AUTOBOGOGRAFIJA

16. februar 2021.

26007. dan mog života

 

 

kanjon

onaj deo iza

teferine kuće u

kome su se po

ceo dan deca

igrala

 

 

i

 

 

tu u kanjonu

sam i sam nekoliko

puta video kako su vile

preko noći ostavile svoju

lepljivu kosicu na

vlatima trave

 

 

i

 

 

priče o

čudesnom

kao i strašne

priče su plašile

i mamile maštu

kojom je rasla

naša detinja

duša

 

 

i

 

 

strašno

je rad dobrote

koja je žudela da

proklija u svakom

od nas malih

stvorenja

 

 

i

 

 

sujeverja

hvatao sam se

za dugme kad bih

ugledao trudnu ženu

i tri puta pljucnuo

zašto ne znam

ali baš tako je

trebalo

 

 

i

 

 

ispod

ukrštenih

bandera nisam

prolazio

 

 

i

 

 

kad bih

ugledao odžačara

hvatao bih dugme i

izgovorio tri puta

sreća

 

 

i

 

 

ako bih

ugledao popa

tri puta bih se

okrenuo

 

 

i

 

 

dok sam

hodao trudio

sam se da ne

stanem na liniju

ispucalog

asfalta

 

 

i

 

 

kada bih

ugledao kola hitne

pomoći prekrstio bih

srednji prst preko

kažiprsta

 

 

i

 

 

hleb nije

valjalo da se

ostavi prevrnut

na leđima

 

 

i

 

 

opasno je

bilo pisati po

rukama

 

 

i

 

 

polupano

ogledalo donosi

sedam godina

nesreće     

 

 

i

 

 

sve manje

smo se igrali u

kući a sve više

napolju

 

 

i

 

 

igrali

smo se

skrivanja

i pogađanja

izgovarajući

hladno

toplo

 

 

i

 

 

igrali smo

se pogađanja

filmova. gluvih

telefona

 

 

i

 

 

kartanja

domina

 

 

i

 

 

viktorije

cica mace

na male goliće

između dve

vatre

 

 

i

 

 

vije

vije u

vodi

 

 

i

 

 

kauboja

i indijanca

i lopova i

pandura

 

 

i

 

 

klikeranja

šantiškole

 

 

i

 

 

bacanja noža

na zemlju. bacanja

novčića na crtu

bacanja karti

do zida

 

 

i

 

 

čugara

trulih kobila

žmurke

 

 

i

 

 

zuce

ćorave

bake

 

 

i

 

 

razbrajali smo

se sa eci peci pec ja

sam mali zec ti si mala

prepelica eci peci pec

ako nešto nije bilo

kako treba reklo

bi se puj pike

ne važi

 

 

i

 

 

kao

mali često

sam se igrao

i sam

 

 

i

 

 

zaigrao

sam se i

zaboravio

na sebe i

na bilo

šta

 

 

i

 

 

bio

sam

igra

 

 

i

 

 

bio

sam

bog

 

 

i

 

 

bio

sam bog

koji se i sad igra

autobogografijom

svakog i svih

bića

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

15. februar 2021.

26006. dan mog života

 

 

mirisi

miris kože. miris

sapuna. miris jastuka

miris hleba i toplog mleka

miris počišćene sobe. miris

znoja. miris ulice. mirisi cveća

miris pokošene trave. miris voća

miris sveće koja gori. miris supe

miris vode u kanalu. miris govneta

miris ubuđale krpe. miris kolonjske

vode. miris benzina. miris posle

prvih kapi kiše. miris posle

kiše. miris snega. miris

hladnog vazduha

miris vetra

 

 

i

 

 

sve 

na svoje mesto

to je bila prva lekcija

iz kosmosa. dugmad u

kutiju za dugmad. imalin u

kutiju za čišćenje cipela. so

pored šećera. kašike sa

kašikama. viljuške sa

viljuškama. stolice

pored stola. ključ

u bravi. dobrota

u milomiru

i kaji

 

 

i

 

 

preko

nedelje dok je

milomir bio na putu

skoro svako predveče

u sumraku sobe pevali smo

sa kajom slovenačke bosanske

dalmatinske makedonske šumadijske

vojvođanske mađarske starogradske

pesme. bilo je to smirujuće i nežno 

kad bi mrak već pao kaja nije

prestajala a nama se igralo

na svetlu pa smo govorili

eno komšije su već 

upalile svetlo

 

 

i

 

 

nedeljno jutro

je počinjalo u krevetu

iz koga se nije ustajalo

nego se u njemu izležavalo

sa milomirom koga smo bili

željni i u kome smo uživali

a koji je još više uživao

u nama obojici

 

 

i

 

 

kaja

je bila glavna

jer je kuvala i bila

raspoložena i

svečana

 

 

i

 

 

oko podne

kad je sve u sobi

već mirisalo na nedeljni

ručak a soba bila prepuna

svetlosti pored prozora i na

drugoj strani ulice prolazili

su bučni i radosni navijači

slavije koji su se vraćali

kući posle utakmice

svojih ljubimaca

za koje su

navijali

 

 

i

 

 

ručak

svo četvoro

smo za stolom

kaja je u svečanoj

kućnoj haljini. milomir

sipa supu. nama dvojici

noge još ne dosežu do

poda. supa se žuti sa

kajinim rezancima 

šargarepom i

mesom

 

 

i

 

 

pire

batak

hleb

 

 

i

 

 

kolači

celog dana

pa i za sutra i

prekosutra

 

 

i

 

 

odmah

posle ručka

milomir je sa

svečanim šeširom 

na glavi odlazio da

gleda utakmicu

vojvodine na

stadionu koji

je bio u

gradu

 

 

i

 

 

posle sat

jedan kaja nas je

obojicu a i sebe lepo

obukla pa smo krenuli u

grad da negde kod izvršnog

veća sačekamo milomira

posle utakmice

vojvodine

 

 

i

 

 

čekali smo

a pored nas je

bilo još dosta žena

koje su takođe sa svojom

decom čekale svoje muževe

da se vrate sa utakmice

bilo je u tom ritualu

lepe siromaške

otmenosti

 

 

i

 

 

od svih

slavlja u godini

najvažnija je bila slava

naša aranđelovdan i

kumova sveti

nikola

 

 

i

 

 

na slavi su

svi bili lepo obučeni

i svi su bili radosni. bilo

je tu puno hrane i kolača

sa svećom koja je gorela na

stolu. ja sam bio obučen u novu

flanelsku košulju koju mi je kaja

sašila. kako je veče teklo bilo je sve

veselije da bi na kraju muškarci

zapevali. bilo je tako čudno 

snažno i nežno kad su ti

ozbiljni ljudi pevali

cela soba je

brujala

 

 

i

 

 

božić

unosili smo

slamu u sobu

bacali orahe po

sobi. tražili novčić u

česnici. bili radosni

jer nam se rodio

bogić naš

 

 

i

 

 

vrbica

lepo obučeni

odlazili smo u grad 

pred sabornu crkvu

po grančicu vrbe

i zvončiće

 

 

i

 

 

uskrs

farbali smo jaja

tucali smo se jajima i

jeli ih celog dana a po ulici

je bilo puno ljuski od jaja. na

uskrs nam je zec preko noći

ostavljao poklone u travi koju

smo predhodnog dana ubrali i

stavili je u tanjir a tanjir ostavili

u prozor i malo ga otškrinuli

da zec može da nam ostavi

poklone. i gle čuda svaki

put smo u jutru zatekli

njegove poklone

božanski

bog

 

 

i

 

 

prvi maj

smo slavili 

u kameničkom

parku koji je bio

prepun ljudi koji

su ležali po

travi

 

 

i

 

 

slavlja

su važna jer

nas podsećaju

da potičemo

iz raja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

13. februar 2021.

26004. dan mog života

 

 

muve

smo lovili lepljivom

trakom koja je bila okačena

o sijalicu na sredini plafona pa su

se muve lepile. posle smo kupovali

smrdljivi karton oko koga su muve padale

mrtve. kasnije smo ih ubijali plastičnim štapom

ili brzim pokretom šake. miševa smo se oslobađali

mačkama. mišolovkama. usitnjenim staklom koje

smo stavljali u rupe. zatvaranjem rupe gipsom

buba švabe smo sklanjali metlom i kuvanim

šljivama na badnje veče. komarce

pljeskanjem. nepaljenjem

svetla. žicama na

prozorima

 

 

i

 

 

idiot

kidao sam

muvama krila da 

ne bi odletele nego

da bi ih ja čuvao u kutiji

od cipela jer sam mislio

da je tu njima lepše i

da im je lepo da

ih čuvam

idiot

 

 

i

 

 

muve

su

čudesno

lepe

 

 

i

 

 

klanje

svinje u jesen

na dvorištu dok 

je milomir još bio

živ da bi mi imali

mesa i masti 

preko zime

užas

 

 

i

 

 

volim

vas

svinje

 

 

i

 

 

kokoška 

je bila kupljena

na pijaci i onda ju

je kaja nožem zaklala

ispustila krv a ona bi 

i tako bez glave

potrčala ili se

trzala

 

 

i

 

 

uh

jebote

koja ludila

mozga

 

 

i

 

 

kokoške

vi ste predivne

ptice i vi niste

za klanje niti za

oduzimanje

vaših jaja

 

 

i

 

 

jebem ti

boga da ti

jebem je bila

strašna psovka

mnogo strašnija

od jebem ti mater

ili jebem ti sve

po spisku ili

jebem ti

dete

 

 

i

 

 

psovkom

jebem ti boga

da ti jebem kao

da je svet i sve

već nestalo u

smaku sveta

 

 

 

i

 

 

zub

me je

boleo do

ludila

 

 

i

 

 

kod

zubara je

bolelo još

više ali je i

prošlo

 

 

i

 

 

kod

lekara nije

bolelo ali je bilo

strepnje i bilo je

neprijatno

 

 

i

 

 

policajaca

sam se plašio

a plašim ih se

i danas 

 

 

i

 

 

kuvanje

paradajsa

je trajalo

dugo

 

 

i

 

 

flaše sa

kompotima

raznih boja na

ormanu u spavaćoj

sobi su čekale zimu

da budu otvorene i u

slasti  ispražnjene

do sledeće

jeseni

 

 

i

 

 

stavljanje

kiselog kupusa

sa gaženjem

kupusa je bilo

zabavno

 

 

i

 

 

grebale

su me pantalone

i to mi je bila mora

nad morama. kao kad

te peče sapun u očima

a kaja mi je govorila

pa kakav ćeš ti

vojnik biti

 

 

i

 

 

leti na kraju

dana bi mi kaja

prala noge od prašine

u lavoru. ali me je to jako

golicalo. kikotao sam se i vodu 

prskao po podu otimajući joj se iz

ruku. i onda se kaja jednog dana

dosetila i dok mi je prala noge me

je pitala da li znaš priču o... i ja sam

rekao da ne znam i ona je počela da

je priča a ja pažljivo da je slušam 

i tako sam sasvim zaboravio na

golicanje. kad mi je kaja na miru

oprala noge rekla mi je a

znači ti nisi golicljiv i od

tada me nikad ništa

više nije golicalo

istina

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

12. februar 2021.

26003. dan mog života

 

 

vreme u

detinjstvu teče sporo

nisam mogao da dočekam

ručak. jutro za fudbal. odlazak

u bioskop ili putovanje na more

godine i godine su trebale da

prođu da bih izrastao

do stola

 

 

i

 

 

rastao sam sa

knedlama u grlu

čvorugama na glavi

slinama u nosu. suzama

na licu. crnim pod noktima

vrištanjem u snu. piškenjem 

u krevetu. ceđenjem čireva

šlajmom. grebanjem

u nepcu

 

 

i

 

 

packe

za kaznu 

nisam mogao

na ulicu ili u bioskop

ili na kupanje. za kaznu

sam u početku dobijao samo

packe. pružio bih prvo jednu

šaku i dobijao udarce prutom

posle pet deset udaraca

pružio bih i drugu

otvorenu šaku

 

 

i

 

 

batine

kad sam porastao

kaja me je tukla po

dupetu. legao sam na

stolicu i kaja bi me

jako udarala i

grdila

 

 

i

 

 

pre batina

bi sledilo ispitivanje

i kajina odluka kakva će

kazna biti. neka zabrana

odlazak u ugao ili

batine

 

 

i

 

 

pre izvršenja

kazne molio sam da 

ne budem kažnjen jer

nisam kriv. za svađe sa

mlađim bratom kaja se

nije odlučivala ko je

kriv nego je dobro

izlemala i njega

i mene

 

 

i

 

 

dok me 

je kaja tukla

po dupetu stezao

sam se da me manje

boli. podmetao sam

ruku plakao

vrištao

 

 

i

 

 

mirko

prut kojim nas

je kaja tukla zvao se

mirko i stajao je na

vrhu ormana

 

 

i

 

 

bolelo je

ali se danas

batina sećam

sa radošću

 

 

i

 

 

posle

kazne i batina

je zavladao mir i

u kući a i u

meni

 

 

i

 

 

vrelina

po šakama ili

po dupetu me je

podsećala kako

je život bez

batina

lep

 

 

i

 

 

jednom

kad sam odbio

da jedem supu jer

sam hteo odmah da

jedem meso i onda kolače

i kad sam se posle milomirovog

ubeđivanja da prvo pojedem supu

izgovarao da ne mogu da jedem jer

mi nije dobro on je onda rekao da

ustanem od stola kad mi već nije

dobro. oni su mirno nastavili da

uživaju u hrani. ja sam sedeo 

na kauču i kajao se što i ja

nisam pojeo supu pa da 

i ja kao i oni uživam u

batacima i slatkim

kolačima

 

 

i

 

 

jednom 

posle milomirove

smrti dok je kaja bila

na poslu ja sam se igrajući

pao u trans divljanja i vrteo sam

ludački najlon kesu sa hlebom oko

glave i ona je pukla a hleb je odleteo

i razbio prozor na vratima. užas. muk

odmah sam spremio celu sobu i čekao

kaju da dođe. najteže mi je bilo pa čak

teže i od batina da joj kažem šta se

desilo i da joj time nanesem bol

zbog novog problema koji sam

joj naneo. dok sam čekao

kaju osećao sam kako je

sve dobro samo da

 nisam uradio to

sranje 

 

 

i

 

 

kaja me

je mnogo tukla

i ja je zbog toga još

više volim jer znam

da je nju još više

bolela moja

bol

 

 

i

 

 

milomir

me je istukao

samo dva puta

kaišom. te batine

pogotovo njegov

bes je bio mnogo

strašniji i bolniji

od kajinog

 

 

i

 

 

kako

sam rastao

kaja me je tukla

sve manje jer sam

već bio i viši i jači

od nje

 

 

i

 

 

poslednji put

me je kaja tukla kad sam

imao 14 godina. bila je besna

na mene i od nemoći je počela

da me prvi put šamara. ja sam

samo mirno stojao ne plašeći

je se više i ona je od nemoći

prestala da me šamara i

od tada me više nikad

nije ni kaznila ni

udarila

 

 

i

 

 

volim

te kajo

ti si majka

božija

 

 

i

 

 

volim te

milomire

ti si otac

svemira

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

11. februar 2021.

26002. dan mog života

 

 

još mi je

tri godine

kaji je 26

 

 

i

 

 

već

sam

46 godina

stariji od kaje u

tim godinama

materinstva

njenog

 

 

i

 

 

da bih

kaju uhvatio za

ruku kad smo bili

napolju morao sam da

podignem svoju ruku

jer joj nisam bio ni

do polovine

butina

 

 

i

 

 

hej to je

život. podići

svoju ruku da bi

nekog uhvatili

za ruku

 

 

i

 

 

ruku

ka nebu

ka ruci

boga

 

 

i

 

 

kad

pomislim na

detinjstvo osetim

da sam bos. go i bos

sa prvom toplotom zemlje

počinjali smo da hodamo bosi

na ulicu se slobodnije istrčavalo

nije bilo ni obuvanja ni izuvanja

ni zatvaranje vrata. mnogo

sam puta podbio palac

bilo je jako bolno

ali sa bolom

se raslo

 

 

i

 

 

rastao sam

uz kamenje. travu

drveće. cveće. mačke

buve. buba švabe. muve

komarce. konje. ptice. pčele

pse. leptire. gusenice. puževe

gliste. miševe. ribe. guštere

mrave. žabe. pauke. moljce

gugutke. kokoške. patke

guske. buba

mare

 

 

i

 

 

kamenje je

bilo zgodno da

se baca u daljinu

ili kao žabica

po vodi

 

 

i

 

 

kako

sam bivao

stariji sve sam

više voleo

kamenje

 

 

i

 

 

trava

je bila i

ostala čudo u

kome uživam

celog života 

božijeg

 

 

i

 

 

cveće

je bilo za žene

i bilo je prefinjeno

šareno. lepo je mirisalo

sve te muškatle. visibabe

ljubičice. ciklame. jorgovani

bulke. karanfil. hortenzije

dan i noć. ruže. cveće

prkos. poljsko cveće

pelceri. lale 

pupoljci

 

 

i

 

 

kamilica

trska. šiblje

šimšir. šipražje

čičkovi. trnje

mahovina

šaš

 

 

i

 

 

cveće je

cveće mog

života. života 

ruže. ruže

života

 

 

i

 

 

dud

bagrem

jablani. lipa

topola

 

 

i

 

 

mačke 

su bile tu

pored kuće

na drvetu

na krovu

 

 

i

 

 

psi

su bili

opasni i

odani

 

 

i

 

 

konji

su bili

čudesno

veliki i

lepi

 

 

i

 

 

golubovi

anoferi. pertlovi

štraseri. hvatanje

golubova. vijanje

golubova u

tačku na

nebu

 

 

i

 

 

vrapci i

trave su

to čudo

običnog

 

 

i

 

 

lasta

se nije

smela ubiti

nit lastavičije

gnezdo

srušiti

 

 

i

 

 

rode

sa gnezdima

na odžacima ili

banderama

 

 

i

 

 

lokvanji

ti prelepi beli

cvetovi sa velikim

srcolikim listovima

na površini

kanala

 

 

i

 

 

uh

samo mi 

je udahnuti

sve to

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 10. februar 2021.

26001. dan mog života

 

 

sve

je detinjstvo

detinjstvo baš

ovog trena i uvek

samo ovog

trena

 

 

i

 

 

tren je

detinjstvo

vremena

i

dete

večnosti

 

 

i

 

 

kad bih

razbio čašu kaja

bi rekla znala sam.kad

bih ušao u kuću razbijenih

kolena kaja bi rekla znala sam

kad bih prosuo supu kaja bi rekla

znala sam. kad bi mi vrata pričkiljila

prst kaja bi rekla znala sam. kad bi se

lopta probušila kaja bi rekla znala sam

kad bih počeo da kašljem kaja bi rekla

znala sam. kad je na mene naleteo

biciklista kaja je rekla znala sam

kad sam došao iz škole sa

polomljenom nogom

kaja je rekla znala

sam

 

 

i

 

 

u ugao

viknula bi kaja i

ja bih otišao u ugao

ragastova. stajao sam

dugo jer nisam ni mogao ni

hteo da molim da izađem iz ugla

i kazne. kažnjen i ja sam kažnjavao

vežbao sam tvrdoglavost. stojeći u

uglu gledao sam kvaku čipke moja

dva stopala. kad bih se umorio od

stajanja oslanjao sam glavu na

vrata. koliko sam duže stajao

sve sam više uživao u

mojoj usamljenosti

i usamljenosti

svemira u

uglu

 

 

i

 

 

ne mogu

da govorim 

neizgovorljiva je

moja beda

paul

kle

 

 

i 

 

 

krsta

kaju su bolela

krsta i milomira su

bolela krsta i komšije

su bolela krsta. krsta

su bolela na vreme

i sevalo im je u

krstima

 

 

i

 

 

sreća je

bila važna. sreća

je bila u mirisu opranog

veša. u rumenoj boji musake

velikim parčadima hleba sa

pekmezom sa kojim se izlazi

na ulicu i igra sa drugom decom

i nekom ko kaže daj jedan griz se

da zalogaj. sreće je bilo u jutarnjoj

toploti u sobi. zvucima otvaranja

vrata. prolećnim otvaranjima

prozora. mirisu oprane kose

subotom. sreće je bilo

taman toliko da nam

je uvek kao i sad

nedostajala

 

 

i

 

 

vlaga

plašili smo se

i vlage i promaje

vlaga se penjala uz

zidove. skidala moleraj

krunila malter. vitoperila

nameštaj. buđavila. trulila

linoleum. krečili smo

luftirali i od vlage se

branili opasnom

promajom

 

 

i

 

 

fotografisali

smo se da bi znali

ko smo i da smo lepi

trudili smo se da lepo

ispadnemo. lepo ispasti

je bilo vezano sa nasmej se

i ispravi se. i tako nasmejani

i ispravljeni stojali smo svo 

četvoro da fotograf škljocne

i uslika našu sreću. stideo

sam se fotografisanja ali

pošto sam trebao da se

osmehnem moj osmeh

je bio i tužan

kiseo

 

 

i

 

 

držeći se

za rub daske da

ne bih upao kroz rupu

počeo sam da mislim 

u klozetu. u krevetu pre

spavanja sam maštao a

u klozetu sam mislio

sve dok kasnije nisam

počeo da čitam i u

krevetu i u

klonji

 

 

i

 

 

slede

dva prizora

sa šljivama iz

1987. i 2021

 

 

i

 

 

kada bi nam barem za ovo dali pola kila šljiva

za ovo je bila gomilica đubreta koje je majka metlicom pokupila

po sobi na razglednicu i bacila u šporet. majka je bila u pravu

šljive su nam bile potrebnije ali niko nije hteo da ih menja za našu

prašinu. prašinu u sobi tu najnevoljeniju stvar na ovom svetu

subota

7 novembar

1987

 

 

i

 

 

prašina

u đubrovniku i kajino

kad bi prašinu zamenili

za šljive bili bi bogati

eto koliko je bilo

prašine

petak

22

januar

2021

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 9. februar 2021.

26000. dan mog života

 

 

kaja

je ugrejala

vodu. sipa je u

veliki lavor. čučnula

je i zakoračila iznad tople

vode. vidim joj samo kosu

iznad stola. čujem kako se

kaja sa sve gušćom penom

sapuna pere po brucama. a

zatim čujem kako se prska

vodom ispirajući se. posle

pranja voda se smiri dok

se po obodu lavora

gromuljice pene

već suše 

subota 

17

oktobar

1987

 

 

i

 

 

17. oktobra 1987

sam napisao prizor

sa kajinim pranjem u

lavoru. malopre sam ga

ponovo otpevao stvorio

hodao i zastao jer su

me prizori detinjstva

od pre 34. godine

preplavili

 

 

i

 

 

pisao

sam ih u

38. a sad

mi je

72

 

 

i

 

 

preplavila me

je beda i nemoć

na trenutak sam

bio u strašnom i

bolnom očaju

 

 

i

 

 

nemoć u

mom detinjstvu

nemoć u 38. godini

nemoć u 72

godini

 

 

i

 

 

odlučio sam

zaustaviću se i

priznaću moju nemoć

i moj poraz i to ću danas

pevati stvarati hodati

u autobogografiji 

 

 

i

 

 

kad

sam to

odlučio

oslobodio

sam se

sebe

 

 

i

 

 

samo

strpljivio

i samo s

bogom

 

 

i

 

 

bog

drug

moj

 

 

i

 

 

bog

moje

ja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno me

ljuljaš na tvojim

grudima

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno se

ljuljamo na svačijim

grudima

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

8. februar 2021.

25999. dan mog života

 

 

a

alavost a

sramio sam

se alavosti

 

 

i

 

 

b

bog

bagrem

bruce. buve

bol. beda

braon

belo

 

 

i

 

 

v

vlaga

veš. vašar

vetar

vri

 

 

i

 

 

g

govno 

golanfer

griz. grizi 

grmljavina

guma. glib

golicanje

glava

glad

go

 

 

i

 

 

d

daleko

dobila je

dupe. dlake

disanje

dan

 

 

i

 

 

đ

đeram

điha điha

đurđic

đon

 

 

i

 

 

e

ekser i

ubosti se

na ekser

 

 

i

 

 

ž

žeđ

žile. žice

žena. život

žabe. žal

žuto

 

 

i

 

 

z

zidovi

zafrkavanje

zalogaj. zeznuti

zejtin. zavesa

zeleno

 

 

i

 

 

i

igla

idi mi kupi

iskipelo

 

 

i

 

 

j

ja

jurcanje

jebem ti mater

jorgan. jesti

jezik. jaje

joj

 

 

i

 

 

k

kazna

kazna u ćošak

kazna na kolena

kazna prestaje samo

kad priznam da sam

pogrešio i zamolim za

oproštaj mama oprosti

neću nikad više. komšije 

su bile vrsta božanstva

krasta. konac. kajmak

krpare. krompir. kiša

klupče. klonja. kuda

ključevi. krevet

klupa. koliko

keva. koža 

kako. ko

 

 

i

 

 

l

lacika

leto i letnje

lavor. lončić

lopta. led

liz

 

 

i

 

 

lj

ljubimruke

ljubljenje i čudo

prvog poljubca

ljuljaška. ljigavo

ljubičasto

 

 

i

 

 

m

marmelada

je bila savršena

miš ime za kurčić

miševi i rani strahovi

metlica. muškatle

mleko. mrvice

molim. ma

nemoj

 

 

i

 

 

n

neću sam

retko izgovarao

i verovatno sam se

zato durio. noge

novo. narandžasto

nesposoban

noć. nos

 

 

i

 

 

nj

njiva

njuška

njuh

 

 

i

 

 

o

olovka

okrajak

orman

oluk

oči

 

 

i

 

 

p

prcali su

se sinoć na dolmi

popeli ste mi se na glavu

prut me je možda i doveo

do puta. prašina. paori. pelcer

patlidžan. pica. posle je došla i

pička. patike. prljavo. psovanje

plač. prdnuti. perje. praviti se

važan. podbiti palac. pas

pošto košta. ptice

plavo

 

 

i

 

 

r

rigoleto

povraćanje

restlovi. radio

rezeda. reka

rasti. rep

ruke

 

 

i

 

 

s

svet

sveća. sapun

svakidan. sneg. stid

strah. sendvič. sveska

sevanje. sandolina. sto

i stolica. staklo. suze

slatko. sline. sekira

sivo. slano. sito 

sic. soba 

so 

 

 

i

 

 

t

tuča

tetka i teča

to. tako. tu

torba

ti

 

 

i

 

 

ć

ćilim

ćorak. ćale

ćeten alva

ćuti

 

 

i

 

 

u

unutra

ulica. ugao 

ukoso. usta

uši. uh

 

 

i

 

 

f

fudbal 

fleka. fijoka

frajer. film

fino

 

 

i

 

 

h

hleb pod

miškom. hleba

i pekmeza. jedi više

hleba. hleba i masti

hartija. hajduci

hvala

 

 

i

 

 

c

cic od cica

cibzara još nije

bilo u mom detinjstvu

oni su se pojavili kasnije

kao i čudesne najlon kese

u kojima hleb nikad ne

bajati. crveno. cigani

narod božiji

crno

 

 

i

 

 

č

čvor 

čađ. čep

čir

 

 

i

 

 

dž

džak

dživdžan

džabalebaroš

džangrizalo

džaba

džep

 

i

 

 

š

šećer

šaš. šuštanje

ševa u fudbalu

a pogotovo kasnije

ševa kao jebanje

šarke. šerpe

šareno

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

6. februar 2021.

25997. dan mog života

 

 

kad

naslonim

glavu na svoj

život odmah se

setim svega

sad

 

 

i

 

 

sve je

oduvek i

zauvek

sad

 

 

i

 

 

ugrejani krevet

u ledenoj sobi. kurac

je počeo da mi se diže

sam od kad znam za sebe

zaključavanje vrata. čupanje

trave između cigala i kuće i

asfalta. novine za brisanje

posle velike nužde. ribanje

kvaki na vratima. prozori

koji se magle. pranje

prozora zgužvanim

novinama

 

 

i

 

 

krpljenje šerpi

krpljenje čarapa

prolećno čišćenje kuće

spremanje za slavu božić i

uskrs. krompirići na čarapama

zakrpe. polupani prozor

probušena lopta

nestašluci

 

 

i

 

 

bezrazložna

tuga. izglancane

cipele. koštica koja

mi smeta u zalogaju

dokolenice koje se

srozavaju. osećanje

sebe koje me

je kočilo i

koči

 

 

i

 

 

sline u

nosu i sline

u maramicama

otvrdla maramica

od slina. blesavljenje

pred ogledalom. mokre

čarape. ulošci za cipele

od kartona. ceđenje

čireva. kopkanje

krasta

 

 

i

 

 

svaki

dan je trebalo

živeti i svaki dan

je trebalo preživeti i

noću se u snovima

pripremiti za

sledeći

dan

 

 

i

 

 

dan da

ne padnu na

pod mrvice hleba

da se ne ufleka stolnjak

da se ne prska zid. da se ne

izgužva košulja. da se ne pokvasi

krpa. da se vrata dobro zatvore. da se

prozori dobro zatvore da ne ulazi zima. da

se sedi kako treba da se stolica ne polomi

da se nemesti krevet. da se ne prljaju prozori

da se ne pravi vašar po sobi. da se ne ulazi

u svečanu spavaću sobu. da ne vide komšije

da budemo srećni. da budemo dobri bogu

da operemo noge. da posečemo nokte

da okrečimo da ne bi povukla vlaga

da se ne bude da bi sve bilo

da se ne skače po sobi

da se u uglu vrata

odsluži kazna

zaslužena

je o je

bog

 je

 

 

i

 

 

probušene lopte

golovi na male goliće

fudbalske utakmice

u sobi. rvanje

 

 

i

 

 

pokvareni zubi

nepodnošljiva zubobolja

temperatura. hladni oblozi

na grudima. slabost i ulična

svetlost. samo da mi se

ponovo dokopati 

ulice

 

 

i

 

 

ivica stola

špic stola. pljuskovi

potoci po ulici od velikih

kiša. nabosti se na zarđali

ekser. smrdljive gaće

smrdljive čarape

bruce

 

 

i

 

 

još

jednom

bruce

 

 

i

 

 

budžak

oguljeno

pocepano

pokvareno

ulubljeno

zabat

oluk

 

 

i

 

 

ja kao da

nisam ništa drugo

nego beda življenja koja

se preobrazila u slavu boga

ja kao da nisam ništa drugo nego

čestica prašine koja se preobrazila

u boga. ja kao da nisam niko drugi

nego potiskivana sreća detinjstva

koja je eksplodirala u

sreću boga

sad

 

 

i

 

 

azbuka

detinjstva je

detinjstvo tvoje

svačije i bilo

čije i ničije

azbuke

 

 

i

 

 

a

od a

do

š

 

 

i

 

 

azbuka

boga boga

azbuke

 

 

i

 

 

 

moj

uzor pevanja

stvaranja hodanja

autobogografije nisu

autobiografije slavnih

nego još nenapisane

autobiografije svih

najanonimnijih i

najljubljenih

mojih

bića

 

 

i

 

 

zec

koji nam je

ipak za svaki

uskrs ostavljao i

ostavlja poklone

u prozore naših

jebenih života

uprkos

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

5. februar 2021.

25996. dan mog života

 

 

paralelno sa

patrijarha čarnojevića

su bile ulice jug bogdanova

bele njive. gundulićeva. almaška

prekoputa temerinske ulice u salajci 

su bile koste šokica. radičevićeva

save đisalova. cvijićeva

dositejeva

 

 

i

 

 

u temerinskoj

odmah iza ugla je 

bila velika građara u

kojoj sam se nekoliko

puta igrao penjući se

po gomili složenih

drvenih fosni

 

 

i

 

 

na uglu

tekelijine i

gundulićeve je

bila moja škola

ivan gundulić

 a prekoputa

škole je bio

dućan

 

 

i

 

 

u temerinskoj su

bila još dva dućana

onaj kod jove i onaj na

uglu sa dositejevom. jedna

mesara kod vrebalova. mlečni

restoran. dva berbera. i

jedna burekdžinica

 

 

i

 

 

bila su

i dva svratišta

za konje i

kola

 

 

i

 

 

u almaškoj

ulici je bila almaška

crkva a prekoputa nje je

bilo zabavište u koje

sam išao pre

škole

 

 

i

 

 

u temerinskoj

između cvijićeve

i dositejeve je bila

zelena pijaca

svakoga

dana

 

 

i

 

 

u cvijićevoj

je bila buvlja

pijaca utorkom

sa robom

na zemlji 

 

 

i

 

 

temerinskom

koju smo zvali drum

i koja je bila od žutih

pečenih cigala je

išao tramvaj

 

 

i

 

 

podbara

i salajka su

bila dva rivalska

kraja. iza salajke do

kanala je bilo naselje

a preko kanala je bila

slana bara gde je bila

čuvena najlon

pijaca

 

 

i

 

 

ljudu su

stajali u redovima

čekajući da kupe hleb

ili pazare i neke

druge stvari

 

 

i

 

 

prodavci

i prodavačice su

olovkom na papiru

u koji su uvijali robu

pisali cene i brzo

ih sabirali

 

 

i

 

 

hleb

je bio svež

ili bajat

 

 

i

 

 

cigare i novine

su se prodavale u

malim kućicama

 

 

i

 

 

kod berbera

su bila velika

ogledala i novine

koje su se prelistavale

dok se čekao red. među

novinama su bile i filmske

novosti i sitne dlake

posle šišanja koje

su golicale po

vratu

 

 

i

 

 

nije

bilo ni

semafora ni

pešačkih prelaza i

bilo je lepo preći

ulicu gde god

ti se hoće

baš

 

 

i

 

 

svim stvarima

okruženjima radnjama

se razvijao moj govor i

svakog dana broj reči

koje sam izgovarao

se uvećavao

 

 

i

 

 

rečima ne

samo da sam

upoznavao svet

nego je i svet

upoznavao

mene

 

 

i

 

 

rečima 

sam rastao i

bivao odrasli jer

sam kao i svako

dete želeo da i ja

budem odrasli

a ne dete

 

 

i

 

 

svemirom

mog detinjstva ja

dete boga i svemira

upoznajem detinjstvo

boga i svemira

 

 

i

 

 

jezikom boga

otkrivam

boga jezika

 

 

i

 

 

jezikom detinjstva

upoznajem

detinjstvo jezika

 

 

i

 

 

detinjstvom jezika

pevam stvaram hodam

detinjstvo jezika ljubavi

detinjstvo jezika slobode

detinjstvo jezika istine

 

 

i

 

 

detinjstvo

autobogografije

boa

mia

boamiamaaboa

maa

boa

ah

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

4. februar 2021.

25995. dan mog života

 

 

pri kraju

ulica se spuštala

ka igralištu. sa leve

strane je bilo đubrište na

kojem su nam govorili

da se ne igramo jer 

tu cigani kradu

decu

 

 

i

 

 

ljubav

za vas

cigani

 

 

i

 

 

posle

radetove

kuće je bilo

igralište

 

 

i

 

 

igralište

najčuvenijeg 

fudbalskog kluba na

svetu kluba fudbalera

slavije i svih nas

slavijaša

 

 

i

 

 

hej

moji slavijaši

vi ste večni kao

i vaša ljubav

za slaviju

 

 

i

 

 

igralište je bilo

ograđeno stubovima

i žicom. sa zapadne strane

je bilo nekoliko redova drvenih

sedišta. na zapadnoj strani su

ljudi sedeli na zatravljenim

brdašcima koja su vodila

do kanalske

dolme

 

 

i

 

 

iza

gola na

južnoj strani je

bila kuća slikara save

ipića a iza gola na severnoj

strani je bila svlačionica za

fudbalere sa malom kućom

za domara čuvenog

kusu i njegovu

ženu 

 

 

i

 

 

pored

svlačionice je bila 

nova sala za rvanje a

pored nje rukometno

igralište

 

 

i

 

 

iako je igralište 

bilo ograđeno na nekim

mestima je žica bila probijena

pa smo se tu provlačili i igrali

fudbal na igralištu sve dok nas

kusa ne vidi i ne otera

sa igrališta

 

 

i

 

 

na slaviji

nije bilo ni kuća

ni ulice nego samo

zelena trava i

plavo nebo

 

 

i

 

 

zelena

trava i plavo

nebo to je za

mene slavija

zauvek

 

 

i

 

 

miris

pokošene

trave

 

 

i

 

 

dečaci

koji ne prestaju

sve dok se ne

iznure od

fudbala

 

 

i

 

 

fudbal

kao igra i

kao lopta sa

kojom se igra

to je 20

vek

 

 

i

 

 

igralište

je bilo dom

fudbalera a

sala dom

rvača

 

 

i

 

 

dolma

je bila dom

kartaroša i

mangupa

 

 

i

 

 

glavni

junak slavije

za mene je bio

i ostao boško

šilić čuveni

centarfor

 

 

i

 

 

divio

sam se

boškovim

snažnim

butinama

u kojima

kao da je

bila sva

snaga

sveta

 

 

i

 

 

idem na

slaviju govorio

sam kaji

 

 

i

 

 

idem na

slaviju kažem i

tebi sad jer ti si

sad slavija

moja

 

 

i

 

 

ova

ljubljena

autobogografija

nije nostalgija nego je

živa ljubav živog boga

sada. ista ljubav kojom

je bog stvorio sve što

je stvoreno pa i

večnu slavu

slavije

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

3. februar 2021.

25994. dan mog života

 

 

mi deca

smo bili kao

pupoljci svako

nas je mogao

zgaziti ali mi

smo bili

cveće

ulice

 

 

i

 

 

bili smo

cveće prkos

koje je raslo 

između kuća

i asfalta

 

 

i

 

 

pored nas

male dece su

bili opasni dečaci

i ponosne velike

devojčice

 

 

i

 

 

vršnjaci

su bili borica

i milan

 

 

i

 

 

borica

je bio stariji

godinu dana od

mene. fini dečak

jedinac. divio sam mu

se jer sam jednom video

kako je verno na papiru

nacrtao ceo fudbalski

tim u dresovima

 

 

i

 

 

milan

čuveni tefera

je bio godinu dana

mlađi. bucko. jedinac

koji je gajio golubove

 sam pravio kavez

pecao ribe 

 

 

i

 

 

stariji dečaci

su bili čuveni sava

droćkalo. perif. bančilo

aše. kroja i dule

pacov

 

 

i

 

 

jebote

kakvo su oni

bili čudo za mene

golubarili su. prodavali

golubove. lovili štigliće

išli na pecanje. preplivali

kanal. rvali se. penjali se

na drveće. pušili. igrali

se čugara i lopova i

pandura. kartali

se. bili hrabri

mangupi 

 

 

i

 

 

život

je opasan

i samo zato je i

spasonosan

 

 

i

 

 

život

žudi da

umre za ljubav

a ne za

smrt

 

 

i

 

 

bio

sam dečak 

i učili su me da

budem dečak a i

sam sam se učio

od starijih dečaka

kako da budem

dečak

 

 

i

 

 

dečacima

sam se divio

a devojčice su

mi se jako

sviđale

 

 

i

 

 

hteo sam

da budem kao

stariji dečaci ali i

da ne ličim na

devojčice

 

 

i

 

 

uh

al su sve te

devojčice bile

gotivne

 

 

i

 

 

bili

smo isti

i različiti

 

 

i

 

 

devojčice su

nosile dokolenice i

haljinice a mi sokne

i pantalone

 

 

i

 

 

mi

smo više

trčali a one su

se više igrale

u mestu

 

 

i

 

 

čitam priručnik

za upotrebu rodno

osetljivog jezika hristine

cvetičanin knežević i jelene

lalatović da bih podržao

svačiji jezik i ljubav

prema detinjstvu

jezika. jezika

boga

 

 

i

 

 

više

sam uzbuđen

detinjstvom jezika

nego jezikom

detinjstva

 

 

i

 

 

ljiljan

najdivnija devojčica

mog detinjstva je ljilja iz

dugorepove ulice koja je umrla

u svojoj četvrtoj godini kad još nisam

znao da će uskoro umreti i dudin otac

i da će duda moj školski drug iz klupe

uskoro biti ubijen u igri i da će se posle

dude ubiti milomir i da će posle tih smrti

slediti matematika smrti koja ne samo

da me je sačuvala da sledeći ne

umrem ja nego me je dovela

da u 72. godini pevam i

stvorim ovu ružu

za ljilju

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 2. februar 2021.

25993. dan mog života

 

 

jeste

da je to sve bio

svet oko mene sa svim

sobama zidovima plafonima

stvarima alatima stanjima događajima

dvorištem i ciglom koja sprečava kapiju

da ne lupa noću svet sa ulicom prekoputa

i samom ulicom i svim brojevima u ulici i

svim komšijama koji su bili zakon ipak

smo ulicu činili mi deca jer ne samo

da su sva deca deca božija nego 

su i sva mlad svih životinja i

svo semenje svih biljaka

i svako zrnce peska

deca božija

bog

 

 

i

 

 

deca

patrijarha

čarnojevića

te čudesne

obične ulice

na podbari

 

 

i

 

 

32 kuće je

činilo ulicu 

a ako je u svakoj

kući živelo prosečno

5 ukućana onda je u

patrijarha čarnojevića

1951-1956 pred moje

zabavište živelo

oko160

ljudi

 

 

i

 

 

deca su

princeze i

prinčevi

 

 

i

 

 

trčali smo

vrištali. plakali

padali. svađali se

tukli se. mirili se

igrali smo se do

besvesti

 

 

i

 

 

svakog dana

smo od jutra jurili

napolje na ulicu da

bi videli drugu

decu na ulici

 

 

i

 

 

deca

pripadaju

deci

 

 

i

 

 

ipak

smo na kraju

ti i ja pripali jedno

drugome sve dok se

ti nisi preobrazila

u ja a ja u

boga

 

 

i

 

 

za decu

se ne živi

od dece

se živi

 

 

i

 

 

deca

čuvaju 

i odgajaju

odrasle

 

 

i

 

 

deca

žude da

daju svoj božiji

život majci i ocu

kao što su majka

i otac dali svoj

biološki život

deci

 

 

i

 

 

biološki

roditelji to ne

znaju jer su zaboravili

da su i oni rođeni

kao deca

božija

 

 

i

 

 

kad smo mi deca

ulice patrijarha čarnojevića

ulice svih ulica shvatili da naši

roditelji ne shvataju da mi želimo

da im damo naše živote mi smo

se prepustili igranju i trošili

smo život samo na

igru

 

 

i

 

 

igra

je od boga

igra je sam

bog

 

 

i

 

u kuću

dozivala je

kaja i dozivale

su sve majke

mrak je

 

 

i

 

 

bilo je lepše

smrzavati se i

igrati se nego

biti u toplom

i suvom

 

 

i

 

 

upravo

osetih da nemam

decu jer ne samo da

sam ostao dete nego su

sva deca moja i ne samo

da su sva deca moja nego

je sve i svako moj ko se

tek rodio proklijao

propupeo i

zarudio

 

 

i

 

 

dete sam

dete dečak

koji porađa

sva bića

 

 

i

 

 

dete

je ljubav

boga za bogu

tvog i mog bogića

nam jedinog

amin

 

 

i

 

 

svako

dete je

devojčica

 

 

i

 

 

svaka

devojčica

je majka

božija

 

 

i

 

 

bog

je bog je

bog

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

1. februar 2021.

25992. dan mog života

 

 

komšije su

bile komšinice

i komšije

 

 

i

 

 

komšije

su bile i

ostale

zakon

 

 

i

 

 

komšije

su porodica

porodici

 

 

i

 

 

komšije su

dolazile i kod

komšija se

odlazilo

 

 

i

 

 

od komšije

smo pozajmljivali

malo hleba ili soli a

komšije su od nas

pozajmljivali malo

kafe ili šećera

 

 

i

 

 

komšije su

bile poštene i

dobre a oni koji

nisu bili komšije

oni nisu bili baš

toliko dobri kao

komšije

 

 

i

 

 

komšije nisu

ogovarale ali su

komšije znale 

da oni drugi

ogovaraju

 

 

i

 

 

glavna

komšinica je

bila tetka mara a 

glavni komšija njen

muž čika steva

bugarski

 

 

i

 

 

čika steva

je nama deci pričao

da je video kako se na

drumu prevrnuo kamion

pun čokolada i da su deca

tamo sve to pokupili i mi smo

bili tako uzbuđeni i tužni jer

smo i mi mogli pokupiti

sve te čokolade sa

kamiona

hej

 

 

i

 

 

čika milenko

je bio važan komšija

pogotovo milomiru jer je

i on bio dođoš i oženio

se sa tetka maricom

a bio je i trgovac

kao milomir

 

 

i

 

 

godinama

su i oni u daljim

kućama postajali

naše komšije

 

 

i

 

 

milomir

je govorio

bošku i meni u

kući nam se možete

popeti na glavu ali kod

komšija morate biti

dobri

 

 

i

 

 

ne znam kakve

smo mi bili komšije drugim

komšijama ali pošto je milomir

cele nedelje bio na putu mi smo bili

zgodni da kod nas dolaze druge

komšije najčešće je dolazila tetka

kaja iz kulpina sa decom

pericom i dušicom

 

 

i

 

 

kasnije

kad je kaja

postala udovica

dolazile su i druge

žene udovice ili

raspuštenice

na kafu

 

 

i

 

 

jebiga

najlepše je biti

razbijena porodica

jer samo je razbijena

porodica porodica

svih porodica

jes jes

jes

 

 

i

 

 

to

baš to i samo

 to je prilika da ti i

samo ti budeš utočite

svim drugim razbijenim

mojim najvoljenijim

porodicama

 

 

i

 

 

porodica

mandić ne u

mandićima u

lučanima nego

na podbari je

slava živog

boga koji je

živeo u

broju

19

 

 

i

 

 

bog

živi u 

svakom ko

ga u sebe

primi

 

 

i

 

 

bog peva

u svakom ko

mu se svakog

trena podaje

 

 

i

 

 

bog

je jedini

junak i jedina

junakinja stida

autobogografije

moje tvoje i

svačije

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

30. januar 2021.

25990. dan mog života

 

 

broj 1 prva kuća

luka i njegova

mama i tetka

 

 

i

 

 

broj 3

lepa kuća u kojoj

je živeo uglješa ali

su se oni brzo

odselili

 

 

i

 

 

broj 5

panta i

katica

 

 

i

 

 

broj 7

hroma baba

desa i njena

kuća pod

trskom

 

 

i

 

 

broj 9

tanurdžićevi

 

 

i

 

 

broj 11

bunipartovi

sofija i borica

 

 

i

 

 

broj 13

poslastičar

nešić i čika

mita krojač

 

 

i

 

 

broj 15

vita lazin

otac. njihova

kuća je bilia

pod trskom

 

 

i

 

 

broj 17

bugarski

čika steva i tetka 

mara i njihovi sinovi

racko i đorđe sa ženama

i ćerkama maricom

i ljiljom

 

 

i

 

 

broj 19

učitelj vujković

i tetka jela. tetka

melanija i čika sava

kaja milomir i

mikica i

boško

 

 

i

 

 

broj 21

čika sava i

njegova žena a

posle dimitrijevići

 

 

i

 

 

broj 23 kuća na uglu

čika paja i tetka sofija

i njihov sin milan i ono

veliko drvo koje je

posle posečeno

 

 

i

 

 

broj 25 kuća na uglu

tetka kaja đermanović

i njena deca perica i 

dušica

 

 

i

 

 

broj 27

deda duša

i njegova skroz

povijena žena. kasnije je

tu bila lončarska radnja

mog obrada tasića

i novke

 

 

i

 

 

broj 29

droćkalovi

i njhovi sinovi

boško šilić i

sava šilić

 

 

i

 

 

broj 31

ne

sećam

se

 

 

i

 

 

broj 33

kasnije se

doselila žena

sa svoje dve

ćerke

 

 

i

 

 

broj 35 poslednja kuća

mića krnjajić moj školski

drug i još dve tri

porodice

 

 

i

 

 

kuće

sa desne

strane patrijarha

čarnojevića

 

 

i

 

 

prva kuća

velika kuća na

uglu sa brojem

u temerinskoj i

čudni dečak

sa lovačkim

psima

 

 

i

 

 

broj 2

kuća u kojoj se

nikog ne sećam osim

jedne fine ozbiljne

male žene

 

 

i

 

 

broj 4

devojčice

smiljka i

biljka

 

 

i

 

 

broj 6

tetka lepa i

njen otac čika

aca i ćerka

dragana

 

 

i

 

 

broj 8

papučar čika

imre blašković i tetka

jela sa divnim sinom pajom 

i mlađi čika imretov brat

lacika sa ženom

ćerkom i sinom

laslom

 

 

i

 

 

broj 10

belodragini

 

 

i

 

 

broj 12

poštar i

njegov sin

srba

 

 

i

 

 

broj 14

baba

ljuba

 

 

i

 

 

broj 16

modići milenko

i marica i njihove

dve ćerke

 

 

i

 

 

broj 18 kuća na uglu

zvonarevi. otac bate

čaruge. bata čaruga

i mira i njihov

sin mita

 

 

i

 

 

broj 20 kuća na uglu

krojač njegova žena

i ćerka milena

 

 

i

 

 

broj 22

paor. pričalo se

da je bio dobar

fudbaler

 

 

i

 

 

broj 24

mali čovek i

visoka žena

 

 

i

 

 

broj 26

sofija

 

 

i

 

 

broj 28

možda još

jedna kuća

 

 

i

 

 

broj 30 poslednja kuća

kuća profesora i njihove dece

i mita boarov i njegova mama

a kasnije i otac kad se

vratio iz zatvora

 

 

i

 

 

još

dve kuće

kumrijina kuća

a iza kumrijine kuće

kuća duleta pacova

u kojoj sam drugi

put 1969. vodio

ljubav

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

29. januar 2021.

25989.  dan mog života

 

 

igrali smo

se na trotoaru

i zemljanom delu

do puta jer nam je

stalno govoreno

nemojte na put

 

 

i

 

 

put je bio 

na sredini ulice

i bio je od turske

kaldrme. kasnije je

asfaltiran kao i sve

ulice u podbari

 

 

i

 

 

asfaltirani

su i trotoari i

oivičeni su žutim

pečenim ciglama

a zasađeni su 

i bagremi

 

 

i

 

 

trotoarom

su išli ljudi

putem su išli

konji i po koji

auto. biciklovi

su se vozili

trotoarom

 

 

i

 

 

konji su

vukli taljige sa

drvenim točkovima

kasnije su vukli laskola

sa bešumnim malim

točkovima od

gume

 

 

i

 

 

u

ulici su

živeli paori

seljaci koji su

imali svoje njive

na obodu

grada

 

 

i

 

 

kad su se 

pred veče vraćali

sa njiva divno su se

javljali podigavši sporo

ruku u kojoj je bio bič

ka starom od sunca

izgorelom šeširu

ti divni paori

 

 

i

 

 

volim

vas paori

taljigaši moji i

taljigaši pesme

taljigaši petera

esterhazija

 

 

i

 

 

ulica

je išla gore

ka drumu i dole

ka igralištu

 

 

i

 

 

igralište

slavije su sva

igrališta sveta jer

su sva igrališta sveta

jedan jedini svetski

stadion stadion

slavije

 

 

i

 

 

u ulici

su uglavnom

živeli starosedeoci

i retki dođoši kao

što smo bili

mi

 

 

i

 

 

centar

ulice je bio

ugao naše i

tekelijine ili

dugorepove

kako su je

nekada

zvali

 

 

i

 

 

pored

ugla na

našoj strani je

bio bunar koji je

bio srce ulice jer su

se na njemu ljudi

viđali dolazeći

po vodu

 

 

i

 

 

doći

doći po

vodu

 

 

i

 

 

dođi

dođi po

boga

 

 

i

 

 

dve

stare kuće

su bile pod

trskom

 

 

i

 

 

bandere

drvene sa sijalicama

i belim šeširima iznad njih

su bile na drugoj strani ulice

i osvetljavale su nam noć i

ulicu treperećom bledo

žutom svetlošću 

istine

 

 

i

 

 

sve su kuće

bile sa dvorištima

iza kuće ili pored. samo

 su modići kad su gradili

novu kuću ostavili

bašticu ispred

kuće

 

 

i

 

 

hej

patrijarha

čarnojevića

ti si boginja

svih mojih

puteva i

ulica

 

 

i

 

 

hej

patrijarha

čarnojevića

ti si bunar sa

predivnom

vodom

 

 

i

 

 

hej

patrijarha

čarnojevića

u tebi je bilo

ono veliko

drvo pored

bunara

 

 

i

 

 

hej

patrijarha

čarnojevića ti si

izlazila na slavno

fudbalsko igralište

slavije i čuveni

kanal

 

 

i

 

 

hej

patrijarha

černojevića ti

si najlepša

ulica

 

 

i

 

 

hej

preselite

me u patrijarha

čarnojevića ulicu

da u njoj budem

podstanar

bogu

 

 

i

 

 

da

u njoj

budem

centar

svemira

centar

pevanja

stvaranja

hodanja

centar

bo

mi

bomimabo

ma

bo

pesme

umetnosti

hodanja

2021-2031

ili 

do

moje

smrti

24/7/365

 

 

i

 

 

centar

pupoljka

pahulje

 

 

i

 

 

centar

hleba vina

postelje puta

ruže preduzeća

hrama za sva

i svako biće

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

28. januar 2021.

25988. dan mog života

 

 

ulica

je 

kurva

 

 

i

 

 

ulica

je javna

i pripada

svima

 

 

i

 

 

ulica je

golotinja svačija

golotinja svakog

dom ljudima toj

nezbrinutoj deci

ovog sveta

 

 

i

 

 

ulica je

pripitomljeni

put

 

 

i

 

 

ulica je

dom poniženih

i odbačenih jer oni

su svakom 

dom

 

 

i

 

 

ulica

je napolju

izaći napolje je

bilo izaći na

ulicu

 

 

i

 

 

izaći

napolje

videti ima

li nekog

na ulici

 

 

i

 

 

videti

da li neko

dolazi

 

 

i

 

 

sačekati

nekog na ulici

i ispratiti nekog

na ulici

 

 

i

 

 

oni

koji su samo

prolazili bili su

prolaznici

 

 

i

 

 

oni koji

su hodali bili

su pešaci

 

 

i

 

 

oni čije

su kuće

bile u blizini

naše kuće bili

su komšije

 

 

i

 

 

 

koji

su dolazili 

sa druma vraćali

su se kući a oni koji

su išli ka drumu

su odlazili od

kuće

 

 

i

 

 

oni koji

su odlazili u

grad bili su lepo

obučeni a oni koji su

izlazili samo na ulicu

ili do radnje bili su

obučeni za

po kući

 

 

i

 

 

svi na ulici

su uglavnom

bili poznati ali bi

onda prošao neko

nepoznat i to je

bio događaj

u ulici

 

 

i

 

 

ljudi su

uglavnom

samo prolazili

a deca su se

igrala na

ulici

 

 

i

 

 

svi su

se javljali

jedni drugima

sa dobro jutro

ili dobar dan i

dobro veče

 

 

i

 

 

deca su

se javljala

sa ljubim

ruke

 

 

i

 

 

javiti

se svakom

na ulici je bila

prva lekcija

ulice

 

 

i

 

 

biti

dobar na

ulici. hodati

pored kuća

paziti kad

prelaziš

ulicu

 

 

i

 

 

svi

su čistili

ulicu ispred

svojih

kuća

 

 

i

 

 

svi su

krečili svoje

kuće da bi ulica

svima bila 

lepša

 

 

i

 

 

dece

je bilo najviše

na ulici a predveče

pogotovo leti su

svi bili na

ulici

 

 

i

 

 

kao što

je kuća štitila

od ulice naša

ulica nas je

štitila od

drugih

ulica

 

 

i

 

 

mistika ulice

potvrđuje mistiku kuće

mistika kuće potvrđuje mistiku

sobe. mistika sobe potvrđuje mistiku

majčinog stomaka. mistika majčinog

stomaka potvrđuje mistiku svemira

mistika svemira potvrđuje mistiku

boga. mistika boga potvrđuje

mistiku mene. mistika mene

potvrđuje mistiku ove

autobogografije

 

 

i

 

 

mistika ove

autobogografije

potvrđuje tebe ti

ko god da si ti

ti najlepše

ime si

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

27. januar 2021.

25987. dan mog života

 

 

vreme je

da izađem

iz kuće

 

 

i

 

 

ali ipak

pre nego što

sam izašao na

ulicu gledao sam

kroz prozor

prekoputa

ulice

 

 

i

 

 

prekoputa

je jebežljivo

do bola

 

 

i

 

 

sva ulica

se skupi u

prekoputa

ulice

 

 

i

 

 

ulica je bila

desno nekih 400

metara do temerinske

ulice i levo ka tekelinoj

nekih 800 metara do

slavijinog igrališta

i kanala

 

 

i

 

 

prekoputa

je bilo samo

10 metara

ali

 

 

i

 

 

prekoputa 

je neki drugi

svet

 

 

i

 

 

prekoputa

oslobađa od

svoje strane

puta

 

 

i

 

 

prekoputa

ulice nije na ovoj

strani ulice nego

na onoj strani

ulice

 

 

i

 

 

prekoputa

ulice su ljudi

p r  o   l   a     z      i      l        i  

a na našoj strani su

samo prolazili

 

 

i

 

 

prolaženje

vodi smrti a

p r  o   l   a     ž      e      n       j        e

bogu

 

 

i

 

 

prekoputa

su prolazili

žene i muškarci

mladi stari deca

sami ili udvoje ali

pre svega te

čudesne

žene

 

 

i

 

 

prekoputa

ulice je bila

baba ljuba i

njena uboga

kuća

 

 

i

 

 

baba ljuba

je bila gluvonema

sitna i energična žena

koja nas je plašila

svojim gluvonemim

govorom

 

 

i

 

 

kad bi

lopta preletela

u njeno dvorište

plašili smo se da

odemo po loptu

 

 

i

 

 

terala

nas je da se

ne igramo ispred

njene kuće

 

 

i

 

 

baba ljubina

kuća je bila bela

na kant sa dva mala

prozora. imala je vrata

za gong. kapiju za konje

i dugačku iskrivljenu

drvenu tarabu sa 

čvorovima

 

 

i

 

 

rešetka za

kanalizaciju je bila

na strani baba ljubine

kuće pa je izbacivanje

prljave vode već bilo i

prelaženje na drugu

opasnu stranu

ulice

 

 

i

 

 

iako mala

baba ljuba je

energično teglila

kantu vode sa 

bunara

 

 

i

 

 

preko

baba ljubine

ograde i njenog 

dvorišta bilo je drveće

jug bogdanove ulice

sa koga su opojno

ujutru gugutale

gugutke

 

 

i

 

 

život

je proklijao

opasnosti

spasi

me

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

26. januar 2021.

25986. dan mog života

 

 

bila

je to

kuća na

duž

 

 

i

 

 

sa četiri

prozora. tri

naša do vrata i

tetka jelin do

oluka

 

 

i

 

 

jednobojno

okrečena obično

nekom oker bojom

sa tamnijom coklom i

horizontalnim frizom

iznad prozora i dva

vertikalna između

svake od tri

sobe

 

 

i

 

 

kuća je

bila pokrivena

smeđim crepom

i olukom ispod

crepa

 

 

i

 

 

na zabatu

je bila jedna

badža

 

 

i

 

 

dva

dimnjaka

su bila na

dvorišnoj

strani 

krova

 

 

i

 

 

ispred

kuće je bio

asfalt a do njega

zemlja oko metar

do asfaltiranog

puta

 

 

i

 

 

kod 

kapije je bilo

drvo bagrema na

koje se oslanjala

jedna drvena

klupa

 

 

i

 

 

kaja

i tetka jela

su obično ujutru

čistile metlama

ulicu

 

 

i

 

 

kaja

i tetka jela

su u proleće

krečile kuću

za sve nas

i za ulicu

 

 

i

 

 

leti bi 

se pred veče

polivao ugrejali

asfalt da malo

osveži

 

 

i

 

 

kad se

igralo ispred

kuće trebalo je

paziti da se zid i

cokla ne ogule a

pogotovo da se

ne polupa

prozor

 

 

i

 

 

prozori

su oči kuće

vrata su joj

srce

 

 

i

 

 

prozori su

bili zaklonjeni

firangama tako da

se nije moglo videti

šta se u kući

događa

 

 

i

 

 

kuću

su činili i

prolaznici koji

su prolazili

 

 

i

 

 

dobro

jutro i dobar

dan i dobro

veče

 

 

i

 

 

glavna

stvar na kući 

je bio kućni broj

plava metalna

ploča sa belim

brojem

19

 

 

i

 

 

19

to je

bila naša

kuća iako kuća

nije bila

naša

 

 

i

 

 

u toj

kući se

kaja porodila

u toj kući je

i umrla

 

 

i

 

 

kuća je

zaustavila

čoveka u

duhovnom

razvoju

 

 

i

 

 

od kad sam

u 35. otišao iz

te kuće postao

sam beskućnik

onaj koji pesnički

stanuje na ovom

svetu

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

25. januar 2021.

25985. dan mog života

 

 

evo

već 21 dan

pevam stvaram

hodam moju i svačiju

autobogografiju i lepo

mi je da se pred bogom

svemirom tobom i svim

bićima učim da pevam

stvaram hodam moju

božiju tvoju i svačiju

autobogografiju

pesmu boga

mog i tvog

jedinog

hej

 

 

i

 

 

učenje

je podavanje

čednost živog

seksa. tren

spasenja

 

 

i

 

 

učitelj

vujković i tetka

jela kasnije udovica

su bili naše

gazde

 

 

i

 

 

plaćali

smo kiriju

gazdi a kasnije

njegovoj ćerki tetka

melaniji čiji nam je muž

čika sava ispisivao rukom

priznanicu bede da smo

kiriju platili pošteno

svakog meseca

u godini

 

 

i

 

 

u ovoj

autobiografiji koju

zovem autobogografija

ne treba ništa pamtiti nego

se samo treba osmehivati

kao što se osmehuje

svako ko se bogu

podaje

 

 

i

 

 

tetka jela

udovica je bila

hit. leti bi se na

starom kanalu

gola kupala

uprkos

 

 

i

 

 

tetka melanija

starija od svoje maćehe

tetka jele bila je ozbiljna i

odmerena i zato nas je kaja

slala da zakucamo na njena

vrata i kažemo tetka melanija

pogledajte šta nam je

mama sašila

 

 

i

 

 

jebote sve je

predivno i sve je

tako jebežljivo u tom

jebenom detinjstvu pa

i svi ti stidovi i sve te

traume odrastanja i

danas su tako

jebežljive i

božije

 

 

i

 

 

ni učitelj

vujković i tetka

jela kao ni tetka

melanija i čika sava

nisu imali dece i

zato ih još više

volim sad

 

 

i

 

 

čika sava

tetka melanijin

muž je bio tih. odnekud

iz srbije kao i milomir. bio je

planinar i za svoje planinare

je olovkom u blokovima

za crtanje crtao sav

planinarski

pribor

 

 

i

 

 

čika savo

ti si slikarčina

mog detinjstva sa

svim tvojim nežnim

senčenjima po papiru

koje sam opčinjen

gledao kao u

čudo

 

 

i

 

 

olovka

piše

bogom

 

 

i

 

 

olovka

je srce boga

srce je bog

olovke

 

 

i

 

 

svako

bogojavljanje

je živi bog

sad

 

 

i

 

na sredini

dvorišta je bila

mala baštica sa

ringlovom u

sredini

 

 

i

 

 

staze

kroz dvorište

su bile od cigala

zato mi je staza od

cigala ostala najdirljivija

podloga za hodanje i

danas po još starim

ulicama svemira

u gornjem

zemunu

 

 

i

 

 

deo kuće u

kome su živeli

učitelj i tetka jela

imao je podrum i

ulaz na tavan pred

kojim su stajale

dugačke drvene

merdevine

 

 

i

 

 

baš te merdevine

su mi u glavi kad god

pomislim na lestvičnikovu

lestvicu i vitgenštajnove

merdevine koje treba

odbaciti kad se

popnemo

 

 

i

 

 

ulaz

u dvorište

je prolazio pored

našeg zida i bio je

podeljen na deo kojim

smo hodali i onaj drugi

deo pored bedema

od cigala komšija

bugarskih sa

cvećem

 

 

i

 

 

čuvarkuća

na bedemu i u

oluku je i danas ono

što ne samo da me čuva

i ne samo što mi čuva moje

detinjstvo nego čuva i dete

u svemu i svakom ko

jeste čuvarkuća

života

 

 

i

 

 

uz

našu drvenu

šupu prekrivenu

crnim terom i njihove

dve male šupe od cigala

i dva poljska klozeta to

bi bilo sve na tom

placu od 15 x 12

metara života

u svemiru

 

 

i

 

 

drvena

taraba iza 

klozeta nas je

delila od bašta

dimitrijevića i

bugarskih

 

 

i

 

 

mahovina

po ciglama i

stavi ciglu da

ne lupa

kapija 

 

 

i

 

 

nikad

se nismo igrali

u dvorištu jer nije

bilo naše nego

samo u sobi 

i ulici

 

 

i

 

 

učitelj

vujković. tetka

jela. tetka melanija

čika sava. milomir. kaja

mikica. boško preživeli su

u patrijarha čarnojevića

19 na podbari u novom

sadu u vojvodini u

jugoslaviji na planeti

zemlji svemiru

ljubavlju

baš

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima