaukanjem

se naš sukob

završio

 

 

i

 

 

poskakujući

na jednoj nozi

okružen devojčicama

koje su išle u mom

pravcu sam jedva

stigao do

kuće

 

 

i 

 

 

kada

me je kaja

ugledala rekao

sam mama ja sam

polomio nogu a ona

je odmah rekla

znala sam

 

 

i

 

 

rekla mi

je sad moraš

sam da ideš u

bolnicu autobusom

jer moram da idem

u preduzeće da ti

overim knjižicu

 

 

i

 

 

tako sam

sa polomljenom

nogom otišao sam a

vratili smo se zajedno

ali sa gipsom od

polovine butine

pa sve do

prstiju

 

 

i

 

 

kad sam

posle dvadesetak

godina ponovo video pidžu

jako sam mu se obradovao

kao i on meni. bio je nizak snažan

obučen u novo plavo odelo sa mašnom

znao je da sam bio u zatvoru zbog

čega sam osetio da me poštuje

a i rekao mi je ja sam

višestruki robijaš

povratnik

 

 

i

 

 

videli

smo se nekoliko

puta. pričao mi je kako

je krao jahte na moru gnjurajući

do njih. a za jednog druga robijaša

je rekao on je niko i ništa on nema

ni jednu ideju. a čovek koji

nema ideju nije

čovek

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

16. mart 2021.

26035. dan mog života

 

 

grobovi

dudin grob je

bio pored njegovog

oca. u petom šestom

redu ukoso je bio ljiljin

grob. devojčice koja je

umrla u četvrtoj godini

a u sledećem redu je

bio milomirov

grob

 

 

i

 

 

čitao

sam sve

više i uživao

u tim pričama i

živeo sa njima

i u njima

 

 

i

 

 

osim

fudbala sve

više sam uživao

da slušam muziku

zvali smo je

zabavna

 

 

i

 

 

domaća i

strana muzika

prvo italijanska pa

francuska šansona

a polako sve i više i 

više američka 

muzika pogotovo

rokenrol

 

 

i

 

 

telo

je raslo

bogu

 

 

i

 

 

pisao sam

pisma dedi i majkici

dragi deda i ostali kako

ste vi. mi smo dobro koje

i vama želimo. mama ide na

posao a boško i ja u školu

onda bih na plavoj koverti

napisao adresu a na

poleđini našu

adresu

 

 

i

 

 

kaja je

bila ponosna

što znam da pišem

pisma i hvalila se

komšinicama

 

 

i

 

 

jednog dana

posle fudbalske

utakmice na slaviji

bobariš podbarski

mangup je nokautirao

prodavca semenki i on

je pao kao pokošen. to

je zato što je buzer

šaptali su ljudi

 

 

i

 

 

na jednoj

utakmici slavije

i temerina potukli

su se navijači pa su

slavijaši jer ih je bilo

više po celoj dolmi

jurili temerince

 

 

i

 

 

na raspustu

nas je kaja poslala

u taraš kod deda ise

i nine i njihovog

sina uja žive

 

 

i

 

 

bilo je puno

dece igrali smo 

se po prašini. topali

smo se blatom. jeli

lubenice ohlađene

u bunaru

 

 

i

 

 

pogotovo

sam uživao da

idem sa deda isom

ili uja živom na kolima

sa konjima po

ataru

 

 

i

 

 

putko i liska

putko je bio mlađi

i malo veći a liska je

bila kobila i malo niža

on je lenj. ona vuče ali

kad se zaglavim u blatu

on to može da izvuče a

ne ona pričao je

uja živa

 

 

i

 

 

uživao

sam u putku

i liski i njihovim

jakim bokovima

i veštini sa kojom

su u pokretu pa

čak i trčeći

pišali i

srali

 

 

i

 

 

jednog

avgustovskog

vrelog dana je počelo

jako nevreme u tarašu sa

grmljavinom i gromovima

i tog dana se pročulo da

je grom ubio ženu i

muža na polju

 

 

i

 

 

posle

njihove sahrane

sam u noći video

kako je pala zvezda sa

neba i ja sam odmah

pomislio kaja

je umrla

 

 

i

 

 

matematika

smrti se pokrenula

i ujutru sam počeo da

plačem i ponavljam da

hoću odmah kući ne

govoreći zašto

 

 

i

 

 

sve

vreme

sam živeo u

užasu od pomisli

da je sad i kaja

mrtva

 

 

i

 

 

neprestano

sam plakao sve

dok nas uja živa

nije odveo u

novi sad

 

 

i

 

 

kad smo

došli u gvožđar

na kajin posao i kad

sam ugledao kaju živu

viknuo sam od radosti i užasa

mama a kaja me je odmah

počela grditi što smo se

vratili ranije nego

što je trebalo

 

 

i

 

 

kaja je

bila hvala bogu

živa ali ja sam bio

osramoćen jer sam

bio plačljivko

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

15. mart 2021.

26034. dan mog života

 

 

kad sam

pre sedam dana

na ovom mestu pevao

stvarao hodao o pokopu

milomira kad mi je bila 9

godina tog dana ali sad

u 72 sam izgubio svest

i pao na beton u

samoposluzi

 

 

i

 

 

od udarca 

sam povredio 

kičmu pa od bola

jedva sedim u stolici

i ovo pevam stvaram

hodam bez uživanja

u pevanju stvaranju

hodanju jer me

bol sprečava

da uživam

 

 

i

 

 

eh

kukavica

života. heroj

smisla

 

 

i

 

 

idem sad

da legnem da

malo odmorim

kičmu pa ću videti

koliko ću danas

dogurati

 

 

i

 

 

najviše sam

voleo da slušam

radio drame četvrtkom

u pola devet uveče. bilo

je kao gledanje filmova

samo intimnije. sećam

se zvukova kiša

i koraka u

noći

 

 

i

 

 

u

školskom

dvorištu niko 

nije mogao da

me uhvati dok

smo se

vijali

 

 

i

 

 

sa dečacima

sam igrao fudbal

i razne druge igre a

sa devojčicama se

vraćao iz škole i

dugo pričao na

ćoškovima

ulica

 

 

i

 

 

i kad sam

jednog prolećnog

ponedeljka došao u

školu svi su uplašeni

pričali da je duda moj

dobri drug iz klupe 

juče ubijen

 

 

i

 

 

kad

smo ušli u

razred i ustali

da pozdravimo

učiteljicu ona nam je

uplakana rekla deco

nema nam više našeg

dude a mi smo svi

uglas počeli da

plačemo

 

 

i

 

 

dudu

je u nedelju

slučajno u igri iz

flober puške ubio

naš stariji drug

iz razreda

ćira

 

 

i

 

 

bio sam

tužan jer dude

nije bilo više pored

mene u klupi ali sam

saosećao i sa ćirom

koji je sam veći od svih

nas sedeo sam u

zadnjoj klupi

 

 

i

 

 

kasnije nam

je učiteljica rekla

da svi napišemo

oproštajni govor 

za dudu

 

 

i

 

 

učiteljica je

izabrala sastav

mirjane vesić a mene

je izabrala da ga ja

pročitam sutra

na grobu

 

 

i

 

 

sutra 

smo svi u tišini

u povorci dvoje po

dvoje otišli na almaško

groblje i ja sam nad malim

sandukom i pred otvorenom

rakom pročitao oproštajne

reči za našeg bucmastog 

skoro uvek nasmejanog

druga dušana mišića

dude

 

 

i

 

 

dečak

nad grobom

dečaka

 

 

i

 

 

matematika smrti

1957. je umro otac

dušana mišića dude

1958. se ubio moj otac

1959. je dudu nesrećnim

slučajem u igri ubio naš

drug ćira. dve sledeće

godine sam bio siguran

da sam sledeći za

umiranje

ja

 

 

i

 

 

tu

matematiku

smrti nisam smeo

nikom da kažem i tim

je ona bila i teža

i izvesnija

 

 

i

 

 

počele

su samoće

mog života

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

13. mart 2021.

26032. dan mog života

 

 

posle smrti

milomira mandića

njegov otac milun mandić

govorio je kaji mandić kajo

sada si ti tvojoj deci i otac i

majka. bilo je u tome nečeg

nadnaravnog ali tako

blaženog

 

 

i

 

 

otac je

umro za mene

naučio me umiranju

otud mene u umetnosti

svetinjom siromaštva

i ivicom puta

 

 

i

 

 

za milomirom

su ostale njegove stvari

koje su polako nestajale

njegova odela. njegov kaput

njegov mantil. njegove košulje

njegove kravate. njegove cipele

njegovi ulošci za cipele. njegov

šešir njegova službena kožna

torba. njegova četkica za

brijanje. njegov rukopis

njegove gaće i čarape

kojih se uopšte

i ne sećam

 

 

i

 

 

za 20 dana

sam pošao u

treći razred

 

 

i

 

 

za 20 dana

su u milomirovom

preduzeću gvožđar

zaposlili kaju kao

spremačicu

 

 

i

 

 

od

domaćice

i glavne u kući

kaja je postala

spremačica

 

 

i

 

 

najgora

sam poslednja 

sam u preduzeću

često je s bolom

govorila

kaja 

 

 

i

 

 

počela su

kajina rana ustajanja

u 4 ujutru da bi pre dolaska

ljudi na posao otvorila prozore

i jošj ednom prebrisala prašinu

po stolovima pa ponovni

odlazak na posao

u 2 sata do

7 uveče

 

 

i

 

 

učiteljica jelica

aleksić je stavila dušana

mišića dudu i mene da sedimo

zajedno u klupi. verovatno

zato što su nam obojici

umrli očevi

 

 

i

 

 

u trećem

razredu su nam

dodali istoriju. geografiju

poznavanje prirode. ručni

rad. i na polugodištu i na

kraju godine sam iz svih

predmeta imao 5

 

 

i

 

 

almaško groblje

je postalo važno mesto

mog života sa jorgovanima

nad grobovima sa šebojem sa

ciglama na groblju sa čuvarima

groblja sa imenima na grobovima sa

pričama i pesmama na spomenicima

i kasnije biciklom koji sam naslanjao

na grobljanski zid sa kantom kojom

sam zalivao cveće na milomirovom

grobu groblje kojim sam se

zavetovao dobroti i

milomirovoj smrti

usred leta

 

 

i

 

 

osim groblja

jednom je školska

drugarica nama trojici

četvorici pokazala na 

pruzi svoju picu i tako

se život nastavio

 

 

i

 

 

saša cvejić

drugar iz razreda

i pionirski prvak u

džudou mi je pokazao

očev detektivski pištolj

na ormanu u ulici

svetosavskoj

 

 

i

 

 

nasuprot

smrti bio je

život

 

 

i

 

 

trčanje

trčanje i samo

trčanje mi je davalo

snagu i radost i

vraćalo me

u život

 

 

i

 

 

trčanje

skakanje u

vodu plivanje 

hej koji život

hej

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

12. mart 2021.

26031. dan mog života

 

 

očevo

samoubistvo je 

bilo preporađajuće

i užasno. umetnost

žrtvovanja i pesma

vaskrsenja

 

 

i

 

 

otac 

me odlučio

da budem

otac

 

 

i

 

 

muž

majci. otac

bratu

 

 

i

 

 

nikad

nisam krivio

milomira za

samoubistvo

 

 

i

 

 

uvek sam

to osećao kao

neku božiju

misteriju

 

 

i

 

 

kao žrtvu

jednog čoveka

preosetljivog za život

i čoveka hrabrog

za ljubav

 

 

i

 

 

jer

milomirovo

samoubistvo je

za mene delo

ljubavi

 

 

i

 

 

život

je postao

mnogo teži ali

i mnogo mnogo

smisleniji

 

 

i

 

 

dobrota je

bila u vazduhu

udisao sam

je

 

 

i

  

 

iz kajinih

kukajućih reči 

da si nam ti mile

sada živ pa da nemamo

ništa zauvek sam shvatio

da živeti znači nemati

a imati znači

biti mrtav

 

 

i

 

 

živeti

i samo ljubiti

ljubiti i samo

biti bog

 

 

i

 

 

kao da je

vaskrsnula

u meni očeva

energija. telo je

raslo i imalo

sve više

snage

 

 

i

 

 

trčanje

trčanje trčanje

osećao sam radost

u stvarima ali se

ozbiljnost uvukla

u svaki dan

 

 

i

 

 

uzbuđivao

sam se dobrotom

zavetovao sam

joj se

 

 

i

 

 

zavoleo sam

siromaštvo mirisalo

je na tužne oči. majčina

rana ustajanja i umor su

bili neprestana opomena

da živeti znači biti

u opasnosti

 

 

i

 

 

opasnost

me je probudila

zauvek

 

 

i

 

 

budnim

očima se vidi

lepota

 

 

i

 

 

tajna

mi se otkrila

svaki trenutak

je svečanost

 

 

i

 

 

meni je

moj otac svojim

samoubistvom dao

snagu da se u mladosti

ne ubijem nego da se sam

preobražavam podvizima

pevanjem stvaranjem

i postanem

bog

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

11. mart 2021.

26030. dan mog života

 

 

posle

smrti je

zavladala

dobrota

 

 

i

 

 

kaja

je postala

udovica

 

 

i

 

 

ja sam

postao sin

samoubice

 

 

i

 

 

milomirje

postao slava

boga i otac

svemira

 

 

i

 

 

crnina

kaja je bila

sva u crnini

godinu

dana

 

 

i

 

 

crninom

se žalost

čuvala i

negovala

 

 

i

 

 

sutradan

smo odmah

otišli na

groblje

 

 

i

 

 

kad 

smo krenuli

ka groblju kaja

je počela da plače

a i nas dvojica

sa njom

 

 

i

 

 

kad

smo ušli u

groblje plač

se uvećao

 

 

i

 

 

išli smo

grobljanskom

stazom od cigala

kojom sam kasnije

godinama dolazio

do milomirovog

groba

 

 

i

 

 

grob

je bio prekriven

vencima i cvećem

kaja je jako plakala

i obraćala se svom

mužu kao da

je živ

 

 

i

 

 

kaja mu je

donela darove

zapalila cigaretu za 

njega i stavila na njegov

krst da može da puši i

to je radila uvek kad bi

došla na miletov

grob

 

 

i

 

 

posle

su krenuli

pomeni. nedelja

dana. četrdeset dana

pola godine. godinu

dana

 

 

i

 

 

na godišnjicu

milomiru je podignut

spomenik. podigli su ga

otac i stričevi i svi su došli

iz lučana i opet je bilo

bolnog narikanja

bol i samo

bol

 

 

i

 

 

radio

nismo palili

godinu dana

bio je prekriven

krpom da ga

ne bi ni

videli

 

 

i

 

 

u sobi

je vladala

tišina. ozbiljnost

i ta prelepa dobrota

koja se širila posle

milomirove

smrti

 

 

i

 

 

dobrota

je ta stvar koja

seksualno ujedinjava

život i smrt. kao da bez

smrti nema dobrote a

kao da ni smrt nije

smrt nego samo

dobrota

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

10. mart 2021.

26029. dan mog života

 

 

posle

groblja

ljudi su došli

u patrijarha

čarnojevića

19

 

 

i

 

 

kuća je bila

puna ljudi a kaja

je stalno kroz plač

govorila mile da si

nam ti sad živ pa

da mi nemamo

ništa

 

 

i

 

 

ali

to više

nije vredelo

ništa jer mileta

više nije

bilo

 

 

i

 

 

mile da si

nam ti sada živ

pa da mi nemamo

ništa je bila treća

velika mudrost

mog dečaštva

 

 

i

 

 

prva mudrost

je neka niko nikog

ne utišava neka se svako

utiša sam učiteljice jelice aleksić

druga je bila milomirovo jedno

ti kajanje ne gine i treća mile

da si nam ti sad živ pa

da mi nemamo

ništa

 

 

i

 

 

ljudi su

polako posle

sahrane odlazili

pa i uja živa kajin brat 

od ujaka koji se na rastanku

sa kajom pozdravio i nešto

joj je šapnuo a ona mu

rekla ma idi živo i

nasmejala se

 

 

i

 

 

te žive

uja živine

nepoznate reči

su napravile mali

predah u užasu od 

kog se više nije moglo 

živeti ali sad se pojavio 

osmeh na kajinom licu 

usred bola i to evo sad 

znam da se bog života 

javio da je bog živ

a ne život

 

 

i

 

 

uja živine

nepoznate reči i

kajin osmeh su me

vodili kroz iskušenja

i nevolje života

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

9. mart 2021.

26028. dan mog života

 

 

tuga

i užas su

dolazili u

talasima

 

 

i

 

 

sada

je sledio

novi užas

sahrana

 

 

i

 

 

pokop

milomira

 

 

i

 

 

bilo

je puno

ljudi

 

 

i

 

 

kaja 

u crnini

je stalno

plakala

 

 

i

 

 

groblje

stigli smo do

groblja koje je

od tada postalo

moj drugi

dom

 

 

i

 

 

mrtvačnica

sa sandukom u

kome je ležao

milomir

 

 

i

 

 

vrućina

crnina sveće

šimširi

 

 

i

 

 

kumova ćerka

me je izdvojila da ne

budem izložen užasu

sahrane i odvela me

da vidim iskopanu

milomirovu

raku

 

 

i

 

 

izneli su

sanduk iz

mrtvačnice i

otvorili ga da

 ljudi poslednji

put vide lice

milomira

 

 

i

 

 

milomira sina

milunovog. najstarijeg

brata ljubiši mirjani duli

obradu. muža kajinog

oca božidara i

miroslava

 

 

i

 

 

milomir

otac

svemira

 

 

i

 

 

milomir je

ležao u sanduku

negovo veselo lice

je sad bilo ukočeno

mirno bledo i

odsutno

 

 

i

 

 

kao da

je boravio u

nekom drugom

nepoznatom

svetu

 

 

i

 

 

kaja

je plakala

boško je plakao

i ja sam plakao nad 

otvorenim sandukom

u kome je ležao

milomir a nije

nas čuo

 

 

i

 

 

stric obrad

je nad kovčegom

dao zavet da će se

brinuti o kaji i nama

dvojici. što je i činio

i svoj zavet bratu

ispunio

 

 

i

 

 

povorka

je polako

krenula ka

otvorenoj

raci

 

 

i

 

 

opet 

novi užas

pred rakom i

zapomaganje

i jauci od

užasa

 

 

i

 

 

poslednji

najužasniji

čin spuštanja

kovčega u

raku

 

 

i

 

 

trenuci

u

kojima 

sanduk

polako 

klizi

u

zemlju

 

 

i

 

 

trenutak

kad sanduka

više nije bilo i

kad je spušten

duboko u

zemlju

 

 

i

 

 

bacanje

grumenja

zemlje na

sanduk

 

 

i

 

 

milomir mandić

1921-1958

 

 

i

 

 

milomire

 

 

i

 

 

kraj

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

8. mart 2021.

26027. dan mog života

 

 

nastavili smo

da se igramo. boško

nije imao pojma da

nam je otac mrtav. sve

vreme sam se trudio

da to ne sazna

 

 

i

 

 

uskoro sam

na uličnom bunaru

čuo kako je neko nekom

rekao jeste čuli da je

kajin mile umro

 

 

i

 

 

tata je

mrtav. kako

zašto

 

 

i

 

 

sva deca

i odrasli su bili

pažljiviji prema

bošku i meni

 

 

i

 

 

boška sam

stalno držao

pored sebe da

mu neko ne bi

rekao šta se

desilo

 

 

i

 

 

uja steva

nas je odveo

kod njega

 

 

i

 

 

jeli smo

lubenice sve je

bilo normalno osim

nepodnošljivog

užasa u

meni

 

 

i

 

 

ne znam

da li je neko

primetio da znam

da je smrt svuda

oko nas a i u

meni

 

 

i

 

 

ta zavera

ćutanja je bila

nepodnošljivo

bolna

 

 

i

 

 

sam

 

 

i

 

 

bila je vrućina

leto avgustovsko

život je kipteo

od života

 

 

i

 

 

napetost i

iščekivanje su

se okončali tek oko

šest uveče kad sam

ponovo ugledao škodu

iz koje je kaja izašla

ali sad uplakana i 

sva u crnini

 

 

i

 

 

udovica

 

 

i

 

 

tog trenutka

sam odrastao

i postao otac

bošku

 

 

i

 

 

dotrčao sam

do kaje a boško

koji je trčao iza

mene je vikao

mama zašto

plačeš

 

 

i

 

 

boško

tata je

pao

 

 

i

 

 

u trenutku 

sam osetio olakšanje

jer tata je samo pao a to

nije ništa strašno jer i sam

sam mnogo puta pao

a evo još sam živ

 

 

i

 

 

bilo je to

samo trenutak

olakšanja. soba je

odjednom bila puna

ljudi vriske i plača

sve je bilo jasno

tata više nije

živ

 

 

i

 

 

ne sećam 

se ničega više

tog dana. sve je

bio samo užas i

sve je bilo novo

i nepoznato

 

 

i

 

 

znam samo

da je milomir tu

noć proveo sam

u mrtvačnici i u

mrtvačkom

sanduku

 

 

i

 

 

tog

15. avgusta

1958. je pukao

mozak jednog

dečaka

 

 

i

 

 

tog

dana se u

mom mozgu

začeo bog

 

 

i

 

 

milomir se

ubio da bih ja

postao bog. to

delo velikog

oca je

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

6. mart 2021.

26025. dan mog života

 

 

negde oko

tri četiri noću

autobus se zaustavio

na odmaralištu i ja sam

se probudio i kroz prozor

autobusa video kako je

na noćnom nebu pala

jedna zvezda

padalica

 

 

i

 

 

15. avgust

je 56. dan leta

a od 15. avgusta

1958. 15. avgust

 je najvažniji dan

u godini za

mene

 

 

i

 

 

15

avgusta

1958. se ubio

milomir

 

 

i

 

 

bilo mi

je osam i po

godina milomiru

tek trideset

sedma

 

 

i

 

 

sve je

počelo zvezdom

padalicom jer je u to

vreme milomir skočio

kroz prozor hotela

venac u šapcu

na beton

 

 

i

 

 

kad smo

ujutru oko sedam

stigli na autobusku

stanicu kod futoške

pijace milomir nas

nije sačekao. čeka

nas kod kuće

pomislio

sam

 

 

i

 

 

u

tramvaju na

krivini ulazeći u

temerinsku ulicu

mislim kako ću se

žaliti tati jer me je

kaja tukla na

moru

 

 

i

 

 

kod

kuće

milomira

nema

 

 

i

 

 

ulazimo

u stan i

zloslutna

praznina

 

 

i

 

 

mile se

ranije vratio

iz banje pa je

otišao poslom

do šapca rekle

su nam naše

komšije

 

 

i

 

 

izlazim na

ulicu da se igram

sa decom. i hej evo

milomirove škode i

tate. prošišali su 

pored nas

 

 

i

 

 

trčim za

automobilom

i vičem tata

tata tata

 

 

i

 

 

škoda

staje pred kućom

ali iz nje ne izlazi tata

nego čika mića starčević

i još neki ljudi iz tatinog

preduzeća i ulaze

u dvorište

 

 

i

 

 

kad sam

dotrčao do kuće

u dvorištu sam

čuo kajin

vrisak

 

 

i

 

 

odmah

sam znao

moj otac je

mrtav

 

 

i

 

 

kaja je izašla

sa ljudima iz tatinog

preduzeća i rekla mi

da ide nekim poslom sa

njima a otišla je u šabac

da preuzme očevo

mrtvo telo

 

 

i

 

 

pazi na

boška rekla

mi je i ušla u

automobil 

 

 

i

 

 

ostao

sam

sam

 

 

i

 

 

sledili

su deset

najstrašnijih

sati u mom

životu

 

 

i

 

 

deset sati

iščekivanja da

se kaja vrati i

saznam šta

je istina

 

 

i

 

 

znao sam

da je otac

mrtav a nikog

nisam smeo

da pitam

to

 

 

i

 

 

uskoro su

svi oko mene

znali da je milomir

mrtav ali niko nije

smeo da mi

to kaže

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

5. mart 2021.

26024. dan mog života

 

 

te

1957. je

umro otac

dušana mišića

dude sa kojim

sam kasnije

sedeo u

klupi

 

 

i

 

 

fudbal

je postajao

sve važniji

u životu

 

 

i

 

 

milomir je

sa oduševljenjem

pričao o fudbalerima

pre svega o rajku mitiću

i crvenoj zvezdi. o rajkovom

dropkik šutu kojim je mitić

davao golove i njegovom

ferpleju. od tada sam

opčinjen ferplejom

 

 

i

 

 

početkom te

pedeset osme milomir

je pričao i o tejloru centarforu

mančester junajteda koji je davao

golove glavom. sećam se fotografije 

iz novina igrača koji leti kroz vazduh

sa isturenim grudima i glavom

viši od ostalih igrača

postiže gol

goool

 

 

i

 

 

mančester

junajted je došao u

beograd na utakmicu sa

crvenom zvezdom odigrali su

nerešeno 3:3 a na povratku

kući su imali avionsku

nesreću u kojoj je

poginuo i tomi 

 tejlor

 

 

i

 

 

svake nedelje

smo slušali prenos

fudbalskih utakmica i

čuvenog voditelja

radivoja markovića

 

 

i

 

 

tog proleća

sam polomio

ruku bacajući se

za loptom

 

 

i

 

 

tri nedelje

sam nosio gips i

kad sam ga skinuo

ruka je bila ukočena

i savijena. dva tri meseca

su trajala bolna teglenja

ruke sve dok se nije

vratila u normalan

položaj

 

 

i

 

 

sve sam

više uživao u

čitanju i uzbuđenju

kad donesem knjigu

iz biblioteke i počnem

da je čitam i da ulazim

u taj novi svet u koji

me je knjiga

vodila

 

 

i

 

 

divio sam

se milomirovom

rukopisu a pogotovo

lepoti njegovog

 potpisa

 

 

i

 

 

bilo je

čudesno

nagnuti se

nad svesku i

truditi se da

lepo pišem

sa debelim

i tankim

linijama

 

 

i

 

 

isto

uzbuđenje

sam osećao i

pred praznim

akvarel papirom

po kome sam

crtao i bojio

ga

 

 

i

 

 

učiteljica

nas ja učila i

pokazivala nam 

da kad uzmemo jedan

prutić lako ga možemo

polomiti ali kada spojimo

deset prutića zajedno onda

ne možemo da ih slomimo

i da su to radili fašisti a da

i mi treba da smo tako

složni kao ti

prutići

 

 

i

 

 

pele

na šestom

svetskom fudbalskom

prvenstvu u švedskoj zablistao 

je osamnaestogodišnji edson arantes

do nascimento poznatiji kao pele

najbolji igrač u istoriji fudbala

od tada je za mene mera

svih stvari bio

najbolji

 

 

i

 

 

jedno ti

kajanje ne gine

govorio je milomir

i to je bila druga

velika mudrost

u životu

 

 

i

 

 

kaja

boško i ja

smo otišli na more

a milomir je ostao da

ide u matarušku banju

jer mu more nije

prijalo

 

 

i

 

 

kaja je

ustajala rano

i iz sandoline

vadila morske

zvezde

 

 

i

 

 

i na moru 

u sindikalnom

odmaralištu sam

glumio bioskop a i

tamo nas je kaja tukla

ali da se ne bi čulo

odvela bi nas 

u borovu

šumu

 

 

i

 

 

milomir nam je

pisao i rekao da

slušamo mamu i da

ako budemo dobri da

ćemo opet putovati svi

kolima po srbiji. a meni

je rekao da i dalje

vežbam i istežem

ruku

 

 

i

 

 

posle dve

nedelje na moru

čamcem smo se prebacili

do crkvenice a otatle do

rijeke jer nam je autobus

za novi sad polazio

u šest uveče

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

4. mart 2021.

26023. dan mog života

 

 

posle četiri

i po meseca se

završilo prvo polugodište

trajalo je od 6. septembra do

15 januara i onda je sledila 

dodela đačkih knjižica. imao

sam sve 5 osim 4 iz

pevanja

 

 

i

 

 

zimski

odmor je

trajao dve

nedelje

 

 

i

 

 

drugo

polugodište je

trajalo od februara

do 20. juna. sada sam

imao sve petice. i opet je

sve završeno dodelom

đačke knjižice koju

je potpisao

milomir 

 

 

i

 

 

letnji

raspust

je trajao od 

20. juna do 6

septembra

 

 

i

 

 

svo četvoro

smo ponekad

odlazili u grad na

puding preliven

malinama ili to

čudo od slasti

 sladoled

 

 

i

 

 

išli smo svo

četvoro na more

u šilo na ostrvu krk

gde je milomirov

gvožđar imao

odmaralište

 

 

i

 

 

došla

je jesen

1957

 

 

i

 

 

čekanje u

redu da se u

knjižarama kupe

udžbenici sveske

i ostali pribor

 

 

i

 

 

u drugom

razredu je bukvar

zamenila čitanka a i

dobili smo još jedan

predmet lepo

pisanje

 

 

i

 

 

lepo pisanje

je osnova svih

mojih pisanja

 

 

i

 

 

van škole smo

imali kružoke na kojima

smo dodatno učili i pomagali

jedni drugima u učenju. kružoci

su se organizovali po našim

kućama. u mom kružoku su

bili milan krnjajić. marica

domjanić. dragica žikić

i mira vesić

 

 

i

 

 

te jeseni 

se sećam berbe

grožđa u našem malom

vinogradu na padini sremske

kamenice. dok su ljudi brali 

grožđe ležao sam pod orahom

i zatvorenih očiju maštao o

mnogo golih žena koje

igraju oko moje

glave

 

 

i

 

 

kosmatost

dlakave noge

žena. najlon čarape

guzevi. sise. bio je to

program napaljenosti na

ženu sa kojom se ustaje i

leže. naziranje pičke u trouglu

među nogama. dlakave pazuhe

guzevi koji se valjaju kroz ulicu

i noge koje se šire dok hodaju

dupeta jednog jedinog smisla

jebačine rane seksualnosti

čijoj čednosti nema

kraja u srcu

 dečaka

 

 

i

 

 

škola je

počela crvenim

pionirskim maramama

svi smo bili titovi pioniri

tito na podbari nije ni

postojao a u školi

tito je bio baš

glavni

 

 

i

 

 

kaja me je

učlanila i vodila u

partizan koji je bio u gradu

na časove gimnastike a jednog

dana me je ostavila da se sam

vratim kući. tek kasnije mi je rekla 

da je ona sve vreme gledala šta

ću raditi kad izađem iz sale

i da li ću znati da se

sam vratim

kući

 

 

i

 

 

to vraćanje

kući mi je pomoglo

da sam odlazim i da se

sam vraćam iz biblioteke u

dunavskoj ulici. kosovskom

lađarskom danas aleksandra

tišme. zlatnom gredom. save

vukovića. svetosavskom

almaškom. tekelijinom

sve do kuće 

 

 

i

 

 

čitanjem

knjiga sam se

odvojio od života

i otpočeo moj 

život po

knjizi

 

 

i

 

 

u drugom

razredu sam se

jednom posvađao

sa celim razredom

i tako otpočeo

moj put

 

 

i

 

 

ljubica

kosovac

devojčica

drug

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

3. mart 2021.

26022. dan mog života

 

 

uveče

sam spremio

torbu za školu. bila

je to kožna torba sa

ručkom. nosio sam je

pod miškom ili sa

obe ruke na

leđima

 

 

i

 

 

u torbi je

bilo carstvo

sveske. na široke

i uzane linije. sveske

na kocke. prazne sveske

bukvar. peratonica a u njoj

olovke i bojice prvo samo

drvene a posle i vodene

a na kraju i tempere

gumica. trougao

lenjir. zarezivač

šestar

 

 

i

 

 

mala

računaljka

kao i ona velika

koja je stojala

pored table

 

 

i

 

 

užina

sa jabukom

i prutićima sa

kojima smo

brojali

 

 

i

 

 

sveske i

bukvar su bili

umotani modroplavim

pakpapirom na kome je

bila nalepnica sa mojim

imenom i imenom

sveske

 

 

i

 

 

u školu

sam išao sam

a vraćao sam se sa

devojčicama i dečacima

koji su živeli u mom kraju

na uglu sam skrenuo u

tekelijinu. prošao jug

bogdanovu. bele

njive i došao 

do škole

 

 

i

 

 

na uglu

 gundulićeve

ulice moja škola

ivan gundulić

 

 

i

 

 

svi razredi 

od prvog do osmog

su stajali u redovima

pred ulazom čekajući da ih

dežurni učitelj ili nastavnik

prozove i pusti da uđu u

školu. prvo su puštali

nas prvake

 

 

i

 

 

u prvom 

razredu smo

imali pet predmeta

plus vladanje. bili su

to srpskohrvatski

crtanje. pevanje

matematika 

fiskultura

 

 

i

 

 

pre

pisanja smo

učili da pišemo

prave kose krive

i oble linije. one

su nas vodile

do slova 

 

 

i

 

 

učili smo

da pišemo

ćirilicom

 

 

i

 

 

učili smo

azbuku. a. b

v. g. d. đ. e. ž. z

i. j. k . l. lj. m. n. nj

o. p. r. s. t. ć. u. f

h. c. č. dž

š

 

 

i

 

 

abecedu

a. b. c. č. ć. d

dž. đ. e. f. g. h. i. 

j. k. l. lj. m. n. nj. o

p. r. s. š. t. u. v. z. ž

sa latinicom smo

učili od drugog

razreda

 

 

i

 

 

velika i

mala slova

tačka. zarez. znak

pitanja. znak uzvika

izgovaranje slova

učenje napamet

i recitovanje

 

 

i

 

 

jezik

je slovo

matematika

je broj

 

 

i

 

 

prvo smo

učili da brojimo

do deset pa posle

do dvadeset i na

kraju čak do

sto

 

 

i

 

 

prvo 

smo sabirali i

oduzimali a onda

množili i delili

 

 

i

 

 

tablica množenja

napamet. 1x1 = 1

2x2 = 4. 3x3 = 9. 4

x4 = 16. 5x5 = 25. 6x

6 = 36. 7x7 = 49. 8x8 =

64. 9x9 = 81. 10x10 

=100. hej

 

 

i

 

 

crtali smo

u blokovima 2

i 3 a u kasnijim

razredima i u

bloku broj

5

 

 

i

 

 

najviše

sam voleo da

crtam kuću sa

tarabom. na kući

su bila vrata prozori

crepovi odžak dim i

putić koji je vodio

do vrata. iznad

kuće nebo sa

oblacima i

suncem

 

 

i

 

 

pevali smo

do re mi fa so

la si do i pesme

svi zajedno a 

i sami

 

 

i

 

 

fiskultura je

bila najzanimljivija

jer smo se slobodno

smejali i cerekali do

mile volje

 

 

i

 

 

bukvar

je bio čudo

sve nas je učio

što smo trebali

da naučimo i to

sve slovo po

slovo

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima