AUTOBOGOGRAFIJA

3. april 2021.

26053. dan mog života

 

 

posle prvog

poljubca i oljenke

bio sam razbijen

otvoren i

go

 

 

i

 

 

nisam bio

zaštićen nego

izložen sebi. svom

karakteru. svojim

iskustvima. svojim

vrlinama i manama

devojčicama. seksu

drugovima. svetu

odraslih

 

 

i

 

 

izložen ljudskom

društvu. predrasudama

frazetinama. nepravdama

ratovima. razdraganostima

samoćama. bedama i

radostima tela

 

 

i

 

 

izložen

užicima

i savesti

 

 

i

 

 

nositi se

sa samim

sobom eto

šta mi je

bilo i biti

i činiti

 

 

i

 

 

sve sam

češće odlazio

do grada i bez

kajinog znanja

u bioskop

 

 

i

 

 

u gradu je bilo

četiri bioskopa

narodni. zvezda

jadran i jna

 

 

i

 

 

pogotovo

sam odlazio

na matinee

u narodni

bioskop

 

 

i

 

 

uživao sam

u tapkarošima

koji su i sami bili

glumci i glumili

mangupluk

 

 

i

 

 

bili su

opasni baš

kao i sam život

baš kao i čuveni

glumci koje su

imitirali

 

 

i

 

 

jako me

je uzbuđivalo

samo ulaženje u

bioskopsku

salu

 

 

i

 

 

dok sam

išao ka svom

redu pratila me je

napaljiva muzika

obično iz vestern

filmova

 

 

i

 

 

mangupi

su već sedeli

u prvim redovima

i okretali se da vide

koga ima u sali

da bi znali kako

da dobacuju

za vreme

filma

 

 

i

 

 

umesto

da sam se

upisao u školu

života ja sam 

odbegao u

bioskop

života

 

 

i

 

 

u

bioskopu

života sam se

učio kako da

postanem

film

 

 

i

 

 

završio

sam osmi

razred i upisao

se u srednju

građevinsku

školu

 

 

i

 

 

želeo

sam da budem

građevinac kao

moj voljeni stric

obrad

 

 

i

 

 

da što pre

dođem do hleba

da bih izdržavao

kaju i buduću

porodicu

 

 

i

 

 

bio sam

suviše ozbiljan

i odgovoran za svoje

godine a ustvari

sam bio lenj

i sanjar

 

 

i

 

 

život

mi je sve

više bio

film

 

 

i

 

 

život

od ideala

i život za

ideale

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

2. april 2021.

26052. dan mog života

 

 

sledile su

dve najlepše

nedelje sa

oljenkom

 

 

i

 

 

oljenkino

lice. zagrljaji

poljubci

bit

 

 

i

 

 

oljenka je

bila vitkog tela 

i malo viša

od mene

 

 

i

 

 

osećao

sam nežnost

i prefinjenost 

devojčice

 

 

i

 

 

oljenka

je nekoliko

puta bila

kod mene

 

 

i

 

 

oljenkini

roditelji su

bili lekari kaja

spremačica

 

 

i

 

 

bilo mi

je jako lepo

sa oljenkom ali

sam se osećao

i kriv zbog

toga

 

 

i

 

 

suviše

je bilo bola

i smrti u meni

da bih se tako

lako prepustio

oljenki i sreći 

sa njom

 

 

i

 

 

a mnogo 

bola je bilo i u 

svetu oko mene i

ja to nisam ni mogao

ni želeo da potisnem

mojom srećom. imao

sam potrebu da se

borim i za sreću

drugih

 

 

i

 

 

posle dve

nedelje sam

prekinuo sa

oljenkom

 

 

i

 

 

to

je bilo

prvo raskršće

mog života

 

 

i

 

 

krenuo

sam u borbu

za život a ne

u moj život

 

 

i

 

 

verovatno

sam povredio

oljenku kao i sve

one sa kojima sam

prekidao kad bih osetio

da oni ne prepoznaju

moju borbu za mir u

svetu i socijalnu 

pravdu

 

 

i

 

 

žudeo sam

za oljenkom a

morao sam

biti sam

 

 

i

 

 

nikad

više nisam

razgovarao sa

oljenkom

 

 

i

 

 

nekoliko

godina sam

očekivao da je

sretnem negde

na ulicama

novog sada

 

 

i

 

 

desetak

godina kasnije

sam je nekoliko

puta video kako

trči na đačkom

igralištu

 

 

i

 

 

četrdeset 

godina kasnije 

sam je slučajno video

na ulicama beograda

jednom sa mužem a

jednom samu

 

 

i

 

 

pre deset

godina sam je

nazvao telefonom

ali nismo uspeli

da se vidimo

 

 

i

 

 

oljenka

je sjaj u

travi

 

 

i

 

 

oljenka

je odricanje

od mog života 

zbog života

 

 

i

 

 

put

ljubavi

bog

je

 

 

i

 

 

oljenka

je moja živa

ljubav. ljubav

svih mojih

ljubavi

 

 

i

 

 

oljenka ti

si moja odanost

čednosti prvog

poljubca

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

1. april 2021.

26051. dan mog života

 

 

oljenka i ja

smo počeli da

se družimo i

prožimamo

 

 

i

 

 

ponekad

bih je otpratio

do kuće

 

 

i

 

često smo

stojali na uglu

svetosavske

i almaške

ulice

 

 

i

 

 

pričali

pričali i

pričali

 

 

i

 

 

pričali

smo jer ja

nisam znao

ništa drugo

osim da

pričam

 

 

i

 

 

osećao

sam oljenku

i osećao sam da

i oljenka oseća

mene

 

 

i

 

 

želeo

sam da je

zagrlim i poljubim

ali nisam znao 

kako da to

učinim

 

 

i

 

 

oljenka je

bila par meseci

starija a i pre mene

je imala dečka iz

starijeg razreda

branislava

štrboju

 

 

i

 

 

jedne noći

sam sanjao san

u kome sam stajao

na rubu bezdana koji

me je delio od oljenke

koja je bila na drugoj

strani bezdana i 

čekala da ga

preletim

 

 

i

 

 

kad bi

pričali na

ulici a razgovor

nagoveštavao naše

približavanje i zagrljaj

ja bih se neprimetno

odmakao i nastavlo

da opet pričam

jebote koje

ludilo 

 

 

i

 

 

tako 

je bilo i sad

dok smo sedeli

kod mene u sobi

oljenka na kauču a ja

ispred nje na stolici sve

do jednog trenutka dok me

sama božija sila nije podigla

iznad bezdana i prebacila

me na drugu stranu na

oljenku i njene

usne

 

 

i

 

 

prvi

poljubac

su usne

boga

 

 

i

 

 

oljenka

ti si me otvorila

ljubljenju za ceo život

ljubim te zauvek

oljenka

 

 

i

 

 

nemoguće

je moguće. biti

jezikom u drugom

dodirnuti devojačke

grudi. njenu vlažnost

njene bokove. njenu

 kožu. njenu kosu

njenu slast

 

 

i

 

 

ljubljenje

miriše na rođenje

zadah celog tela je

dahtanje sluzi života koja

se napalila ljubavlju

boga na našim

usnama

 

 

i

 

 

ljubiti

ljubiti se

i ljubljen biti i

to sve samo

sa usnama

i jezikom

 

 

i

 

 

ljubljenje

poistovećuje

preobražava

obožuje

 

 

i

 

 

otkrio sam

sebe i svoje

podavanje u

oljenkinom

podavanju

 

 

i

 

 

bio

sam srećan

 u najdubljem

mozgu

 

 

i

 

 

milina

ljubljenja je

telo svake reči

srce svake pesme

um boga jednog

jedinog pupoljka

sveljubavi

 

 

i

 

 

ti si

mi usnama 

otvorila usta

devojčice

 

 

i

 

 

iz tvojih

usta devojčice

je u mene ušla

ljubav

 

 

i

 

 

tvojim

usnama sam

zavoleo svet

devojčice

 

 

i

 

 

slava

je tvoja

oljenka jovin

devojčice

moja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

31. mart 2021.

26050. dan mog života

 

 

jednog dana

je ceo razred išao u

petrovaradin u neku fabriku

u posetu. i kad smo se vraćali

preko mosta devojčice su htele

da se vraćamo u školu preko grada

a ja nisam hteo jer je to za mene

bilo šminkerski pa sam sa bobetom

krenuo podbarom. onda su svi

dečaci krenuli za mnom

a devojčice su otišle

u grad

 

 

i

 

 

razredna

starešina me je

posle grdila da delim

razred a ja sam osećao

da sam se borio za 

radnike fabrike

i pravdu

 

 

i

 

 

oljenka je

bila najlepša

devojčica i najbolja

učenica i sedela je

dva reda iza

mene

 

 

i

 

 

jednog

dana sam se

okrenuo u klupi

da bih je krišom

pogledao

 

 

i

 

 

desilo

se čudo

života

 

 

i

 

 

oljenka

je gledala

mene

 

 

i

 

 

to

je bio

tren za

koji se

živi

 

 

i

 

 

sev

od koga

se živi

 

 

i

 

 

oljenkin

pogled mi

je zauvek

ušao u

srce

 

 

i

 

 

eto šta

mi je učinila 

oljenka 

 

 

i

 

 

kako je

oljenka bila

tako hrabra

da me tako

otvoreno

gleda

 

 

i

 

 

oljenkin

pogled je

bila sama

svetlost

lepote

 

 

i

 

 

strujanje

koje se desilo

između oljenke

i mene se 

nastavilo

 

 

i

 

 

simpatije

su bile u

vazduhu

 

 

i

 

 

kad smo

kroz nekoliko

dana više nas

iz razreda išli u

bioskop oljenka

i ja smo seli

jedno do

drugog

 

 

i

 

 

joj

kako mi 

je prijala

oljenkina

blizina

 

 

i

 

 

kako je

film odmicao

tako smo se

oljenka i ja

primicali

 

 

i

 

 

ruke su

same uradile

ono što smo

mi želeli

 

 

i

 

 

šake su

se približile i

dodirnule

 

 

i

 

 

koja

magija

života

 

 

i

 

 

počeli

smo da se

dodirujemo

milujemo i

mazimo

šakama

 

 

i

 

 

šake

su zamenile

poglede

 

 

i

 

 

prelazio 

sam šakom

preko njene šake

ulazio sam šakom

u njenu šaku i tako

smo šakama kružili

u neopisivoj milini

i nežnosti

 

 

i

 

 

prsti su

nam se preplitali

i u jednom trenutku

ušli jedni u druge

i jako se stisli 

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

30. mart 2021.

26049. dan mog života

 

 

leto 

sam proveo u

lučanima pomažući

stricu obradu

u građenju

kuće

 

 

i

 

 

obrad mi je

zamenjivao

milomira

 

 

i

 

 

žudio

sam za

obradom

do ludila

 

 

i

 

 

radovao

sam se kad

bi on bio tu i

kad sam bio

uz njega

 

 

i

 

 

sve

bih učinio

za obrada i

onda mi se tog

leta pružila

prilika

 

 

i

 

 

svakog

dana sam nešto

pomagao radnicima

koji su gradili novu

obradovu kuću

sa bazenom

 

 

i

 

 

kad su se 

postavljali nosači

za betonsku ploču

teglio sam kao

tri konja

 

 

i

 

 

sve

za obrada

mog i obrada

tvog

 

 

i

 

 

fizička

snaga mi se

uvećavala a sa

njom i moja potreba

za dobrotom

i pravdom

 

 

i

 

 

samoća i

pravda u glavi

borba za pravdu

svi dečaci ovog sveta

su već mrtvi. žrtvovani

za rat. svaki dečak

spašava ovaj svet

za svaku božiju

devojčicu

 

 

i

 

 

jebem ti

kako me je

bolela ta žudnja

da me ne

boli

 

 

i

 

 

biti heroj

nečega. biti

heroj samog

bivanja

 

 

i

 

 

kad smo

u septembru došli

u školu saznao sam da

se moj razred 7c podelio

na dva osma razreda pa

su bobeta i mene odvojili

od naše voljene i

večne ljubice

kosovac

 

 

i

 

 

nisam to

mogao da prihvatim

otišli smo kod direktora

žalili se plakali ali

nismo uspeli

 

 

i

 

 

odvojili

su nas od

ljubice

 

 

i

 

 

to je još

više uvećalo

moju glad za

pravdom. glad

za svim onim

za čim su se

borili junaci

mojih knjiga

i filmova

 

 

i

 

 

nove

devojčice i

novi dečaci

novi razredni

starešina

 

 

i

 

 

završavalo

se moje dečaštvo

počinjalo je moje

mladićstvo

 

 

i

 

 

sedam 

novih jebenih

godina je bilo

preda mnom

 

 

i

 

 

za mesec

dva su me

čekali najlepši

trenuci mog

života

 

 

i

 

 

susreti

očiju. dodiri

šaka. spajanje

usnama

oh

 

 

i

  

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

29. mart 2021.

26048. dan mog života

 

 

bez mnogo

osvrtanja samo napred

miroslave mandiću ti si ono

isto od kad si izašao iz kajine

pičke. dete božije. dete bog

bog bogom bogu bog

pevaj se boga

pevaš

 

 

i

 

 

klozet

zakon. klozet zimi

klozet leti. novinska hartija

kojom smo se brisali. drkanje u

klozetu. smrad i prijatni mirisi iz

klozeta. pražnjenje klozeta. pranje

klozeta. krečenje klozeta. klozet

poniženja uzbuđenja i gospodstva

trideset godina sam se služio tim

klozetom. klozet kao vrhunsko 

umetničko delo. uživanje u

umetnosti klozeta i

marselu dišanu

 

 

i

 

 

komšinica

sofija dlakavih

nogu u štiklama

koje odzvanjaju

ulicom

 

 

i

 

 

komšinice

sa dupetima

većim od

svemira

 

 

i

 

 

istrulile

tarabe. crna

odeća kao

užas smrti

 

 

i

 

 

cela planeta

je za mene samo

podbara. novi sad je

predgrađe podbare

vojvodina je centar

podbare

 

 

i

 

 

srbija to su

minerali podbare

balkan su sve biljke

podbare. evropa je životinja

podbare. azija. australija

afrika. amerika. okeanija

i mora to je sve čovek

podbare

 

 

i

 

 

podbaro kanadskih

šuma. podbaro okeanskih

ostrva. podbaro neprestanih kiša

i neprestanog snega.podbaro gladi

podbaro masti i leba sa paprikom i soli

podbaro nakvašenog hleba sa vodom i

posutim šećerom. podbaro večnosti ime

ti je podbara. podbaro slobode ime ti je

podbara. podbaro ti si reč za moju

i svačiju istinu. podbaro ti si baš

ovo što sam sad 

 

 

i

 

 

ja sam podbarsko

dete izraslo u svemirskog

plesača. volim sve i zato ti hvala

podbaro. podbaro ti si moj jerusalim

podbaro ti si moja atina. podbaro ti si

moj rim. podbaro ti si moj carigrad

podbaro ti si moja moskva. podbaro ti

si moj berlin. podbaro ti si moj prag

podbaro ti si moj beč. podbaro ti si

moj pariz. podbaro ti si moj lisabon

podbaro ti si moj london. podbaro

ti si moj njujork. buenos ajres

rio de žaneiro. nju delhi

tokio. peking

varšava

 

 

I

 

 

nikad nisam

naučio da vezujem

mašnu. da zavodim. da

dvaput zapertlam pertle

da napravim zvezdu. da

zavolim kartanje. da

uživam u kafani i

kafanskim

pričama

 

 

i

 

 

što

god budeš

pevao stvarao

hodao pevaj stvaraj

hodaj samo ono što

jesi miroslave

bože

 

 

i

 

 

seti me

se miroslave ja

sam tvoje cveće

 prkos pored

kuća

 

 

i

 

 

seti me

se miroslave

ja sam crveni

patlidžan

 

 

i

 

 

seti me

se miroslave

ja sam dužina

ulice. ja sam

prekoputa

ulice

 

 

i

 

 

seti me

se miroslave 

ja sam niko

na ulici

 

 

i

 

 

seti

me se

miroslave

ja sam tvoja

komšinica

 

 

i

 

 

seti me

se miroslave ja

sam svaka ona koja

te je popaljivala u

tvom detinjstvu

 

 

i

 

 

seti me

se miroslave ja

sam hlad i drama

svega što jeste da 

li će biti ili će

propasti

 

 

i

 

 

seti me

se miroslave 

ja sam poštar koji

vam je kucao

na prozor

 

 

i

 

 

seti me

se miroslave 

ja sam onaj

kamen u

ulici

 

 

i

 

 

seti me

se miroslave 

ja sam tragovi

kiše na opranim

prozorima

 

 

i

 

 

seti me

se miroslave 

ja sam senke

na asfaltu

 

 

i

 

 

seti me

se miroslave ja

sam sve ono što

svako želi da

jeste

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

27. mart 2021.

26046. dan mog života

 

 

dobili

smo fiziku

i hemiju kao

predmete

 

 

i

 

 

sve

više sam

primećivao

žene

 

 

i

 

 

najlon

čarape

sa onim

šavom

pozadi

hej

 

 

i

 

 

primećivati

devojčice i žene

je bila moja živa

fizika i hemija

 

 

i

 

 

gledajući

sam se učio

proporciji i

lepoti

 

 

i

 

 

vođa

bio sam najbrži

najjači najpametniji

mogao sam da utičem na

ceo razred i budem sam protiv

svih. izvirala je iz mene neka snaga

koja me je činila. bio sam gladan pravde

voleo sam da zaštitim slabije da budem

na strani loših đaka. nisam se bojao zubara

ni vađenja krvi. bol sam mogao i morao

da podnosim. na času sam šaputao svima

koji su manje znali. tada sam se i prvi put

istetovirao. obeležio. da nisam tako

rano osetio u sebi da sam vođa

ne bih se kasnije zgadio nad

tim da budem

vođa

 

 

i

 

 

prvi put

sam se tetovirao

u četrnaestoj. bilo je

u tetoviranju hrabrosti

inicijacije tajnovitosti

prekršaja odrastanja

straha od majčine

reakcije. ponosa

jer ću ličiti na

mangupe iz

kraja

 

 

i

 

 

poštujem

tog dečaka koji

je bio dostojan

deteta u

sebi

 

 

i

 

 

zazirao sam

od sveta ljudi i zato sam

u četrnaestoj krenuo ne

na put nego u put

 

 

i

 

 

u

put

u

s

e

b

e

 

 

i

 

 

na putu

u sebe sam

otkrio ja.sve

boga

 

 

i

 

 

jedna od prvih

pobuna je bila kad

sam deda milunu koji

nam je sa baba vojkom

bio u poseti a to je uvek bilo

nešto jako važno rekao da su

nastavnici glupi a deda je na to

eksplozivno reagovao i rekao

vojka pakuj se mi iz ove

kuće izlazimo i odmah

su se spakovali

i otišli

 

 

i

 

 

tada

sam počeo da

tajno odlazim i na

matinee i gledam

filmove

 

 

i

 

 

jednom

sam se sa

kuma nadom vozio

biciklima preko mosta i

pored nekog polja kukuruza

baš kao što smo se igrali

malim trociklom kad je

meni bilo godina dve

a njoj tri četiri

 

 

 i

 

 

daj malo

je bilo grebanje

za zalogaj hrane od

nekog u osnovnoj ili

kasnije skupljanje

ostataka od hrane

u mlečnim

restoranima

 

 

i

 

 

dobrila je

stanovala na kraju

ulice i bila je najlepša

devojčica za koju su stariji 

dečaci govorili da je kurva i da

nema prave sise nego da u brus

stavlja krpe pa mi je jednog dana

rekla dođi da pipneš moje sise

da vidiš da su prave. i ja sam

joj zavukao ruku u brus i

uverio se ne samo da

su prave nego da

su tople nežne

i božanski

oble

 

 

i

 

 

cigani su

išli ulicom i

vikali da kupuju

 železo i odpad

 

 

i

 

 

testeraši

su sa ručnom

testerom o ramenu

išli i pitali da li treba

da se testere

drva

 

 

i

 

 

 

bobe

na drugom

polugodištu u

razred nam je

došao novi đak

vragolan. zvrk

mangupčić

borislav

 dragaš

bobe

 

 

i

 

 

odmah sam

prihvatio bobeta 

kao i on mene pa sam

ga čak nazvao moherom

jer je pričao da mu je

kapa od mohera i

tako je postao

moher

 

 

i

 

 

miljim

ljubica bobe

i ja smo postali

trojka od imena

miroslav ljubica

i moher

 

 

i

 

 

miljim

je moja

odanost

čednosti

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

26. mart 2021.

26045. dan mog života

 

 

danas

je 29 godina

kako je umrla

kaja majka

božija

 

 

i

 

 

kaja je

umrla u 66

godini a u ovim

danima ovde joj

je 36 godina i već

4 godine je

udovica

 

 

i

 

 

tad sam

prvi put video

kaju kako je vodila

ljubav sa drugim

muškarcem

 

 

i

 

 

probudio

sam se i čuo

da nekog ima

u sobi. ustao 

sam i kroz

vrata sam

je video

 

 

i

 

 

bio sam

užasnut i jako

napaljen

 

 

i

 

 

tad

doživeh

jedinstvo

suprotnosti

jedinstvo

svega

 

 

i

 

 

sve je bilo

još čudesnije kad

je kaja ujutru došla sa

posla i bila ona ista moja

majka kao i pre i kao 

da se noćas nije baš

ništa dogodilo

 

 

i

 

 

bila je to

veličanstvena

lekcija o snazi

života i lažima

kojima se život

skriva i ubija

 

 

i 

 

 

kajo

duboko ti

hvala za tu

noć

 

 

i

 

 

kajo

hvala ti što

si postojala i što

svaki dan postojiš

sve više i

više

 

 

i

 

 

kajo tebi je 

sad 95 godina i

ja te sve više i više

volim i poštujem i ti

si sve više i više

majka božija

 

 

i

 

 

to leto sam

se jednog kišnog

toplog popodneva

kupao sa ljubicom

kosovac na novom

velikom kanalu

 

 

i

 

 

kad je kiša

počela da pljušti mi

smo od radosti uleteli u

vodu i ja sam joj primetio

bujne devojačke grudi

kako su letele dok 

smo utrčavali

u vodu

 

 

i

 

 

ljubica

kosovac je

moj zavet ženi

ženi drugu. zavet 

ženi saputniku i

savezniku

 

 

i

 

 

jednom

dok smo stojali

u redu da nas puste

da uđemo u učionice

ljubica mi je blago prstima

poravnala neuredne obrve

joj koje je to otkriće sebe

bilo ali i pažljivosti

devojčice

 

 

i

 

 

jednom me je

ljubica na odmoru u

učionici nešto dirala. govorio

sam joj da prekine a ona je sve

više navaljivala i ja sam joj da bi

je zaustavio zavrnuo ruku oko leđa

što je nju zabolelo i ona je počela da

plače i u tom je ušla nastavnica i pitala

je zašto plače a ona nije htela da

kaže zašto je zaplakala nego je rekla

da joj nije ništa a ja sam se posramio

i nije to bitno što sam se duboko

posramio nego što mi je ljubica

porasla i u očima i u duši

i u mom umu

zauvek

 

 

i

 

 

ljubica

kosovac

je

boginja

 

 

i

 

 

ljubica

kosovac devojčica

drug od drugog razreda

osnovne škole do njene

prerane smrti u

devetnaestoj

godini

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

25. mart 2021.

26044. dan mog života

 

 

ponekad

pomislim da novi

sad nije ništa drugo

nego podstanari i dečak

miroslav mandić u patrijarha

čarnojevića 19. bljuvanje

sperme života u

matericu

ljubavi

 

 

i

 

 

jednog

dana dok sam

bio sam u kući u

ormanu sam našao

crtež na kome jednu

naguženu ženu jebe

odžadžar a žena mu

kaže samo je dobro

prodžarajte

 

 

i

 

 

izleteo

sam iz sobe jer

sam osetio veliko

uzbuđenje i u kuhinji

jedva se i dodirujući

za kurac iz mene je

šiknula velika

količina

života

 

 

i

 

 

silina

sperme je

sila života

 

 

i

 

 

život

je ljubav

sperme za

životom

 

 

i

 

 

seks

je ljubav

za životom

drugog

 

 

i

 

 

seks

je bog

novog

života

 

 

i

 

 

život 

se promenio

samim sobom

iznutra a ne više

samo spolja

 

 

i

 

 

više

nisam bio ni

dete ni dečak

postao sam

muškarac

 

 

i

 

 

onda 

su krenula

česta i obilna 

drkanja

 

 

i

 

 

drkanje

je jedna od

najvažnijih stvari u

mom životu. osnova

moje seksualnosti

samoće i oboženja

seksom

 

 

i

 

 

trebalo

bi da pevam

stvaram hodam

slavim drkanje

bez stida od

čednosti

 

 

i

 

 

ud

i šaka

uda

 

 

i

 

 

ud

uma

 

 

i

 

 

um

uda

 

 

i

 

 

drkanjem

 se ukidaju

ratovi

 

 

i

 

 

drkanje je

ne nasilno

 

 

i

 

 

drkanje

čuva drugog

od želje

 

 

i

 

 

drkanje je

samospoznavanje

samozadovoljenjem

samozadovoljenje

samospoznajom

 

 

i

 

 

drkanje

je nežno i

bolno

 

 

i

 

 

milina

 

 

i

 

 

svaki

dan sperma

dana oplođuje

dobrotu

 

 

i

 

 

sperma

oplođuje večnost

dobrote jer dobrota

večnosti porađa

tren orgazma

 

 

i

 

 

seks je

najčednija

najodanija i

najbožanskija

stvar života

 

 

i

 

 

seks

je najveći

i osnovni izvor

nove energije

ljubavi

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

24. mart 2021.

26043. dan mog života

 

 

u školi

su nas učili

svetskom miru

a spremao se 

najužasniji

atomski

rat

 

 

i

 

 

kubanska kriza

je dovela svet do ivice

nuklearnog rata. par dana

sam živeo sa velikim strahom

od potpunog uništenja. do rata

nije došlo ali je na zemlji

ostala stalna pretnja

apokalipsom

 

 

i

 

 

skupljao sam

kutije od cigareta

marke. sličice glumica

glumaca i fudbalera

kasnije sam skupljao

tempo nedeljnik

o sportu

 

 

i

 

 

isecao

sam iz novina

fotografije poznatih

ljudi. voleo sam da se

igram sa makazama

i da se zaigram

čeprkanjima

 

 

i

 

 

igranje

je jako važno

jer me odvodi od

mene samog

igranje je 

iskustvo

boga

 

 

i

 

 

čitao

sam uvek

ležeći pokrivajući

rame da mi ne

nazebe ako je

bilo hladno

u sobi

 

 

i

 

 

larigen

usamljeni kauboj iz

stripa koji je u dvoboju

pobedio zlog najbržeg

revolveraša me je naučio

da ne govorim o sebi dok

me neko ne pita baš kao

što je larigen na pitanje

zlog pred izdisajem

zašto mi nisi rekao

da si toliko brz

odgovorio

nisi me

pitao

 

 

i

 

 

jednom

sam se začudio

kad sam u novinama

pročitao da je elvis

prisli kralj

 

 

i

 

 

kralj

roken

rola

 

 

i

 

 

voleo sam

da slušam muziku

pogotovo pevače

i pevačice

 

 

i

 

 

voleo

sam topli

glas pet buna

voleo sam duboke

muške glasove nisam

mogao da se načudim

glasu brende li ili

kasnije rite

pavone

 

 

i

 

 

vedrina

u glasu fec

domina me

raduje i

sad

 

 

i

 

 

jako sam

uživao u velikim

hitovima. u dajani pola

enke. u samo ti pletersa

marini roka granate. u

24000 poljubaca adrijana

ćelentana. tvistu

čabi čekera

 

 

i

 

 

sava laza

aše i drugi sad 

već momčići iz ulice

su ispred ašetove kuće

u dugorepovoj ulici na jedan

stari dud visoko na grani okačili

debelu duplu štranjku na čije se dno

selo pa su dvojica sa drugom štranjkom

 zaukavali ovog koji je sedeo da se ljulja 

pod nebesa a za svo to vreme je na

gramofonu koji su izneli na ulicu

neprestano pičio tvist čabi

čekera. bilo je ludo baš

onako svetski

 

 

i

 

 

to što

nisam ništa

razumeo što su

pevali moji voljeni

pevači na engleskom

i američkom me je

još više vezivalo

za njih

 

 

i

 

 

to što je

on pevao i vrištao

baby i love you to je značilo

nešto apsolutno kosmički. neko

putovanje u srce ljubavi. nije to bilo

neko obično devojko volim te jer to

devojko volim te mogu i ja da

pevam ali to baby i love you

to nisam mogao i to je

bilo nešto čudesno

i božanski

 

 

i

 

 

tako se

svet prelamao

kroz moje srce i moj

um u nešto sasvim drugo

u ono što su moje srce

i moj um uzvraćali

svetu

 

 

i

 

 

bog

bogom bogu

bog

 

 

i

 

 

ja

verujem u

jedan jedini jezik

jezik svakog

od nas

 

 

i

 

 

ne čini

jedan jedini jezik

to što postoji puno

jezika nego to što postoji

puno jezika čini jedan

jedini jezik

 

 

i

 

 

jedan

jezik je mnogo

više od mnogo

jezika kao što je

mnogo jezika

mnogo manje

od jednog

jezika

 

 

i

 

 

sve reči

jednog jedinog

jezika govore

neprestano isto

volim te

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

23. mart 2021.

 26042. dan mog života

 

 

uveče

bi svi sedeli

u dnevnoj sobi jer

se samo ona grejala

podstanari za stolom a ja

na hoklici sa sveskama na

stolici koja mi je služila

kao sto uživao sam da

radim domaći i da

slušam njihove

razgovore

 

 

i

 

 

ako sam se

u prvom razredu

učio lepom sad sam

se u pubertetu

učio snažnom

 

 

i

 

 

dečak treba

da bude čelik

i sve ono i onako

kako se čovek kalio

u knjizi kako se

kalio čelik

 

 

i

 

 

snaga

strujanja svemira

u mom telu je bila

snaga mog

dečaštva

 

 

i

 

 

telo

boga u telu

dečaka

 

 

i

 

 

telo

mi je bilo

sve snažnije

ali sam bio sve

lenji i lenji i voleo

da se izležavam

i spavam

 

 

i

 

 

kad sam se

posle iscrpljivanja na

đačkom igralištu vraćao

kući po toplom danu

vukao sam se sporo

kao glista

 

 

i

 

 

kad god

je i gde god

je bila prilika da

se igra fudbal igrao

sam fudbal na male

goliće koje smo

pravili od

odeće

 

 

i

 

 

uzbuđivali

su me lančići na

seoskoj slavi u tarašu

kame u onoj radnji na početku

futoške. pantalone zvoncare pa

onda uske pantalone. kupaće gaće sa

trakom preko sredine pogotovo spido

kad su se pojavile a o farmericama

da ne govorim. majice italijanke

rolke. jakne vijetnamke

patike i apostolke

neseser

 

i

 

 

iza mene

i u meni su bile

knjige i njeni junaci

lektira tela i

duše

 

 

i

 

 

drage knjige

dečaci pavlove ulice

hajdi. kekec. tim tejlor

flaš gordon. ne okreći se sine

cisko kid. družina pere kvržice

orlovi rano lete. 20000 milja pod

morem. grof monte kristo

tri musketara. hajduk stanko

poslednji mohikanac. crni

gusar. kroz pustinju i

prašumu i robin

hud

 

 

i

 

 

svih desetak

knjiga tarzana sam

pročitao jednog leta u

lučanima zavlačeći se

u hladnu sobu po

vrelim danima

 

 

i

 

 

pročitao

sam celog zane greja

i njegove knjige o divljem

zapadu kao i čudesne

knjige tom sojer

i hakleberi fin

 

 

i

 

 

uskoro

sam počeo

da čitam stripove

i prokazane x100

romane lun kralj

ponoći frederika

eštona

 

 

i

 

 

na dva tri

parčeta vrućeg

hleba bih namazao

mast koja se topila i po

njoj bih posuo so i crvenu

papriku. legao bih na otoman

i počeo da ih jedem držeći

ih u levoj ruci dok sam

gutao uzbudljive reči

x100 romana u

mojoj desnoj

ruci

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

22. mart 2021.

26041. dan mog života

 

 

novi

predmeti

u šestom

razredu su

bili geografija

domaćinstvo

poznavanje

prirode i

istorija

 

 

i

 

 

te

godine je

umesto marjana

podstanara u našoj

spavaćoj sobi bilo

tri podstanara

 

 

i

 

 

bili su

to čika boža

vuja i trećeg se

ne sećam

 

 

i

 

 

tri

sledeće

godine oni su

živeli sa nama

i mi sa njima

 

 

i

 

 

prošlo ih je

na desetak njih

jer su sve to bili radnici

fabrike metalac iz beograda

koji su ugrađivali gelendere

na novim stambenim

zgradama u novom

sadu

 

 

i

 

 

vuja

mi je bio

najomiljeniji

ličio je na žan

pol belmonda

najzgodnijeg

muškarca

tog doba

 

 

i

 

 

nosio 

je teget plavi

šuškavac mantil sa

podignutom kragnom

i šimi cipele kao i

njegov drug

aca štikla

 

 

i

 

 

vuja 

je kupovao

večernje novosti

pa sam svakog dana

mogao da pratim

strip o cisku

kidu

 

 

i

 

 

jednom me 

je vuja vodio kod

njegovih roditelja u

beograd. kad smo posle

cirkusa hteli da uđemo u

tramvaj nismo mogli od gužve

onda je vuja sa takvom lakoćom

i autoritetom pogurao sve u

tramvaj da i mi možemo

da uđemo da sam

jako uživao 

u vuji

 

 

i

 

 

vuja se

kod nas upoznao

sa našom podstanarkom

kajkom venčao se sa njom

i ostao je da živi u

novom sadu

 

 

i

 

 

sa

podstanarima

smo igrali fudbal

na male goliće

ispred kuće

 

 

i

 

 

često bi 

neko od podstanara

kupio dve tri litre mleka

šečera i belog hleba za sve

nas i sve one koji su činili

kraljevstvo patrijarha

čarnojevića

19

 

 

i

 

 

kad bi neki 

od novih ljudi

došao da vidi sobu i

pita kolika je kirija ja

sam se jako stideo

zbog tog razgovora

jer sam se plašio

da mu kirija ne

bude skupa

 

 

i

 

 

voljeni

podstanari su

mi pre puberteta

jako prijali a posle

puberteta su počeli

malo pomalo da

mi smetaju

 

 

i

 

 

podstanari

su mi definitivno

razorili osećaj za

dom ali i otvorili put ka

beskućništvu i svemiru

kao jednom jedinom

domu svih bića

 

 

i

 

 

ceo život

i jeste samo

podstanarstvo

na ovoj zemlji

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

20. mart 2021.

26039. dan mog života

 

 

letnji

raspust sam

proveo u tarašu

lučanima i na

moru u malom

lošinju

 

 

i

 

 

sad sam

već orao sam

a liskom i putkom

sam se zaljubio u

lepotu kobile

i konja

 

 

i

 

 

lepota

kobile i konja

me je dovela do

lepote pičke i kurca

do lepote mog jezika i

lepote mojih pevanja

stvaranja hodanja

dobrote jedine

 

 

i

 

 

u lučanima

sam uživao u

stricu obradu

i njegovoj deci

jelici i mišku

 

 

i

 

 

kupao sam

se u olimpijskom

bazenu. odlazio do

dede u brdo prečim

putem uz reku ili

gornjim putem

uz džadu

 

 

i

 

 

u malom lošinju

je bilo odmaralište

novosadskih škola i

tu sam upoznao mog

voljenog druga ćiru

aćanskog

 

 

i

 

 

svakog

dana smo

odlazili prepodne 

i popodne na kupanje

na valdarke. sveti

martin ili

veli žal

 

 

i

 

 

uživao

sam da gnjuram

skačem prelom. uživao

sam u devojčicama ali

sam najviše uživao

u mom novom

drugu ćiri

 

 

i

 

 

ćira aćanski

zvani osim je bio

godinu dana stariji od

mene. plavokos vižljast

dobroćudni mangup

zračio je vedrinom i

životnom snagom

bio je mamac

za devojke

 

 

i

 

 

ćira

 me je kasnije

doveo u slaviju

da igramo zajedno

 fudbal. sa njim sam

išao na igranke a

kasnije u šverc

komerc u

 trst

 

 

i

 

 

sa

ćirom sam

se prvi put

i napio

 

 

i

 

 

ćira je

završio preciznu

mehaniku i godinama

je popravljao pisaće

mašine

 

 

i

 

 

voleo

sam ćiru i

osećao sam da

on oseća da ga ja

volim baš kao što

sam i ja osećao

da on voli

mene

 

 

i

 

 

uživao

sam jer je bio

stariji. uživao sam u

tome da on bude glavni

uživao sam kad se zanese

i počne da laže pogotovo

devojke. uživao sam u

tome s kojom lakoćom

je osvajao sve te

divne devojke

 

 

i

 

 

ni ćira

nije imao oca

živeo je sa majkom

i starijom sestrom

na naselju pored

samog kanala

 

 

i

 

 

ćira

se na moru

u lošinju zabavljao

sa devojkom koja se

zvala đanina obojica

smo uživali u njenom

prelepom imenu

 

 

i

 

 

i ako

sam kasnije

u životu imao još

dobrih drugova pa i

najboljeg druga kako

sam zvao slobodana

tišmu ćira aćanski je

moj prvi i večni

drug

 

 

i

 

 

ćiro

volim

te

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

19. mart 2021.

 

 

jugoslavija 

je osvojila zlatnu

medalju u fudbalu

i srebrnu u

rvanju

 

 

i

 

 

srebrnu medalju je

osvojio branko martinović

koga sam nekoliko meseci kasnije

gledao kako je rvao za svoj klub protiv

rvača slavije. kad su se sve borbe završile

i rvači pošli kućama jedan taksista je prišao

martinoviću i prijateljski ga izazvao na rvanje jer

nije mogao da veruje da je on tako dobar. branko

ga je odbijao ali je na kraju ipak pristao. izašli su

na strunjaču u odelima i čim su krenuli jedan na

drugog martinović ga je neverovatnom lakoćom

i brzinom bacio na pod. tad sam naučio

ogromnu razliku između amatera i 

profesionalca

 

 

i

 

 

peti razred

bez učiteljice sa

novim učenicima

novim nastavnicima

novim predmentima

novim paviljonom

u kome su bile

učionice

 

 

i

 

 

novi

predmeti su bili

nemački i biologija

a razredni starešina

je bio vojin navalušić

nastavnik istorije

 

 

i

 

 

kajka

i njena prijateljica

su se odselile a kaja je

iznajmila sobu marjanu

tridesetogodišnjaku koji je

iz šapca došao u novi

sad i zaposlio se

u gvožđaru

 

 

i

 

 

marjan je

bio ljubazan 

i veseo čovek

i voleo nas je

kao i mi

njega

 

 

i

 

 

posle

nekoliko meseci

marjanovog boravka

kod nas jedno veče pre

spavanja je kaja otišla u

marjanovu sobu. ulazio

sam u polusan i čuo 

kako njih dvoje dugo

razgovaraju

 

 

i

 

 

kaja se

u jednom trenutku

vratila u sobu da ugasi

svetlo i rekla mi je samo 

ti spavaj i vratila se u 

marjanovu sobu

 

 

i

 

 

to me je

iznenadilo i zato 

sam čuo kako ona 

ulazi u njegov

krevet

 

 

i

 

 

pokušavao

sam da čujem šta

se događa ali ništa

nisam čuo i tako 

sam i zaspao

 

 

i

 

 

nešto

se veliko

dogodilo

 

 

i

 

 

čuti

svoju majku u

ljubavnom odnosu 

sa drugim muškarcem

je neopisivo bolno

ali i božanski

 

 

i

 

 

oslobađajuće

 

 

i

 

 

kaja

me je

sama sobom

svojim herojskim

činom oslobodila od

sebe i od mene

samog

 

 

i

 

 

seks u

meni još uvek

nije bio probuđen ali

kad kroz dve godine budem

ponovo ne samo čuo već i video

kaju sa drugim muškarcem spojiće

se u meni užas i zadovoljstvo

smrt i eros. jedno samo 

jedno. jedna je majka

jedan je otac

 

 

i

 

 

jedno 

je bog

i bog je

jedan

 

 

i

 

 

dani su

prolazili. zaustavljao

sam dah što duže. pljuvao 

što dalje. zamišljao sam da sam

nevidljiv. glumio sam da pevam

baritonom kao pevač pletersa

i prolazio pored ljudi da ih 

začudim kako ovaj dečak

ima tako dubok glas

 

 

i

 

 

trčao 

sam po ulici

praveći slalom

između ljudi

 

 

i

 

 

uzanu

pećku ulicu

sam preskako 

u tri koraka a visoke

reklamne table zanatskih

radionica sam u skoku

dodirivao rukom

 

 

i

 

 

jebiga

šta sam drugo

mogo kad sam

mogo

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

18. mart 2021.

26037. dan mog života

 

 

dok je

postajao još

stari kanal sa dolmom

i igralištem slavije na njemu

su se skupljali mangupi. uživao

sam u snazi i lepoti tih mladića

bili su to zamba. kisko. crni

i još mnogi drugi a među

njima radivoj brankov

zvani rada doraka

 

 

i

 

 

rada doraka

je uskoro ubijen

na korzou ispred

prodavnice

uzor

 

 

i

 

 

šljivacpla

vikali su drugari

doraki da se ne boji

pištolja koji je izvadio

mladić i rada je poleteo

ka njemu i naleteo na

pravi pištolj koji ga

je usmrtio

 

 

i

 

 

kad sam

posle nekoliko

meseci na ulici video

kako se radini drugovi

pozdravljaju sa duletom

radinim rođenim bratom

osetio sam onu istu

svečanost i dobrotu

kao i posle smrti

milomirove 

 

 

i

 

 

gledao

sam prokopavanje

velikog kanala dunav

tisa dunav na kome

smo se uskoro i

kupali

 

 

i

 

 

tih dana je

počelo zatrpavanje

malog kanala i igrališta

slavije jer se gradio

novi most na

dunavu 

 

 

i

 

 

pesak je

nanošen izbacivanjem

vode iz dunava kroz dugačke

metalne cevi i kada je nanešeno

mnogo peska stotinak tumpera

koje su vukli po jedan konj

neprestano je kružilo 

raznoseći pesak

 

 

i

 

 

tako je

nestalo igralište

slavije a preko njega

je prešao nasip od peska

na koji su bili postavljeni

železnički pragovi sa šinama

za voz jer je dole na dunavu

građen novi lučni železnički

most koga su nazvali

žeželjev most

 

 

i

 

 

kao i svake

godine sezona

klikeranja je počinjala

u februaru na tri jerarha

kad se povukao sneg

a zemlja bila meka

za bušenje rupe

za klikere

 

 

i

 

 

u junu se

završila škola

i period od četiri

razreda školovanja

sa mojom voljenom

učiteljicom jelicom

aleksić

 

 

i

 

 

imao

sam sve petice

u sva četiri razreda

jer mi je prijalo da me

uči jelica aleksić. posle

nje mi više nije prijalo

da učim ono što me je

škola učila nego ono

za čim su žudeli

moja duša i

moj um

 

 

i

 

 

kaja

kojoj je bila

33 godina i koja 

je već dve godine

bila udovica je

želela da budem

harmonikaš

 

 

i

 

 

kupila mi

je harmoniku i

našla čoveka da

me podučava ali 

ja nisam bio za

to rođen

 

 

i

 

 

raspust

smo proveli

u tarašu a ja

sve snažniji i

snažniji sam

išao sa uja

živom na

oranje

 

 

i

 

 

sledeće

leto sam već

dok je uja živa

ležao u hladu pod

kolima i sam orao

držeći čvrsto plug

sa kajasima oko 

vrata i liskom i

putkom

 

 

i

 

 

pri kraju

avgusta počela

je 18. olimpijada

u rimu prva koju

sam pratio

 

 

i

 

 

ceo svet

je čuo i govorio

o vilmi rudolf koja

je osvojila zlatnu medalju

u trčanju na 100 i 200 metara

iako do svoje 12 godine

uopšte nije mogla

da hoda zbog

paralize

 

 

i

 

 

abebe bikila

je osvojio zlatnu

medalju u maratonu

iako je trčao bos

 

 

i

 

 

sam život se

polako pretvarao

u svakodnevnu

olimpijadu

života

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

17. mart 2021.

26036. dan mog života

 

 

sledećih

godinu dve sam

ako kaje ne bi bilo kod

kuće na vreme posle posla

oko pola osam uveče izvirivao

kroz prozor gledajući niz ulicu

da je vidim kako dolazi jer

sam se bojao da će

se i ona ubiti

 

 

i

 

 

sećam

se kako sam

idem u školu i vučem

prst po zidovima kuća i

mislim na matematiku

smrti jer ću sledeći

umreti baš ja

 

 

i

 

 

uskoro

je kaja iznajmila

našu spavaću sobu

dvema podstanarkama

jedna od njih kajka je

bila kajina prijateljica

još iz čuruga

 

 

i

 

 

kajka je

radila u štampariji

izdavačke kuće forum

pa mi je donosila dečije

novine i stripove i pre

nego što se pojave

u prodaji

 

 

i

 

 

nedeljom

je kajka dolazila u

moj krevet da zajedno 

slušamo dečiji radio

program

 

 

i

 

 

bilo je

to sa kajkom

tako nežno toplo

i lepo kao nekada

sa milomirom

 

 

i

 

 

kajka

je bila višlja i

krupnija od kaje i

bilo mi je divno pored

njenog velikog tela i

njenih bokorećih

mirisa pupeti

 

 

i

 

 

žene

su me naučile

pesmi uživanju i

umetnosti. muškarci

fudbalu trpljenju i

mišljenju

 

 

i

 

 

voleo sam

da skačem skok

u dalj iz mesta i svaki

put bih skočio dalje

od prethodne

crte

 

 

i

 

 

na ulici

bih od nekog

pokupio po koju reč

na šatrovačkom sve dok

dnogje nada samni i

amsa govrioopro

trovačkiši

 

 

i

 

 

sad

sam se setio

kaja mi je jednog

dana za rođendan kupila

jedan mali šah i evo

odmah sam počeo

da plačem

 

 

i

 

 

da

đorđe

marjanović je

meni bio jako 

važan

 

 

i

 

 

jednog dana

kada smo izašli

iz škole i krenuli kući

moj drug pidža i ja smo

se sporečkali. pidža je

bio sitniji i niži od mene

i pričalo se da je kusin

vanbračni sin. kuse

čuvenog domara

slavije

 

 

i

 

 

mislio

sam da ću ga

lako srušiti jer sam

se dobro rvao. ali ne

samo da je on mene

sapleo nego je meni

i naprsla leva noga

ispod kolena

 

 

i

 

 

osetio 

sam jak bol i sa

mojim jaukanjem

se naš sukob

završio

 

 

i

 

 

poskakujući

na jednoj nozi

okružen devojčicama

koje su išle u mom

pravcu sam jedva

stigao do

kuće

 

 

i 

 

 

kada

me je kaja

ugledala rekao

sam mama ja sam

polomio nogu a ona

je odmah rekla

znala sam

 

 

i

 

 

rekla mi

je sad moraš

sam da ideš u

bolnicu autobusom

jer moram da idem

u preduzeće da ti

overim knjižicu

 

 

i

 

 

tako sam

sa polomljenom

nogom otišao sam a

vratili smo se zajedno

ali sa gipsom od

polovine butine

pa sve do

prstiju

 

 

i

 

 

kad sam

posle dvadesetak

godina ponovo video pidžu

jako sam mu se obradovao

kao i on meni. bio je nizak snažan

obučen u novo plavo odelo sa mašnom

znao je da sam bio u zatvoru zbog

čega sam osetio da me poštuje

a i rekao mi je ja sam

višestruki robijaš

povratnik

 

 

i

 

 

videli

smo se nekoliko

puta. pričao mi je kako

je krao jahte na moru gnjurajući

do njih. a za jednog druga robijaša

je rekao on je niko i ništa on nema

ni jednu ideju. a čovek koji

nema ideju nije

čovek

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

16. mart 2021.

26035. dan mog života

 

 

grobovi

dudin grob je

bio pored njegovog

oca. u petom šestom

redu ukoso je bio ljiljin

grob. devojčice koja je

umrla u četvrtoj godini

a u sledećem redu je

bio milomirov

grob

 

 

i

 

 

čitao

sam sve

više i uživao

u tim pričama i

živeo sa njima

i u njima

 

 

i

 

 

osim

fudbala sve

više sam uživao

da slušam muziku

zvali smo je

zabavna

 

 

i

 

 

domaća i

strana muzika

prvo italijanska pa

francuska šansona

a polako sve i više i 

više američka 

muzika pogotovo

rokenrol

 

 

i

 

 

telo

je raslo

bogu

 

 

i

 

 

pisao sam

pisma dedi i majkici

dragi deda i ostali kako

ste vi. mi smo dobro koje

i vama želimo. mama ide na

posao a boško i ja u školu

onda bih na plavoj koverti

napisao adresu a na

poleđini našu

adresu

 

 

i

 

 

kaja je

bila ponosna

što znam da pišem

pisma i hvalila se

komšinicama

 

 

i

 

 

jednog dana

posle fudbalske

utakmice na slaviji

bobariš podbarski

mangup je nokautirao

prodavca semenki i on

je pao kao pokošen. to

je zato što je buzer

šaptali su ljudi

 

 

i

 

 

na jednoj

utakmici slavije

i temerina potukli

su se navijači pa su

slavijaši jer ih je bilo

više po celoj dolmi

jurili temerince

 

 

i

 

 

na raspustu

nas je kaja poslala

u taraš kod deda ise

i nine i njihovog

sina uja žive

 

 

i

 

 

bilo je puno

dece igrali smo 

se po prašini. topali

smo se blatom. jeli

lubenice ohlađene

u bunaru

 

 

i

 

 

pogotovo

sam uživao da

idem sa deda isom

ili uja živom na kolima

sa konjima po

ataru

 

 

i

 

 

putko i liska

putko je bio mlađi

i malo veći a liska je

bila kobila i malo niža

on je lenj. ona vuče ali

kad se zaglavim u blatu

on to može da izvuče a

ne ona pričao je

uja živa

 

 

i

 

 

uživao

sam u putku

i liski i njihovim

jakim bokovima

i veštini sa kojom

su u pokretu pa

čak i trčeći

pišali i

srali

 

 

i

 

 

jednog

avgustovskog

vrelog dana je počelo

jako nevreme u tarašu sa

grmljavinom i gromovima

i tog dana se pročulo da

je grom ubio ženu i

muža na polju

 

 

i

 

 

posle

njihove sahrane

sam u noći video

kako je pala zvezda sa

neba i ja sam odmah

pomislio kaja

je umrla

 

 

i

 

 

matematika

smrti se pokrenula

i ujutru sam počeo da

plačem i ponavljam da

hoću odmah kući ne

govoreći zašto

 

 

i

 

 

sve

vreme

sam živeo u

užasu od pomisli

da je sad i kaja

mrtva

 

 

i

 

 

neprestano

sam plakao sve

dok nas uja živa

nije odveo u

novi sad

 

 

i

 

 

kad smo

došli u gvožđar

na kajin posao i kad

sam ugledao kaju živu

viknuo sam od radosti i užasa

mama a kaja me je odmah

počela grditi što smo se

vratili ranije nego

što je trebalo

 

 

i

 

 

kaja je

bila hvala bogu

živa ali ja sam bio

osramoćen jer sam

bio plačljivko

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

15. mart 2021.

26034. dan mog života

 

 

kad sam

pre sedam dana

na ovom mestu pevao

stvarao hodao o pokopu

milomira kad mi je bila 9

godina tog dana ali sad

u 72 sam izgubio svest

i pao na beton u

samoposluzi

 

 

i

 

 

od udarca 

sam povredio 

kičmu pa od bola

jedva sedim u stolici

i ovo pevam stvaram

hodam bez uživanja

u pevanju stvaranju

hodanju jer me

bol sprečava

da uživam

 

 

i

 

 

eh

kukavica

života. heroj

smisla

 

 

i

 

 

idem sad

da legnem da

malo odmorim

kičmu pa ću videti

koliko ću danas

dogurati

 

 

i

 

 

najviše sam

voleo da slušam

radio drame četvrtkom

u pola devet uveče. bilo

je kao gledanje filmova

samo intimnije. sećam

se zvukova kiša

i koraka u

noći

 

 

i

 

 

u

školskom

dvorištu niko 

nije mogao da

me uhvati dok

smo se

vijali

 

 

i

 

 

sa dečacima

sam igrao fudbal

i razne druge igre a

sa devojčicama se

vraćao iz škole i

dugo pričao na

ćoškovima

ulica

 

 

i

 

 

i kad sam

jednog prolećnog

ponedeljka došao u

školu svi su uplašeni

pričali da je duda moj

dobri drug iz klupe 

juče ubijen

 

 

i

 

 

kad

smo ušli u

razred i ustali

da pozdravimo

učiteljicu ona nam je

uplakana rekla deco

nema nam više našeg

dude a mi smo svi

uglas počeli da

plačemo

 

 

i

 

 

dudu

je u nedelju

slučajno u igri iz

flober puške ubio

naš stariji drug

iz razreda

ćira

 

 

i

 

 

bio sam

tužan jer dude

nije bilo više pored

mene u klupi ali sam

saosećao i sa ćirom

koji je sam veći od svih

nas sedeo sam u

zadnjoj klupi

 

 

i

 

 

kasnije nam

je učiteljica rekla

da svi napišemo

oproštajni govor 

za dudu

 

 

i

 

 

učiteljica je

izabrala sastav

mirjane vesić a mene

je izabrala da ga ja

pročitam sutra

na grobu

 

 

i

 

 

sutra 

smo svi u tišini

u povorci dvoje po

dvoje otišli na almaško

groblje i ja sam nad malim

sandukom i pred otvorenom

rakom pročitao oproštajne

reči za našeg bucmastog 

skoro uvek nasmejanog

druga dušana mišića

dude

 

 

i

 

 

dečak

nad grobom

dečaka

 

 

i

 

 

matematika smrti

1957. je umro otac

dušana mišića dude

1958. se ubio moj otac

1959. je dudu nesrećnim

slučajem u igri ubio naš

drug ćira. dve sledeće

godine sam bio siguran

da sam sledeći za

umiranje

ja

 

 

i

 

 

tu

matematiku

smrti nisam smeo

nikom da kažem i tim

je ona bila i teža

i izvesnija

 

 

i

 

 

počele

su samoće

mog života

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

13. mart 2021.

26032. dan mog života

 

 

posle smrti

milomira mandića

njegov otac milun mandić

govorio je kaji mandić kajo

sada si ti tvojoj deci i otac i

majka. bilo je u tome nečeg

nadnaravnog ali tako

blaženog

 

 

i

 

 

otac je

umro za mene

naučio me umiranju

otud mene u umetnosti

svetinjom siromaštva

i ivicom puta

 

 

i

 

 

za milomirom

su ostale njegove stvari

koje su polako nestajale

njegova odela. njegov kaput

njegov mantil. njegove košulje

njegove kravate. njegove cipele

njegovi ulošci za cipele. njegov

šešir njegova službena kožna

torba. njegova četkica za

brijanje. njegov rukopis

njegove gaće i čarape

kojih se uopšte

i ne sećam

 

 

i

 

 

za 20 dana

sam pošao u

treći razred

 

 

i

 

 

za 20 dana

su u milomirovom

preduzeću gvožđar

zaposlili kaju kao

spremačicu

 

 

i

 

 

od

domaćice

i glavne u kući

kaja je postala

spremačica

 

 

i

 

 

najgora

sam poslednja 

sam u preduzeću

često je s bolom

govorila

kaja 

 

 

i

 

 

počela su

kajina rana ustajanja

u 4 ujutru da bi pre dolaska

ljudi na posao otvorila prozore

i jošj ednom prebrisala prašinu

po stolovima pa ponovni

odlazak na posao

u 2 sata do

7 uveče

 

 

i

 

 

učiteljica jelica

aleksić je stavila dušana

mišića dudu i mene da sedimo

zajedno u klupi. verovatno

zato što su nam obojici

umrli očevi

 

 

i

 

 

u trećem

razredu su nam

dodali istoriju. geografiju

poznavanje prirode. ručni

rad. i na polugodištu i na

kraju godine sam iz svih

predmeta imao 5

 

 

i

 

 

almaško groblje

je postalo važno mesto

mog života sa jorgovanima

nad grobovima sa šebojem sa

ciglama na groblju sa čuvarima

groblja sa imenima na grobovima sa

pričama i pesmama na spomenicima

i kasnije biciklom koji sam naslanjao

na grobljanski zid sa kantom kojom

sam zalivao cveće na milomirovom

grobu groblje kojim sam se

zavetovao dobroti i

milomirovoj smrti

usred leta

 

 

i

 

 

osim groblja

jednom je školska

drugarica nama trojici

četvorici pokazala na 

pruzi svoju picu i tako

se život nastavio

 

 

i

 

 

saša cvejić

drugar iz razreda

i pionirski prvak u

džudou mi je pokazao

očev detektivski pištolj

na ormanu u ulici

svetosavskoj

 

 

i

 

 

nasuprot

smrti bio je

život

 

 

i

 

 

trčanje

trčanje i samo

trčanje mi je davalo

snagu i radost i

vraćalo me

u život

 

 

i

 

 

trčanje

skakanje u

vodu plivanje 

hej koji život

hej

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

12. mart 2021.

26031. dan mog života

 

 

očevo

samoubistvo je 

bilo preporađajuće

i užasno. umetnost

žrtvovanja i pesma

vaskrsenja

 

 

i

 

 

otac 

me odlučio

da budem

otac

 

 

i

 

 

muž

majci. otac

bratu

 

 

i

 

 

nikad

nisam krivio

milomira za

samoubistvo

 

 

i

 

 

uvek sam

to osećao kao

neku božiju

misteriju

 

 

i

 

 

kao žrtvu

jednog čoveka

preosetljivog za život

i čoveka hrabrog

za ljubav

 

 

i

 

 

jer

milomirovo

samoubistvo je

za mene delo

ljubavi

 

 

i

 

 

život

je postao

mnogo teži ali

i mnogo mnogo

smisleniji

 

 

i

 

 

dobrota je

bila u vazduhu

udisao sam

je

 

 

i

  

 

iz kajinih

kukajućih reči 

da si nam ti mile

sada živ pa da nemamo

ništa zauvek sam shvatio

da živeti znači nemati

a imati znači

biti mrtav

 

 

i

 

 

živeti

i samo ljubiti

ljubiti i samo

biti bog

 

 

i

 

 

kao da je

vaskrsnula

u meni očeva

energija. telo je

raslo i imalo

sve više

snage

 

 

i

 

 

trčanje

trčanje trčanje

osećao sam radost

u stvarima ali se

ozbiljnost uvukla

u svaki dan

 

 

i

 

 

uzbuđivao

sam se dobrotom

zavetovao sam

joj se

 

 

i

 

 

zavoleo sam

siromaštvo mirisalo

je na tužne oči. majčina

rana ustajanja i umor su

bili neprestana opomena

da živeti znači biti

u opasnosti

 

 

i

 

 

opasnost

me je probudila

zauvek

 

 

i

 

 

budnim

očima se vidi

lepota

 

 

i

 

 

tajna

mi se otkrila

svaki trenutak

je svečanost

 

 

i

 

 

meni je

moj otac svojim

samoubistvom dao

snagu da se u mladosti

ne ubijem nego da se sam

preobražavam podvizima

pevanjem stvaranjem

i postanem

bog

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima