Bog Miroslav Mandić Bog

59. PUT PO 33 DANA

1947. dan

1. maj 2010.

nadam se da se neću razboleti

sinoć je počelo sa nosom a noćas se produžilo sa znojenjem

sada mi je lakše jer sam ovo napisao

voljeni starac Porfirije se nikada nije molio za svoje zdravlje jer se stideo da moli za sebe

subota je. napolju je petnaest stepeni. biće do trideset

prvi je maj. praznik rada. ne znam da li su prodavnice otvorene

u kroksericama hodam po svojoj bašti — Svemiru

visoko su laste. ne znam da li sam ih uslikao

čujem ih kako cijuču u brzom letu

uvek mi je dobro sa lastama

svakom je dobro sa lastama

uživam u mirisu pokošene trave. žao mi je što u

životu nisam više ležao na zemlji i gledao u nebo

verujem da se isti ton čuje u svakom blaženstvu Miroslava Mandića

muzika jednog tona

nežno ga je pomilovala po golom ramenu i onda još nežnije poljubila

sada sam se setio da sam zaboravio da potopim zelenu salatu u vodu

a i ovakve mi se stvari događaju — uzmem kalkulator i pedometar i

nesvesno im zamenim mesto pa ujutru ne mogu da nađem pedometar

ali u tome kako uživam oslonjen na metalni stubić dok

čekam da se pojavi zeleno svetlo na semaforu sam nenadmašan

ili u ovoj svesti o neponovljivosti svakog koraka koji načinim

neponovljivosti ovog udaha

neponovljivosti ovog izdaha

kada je već svaki udah neponovljiv svakim udahom udišem Svemir i sva bića

kada je već svaki izdah neponovljiv svakim

izdahom izdahnem ljubav Svemiru i svim bićima

spokojno hodam posle prethodna dva blaženstva

žao mi je što malo pre nisam fotografisao ženu koja je

nežno dodirnula po ramenu i poljubila svog muškarca

prirodno je voleti tehniku — piše na jednom bilbordu

koji reklamira Sajam tehnike. ono što je odvratno u marketingu i

reklamiranju je što se sva vekovna znanja zloupotrebljavaju u svoju korist

na reklamnim panoima je antologija pokradenog ljudskog duha

nadam se da će mi pomoći limun i propolis sa ehinacejom

gledam ka Tvojoj terasi ali Tebe nema

u zanosima sam Bog

u smiraju sva bića

između zanosa i smiraja sam Tii

ćao ljubavi — rekla mi je u prolazu prodavačica voća koja mi se već

jednom tako obratila kada je ugledala reč ljubav na mojoj slepoočnici

MILO

1949. dan

3. maj 2010.

živim za Tebe

ja sam Tvoj Miroslav Mandić za poneti

osećam Te Bože u sebi — to sam ja — pesma svih bića

prosjakinje i prosjaci vole božanski

ljudi na razne načine kradu energije od drugih ljudi

znanjem. nasiljem. ideologijama. umiljavanjem. razboljevanjem

lažima. šarmiranjem tugama. besom. zastrašivanjem. zavođenjem

obećanjima. izneveravanjem. ismevanjem. materinstvom. očinstvom

većina ljudi krade energiju

retki ljudi stvaraju energiju. još ređi je dele. ali jedan stvara dovoljno energije za sve

u jednom su sva bića

grozota se svim bićima preobražava u dobrotu

svaka reč je zahvalnost milosti kojom izgovorim svaku reč

svakom rečju se udomljujem u srcu svih bića

svakom rečju udomljujem srce svakog bića

harmonija protivrečja

protivrečje harmonije

ako je pesnik pastir reči pesma je njegov magarac

svaka reč u njegovoj pesmi je njegov pastirski štap

mnogo sam naučio od hodačkog štapa

ja sam štap pisanja

parkovi šire velike količine blagosti

svako vreme je najbolje vreme za pravo vreme

volim da krenem od jedne tačke pa da kružim kružim kružim oko

nje sve do jednog trenutka u kome moje mišljenje postane pevanje

nedostaješ mi more

volim da krenem iz kruga i da kružim kružim u

jednu tačku sve dok moje mišljenje ne postane pesma

stari čovek vuče teška kolica uz brdo

srce srcu

pas gleda ka otvorenom prozoru a čovek koji

mu dolazi u susret ga pozdravlja podignutih obrva

vetar njiše grane — bića vole da miluju druga bića

ili miluješ ili kradeš

miluj me — neprestano čoveku govori Bog

pomiluj me — ponekad Bogu govori čovek

podigni me — rekao mi je beli oblutak

ponesi i mene — rekao mi je drugi oblutak

HODANJE ZA GAZMENA ĐOGANIJA

1950. dan

4. maj 2010.

lepoto Božija dobrotom stvorena

http://antwrp.gsfc.nasa.gov/apod/ap100503.html

dobroto Božija lepotom ljubljena

http://www.flickr.com/photos/sueskeepsakes/4577717382/

ne znam da povežem ovu stranicu sa internetom

da se zaplave adrese iz prethodna dva blaženstva

naučio sam

niko i ništa spašavaju ljubav

neko i nešto ubijaju ljubav

ponekad se može voleti jedino ako smo niko i ništa

ponekad je samoća jedini način da se ljube sva bića

niko so — ništa hleb

neprestano ljubiti ljubav neljubljenih

kad vidim da nečija sreća unesrećuje drugog sramota me je

srećo srećna si samo srećom svih bića

ubiti sebe je nekada jedino rešenje

truditi se — sve ljubiti

dvoje su ljubav samo ako ljube jedno drugo da bi kao jedno ljubili sve

sramota me je što o nekom mislim ružno

sramota me je što uopšte mislim o nekom umesto da ga ljubim

pobediti samo samog sebe

voleo bih da negde ugledam trsku

nekada radost nije ništa drugo nego biti dostojan nečije patnje

divim se paćenicima koji preobražavaju svoju patnju na radost drugima

zaista želim uspeh i ljubav samo u svim bićima

na trenutak se zbog nekih pomisli jako posramim

ponekad mi je život u meni nepodnošljiv jer poništava nečiji život

život hoće da živi. neka bića to ne mogu da podnesu i zato prekraćuju sebi život

pomogla mi je ova kamilica... evo prvih bulki ove godine

bulke su svedočanstvo moje velike ljubavi i velike ljubavne patnje. bila mi je

dvadeset četvrta. gledao sam ih pored puteva na jednom putovanju po Nemačkoj

lepota često prebiva iza gnusobe

dobrota se često preporađa u grešniku

grešnik iskupljuje grehove svih onih koji svojih grehova nisu svesni

moć ubija energije drugih bića — bespomoćnost krade energije drugih bića

mislim Te istomišljeništvo

Tvoja me je patnja oplemenila

posvećeno Gazmenu Đoganiju i njegovoj sinoćnoj patnji

želim Tii da posle ljubavne patnje ljubiš sveljubavlju

PUPOLJAK SVIH BIĆA

1951. dan

5. maj 2010.

ne brini

ja sam tabani svih bića

ja sam stopala svih bića

ja sam pete svih bića

ja sam kolena svih bića

ja sam kosti svih bića

ja sam kičma svih bića

ja sam pička svih bića

ja sam kurac svih bića

ja sam čmar svih bića

ja sam stomak svih bića

ja sam sise svih bića

ja sam ruke svih bića

ja sam šake svih bića

ja sam prsti svih bića

ja sam vrat svih bića

ja sam lice svih bića

ja sam oči svih bića

ja sam usne svih bića

ja sam nos svih bića

ja sam uši svih bića

ja sam koža svih bića

ja sam krv svih bića

ja sam sokovi svih bića

ja sam srce svih bića

ja sam mozak svih bića

ja sam duša svih bića

ja sam duh svih bića

ja sam nepoznato svih bića

ja sam nestvoreno svih bića

ja sam ime svih bića

ja sam humor svih bića

ne boj se

ZAR NE

1952. dan

6. maj 2010.

Bog je Bog u srcu svake reči

Bog je Bog — voleo bih da uskoro na levoj slepoočnici istetoviram sliku Svemira

Bog je Bog — voleo bih da uskoro na levoj strani vrata istetoviram reč Pupoljak

Bog je Bog — pružam korak

Bog je Bog — pružam korak — podržavam Tvoju odluku

Bog je Bog — pružam korak — želim Tvoju sreću

Bog je Bog jer je najviše sam

Bog je Bog jer mnoga bića žive za Boga i daju Mu svoj život

Bog je Bog zbog krila lastavice

Bog je Bog zbog bistre vode

Bog je Bog jer more voli drveće

Bog je Bog zbog jasnih i dobrih misli

Bog je Bog jer volim Boga

Bog je Bog jer Bogom je sve Bog

Bog je Bog jer Bogom je svako Bog

Bog je Bog jer Bogom sam i ja Bog

Bog

Bog je Bog jer Ga niko ne plaća da bude Bog

Bog je Bog jer nikome se ne isplati da bude Bog

Bog je Bog jer svačijim rođenjem je Bog još više Bog

Bog je Bog jer svačijim umiranjem je Bog još više Bog

Bog je Bog jer svakom pesmom je Bog još više Bog

Bog je Bog — naoblačilo se

Bog je Bog — vetar počinje da duva jače

Bog je Bog — grmi

Bog je Bog — prve kapi kiše

Bog je Bog — kap kiše na mojoj slepoočnici

Bog je Bog — vetar nosi prašinu

Bog je Bog jer voda je voda

Bog je Bog jer Miroslav Mandić je Miroslav Mandić

Bog je Bog jer Miroslav Mandić je Bog

Bog je Bog jer Tii si Bog

Bog

POSVEĆENO ZAVETU PRIJATELJSTVA

1953. dan

7. maj 2010.

Bogdanka Poznanović

posvećeno Bogdanki i Dejanu Poznanoviću

oduvek

posvećeno zauvek

zauvek

posvećeno oduvek

http://www.youtube.com/watch?v=zsiYfk5RV_Q&feature=related

posvećeno slobodi svih bića

rano jutro

posvećeno ranom jutru

rosa na travi

posvećeno rosi na travi

mlada kopriva

posvećeno mladoj koprivi

povila je glavu — devojčicu boli stomak

posvećeno devojčici koju boli stomak

frula vazduha

posvećeno muzici vazduha

dobrota neočekivanog

posvećeno dobroti neočekivanog

duša mašine

posvećeno duši mašine

čelo tabana

posvećeno molitvenom hodanju

peta prstiju

posvećeno molitvenom pisanju

pupak pupoljka

posvećeno molitvenom stvaranju

svila uma

posvećeno pamuku nenasilja

iz šolje

posvećeno starim vremenima

suze

posvećeno suzama

iskre

posvećeno iskrama

http://translate.google.com/?tab=yT - sr|en|како да напишем оно што не знам evo

posvećeno Google translate

sada mogu da pišem na engleskom

posvećeno jednom jedinom — Božijem — jeziku

saosećati sa neslobodom moćnih

posvećeno ružama

saosećati sa ograničenošću pametnih

posvećeno putu

saosećati sa podsmehivačima

posvećeno iskrenima

saosećati sa dupeuvlakačima

posvećeno dečijoj ozarenosti

saosećati sa kurčevitima

posvećeno bezazlenima

proliven čaj

posvećeno zajedničkim iskustvima

iskustvo jezika

posvećeno ljubavnicima jezika

poljubac

posvećeno radnicima ljubavi

prolaznost

posvećeno večnoj prolaznosti i večnoj sadašnjosti

sam

posvećeno samoj

Miroslav Mandić

posvećeno Tvom Miroslavu Mandiću

posmatranje

posvećeno dobronamernima

posvećenje

posvećeno posvećenima

SUZA PUPOLJKA SVIH BIĆA

1954. dan

8. maj 2010.

suze

suza

suze suze

suze suza

put suze

suza ruže

lice suze

suza duše

suza uma

liju suze

okupaj me svojim suzama

suza i rosa

oko

rosi suza

usna

suzi rosa

ljubavi — reci mi

suzo — ljubi me

željni dodira

željni vode

željni vazduha

željni svetlosti

suza želje

suza

suzama orgazma preobrazi me

suzo

orgazmom suza sam zavetovan životu

lečenje suzama

bogatstvo suzama

radost suzama

Bog suze

suza Boga

ljubav — suza Božija

LJUBAV LJUBI LJUBAV

1956. dan

10. maj 2010.

suza suzu suzi

hodam po travi fudbalskog stadiona u Zvezdarskoj šumi

meko je

odmara me miris trave

jedna muva mi zuji oko glave

nema nikoga

slava slavu slavi

bagrem je procvetao

šuma i ja

voli i voli zauvek

ne znam kako se izlazi ovuda

gušter je pobegao iza betonskih stepenica

ubrao sam bagrem i žvaćem ga. sladak je. podseća na prva letnja kupanja u mladosti

dokoličari čuvaju sećanja na raj

šumska staza je još vlažna od jučerašnje kiše

penjem se polako da ne skliznem

volim kada zemljana staza vijuga

eno ih trešnje — crvene se

nabujalo je zelenilo

zeleno zeleni zelenilo

petao kukuriče dok fotografišem stazu

staza me obnavlja — vodi me u središte

zemljana staza meka kao trava

staza me ispunjava srećom

hodam polako da bih duže bio srećan

kolena vole meke staze. zlatna bubica mi prelazi preko staze

svila svilu svili

dokoličari svojim dokoličarenjem ulepšavaju svet

dokoličar dokoličara dokoličari

razmišljam o kući bez zidova — kući beskraja

oko mrtve ptičice ispale iz gnezda lete muve

stojim i gledam kako puž prelazi preko jedne grančice. uživam u njegovoj

brzini. ne miče a odmiče. svetluca njegov trag. volim puževe — uče me da volim

sići ću sa zatravljene staze na asfalt da ne bih slučajno zgazio nekog puža

sa Google-translate sam jutros počeo da

prevodim Heruvimskog lutalicu Angelus Silesijusa

HODANJE — KUĆA OD KORAKA. HODAM — STANUJEM U RUŽAMA

1957. dan

11. maj 2010.

ovo je slika

ovo je muzika

ovo reč

meki su i tihi moji koraci

pridružuje mi se po koja kap kiše

ponekad je teško napisati najjednostavnije blaženstvo

kad počinje da pada kiša. ne znam da li su to kapi ili hladniji vazduh ili radost sama

hodam hod-om

sam

Bog-om

žen-om

odan ist-om

isto se neprestano menja i tako je isto

očarava me što je sa Bogom uvek om

očarava me što je sa ženom uvek om

očarava me što je sa pesmom uvek om

sa paprik-om. zelenom salat-om. hleb-om

lopt-om

apstrakcij-om

volim Te apstrakcijo

informacij-om

jabuk-om u travi

trav-om

Miroslav-om i Tob-om

postojim jer Tii postojiš

ruž-om i pupoljk-om

sa velikih bokora ruža na fabričkoj ogradi širi se opojni

miris. mirisima ruža sam venčan sa londonskim ružama

londonske ruže pred polazak na Ružu lutanja hej

temen-om

čovek

taban-om

duh-om

duš-om

tel-om

ritm-om — rim-om

korak-om — kuć-om

sve je isto odan-om

ist-om je sve odano

odan je svaki dan

VOLIM TE DEČAČE U BELOJ KOŠULJI

1958. dan

12. maj 2010.

bubamara ispred mojih nogu

postojim da bi sve drugo postojalo

time što sam prešao na drugu stranu ulice kada sam

ga ugledao u daljini samo sam potvrdio ljubav za njega

žao mi je što on neće pročitati današnja blaženstva

one koje poštujem ali se od njih razlikujem ne želim da povredim razlikom

ni mojim stidom ne želim nikoga da povredim

ni Bogom

ni Svemirom u kome sam

ni umetnošću koju stvaram

ni Pupoljkom svih bića

ni Miroslavom Mandićem

bio je u beloj košulji

dečak

još više ga volim

vijugam ulicama

nevidljiv

stare kuće siromašnih ljudi se ruše

jeftine rotkvice u kartonskim kutijama

od jutros je pala cena i zelenoj salati

četiri mlade frizerke sede na stepenicama radnje i puše

dečak u beloj košulji stariji je od mene

hodao je mlađahno i živahno

želim Tii zdravlja i ljubavi Mlađahni i Živahni moj

bez ispovesti nema spasenja — pročitao sam danas u

knjizi Put u nebo jednog drugog dečaka Starca Kleope

sve ruke na njoj

fotografisao sam jednu kvaku na starim dvorišnim vratima i zamislio sve ruke koje su bile na njoj

hodam po ivičnjaku od kamenih blokova

hej

kamen početka

svakim kamenom sam na samom početku

svaki kamen se seća svega

svemir

početka

u

početku

svemira

na jeziku si mi

STOLICA

1959. dan

13. maj 2010.

ono što su kolena nogama to su laktovi rukama

idem da pogledam kompjutersku stolicu

treba da se odlučim između dve. ne znam kako

da je prenesem. razmišljam da je nosim na leđima

verovatno bi bilo suviše teško da je nosim ali ako

je budem nosio zbog blaženstava možda će mi biti lakše

nošenje stolice — bio bi to baš lep naslov

dobar dan crvene ruže — kažem crvenim ružama na ogradi

svaki dan je jedno umetničko delo

Srđan mi je sinoć rekao da je svoju stolicu nosio na

glavi od radnje do stana. ali ga je posle zabolela glava

podvig oslobađa ali i ubija

podvig čisti ali može i da pogordi

tanka linija razdvaja dobro od lošeg

još tanja linija spaja dobro sa dobrim

video sam prvu stolicu na Bulevaru. sada idem da vidim drugu u Sinđelićevoj

kupio sam ovu drugu. platio. doneće mi je do pet

nema nošenja. nema podviga

podvig bez podviga

podvig pripada Kaći Čelan — njenim parama sam kupio stolicu

svaki dan kad sednem na stolicu misliću na Kaću

lepo je da Srđan zbog nošenja stolice ostane veći heroj

volim stolice i volim umetnost stolice

Košutove stolice su za mene jedno od najlepših umetničkih dela

http://en.wikipedia.org/wiki/Joseph_Kosuth

pre neki dan sam zamolio Srđana da pogleda stolice

u radnjama jer i njemu treba pa da nam obojici kupi iste

sada ću predložiti Srđanu da kupi onu prvu

da posle nekog vremena možemo i da se menjamo

nošenje stolice me je uzbudilo jer se kao kroz maglu sećam da sam to već radio

nositi stolicu

misliti patike

verovati bezbrižnosti

golubariti uzaludnost

mislim da sam je nosio kroz grad i fotografisao ali se još više

sećam da sam jedno vreme zamišljao da to radim po celom svetu

ležim

sedim

hodam

ispratio sam Srđana. otišao je da kupi sebi stolicu. ispred zgrade čekam moju stolicu

sedim na novoj plavoj stolici. podesio sam je. sve ostalo je druženje

uživam u Tebi stolico — uživaj u meni stolico

BAŠ TAKO

1960. dan

14. maj 2010.

bez ikakvog podsticaja iskucah ovih sedam reči

sedam reči su dobra i lepa mera

tek se počne a već je gotovo

konji u trku

seks misli

misli se ljube — mislima se ne misli

snaga konja — snaga drveća

brodovi od drveća. kuće od drveća. stolovi od drveća. kreveti od drveća

pekmez od šljiva od drveća

knjige od drveća

vatra od drveća

sve je živo

čelik diše

gravitacija je budna

so i šećer sole i zaslađuju

slova u knjigama čekaju da budu čitana

da pušim pisao bih o cigaretama

nosim naočare — naočare gledaju

hodam prvi put drugo desetogodišnje hodanje

obilazim Planetu kružeći Svemirom

sedim za stolom na novoj stolici

znojim se ispod pazuha

koja je uloga pazuha

vest je samo ono što moćnici skrivaju — čuo sam sinoć na televiziji

razgovor nas razotkriva — čuo sam preksinoć na televiziji

zatvorio sam oči i dremam za stolom

odoh malo na krevet

prijalo je. pokrio sam se ćebetom. opustio. prepustio...

probudio me telefon — Jelena Bešir

odmor je jako važna stvar — sve što postoji me obnavlja

odmor je za Boga rad i rad je za Boga odmor — Angelus Silesijus

danas sam odlučio da na pitanje kako si odgovaram Bogu hvala

toplo je. za vikend će jako zahladiti

obrijaću se i krenuću na hodanje

ČOVEČANSTVO JE SEKTAŠKO

1961. dan

15. maj 2010.

pada kiša. duva vetar. subota je

zemljane staze na kiši postaju blatnjave

iznad autoputeva i reka vetar duva jače

niz Grčića Milenka sam se spuštao. kroz Vojvode Đurovića

se uspinjem. posle ću opet dole i opet gore i još jednom dole

i još jednom gore i to kroz šumu i stići ću na Banovo brdo

kiša znoj i vetar — nadam se da me neće razboleti

vetar jače duva kroz široke ulice

prolazim ispod nadstrešnice fudbalskog stadiona Crvene Zvezde

znojenje ozdravi me

više volim da hodam ravnicom

cedim vodu iz rukava

mokar spolja i iznutra mislim na ptice koje lete preko okeana

stići ću do pola jedan na benzinsku pumpu

u Požeškoj ulici na suret sa Vesnom Lopičić

možda ću se preseliti u njen prazan stan na Banovom brdu

Banovo brdo mi je bolje za hodanje. zbog šume. jezera Ade. reke Save

najvažnije je da uvek pesnički stanujem. u kući beskraja. u ružama

stigao sam na vreme. pogledao sam stan. lep je. preseliću se 1. jula

bio sam skroz mokar. Ivana koja stanuje u blizini mi je donela tri suve majice

istim putem nazad. samo što sada sija sunce

treba da javim gazdarici Slavici Generalović da ću se iseliti

to mi je neprijatno. nadam se da je to neće mnogo uznemiriti

radujem se promeni. šumama koje su okolo

blizu je ivica grada i sve ono izvan grada za čim žudim

sedim za kompjuterom. kiša udara u prozorska

okna. umoran sam. prepešačio sam 21 kilometar

čovečanstvo je zatvoreno u sebe. odvojeno od ostalih bića

smračilo se

baš sam umoran. gladan. bole me noge. leđa. potiljak. ramena. prsti na stopalima. vilice

uživam u ružama

sve što postoji je samo jedan pupoljak

Pupoljak svih bića

ljubim Te — pevaj me

sevnulo je — cvetaju munje

Tvoj seks je prelep — grmi — moj seks je prelep

grom je u blizini udario u blizinu

gde su sada vrapci

GOVORI LJUBAV

1963. dan

17. maj 2010.

volim da šetam londonskim parkovima punim ruža

volim kad svako ide svojim putem

volim da A. bude ono što već sada jeste iako ona to ne zna

reci joj

volim da vodopadima bude lepo u mom srcu

volim mrvice hleba — najslađe jelo zauvek

volim pičku koja ljude oslobađa tabua i jezičkog licemerja

volim kurac koji se oslobodio kurčenja i ratovanja

volim da prisustvujem rađanju svake reči u prošlosti i budućnosti

volim da neprestano dojim sva bića mlekom ljubavi

volim krajišnike sveta kad se prepoznaju u središnjacima sveta

volim starosedeoce kad se prepoznaju u doseljenicima

volim ptice selice koje uređuju ovaj svet

volim glas Rut Braun

volim svakoga ko zapeva

volim svakoga ko se drugome preda

ova

pesma

mi

miluje

usne

volim mišljenje milovanjem

volim padanje kiše. kiša je dobar drug

nije to ništa. to je samo tuga

vetar pretvara kišu u kišnu prašinu

gliste plivaju u baricama na asfaltu

volim sve stvoreno

sve stvoreno je mojom ljubavlju stvoreno

sve stvoreno je mojom ljubavlju ljubljeno

sve stvoreno je mojom ljubavlju besmrtno

volim jebanje

jebanje sva bića oslobađa strahova

jebanje — disanje smislom

jebanje — smisleno disanje

jebanje — gramatika bivanja

jebanje voli molitvu

jednu jedinu kožu svih bića

ova

pesma

mi

ljubi

usmine

volim nežnost polova

volim hrabrost pevanja

volim lepotu preobražavanja

pesmu poklonjenjem pevanu

SREĆAN TII STO ŠESTI ROĐENDAN

1964. dan

18. maj 2010.

empatija — razumevanje i ulaženje u tuđa

osećanja. staviti sebe u psihološki i referentni okvir drugog

slaganje — kišna prašina mi zasipa lice

skladnost — kad su misli reči i delo jedno

harmonija — kad me slušaš — kad Te gledam

simfonija — kad me ljubiš — kad Te stvaram

dogovor — sve ono što smo sami sebi poželeli već smo jedno drugom učinili

saosećanje — u svakom biću videti trenutak njegovog rođenja i čas njegove smrti

uzvraćanje — ljubiti prosjake — zahvaljivati se zahvalnosti

sjedinjenost — kopito oku oko kopitu

jednoglasnost — jasnoća nestvorenog

jedinstvo — svizajednogjedanzasve

jednodušnost — orgazmolikost

mir — sva bića na mom ramenu

devojka ispred mene je bacila kišobran u kontejner a

devojka preko reke mi još nije kupila obećani kišobran

sećam se kako me je u mladosti uzbudila reč empatija

osetio sam je. doživeo. bila je upućena meni. ja sam se uputio njoj

kada sam je čuo nešto se u meni dogodilo

reč događaj

nešto prožimajuće. univerzalno. ne-ljudsko

empatija me privlačila kao i mistika

promenila me je. dodirnula mi biće

načinila me istovetnijim

mistiko moja — to sam ja kao ja

empatijo moja — to sam ja kao Tii

Tii i ja stvaramo ja

u istom trenu pogledasmo istu nevidljivu tačku u kojoj postasmo jedno

papirni ubrusi umesto toalet papira

senzibilitetom planktona i svemirskom prašinom

ispovedanjem humorom

detinjim zacenjivanjem od postojanja

zavetovani krhkima — ozareni skrušenima

Jelena žena koje nema — slučajno sretoh Jelenu i fotografisah njeno lice kao svoje

pada kiša. mokre su nam čarape. razumemo se

ljubimo se — reč empatija ušla je u upotrebu 1904. godine

ČITAĆU JE PONOVO POSLE ČETRDESET GODINA

1965. dan

19. maj 2010.

sada je drevno

drevno trenutno

trenutno besmrtno

besmrtno sada — radosno sada

Svemiru je milo u meni

em idem. em plačem. em rimujem

približavam se Dunavu — sve je hladnije

koje ime je najstarije na svetu

ukus i iskustvo imena

volim slobodan stih

mišljenje slobodom

delanje jednom jedinom istinom

tragači za opravdanjima žive kopajući po novim i novim pravdanjima

dok sam preko ograde fotografisao ruže i trešnje iz kuće je

izašla stara gospođa i pitala me šta to slikate. ruže i trešnje — odgovorio

sam. samo slikajte samo slikajte — nasmešila se i ušla u kuću

od umetnosti više volim jedino umetnost

od mnogo stvari više volim jedino jednu stvar

od mnogo puta videti jednu stvar više volim prvi put videti jednu stvar

od stvaranja više volim jedino pevanje

od pevanja više volim jedino stvaranje

stvaranje i pevanje — bem ti bem ti — božansko je to bivanje

laste lete nad površinom Dunava. tu im je danas serviran ručak

posle tri dana kišnjenja danas nisam kisnuo

svakoga dana živim za Tebe

svakoga dana me u sebi pišeš

svakoga dana se u meni čitaš

ništa sam — blaženstvom — sve sam

ništa sam — Tobom — sve sam

niš

pesmom

sve

moje stvaranje je zahvalnost umetnosti koja me je spasila i stvorila

stvaranje je potvrđivanje stvaranja

umetnost — spašavanje stvaranja

pevanje — stvaranje spasenja

divljenje je jedino školovanje

godinu dana sam je tražio kod uličnih prodavaca knjiga

i evo je u mojim rukama — Tesna vrata Andre Žida

HERSTORY

1966. dan

20. maj 2010.

za početak umesto history herstory. umesto njegove — njena istorija istorije

jedinu upućenost koju volim je upućenost u još nestvoreno

volim umetnička dela stvorena samo mišljenjem

volim umetnička dela stvorena samo voljom

stvoreno sujetom se raspada samo od sebe

sujeta ne ljubi — sujeta ubija sujetnog

kad jesam sujete nema

dozvoljene i poštovane narkomanije su kriminalnije

i ubistvenije od zabranjenih i kažnjivih narkomanija

narkomanija zabavom porobljava milione

narkomanija modom opija milione

narkomanija lekovima onesposobljava milione

narkomanija vlašću izbezumljuje milione

narkomanija materinstvom je najprikrivenija narkomanija

narkomanija patriotizmom ubija milione

narkomanija sujetom je najsmrtonosnija narkomanija

jesi

Đorđe Stanojević

malopre me je nazvao nepoznati mi Đorđe Stanojević. mnogo mi to znači

pozvao me je da učestvujem na izložbi koju priprema. odbio sam kao što to

uvek radim. ali sam mu rekao da bih voleo da oseti da sam u njegovom srcu

Miroslav Mandić je Đorđe Stanojević

posetiće me sa prijateljima u Gnezdu — radujem se. na

nekoj od obala Svemira ću im pričati o Miroslavu Mandiću

pitaću ih nekoliko stvari

dođi

posvećeno učesnicima kampa koji će Đorđe Stanojević organizovati za vreme izložbe

hodajmo obroncima sveduše

svetinjo nepoznatih

sobom proslavljam drugog

sobom gajim svakog

sobom ljubim sve

sobom skromnost

sobom Bogom

sobom Tobom

nogu pred nogu

poistovećujmo se

šarenim poljanama hodamo

TVOJOM VOLJOM SAM SLOBODAN

1967. dan

21. maj 2010.

ugledao sam tri iskinuta lista iz dve različite knjige. podigao sam

ih sa zemlje da od rečenica iz njih napišem današnja blaženstva

koje su ovo knjige. ko su njihovi autori. ko ih je iscepao

čekala je da opet vode ljubav

ništa od svega

bilo je kao obično

osećala se iskorištenom i poniženom

bio je sravnjen s zemljom

sve je na njoj voleo

znao je da bi ljubav uništila njihov odnos

takvo telo niko nije imao

sedamnaest minuta je pristojno tucao

više nije bilo kao nekad

pizda ostaje pizda

istresi se u neku drugu

usne mu se stisnuše

osećala se prljavijom nego da je s njim stotinu puta legla

volela bih da čujem nešto

danas je naš dan

on je bio bez reči

ovo nije očekivao

tako ga je silno uzbudila da se završilo pre nego što je i počelo

u drugoj knjizi je na jednoj stranici crtež

za decu a na poleđini između ostalog piše

sad je sedela uspravno i razmišljala

čini mi se da me sunce uvek traži pod vodom

plakati je nepristojno

dva ulična dečaka

tražeći stare eksere

ali njima je to činilo zadovoljstvo

crna odeća izdužuje i igla mišljaše da je još otmenija nego ranije

eno pliva kora od jajeta

reče igla za krpljenje

svetlucaju borove iglice

ko se preda drugome je spasen je

SUBOTNJA JUTARNJA STAZA

1968. dan

22. maj 2010.

ja

sam

jutarnja

staza

za

tvoja

meka

stopala

kroz

koja

osećam

tvoju

toplu

dobrotu

i

lepotu

kako

se

šire

na

sva

bića

dok

ptice

pevaju

himne

bezbrižnosti

a

cveće

pupi

harmonijama

večnih

bezrazložnosti