AUTOBOGOGRAFIJA

28. jul 2021.

26169. dan mog života

 

 

ta

izloženost

tautologijom

čoveka koji piše

me je i dovela

do molitve

 

 

i

 

 

da bih bio

čovek koji piše

bio sam arhetip i

slika čoveka koji

piše. bio sam

golotinja

 

 

i

 

 

javna

golotinja 

me je isrpela

nervno

 

 

i

 

 

noću

pred san ako

sam ležao na

leđima trgnuo

bih se i počeo

bih duboko da

propadam

 

 

i

 

 

trebala

mi je slamčica

spasa i otkrio

sam je u

molitvi

 

 

i

 

 

da bi

me slamčica

spasila morao

sam biti lakši

od slamčice

 

 

i

 

 

u tome

mi je pomogla

molitva gospode

bože pomozi i neka

volja bude tvoja

 

 

i

 

 

da

gospode

bože pomozi

i neka volja

bude tvoja

 

 

i

 

 

neka

tvoja volja

bože bude

oduvek i

zauvek

 

 

i

 

 

hvala

skotu peku

čiju sam knjigu

put kojim se ređe ide

tada čitao i koji mi je kao

i svakog posavetovao da je

bolje da se molim nego da 

se ne molim a da je najbolje

početi sa jednostavnom

molitvom gospode bože

pomozi i neka

bude volja

tvoja

 

 

i

 

 

da

istina o

bogu je reč

a ne o

meni

 

 

i

 

 

da

istina o

volji božijoj

je reč a ne

o mojoj

 

 

i

 

 

od

tada se

molim

 

 

i

 

 

pre nego

što sam se prvi

put molio osećao

sam se kao dete

koje se prepušta

nepoznatom

kao majci

 

 

i

 

 

majka

kao i otac i

jesu nepoznati

sva bića su

kopilad

boga

 

 

i

 

 

molitva

golotinju

obožuje

 

 

i

 

 

molitva

obnavlja

čednost

 

 

i

 

 

počeo

sam da se

molim pred

san ležeći 

u krevetu

 

 

i

 

 

dugo

vremena

sam se svako

veče bojao da

ne propustim

molitvu

 

 

i

 

 

svako 

ko se moli je

sebe napustio

i milom se bogu 

prepustio

 

 

i

 

 

molitva

preobražava

život u ljubav i

nema više života

bez ljubavi. molitva

preobražava ljubav

u boga i nema

više ljubavi

bez boga

 

 

i

 

 

molitva

prosjaka i

bogu srce

para

 

 

i

 

 

molitva

odbačenog

pomaže svakom

da bude ono

što jeste

 

 

i

 

 

molitva me

je prefinjavala u

nežnost za kojom

je žudela moja

grubost

 

 

i

 

 

ja

sam

molitva

kurve i žigola

da svakom bude

ne samo dobro i lepo

nego da svako pa i

ti budeš svakom

dobro i lepo

to sam

ja

 

 

i

 

 

posle

molitve

ja

opet

više

nisam

bio

ja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

27. jul 2021.

26168. dan mog života

 

 

bio je to

baš dobar

i naporan

rad

 

 

i

 

 

čovek

koji piše je

moja najveća

izloženost do

tada u mom

životu

 

 

i

 

 

izloženost

čoveka koji piše

me je pripremila za

potpunu izloženost

na ruži lutanja iako

tada ruža lutanja

još uopšte nije 

ni postojala

 

 

i

 

 

kao i kod

mnogih drugih

stvari prethodno

me je osposobilo

za sledeće

 

 

i

 

 

tek bili

su to trećih devet

meseci u mom životu

prvi u kajinoj utrobi

drugi u zatvoru i

treći u muzeju

 

 

i

 

 

devet meseci

od 15. oktobra 1987

do 15. juna 1988. javnog

pisanja romana u muzeju

savremene umetnosti

u beogradu

 

 

i

 

 

čovek koji piše

devetomesečni 

performans

 

 

i

 

 

svakog dana

od 11 do 15 sam

bio čovek koji

piše

 

 

i

 

 

kad sam

počeo na stolu

sa moje leve strane 

je bila gomila od 1000

papira koje sam svaki

dan ispisane prebacivao

na desnu stranu. posle 9

meseci 1000 praznih

listova bili su 1000

ispisanih 

 

 

i

 

 

vodio sam

dnevnik čoveka koji

piše i u njemu prvi put

pisao o bogu. pisao sam

prizore iz mog detinjstva

koje zovem prizori iz

muzeja savremene

umetnosti

 

 

i

 

 

svakog

dana bih pročitao

pet fragmenata iz

filozofskih istraživanja

ludviga vitgenštajna i 

na kraju stvorio novih

693 performerskih

fragmenata

 

 

i

 

 

sve što

sam napisao

ostajalo je na

stolu i ljudi su

to čitali

 

 

i

 

 

golotinja

spašava jer

golotinja je i

najteža

 

 

i

 

 

ljudi su

mi ostavljali

poruke. prilazili

mi i razgovarali

sa mnom

 

i

 

 

čovek koji

piše sam posvetio

vermeru i njegovoj

umetnosti

 

 

i

 

 

večnom

prisustvu 

sada

 

 

i

 

 

na stolu je 

bila tabla sa

imenom i kratkim

opisom rada i kada

bi ljudi pročitali čovek

koji piše i videli čoveka

koji piše pojavljivao

bi im se blagi 

osmeh na

licu

 

 

i

 

 

blago bi se

osmehnuli jer

su pred svojim

očima videli i

doživeli živu

istinu

 

 

i

 

 

jer su

pred svojim

očima videli i

doživeli slobodu

da se bude

ono što

jesi

 

 

i

 

 

jer su

pred svojim

očima videli i

doživeli moju

živu ljubav

za njih

 

 

i

 

 

čovek

koji piše je

živa ljubav

živa sloboda

živa istina

 

 

i

 

 

svi bi se

nasmejali ne

podsmešljivo nego

sa blagošću jer su

videli istovetnost

koja uvek stvara

milinu

 

 

i

 

 

biti

samo

biti

 

 

i

 

 

biti

ono što

jesi da bi

neko video

ono što

gleda

 

 

i

 

 

samo

postojati

i biti ti

 

 

i

 

 

ti

voljena

i ljubljena

tautologijo

svih svetih i

jebežljivih

analogija

mojih

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

26. jul 2021.

26167. dan mog života

 

 

tih

dana

u mojoj 38

godini bio sam

u novom sadu i u

temerinskoj ulici sam

pomislio već godinama se

trudim da budem dobar i da

radim ono što treba da radim

a ja nisam uradio osnovnu

stvar a to je da rodim

novi život

 

 

i

 

 

pao

sam u

očaj

 

 

i

 

 

nekako

život je brzo

prošao a ja nisam

ni stigao da mislim

o rađanju dece

 

 

i

 

 

uvek sam

želeo da sa

ženom stvorim

jedinstvo i ljubav

a ne da rađamo

našu decu

 

 

i

 

 

tek sad

u 38. mi se

učinilo da je ipak

važno stvoriti život

da bi život mogao

da nastavi

da živi

 

 

i

 

 

mučio sam

se par dana a onda

mi je bog pomogao da

shvatim biološkog je suviše 

a duhovnog premalo. život nije

ugrožen mojim nerađenjem

nego nerađanjem

duhovnog

 

 

i

 

 

tada

sam odlučio

da ne rađam

biološki nego

duhovno

 

 

i

 

 

stvaraću

i biću majka i

otac svim bićima

majka svakom biću

otac jednoj jedinoj

porodici svih bića

odlučio sam

 

 

i

 

 

posle te

odluke ja opet

više nisam

bio ja

 

 

i

 

 

od tad

porađam

duhovna

bića

 

 

i

 

 

verujem

da sam porodio

još nestvorene stvari

koje niko nije mogao

poroditi nego samo ja

a da je mnogo toga

važno i za sam

život

 

 

i

 

 

to da

sam porodio još

nestvorene stvari koje

niko nije mogao poroditi

nego samo ja to je prilika

svakog da misli govori i

čini ono što je njemu

omogućeno

 

 

i

 

 

bilo mi

je rađati

duhovno

 

 

i

 

 

rađati

boga

 

 

i

 

 

rađati

ljubav

slobodu

istinu

 

 

i

 

 

rađati

dobrotu

i

lepotu

 

 

i

 

 

rađati

hleb vino

postelju put

ružu preduzeće

hram za svako

i sva bića

svemira

 

 

i

 

 

rađati

vaskrsenje

i vaskrsnuti

sva bića

 

 

i

 

 

biti

roditelj

svim bićima

i svakom

biću

 

 

i

 

 

svako

ko rađa

dobro

rađa

 

 

i

 

 

svako

ko rađa

rađa jedno

koje sve i

svakog

rađa

 

 

i

 

 

ja sam trešnja

koja ljubi talase

koji ljube ljubav

koja ljubi boga

 

 

i

 

 

ja sam staklo

koje ljubi usne

koje ljube srce

koje ljubi um

 

 

i

 

 

ja sam još

koje je već

koje je sad

koje je bog

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 24. jul 2021.

26165. dan mog života

 

 

drugo

hodanje za

poeziju je hodanje

ranjenim kolenom

kolenopisanjem i

kolenocrtanjem

kolenom 

reči

 

 

i

 

 

drugo

hodanje za

poeziju je bilo

hodanje za poetiku

pevača i pesme a ne

za politiku poezije

u literaturi i

kulturi

 

 

i

 

 

drugo

hodanje za

poeziju je davanje

života za suštinu a

ne za zakone

ljudi

 

 

i

 

 

drugo

hodanje za

poeziju je žudnja 

podavanja samo

za podavanjem

a ne blejanjem

i kurčenjem

 

 

i

 

 

drugo

hodanje

za poeziju je

otkriće muzike

nomadskog i

muzičkog

slova 

i

 

 

i

 

 

i

me je

vodilo kroz

hodanje za

poeziju

 

 

i

 

 

i

me vodi

i sad kroz ovu

autobogografiju

i to hodačkom

muzikom

slova

i

 

 

i

 

 

drugo

hodanje za

poeziju je ljubav za

helderlina i njegovih

poslednjih 36  godina 

koje proveo u jednoj

sobi u kojoj sam

ga osetio

 

 

i

 

 

posle prvog

hodanja još nisam

znao putanju mojih

sledećih hodanja a na

drugo hodanje sam već

krenuo sa planom o

četiri hodanja

za poeziju

 

 

i

 

 

sa

drugog

hodanja za

poeziju sam

se vratio sa

rukopisom i

crtežima sa

hodanja

 

 

i

 

 

baš

kao i posle

prvog hodanja

za poeziju jako

sam uživao da

dorađujem te

crteže i radim

na rukopisu

 

 

i

 

 

posle prvog

hodanja to je bila

velika pesma zašto

sam hodao 2150000

koraka za poeziju

 

 

i

 

 

posle drugog

hodanja za poeziju

to je bio rukopis

i, izazivati

pažnju

 

 

i

 

 

knjiga

hodanje za

poeziju mi je na

stolu kao što je to

bila i ne, ne verujem

da se ova rečenica ne

čuje i varšava i ja sam

ti je on dok sam kratko

pisao o njima u ovoj

autobogografiji

boga

 

 

i

 

 

želeo

sam da ih

ponovo pročitam

i pogledam orginale

rukopisa ali nemam

ni vreme ni snage

za to sad

 

 

i

 

 

nadam se

da ću to raditi 

u drugom krugu

autobogografije

kad se budem

skoncentrisao

samo na moje

knjige i moje

radove

 

 

i

 

 

daće

bog pesmu

daće bog

 

 

i

 

 

daće

bog boga

daće bog

 

 

i

 

 

daće bog

autobogografiju

daće bog

 

 

i

 

 

knjiga

hodanje za

poeziju su hodački

tragovi sa mog prvog

hodanja za poeziju

i drugog hodanja

za poeziju

 

 

i

 

 

hodati

za poeziju

je baš bila

poezija

 

 

i

 

 

poezija

hodanja to

je muzika

hodanja

 

 

i

 

 

hodanje

čar bazanja

predelom

 

 

i

 

 

hodanje

pažljivost

poezije

 

 

i

 

 

i

bog

i

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

23. jul 2021.

26164. dan mog života

 

 

drugo hodanje za

poeziju se nastavilo

na prvo hodanje za

poeziju od pre

tri godine

 

 

i

 

 

bilo je

to hodanje od

kranja do tibingena

hodanje od franca

prešerena do

fridriha

helderlina

 

 

i

 

 

hodanje 

kroz sloveniju

austriju nemačku

hodanje kroz

drugi jezik

 

 

i

 

 

dva meseca

pre hodanja mi je

posle jedne večeri u

kome sam po kolenima

udarao u ritmu muzike 

buknulo levo

koleno

 

 

i

 

 

desetak

dana sam

jedva hodao

a čekalo me

je to veliko

hodanje

 

 

i

 

 

snimio

sam koleno

i lekar mi je

rekao pa ti nisi

više za hodanje

sedi u neki vrt

i piši te tvoje

pesme

 

 

i

 

 

pomogao

mi je dule

bioenergetičar

posle tretmana mi

je rekao to sam ti ja

sad izlečio koleno i ako

budeš imao probleme

na hodanju ti samo

misli na mene

 

 

i

 

 

krenuo sam

1. juna 1987. i ovog

puta mi je stotinak ljudi

novcem pomoglo da

hodam za poeziju

sveta i boga

poezije

 

 

i

 

 

verica rupar

me je ispratila 

krenuo sam sa

velikim strahom

jer sam se plašio

da će koleno da

mi bukne kao

i one noći

 

 

i

 

 

zbog tog

straha sve vreme

sam bio jako pažljiv

u hodanju a i prema

svemu što me je

okruživalo

 

 

i

 

 

milovao

sam predele

rukom i okretao

se unazad ka

dobrom duletu 

i mahao mu

 

 

i

 

 

tako

sam otkrio

pažljivost

božiju

 

 

i

 

 

pažljivost

čuva ovaj

krhki svet

 

 

i

 

 

pažljivost 

se rađa iz

pažnje

 

 

i

 

 

pažnja

živi živom

pažljivošću

pažnje

 

 

i

 

 

u jednom

trenutuku sam

našao lopticu od

sunđera u travi i ona

mi je tako mekana i

okrugla bila simbol

pažljivosti

 

 

 i

 

 

hodanje

je prošlo a

koleno me

nije bolelo

 

 

i

 

 

pre polaska na

hodanje umetnosti

hodanja ričarda longa

i čudesnoj formuli forma

moje umetnosti su kratke

šetnje u pejsažu hamiša

fultona pridružile su se i

kratke šetnje roberta

valzera

 

 

i

 

 

stupio sam

u vezu sa žarkom

radakovićem koji je

živeo u tibingenu i

bilo je čarobno kad

sam saznao da je 

on preveo kratke

šetnje roberta

valzera

 

 

i

 

 

pretposlednjeg

dana hodanja na

jedno 30 kilometara

od tibingena na petsto

šesto metara ugledao

sam dvojicu kako me

snimaju bio je to žarko

sa dobrim sašom

vidakovićem

 

 

i

 

 

kada sam

sutra stigao u

tibingen kod žarka

i zorice papadopulos

zorica mi je rekla videla

sam te sinoć na snimku

kako dobro hodaš sa

tim štapom kao neka

velika mačka

na putu

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

22. jul 2021.

26163. dan mog života

 

 

jebeno

je sve kad

jeste a sve

kad jeste

bog je

 

 

i

 

 

sve je to

tako jebeno

jednostavno da

jednostavnije ne

može biti i zato je

jednostavno tako

jebeno dobro

i lepo 

 

 

i

 

 

bog

put put

bog

 

 

i

 

 

h

h  e   j

j

 

 

i

 

 

bog put

put bog to

me je čekalo i

to mi je bilo

biti

 

 

i

 

 

počeo

sam da se

pripremam za

drugo hodanje

za poeziju za

to leto 1987

 

 

i

 

 

na početak

proleća 1987

sam napravio

subotičku pesmu

bila je to proslava

dolaska proleća

u tom gradu

 

 

i

 

 

počelo je sa

dvanaest krugova

sa bakljom u ruci koje

sam napravio na trgu

u subotici u rano jutro

dok je počinjalo proleće

pomagali su mi milica

bjelanović bora

popržan  i

verica

 

 

i

 

 

na

hipodrumu

sam upoznao

lasla lantoša i on

je za proleće izveo

nekoliko kata 

iz karatea

 

 

i

 

 

uskoro

sam pozvonio

na kuću zvonko

bogdana i on je u

plavoj pidžami sa

osmehom na licu

otvorio vrata i kad

je čuo o čemu je

reč ljubazno nas

je pozvao u

kuću

 

 

i

 

 

zvonko

bogdan je

veliki pevač kao

što je džon kejdž

veliki kompozitor a

obojica su veliki

zbog radosti

u sebi

 

 

i

 

 

kad sam

zvonku bogdanu

rekao da je on veliki

pevač i da me interesuje

kada je i kako je on to postao

veliki pevač rekao mi je nešto

tako dečije jednostavno nešto

tako duboko istinito kad sam

počeo da pevam svoje

pesme

 

 

i

 

 

pevač

peva muziku

jer muzika jeste

pevanje. muzika 

je pevanje a pevač

bog. bože pevam

te. bože ti si moj

pevač

 

 

i

 

 

ceo dan

sam čestitao

srećan dolazak

proleća poznatima

i nepoznatim ljudima

davao cveće ženama na

ulici. svratili smo na predstavu

koju je režirao lazar stojanović

ceo dan sam išao ulicom. išao

kod raznih ljudi kod slavka

matkovića u biblioteku i

svima sam čestitao 

srećan dolazak

proleća

 

 

i

 

 

stanujući

kod vesne i

družeći se u

istom prostoru

sa njom otkrio

sam mz

 

 

i

 

 

mz

je značilo

da li može

zezanje

 

 

i

 

 

bio je to dobar

način da u razgovoru

najavim i kanališem moj

magupluk pa i negativnu

energiju i da ako dobijem

dozvolu da je iskažem

pretvorim u dobro

zezanje

 

 

i

 

 

najavljenim

zezanjem bi se

negativna energija

pretvarala u

pozitivnu

 

 

i

 

 

nekoliko

bliskih osoba mi

je kasnije reklo da

najviše voli kad ih

zezam jer su u tom

mz osećale moju

ljubav za njih

 

 

i

 

 

mz

se kasnije

preobrazilo u

mnš i mo. mnš

znači da li može

nežna žala a mo

znači da li može

ozbiljno

 

 

i

 

 

jako sporo

trčanje koje sam

nazvao filozofsko

trčanje sam otkrio

te 1987

 

 

i

 

 

filozofsko

trčanje je bilo

jako jako sporo

sporije i od

hodanja

 

 

i

 

 

filozofsko

trčanje je bilo

molitveno

trčanje

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

21. jul 2021.

26162. dan mog života

 

 

dok

sam kao

miroslav janišta

slušao božanski bluz i

pisao ne, ne verujem da

se ova rečenica ne čuje

uživao sam u zelenoj

salati i noćnom šumu

dunavskih talasa

 

 

i

 

 

zelena

salata je

bila trojstvo 

iz moje žudnje

u zatvoru za

hodanjem

muzikom 

i

zelenom

salatom

 

 

i

 

 

hodanjem i

muzikom sam već

počeo da zadovoljavam

moju žudnju za slobodom

a sad sam jako uživao i u

zelenoj salati ali u svetu i

meni se 26. aprila 1986

dogodio černobil

 

 

i

 

 

sve je bilo

ozračeno pa

i moja voljena

zelena salata

tako su nam

rekli

 

 

i

 

 

jebiga

slobode uvek

nedostaje pa i van

zatvora ili tačnije

rečeno slobode

najviše fali baš

van zatvora

 

 

i

 

 

dok

sam kao

miroslav janišta

slušao božanski bluz i

pisao ne, ne verujem da

se ova rečenica ne čuje

nazvala me je kaća čelan

i predložila mi da glumim

šekspira u priči sve i ništa

horhea luisa borhesa u

njenoj režiji na prvom

šekspirfestu u

subotici

 

 

i

 

 

obradovao

sam se jer me

je neko

hteo

 

 

i

 

 

neko

ko me je čuo

kako čitam pesme

zovem se miroslav

mandić i neko ko je

čitao ja sam ti je on i

poželeo da šekspira

glumi pesnik a

ne glumac

 

 

i

 

 

dok smo

radili na predstavi

redigovao sam ne, ne

verujem da se ova rečenica

ne čujei jako uživao u

radu na tekstu

 

 

i

 

 

putovali smo

sa predstavom sve i

ništa po nekoliko gradova

u jugoslaviji. uživao sam

u tom sve i ništa koje je

bilo važno mnogima

baš kao i meni

 

 

i

 

 

ići na

sve pa iako

završim sa ništa

je mnogo bolje nego

ići na nešto da bih

izbegao ništa

 

 

i

 

 

sve

samo

sve

 

 

i

 

 

kaća

čelan i ovog

trena nežno

mislim na

tebe

 

 

i

 

 

u kasnu

hladnu jesen 

sam se preselio

kod vesne milović

da kao dobrodošli

stanujem kod

nje

 

 

i

 

 

ante marinović

me je primio da u

njegovom bivšem

ateljeu mogu da

dolazim i radim

 

 

i

 

 

svakog

dana sam odlazio

iz centra zemuna na

novi beograd i tamo

sam nastavio sa

prepisivanjem

romana

 

 

i

 

 

već

nekoliko

godina unazad

počeo sam da

izgovaram 

reč bog

 

 

i

 

 

isprva

nisam to ni

primetio

 

 

i

 

 

ne sećam

se više da li sam

ipak u jednom trenutku

primetio da ga izgovaram

ili sam primetio da to

drugi primećuju

 

 

i

 

 

reč koju

sam izgovarao

pre reči bog bila

je reč fenomen

 

 

i

 

 

u

fenomenu

sam osećao

ukupnost. dobrotu

i lepotu ali ta reč

mi više nije bila

dovoljna

 

 

i

 

 

nedostajalo

je u njoj nešto 

od ličnosti i

topline

 

 

i

 

 

u trenucima

radosti uzbuđenja

uvida samo jednom

jednom rečju sam

to mogao izreći

bila je to reč

bog

 

 

i

 

 

bio

je to

bog

 

 

i

 

 

bog

put put

bog

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

20. jul 2021.

26161. dan mog života

 

 

ko

čuje

bog

je

 

 

i

 

 

rečenica

knjiga pesma

ne, ne verujem

da se ova rečenica

ne čuje mi je pomogla

da iskusim da se sve pa

i svaka rečenica čuje i da

je mnogo važnije da je

stvorim nego da

radim na tome

da se ona

čuje

 

 

i

 

 

jesam

pevam

stvaram

hodam

ljubim

 

 

i

 

 

ime

miroslav

janišta

sam

 

 

i

 

 

u 37. godini

sam pokušao 

da miroslav mandić

promenim u miroslav

janišta ali mi to

nisu dozvolili

u opštini

 

 

i

 

 

često

sam u životu

kao i sad osećao

da sam ništa

 

 

i

 

 

ja

ništa

janišta

ali gle

čuda

 

 

i

 

 

ja

ništa

janišta

sve

ja

 

 

i

 

 

ja

ništa

ja bog

sam

 

 

i

 

 

ništa je

druga strana

svega a ništavilo

je izneveravanje

svega

 

 

i

 

 

ništa

predhodi

svemu

 

 

i

 

 

ništa

porađa

sve

 

 

i

 

 

do toga

da se osećam

kao ništa dovode

me neuspesi

 

 

i

 

 

do ništa

me dovodi

samoća

 

 

i

 

 

bolna

potreba za

ženom koje nema

me dovede do toga

da se osećam kao

niko i ništa

 

 

i

 

 

nevažnost

koju obožavam

me dovede do toga

da se osećam

kao ništa 

 

 

i

 

 

briga o

sebi me 

ponizi

 

 

i

 

 

gađenje

nad sobom

me poništi

 

 

i

 

 

odbačenost

mi potvrđuje

da sam ništa

 

 

i

 

 

očito

je da sam

ništa

 

 

i

 

 

ništa

hvala ti jer

ti si ponekad

jedini preduslov

da budem sve

da budem

bog

 

 

i

 

 

samo

sve i ništa

dovodi do

svega

 

 

i

 

 

umesto da

miroslav janišta

postane moje ime

miroslav janišta je

postao jedan od

mojih junaka

 

 

i

 

 

miroslav

janišta je moja

ljubav za kaju koja

je za sebe govorila

da je najgora u

preduzeću jer je

spremačica

 

 

i

 

 

miroslav

janišta je nežnost

koja me i danas čini

jednim jedinim

janištom

 

 

i

 

 

miroslav

janišta je jebačina

nad jebačinama jer je

to velika napaljenost

na nevažnost i

nevažne

 

 

i

 

 

miroslav

janišta je moja

nežnost prema svima

koji su ništa i koji su mi

uvek mnogo više značili

od svih onih koji su

nešto

 

 

i

 

 

miroslav

janišta me je 

doveo do boa mia

boamiamaboa

ma boa

 

 

i

 

 

nežni

miroslave

janišta čuvaj

me od mene 

samog

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

19. jul 2021.

26160. dan mog života

 

 

prva četiri

meseca u beogradu

sam se mučio da počnem

knjigu. preokret se dogodio

kad sam odlučio da pišem o

onome o čemu najbolje znam

a to sam bio ja sam i moj

zatvor i od tad se

sve otvorilo

 

 

i

 

 

preselio

sam se u zemun

na adresu zemunski kej

19 i tu sam na mansardi dva

meseca pripremao građu o

zatvoru i o onome što je

bilo posle zatvora do

trenutka pisanje

knjige

 

 

i

 

 

stalno sam

slušao samo bluz

i kad sam pripremio

dokumentarni materijal

pisanje je krenulo samo

od sebe i za mesec dva

sam dovršio knjigu

 

 

i

 

 

knjigu sam

pisao kao muziku

kao zatvorski bluz  

bluz dana kad sam

izašao iz zatvora i

bluz sledećih 13

godina života

 

 

i

 

 

doneo sam

odluku da ne pišem

o mojim mukama ni o

onima koji su me povredili

i povređivali nego da umesto

toga uvek samo napišem

crvene krave vole

ljubičasto

nebo

 

 

i

 

 

da

crvene

krave vole

ljubičasto

nebo 

 

 

i

 

 

ne, ne

verujem da se

ova rečenica ne čuje

je rečenica koju sam

napisao u zatvoru kad

sam u trenucima straha

mislio da ću biti ubijen u

zatvoru a sad trinaest

godina to je postao

naslov moje treće

knjige 

 

 

i

 

 

knjiga

ne, ne verujem

da se ova rečenica

ne čuje je prećutana

na isti način kao i

sve drugo što je

prećutano

 

 

i

 

 

knjiga

ne, ne verujem

da se ova rečenica

ne čuje je prećutana

baš zato što se čuje

i što je čuju svako

i sva bića

 

 

i

 

 

knjiga

ne, ne verujem

da se ova rečenica

ne čuje se i sad

otvara da se čuje

sve što se ne

čuje

 

 

i

 

 

knjiga

ne, ne verujem

da se ova rečenica

ne čuje je nada za

svako i sva

bića

 

 

i

 

 

knjiga

ne, ne verujem

da se ova rečenica

ne čuje je dete koje

živi da bi svi i sve

živelo a ne da bi

ono živelo

 

 

i

 

 

knjiga

ne, ne verujem

da se ova rečenica

ne čuje je pobuna

ljubavi slobode

istine 

 

 

i

 

 

knjiga

ne, ne verujem

da se ova rečenica

ne čuje je bluzčina

sveiskupljenja

 

 

i

 

 

knjiga

ne, ne verujem

da se ova rečenica

ne čuje je sve ono

što radost duguje

tuzi i bolu

 

 

i

 

 

knjiga

ne, ne verujem

da se ova rečenica

ne čuje je sve ono za

šta se ni jedno biće

ne bi prodalo

 

 

i

 

 

knjiga

ne, ne verujem

da se ova rečenica ne

čuje je moja zahvalnost

rečenici koju sam napisao 

u smrtnom strahu na papiru u

zatvorskoj radionici i za koju sam

se uhvatio kao za slamčicu spasa

verujući da se ona čuje i da je to

baš ta velika umetnost za

kojom sam žudeo i za

kojom žude sva

bića

 

 

i

 

 

knjiga

ne, ne verujem

da se ova rečenica

ne čuje je moja strast i

poniznost dok zauvek

ponavljam reči ne, ne

verujem da se ova

rečenica ne

čuje

 

 

i

 

 

knjiga

ne, ne verujem

da se ove rečenica

ne čuje je pesma ne

ne verujem da se 

ova rečenica

ne čuje

 

 

i

 

 

pesma

ne, ne verujem

da se ova rečenica

ne čuje me je dovela

do toga da je svaka

rečenica put do

boga

 

 

i

 

 

pesma

ne, ne verujem

da se ova rečenica

ne čuje me je otvorila

svakoj reči a svaka

reč pesmi

 

 

i

 

 

pesma

ne, ne verujem

da se ova rečenica

ne čuje je radost

kojom se drugi slavi

slaveći sebe kao

boga jedinog

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

17. jul 2021.

26158. dan mog života

 

 

nekoliko

meseci ranije

mi je milorad grujić

predložio da napišem

knjigu za njegovu

izdavačku

kuću

 

 

i

 

 

to

mi je dalo

snagu jer je

neko želeo

moje pisanje

 

 

i

 

 

ponekad

bih se zanosio

tom knjigom ali

sam odlučio da

ću je pisati u

beogradu

 

 

i

 

 

jedva

sam čekao

da počnem da

je pišem

 

 

i

 

 

sad sam

bio u beogradu

u sitničkoj broj 2

i sa oduševljenjem

sam počeo da je

pišem u glavi

 

 

i

 

 

stvaranje

knjige i umetnosti

je za mene stvaranje

nečeg još nepoznatog

nečeg što je živo i što

još nikad nije bilo

stvoreno

 

 

i

 

 

zato sam

pokušavao da knjigu

otkrijem i svakog dana

bih je otkrio uz pomoć neke

ideje koja me je oduševila ali

ja je onda nisam mogao da

realizujem i knjiga je

svakog dana

nestala

 

 

i

 

 

to

je bilo

 ljuštenje

starog u

meni

 

 

i

 

 

ljuštenje

je trajalo tri

četiri meseca

sve dok se nisam

skroz oljuštio

i bio go

 

 

i

 

 

go

bog

go

 

 

i

 

 

samo

golotinja

jeste

 

 

i

 

 

samo

golotinja

peva

 

 

i

 

 

samo

golotinja

stvara

 

 

i

 

 

samo

golotinja

hoda

 

 

i

 

 

samo

golotinja

ljubi

 

 

i

 

 

odlazio

bih na adu da

u hodu dođem do

knjige i došao bih

do nje ali je ona

opet nestala

 

 

i

 

 

najviše

i najniže u

meni je žudelo

da se spoji u mom

srcu i srcu moje

knjige

 

 

i

 

 

hteo sam

da pišem o

nevažnom koje

je jedino važno ali

i o važnom koje

je nevažno

 

 

i

 

 

cepao

sam se

između

pisanje

knjige

i

knjige

pisanja

 

 

i

 

 

juče sam

počeo da čitam

meku dugmad gertrude

stejn u prevodu nataše

kamparak gertrude stejn

moje voljene koja je za

mene sam vrh pisanja

i podsetio sam se i

mog pisanja tih

dana 1986 

 

 

i

 

 

voleo sam

knjigu od detinjstva

pogotovo sam je zavoleo

kada sam u knjizi počeo da

uživam u njenom autoru a

još više kada sam počeo

da uživam u rukopisu

njenog autora

 

 

i

 

 

knjiga

mi je pomogla u

zatvoru a i kasnije

kao prijatelj koji

mi lako stane

u džep

 

 

i

 

 

vremenom

me je knjiga sve

manje interesovala

kao literatura a sve

više kao čudo

postojanja

 

 

i

 

 

jedne večeri

sam poslednjim

autobusom otišao

u šabac u kome se

milomir ubio pre 28

godina da pokušam

da baš tu počnem

knjigu koja mi se

nije otvarala

 

 

i

 

 

do fajronta

sam sedeo u

kafani hotela

venac iz kog je

milomir skočio

na asfalt i tu

pisao knjigu

pisanja

 

 

i

 

 

pisao sam

ono što sam

video a video sam

 muškarce razvaljene

od bola i to kako su

se utapali u alkoholu

u pevačici i u tu

muziku bola

 

 

i

 

 

posle fajronta 

sam izašao u hladnu

noć i šabačke ulice koje

su bile pokrivene snegom

i sve do jutra hodao i

ponekad nešto

zapisao

 

 

i

 

 

u jednom

trenutku me je

policija legitimisala

jer sam im bio sumnjiv

ali sam im pokazao svesku

u kojoj sam pokušavao

da porodim knjigu

te noći

 

 

i

 

 

knjigu koja

će tri četiri meseca

kasnije postati ne, ne

verujem da se ova

rečenica ne

čuje

 

 

i

 

 

da

ja zaista ne 

verujem da se

ove rečenica

ne čuje

 

 

i

 

 

da

ja sam

bog da. da

bog mi

da

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

16. jul 2021.

26157. dan mog života

 

 

milomir

se ubio u 37

godini ja sam u 37

otišao iz novog

sada

 

 

i

 

 

stao

sam na put

stopirao i

otišao

 

 

i

 

 

bio je to

tek početak

stranstvovanja

i beskućništva

božijeg

 

 

i

 

 

ljubeći

stranca postao

sam i sam

stranac

 

 

i

 

 

stranac je

bajka. stranac

je odbeglo dete

odbeglo dete je

srce boga

 

 

i

 

 

stranci

su deca

vetra

 

 

i

 

 

ljubim

slavne

beskućnike

o kojima niko 

ne zna

ništa 

 

 

i

 

 

beskućništvo

je rajsko stanje

bespuće svih

puteva

 

 

i

 

 

beskućništvo

je bivanje bez

autoriteta i

terminologije

 

 

i

 

 

beskućništvo

najdublje poštuje

sve što postoji i to

baš onako kako

postoji

 

 

i

 

 

tog 1 ili 2

januara 1986. sam

otišao iz novog sada sa

podbare i iz patrijarha

černojevića 19

zauvek

 

 

i

 

 

verica mi je

našla stan kod bigza

u njemu sam bio četiri

meseca. posle mi je našla

stan na zemunskom keju u

kome sam bio do novembra

1986. a onda sam otišao da

stanujem kod vesne milović

u zemun i tu sam bio do

novembra 1989

 

 

i

 

 

posle toga

su me prihvatili

ivana i nenad baturan

i kod njih sam živeo do leta

1991. do odlaska u london

na završne pripreme

za ružu lutanja

 

 

i

 

 

na ruži lutanja

mi je adresa bila

svaka stopa u evropi

sada mi je adresa u

tvom srcu svemir

broj 1

 

 

i

 

 

to su

moje adrese

bivanja a ne

stanovanja

 

 

i

 

 

gadim se

stanovanja. ja

sam nomad i ja

pesnički stanujem

na ovoj zemlji i

tužan sam što to

ne razumeju

moji bližnji

 

 

i

 

 

ja sam

zemlja ja sam

voda ja sam vazduh

ja sam svetlost i ja ne

mogu da stanujem

nego mogu samo

da budem

 

 

i

 

 

uvek

sam hvala

bogu imao krov

nad glavom i mesto

za rad i nadam se da

će tako biti do kraja mog

zemaljskog života ali to je

stanovanje beskućništvom

čednim bezvlasništvom

odanom besplatnošću

i beskorisnošću

 

 

i

 

 

stanujem

da bi bog imao gde

da stanuje jer jedino za

boga nema ni hleba ni

vina ni postelje ni puta

ni ruže ni preduzeća

ni hrama

 

 

i

 

 

odlazak

tog 1 ili 2

januara 1986

je konačni

odlazak

 

 

i

 

 

konačni

odlazak je

iskorenjivanje

iz kuće i odlazak

na put jer i kad sam

u kući i onda sam

na putu boga

 

 

i

 

 

konačni odlazak

je konačni povratak

na početak u naručje

boga koji žudi za svim

bićima koje je stvorio

i porodio i koji se na

kolena spušta biću

koje se u boga

preobrazilo

 

 

i

 

 

to je

moj odlazak

od pre 35 godina

o kome pevam sad u

mojoj autobogografiji

koja je i sama

odlazak

 

 

i

 

 

autobogografija

ubogih koji su sami

često jedna jedina bol

ali još mnogo više

jedan jedini

bog

 

 

i

 

 

bog

odlaska

je bog

početka

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

15. jul 2021.

26156. dan mog života

 

 

punoća

života mi se

sve više uvećavala

neprimećenim i

nevažnim

 

 

i

 

 

odbačeni

papir koji bih

sakupio iz korpi

u samouslugama

upotrebio bih

kao toalet

papir

 

 

i

 

 

to

me je činilo

gospodinom

odbačenog i

gospodstvom

odbačenih

 

 

i

 

 

otkrivši

nevažno otkrio

sam da je svet

sačinjen baš od

nevažnog

 

 

i

 

 

nevažno

me je ježilo i

razneživalo

 

 

i

 

 

posle knjige

ja sam ti je on u

kojoj sam pisao o

mnogim neprimećenim

i nevažnim stvarima

vežbao sam se da

ih primećujem

i volim

 

 

i

 

 

ko je

važan ne

može da

voli

 

 

i

 

 

voli ko

je nevažan

i zato ko voli

ne može da

bude važan

nikako

 

 

i

 

 

umetnost

se obnavlja 

na periferiji

umetnosti

 

 

i

 

 

umetnost

se na periferiji

rađa kao nevažna 

i neprimećena i tako

zaštićena nevažnošću

procveta kao centar 

umetnosti jer suština

umetnosti je

nevažno

 

 

i

 

 

vericu rupar

sam upoznao na

mom radu da li će

doći publika na ništa

u mesecu maju

u beogradu

 

 

i

 

 

verica mi je

na kraju prišla

i rekla da joj se baš

dojmilo to što sam

bio govorio i

izvodio

 

 

i

 

 

verica

rupar ko

god bila verica

rupar je verica

rupar

 

 

i

 

 

poverenje

prapoverenju

jebem te u šake

ženo prelepa

 

 

i

 

 

verica

rupar tako

malo a tako

sve

 

 

i

 

 

verica rupar

baš onako kako

hoda verica rupar a

rep kose joj piči na

jednu i na drugu

stranu

 

 

i

 

 

verica

rupar je ono

kad teče reka

a verica rupar

kaže piči

reka

 

 

i

 

 

verica

rupar je

rukohvat koji

ne popušta

 

 

i

 

 

verica

rupar je

vukovar koji

sam joj predložio

da u njemu prvi

put vodimo

ljubav

 

 

i

 

 

verica rupar

je vukovar ljubavi

a ne razaranja koji

se dogodio sedam

godina kasnije

u vukovaru

 

 

i

 

 

verica rupar

   je jednom ono

kod stadiona

partizana

 

 

i

 

 

verica rupar

su krhka pluća a

uz to i cigare

 

 

i

 

 

verica rupar

su slavko gajević 

i snježana milivojević

i ksenija buštrević i oto

horvat i vesna milović

i vera varadi i božije

pletivo od same

krhkosti

 

 

i

 

 

verica

rupar mi je

predložila da

dođem u beograd 

i zauvek odem iz

novog sada i

rođenja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

14. jul 2021.

26155. dan mog života

 

 

u trideset šestoj

sam počeo da pišem

pesme zovem se miroslav

mandić. posle nekoliko

godina sam ih promenio

u ja sam miroslav

mandić

 

 

i

 

 

kasnije se

ja sam miroslav

mandić preobrazilo

u pesme ja sam

bog koje pišem

svakog dana

od 20. marta

2012

 

 

i

 

 

prva

pesma

ja sam bog

ja sam bog

čedo odano

lice pesme

božije

20. mart 2012

 

 

i

 

 

današnja

3404. pesma

ja sam bog

ja

sam

bo

mi

bomimabo

ma

bo

dok

vičem

ja

sam

bo

mi

bomimabo

ma

bo

pesma

bog

mi

šapuće

ja

sam

bo

mi

bomimabo

ma

bo

bog

14. jul 2021

 

 

i

 

 

te 1985

sam prekinuo sa

ksenom vesnom žilnikom

iza mene su bili lišće-drvo života

pesme na pesmama. ja sam ti je

on. put u ameriku ili novi život

indijanaca. varšava. prvo hodanje

za poeziju. prepisivanje romana

pisalo mi se i nije mi se pisalo

stvaralo mi se i nije mi se

stvaralo

 

 

i

 

 

bio sam u tom

letu 1985. u lučanima

kod strica. stric obrad je

imao bazen u kući i u toj

bezbrižnosti sam počeo 

da pišem pesme

 

 

i

 

 

pesme

zovem se

miroslav

mandić

 

 

i

 

 

zovem

se miroslav

mandić je bila

milina koja me je

oslobađala od

sebe

 

 

i

 

 

evo prve

pesme zovem

se miroslav mandić

od prvih dvanaest

koje su tada

objavljene

 

 

i

 

 

zovem se

miroslav mandić

jebiga. otužno je priznajem

dečak ne brini samo ti piši. pa

i ja sam to mislio. eto biću dobar

ne tražim ništa. eto samo malo da

pišem. kome to smeta. mislim malo se

igramo. još jednom ponavljam kome to

smeta. mislim ljudi smo i nije ništa strašno

malo se poigrati. ja tebi ti meni. sitna ševa

pipirevka. sunce sija. miriše tava. veš se

suši. neko je tu i voliš ga. ogladneli pa

jedemo. bog postoji ili ne nekako je isto

i sve ostalo nam je mindeđ. skačemo

u vodu. ko pliće zaroni taj je. eto na

tako nešto mislim kad kažem

kome bi to moglo smetati

nekako svi smo mi uvek

samo deca. evo ja

baš ovih dana...

šarap boj

 

 

i

 

 

uh jebote

i sada me drma

ta prva zovem se

miroslav mandić

pesma

 

 

i

 

 

od

tad pišem

pevam stvaram

hodam te iste

pesme

 

 

i

 

 

svaka

zovem se

miroslav mandić

pesma počinje sa

tim napaljujućim i

jebačkim zovem

se miroslav

mandić

 

 

i

 

 

svako

i svačije ime

je napaljujuće

i jebačko ali i

hvala bogu

jebeno

 

 

i

 

 

posle

dvadeset

godina zovem se

miroslav mandić sam

promenio u ja sam miroslav

mandić kao istinitiji iskaz i kao

najdublju skromnost i ljubav

boga bogu za to božije

 ja sam bog

 

 

i

 

 

pesme

zovem se

miroslav mandić

pripadaju svim mojim

radovima sa imenom a

svima je koren u potpisu

milomir mandić milomira

mandića koji me je 

zadivio u mom

detinjstvu

 

 

i

 

 

evo

imena svih 

mojih imena

 

miroslav mandić

pa

miroslav m. mandić

pa

miroslav janišta

pa

miroslaav mandić

pa

miroslav mandić bog

pa

bog miroslav mandić bog

pa

bog

miroslav

bogmiroslavmandićbog

mandić

bog

pa

bo

mi

bomimabo

ma

bo

nadam

se

oduvek

i

zauvek

 

 

i

 

 

ja

bo

mi

bomimabo

ma

bo

ja

sam

ja sam

 

i

 

ja

sam

ja jesam

 

i

 

ja

sam

ja sam bog

 

i

 

ja

sam

ja sam ti je on

 

i

 

ja

sam

ja sam ti si ja

 

i

 

ja

sam

ja sam ti si ja bog

 

i

 

ja

sam

ti ko god da si ti

 

i

 

ja

sam

bilo ko da si ti

 

i

 

ja

sam

bilo šta i ništa

 

i

 

ja

sam

ljubav sloboda istina

 

i

 

ja

sam

hleb vino postelja put ruža preduzeće hram

 kome god je do

hleba vina postelje puta ruže preduzeća hrama

kome god je do

ljubavi slobode istine

kome god je do

boga

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

13. jul 2021.

26154. dan mog života

 

 

posle

prepisivanja

pesama preko

pesama 1985. sam

počeo sa prepisivanjem

romana. za dve-tri godine

prepisao sam dvanaest

romana dvanaestorice

pisaca

 

 

i

 

 

divljenje se

otvaralo ka sve

čudesnijem

bivanju

 

 

i

 

 

prepisivanje

je čudesna vrsta

pisanja. tihujuća

manastirska

božanska

 

 

i

 

 

biti

ništa da

bi se ljubilo

sve

 

 

i

 

 

kada sam

pesme na pesmama

jednom prilikom pokazao

otu tolnaiju rekao mi je da

ga je to podsetilo na to kako

je peter esterhazi prepisao

roman geze otlika. u trenu

sam odlučio da i sam

prepišem jedan

roman

 

 

i

 

 

prvo

sam prepisao

crnjanskog i toliko

mi je to bilo čudesno da

sam odmah odlučio

da prepišem i za

crnom devojkom

aleksandra

tišme

 

 

i

 

 

posle dva

prepisana romana

i stvorene dve slike

poželeo sam da

ih napravim

dvanaest

 

 

i

 

 

da sam

odmah pomislio

da uradim dvanaest

uplašio bih se ali me je

potreba za smirenjem

prepisivanjem dovela

do mere od 12

romana

 

 

i

 

 

1985-1986-1987

sam na 12 hamera od

reči do reči prepisao 12

romana i tako sam od

reči stvorio 12 slika

 

 

i

 

 

odlučio sam se

za jugoslovenske

romanopisce. napravio

svoju antologiju romana

i prepisivao ih tokom

dve i po godine. 

 

 

i

 

 

evo ih

 

miloš crnjanski

dnevnik o čarnojeviću

prepisao 1985

 

aleksandar tišma

za crnom devojkom

prepisao 1985

 

danilo kiš

bašta, pepeo

prepisao 1986

 

dragoslav mihailović

kad su cvetale tikve

prepisao 1987

 

milovan danojlić

kako je dobrosav

protrčao jugoslaviju

prepisao 1987

 

svetislav basara

kinesko pismo

prepisao 1987

 

vojislav despotov

psihopatak

(mrtvo mišljenje)

prepisao 1987

 

irena vrkljan

svila, škare

prepisao 1987

 

david albahari

sudija dimitrijević

prepisao 1987

 

bora ćosić

uloga moje porodice

u svetskoj revoluciji

prepisao 1987

 

danijel dragojević

izmišljotine

prepisao 1987

 

rastko petrović

ljudi govore

prepisao 1987

 

 

i

 

 

pisanja nema

bez prepisivanja

pisanje je i nastalo

iz prepisivanja

 

 

i

 

 

prepisivanje

kultiviše čoveka

oslobađa ga ega jer

slaviš nekog drugog

i činiš nešto lepo za

nekog trećeg

 

 

i

 

 

volim

kad se mediji

pretvaraju jedni

u druge. reč u

sliku. slika u

muziku 

 

 

i

 

 

oduvek

sam voleo

rukopis i tekst

kao samu

sliku

 

 

i

 

 

knjiga je

vremenska

umetnost. slika

 prostorna 

 

 

i

 

 

kad sam

mom voljenom

aleksandru tišmi

pričao o prepisivanju

romana on me je prvo

pitao pa zašto ste to radili

i posle mog objašnjenja on

je rekaoz a mene je to

kao da ste gurali

zidove

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

12. jul 2021.

26153. dan mog života

 

 

ceo

moj život

je divljenje

 

 

i

 

 

divljenje

prema divnima

onima koji su se

usudili preduzeli

i stvorili

 

 

i

 

 

divnima

kojima sam

verovao iako su

mnogi od njih bili

proganjani odbačeni

obeleženi zatvarani 

zabranjivani i

ubijani

 

 

i

 

 

živeo

sam

diveći

se

 

 

i

 

 

diveći 

živeo

sam

 

 

i

 

 

muzički stub

24 sata pevanja

sa prijateljima

u proleću

1985

 

 

i

 

 

muzički stub

je moj obol

muzici i pripada

mojim muzičkim

radovima

 

 

i

 

 

muzičari

su se bavili

tekstovima

tekstopisci

muzikom

 

 

i

 

 

u skc-u smo

pevali neprestano

24 sata. i to pripada

tim radovima od

24 sata

 

 

i

 

 

pevali smo

u parovima

svaki par je

pevao sat

jedan

 

 

i

 

 

pevali smo

istu melodiju

hari hari hari

hari hari hari

hari hari hari

 

 

i

 

 

hari hari

hari hari hari

hari hari hari

hari hari hari

smo varirali

na bezbroj 

načina

 

 

i

 

 

na kraju

poslednji sat

bio je kreščendo

pevalo je jedno

deset-dvadeset

ljudi

 

 

i

 

 

počeli smo

u šest-sedam

uveče a završili

u šest-sedam

uveče

sutradan

 

 

i

 

 

kasnije

sam mislio

o neprestanom

pevanju u centru

beograda

 

 

i

 

 

o

jednoj

vertikali

muzikom

 

 

i

 

 

napisao

sam i projekat

gradonačelniku

ali ga nisam poslao

jer su me odvukle

druge stvari koje

sam radio

 

 

i

 

 

muzički stub

je rad kojim sam

zadovoljavao potrebu

za raznim stvaralačkim

iskustvima za onim što

će me oblikovati i

preobražavati

 

 

i

 

 

rad sa

odlaženjem i

preobražavanjem

nečim tako krhkim

kao  štu su oblici

i oblaci

 

 

i

 

 

sve

su

to

bili

radovi

posle

kojih

sam

mogao

da

kažem

ja

više

nisam

ja

 

 

i

 

 

ja

više 

nisam ja

ja sam

bog

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

10. jul 2021.

26151. dan mog života

 

 

ja

opet

više

nisam

bio

ja

sada

sam

bio

neko

ko

je stvorio

desetogodišnju

sliku lišće-drvo

života kao podršku

drvetu od života 

i izagnav čoveka postavi

pred vrtom edemskim heruvima 

s plamenim mačem koji se vijaše

tamo i amo da čuva put ka

drvetu od života

1 mojsijeva 3:23

 

 

i

 

 

ja

više

nisam

bio

ja

nego sam 

bio i svi oni 

kojima sam se

divio od moje

28 do 35

 

 

i

 

 

vlado martek

vlasta delimar. šri

aurobindo. mišel montenj

sergej dimitrijevič matvejev

džordž orvel. džems džojs

sava šumanović

 

 

i

 

 

jakob beme

hermes trismegistos

bili holidej. luis bunjuel

valter demarija. igor

stravinski. edvard

kocbek

 

 

i

 

 

sex pistols

i džoni roten

džemi pol veler

kleš i džo stramer

branislav babić kebra

džoni štulić. pati

smit

 

 

i

 

 

laza kostić

miloš crnjanski

danijel dragojević

momčilo nastasijević

duško radović. david

albahari

 

 

i

 

 

janika balaš

zvonko bogdan

toma zdravković 

 

 

i

 

 

baltus

vilijam sarojan

seren kjerkegor

alen ginzberg

 

 

i

 

 

hokusai

džim džarmuš

lazarov miodrag pashu

džon luri. džek keruak

samjuel beket. edgar

alan po. simon vejl

bertold breht

 

 

i

 

 

majstor ekhart

nikola kuzanski

angelus silesijus

toma kempenac

jovan lestvičnik

jakob beme

franja asiški

 

 

i

 

 

novalis

žan žene

margaret diras

aleksandar tišma

vaslav nježinski

macuo bašo

vilijam blejk

henri miler

 

 

i

 

 

rolf diter brinkman

miloje radaković

vitold gombrovič

svetlana slapšak

daniel harms

 

 

i

 

 

rolan bart

sveti avgustin

gistav flober

rozenkrojc

 

 

i

 

 

tatjana goričeva

soni boj vilijams

jakub kornhauzer

jehuda amihaj

 

 

i

 

 

rober breson

donald bartelmi

martin hajdeger

hrvoje turković

jirgen teobaldi

 

 

i

 

 

rihard vagner

artur šopenhauer

fridrih niče. parmenid

kaspar david fridrih

plotin. pitagora

 

 

i

 

 

jovan zlatousti

nadežda mandeljštam

robert smitson

 

 

i

 

 

eva hese

georg hajm

georg trakl

hana darboven

džek london

bruno šulc

 

 

i

 

 

gurđijev

vislava šimborska

časlav miloš

uspenski

 

 

i

 

 

empedokle

oto vajninger

bakminster fuler

ronald leing

vilhelm rajh

 

 

i

 

 

svako

od njih me

je vodio i

čuvao

 

 

i

 

 

svako

od njih je

svojim ja

bogatio

moje

ja

 

 

i

 

 

ja ne

bih bio ja

da svako

od njih

nije bio

ja

 

 

i

 

 

ja

boga

ja

 

 

i

 

 

kad ne

bih verovao

u boga sve bi ih

zvao bogovima

i voljenima

mojim

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

9. jul 2021.

26150. dan mog života

 

 

ja

opet

više

nisam

bio

ja

 

 

i

 

 

sad sam

bio neko ko

je prepešačio

jugoslaviju

 

 

i

 

 

neko

ko se izložio

velikom prostoru 

i velikim naporima

za poeziju

 

 

i

 

 

ja

više

nisam

bio

ja

je

jedan od

prvih radova

autobogografije

koji ću ponavljati u

autobogografiji

 

 

i

 

 

posle

hodanja sam

sa ksenom nastavio

do pirana. kupanje i

dovršavanje malih

antičkih crteža

sa hodanja

 

 

i

 

 

nekoliko

puta sam sam

iii sa nekim izvodio

moju muziku. bili su

to radovi 1234 

a ko si ti

ajmo

 

 

i

 

 

posle 37

godina sam

zapisao shvatam

u 17:33 h 30. maja

2021. značaj

a ko si ti

 

 

i

 

 

tako

je dan po

dan istekla 1984

godina mog prvog

hodanja za

 poeziju

 

 

i

 

 

tako je

godinu po

godinu isteklo i

deset godina

moje prve

desetogodišnje

slike lišće

drvo života

 

 

i

 

 

joj kako

čudesnih deset

godina života. joj kako

čudesnih deset godina

slike lišće-drvo

života

 

 

i

 

 

od 1. januara 1975

do 31. decembra 1984

godine deset godina sam

svaki dan crtao lišće-drvo

života. od svoje dvadeset pete

do trideset pete. bio je to rad i

veliki put za drvo života koje

je život sam i život svih

bića za svako biće i to

oduvek i zauvek

 

 

i

 

 

bit

brušenje

preobražavanje

jasna statijatin od

nagorelih trava

roj bin

 

 

i

 

 

jako sam

u ovim danima

uživao u zapisima

na poleđini lišća

 

 

i

 

 

na

poleđini

lišća sam

zapisao

 

 

i

 

 

obesio se

pera telarov

panika

16. oktobar 1984

 

 

i

 

 

tri ruže

a napolju

duva

16. novembar 1984

 

 

i

 

 

praznina

prazna voda

ništa na usnama

delikatno sutra

4. decembar 1984

 

 

i

 

 

sa jakim

osećanjima

besmisla

otpadam

kao malter

5. decembar 1984

 

 

i

 

 

početak

rada sa

žilnikom

6. decembar 1984

 

 

i

 

 

o.k. aktivnosti

7. decembar 1984

 

 

i

 

 

nebo

sve spaja

noć sobe

i sela

12. decembar 1984

 

 

i

 

 

aleksandar

tišma i priča

o biciklu i

mašti

19. decembar1 984

 

 

i

 

 

vera u

umetnost

ali teško

24. decembar 1984

 

 

i

 

 

osvežavanje

jezika

anarhija

26. decembar 1984

 

 

i

 

 

svaki dan

kreativan tekst

ljubavne otkačene

pesme ali čoveče

svet boli

30. decembar 1984

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

  

8. jul 2021.

26149. dan mog života

 

 

na prvo

hodanje za

poeziju krenuo

sam u podne

 1. jula 1984

 

 

i

 

 

pre

nego što

sam krenuo

spremao sam sve

što će mi trebati za

hodanje i rad ali i

da sve to može

stati u ruksak

 

 

i

 

 

odlučio

sam da ću 

svakog dana

nacrtati tri mala

crteža drvenim

bojicama i da ću

voditi beleške

sa hodanja

 

 

i

 

 

da ću

biti neko ko

uradi isto ono

što urade hiljade

i hiljade za hiljade

i hiljade godina

 

 

i

 

 

veče pred

polazak je došao

lazarov miodrag pashu

da napravi intervju

sa mnom

 

 

i

 

 

kasnije je 

je pashu došao i na

polovinu hodanja na

cetinje do njegoša i na

kraj hodanja u kranj

do prešerena

 

 

i

 

 

pošao sam

sa stražilova sa

groba branka

radičevića

 

 

i

 

 

pred

tridesetak 

ljudi sam pevao 

pesma nas je održala

njojzi hvala i zamakao

sam u šumu fruške

gore sam

 

 

i

 

 

hteo sam

odmah prvog dana

da odustanem jer je

bilo šokantno teško

na svaki način

 

 

i

 

 

ranac je

bio pretežak

cipele su me

žuljale. amajlija

oko vrata me je

gušila. samoća

uplašena pred

veličinom me 

je potapala

 

 

i

 

 

prvi dan

sam prešao

tridesetak

kilometara

 

 

i

 

 

sutra

dan sam

prešao oko

četrdeset a trećeg

dana sam trećinu

ranca poslao

poštom

kući

 

 

i

 

 

bog me

je spasao da

ne odustanem i

od tad više nikad

nisam odustao

 

 

i

 

 

hodao sam

56 dana i prešao oko

1600 kilometara. nacrtao

sve te male crteže i posle

napisao pesmu zašto

sam hodao 2150000

koraka za poeziju

 

 

i

 

 

hodao

sam za

poeziju

 

 

i

 

 

hodao

sam za

oslobađenje

 

 

i

 

 

hodao

sam da

bih stvorio

umetnost

ni od

čega

 

 

i

 

 

umetnost

je

znoj

samoća

ritam

strpljenje

iskusio

sam

 

 

i

 

 

posle dugog

hodanja ritam koraka

bi mi se uskladio sa telom

voljom emocijama mislima i sa

pejzažom u kojem sam bio kao

u utrobi kita. tada bih zaboravio

na sebe i bio sam pesma

umetnost istina

ritam 

 

 

i

 

 

jako sam

zavoleo put i

moj hodački

štap

 

 

i

 

 

put ne

deli. put

spaja

 

 

i

 

 

svi

putevi su

jedan jedini

put

 

 

i

 

 

postao

sam učenik

puta a godinama

kasnije posle mnogo

puta na putu postao

sam i sam

put

 

 

i

 

 

spoznao

sam da voda

nije ničija i da

ništa nije

nečije

 

 

i

 

 

vrapci

ptice. leptiri

ježevi. voće pored

puteva. štap. biće puta

lepota puta. metafizika puta

usponi. pregažene životinje na

putu. iscpljenost do poništenja

majčina dušica. nebo. sam u

predelu. devojka koja mi

je očistila cipele

 

 

i

 

 

300-400

ljudi mi je iz

srca reklo

sretno

 

 

i

 

 

božanski

doživljaj je da

sam običnim malim

koracima preleteo

nebom iznad

jugoslavije

 

 

i

 

 

iznad 

glave zete

na kamenitoj

pustoši sa štapom

u ruci sam doživeo

ovo što radim

je svetska

poezija

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

7. jul 2021.

26148. dan mog života

 

 

bilo je

čarobno

napisati

knjigu za

jednu

noć

 

 

i

 

 

ja

više

nisam

bio

ja

 

 

i

 

 

ja sam

neko ko

je napisao 

knjigu za

jednu

noć

 

 

i

 

 

neko

koji će 

uskoro

hodati

za

poeziju

 

 

i

 

 

neko

ko će te

1984. završiti

desetogodišnje

crtanje lišće

drvo-života

 

 

i

 

 

neko

ko tad još

nije znao ni da se

preobražava u boga

a kamoli da je bog ili

da će jedne noći posle

38 godina početi da

peva stvara hoda

autubogografiju

kojom te

ljubi

 

 

i

 

 

ja

sam

bog koji

se raduje

kao dete

bog

 

 

i

 

 

u galeriji

nosorog čitao

varšavu

 

 

i

 

 

sa mladim

prijateljima koje

nazvah prijatelji

nekoliko puta

uzvodio moju

muziku 

 

 

i

 

 

jednog dana

sam vujici rešinu

tuciću pričao da

polazim na hodanje

do nemačke i groba

fridriha helderlina a

on mi je predložio

da to prvo budu

jugoslovenski

pesnici

 

 

i

 

 

tako sam

se odlučio za

branka radičevića

petra petrovića njegoša

i franca prešerana sa

kojima sam pokrio

hodački prostor

jugoslavije

 

 

i

 

 

mislio

sam da mogu

fizički svakog dana

da hodam 25-30 kilometara

alli nisam bio siguran da

mogu da izdržim pet

šest sedam sati

hodanja

 

 

i

 

 

izdržati

vreme to

mi je bio

problem

 

 

i

 

 

počeo sam 

svakog dana

da hodam da

vidim da li mogu

da podnesem to

vreme samo

hodajući

 

 

i

 

 

neki bliski

ljudi su mi govorili

da ja to mogu i da to

nije ništa tako teško ali

ja im nisam verovao jer

ja sam želeo da stvarno

to uradim i kad sam taj

svoj strah i sumnju

rekao aleksandru

tišmi on mi je

rekao vi to

možete

 

 

i

 

 

aleksandru

sam odmah

poverovao

 

 

i

 

 

odlučio

sam da novac za

hodanje nabavim

proseći od ljudi

 

 

i

 

 

zamolio

sam stotinak

književnika i umetnika

u jugoslaviji da mi novcem

pomognu da hodam

za poeziju

 

 

i

 

 

više od

pedesetak 

ljudi mi je

poslalo

novac

 

 

i

 

 

na meni

je sad bilo

da to samo

uradim

 

 

i

 

 

na

poleđini

lišća sam

zapisao

 

 

i

 

 

kao

vetra suza

sjaj

5. februar 1984

 

 

i

 

 

samoća

i tuga je

velika

1. mart 1984

 

 

i

 

 

prijatelji

kad bubanj svira

kad bas basira. kad

saks solira. kad

glas dominira

26. mart 1984

 

 

i

 

 

bog

je bog

svaki put

počinje

putem

12. juni 1984

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

6. jul 2021.

26147. dan mog života

 

 

od odluke

da ću napisati

knjigu za jednu noć

povremeno bih se

uzbuđivao idejama

i stvarima koje ću

pevati te

noći

 

 

i

 

 

nisam hteo

ništa od toga da

zapišem jer to

onda neće biti

ta noć

 

 

i

 

 

želeo

sam da budem

prazan za tu noć

da bi ona pevala

 samu sebe a

ne ja

 

 

i

 

 

kako se

približavao kraj

godine uzbuđenje

i strepnja su

rasli

 

 

i

 

 

kad sam

došao u melence

odlučio sam da se

prvih nekoliko dana

priviknem na kuću

i na melence

 

 

i

 

 

nadao

sam se da ću

prepoznati tu noć

i prepoznao sam je

bila je to noć 28 

i 29. decembra

1983

 

 

i

 

 

noć 12442

i 12443 dana

mog života

 

 

i

 

 

oko osam

uveče sam seo

za mašinu i počeo da

pišem ali sam kroz pola

sata zastao i osetio da

tako neću moći da

napišem knjigu

za jednu

noć

 

 

i

 

 

uhvatio

me je očaj

još veći od onog

iz koga sam doneo

odluku da ću napisati

knjigu za jednu

noć

 

 

i

 

 

jebote

koja poništenja

zavaravao sam sebe

dva meseca da ću napisati

knjigu za jednu noć i uživao

u toj ideji a sad nisam

više mogao da se

pomerim

 

 

i

 

 

to je jedno

od najfantastičnijih

otkrića u životu da i

kad nema nikog da 

mi brani ja to sam

ne mogu

 

 

i

 

 

još jedno

fantastičnije 

otkriće je kad

priznam da ne

mogu onda to

krene samo

 

 

i

 

 

posle sat i po 

užasa ustao sam 

od mašine da se

proteglim i gle

čuda

 

 

i

 

 

još

dok sam se

teglio osetio sam

početak knjige i

da ja to

mogu

 

 

i

 

 

seo

sam i

napisao

 

 

i

 

 

22 i 15

28. decembra 1983

počinjem

da li tako kreću i vozovi

do jutra da napišem knjigu

koju si ti

franjo počeo čitati

 

 

i

 

 

više

se nisam

zaustavljao

sledećih devet

sati do jutra 29

decembra 1983 i

kraja knjige kojoj

sam te noći dao

ime varšava

 

 

i

 

 

7 časova i 2 minuta

svanulo je

idem napolje da vidim

to jutro

koje sam svu ovu noć

na ovim stranicama

čekao i lutao još vitak sa srebrnim lukom

smešio se i ledene daljine dodirivao blago rukom

dan je 

sa istoka iznad kuća je rumeno

na zapadu iznad vode zagasito plavo

sve što je ove noći bilo u jednome

sada se vratilo u sebe

i staza od ispranih cigala

na kojoj sam malopre stajao

otkuda po ciglama zelena mahovina

 

 

i

 

 

varšava 

druga moja

knjiga je žudnja

za pesmom. knjigom

koja je pesma. pesma

koja je knjiga jer sve što

jesam pevam stvaram

hodam ljubim je samo

jedna knjiga. samo

jedna pesma

samo jedan

bog

 

 

i

 

 

 

varšava

je ime jedne

pičke jer svaka

pička je bog

varšava je moja

žudnja za

varšavom

 

 

i

 

 

varšava

je biti ili ne biti

ono sve ili ništa

pa kako bog

hoće

 

 

i

 

 

varšava

je ne samo

da hoću varšavu

nego da hoću sve

sve i još. i da posle

još hoću još jer

bog je hoću

 

 

i

 

 

bože

hoću te

još i još

bože

 

 

i

 

 

hoću

te pesmo

još i još

 

 

i

 

 

hoću

te varšavo

još i još

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima