AUTOBOGOGRAFIJA

19. jun 2021.

26130. dan mog života

 

 

mesec

dana posle

ksene i ja sam

dobio žuticu

 

 

i

 

 

tako

se i bolešću

začela moja

prva knjiga

ja sam ti

je on

 

 

i

 

 

prvog dana

proleća 1981

proleće je reklo

ja sam proleće

 

 

i

 

 

ja sam proleće

je prvi stih knjige

ja sam ti je on

 

 

i

 

 

proleće

mi je postalo

važno 1972. u

vojsci kad sam 

stražareći video 

kako proleće

pupi

 

 

i

 

 

prvi dan

proleća sam

prvi put proslavio

u martu 1974. sedeći

pored bagrema ispred

kuće u patrijarha

čarnojevića

19

 

 

i

 

 

ovog

puta proleće

je propupelo

na početku

moje prve

knjige

 

 

i

 

 

proleće

je umetnost

proleće je

bog

 

 

i

 

 

prolećem je i

leto i umetnost i

bog. prolećem je

i jesen i umetnost 

i bog. prolećem je

i zima i umetnost

i jedan jedini

bog

 

 

i

 

 

proleće

je ime mog

vaskrsenja

 

 

i

 

 

tako

su sledili

dani bolesti

i dani pisanja

ja sam ti

je on

 

 

i

 

 

razboleo

sam se od

virusa. od

nevidljivog

 

 

i

 

 

nešto

nepojmljivo

malo me je

slomilo

 

 

i

 

 

uplašio

sam se jer

je sve bilo

van moje

kontrole

 

 

i

 

 

prvi

put sam

osetio strah

od smrti

 

 

i

 

 

verovao

sam da negde u

udaljenim delovima

svemira postoji lek 

za mene i to me 

je smirivalo i

spasilo

 

 

i

 

 

na

poleđini

lišća sam

zapisao

 

 

i

 

đorđe žikić

mi je rekao

umrla mi je

mama

14. mart 1981

 

 

i

 

 

mokraća

i izmet

katastrofalni

16. mart 1981

 

 

i

 

 

proleće

imam žuticu

miran ali i

očajan

20. mart 1981

 

 

i

 

 

1. dan bolesti

uzbuđuje me pažnja

koju mi ljudi pokazuju

zbog bolesti. mira jelena 

i aleksandar buštrević mi

doneli svašta. paja mi

došao i sedeo kod

mene. radmilo mi

doneo mladi sir

21. mart 1981

 

 

i

 

 

4. dan bolesti

zaista osmeh

žilnikova poseta

i pažnja

24. mart 1981

 

 

i

 

 

6. dan bolesti

mali laci blašković

paja. spomenka. paolina

radmilo. dragana

marko stepanov

buba

26. mart 1981

 

 

i

 

 

7. dan bolesti

marko stepanov

darko hohnjec

27. mart 1981

 

 

i

 

 

8. dan bolesti

marko stepanov

đorđe. spomenka

buba. judita i

zoran. žilnik

bora

28. mart 1981

 

 

i

 

 

9. dan bolesti

čeda drča i bojana

ristić. željko

habek

29. mart 1981

 

 

i

 

 

10. dan bolesti

ksena i seks

30. mart 1981

 

 

i

 

 

11. dan bolesti

buba i drita

31. mart 1981

 

 

i

 

 

ukrali mi

sportski bicikl

pojava čoveka na

zemlji pre 3 do 5

miliona godina

15. april 1981

 

 

i

 

 

kišica

i smiraj u

hodanju

2. maj 1981

 

 

i

 

 

muzika

šetnja

18. maj 1981

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

18. jun 2021.

26129. dan mog života

 

 

da

se nisam

borio protiv

sebe nikad ne

bih otkrio

sebe

 

 

i

 

 

da se

nisam borio

protiv mog ja

nikad ne bih

otkrio

božansko

ja 

 

 

i

 

 

da se nisam

osećao najvećim

krivcem od kada je

sveta i veka nikad ne

bih otkrio da sve na

ovom svetu zavisi

samo od mene

 

 

i

 

 

tako

se polako

završila moja

trideset prva

godina

 

 

i

 

 

1981. je 

počinjala

 

 

i

 

 

u mojoj

sobi u patrijarha

čarnojevića 19 se nije

ložilo pa sam zimu proveo

u toplom stanu nine i peđe

vraneševića dok su oni bili

na poslu. radio sam i grejao

sam se toplotom koja u to

vreme nije grejala nikog

nego samo prazan

stan

 

 

i

 

 

tri linije

su rad sa

tri linije

 

 

i

 

 

rad

reči sam počeo

sa dve reči pička i

kurac. i one su stajale

na zidu u patrijarha

čarnojevića 19

kao ikone

 

 

i

 

 

kaju sam

zamolio da

napiše reč

kurac

 

 

i

 

 

što si

bezobrazan

rekla mi je ali kad

sam joj objasnio da

je to moj rad i moja

umetnost odmah 

je pristala

 

 

i

 

 

rad reči

je moja vera

da je svaka

reč pesma

 

 

i

 

 

štefica

je bila krhka

žena kod koje

sam svakih dva

meseca nekoliko

godina čistio stan

prao prozore i

tresao tepihe 

 

 

i

 

 

skoro

svako veče

smo se skupljali

kod dobrog

paje

 

 

i

 

 

14. januar 1981

prva izložba 12 planina

u stanu dare zličić. bili dara

zličić. slobodan tišma. branko

kovačević. nina vranešević. gizela

i želimir žilnik. sonja i aleksandar

tišma. milica i bora popržan. judita

šalgo i zoran mirković

sava moljac

 

 

i

 

 

ksena 

se zarazila

žuticom. kad

sam to čuo

pozlilo mi

je

 

 

i

 

 

žilnik i ja

krečili njegovu

vikendicu i po noći

i snegu udarili u

stub autom

 

 

i

 

 

velika

slabost

 

 

i

 

 

na

poleđini

lišća sam

zapisao

 

 

i

 

 

u rano

decembarsko

jutro...

1. decembar 1980

 

 

i

 

 

sa žilnikom

razgovori za

magnetofon

2. decembar 1980

 

 

i

 

 

nacrtao

arankin

profil

21. decembar 1980

 

 

i

 

 

sa lazarom

stojanovićem o

njegovom projektu

o razaranju ega

25. decembar 1980

 

 

i

 

 

išao

sam kroz

vazduh

leteo

22. januar 1981

 

 

i

 

 

teni i

marsel

dišan

28. januar

 

 

i

 

 

bog je

svetlost koja

osvetljava sebe

u tihom miru

majstor ekhart

18. februar 1981

 

 

i

 

 

ksena

mi kupila

sportski

bicikl

19. februar 1981

 

 

i

 

 

gaša

vranešević

ksena i žutica

pozlilo mi

20. februar 1981

 

 

i

 

 

ksena

druže moj

nedaj se

11. mart 1981

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

17. jun 2021.

26128. dan mog života

 

 

posle 

odluke da se

ponovo bavim

umetnosšću

krenuo sam

sam

 

 

i

 

 

za sve

na ovom svetu

i za sve u umetnosti

i poeziji odgovornost

je bila samo na

meni

 

 

i

 

 

normalno

je da je došlo

do razlaza i 

sa božidarom

mandićem

 

 

i

 

 

onaj koga

sam najviše voleo

je nestao u svojoj porodici

više mu kao mlađem nisam

popuštao jer sam se sad

predao umetnosti

a ne porodici

 

 

i

 

 

predao

sam se stanju 

ljubavi a ne 

odnosu

 

 

i

 

 

odrekao

sam se bratstva

u ime sestrinstva

nepoznatosti

 

 

i

 

 

odrekao

sam se bratstva

fašizma ljudi u

slavu pčela

i mrava

 

 

i

 

 

odrekao

sam se jednakosti

komunizma u slavu

odbačenih bednih i

zatvorenih

 

 

i

 

 

odrekao

sam se slobode

liberalizma

u slavu slobode

svakog bića u

svemiru

 

 

i

 

 

ni kain

ni avelj nego

set. treći

sin

 

 

i

 

 

iskorenjivanje

je neprestano a i

ukorenjivanje u

boga jedinog je

neprestano

 

 

i

 

 

odlučio sam se

za novu nepoznatu

drugačiju umetnost i

tu nije bilo više mesta

za staro a staro je

sve ljudsko

 

 

i

 

 

nov i

mlad je

samo

bog

 

 

i

 

 

odlučio sam

se za umetnost

iskorenjivanja

stvorenu na

podvigu

 

 

i

 

 

podvigu monaha

i monaha u umetnosti

uzbuđivao me je jedan

koji je sve a ne grupa

koja smo mi

 

 

i

 

 

na starim

porodicama su se

gradile nove porodice

na starom bratstvu se gradilo

novo bratstvo. na staroj umetnosti

se gradila nova umetnost. sve

se gradi na starom a

ne na početku

 

 

i

 

 

stvaranje

počiva na početku

čednosti i odanosti a

građenje na starom

korenima tradiciji

privilegijama

i koristi

 

 

i

 

 

meni

se otkrilo

ja

 

 

i

 

 

ne moje ja

nego svačije ja

ne ni svačije ja

nego jedno

jedino ja

 

 

i

 

 

jedno

jedino ja

koje sam

ja

 

 

i

 

 

b

b  o  g

g

 

 

i

 

 

kao što 

sam 1971. prekinuo

sa filmom umetnošću

studijama i grupom kod

sad sam prekinuo

sa božidarom

mandićem

 

 

i

 

 

trebalo mi je

početi početkom a

ne starim i korenima

duhom a ne sa telom

dušom a ne prirodom

bogom a ne sa krvlju

večnom sadašnjošću

a ne sa nostalgijom

podavanjem a ne

udruživanjem

 

 

i

 

 

na

poleđini

lišća sam

zapisao

 

 

i

 

 

došao

karlo

kolnagi

i bol

18. oktobar 1980

 

 

i

 

 

sa žilnikom

u pančevu omoljici

ivanovu kovinu

22. oktobar 1980

 

 

i

 

 

sa boškom

nesporazumi

kriza i izlaz

iz krize

23. oktobar 1980

 

 

i

 

 

noumen

mišljeno samim

sobom

7. novembar 1980

 

 

i

 

 

o umetnosti

sa slobodanom

još više verujem

u umetnost

12. novembar 1980

 

 

i

 

 

bang

sa vujicom

pranje prozora

na knjižari

radmila mulića

13. novembar 1980

 

 

i

 

 

zlatni

presek

14. novembar 1980

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

16. jun 2021.

26127. dan mog života

 

 

i

samo

pre nego što

nastavim podsećam

te da je svako iizmeđu

ružica autobogografije

muzika boga kojom

bog peva

sebe

 

 

i

 

 

oko jedan

posle ponoći 

posle odluke da se

ponovo bavim umetnošću

i to nekom drugom umetnošću

završio sam sliku brda i

odlučio da u sledećim danima 

stvorim još jedanaest slika

sve sam ih nazvao

12 planina

 

 

i

 

 

12 planina

lepotom linije

ljubim da bi svako

bivao lepotom i ta

lepota me je

spasila 

 

 

i

 

 

reč je o

sveprožimanju

koje sam osećao

svakog dana crtajući

lišće-drvo života

 

 

i

 

 

planine sam

počeo da crtam na

kraju šeste godine lišća

linija koja se šara i kruži

je bila osnova 12 planina a

onda sam površine između

linija popunjavao vodenim

bojama. prvu planinu sam

uradio sa flomasterom

 

 

i

 

 

planina je

misao kao što je

lišće - drvo života

život. zemlja i

nebo

 

 

i

 

 

planine

su bile lepe

i jednostavne 

dale su mi snagu

seksualizirale

osvežile

me

 

 

i

 

 

pred kraj

prve slike tog 15

novembra 1980. kriza

je bila prevladana. prelazila

je u radost. lepotom pred

mojim očima sam osetio

ponovo ću se baviti

umetnošću

 

 

i

 

 

ipak to

najbolje znam

da radim i to me je

silno obradovalo

i oslobodilo

 

 

i

 

 

ali

odmah sam

se zaustavio kada

sam pomislio a šta da

radim sa tim slikama koje

ću stvoriti jer nisam želeo

da sa njima pravim karijeru

niti da ih prodajem jer nisam

želeo da radim za novac

i onda sam se opet

zaglavio

 

 

i

 

 

nastavio

sam da crtam

planinu i na kraju

pomislio pa dobro

prodavaću ih a

novac ću

deliti

 

 

i

 

 

tako

sam se te 

noći pustio i

evo me i

ovde i

sad

 

 

i

 

 

skoro

ništa što

sam stvorio

nisam prodao

ali sam sve

sačuvao

 

 

i

 

 

12 planina

svedoče o prvih

mesec dana mog

novog bavljenja

umetnošću

 

 

i

 

 

planine

sam završio

u januaru 1981. i

odmah sam ih

pokazao u

nekom

stanu

 

 

i

 

 

kasnije

sam odlučio da

nacrtam 12 drveća

pa sam i njih

pokazao

 

 

i

 

 

tako sam

počeo da radim

izložbe po stanovima

jer to je bila jedna od mojih

muka kako da radim umetnost

a da ona ne bude u sistemu

umetnosti nego da mogu da 

je radim neposredno 

i nezavisno

 

 

i

 

 

pre odluke

da se ponovo

bavim umetnošću

počeo sam da radim

i rad pesme na

pesmama

 

 

i

 

 

pošto sam

se sve vreme

borio protiv sebe i

mog ličnog izražavanja

tražio sam izvor same

umetnosti ne moje

nego umetnosti

same

 

 

i

 

 

osećao

sam da svi

stvaraoci crpe

svoju umetnost

iz istog izvora

 

 

i

 

 

taj izvor

sam zamislio

kao jezero i osetio

sam da kada se iz

jezera samo uzima

da se ono prazni

i da može i da

presuši

 

 

i

 

 

nisam želeo

da iz jezera uzimam

za sebe nego sam želeo

da ga napunim za sve i

svakog i tako su sledećih 

nekoliko godina nastajale

pesme na pesmama 

 

 

i

 

 

čitao bih

sa oduševljenjem

nekog pesnika i onda

izabrao desetak njegovih

pesama koje sam na jednom

papiru folomasterima u

boji prepisao jedne

preko drugih

 

 

i

 

 

tako

su pesme 

nastale iz jednog 

jedinog nebeskog

izvora stvaralaštva

u taj isti izvor i

vraćene

 

 

i

 

 

sve

je iz jednog

nastalo i sve 

se u jedno

vraća

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

15. jun 2021.

26126. dan mog života

 

 

15. oktobra 1980

sam počeo da se ponovo

bavim umetnošću jer je 

to pred mojim očima 

bila lepota koja je

htela da živi

 

 

i

 

 

15. oktobar 1980

je bio i devetnaesti

ksenin rođendan

 

 

i

 

 

ipak

sam od svega

bio najviše nadaren

za umetnost i to mi

je bilo da budem

osetio sam te

noći

 

 

i

 

 

moj

dar je

samo moj

dar. moj dar

bog je. dar

boga bogu

dara

 

 

i

 

 

odlučio

sam se za

nepoznato a

ne poznato

 

 

i

 

 

za još

nestvoreno

a ne već

stvoreno

 

 

i

 

 

za 

umetnost ali

još nestvorenu

umetnost

 

 

i

 

 

za

golotinju

a ne

masku

 

 

i

 

 

za

stvaranje 

a ne za

građenje

 

 

i

 

 

za

podvig

poslušanja

a ne karijeru

i uspeh

 

 

i

 

 

za 

robin

huda a ne

bankara

 

 

i

 

 

za

afirmaciju

afirmacije

i uvek za

da

 

 

i

 

 

za boga

kogod bog bio

a ne za korist

šta god ona

bila

 

 

i

 

 

odlučio 

sam se za ono

što je odlučilo

mene

 

 

i

 

 

odlučio

sam se za

dobrotu

 

 

i

 

 

odlučio

sam se za

lepotu

 

 

i

 

 

odlučio

sam se za

dobrotu i lepotu

zajedno

 

 

i

 

 

odlučio

sam se za

dobrotu poezije

a ne postojeću

literaturu

 

 

i

 

 

odlučio

sam se za

lepotu stvaranja a

ne za postojeću

umetnost

 

 

i

 

 

odlučio sam

se za dobrotu

i lepotu a ne

za tehniku

i nauku

 

 

i

 

 

odlučio

sam se da

sam ja

ja

 

 

i

 

 

odlučio

sam se da

ksenu volim

zauvek

 

 

i

 

 

odlučio

sam se da

svakog volim

oduvek i

zauvek

 

 

i

 

 

odlučio

sam se za sve

ono što ću tek stvoriti

iako te noći nisam ni

slutio da ću stvoriti

sve što sam

stvorio

 

 

i

 

 

odlučio

sam se da

ću biti isti sa

svakim i

svima

 

 

i

 

 

odlučio

sam se da ću

svakog i sve

ljubiti više nego

samog sebe

 

 

i

 

 

odlučio

sam se da ću

svakom i svima

moći da kažem

daj mi svoj

život

 

 

i

 

 

te

noći između

11272 i 11273

dana mog života

postah sreća

 

 

i

 

 

sreća

je dete

užasa

 

 

i

 

 

sreća

je majka

radosti

 

 

i

 

 

sreća

je otac

boga

 

 

i

 

 

ti koja me

čitaš i ti koji mi

čitaš autobogografiju 

zbog tebe sam te noći

odlučio da se ponovo

bavim umetnošću

i zato božije

hvala ti

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

14. jun 2021.

26125. dan mog života

 

 

sve ono

što me je 

razbijalo se

polako spajalo

u tri tabua

bog seks

i novac

 

 

i

 

 

boga

sam sve više

osećao kao

boga

 

 

i

 

 

seks

sam sve više

osećao kao

ljubav

 

 

i

 

 

novac

sam sve više

osećao kao

umetnost

 

 

i

 

 

bog

je pesma

seks je umetnost

novac je hodanje

jer

hodanje je novac

umetnost je seks

pesma je

bog

 

 

i

 

 

sve

više sam

osećao da

me nema

 

 

i

 

 

da sam

u opasnosti 

da nevidljiv

budem lako

uklonjen

 

 

i

 

 

ksena

je otišla u

beograd na

studije

 

 

i

 

 

strašno

sam. sam do

poništenja. kriza je

počela da me ščepava

ne znam šta je baš tog dana

bio okidač za očaj ali znam da

sam došao kući i u očaju otišao

u krevet i bilo je nepodnošljivo

normalno mislio o samoubistvu

najteže u svemu je bilo

to što nisam želeo

ništa da radim i

stvaram

 

 

i

 

 

borio sam

se za sve. sve ili ništa

borio sam se za svoje odluke

i uverenja. svu svoju snagu sam trošio

u tome da ne izneverim i ne odustanem

gurao sam planine. ogromna snaga oticala je

u tome da ništa ne radim jer u postojećem svetu

nema šta da se uradi. revolucije su potrošene

završile su u samoizdajstvu. antropocentrizam

je bio nepodnošljiv i zločinački. jedino što sam

mogao jeste da ništa ne preduzimam a to je

bilo teško. slonovski. nosorogovski. zbog

toga sam povremeno bio u teškim

krizama. oko mene su ljudi rađali

decu i uspevali. živeli kao da

je sve u redu a ja sam

samo vozio

bicikl

 

 

i

 

 

prepun

snage a nigde

nikog pa mi je samo

ostajalo da sebe

izdrkam

 

 

i

 

 

kad sam se

tog popodneva

14. oktobra vratio iz

grada. legao sam

u krevet drkao i bio

još usamljeniji i

poraženiji

 

 

i

 

 

predveče

sam ustao. seo

za kuhinjski sto u

kajinoj sobi koja je

bila u melencima

uzeo jedno veće

parče hamera i

flomasterima

počeo da

crtam

 

 

i

 

 

na sredini

hamera sam

povukao jedan

luk koji je bio

brdo

 

 

i

 

 

onda

sam po

celom papiru

počeo da vučem

jednu liniju po

toj božijoj

belini 

 

 

i

 

 

tako sam

papir prekrio

očaravajućom

škrabotinom

 

 

i

 

 

škrabanje

je glas onog što

viče u pustinji

 

 

i

 

 

škrabujuću

šaru sam počeo

da popunjavam svim

bojama flomastera

kojima sam već šestu

godinu svakog dana

crtao lišće-drvo

života

 

 

i

 

 

svakim

popunjavanjem

i novom bojom sam

osećao sve veću

prijatnost u

telu

 

 

i

 

 

ono što je

svih tih godina i

svih tih dana i tog

popodneva bila kriza

na smrt utrnulo je u

prijatnosti lepote koja

mi se pojavljivala

pred očima

 

 

i

 

 

sve me je

bolelo od lepote

svaki pokret je bila lepota

svaki trenutak neponovljiva

umetnost i posle ponoći posle

ogromne krize odlučio sam

da se ponovo bavim

umetnošću

 

 

i

 

 

na

poleđini

lišća sam

zapisao

 

 

i

 

 

praznina

i potištenost

dobio zube

poniženje

6. oktobar 1980

 

 

i

 

 

žal

za nicom

uglavnom

sam

7. oktobar 1980

 

 

i

 

 

kjerkegor

strašno patim

zbog nice

kriza

12. oktobar 1980

 

 

i

 

 

strašno

sam

13. oktobar 1980

 

 

i

 

 

šta je

to sa telom

i odjednom lepo

sa ksenom. radom

prebrodio krizu

prva promena

14. oktobar 1980

 

 

i

 

 

ksena je

bila lepa i

voleo sam je i

imala je 19

godina

15. oktobar 1980

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

12. jun 2021.

26123. dan mog života

 

 

sve je

bilo krhko ali 

je krhkošću i

preživelo

 

 

i

 

 

zubi oči

neispavanost

osuđen sam na sebe

a želeo bih biti ti osetio

sam kod aradca dok

sam stopirao

 

 

i

 

 

kiša

stalno

kiša

 

 

i

 

 

upoznao

čudesnu dolores

čaće i njene priče o

iliji saviću. pajiću

šijanu

 

 

i

 

 

o ljubavi

me učila ksena

a kod milice belanović

i bore popržana odlično

testo sa sirom

 

 

i

 

 

prvo

sedmodnevno

gladovanje. oh kako

je to bilo divno iskustvo

o mom životinjskom

telu i mojoj božanskoj

i duhovnoj duši

zaista

 

 

i

 

 

kaja

kupila kuću

od naboja u

melencima

 

 

i

 

 

deset dana za deset slika

prvi dan za prvu sliku kroćenja bika

drugi dan za drugu sliku kroćenja bika

treći dan za treću sliku kroćenja bika

četvrti dan za četvrtu sliku kroćenja bika

peti dan za petu sliku kroćenja bika

šesti dan za šestu sliku kroćenja bika

sedmi dan za sedmu sliku kroćenja bika

osmi dan za osmu sliku kroćenja bika

deveti dan za devetu sliku kroćenja bika

deseti dan za desetu sliku kroćenja bika

 

 

i

 

 

divna

su mi bila

kupanja sa mojim

dečakom džo bakom

u dunavu na oficirskoj

plaži plaži moje

mladosti

 

 

i

 

 

bogato

kupanje u

moru i plivanja

sa naočarima za

vodu u piranu

sa ksenom i

uzbudljive vesti

o solidarnosti

u poljskoj

 

 

i

 

 

krečenja

trešenje tepiha

spremanje stanova

čišćenja podruma

pranje prozora

 

 

i

 

 

strah od

sopstvene

prosečnosti

 

 

i

 

 

česti sukobi

sa božidarom zbog

problema preklapanja

i sličnih interesovanja

jer sličnost je ono

što zavarava

i vodi laži 

 

 

i

 

 

isto

slično

različito

slično

isto

 

 

i

 

 

isto

samo

isto

 

 

i

 

 

bog

samo

bog

 

 

i

 

 

rad sa

darkom

hohnjecom na

trasiranju dunavske

dolme kod guskog

salaša a dunav i tu

širok velik i

blag

 

 

i

 

 

na

poleđini

lišća sam

zapisao

 

 

i

 

 

četvrti dan

gladovanja. da li

si gledao pločnik

sa nekog sprata

11. maj 1980

 

 

i

 

 

milka miljanović

šesti dan gladovanja

rodio se sun. divno

pismo od jadranke

sa nicom lepo

snimili film

13. maj 1980

 

 

i

 

 

sedmi dan

gladovanja i

odlično se osećam

na kraju gladovanja

14. maj 1980

 

 

i

 

 

prekinuo

sa nicom sa

nadom da će

naš odnos sve

više biti i biti

volim je

29. juni 1980

 

 

i

 

 

trčanje

i seks

2. juli 1980

 

 

i

 

 

vući ću

nežne

poteze

21. juli 1980

 

 

i

 

 

dali

krv ksena

i ja

28. juli 1980

 

 

i

 

 

volim nicu

ona je moja

žena

13. avgust 1980

 

 

i

 

 

melenci

šumske

staze

24. septembar 1980

 

 

i

 

 

melenci

priroda

reči

25. septembar 1980

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

11. jun 2021.

26122. dan mog života

 

 

samo

raspizdi

svakog

dana

 

 

i

 

 

ja sam tvoja

autobogografija

i ako svakog dana ne

raspizdiš po meni i po sebi

bićeš samo autobiografija. a

ako razpizdiš onako kako bog

stvara ljubeći i ljubi stvarajući

biću tvoja autobogografija

zauvek to ti kažem ja

autoboga tvoja

 

 

i

 

 

sa ksenom je

bilo tako lepo da to

život nije mogao podneti

pa smo se odmah razišli i

odmah ponovo spojili i

tako pet godina

 

 

i

 

 

voleo sam

kseninu baku

majku miru. mlađu

sestru jelenu. oca

aleksandra sa

kojima je ksena

živela

 

 

i

 

 

ksena se

kasnije udala

dobila dve ćerke 

nisam je video

dvadeset pet

godina

 

 

i

 

 

bila je

već deseta

godina pustinjskih

godina od kako sam

prekinuo sa studijama

filmom i umetnošću

deseta godina te

beskorisne

borbe

 

 

i

 

 

ja sam

beskorisna

borba za svetu

beskorisnost

ja sam

 

 

i

 

 

već šest

godina sam

svakog dana

crtao lišće

 

 

i

 

 

na poleđini

lišća sam ponekad

osim datuma i mesta

nešto i zapisao. sad

me ti retki zapisi

podsećaju na

današnjeg

sebe

 

 

i

 

 

to

svođenje

na prazninu u

pustijskim godinama

na osnovni izvor i na

umetnost samu me je

otvorilo i otkrilo mi da

je sve jedinstveno i

neponovljivo pa i

tri najobičnije

crte

 

 

i

 

 

to

otkrovenje

me je uzdizalo i

činilo spokojnim jer

bilo šta da činim biće

divno jer to nikad do

sada niko nije

uradio

 

 

i

 

 

pošto sam

bio potpuno uveren u

božansku prirodu svačijeg

stvaranja poželeo sam da to

darujem ljudima pa sam im davao

da sami nacrtaju tri crte koje nikad

niko nije nacrtao i zaista se stvorilo

čudesno delo jer sve su te tri

crte potpuno svoje i

različite 

 

 

i

 

 

4. januara 1980

sam uradio prvi

crtež rada nacrtah

tri crte nikada

nacrtane

 

 

i

 

 

prvi crtež

je kao i svih 134

crteža uradio neko drugi

jednostavno sam zamolio

nekog da mi na hartiji sa

olovkom nacrta tri crte

koje nikad niko nije

nacrtao

 

 

i

 

 

sve 

me i sad

boli od te

lepote

 

 

i

 

 

postoji

samo original

nema reprodukcije

istog. isto je

bog 

 

 

i

 

 

sve je

umetnost. svaka

povučena linija je

genijalno umetničko

delo pa i ove tri crte

nikad nacrtane

 

 

i

 

 

ja sam asfalt i trava

je drugi sonetni venac

pisao sam ga kao i čvor

 210 dana od 21. aprila do

16. novembra 1980

ne zapostavljaj

me

 

 

i

 

 

za razliku od

tekstova nizašta koji

nisu imali formu čvor i

ja sam asfalt i trava

su forma samim

vremenom

 

 

i

 

 

kaja

otišla u

bolnicu

 

 

i

 

 

kaja

ptičica

moja

 

 

i

 

 

na

poleđini

lišća sam

zapisao

 

 

i

 

 

kod srete

marića odlično

nikol marić

15. januar 1980

 

 

i

 

 

sa brankom

kovačevićem

život je dobro

16. januar 1980

 

 

i

 

 

neka

jednostavnost

20. januar 1980

 

 

i

 

 

pesnici

vidoviti. heroji

bogovi. prelepa mi

ksena koju volim 

2. februar 1980

 

 

i

 

 

sa nicom

prelepo i onda paf

a mene to boli i boli

sve oko srca noću

steže

3. februar 1980

 

 

i

 

 

vraška

uznemirenost

život

17. februar 1980

 

 

i

 

 

nica duboko

u meni. nica se

trudi. lepo je to

živeti sa ženom

26. februar 1980

 

 

i

 

 

sitnih

insekata

čudo

27. februar 1980

 

 

i

 

 

ptice lete

neka lete

sreća je to

1. mart 1980

 

 

i

 

 

ono u

šta veruješ

to i postoji

11. mart 1980

 

 

i

 

 

dolazi

doba lista

rekla mi je

jasna

28. mart 1980

 

 

i

 

 

počeo novi

sedmomesečni

sonetni venac

21. april 1980

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

10. jun 2021.

26121. dan mog života

 

 

bilo

je za mene 

nekog divnog

slavlja života u

osamnaestom

kseninom

rođusu

 

 

i

 

 

ksenija

buštrević

prvi put sam

osetio da me

neko voli

 

 

i

 

 

volim

te zauvek

ksenija

 

 

i

 

 

bile su njih

četiri. bilja babić

jasna manjilov. višnja

petrović i ksenija

buštrević

 

 

i

 

 

kebra

branislav

babić

 

 

i

 

 

trideseta

prvi put sam u

životu osetio ljubav

žene. ksena me je volela

nevino. ksenina nevinost

se spojila sa mojim

putem ka novoj

nevinosti

 

 

i

 

 

ksena je bila

bogatstvo u meni

sve više sam voleo

siromaštvo. omekšavao

sam. radovao joj se. lako

je voleo. počeo sam da se

osećam dečakom. nisam

imao ništa i to me je činilo

slobodnim i podatnim

za preobražavanje

i služenje

 

 

i

 

 

siromaštvo je

bilo melem slobodi

kako je ksena znala moje

bolove. osećao sam da njeno

biće osluškuje moje. tako mlada

bila je velika žena. baš kao što

sam u siromaštvu osećao obilje

sveta tako mi je ksena lako

darivala raskoš

nežnosti

 

 

i

 

 

ideje su mi

bile toplije. tvrdoća

se pretvarala u čvrstoću

od tada me više nikada

nije napustila želja za

spajanjem duša

 

 

i

 

 

ksenu

sam od milja

zvao nica

 

 

i

 

 

sa ksenom fino

branka glumac nije

došla došla je ksena. bol

mi odnela ksena. sa ksenom

u bioskopu. sa ksenom prao

prozore. ksena i mladost. ljubljenje i

grljenje sa nicom. lepa nica i prelepo

jebanje. prelepa nica još lepša nego

prelepša. nica bliskost moderato

kantabile. sa nicom lepo

nici nežnost. lepo

putovanje sa

nicom

 

 

i

 

 

govno voljene

na mojim grudima

to zovem prostiranje

ljubavi kroz sva vremena

doboko sam se iskorenjivao

iz života verujući u ljubav

uzbuđivala me je mistika

svesti i samospoznaje

otvarao sam se svemu

ne-ljudskom. predao

sam se svetom

ne-znanju

 

 

i

 

 

belina

mladih grudi 

na belom mladom

snegu noću u

planini

 

 

i

 

 

ovo je

jednostavna

pesma

 

 

i

 

 

na

poleđini

lišća sam

zapisao

 

 

i

 

 

sa ksenom

na jevrejskom

groblju kao

u literaturi

21. oktobar 1979

 

 

i

 

 

nacrtah

tri crte nikad

nacrtane

10. novembar 1979

 

 

i

 

 

upoznao se sa

jasnom manjulov

šetao i pričao

15. novembar 1979

 

 

i

 

 

ovo je

jednostavna

pesma

26. novembar 1979

 

 

i

 

 

prevrnula

se šolja je

pesma

28. novembar 1979

 

 

i

 

 

ljubljenje

i zagrljaji

sa nicom

30. novembar 1979

 

 

i

 

 

2. decembar

sa ksenijom

buštrević

zauvek

 

 

i

 

 

a dunav je

ipak tamo lepo

 tekao to sam

naučila od

miroslava

16. decembar 1979

 

 

i

 

 

ksenija buštrević

vesna bernardić. jadranka

mihić. sana. branka glumac

kod ljubice kosovac na grobu

sa jasnom manjulov kod

dare zličić radosno

17. decembar 1979

 

 

i

 

 

golubovi

na vetru

23. decembar 1979

 

 

i

 

 

pevao

sam

biljkama

24. decembar 1979

 

 

i

 

 

pevao

biljkama

molitvu

25. decembar 1979

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

9. jun 2021.

26120. dan mog života

 

 

bila mi je

trideseta i mučio

sam se sa sobom

ostajući odan idealima

i odlukama koje sam

doneo u zatvoru

 

 

i

 

 

najlepše i 

najteže je bilo

sa ženom

 

 

i

 

 

želeo

sam sa

ženom

čudo

 

 

i

 

 

kad 

divno nije

vodilo čudu

odvajao

sam

se

 

 

i

 

 

skupljali

smo se uveče

kod paje a sa pajom

sam išao u njegov

vinograd

 

 

i

 

 

sve 

manje sam bio 

u vinogradarskoj

kući aleksandra tišme

ali sam se sve više

družio sa divnim

aleksandrom

 

 

i

 

 

beskorisnog

kriza me je stravično

drmala i činila

samim

 

 

i

 

 

26. jula 1979

sam prvi put video

kseniju buštrević. došla

je sa biljom i kebojom

mlada vesela

drug

 

 

i

 

 

sa lazom

sam otišao u

vodice i tamo upoznao

jadranku mihić i njenog

sina andreja bunuševca

koga sam učio da pliva

i skače u more

mediteranski

 

 

i

 

 

sve redovnije

smo igrali fudbal na

đačkom igralištu

i limanskom

parku

 

 

i

 

 

tog leta

na oficirskoj plaži

sam upoznao branku

glumac koju sam

nazvao anra

luma

 

 

i

 

 

zamolio sam

dvadesetak poznatih

umetnika da mi pošalju

nešto što je po njima

apsolutni crtež. i ovaj

rad je jedan od mojih

neprimećenih vapaja

u životu

 

 

i

 

 

jednog dana

sam sreo ksenu

dok se vraćala

iz škole

 

 

i

 

 

gurao sam

bicikl pored nje i

ispratio je do kuće

na limanu

 

 

i

 

 

predložio

sam kseni da

se viđamo svake

nedelje pre podne u

katoličkoj porti i da

odemo zajedno u

podne na fudbal

u parku

 

 

i

 

 

to

je bilo

divno ta

izvesnost

susreta

 

 

i

 

 

23. septembar 1979

sa ksenom prvi sastanak

prepodnevnog nedeljnog

skupljanja

 

 

i

 

 

ludilo

bang-bang

svađa sa kajom

iz besa i nemoći sam

udario u staklena vrata

i polomio ih. užasnuo sam

se sebe. kaja se uplašila i

rekla mi samo to i znaš da

radiš i otišla je na posao a

ja sam otrčao u sobu

bacio se na krevet

i vrištao od

nemoći i

krivice

 

 

i

 

 

15. oktobar 1979

ksenin osamnaesti

rođendan

 

 

i

 

 

na

poleđini

lišća sam

zapisao

 

 

i

 

 

mlada

duša i deca

kiša. živci. čir

bolest. smrt

sanjao oljenku

i leteo

3. juli 1979

 

 

i

 

 

kod bilje

o ženama

sa ksenom o

strahu. sa zojom

o ženama

30. juli 1979

 

 

i

 

 

izludeo

od ženske

lepote

5. avgust 1979

 

 

i

 

 

dobar fudbal

smisao. bogo

dobro tucanje

23. avgust 1979

 

 

i

 

 

svi oni koji

su bolesni neka

budu zdravi. svi oni

koji su siromašni

neka budu sretni

25. septembar 1979

 

 

i

 

 

sa brankom

glumac lepo

30. septembar 1979

 

 

i

 

 

drhtaj

u meni

1. oktobar 1979

 

 

i

 

 

ksena

koja čeka

7. oktobar 1979

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

8. jun 2021.

26119. dan mog života

 

 

igrali

smo fudbal

a ponekad

đuskali ko

ludi

 

 

i

 

 

aranka

je bila lepa

kao svaka

indijanka

 

 

i

 

 

družio

sam se

sa savom

moljcem

 

 

i

 

 

družio

sam se i

razilazio

se

 

 

i

 

 

sve

češće smo

se svađali božidar

i ja i to mi je bilo sve

nepodnošljivije i

dosadnije

 

 

i

 

 

iskusio sam

već slaganje i

sve što nije bila

harmonija me

je smaralo

 

 

i

 

 

spotucao

sam se po

mojoj duši i

po duši

sveta

 

 

i

 

 

uživao

u vetru i

kupao se u

vazduhu

 

 

i

 

 

zaposlio

sam se kao

noćni čuvar i čuvao

sam ogroman

kompjuter 

 

 

i

 

 

radio sam

tri meseca i

osetio kako je biti

zaposlen mnogo

lakše nego biti

slobodan

 

 

i

 

 

sloboda

i jeste tako

retka jer je

teška

 

 

i

 

 

sloboda

je teška jer

kao slobodan

sam za sve 

odgovoran

 ja

 

 

i

 

 

biti slobodan i

odgovaran su svest

i savest zajedno i kao

jedno budni 24 sata

svakog dana

 

 

i

 

 

goli 

na staroj

trešnji jeli smo

slatke trešnje

slaganja

 

 

i

 

 

po noći

smo se goli

valjali po mokroj

travi u šumi

 

 

i

 

 

zaista 

sam uživao

u ženi

 

 

i

 

 

zaista je

u trenucima 

bilo slaganja i

spajanja

 

 

i

 

 

od punoće

slaganja koje je

božije venčanje sa

ženom više nisam

mogao pristati na

manje i zato sam 

često bio sam

kao i sad

 

 

i

 

 

kiša

i živci

 

 

i

 

 

napetost 

i treperenje

u bivanju

 

 

i

 

 

sve sam

više bivao a

sve manje

živeo

 

 

i

 

 

život se

pretvorio u

borbu protiv

života

 

 

i

 

 

ne može

se živeti za

ideale u koristi

i komforu

 

 

i

 

 

preko

slobodana

sam upoznao

bilju keboju

i kebru

 

 

i

 

 

bila je to

generacija

pankera

 

 

i

 

 

bilo je

to slaganje

sa sledećom

generacijom

ljubav po

vertikali

 

 

i

 

 

na

poleđini

lišća sam

zapisao

 

 

i

 

 

divna nova

godina lepo sa

arankom. boškov

rođendan. sjajno

igranje po kiši

1. januar 1979

 

 

i

 

 

spotucanje

30. januar 1979

 

 

i

 

 

zamor

cvetala

aranka

16. februar 1979

 

 

i

 

 

kaže

ostalo mi

samo da

sanjam

31. mart 1979

 

 

i

 

 

čovek

je nabliži

bogu preko

ideje a najdalji

ako te ideje 

ne realizuje

1. maj 1979

 

 

i

 

 

kupanje

u vazduhu

22. maj 1979

 

 

i

 

 

po noći

u travi sa

ženom u

šumi

4. juni 1979

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

7. jun 2021.

26118. dan mog života

 

 

ne znam

gde je centar

desetogodišnjih

pustinjskih godina

jer su sve pustinjske

godine bile centar

moje pustinje

 

 

i

 

 

pustinjske

godine muškarca

koji se sa ženom

venčavao u bogu

a ne u društvu

i braku

 

 

i

 

 

sve u

svakom

svako u

svemu

 

 

i

 

 

odlazio bih

u grad uveče

da bih nekog sreo

ali nisam sreo

nikog

 

 

i

 

 

i oko podne

bih biciklom odlazio

u grad da se nešto desi

ili nekog sretnem i

opet ništa i opet

nikog

 

 

i

 

 

ali kad

sam se po toploj

noći obično posle

ponoći vraćao praznim

ulicama osećao sam

sreću na biciklu

 

 

i

 

 

kad bi iz

svetosavske 

ugledao almašku

crkvu ličila mi je

na konja koji se

propinje

 

 

i

 

 

od onda

volim crkve jer 

su konji u propinjanju

i od onda volim konje

kao crkve koje se

propinju

 

 

i

 

 

iako sam

se svim silama 

opirao umetnosti

povremeno bi iz

mene izbijale

neke stvari i

potrebe

 

 

i

 

 

jednog dana

sam seo na bicikl i

odvezao se u zrenjanin

doživeo sam da sam u

šestočasovnoj vožnji

spojio dva grada

u sebi

 

 

i

 

 

kad je borba

sa samim sobom

jenjavala pojavljivala se

potreba za otvaranjem prostoru

mnogo većem od onog u kom sam

dotle živeo i koji sam iskusio. imao

sam potrebu da pišem crtam i stvaram 

u prostoru mnogo većem od prostora

teksta i slike. video sam krug u sebi

i hteo sam da ga stvorim i tako 

sam tri dana hodao i stopirao

po vojvodini kružeći 

po krugu

 

 

i

 

 

krug u

meni je posle

ta tri dana postao

savršeniji i sve

božanskiji 

 

 

i

 

 

sve sam više

voleo drveće osećao

sam u njemu i snagu zemlje

i snagu neba. raslo je ka dubinama

i visinama. stablo mi je ličilo na misao

krošnja sa lišćem na govor. ono pod

zemljom na nevidljivo. počeo sam da

obožavam ne-znanje i ne-ljudsko

drvećem sam mogao

dalje na put

 

 

i

 

 

sve je

jedno u drugo

uticalo. slivalo se iz

oblika u oblik. sve me

je to afirmisalo. sve je

to bila afirmacija

afirmacije

 

 

i

 

 

afirmacija

afirmacije je bio

moj posao jer sve je

potvrđivanje potvrđivanja

sve je slava stvaranja

i stvorenog a ne

izgrađenog

 

 

i

 

 

ja sam krv

koja se razlila u

sve krvi. u jednu

jedinu krv boga

krv ljubavi

 

 

i

 

 

nedeljni crteži

crtao sam ih sedam

godina iako sam planirao

dvadeset. u februaru 2009

sam ih gledao i poželeo

da nastavim da

ih crtam

 

 

i

 

 

često su

to bili crteži mojih

misli. radovali su me

odmarali i obnavljali

volim da crtam 

mišljenje

 

 

i

 

 

na

poleđini

lišća sam

zapisao

 

 

i

 

 

pismo politici

za naslovnu stranu

izbrisani tekst za

borbena vladovića

analiza parola. deset

istih crteža ravnice

9. avgust 1978

 

 

i

 

 

ogrtač

svetlosti

25. avgust 1978

 

 

i

 

 

voleo je

samo stvari

daleke

12. septembar 1978

 

 

i

 

 

brezovica

parmenid

16. septembar 1978

 

 

i

 

 

reči

stvaraju

postojanje

19. septembar 1978

 

 

i

 

 

fotografisao

mesta moje biografije

sa borom dragašem

8. oktobar 1978

 

 

i

 

 

kad je

plima nek je

plima kad je oseka

nek je oseka. čovek

je jedno staklasto

biće

12. oktobar 1978

 

 

i

 

 

sanjao

lepo dušku

video kako je

bršljan ubio

orah

14. oktobar 1978

 

 

i

 

 

odvezao

lučku i decu do

rume. u povratku

na snežnoj poledici

se prevrnuo na krov

sa borinom ladom

puno sreće u

nesreći

28. novembar 1978

 

 

i

 

 

možeš

mirno da

umreš tvoj

duh je već

ušao u

nas

28. decembar 1978

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

5. jun 2021.

26116. dan mog života

 

 

ono sam

kad prikupiš

kišnu sipljivu

tugu

12. juni 1978

na poleđini lišća

 

 

i

 

 

tako

sam sa tom

 sipljivom tugom ušao u

kasarnu u jastrebarskom

sa svim tim regrutima i tom

mladošću predviđenoj

za odstrel

 

 

i

 

 

opet

čedno

bratstvo koje

ispunjava

srce

 

 

i

 

 

sve

sam ih

zavoleo

odmah. te

golubove

za

klanje

 

 

i

 

 

umesto

studiranja sam

skoro tri godine

života proveo u vojsci

zatvoru gradilištu u tim

prinudnim i muškim

zajednicama

neslobode

 

 

i

 

 

video sam

kako funcionišu

ti sistemi prinude

i kako se slama

pojedinac 

 

 

i

 

 

kako

se slama

slobodna volja i

stavljaju povezi

na oči 

 

 

i

 

 

nisam

išao na obuku

nego sam provodio

dane sam u kasarni

slušajući priče

vojnika

 

 

i

 

 

sve sam

manje govorio o

sebi a nije mi se ni

razgovaralo pa sam

podsticao druge da

mi pričaju o svojim

životima koje sam

gledao i slušao

kao filmove

 

 

i

 

 

omogućiti

drugome da 

govori o sebi je

jedan od najvažnijih

poslova koje sam

radio i radim

u životu

 

 

i

 

 

u rano

jutro sam u

kasarni brojao

sve dok sunce

ne izađe

 

 

i

 

 

posle

mesec dana 

sam izašao iz vojske

i otišao u šempas i

gradašku bojana

brecelja

 

 

i

 

 

tu

sam

od mladog

pesnika čuo da

sad scenom vladaju

konceptualci i da se

od njih ne može

više živeti

 

 

i

 

 

tako je

oduvek. oni koji

su poraženi posle

poražavaju pobednike

a oni koji su tlačeni

posle tlače

druge

 

 

i

 

 

opijalo

me je žensko

osećanje stvari

i život u svemu

i svakome

 

 

i

 

 

mnogo je

znam a duboko

ne poznajem

nju ženu mi

jedinu

 

 

i

 

 

klonfao

sam tepihe i

prao prozore i

unosio ugalj i

okrečio neki

stan

 

 

i

 

 

sve 

sam se

više razilazio

sa komunama

porodicama i

čovekom

 

 

i

 

 

jednog dana

sam pored dunava

pričao aleksandru tišmi

o novom pisanju. pisanju

telom. kožom. snagom

zemlje. tokom vode

dahom vetra

svetlošću

reči

 

 

i

 

 

na

poleđini

lišća sam

zapisao

 

 

i

 

 

razgovarao

sa bogom

27. maj 1978 

 

 

i

 

 

jutro jesenje

vreme se ponavlja

kao nekad kroz maglu

i to baš u tu puku

neizvesnost

15. juni 1978

jastrebarsko

 

 

i

 

 

blaga

intonacija

tako nekih

dugih pacova u

magli na tvom

poligonu od

šarki

16. juni 1978

jastrebarsko

 

 

i

 

 

kaže

minicuozni

pogledi u drugoj

kategoriji pejsaža

a devojke plešu

taj roken rol

17. juni 1978

jastrebarsko

 

 

i

 

 

ustao sretan

pripadanje ljubavi

a kao da su anima

i duška jedno

i isto

24. juni 1978

jastrebarsko

 

 

i

 

 

nežnosti

i dalje teku

a ti možeš

nestati

25. juni 1978

jastrebarsko

 

 

i

 

 

konji miodraga

roganovića u selu

trnjine. dorat. brnjaš

mrkov konji kojima

miodrag izvlači

drvo iz šume

28. juni 1978

jastrebarsko

 

 

i

 

 

jako blizu

srca oljenka

govor govoriti

kako govoriti

8. juli 1978

jastrebarsko

 

 

i

 

 

raskvasila se

duša i pari iz sebe

razna stanja koja su

nekada napunila tu

dušu koju je onda

neki šraf stegnuo

14. juli 1978

jastrebarsko

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

4. jun 2021.

26115. dan mog života

 

 

tako

sam jednom

premoren vozio kombi

zatvarajući i otvarajući oči

bila je magla. dole reka drina

preda mnom krivine. saputnici

su spavali. vozio sam sporo kao

što sada pišem sporo. zatvorio bih

oči i u delićima sekunde se odmorio

brzo bih otvarao oči. magla je bila tu

krivine su bile tu. svetlost farova se

probijala kroz mrak. vozio sam život

sada vozim ljubav bogojavljanjima

kroz srca svih bića. kao i one noći

zahvalan sam čudu života

čudu pevanja. usnama

na usnama

boga

 

 

i

 

 

te 1978 

godine i mog

29. tog proleća u

životu upoznao

sam ivanu i

aranku

 

 

i

 

 

ivana i aranka

su bile drugarice i

drugarice slobodana

tišme a postale su

i moje drugarice

 

 

i

 

 

bilo

im je samo

petnaest godina

i bile su čudesne

u svojoj čednosti

i svojoj čestitosti

da žive svoj

život

 

 

i

 

 

došle

bi kod mene

u hladnu sobu i

obučene se podvukle

pod jorgan i tako smo 

jedno naspram drugog

razgovarali grejući

nam naše duše 

u hladnoći

života

 

 

i

 

 

moja

generacija je

već dobila svoju

decu. zaposlila

se i kućila

 

 

i

 

 

moj

posao je bio

raskućivanje i

iskorenjivanje

uzaludnost

koja me je

celila

 

 

i

 

 

sveta

beskorisnost

kojom sam se otvarao

za druge i druge

svetove

 

 

i

 

 

ne biti

ništa da bi

sve bilo. ne

činiti ništa da bi

se sve činilo

samo

 

 

i

 

 

ne biti

čovek nego

pesma

 

 

i

 

 

biti

niko da

bih bio

reč

 

 

i

 

 

divnih

nekoliko dana

sa dacom u hladnoj

vinogradarskoj

kući

 

 

i

 

 

pušili smo

cigare. pili sok

bili nežni jedno

prema drugom

pokrivali noću

jedno drugo i

vodili divnu

ljubav

 

 

i

 

 

popio sam

nekoliko gutljaja

prljave vode iz save

kao mali etološki

rad

 

 

i

 

 

neprestano

sam poništavao

sebe da bih osetio 

živeo i ljubio

sve

 

 

i

 

 

poniženje

dobio sam

poziv da kao

regrut doslužim

mesec dana

vojnog

roka

 

 

i

 

 

na

poleđini

lišća sam zapisao

razgovarao sa bogom

ne sećam se toga ali

mi je drago da se

to desilo još

tad

 

 

i

 

 

u to vreme

sam osetio da su

mi od svih tekstova

najuzbudljiviji oni koji

definišu boga. bile su

to jedna ili dve kratke

mističke rečenice

čisto iskustvo

mistika

 

 

i

 

 

počeo

sam da skupljam

te rečenice a posle

tridesetak godina sam

počeo i sam da ih

pevam

 

 

i

 

 

da

pevam

stvaram hodam

boga i sebe boga

jer jedno smo

i jedan je

bog

 

 

i

 

 

na malom

jezeru okruženom

šumom na popovici

olja se skinula gola i

sevnule su njene

devojačke grudi

amazonske

 

 

i

 

 

duga

šetnja po

keju i kiši

 

 

i

 

 

o

s

o  s  m  e  h

e

h

 

 

i

 

 

ipak

uprkos

jesam

 

 

i

 

 

odlazak

u jastrebarsko

u vojsku

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

3. jun 2021.

26114. dan mog života

 

 

sa verande

vinogradarske

kuće sam gledao

u brdo i u njemu

osetio pticu koju

sam video 

srcem

 

 

i

 

 

naslikao sam

jedan okean i u

njemu veliki krug koji

je predstavljao kap jer

sav okean je u jednoj

jedinoj kapi

 

 

i

 

 

tu u

vinogradarskoj

kući aleksandra tišme

sam pročitao upotrebu čoveka

aleksandra tišme koga sam sad

poznavao pa su mi njegove

reči u knjizi bile čudesnlje

i mnogo življe

 

 

i

 

 

već sam

sedam godina

fotografisao lice

jednom mesečno

već tri godine sam

svakog dana nacrtao

jedan list preplićući

linije jednu preko

druge i tako

spajao sve

sa svim

 

 

i

 

 

bila mi je 28

godina i istekao je

četvrti period od sedam

godina u kome mi se dogodilo

ono čudesno miroslav mandić jebe

svima mater. period u kome sam prekinuo

sa umetnošću filmom studijama grupom kod

period u kome sam otpočeo rad sa svojim licem u

kome sam napisao tekst pesma o filmu zbog koga

sam otišao u zatvor. u kome sam posle zatvora

doneo odluku da ću krenuti u nebo a ne u

ljudsko društvo. u kome sam doživeo

velike ljubavne patnje i započeo

prvi veliki desetogodišnji

put slikom lišće

drvo života

 

 

i

 

 

bile su

to sedam godina

u kojima sam imao

najveću snagu a ta snaga

je bolno mučena od ljubavi

jer snaga se u ljubav

preobražavala

 

 

i

 

 

bile su

to godine koje

sam provodio sa

leni rifenštal. suzan

zontag. fridrihom

helderlinom

 

 

i

 

 

ulrike majnhof

herbertom markuzeom

rolanom bartom. džeri

rabinom. ebi hofmanom

gudrun enslin

 

 

i

 

 

bob dilanom

lovin spunful. žan

pol sartrom. fjodorom

mihailovičem dostojevskim

mahatmom gandijem. lavom

nikolajevičem tolstojem

gotfridom kelerom

 

 

i

 

 

isusom hristom

morisom meterlnikom

budom. muhamedom

danilom kišom. žerar de

nervalom. francom

kafkom. rozom

luksemburg

 

 

i

 

 

pjerom

žozefom prudonom

maks štirnerom. peterom

kropotkinom. ramakrišnom

albertom ajnštajnom

blezom paskalom

 

 

i

 

 

johanom krojfom

hermanom heseom

kasijusom klejom

 

 

i

 

 

majstor ekhartom

karl gustav jungom

rudolfom štajnerom

sandrom botičelijem

 

 

i

 

 

poglavicom sijetla

tomazom albinonijem

martinom luterom kingom

angelusom silesijusom

jovanom tucakovim

braćom limburg

 

 

i

 

 

dante gabriel

rosetijem. vernerom

hajzenbergom. aleksandrom

tišmom. isakom biševis

singerom

 

 

i

 

 

erihom fromom

leonardom koenom

čarlsom bukovskim

petem handkeom

 

 

i

 

 

džidu

krišnamurtijem

georgijem ivanovičem

gurđijevim. don huanom

karlosa kastenede

milovanom danojlićem

majkom terezom

 

 

i

 

 

divio

sam im se

i uživao u

njima

 

 

i

 

 

bilo je

važno da 

ostanem

na putu

 

 

i

 

 

put je bio

stazica na kojoj

nije bilo nikog ali

koju su stvorili mnogi

koji su bili sami

na stazi

 

 

i

 

 

na stazi

autobogografije

koju sam pisao već

sedam godina a

da to nisam ni

znao

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 2. jun 2021.

26113. dan mog života

 

 

bio sam u

središtu pustinjskih

godina.ono što je bilo

samoubistvo u sedamnaestim

to su bile pustinjske godine u

dvadesetpetim. ogromna snaga

potrošena u ništa da bi se

nadam se preobrazila

u sve

 

 

i

 

 

pustinjske

godine su bile

odricanja od 

sebe i sveta

 

 

i

 

 

bila je to

strašna borba

da ništa ne radim

odricanje kao rad

kao borba. o tome

bih tek voleo da

pevam

 

 

i

 

 

zver 

koja se sama

pripitomljuje ali

bogu. zver koja ne

proždire nikog ali

ljubi svakog

 

 

i

 

 

vera

u nebo i

vrline a ne

uspeh

 

 

i

 

 

posle

zatvora mi je

mnogo pomoglo i

značilo druženje sa

tada dvogodišnjim

stevom dragašem

koga sam zvao

džo bak

 

 

i

 

 

džo bak 

je sin ljube i

mog druga bore

dragaša sa kojim

sam bio miljim sa

ljubicom kosovac

sada je džo bak

već bio dečak

 

 

i

 

 

družio

sam se sa pajom

blaškovićem iz moje

ulice koji je uskoro

kupio vinograd

 

 

i

 

 

kupili

smo kuću za

zajednički život

prvo smo u njoj živeli

braila ista dušan lučka

elijon gregor i božidar

koji je dolazio za

vikend

 

 

i

 

 

posle

nekoliko meseci

sam napustio porodicu

bistrih potoka i nastavio

sam u nepoznatom kog

sam se plašio i koje me

je privlačilo. bilo je to

nebo za koje sam

se odlučio posle

zatvora

 

 

i

 

 

dolazio

sam u zrenjanin

kod laze crkvenjakova

a laza je rekao reka je

divna stvar

 

 

i

 

 

21. aprila 1977

sam počeo da pišem

sonetni venac koji sam

nazvao čvor. pisao sam ga

svakog dana od 21. aprila do

16. novembra. 210 dana

koliko sonetni venac

ima stihova

 

 

i

 

 

dara zličić

me je upoznala sa

aleksandrom tišmom

i on mi je ponudio da

boravim u vinogradskoj

kući njegovih roditelja

u fruškoj gori na

popovici

 

 

i

 

 

sa slobodanom

tišmom sam njegovim

folcvagenom krenuo do

mirka radojičića u bojište kod

nevesinja pa smo sva trojica

jadranskom magistralom

veselo produžili do pirana 

grožnjana šempas

ljubljane

 

 

i

 

 

krajem

septembra sam se

doselio na popovicu

u vinogradarsku kuću

i tu sam video pticu

daleko u brdu

 

 

i

 

 

trčao sam po

šumskim stazama

i opalom lišću

 

 

i

 

 

te godine

sam otkrio

drveće

 

 

i

 

 

patio zbog zemlje

jer je ljudi kopaju da bi

je betonirali i sebi napravili

zgrade za život. jer po njoj

bacaju vreli asfalt na njene 

oči i dušu da bi napravili

puteve za svoje

automobile

 

 

i

 

 

nezadovoljan

sam sobom jer 

mi ne uspeva da

budem sam

 

 

i

 

 

na

poleđini

lišća sam

zapisao

 

 

i

 

 

laza

crkvenjakov 

je rekao reka je

 divna stvar

7. januar 1977

 

 

i

 

 

boli me

srce razlog je u

samom životu

11. januar 1977

 

 

i

 

 

početak

pisanja sonetnog

venca čvor

21. april 1977

 

 

i

 

 

banalnost

je u sitničavoj

neodlučnosti

30. april 1977

 

 

i

 

 

lepa

rečenica je

nestala. brdo

je tu

27. juli 1977

 

 

i

 

 

ponižen

zapevao sam

pisanje je

lek

13. avgust 1977

 

 

i

 

 

za

siromaštvo

30. avgust 1977

 

 

i

 

 

došao

sam kući seo

na krevet i

plakao

23. septembar 1977

 

 

i

 

 

ćutanje

je velik

nauk

25. septembar

 

 

i

 

 

video sam

pticu daleko

u brdu

5. oktobar 1977

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

1. jun 2021.

26112. dan mog života

 

 

čim

sam napustio

gradilište otišao sam

u porodicu iz šempasa

komunu marike i marka

pogačnika i njihovih

ćerki ajre nike

i ane

 

 

i

 

 

jako

sam uživao

igrajući se sa

nike

 

 

i

 

 

hteo sam

da živim poštenije

bez svojih interesa

i zato komune

 

 

i

 

 

sami smo

tražili neko

mesto i kuću da

u njoj živimo svi

zajedno

 

 

i

 

 

ponovo sam

otišao u šempas

da tamo živim ali

sam izdržao

samo dve

nedelje

 

 

i

 

 

otišao sam

na more u mali

lošinj mesto mog ranog

puberteta i na brodu doživeo

ogromnu količinu nostalgije

jer sam osetio da mi je

život iako mi je bila

tek 27. već

prošao

 

 

i

 

 

bio sam

poražen. prljav

osećao sam da ne

želim da odrastem

jer odrastanje vodi 

u pokvarenost

 

 

i

 

 

žudeo

sam za

čednošću i

dobrotom

 

 

i

 

 

jednog dana

u velikom očaju

sam rekao sebi

biću dobar

 

 

i

 

 

da nisam

krenuo ka novoj

čednosti i da se

nisam zavetovao

dobroti ubio

bih se

 

 

i

 

 

čednost je

bila preda

mnom a ne

iza mene

 

 

i

 

 

i opet

je prošao

juni

 

 

i

 

 

prozor

u patrijarha

čarnojevića 19 je

uvek bio otvoren

za decu koja su

dolazila da

pričaju sa

mnom

 

 

i

 

 

napravio

sam moju ličnu

kartu. zavet dobroti. na

jednoj strani fotografija

deteta na umoru od gladi

a na drugoj veselo

bogato dete

 

 

i

 

 

tresao

sam tepihe

prao prozore

ponekom očistio

stan. nekom uneo

ugalj. nekom

okopao

baštu

 

 

i

 

 

bio je to

početak fiktivne

ekonomije. početak

ekonomije savesti. pupoljka

i umetnosti novca i svega

onog što novac čini tako

seksualnim čistim i

čestitim

 

 

i

 

 

odricanja

uzdržavanje od

umetnosti do bola

i poništenja. početak

trčanja. razlaz sa

komunama

 

 

i

 

 

počeo sam

da trčim. ne

više sa loptom

i sa igračima

nego bez

lopte i

sam

 

 

i

 

 

trčanjem

je počeo moj

rad sa voljom

božijom

 

 

i

 

 

uzaludnost

koja spašava i pas

odin i pas džeki pišta koji

se pridružio u trčanju odinu

i meni i poginuo jer je od

radosti druženja 

zaboravio na

sebe

 

 

i

 

 

pesma

o tome kako

vetrovi duvaju

mojom dolinom

 

 

i

 

 

na

poleđini

lišća sam

zapisao

 

 

i

 

 

šempas

carica nike

1+1 = 3

8. januar 1976

 

 

i

 

 

kineska

lirika

5. februar 1976

 

 

i

 

 

način na

koji se rukuje

sanja novaković

24. februar 1976

 

 

i

 

 

fiktivna

ekonomija

3. mart 1976

 

 

i

 

 

odricanje

od čoveka

5. mart 1976

 

 

i

 

 

društvo

je uzrok

zločina

2. april 1976

 

 

i

 

 

savest

mi nije

čista

27. april 1976

 

 

i

 

 

šempas

škola o starom

kamenju

2. juni 1976

 

 

i

 

 

prošao

je juni

30. juni 1976

 

 

i

 

 

izoliranost

samoća. držim 

se i padam. čistoća

pisanog jezika

28. novembar 1976

 

 

i

 

 

poginuo

džeki pišta bio

je jedan tužan pas

lutalica. lutalica se ne

sme odomaćiti

30. novembar 1976

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

31. maj 2021.

26111. dan mog života

 

 

zbog duške

sam odlučio da

se zaposlim. ljubav

se prekinula a usledila

je velika ljubavna patnja

i odlazak na gradilište

nova samoća i ljubav

za bulke koja je

ostala 

 

 

i

 

 

joj koja

samoća i bol

samo vetar i

cigare 

 

 

i

 

 

pustoš polja

pored mora ostalo

mi je samo da krenem

i da se više nikad ne

zaustavim

 

 

i

 

 

umesto da

sam otišao da

radim za dušku

otišao sam na

gradilište da se

izložim mom

potpunom

porazu

 

 

i

 

 

bilo je tako

teško da je bilo

neponovljivo

veličanstveno

 

 

i

 

 

bilo

je tako 

da sam postao

onaj koji obnavlja

reči da bi reči

bile bog

 

 

i

 

 

reči koje

jesu reči kojima

govori vetar zemlja

radnici muškost koja

umire u samoj

sebi

 

 

i

 

 

sećam se

onog vetra pored

mora kad sam se ispeo

na mali brežuljak i sve 

što sam osećao je bilo

strujanje svemira koji

patio za duškom

 

 

i

 

 

patnja je 

predvorje velike

ljubavi. zavet

ljubavi oduvek

i zauvek

 

 

i

 

 

ko

ljubi

samo

ljubi

 

 

i

 

 

godinu dana

sam bio na gradilištu

gradili smo sisteme za

navodnjavanje. pola godine

u opuzenu pored mora i pola

godine u ravnici banata

u velikoj gredi

 

 

i

 

 

gradilište

je bila vrsta kazne

vetar samoće. bujanje

života. odluka da

krenem ka novoj

nevinosti

 

 

i

 

 

posle vojske 

i zatvora sad je

sledilo gradilište. bilo

nas je četrdesetak

kopali smo rovove u koje

smo postavljali cevi za

navodnjavanje

 

 

i

 

 

bio sam

zamenik šefa

gradilišta. nisam imao

pojma o poslu niti sam to

želeo da radim. bio sam

korektan ali odsutan jer

sam samo patio za

duškom

 

 

i

 

 

spasavali su

me vetar i radnici

u njima sam uživao

spavali smo u barakama

pušio sam. crtao lišće. a na

srebrnim papirićima od cigareta

sam pisao tekstove kao

tekstove za povraćanje. da

sad pušim i sad bih opet

tako pisao 

 

 

i

 

 

ludilo pisanja

u nepisanju. kanali

vetar. zemlja. hodao

sam poljima mereći

ih geodetski. sam

u predelu 

 

 

i

 

 

na

poleđini

lišća sam

zapisao

 

 

i

 

 

opuzen

gradilište 

8. januar 1975

 

 

i

 

 

gađenje na

svoj položaj i

dešavanja u

meni

18. mart 1975

 

 

i

 

 

duška i

jedan novi svet ka

mrtvima. duboko protiv

pravila društvenih

odnosa

22. mart 1975

 

 

i

 

 

ludilo

za tobom

only you

25. mart 1975

 

 

i

 

 

teško mi

je podneti

da mi nećeš

biti žena

ti

15. april 1975

 

 

i

 

 

velika greda

novo gradilište

17. maj 1975

 

 

i

 

 

jasna

statijan

od nagorelih

trava roj

bin

7. juni 1975

 

 

i

 

 

bog

je

1. septembar 1975 

 

 

i

 

 

dao

otkaz na

posao

7. decembar 1975

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

29. maj 2021.

26109. dan mog života

 

 

lišće

drvo života

je moj prvi

korak

 

 

i

 

 

eros

boga

erosa

 

 

i

 

 

lišće

drvo života

prva desetogodišnja

slika je ljubav za

nerve vlati i

niti

 

 

i

 

 

lišće

drvo života

je rajsko drvo

života koje čini

život svih bića

a koje čuvaju

heruvimi

 

 

i

 

 

drvom

života i

život je

bog

 

 

i

 

 

lišće

drvo života

je sve promenilo

ne da bi sve ostalo

isto nego da bi sve

ponovo bilo

bog

 

 

i

 

 

lišće

drvo života

je živo čudo

kome sam se

podavao deset

godina svakog

ubogog dana 

božijeg

 

 

i

 

 

lišće

drvo života

je iskustvo boga

iako tada još nisam

ništa znao o bogu

osim toga što sam

u zatvoru krenuo

k njemu i to

direktno  

 

 

i

 

 

k bogu

licem k licu

bez posrednika

znanja rituala

crkve

 

 

i

 

 

lišće

drvo života

je moja zahvalnost

duški jer je bila sve ono

što sam očekivao od jedne

žene. zahvalnost i što me je

ostavila da bih otkrio veliki put

desetogodišnji i desetogodišnju

veliku sliku lišće - drvo života

majku i oca moje druge

desetogodišnje

slike trave

 

 

i

 

 

ženu i

muža moje treće

desetogodišnje slike

plave ruže

 

 

i

 

 

ćerku i

sina moje četvrte

desetogodišnje slike

vaskrsenje koju sad

stvaram

 

 

i

 

 

lišće

drvo života

je raj

 

 

i

 

 

lišće

drvo života

je čudo koje se

dogodilo i koje niko

niti je prepoznao niti

je video kao celinu

čudo u koje još

više verujem

 

 

i

 

 

jednog

dana će svi

listov iizbledeti

jer sam ih radio

flomasterima u

tom trenutku

najobičnijim

sredstvom

 

 

i

 

 

lišće

drvo života je

sve što nestaje u

novom nastajanju

i to božijem

 

 

i

 

 

lišće

drvo života

je sva tehnika

i majstorstvo koji 

se čednosti 

klanjaju

 

 

i

 

 

lišće

drvo života

je sve ono što

je u ovom trenu i

sve ono što želim

da u ovom trenu

lišće bude 

 

 

i

 

 

lišće

drvo života

drvo boga

je

 

 

i

 

 

lišće

drvo života je

miroslav mandić

jebe svima mater i

pesma o filmu i crvena

sveska i podignuta ruka

u zatvoru i tekstovi za

povraćanje i sve ono

što bilo ko i bilo

kad jeste

 

 

i

 

 

lišće

drvo života

je očito nevidljivo

i očito herojstvo

strpljivosti

 

 

i

 

 

1939. deset

godina pre nego što

sam se rodio sejmon

kirlijan je otkrio kirlijanovu

fotografiju koja me je inspirisala

da desetogodišnjim svakodnevnim

vidljivim crtanjem lišća stvaram

vidljivo i nevidljivo lišće

drvo života

 

 

i

 

 

1975. kad

je benoa mandelbrot

skovao reč fraktal ja sam

krenuo na desetogodišnji

put lišće - drvo života

 

 

i

 

 

list po list

korak po korak

svet se uvećavao

uvećao se izvesnošću

nevidljivog. nevidljivo me je

ispunjavalo. kao što sam znao

da me u jabuci čeka slatki sok

znao sam da mi se iza vidljivog

smeši svet nevidljivog. budilo se

čulo strpljenja. šarenilo svetlosti

nevidljivo se ne može gledati ali

se može videti. treperi. osećao

sam se slobodnijim. zaštićen

pripadnošću nevidljivom

mogao sam da se u

potpunosti

podam

 

 

i

 

 

dan po dan

posle deset godina

slika je bila završena

putovanje takođe. u prvom

koraku je izvesnost i svih ostalih

koraka. snaga izvora. nevinost

početka. prvi korak je pionir

podviga. bog voli pionire

najveće počinje

najmanjim

 

 

i

 

 

lišće

drvo života

moja voljena prva

desetogodišnja

slika

1975-1985 

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima