AUTOBOGOGRAFIJA

11. jun 2021.

26122. dan mog života

 

 

samo

raspizdi

svakog

dana

 

 

i

 

 

ja sam tvoja

autobogografija

i ako svakog dana ne

raspizdiš po meni i po sebi

bićeš samo autobiografija. a

ako razpizdiš onako kako bog

stvara ljubeći i ljubi stvarajući

biću tvoja autobogografija

zauvek to ti kažem ja

autoboga tvoja

 

 

i

 

 

sa ksenom je

bilo tako lepo da to

život nije mogao podneti

pa smo se odmah razišli i

odmah ponovo spojili i

tako pet godina

 

 

i

 

 

voleo sam

kseninu baku

majku miru. mlađu

sestru jelenu. oca

aleksandra sa

kojima je ksena

živela

 

 

i

 

 

ksena se

kasnije udala

dobila dve ćerke 

nisam je video

dvadeset pet

godina

 

 

i

 

 

bila je

već deseta

godina pustinjskih

godina od kako sam

prekinuo sa studijama

filmom i umetnošću

deseta godina te

beskorisne

borbe

 

 

i

 

 

ja sam

beskorisna

borba za svetu

beskorisnost

ja sam

 

 

i

 

 

već šest

godina sam

svakog dana

crtao lišće

 

 

i

 

 

na poleđini

lišća sam ponekad

osim datuma i mesta

nešto i zapisao. sad

me ti retki zapisi

podsećaju na

današnjeg

sebe

 

 

i

 

 

to

svođenje

na prazninu u

pustijskim godinama

na osnovni izvor i na

umetnost samu me je

otvorilo i otkrilo mi da

je sve jedinstveno i

neponovljivo pa i

tri najobičnije

crte

 

 

i

 

 

to

otkrovenje

me je uzdizalo i

činilo spokojnim jer

bilo šta da činim biće

divno jer to nikad do

sada niko nije

uradio

 

 

i

 

 

pošto sam

bio potpuno uveren u

božansku prirodu svačijeg

stvaranja poželeo sam da to

darujem ljudima pa sam im davao

da sami nacrtaju tri crte koje nikad

niko nije nacrtao i zaista se stvorilo

čudesno delo jer sve su te tri

crte potpuno svoje i

različite 

 

 

i

 

 

4. januara 1980

sam uradio prvi

crtež rada nacrtah

tri crte nikada

nacrtane

 

 

i

 

 

prvi crtež

je kao i svih 134

crteža uradio neko drugi

jednostavno sam zamolio

nekog da mi na hartiji sa

olovkom nacrta tri crte

koje nikad niko nije

nacrtao

 

 

i

 

 

sve 

me i sad

boli od te

lepote

 

 

i

 

 

postoji

samo original

nema reprodukcije

istog. isto je

bog 

 

 

i

 

 

sve je

umetnost. svaka

povučena linija je

genijalno umetničko

delo pa i ove tri crte

nikad nacrtane

 

 

i

 

 

ja sam asfalt i trava

je drugi sonetni venac

pisao sam ga kao i čvor

 210 dana od 21. aprila do

16. novembra 1980

ne zapostavljaj

me

 

 

i

 

 

za razliku od

tekstova nizašta koji

nisu imali formu čvor i

ja sam asfalt i trava

su forma samim

vremenom

 

 

i

 

 

kaja

otišla u

bolnicu

 

 

i

 

 

kaja

ptičica

moja

 

 

i

 

 

na

poleđini

lišća sam

zapisao

 

 

i

 

 

kod srete

marića odlično

nikol marić

15. januar 1980

 

 

i

 

 

sa brankom

kovačevićem

život je dobro

16. januar 1980

 

 

i

 

 

neka

jednostavnost

20. januar 1980

 

 

i

 

 

pesnici

vidoviti. heroji

bogovi. prelepa mi

ksena koju volim 

2. februar 1980

 

 

i

 

 

sa nicom

prelepo i onda paf

a mene to boli i boli

sve oko srca noću

steže

3. februar 1980

 

 

i

 

 

vraška

uznemirenost

život

17. februar 1980

 

 

i

 

 

nica duboko

u meni. nica se

trudi. lepo je to

živeti sa ženom

26. februar 1980

 

 

i

 

 

sitnih

insekata

čudo

27. februar 1980

 

 

i

 

 

ptice lete

neka lete

sreća je to

1. mart 1980

 

 

i

 

 

ono u

šta veruješ

to i postoji

11. mart 1980

 

 

i

 

 

dolazi

doba lista

rekla mi je

jasna

28. mart 1980

 

 

i

 

 

počeo novi

sedmomesečni

sonetni venac

21. april 1980

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

10. jun 2021.

26121. dan mog života

 

 

bilo

je za mene 

nekog divnog

slavlja života u

osamnaestom

kseninom

rođusu

 

 

i

 

 

ksenija

buštrević

prvi put sam

osetio da me

neko voli

 

 

i

 

 

volim

te zauvek

ksenija

 

 

i

 

 

bile su njih

četiri. bilja babić

jasna manjilov. višnja

petrović i ksenija

buštrević

 

 

i

 

 

kebra

branislav

babić

 

 

i

 

 

trideseta

prvi put sam u

životu osetio ljubav

žene. ksena me je volela

nevino. ksenina nevinost

se spojila sa mojim

putem ka novoj

nevinosti

 

 

i

 

 

ksena je bila

bogatstvo u meni

sve više sam voleo

siromaštvo. omekšavao

sam. radovao joj se. lako

je voleo. počeo sam da se

osećam dečakom. nisam

imao ništa i to me je činilo

slobodnim i podatnim

za preobražavanje

i služenje

 

 

i

 

 

siromaštvo je

bilo melem slobodi

kako je ksena znala moje

bolove. osećao sam da njeno

biće osluškuje moje. tako mlada

bila je velika žena. baš kao što

sam u siromaštvu osećao obilje

sveta tako mi je ksena lako

darivala raskoš

nežnosti

 

 

i

 

 

ideje su mi

bile toplije. tvrdoća

se pretvarala u čvrstoću

od tada me više nikada

nije napustila želja za

spajanjem duša

 

 

i

 

 

ksenu

sam od milja

zvao nica

 

 

i

 

 

sa ksenom fino

branka glumac nije

došla došla je ksena. bol

mi odnela ksena. sa ksenom

u bioskopu. sa ksenom prao

prozore. ksena i mladost. ljubljenje i

grljenje sa nicom. lepa nica i prelepo

jebanje. prelepa nica još lepša nego

prelepša. nica bliskost moderato

kantabile. sa nicom lepo

nici nežnost. lepo

putovanje sa

nicom

 

 

i

 

 

govno voljene

na mojim grudima

to zovem prostiranje

ljubavi kroz sva vremena

doboko sam se iskorenjivao

iz života verujući u ljubav

uzbuđivala me je mistika

svesti i samospoznaje

otvarao sam se svemu

ne-ljudskom. predao

sam se svetom

ne-znanju

 

 

i

 

 

belina

mladih grudi 

na belom mladom

snegu noću u

planini

 

 

i

 

 

ovo je

jednostavna

pesma

 

 

i

 

 

na

poleđini

lišća sam

zapisao

 

 

i

 

 

sa ksenom

na jevrejskom

groblju kao

u literaturi

21. oktobar 1979

 

 

i

 

 

nacrtah

tri crte nikad

nacrtane

10. novembar 1979

 

 

i

 

 

upoznao se sa

jasnom manjulov

šetao i pričao

15. novembar 1979

 

 

i

 

 

ovo je

jednostavna

pesma

26. novembar 1979

 

 

i

 

 

prevrnula

se šolja je

pesma

28. novembar 1979

 

 

i

 

 

ljubljenje

i zagrljaji

sa nicom

30. novembar 1979

 

 

i

 

 

2. decembar

sa ksenijom

buštrević

zauvek

 

 

i

 

 

a dunav je

ipak tamo lepo

 tekao to sam

naučila od

miroslava

16. decembar 1979

 

 

i

 

 

ksenija buštrević

vesna bernardić. jadranka

mihić. sana. branka glumac

kod ljubice kosovac na grobu

sa jasnom manjulov kod

dare zličić radosno

17. decembar 1979

 

 

i

 

 

golubovi

na vetru

23. decembar 1979

 

 

i

 

 

pevao

sam

biljkama

24. decembar 1979

 

 

i

 

 

pevao

biljkama

molitvu

25. decembar 1979

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

9. jun 2021.

26120. dan mog života

 

 

bila mi je

trideseta i mučio

sam se sa sobom

ostajući odan idealima

i odlukama koje sam

doneo u zatvoru

 

 

i

 

 

najlepše i 

najteže je bilo

sa ženom

 

 

i

 

 

želeo

sam sa

ženom

čudo

 

 

i

 

 

kad 

divno nije

vodilo čudu

odvajao

sam

se

 

 

i

 

 

skupljali

smo se uveče

kod paje a sa pajom

sam išao u njegov

vinograd

 

 

i

 

 

sve 

manje sam bio 

u vinogradarskoj

kući aleksandra tišme

ali sam se sve više

družio sa divnim

aleksandrom

 

 

i

 

 

beskorisnog

kriza me je stravično

drmala i činila

samim

 

 

i

 

 

26. jula 1979

sam prvi put video

kseniju buštrević. došla

je sa biljom i kebojom

mlada vesela

drug

 

 

i

 

 

sa lazom

sam otišao u

vodice i tamo upoznao

jadranku mihić i njenog

sina andreja bunuševca

koga sam učio da pliva

i skače u more

mediteranski

 

 

i

 

 

sve redovnije

smo igrali fudbal na

đačkom igralištu

i limanskom

parku

 

 

i

 

 

tog leta

na oficirskoj plaži

sam upoznao branku

glumac koju sam

nazvao anra

luma

 

 

i

 

 

zamolio sam

dvadesetak poznatih

umetnika da mi pošalju

nešto što je po njima

apsolutni crtež. i ovaj

rad je jedan od mojih

neprimećenih vapaja

u životu

 

 

i

 

 

jednog dana

sam sreo ksenu

dok se vraćala

iz škole

 

 

i

 

 

gurao sam

bicikl pored nje i

ispratio je do kuće

na limanu

 

 

i

 

 

predložio

sam kseni da

se viđamo svake

nedelje pre podne u

katoličkoj porti i da

odemo zajedno u

podne na fudbal

u parku

 

 

i

 

 

to

je bilo

divno ta

izvesnost

susreta

 

 

i

 

 

23. septembar 1979

sa ksenom prvi sastanak

prepodnevnog nedeljnog

skupljanja

 

 

i

 

 

ludilo

bang-bang

svađa sa kajom

iz besa i nemoći sam

udario u staklena vrata

i polomio ih. užasnuo sam

se sebe. kaja se uplašila i

rekla mi samo to i znaš da

radiš i otišla je na posao a

ja sam otrčao u sobu

bacio se na krevet

i vrištao od

nemoći i

krivice

 

 

i

 

 

15. oktobar 1979

ksenin osamnaesti

rođendan

 

 

i

 

 

na

poleđini

lišća sam

zapisao

 

 

i

 

 

mlada

duša i deca

kiša. živci. čir

bolest. smrt

sanjao oljenku

i leteo

3. juli 1979

 

 

i

 

 

kod bilje

o ženama

sa ksenom o

strahu. sa zojom

o ženama

30. juli 1979

 

 

i

 

 

izludeo

od ženske

lepote

5. avgust 1979

 

 

i

 

 

dobar fudbal

smisao. bogo

dobro tucanje

23. avgust 1979

 

 

i

 

 

svi oni koji

su bolesni neka

budu zdravi. svi oni

koji su siromašni

neka budu sretni

25. septembar 1979

 

 

i

 

 

sa brankom

glumac lepo

30. septembar 1979

 

 

i

 

 

drhtaj

u meni

1. oktobar 1979

 

 

i

 

 

ksena

koja čeka

7. oktobar 1979

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

8. jun 2021.

26119. dan mog života

 

 

igrali

smo fudbal

a ponekad

đuskali ko

ludi

 

 

i

 

 

aranka

je bila lepa

kao svaka

indijanka

 

 

i

 

 

družio

sam se

sa savom

moljcem

 

 

i

 

 

družio

sam se i

razilazio

se

 

 

i

 

 

sve

češće smo

se svađali božidar

i ja i to mi je bilo sve

nepodnošljivije i

dosadnije

 

 

i

 

 

iskusio sam

već slaganje i

sve što nije bila

harmonija me

je smaralo

 

 

i

 

 

spotucao

sam se po

mojoj duši i

po duši

sveta

 

 

i

 

 

uživao

u vetru i

kupao se u

vazduhu

 

 

i

 

 

zaposlio

sam se kao

noćni čuvar i čuvao

sam ogroman

kompjuter 

 

 

i

 

 

radio sam

tri meseca i

osetio kako je biti

zaposlen mnogo

lakše nego biti

slobodan

 

 

i

 

 

sloboda

i jeste tako

retka jer je

teška

 

 

i

 

 

sloboda

je teška jer

kao slobodan

sam za sve 

odgovoran

 ja

 

 

i

 

 

biti slobodan i

odgovaran su svest

i savest zajedno i kao

jedno budni 24 sata

svakog dana

 

 

i

 

 

goli 

na staroj

trešnji jeli smo

slatke trešnje

slaganja

 

 

i

 

 

po noći

smo se goli

valjali po mokroj

travi u šumi

 

 

i

 

 

zaista 

sam uživao

u ženi

 

 

i

 

 

zaista je

u trenucima 

bilo slaganja i

spajanja

 

 

i

 

 

od punoće

slaganja koje je

božije venčanje sa

ženom više nisam

mogao pristati na

manje i zato sam 

često bio sam

kao i sad

 

 

i

 

 

kiša

i živci

 

 

i

 

 

napetost 

i treperenje

u bivanju

 

 

i

 

 

sve sam

više bivao a

sve manje

živeo

 

 

i

 

 

život se

pretvorio u

borbu protiv

života

 

 

i

 

 

ne može

se živeti za

ideale u koristi

i komforu

 

 

i

 

 

preko

slobodana

sam upoznao

bilju keboju

i kebru

 

 

i

 

 

bila je to

generacija

pankera

 

 

i

 

 

bilo je

to slaganje

sa sledećom

generacijom

ljubav po

vertikali

 

 

i

 

 

na

poleđini

lišća sam

zapisao

 

 

i

 

 

divna nova

godina lepo sa

arankom. boškov

rođendan. sjajno

igranje po kiši

1. januar 1979

 

 

i

 

 

spotucanje

30. januar 1979

 

 

i

 

 

zamor

cvetala

aranka

16. februar 1979

 

 

i

 

 

kaže

ostalo mi

samo da

sanjam

31. mart 1979

 

 

i

 

 

čovek

je nabliži

bogu preko

ideje a najdalji

ako te ideje 

ne realizuje

1. maj 1979

 

 

i

 

 

kupanje

u vazduhu

22. maj 1979

 

 

i

 

 

po noći

u travi sa

ženom u

šumi

4. juni 1979

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

7. jun 2021.

26118. dan mog života

 

 

ne znam

gde je centar

desetogodišnjih

pustinjskih godina

jer su sve pustinjske

godine bile centar

moje pustinje

 

 

i

 

 

pustinjske

godine muškarca

koji se sa ženom

venčavao u bogu

a ne u društvu

i braku

 

 

i

 

 

sve u

svakom

svako u

svemu

 

 

i

 

 

odlazio bih

u grad uveče

da bih nekog sreo

ali nisam sreo

nikog

 

 

i

 

 

i oko podne

bih biciklom odlazio

u grad da se nešto desi

ili nekog sretnem i

opet ništa i opet

nikog

 

 

i

 

 

ali kad

sam se po toploj

noći obično posle

ponoći vraćao praznim

ulicama osećao sam

sreću na biciklu

 

 

i

 

 

kad bi iz

svetosavske 

ugledao almašku

crkvu ličila mi je

na konja koji se

propinje

 

 

i

 

 

od onda

volim crkve jer 

su konji u propinjanju

i od onda volim konje

kao crkve koje se

propinju

 

 

i

 

 

iako sam

se svim silama 

opirao umetnosti

povremeno bi iz

mene izbijale

neke stvari i

potrebe

 

 

i

 

 

jednog dana

sam seo na bicikl i

odvezao se u zrenjanin

doživeo sam da sam u

šestočasovnoj vožnji

spojio dva grada

u sebi

 

 

i

 

 

kad je borba

sa samim sobom

jenjavala pojavljivala se

potreba za otvaranjem prostoru

mnogo većem od onog u kom sam

dotle živeo i koji sam iskusio. imao

sam potrebu da pišem crtam i stvaram 

u prostoru mnogo većem od prostora

teksta i slike. video sam krug u sebi

i hteo sam da ga stvorim i tako 

sam tri dana hodao i stopirao

po vojvodini kružeći 

po krugu

 

 

i

 

 

krug u

meni je posle

ta tri dana postao

savršeniji i sve

božanskiji 

 

 

i

 

 

sve sam više

voleo drveće osećao

sam u njemu i snagu zemlje

i snagu neba. raslo je ka dubinama

i visinama. stablo mi je ličilo na misao

krošnja sa lišćem na govor. ono pod

zemljom na nevidljivo. počeo sam da

obožavam ne-znanje i ne-ljudsko

drvećem sam mogao

dalje na put

 

 

i

 

 

sve je

jedno u drugo

uticalo. slivalo se iz

oblika u oblik. sve me

je to afirmisalo. sve je

to bila afirmacija

afirmacije

 

 

i

 

 

afirmacija

afirmacije je bio

moj posao jer sve je

potvrđivanje potvrđivanja

sve je slava stvaranja

i stvorenog a ne

izgrađenog

 

 

i

 

 

ja sam krv

koja se razlila u

sve krvi. u jednu

jedinu krv boga

krv ljubavi

 

 

i

 

 

nedeljni crteži

crtao sam ih sedam

godina iako sam planirao

dvadeset. u februaru 2009

sam ih gledao i poželeo

da nastavim da

ih crtam

 

 

i

 

 

često su

to bili crteži mojih

misli. radovali su me

odmarali i obnavljali

volim da crtam 

mišljenje

 

 

i

 

 

na

poleđini

lišća sam

zapisao

 

 

i

 

 

pismo politici

za naslovnu stranu

izbrisani tekst za

borbena vladovića

analiza parola. deset

istih crteža ravnice

9. avgust 1978

 

 

i

 

 

ogrtač

svetlosti

25. avgust 1978

 

 

i

 

 

voleo je

samo stvari

daleke

12. septembar 1978

 

 

i

 

 

brezovica

parmenid

16. septembar 1978

 

 

i

 

 

reči

stvaraju

postojanje

19. septembar 1978

 

 

i

 

 

fotografisao

mesta moje biografije

sa borom dragašem

8. oktobar 1978

 

 

i

 

 

kad je

plima nek je

plima kad je oseka

nek je oseka. čovek

je jedno staklasto

biće

12. oktobar 1978

 

 

i

 

 

sanjao

lepo dušku

video kako je

bršljan ubio

orah

14. oktobar 1978

 

 

i

 

 

odvezao

lučku i decu do

rume. u povratku

na snežnoj poledici

se prevrnuo na krov

sa borinom ladom

puno sreće u

nesreći

28. novembar 1978

 

 

i

 

 

možeš

mirno da

umreš tvoj

duh je već

ušao u

nas

28. decembar 1978

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

5. jun 2021.

26116. dan mog života

 

 

ono sam

kad prikupiš

kišnu sipljivu

tugu

12. juni 1978

na poleđini lišća

 

 

i

 

 

tako

sam sa tom

 sipljivom tugom ušao u

kasarnu u jastrebarskom

sa svim tim regrutima i tom

mladošću predviđenoj

za odstrel

 

 

i

 

 

opet

čedno

bratstvo koje

ispunjava

srce

 

 

i

 

 

sve

sam ih

zavoleo

odmah. te

golubove

za

klanje

 

 

i

 

 

umesto

studiranja sam

skoro tri godine

života proveo u vojsci

zatvoru gradilištu u tim

prinudnim i muškim

zajednicama

neslobode

 

 

i

 

 

video sam

kako funcionišu

ti sistemi prinude

i kako se slama

pojedinac 

 

 

i

 

 

kako

se slama

slobodna volja i

stavljaju povezi

na oči 

 

 

i

 

 

nisam

išao na obuku

nego sam provodio

dane sam u kasarni

slušajući priče

vojnika

 

 

i

 

 

sve sam

manje govorio o

sebi a nije mi se ni

razgovaralo pa sam

podsticao druge da

mi pričaju o svojim

životima koje sam

gledao i slušao

kao filmove

 

 

i

 

 

omogućiti

drugome da 

govori o sebi je

jedan od najvažnijih

poslova koje sam

radio i radim

u životu

 

 

i

 

 

u rano

jutro sam u

kasarni brojao

sve dok sunce

ne izađe

 

 

i

 

 

posle

mesec dana 

sam izašao iz vojske

i otišao u šempas i

gradašku bojana

brecelja

 

 

i

 

 

tu

sam

od mladog

pesnika čuo da

sad scenom vladaju

konceptualci i da se

od njih ne može

više živeti

 

 

i

 

 

tako je

oduvek. oni koji

su poraženi posle

poražavaju pobednike

a oni koji su tlačeni

posle tlače

druge

 

 

i

 

 

opijalo

me je žensko

osećanje stvari

i život u svemu

i svakome

 

 

i

 

 

mnogo je

znam a duboko

ne poznajem

nju ženu mi

jedinu

 

 

i

 

 

klonfao

sam tepihe i

prao prozore i

unosio ugalj i

okrečio neki

stan

 

 

i

 

 

sve 

sam se

više razilazio

sa komunama

porodicama i

čovekom

 

 

i

 

 

jednog dana

sam pored dunava

pričao aleksandru tišmi

o novom pisanju. pisanju

telom. kožom. snagom

zemlje. tokom vode

dahom vetra

svetlošću

reči

 

 

i

 

 

na

poleđini

lišća sam

zapisao

 

 

i

 

 

razgovarao

sa bogom

27. maj 1978 

 

 

i

 

 

jutro jesenje

vreme se ponavlja

kao nekad kroz maglu

i to baš u tu puku

neizvesnost

15. juni 1978

jastrebarsko

 

 

i

 

 

blaga

intonacija

tako nekih

dugih pacova u

magli na tvom

poligonu od

šarki

16. juni 1978

jastrebarsko

 

 

i

 

 

kaže

minicuozni

pogledi u drugoj

kategoriji pejsaža

a devojke plešu

taj roken rol

17. juni 1978

jastrebarsko

 

 

i

 

 

ustao sretan

pripadanje ljubavi

a kao da su anima

i duška jedno

i isto

24. juni 1978

jastrebarsko

 

 

i

 

 

nežnosti

i dalje teku

a ti možeš

nestati

25. juni 1978

jastrebarsko

 

 

i

 

 

konji miodraga

roganovića u selu

trnjine. dorat. brnjaš

mrkov konji kojima

miodrag izvlači

drvo iz šume

28. juni 1978

jastrebarsko

 

 

i

 

 

jako blizu

srca oljenka

govor govoriti

kako govoriti

8. juli 1978

jastrebarsko

 

 

i

 

 

raskvasila se

duša i pari iz sebe

razna stanja koja su

nekada napunila tu

dušu koju je onda

neki šraf stegnuo

14. juli 1978

jastrebarsko

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

4. jun 2021.

26115. dan mog života

 

 

tako

sam jednom

premoren vozio kombi

zatvarajući i otvarajući oči

bila je magla. dole reka drina

preda mnom krivine. saputnici

su spavali. vozio sam sporo kao

što sada pišem sporo. zatvorio bih

oči i u delićima sekunde se odmorio

brzo bih otvarao oči. magla je bila tu

krivine su bile tu. svetlost farova se

probijala kroz mrak. vozio sam život

sada vozim ljubav bogojavljanjima

kroz srca svih bića. kao i one noći

zahvalan sam čudu života

čudu pevanja. usnama

na usnama

boga

 

 

i

 

 

te 1978 

godine i mog

29. tog proleća u

životu upoznao

sam ivanu i

aranku

 

 

i

 

 

ivana i aranka

su bile drugarice i

drugarice slobodana

tišme a postale su

i moje drugarice

 

 

i

 

 

bilo

im je samo

petnaest godina

i bile su čudesne

u svojoj čednosti

i svojoj čestitosti

da žive svoj

život

 

 

i

 

 

došle

bi kod mene

u hladnu sobu i

obučene se podvukle

pod jorgan i tako smo 

jedno naspram drugog

razgovarali grejući

nam naše duše 

u hladnoći

života

 

 

i

 

 

moja

generacija je

već dobila svoju

decu. zaposlila

se i kućila

 

 

i

 

 

moj

posao je bio

raskućivanje i

iskorenjivanje

uzaludnost

koja me je

celila

 

 

i

 

 

sveta

beskorisnost

kojom sam se otvarao

za druge i druge

svetove

 

 

i

 

 

ne biti

ništa da bi

sve bilo. ne

činiti ništa da bi

se sve činilo

samo

 

 

i

 

 

ne biti

čovek nego

pesma

 

 

i

 

 

biti

niko da

bih bio

reč

 

 

i

 

 

divnih

nekoliko dana

sa dacom u hladnoj

vinogradarskoj

kući

 

 

i

 

 

pušili smo

cigare. pili sok

bili nežni jedno

prema drugom

pokrivali noću

jedno drugo i

vodili divnu

ljubav

 

 

i

 

 

popio sam

nekoliko gutljaja

prljave vode iz save

kao mali etološki

rad

 

 

i

 

 

neprestano

sam poništavao

sebe da bih osetio 

živeo i ljubio

sve

 

 

i

 

 

poniženje

dobio sam

poziv da kao

regrut doslužim

mesec dana

vojnog

roka

 

 

i

 

 

na

poleđini

lišća sam zapisao

razgovarao sa bogom

ne sećam se toga ali

mi je drago da se

to desilo još

tad

 

 

i

 

 

u to vreme

sam osetio da su

mi od svih tekstova

najuzbudljiviji oni koji

definišu boga. bile su

to jedna ili dve kratke

mističke rečenice

čisto iskustvo

mistika

 

 

i

 

 

počeo

sam da skupljam

te rečenice a posle

tridesetak godina sam

počeo i sam da ih

pevam

 

 

i

 

 

da

pevam

stvaram hodam

boga i sebe boga

jer jedno smo

i jedan je

bog

 

 

i

 

 

na malom

jezeru okruženom

šumom na popovici

olja se skinula gola i

sevnule su njene

devojačke grudi

amazonske

 

 

i

 

 

duga

šetnja po

keju i kiši

 

 

i

 

 

o

s

o  s  m  e  h

e

h

 

 

i

 

 

ipak

uprkos

jesam

 

 

i

 

 

odlazak

u jastrebarsko

u vojsku

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

3. jun 2021.

26114. dan mog života

 

 

sa verande

vinogradarske

kuće sam gledao

u brdo i u njemu

osetio pticu koju

sam video 

srcem

 

 

i

 

 

naslikao sam

jedan okean i u

njemu veliki krug koji

je predstavljao kap jer

sav okean je u jednoj

jedinoj kapi

 

 

i

 

 

tu u

vinogradarskoj

kući aleksandra tišme

sam pročitao upotrebu čoveka

aleksandra tišme koga sam sad

poznavao pa su mi njegove

reči u knjizi bile čudesnlje

i mnogo življe

 

 

i

 

 

već sam

sedam godina

fotografisao lice

jednom mesečno

već tri godine sam

svakog dana nacrtao

jedan list preplićući

linije jednu preko

druge i tako

spajao sve

sa svim

 

 

i

 

 

bila mi je 28

godina i istekao je

četvrti period od sedam

godina u kome mi se dogodilo

ono čudesno miroslav mandić jebe

svima mater. period u kome sam prekinuo

sa umetnošću filmom studijama grupom kod

period u kome sam otpočeo rad sa svojim licem u

kome sam napisao tekst pesma o filmu zbog koga

sam otišao u zatvor. u kome sam posle zatvora

doneo odluku da ću krenuti u nebo a ne u

ljudsko društvo. u kome sam doživeo

velike ljubavne patnje i započeo

prvi veliki desetogodišnji

put slikom lišće

drvo života

 

 

i

 

 

bile su

to sedam godina

u kojima sam imao

najveću snagu a ta snaga

je bolno mučena od ljubavi

jer snaga se u ljubav

preobražavala

 

 

i

 

 

bile su

to godine koje

sam provodio sa

leni rifenštal. suzan

zontag. fridrihom

helderlinom

 

 

i

 

 

ulrike majnhof

herbertom markuzeom

rolanom bartom. džeri

rabinom. ebi hofmanom

gudrun enslin

 

 

i

 

 

bob dilanom

lovin spunful. žan

pol sartrom. fjodorom

mihailovičem dostojevskim

mahatmom gandijem. lavom

nikolajevičem tolstojem

gotfridom kelerom

 

 

i

 

 

isusom hristom

morisom meterlnikom

budom. muhamedom

danilom kišom. žerar de

nervalom. francom

kafkom. rozom

luksemburg

 

 

i

 

 

pjerom

žozefom prudonom

maks štirnerom. peterom

kropotkinom. ramakrišnom

albertom ajnštajnom

blezom paskalom

 

 

i

 

 

johanom krojfom

hermanom heseom

kasijusom klejom

 

 

i

 

 

majstor ekhartom

karl gustav jungom

rudolfom štajnerom

sandrom botičelijem

 

 

i

 

 

poglavicom sijetla

tomazom albinonijem

martinom luterom kingom

angelusom silesijusom

jovanom tucakovim

braćom limburg

 

 

i

 

 

dante gabriel

rosetijem. vernerom

hajzenbergom. aleksandrom

tišmom. isakom biševis

singerom

 

 

i

 

 

erihom fromom

leonardom koenom

čarlsom bukovskim

petem handkeom

 

 

i

 

 

džidu

krišnamurtijem

georgijem ivanovičem

gurđijevim. don huanom

karlosa kastenede

milovanom danojlićem

majkom terezom

 

 

i

 

 

divio

sam im se

i uživao u

njima

 

 

i

 

 

bilo je

važno da 

ostanem

na putu

 

 

i

 

 

put je bio

stazica na kojoj

nije bilo nikog ali

koju su stvorili mnogi

koji su bili sami

na stazi

 

 

i

 

 

na stazi

autobogografije

koju sam pisao već

sedam godina a

da to nisam ni

znao

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 2. jun 2021.

26113. dan mog života

 

 

bio sam u

središtu pustinjskih

godina.ono što je bilo

samoubistvo u sedamnaestim

to su bile pustinjske godine u

dvadesetpetim. ogromna snaga

potrošena u ništa da bi se

nadam se preobrazila

u sve

 

 

i

 

 

pustinjske

godine su bile

odricanja od 

sebe i sveta

 

 

i

 

 

bila je to

strašna borba

da ništa ne radim

odricanje kao rad

kao borba. o tome

bih tek voleo da

pevam

 

 

i

 

 

zver 

koja se sama

pripitomljuje ali

bogu. zver koja ne

proždire nikog ali

ljubi svakog

 

 

i

 

 

vera

u nebo i

vrline a ne

uspeh

 

 

i

 

 

posle

zatvora mi je

mnogo pomoglo i

značilo druženje sa

tada dvogodišnjim

stevom dragašem

koga sam zvao

džo bak

 

 

i

 

 

džo bak 

je sin ljube i

mog druga bore

dragaša sa kojim

sam bio miljim sa

ljubicom kosovac

sada je džo bak

već bio dečak

 

 

i

 

 

družio

sam se sa pajom

blaškovićem iz moje

ulice koji je uskoro

kupio vinograd

 

 

i

 

 

kupili

smo kuću za

zajednički život

prvo smo u njoj živeli

braila ista dušan lučka

elijon gregor i božidar

koji je dolazio za

vikend

 

 

i

 

 

posle

nekoliko meseci

sam napustio porodicu

bistrih potoka i nastavio

sam u nepoznatom kog

sam se plašio i koje me

je privlačilo. bilo je to

nebo za koje sam

se odlučio posle

zatvora

 

 

i

 

 

dolazio

sam u zrenjanin

kod laze crkvenjakova

a laza je rekao reka je

divna stvar

 

 

i

 

 

21. aprila 1977

sam počeo da pišem

sonetni venac koji sam

nazvao čvor. pisao sam ga

svakog dana od 21. aprila do

16. novembra. 210 dana

koliko sonetni venac

ima stihova

 

 

i

 

 

dara zličić

me je upoznala sa

aleksandrom tišmom

i on mi je ponudio da

boravim u vinogradskoj

kući njegovih roditelja

u fruškoj gori na

popovici

 

 

i

 

 

sa slobodanom

tišmom sam njegovim

folcvagenom krenuo do

mirka radojičića u bojište kod

nevesinja pa smo sva trojica

jadranskom magistralom

veselo produžili do pirana 

grožnjana šempas

ljubljane

 

 

i

 

 

krajem

septembra sam se

doselio na popovicu

u vinogradarsku kuću

i tu sam video pticu

daleko u brdu

 

 

i

 

 

trčao sam po

šumskim stazama

i opalom lišću

 

 

i

 

 

te godine

sam otkrio

drveće

 

 

i

 

 

patio zbog zemlje

jer je ljudi kopaju da bi

je betonirali i sebi napravili

zgrade za život. jer po njoj

bacaju vreli asfalt na njene 

oči i dušu da bi napravili

puteve za svoje

automobile

 

 

i

 

 

nezadovoljan

sam sobom jer 

mi ne uspeva da

budem sam

 

 

i

 

 

na

poleđini

lišća sam

zapisao

 

 

i

 

 

laza

crkvenjakov 

je rekao reka je

 divna stvar

7. januar 1977

 

 

i

 

 

boli me

srce razlog je u

samom životu

11. januar 1977

 

 

i

 

 

početak

pisanja sonetnog

venca čvor

21. april 1977

 

 

i

 

 

banalnost

je u sitničavoj

neodlučnosti

30. april 1977

 

 

i

 

 

lepa

rečenica je

nestala. brdo

je tu

27. juli 1977

 

 

i

 

 

ponižen

zapevao sam

pisanje je

lek

13. avgust 1977

 

 

i

 

 

za

siromaštvo

30. avgust 1977

 

 

i

 

 

došao

sam kući seo

na krevet i

plakao

23. septembar 1977

 

 

i

 

 

ćutanje

je velik

nauk

25. septembar

 

 

i

 

 

video sam

pticu daleko

u brdu

5. oktobar 1977

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

1. jun 2021.

26112. dan mog života

 

 

čim

sam napustio

gradilište otišao sam

u porodicu iz šempasa

komunu marike i marka

pogačnika i njihovih

ćerki ajre nike

i ane

 

 

i

 

 

jako

sam uživao

igrajući se sa

nike

 

 

i

 

 

hteo sam

da živim poštenije

bez svojih interesa

i zato komune

 

 

i

 

 

sami smo

tražili neko

mesto i kuću da

u njoj živimo svi

zajedno

 

 

i

 

 

ponovo sam

otišao u šempas

da tamo živim ali

sam izdržao

samo dve

nedelje

 

 

i

 

 

otišao sam

na more u mali

lošinj mesto mog ranog

puberteta i na brodu doživeo

ogromnu količinu nostalgije

jer sam osetio da mi je

život iako mi je bila

tek 27. već

prošao

 

 

i

 

 

bio sam

poražen. prljav

osećao sam da ne

želim da odrastem

jer odrastanje vodi 

u pokvarenost

 

 

i

 

 

žudeo

sam za

čednošću i

dobrotom

 

 

i

 

 

jednog dana

u velikom očaju

sam rekao sebi

biću dobar

 

 

i

 

 

da nisam

krenuo ka novoj

čednosti i da se

nisam zavetovao

dobroti ubio

bih se

 

 

i

 

 

čednost je

bila preda

mnom a ne

iza mene

 

 

i

 

 

i opet

je prošao

juni

 

 

i

 

 

prozor

u patrijarha

čarnojevića 19 je

uvek bio otvoren

za decu koja su

dolazila da

pričaju sa

mnom

 

 

i

 

 

napravio

sam moju ličnu

kartu. zavet dobroti. na

jednoj strani fotografija

deteta na umoru od gladi

a na drugoj veselo

bogato dete

 

 

i

 

 

tresao

sam tepihe

prao prozore

ponekom očistio

stan. nekom uneo

ugalj. nekom

okopao

baštu

 

 

i

 

 

bio je to

početak fiktivne

ekonomije. početak

ekonomije savesti. pupoljka

i umetnosti novca i svega

onog što novac čini tako

seksualnim čistim i

čestitim

 

 

i

 

 

odricanja

uzdržavanje od

umetnosti do bola

i poništenja. početak

trčanja. razlaz sa

komunama

 

 

i

 

 

počeo sam

da trčim. ne

više sa loptom

i sa igračima

nego bez

lopte i

sam

 

 

i

 

 

trčanjem

je počeo moj

rad sa voljom

božijom

 

 

i

 

 

uzaludnost

koja spašava i pas

odin i pas džeki pišta koji

se pridružio u trčanju odinu

i meni i poginuo jer je od

radosti druženja 

zaboravio na

sebe

 

 

i

 

 

pesma

o tome kako

vetrovi duvaju

mojom dolinom

 

 

i

 

 

na

poleđini

lišća sam

zapisao

 

 

i

 

 

šempas

carica nike

1+1 = 3

8. januar 1976

 

 

i

 

 

kineska

lirika

5. februar 1976

 

 

i

 

 

način na

koji se rukuje

sanja novaković

24. februar 1976

 

 

i

 

 

fiktivna

ekonomija

3. mart 1976

 

 

i

 

 

odricanje

od čoveka

5. mart 1976

 

 

i

 

 

društvo

je uzrok

zločina

2. april 1976

 

 

i

 

 

savest

mi nije

čista

27. april 1976

 

 

i

 

 

šempas

škola o starom

kamenju

2. juni 1976

 

 

i

 

 

prošao

je juni

30. juni 1976

 

 

i

 

 

izoliranost

samoća. držim 

se i padam. čistoća

pisanog jezika

28. novembar 1976

 

 

i

 

 

poginuo

džeki pišta bio

je jedan tužan pas

lutalica. lutalica se ne

sme odomaćiti

30. novembar 1976

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

31. maj 2021.

26111. dan mog života

 

 

zbog duške

sam odlučio da

se zaposlim. ljubav

se prekinula a usledila

je velika ljubavna patnja

i odlazak na gradilište

nova samoća i ljubav

za bulke koja je

ostala 

 

 

i

 

 

joj koja

samoća i bol

samo vetar i

cigare 

 

 

i

 

 

pustoš polja

pored mora ostalo

mi je samo da krenem

i da se više nikad ne

zaustavim

 

 

i

 

 

umesto da

sam otišao da

radim za dušku

otišao sam na

gradilište da se

izložim mom

potpunom

porazu

 

 

i

 

 

bilo je tako

teško da je bilo

neponovljivo

veličanstveno

 

 

i

 

 

bilo

je tako 

da sam postao

onaj koji obnavlja

reči da bi reči

bile bog

 

 

i

 

 

reči koje

jesu reči kojima

govori vetar zemlja

radnici muškost koja

umire u samoj

sebi

 

 

i

 

 

sećam se

onog vetra pored

mora kad sam se ispeo

na mali brežuljak i sve 

što sam osećao je bilo

strujanje svemira koji

patio za duškom

 

 

i

 

 

patnja je 

predvorje velike

ljubavi. zavet

ljubavi oduvek

i zauvek

 

 

i

 

 

ko

ljubi

samo

ljubi

 

 

i

 

 

godinu dana

sam bio na gradilištu

gradili smo sisteme za

navodnjavanje. pola godine

u opuzenu pored mora i pola

godine u ravnici banata

u velikoj gredi

 

 

i

 

 

gradilište

je bila vrsta kazne

vetar samoće. bujanje

života. odluka da

krenem ka novoj

nevinosti

 

 

i

 

 

posle vojske 

i zatvora sad je

sledilo gradilište. bilo

nas je četrdesetak

kopali smo rovove u koje

smo postavljali cevi za

navodnjavanje

 

 

i

 

 

bio sam

zamenik šefa

gradilišta. nisam imao

pojma o poslu niti sam to

želeo da radim. bio sam

korektan ali odsutan jer

sam samo patio za

duškom

 

 

i

 

 

spasavali su

me vetar i radnici

u njima sam uživao

spavali smo u barakama

pušio sam. crtao lišće. a na

srebrnim papirićima od cigareta

sam pisao tekstove kao

tekstove za povraćanje. da

sad pušim i sad bih opet

tako pisao 

 

 

i

 

 

ludilo pisanja

u nepisanju. kanali

vetar. zemlja. hodao

sam poljima mereći

ih geodetski. sam

u predelu 

 

 

i

 

 

na

poleđini

lišća sam

zapisao

 

 

i

 

 

opuzen

gradilište 

8. januar 1975

 

 

i

 

 

gađenje na

svoj položaj i

dešavanja u

meni

18. mart 1975

 

 

i

 

 

duška i

jedan novi svet ka

mrtvima. duboko protiv

pravila društvenih

odnosa

22. mart 1975

 

 

i

 

 

ludilo

za tobom

only you

25. mart 1975

 

 

i

 

 

teško mi

je podneti

da mi nećeš

biti žena

ti

15. april 1975

 

 

i

 

 

velika greda

novo gradilište

17. maj 1975

 

 

i

 

 

jasna

statijan

od nagorelih

trava roj

bin

7. juni 1975

 

 

i

 

 

bog

je

1. septembar 1975 

 

 

i

 

 

dao

otkaz na

posao

7. decembar 1975

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

29. maj 2021.

26109. dan mog života

 

 

lišće

drvo života

je moj prvi

korak

 

 

i

 

 

eros

boga

erosa

 

 

i

 

 

lišće

drvo života

prva desetogodišnja

slika je ljubav za

nerve vlati i

niti

 

 

i

 

 

lišće

drvo života

je rajsko drvo

života koje čini

život svih bića

a koje čuvaju

heruvimi

 

 

i

 

 

drvom

života i

život je

bog

 

 

i

 

 

lišće

drvo života

je sve promenilo

ne da bi sve ostalo

isto nego da bi sve

ponovo bilo

bog

 

 

i

 

 

lišće

drvo života

je živo čudo

kome sam se

podavao deset

godina svakog

ubogog dana 

božijeg

 

 

i

 

 

lišće

drvo života

je iskustvo boga

iako tada još nisam

ništa znao o bogu

osim toga što sam

u zatvoru krenuo

k njemu i to

direktno  

 

 

i

 

 

k bogu

licem k licu

bez posrednika

znanja rituala

crkve

 

 

i

 

 

lišće

drvo života

je moja zahvalnost

duški jer je bila sve ono

što sam očekivao od jedne

žene. zahvalnost i što me je

ostavila da bih otkrio veliki put

desetogodišnji i desetogodišnju

veliku sliku lišće - drvo života

majku i oca moje druge

desetogodišnje

slike trave

 

 

i

 

 

ženu i

muža moje treće

desetogodišnje slike

plave ruže

 

 

i

 

 

ćerku i

sina moje četvrte

desetogodišnje slike

vaskrsenje koju sad

stvaram

 

 

i

 

 

lišće

drvo života

je raj

 

 

i

 

 

lišće

drvo života

je čudo koje se

dogodilo i koje niko

niti je prepoznao niti

je video kao celinu

čudo u koje još

više verujem

 

 

i

 

 

jednog

dana će svi

listov iizbledeti

jer sam ih radio

flomasterima u

tom trenutku

najobičnijim

sredstvom

 

 

i

 

 

lišće

drvo života je

sve što nestaje u

novom nastajanju

i to božijem

 

 

i

 

 

lišće

drvo života

je sva tehnika

i majstorstvo koji 

se čednosti 

klanjaju

 

 

i

 

 

lišće

drvo života

je sve ono što

je u ovom trenu i

sve ono što želim

da u ovom trenu

lišće bude 

 

 

i

 

 

lišće

drvo života

drvo boga

je

 

 

i

 

 

lišće

drvo života je

miroslav mandić

jebe svima mater i

pesma o filmu i crvena

sveska i podignuta ruka

u zatvoru i tekstovi za

povraćanje i sve ono

što bilo ko i bilo

kad jeste

 

 

i

 

 

lišće

drvo života

je očito nevidljivo

i očito herojstvo

strpljivosti

 

 

i

 

 

1939. deset

godina pre nego što

sam se rodio sejmon

kirlijan je otkrio kirlijanovu

fotografiju koja me je inspirisala

da desetogodišnjim svakodnevnim

vidljivim crtanjem lišća stvaram

vidljivo i nevidljivo lišće

drvo života

 

 

i

 

 

1975. kad

je benoa mandelbrot

skovao reč fraktal ja sam

krenuo na desetogodišnji

put lišće - drvo života

 

 

i

 

 

list po list

korak po korak

svet se uvećavao

uvećao se izvesnošću

nevidljivog. nevidljivo me je

ispunjavalo. kao što sam znao

da me u jabuci čeka slatki sok

znao sam da mi se iza vidljivog

smeši svet nevidljivog. budilo se

čulo strpljenja. šarenilo svetlosti

nevidljivo se ne može gledati ali

se može videti. treperi. osećao

sam se slobodnijim. zaštićen

pripadnošću nevidljivom

mogao sam da se u

potpunosti

podam

 

 

i

 

 

dan po dan

posle deset godina

slika je bila završena

putovanje takođe. u prvom

koraku je izvesnost i svih ostalih

koraka. snaga izvora. nevinost

početka. prvi korak je pionir

podviga. bog voli pionire

najveće počinje

najmanjim

 

 

i

 

 

lišće

drvo života

moja voljena prva

desetogodišnja

slika

1975-1985 

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

28. maj 2021.

26108. dan mog života

 

 

bol za

duškom

je bila

velika

 

 

i

 

 

čim bih

pomislio na dušku

odmah bih krenuo dalje

ne želeći da me usamljenost

sustigne u mestu dok stojim

napisao sam u ne, ne verujem

da se ova rečenica

ne čuje

 

 

i

 

 

i pored

ljubavne patnje

ili možda baš zbog

velike ljubavne patnje

osećao sam žudnju za

velikim životom i još

većim nepoznatim

stvaralaštvom

zauvek

 

 

i

 

 

treba

da radim

nešto što može 

da uradi svako. obično

svakodnevno. ni manje ni

više. korak po korak. nešto

što počinje prvim korakom. i

krenuo sam. kada sam posle

trideset pet godina pogledao

unazad video sam da to što

sam uradio niko drugi nije

mogao da stvori. niko

drugi sem boga

bog

 

 

i

 

 

to što

može svako

to mogu samo ja

hram svih bića

vaskrsenje

nenasilje

pesma

bog

ti

 

 

i

 

 

u dvadeset

petoj godini sam

krenuo na veliki

desetogodišnji

put

 

 

i

 

 

bila je

to moja prva

desetogodišnja slika

lišće - drvo života

1975-1985

 

 

i

 

 

deset

godina sam

crtao svakog

dana jedan

list

 

 

i

 

 

prepustio

sam se večnom

drvetu života a ne

smrtnom drvetu

znanja

 

 

i

 

 

svakog

dana bih na

hameru formata

9x17 nacrtao jedan

list. sitno kružeći

i pleteći strpljivo

po hartiji

 

 

i

 

 

u

početku

mi je to ličilo

na strukturu

pčelinjeg

saća

 

 

i

 

crtao sam

raznim bojama

flomastera i posle

sat sat i po bih

nacrtao list

 

 

i

 

 

jednostavna

propozicija me je

preobražavala. treba

da crtam uvek što sitnije

i to svim bojama jer svaka je

boja lepa i pri tome da nema

belih površina jer bi me one

iskušavale da strpljivost

zamenim estetskim i

stvaranjem iz

lenjosti 

 

 

i

 

 

samo

bez ikakve

improvizacije

molim

 

 

i

 

 

svakodnevna

desetogodišnja

strpljivost me je

poduhvatljivala

preobražavala

poistovećivala

 

 

i

 

 

prvi crtež

lista sam nacrtao

početkom decembra 1974

i to u jeku izbezumljujućeg

ljubavnog bola. sedeo sam 

na stolici u kajinoj sobi a na

kolenima mi je bio hamer

po kome sam počeo

da crtam

 

 

i

 

 

crtao

sam mozak

i srce moje

ljubavi

 

 

i

 

 

minicuznost

kojom sam ostavljao

tragove na beloj hartiji me

je smirivala i prefinjavala a

ta prefinjenost ne samo da 

je lakše podnosila moju 

ljubavnu bol nego

me je je vodila 

ljubavi

 

 

i

 

 

posle nekoliko

dana sam nacrtao

još jedan list i ta lepota

koja je nastajala sama od

sebe i pred mojim očima me

je navela da počnem da mislim

da je sad vreme da napravim

prvi korak u mom slobodnom

trajanju a ne u neslobodnom

i prinudnom trajanju kao u

vojsci ili zatvoru gde 

sam brojao

dane

 

 

i

 

 

opčinjavao

me je put. i to

veliki put

 

 

i

 

 

p

p u t

t

 

 

i

 

 

put

taoa i tao

put

 

 

i

 

 

uzbuđivala me

je kineska izreka i

put od hiljadu milja

počinje prvim

korakom

 

 

i

 

 

žudeo sam

da krenem na

taj veliki put ali

nisam smeo da

napravim prvi

korak

 

 

i

 

 

prvi korak

je sve ali baš zato 

što je prvi i što nema

ništa lakše nego načiniti

samo taj jedan korak taj

prvi korak je jako težak

jer posle njega više

nema povratka u

matericu

 

 

i

 

 

posle

prvog koraka

ništa više nije isto 

jer prvi korak baš kao

istovetnost potvrđuje

božije stvaranje

i boga

 

 

i

 

 

prvi korak

me je vodio

sledećem koraku

a svaki sledeći korak

sledećem koraku i tako

sve do poslednjeg koraka

i do čudesne spoznaje da

su u prvom koraku već svi

koraci i da je svaki korak

prvi korak a svaki prvi

korak venčanje svih

koraka u jednoj

jedinoj muzici

boga

 

 

i

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

27. maj 2021.

26107. dan mog života

 

 

u

proleće

1974. sam se

jako zaljubio

u dušku 

 

 

i

 

 

nikad mi

se niko nije

tako sviđao

kao duška

 

 

i

 

 

nikad ni

jednu ženu

nisam toliko

idealizirao

 

i

 

 

duškin

veliki nos

je bio

čudesan

 

 

i

 

 

duškina

kratka kruta

narandžasto

crvena kosa

 

 

i

 

 

duškina

bledo plava 

letnja haljina na

bele tufne

 

 

i

 

 

duškina

široka ramena

punije grudi

i hod

 

 

i

 

 

duškino

blago šuškanje

u govoru 

 

 

i

 

 

fotografisao

sam duškino lice 

u pomeranju od

jednog profila

do drugog

 

 

i

 

 

crtao

sam joj

pičku

 

 

i

 

zvao

sam je

lika

 

 

i

 

 

na

ruci sam

istetovirao

slovo d cvet

i reč leto

 

 

i

 

 

duša mi

je žudela za

duškom

 

 

i

 

 

duška

je bila

duša

 

 

i

 

 

duška

je lutanje 

za drugom

polovinom

moje duše

 

 

i

 

 

lutanje

za bogom

jedne jedine

duše svih

duša

 

 

i

 

 

to je

žudnja od

rađanja do

smrti

 

 

i

 

 

to je

žudnja

svakog

trena

 

 

i

 

 

ovo tebi

je tatutološki rad

koji sam napravio za

dušku. na velikom papiru

sam napisao ovo tebi i to

ovo tebi sam razvukao pred

nebom na krovu kuće u

čarnojevićevoj 19

 

 

i

 

 

sa mojim

obradom lončarom

sam išao u nemačku da

kupimo mašinu za pravljenje

lončarije a celim putem su nas

pratile crvene bulke pored puta

i te bulke su bile moja duška

a moja ljubav za bulke je

moja odanost duški

zauvek

 

 

i

 

 

neprestano

sam se opirao

bilo kakvom pisanju

i stvaranju ali sam ipak

ponekad nešto pisao a te

tekstove sam nazvao

tekstovi nizašta

 

 

i

 

 

tekstovi

nizašta su bolno

strastvena pisanja

o pisanju nepisanju i

odricanju od

umetnosti

 

 

i

 

 

jednom sam

tekstove nizašta dao

duški da ih pročita a ona

mi je rekla da je posle

čitanja povraćala pa ih

zato zovem i tekstovi

za povraćanje

 

 

i

 

 

jednom sam

kupio duški ploču

sa mocartovom muzikom

sa piano koncertom no 21 

elvira madigan i kad sam tu

muziku čuo u hercegovom

kasparu hauzeru sve se

spojilo u jednu jedinu

ljubav

 

 

i

 

 

kad je počelo

odvajanje između

nas jednom sam duški

pored dunava rekao

da ću se ubiti

 

 

i

 

 

nisam

se ubio

ali sam

umro

 

 

i

 

 

duška je

došla da živi u

patrijarha černojevića

19 ali je njena majka došla

po nju i odvela je kući

u bačku palanku

na dunavu

 

 

i

 

 

duška se

vratila svom

bivšem momku

hvala bogu

 

 

i

 

 

poslednji

put sam dušku

gledao dok hoda

niz ulicu i kako iza

ugla skreće u

svoj život

 

 

i

 

 

duška

je velika

ljubav kojom

bog stvara i

peva

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

26. maj 2021.

26106. dan mog života

 

 

posle

manastira

te jeseni sam

upoznao

ljilju

 

 

i

 

 

bila

je to ona

devojka koju

sam primetio u

gradu još pre

četiri pet

godina

 

 

i

 

 

ali sada

smo otišli

zajedno u

bioskop

 

 

i

 

 

pričao

sam joj o mojim

zanosima i mom

uzbuđenju ženom i

zajedničkoj ljubavi

žene i muškarca

kao jedinoj

revoluciji

 

 

i

 

 

pričao sam

joj o kratkoj kosi

džin siberg u filmu

do poslednjeg daha

žan lik godara i kad smo

se sutra videli ljilja je

došla sa kratkom

kosom

 

 

i

 

 

to

je bilo

to

 

 

i

 

 

bio

sam na

kolenima

od

sreće

 

 

i

 

 

mesto

sreće zauvek

bila je to sreća

sledeća dva meseca

kad se sve završilo

u mom slomu

i bolu

 

 

i

 

 

sa ljiljom

sam otkrio moju

zavisnost i ranjivost od

žene i mojih osećanja

povređenih jebenom

sujetom

 

 

i

 

 

ali

svako ko

me je povredo

bogu me je vodio

a svako koga sam 

ja povredio me je u

boga preobrazio

i to je bog

 

 

i

 

 

bog

bog bog

bog

 

 

i

 

 

ljubiti

ljubiti mi je

bilo i ostalo

zauvek

 

 

i

 

 

biti meta

samom sebi

i pogoditi boga

u sebi i sebe

u bogu

 

 

i

 

 

branje

lekovitog bilja

sušenje u sobi i

mirisni čajevi

 

 

i

 

 

svi su me

navodili da se

odreknem onoga

u šta sam verovao

i za čega sam

se odlučio

 

 

i

 

 

žudeo

sam za nekim

ko će me podržati

a ta žudnja se sve

više uvećavala i

uveća se sve

više i više

 

 

i

 

 

sad

baš i baš

sad

 

 

i

 

 

nevidljiva

borba sa samim

sobom je najteža

i najčudesnija

borba

 

 

i

 

 

nema me

nevidljiv za druge 

posmatrao sam se i

odvajao od porodice

ali i od zemljine

teže

 

 

i

 

 

od odluke

da krenem u

nebo živeo

sam i živim

u nebu

 

 

i

 

 

nebo

je početak

i pesma

 

 

i

 

 

bog

je pesma

i pesma je

bog

 

 

i

 

 

ostalo mi

je da samo

jesam i da se

izborim da

jesam

 

 

i

 

 

ostalo mi je

da sam pesma

jer jesam i da 

jesam jer sam

pesma

 

 

i

 

 

ostalo mi je

da sam umetnost

jer jesam i da jesam

jer sam umetnost

 

 

i

 

 

bila

je to sve

beskorisna

borba za

beskorisno

 

 

i

 

 

fizički

poslovi su

me čuvali od

klonuća

 

 

i

 

 

u lončarskoj

radionici sa glinom

znojem i majstorom

obradom sam dočekao

i to duškino proleće

1974

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

25. maj 2021.

26105. dan mog života

 

 

posle

zatvora je bilo i

zaumno i razumno

da se najnežnije poklonim

manastirima tom sestrinstvu

koje ljubi svu svoju braću u

zatvorima baš kao što svo

bratstvo u zatvorima ljubi

svo svoje sestrinstvo

u manastirima

 

 

i

 

 

zatvor i

manastir

su naličje

istog

 

 

i

 

 

u

zatvoru se

sloboda otkriva u

manastiru se sloboda

živi. u zatvoru se kazna

izdržava u manastiru se

samoodricanjem iskupljuje

 u zatvoru se žudi za

radošću a u manastiru

se radošću moli

za svačiju

radost

 

 

i

 

 

u zatvoru

sam žudeo 

za manastirom

kao što su za

manastirom

žudeli i dišan

i vitgenštajn

 

 

i

 

 

ali nije

bilo manastira

svih bića niti manastira

boa mia boamiamaaboa

maa boa koji evo nastade u

ovom trenu za sve one koji

žude za prostorom boga

prostorom ljubavi

slobode istine

svih bića

 

 

i

 

 

tako smo

miša živanović i ja

krenuli da posetimo

neke manastire

u srbiji

 

 

i

 

 

prvo smo

krenuli ka žičii

tu sam pred samim

manastirom ležeći na travi

u jesenjoj pastorali pored

potoka sa ovcama i opalim

orasima nasumice otvorio

novi zavet i pročitao

sudbonosne reči

za mene

 

 

i

 

 

ištite

i daće vam se

tražite i naći ćete

kucajte i otvoriće vam

se. jer svaki koji ište

prima i koji traži nalazi

i koji kuca otvara 

mu se

matej 7, 7 i 8

 

 

i

 

 

te

reči kao

da su bile

upućene

meni

 

 

i

 

 

kao

da mi se

sam bog

obratio

 

 

i

 

 

ištite

i daće vam se

tražite i naći ćete

kucajte i otvoriće vam

se. jer svaki koji ište

prima i koji traži nalazi

i koji kuca otvara mu

se me je potreslo

do srži

 

 

i

 

 

ištite

je srž

boga

 

 

i

 

 

u dečanima nas

je jedan živopisan i

čudesni monah počastio

rakijom i orasima a na moje

pitanje kako se monasi nose

sa seksualnom energijom

odgovorio da je to jako teško

ali da on sve te žene koje

mu dolaze u manastir

vidi kao rođene 

sestre na

odru

 

 

i

 

 

spavali smo na

pijačnim tezgama u

starinskom hanu u čijem

prizemlju je bilo svratište

i za konje i za krave

 

 

i

 

 

najčudesniji

događaj za mene

je bio kad nas je jedna

albanska porodica na kosovu

primila na prenoćište a devojčica

od deset dvanaest godina nam je

u znak gostoprimstva nama

neznancima oprala

noge

 

 

i

 

 

ta

devojčica

je srce moje

autobogografije

i srce moje i moj

večni manastir

 

 

i

 

 

jedanaest

godina kasnije kad

sam u leto 1984. hodao

prvo hodanje za poeziju

jedna devojka mi je dok sam

premoren od dugog hodanja po

vrućini ležao na pesku pored

mora prišla i bez i jedne reči

mi uzela cipele i odnela

ih u svoju kuću

i očistila

 

 

i

 

 

devojka

koja mi je

očistila cipele je

kao i devojčica koja

mi je strancu oprala noge

samo srce autobiografije

živog boga pa i ove

autobogografije

 

 

i

 

 

zaista

amin jeste

a jeste je

amin

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

24. maj 2021.

26104. dan mog života

 

 

u zatvoru

sam doneo neke

odluke sa kojima

sam izašao iz

zatvora

 

 

i

 

 

te

odluke su

bile izlazak

iz zatvora

čoveka

 

 

i

 

 

sa tim

odlukama 

sam živeo

i živim

 

 

i

 

 

biti

strpljiv ta

meka mila

snaga

 

 

i

 

 

nenasil je

me je opčinilo u

zatvoru. nenasilje je

vrsta nežnosti. nenasilje

sam osećao kao milost kao

put ka drugome. podao sam

se opčinjavajućem svetu

ne-ljudskog žudeći da

mi nenasilje umesto 

 krvi teče u žilama

amin amin

amin

 

 

i

 

 

beskućništvo

je odgovornost prema

slobodi. beskućništvo je

nenasilno. beskućništvo

je briga za kuću boga

za jednu jedinu kuću

svih bića 

 

 

i

 

 

davati krv

oh kako sam se

sledećih osam godina

radovao dok sam tu

krv božiju davao

nepoznatima

 

 

i

 

 

siromaštvo

odlučio sam se za

siromaštvo i da trošim

snagu na saosećanje sa

siromašnima i lepotom

siromaštva u svemu

i svakome

 

 

i

 

 

ne kupovati

odeću i što manje

se baviti sobom

u bilo čemu

 

 

i

 

 

vegetarijanstvo

mi je najviše pomoglo jer

da nisam postao vegetarijanac

i obeležio se vegetarijanstvom ubio

bih se zato što ne bih ni mogao 

niti bih želeo da učestvujem

u toj količini ćovekovih

ubistava drugih

vrsta

 

 

i

 

 

ne zaposliti

se nego se posvetiti

ne raditi za novac nego

darivati i izložiti se milosti

darivanja drugih i biti

dostojan svih svetih

prosjaka

 

 

i

 

 

skratiti korak

pripitomiti svoju

agresivnost. vinuti

se u smirenje

i zanose

 

 

i

 

 

ćutati

oh to je tako

dobro i teško

ćutanje je

muzika

 

 

i

 

 

ne govoriti

jezikom obrazovanih

ljudi. odvojiti se od vagine

i pičku slaviti. odvojiti se od

penisa i kurac pevati. podati

se jeziku čednih i odanih

jeziku i pesmi svakog

slova i svake reči

jer rečju boga

svako je

bog

 

 

i

 

 

ne posedovati

odlučio sam se da

ništa ne posedujem

bila je to zrelost mladog 

čoveka i odgovornost za

samo postojanje svih

i baš svakog

 

 

i

 

 

podeliti knjige

pomisao na to me je

mučila jer su mi knjige

bile sve a kada sam odlučio

da ih podelim osetio sam

slast neposedovanja

i lišavanja

 

 

i

 

 

ne posećivati

kulturne manifestacije

ostati po strani. u sebi

biti sve za svakog

i sve

 

 

i

 

 

ne čitati

knjige bio je

to odmor u glavi

sam krenuti do

novih nivoa

svesti

 

 

i

 

 

skromnost

snagu i divljinu

sujete smirivati u

tišini i blaženoj

skromnosti

 

 

i

 

 

brinuti o

drugima. uživati

u drugima kao što

sam nekad uživao

u filmovima

 

 

i

 

 

biti na strani

odbačenih i živeti

saosećajući sa njima

hvala vam ljubljeni moji

odbačeni vi ste jedino

živo gospodstvo ovog

sveta. čuvari svesti

i savesti

 

 

i

 

 

biti neposlušan

prema policiji i tajnim

društvima. dostojanstvo

graditi na idealima i na

putu ispunjavati dužnost

građanina da bude

neposlušan

 

 

i

 

 

ne gledati

se u ogledalu

joj sestro moja

što je to dobra

stvar

 

 

i

 

 

ostalo

mi je da živim

odluke koje sam

doneo i da se borim

za ono u šta sam

verovao

 

 

i

 

 

odluka

je veran

jebežljivi

drug

 

 

i

 

 

odluka

je iskra

zraka

 

 

i

 

 

odluka

je bog u

bogu

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

22. maj 2021.

26102. dan mog života

 

 

i došao

je 9. avgust

1973. dan izlaska

iz zatvora

 

 

i

 

 

posle devet

meseci bio sam

na slobodi

 

 

i

 

 

kretati

se gde god i

kad god hoćeš

hej čoveče

hej

 

 

i

 

 

bilo je

leto i vreo

dan

 

 

i

 

 

mirisao

je kuvani

paradajs

 

 

i

 

 

sve je

bilo obično

i spokojno

 

 

i

 

 

na

autobuskoj

stanici sam kupio

dopisnicu adresirao

je na miroslav mandić

patrijarha čarnojevića

19. 21000 novi sad i

na poleđini napisao

sebi da sam upravo

izašao iz zatvora

samo da se

zna

 

 

i

 

 

ušao sam

u autobus za novi

sad. nadao sam se da 

će me ona sačekati. da ću

se radovati prijateljima

božidaru kaji i da ću se

kupati u voljenom i

dunavu

 

 

i

 

 

bio sam

ćelav. mlad

snažan a život

mi je već bio

obeležen

 

 

i

 

 

onda

mi se u

jednom trenu

desila odluka koja

me je iskorenila iz 

života i u boga

ukorenila

 

 

i

 

 

u knjizi ne, ne

verujem da se ova

rečenica ne čuje taj trenutak

sam ovako opisao autobus izlazi

iz krivine i iznenada. tu. na tom delu

puta život je nestao. ugledao sam nebo

bilo je pred mojim licem. hteo sam da uđem

u njega. hteo sam da budem slobodan. da

hodam iznad zelenih šuma i da se više

nikad ne vratim. tu. na tom delu puta

u toj krivini osetio sam da ne želim

da se popravim. ja sam tražio

čudo a zatvor mi je pomogao

da ga osetim i pripadnem

svemu onome što

nisu ljudi

 

 

i

 

 

u kratkoj

autobiografiji na

sajtu piše u autobusu

sam. upravo sam izašao iz

zatvora. dvadeset četvrta mi je

spuštamo se niz frušku goru. prepun

sam snage i želja. niko i ništa. bez

ikakve šanse. gledajući kroz prozor u

nebo odjednom osetih život je nestao

želim u nebo. ocu svom. majci u

meni. slobodi na radost

nebom je počelo

moje hodanje

 

 

i

 

 

bog

plavo nebo

iznad zelenila

šuma fruške

gore 

 

 

i

 

 

to nebo

to plavetnilo ta

dobrota i ta lepota

su me pozvali

sebi

 

 

i

 

 

1

je bog

2 je život

biraj

 

 

i

 

 

sine

moj ljubav si

sloboda si istina si

biraj i ja sam izabrao

boga u dvadeset četvrtoj

tog 9. avgusta 1973. na

dan izlaska iz

zatvora 

 

 

i

 

 

bilo je to

otkrovenje. nebo

me je povuklo sebi

i ja sam mu se

podao

 

 

i

 

 

život

je umro i

preobrazio

se u ljubav

i boga

 

 

i

 

 

kasnije jei

ljubav umrla da bi

se u boga preobrazila

ali to je bilo kasnije 8. marta

1983. kad sam u trenu

odlučio hodaću

 

 

i

 

 

taj

trenutak

plavog neba je bio i

kraj petnaestogodišnjeg

puta od 15. avgusta 1958. i

milomirovog odlaska u nebo

i 9. avgusta 1973. i mog

odlaska u nebo. put od

9-njeg dečaka do

24-njeg čoveka

 

 

i

 

 

pre odlaska

kući kupio sam

muslin za kaju kao

sećanje na najlakšu

muslinsku haljinu

roze luksemburg

u zatvoru

 

 

i

 

 

ona me

nije sačekala

a čedi drči sam

predveče na uglu

temerinske i kisačke

rekao sad verujem

jedino deci i

mrtvima

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

21. maj 2021.

26101. dan mog života

 

 

devet

meseci u

zatvoru je

moje drugo

rođenje

 

 

i

 

 

zatvor je

začeo boga

u meni

 

 

i

 

 

zatvor

je kruna moje

dotadašnje umetnosti

i mog prekida sa

umetnošću

 

 

i

 

 

zatvor

je ono isto

uzbuđenje koje

sam osećao

gledajući

filmove

 

 

i

 

 

zatvor je

bio zamena za

odlazak u život i

put u evropu

 

 

i

 

 

zatvor

je živi tekst

pesme o

filmu

 

 

i

 

 

zatvor je

moja zahvalnost

za ruže i ptice u

zatvoru koje su me

lepoti i slobodi

otvorile

 

 

i

 

 

zatvor

me je lišio

ljudskih prava i

tako mi pomogao

da se odvojim od

antropocentrizma

i samo ljudskih

zakona

 

 

i

 

 

zatvor je

moja zahvalnost

za hodanje muziku

i zelenu salatu za

kojima sam žudeo

u zatvoru

 

 

i

 

 

zatvor je

moja zahvalnost

za zatvorenike u koje sam

se zaljubio jer su oni robijali i

za sve one koji nikad neće biti

u zatvoru a zaslužili su to još

mnogo više nego oni koji su

zatvoreni. ljubav za sve

odbačene obeležene

i nemoćne

 

 

i

 

 

zahvalan

sam zatvoru jer

me je oslobodio

važnosti

 

 

i

 

 

zatvor je

moja zahvalnost

za odluke koje sam

doneo u zatvoru

 

 

i

 

 

zatvor je

moja zahvalnost

za zločin koji se u kaznu

preobražava. kazna koja se u

slobodu preobražava. sloboda

koja se u ljubav preobražava

ljubav koja se u boga

preobrazi

 

 

i

 

 

zatvor je

moja zahvanost

kajinom zatvoru u

koji me je terala za

kaznu u detinjstvu

 

 

i

 

 

zatvor je

moja zahvalnost

samoći u kojoj sam

i danas oslobađajući

svakog od zatvora

samoće

 

 

i

 

 

zahvalan sam

mom zatvorskom

imenu 9094 koje me

je od mog imena

odvojilo i posle 48

godina do imena

bo

mi

bomimabo

ma

bo

dovelo

 

 

i

 

 

u zatvoru

sam u jednu kovertu

počeo da skupljam fotografije

čuvenih ljudi kojima sam se divio

prvo je to bila fotografija jedne kurve

pa tolstojeva fotografija i fotografija

danila kiša. kad bi se u zatvoru osećao

i suviše sam otvorio sam tu kovertu sa

njihovim licima. kad sam izašao iz

zatvora fotografije divljenih sam

stavljao u jednu crvenu kutiju

koja je sad u pupoljku

pahulji

 

 

i

 

 

ponekad biti

u zatvoru nije ništa

drugo nego biti živa sloboda

baš kao što je mržnja ponekad

živa ljubav ili kao što je siromaštvo

uvek samo bogatstvo ili kao što je

bolest ponekad živo zdravlje a

smrt samo žudnja za

vaskrsenjem

 

 

i

 

 

u zatvoru sam

uradio jedan mali

umetnčki rad koji mi je

puno značio i vodio

me i vodi me i 

dalje

 

 

i

 

 

čučao sam

na prolećnom

suncu oslonjen na

zatvorsku zgradu

i podigao ruku

k nebu

 

 

i

 

 

sa podignutom

rukom i otvorenom

šakom k nebu rekao

sam to je umetnost

zašto. zato što to

niko nije video

 

 

i

 

 

velika

nežnost i

poverenje u

nebo i umetnost

neba. poverenje u

put bez povratka

put ka svim

bićima

 

 

i

 

 

ljubav

je sloboda

sloboda je

istina

 

 

i

 

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima