AUTOBOGOGRAFIJA

6. avgust 2021.

26178. dan mog života

 

 

posle

pisma prijateljima

skupilo se par prijatelja

koje sam nazvao preduzeće

da bi mi ono zamenilo sve one

uobičajene načine od političkih

organizacionih i finansijskih

oko stvaranja uslova za

neko delo i stvaranje

samog tog dela

 

 

i

 

 

za lutanje

evropom tojest za

delo koje traje deset

godina na velikom prostoru

više država nisu postojale niti

danas postoje institucije koje

to mogu da rade i zato je

svet fragmentiran

i porobljen

 

 

i

 

 

najvažnije

što sam preduzeo

je svakodnevno hodanje

od centra zemuna gde sam

stanovao kod vesne milović

do brankovog mosta

i nazad

 

 

i

 

 

ako je neko

želeo da mi vidi

svakog dana me je

mogao sresti oko

pola pet ispod

brankovog

mosta

 

 

i

 

 

to hodanje 

je bilo kičma

priprema za

desetogodišnje

hodanje

 

 

i

 

 

još važnije

je što sam od

11. februara 1989

počeo svakog dana

da beležim ono što

sam projektovao i

planirao hodajući

do brankovog

mosta

 

 

i

 

 

sve sam

to beležio u 

jednoj svesci

tvrdih korica koju

sam isekao na

manji format da

može lako da

mi stane u

džep

 

 

i

 

 

to je

početak

mog rada sa

rokovnicima

kojih danas

ima 

41

 

 

i

 

 

moji rokovnici

su umetničko delo

proglasio sam ih

2010. godine

 

 

i

 

 

moji

rokovnici su

bili projektni

biro lutanja

evropom

 

 

i

 

 

četiri

osnovna pojma

lutanja evropom

koja sam promišljao

bila su lutanje

evropa. prosjačenje

i lutanje evropom

 

 

i

 

 

svakog dana

dok sam hodao

sam se pitao i

maštao

 

 

i

 

 

šta je

kako je. ko 

je i zašto

lutanje

 

 

i

 

 

šta je

kako je. ko 

je i zašto

evropa

 

 

i

 

 

šta je

kako je. ko 

je i zašto

prošenje

 

 

i

 

 

šta je

kako je. ko 

je i zašto

lutanje

evropom

 

 

i

 

 

lutanje

je bila suština

svega i ono me

je nosilo

 

 

i

 

 

evropa

je bila mera

prostora za

moje korake

 

 

i

 

 

prošenje

je bio način da 

nabavim novac jer

je meni prošenje

najpošteniji

način

 

 

i

 

 

lutanje

evropom

je bio rudnik

hodačkog

hrama  

 

 

i

 

 

svakog dana

sam trebao prvo

samog sebe uveriti u

dobrotu lepotu i smisao

lutanja. evrope. prošenja

i lutanja evropom da bih

to mogao preneti

na druge

 

 

i

 

 

ljudi su

mi pomagali

ali nije bilo nikog

ko bi me podsticao

na desetogodišnje

hodanje naprotiv

baš svi su me

odgovarali

 

 

i

 

 

bio sam

u zanosu

pripremajući

se za raketni

pogon koji će

me odbaciti u 

svemir lepote

i nemogućeg

ali sam često

bio zatečen 

zastojom

jer su ljudi

povlačili

ručnu

 

 

i

 

 

uprkos

je bio moj

blagoslov

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

5. avgust 2021.

26177. dan mog života

 

 

sad

podvig i

nadnaravno

naravno da to

radim i sad i

to baš

sad

 

 

i

 

 

sad

bog sada

sad

 

 

i

 

 

do četrdesete

godine sam se

trudio da budem

odan odlukama

koje sam donosio

i koje su me

vodile

 

 

i

 

 

trudio sam

se da ništa ne

beležim o sebi i

svom radu da ne

spominjem ime

miroslav mandić

 

 

i

 

 

da ne

zarađujem

novac i ne stičem

nikakvu imovinu i

da se klonim bilo

kog uspeha

 

 

i

 

 

da se ne

povezujem sa

ljudima i ne stvaram

karijeru i korist nego da

ostanem odan nebeskom

ozarenju i životu po nebu

kome sam se uputio posle

izlaska iz zatvora 9

avgusta 1973

 

 

i

 

 

ali sada

mi je zbog deset

godina lutanja evropom

deset godina hodanja na

velikom prostoru evrope

bilo potrebno mnogo toga

da bih ostvario to čudo

genijalnosti koja je u

meni čučala a sad

joj se kretalo

ka bogu

 

 

i

 

 

trebao sam

prvo samog sebe

samom sebi koji 

se potpuno predaje

tom odisejom od

deset godina

 

 

i

 

 

trebalo je

da se predam

onom otkrovenju

da jedan čovek treba

da uradi više od hiljade

i hiljade ljudi za hiljade

i hiljade godina koje mi

se javilo sa odlukom

hodaću

 

 

i

 

 

trebala

su mi ideja

scenario. režija

produkcija. glumci

organizacija. ekipa

realizacija

 

 

i

 

 

trebalo mi

je promovisanje

postprodukcija. žena

saputnik. pomoćnik

sekretar

 

 

i

 

 

trebalo

mi je znanje

iskustvo

 

 

i

 

 

trebao

mi je

duhovni

otac

 

 

i

 

 

ma

sve mi je

trebalo

 

 

i

 

 

pokazalo

se da su mi

pre svega bila

potrebna muda

muda obične

hrabrosti

 

 

i

 

 

ideja

lutanje

evropom je 

to i bila samim

lutanjem evropom

 

 

i

 

 

scenario

lutanja evropom

je bio vetar lutanja

koji mi slobodom

nadahnjuje

grudi

 

 

i

 

 

režija je

bilo odsustvo

bilo kakve režije

jer sam se režije

već tad gadio

 

 

i

 

 

produkcija

je bio novac

lutanja evropom

koji sam počeo

da prikupljam

prosjačenjem

 

 

i

 

 

glumci

su bili svi

oni koji su me

okruživali i sva

bića koja ću

tek otkriti

 

 

i

 

 

organizacija

lutanje evropom

je bilo preduzeće

kako sam nazvao

prijatelje koji su

želeli da mi

pomognu

 

 

i

 

 

ekipa

su trebala

da budu društva

prijatelja ruže

lutanja po

 evropi

 

 

i

 

 

realizacija

me je čekala od

prvog do poslednjeg

koraka računajući i

sve i svaki korak u

tih deset godina

 

 

i

 

 

promovisanje

lutanje evropom

svakog dana je bio

sam moj život koji

je postao lutanje

evropom

 

 

i

 

 

žena

saputnik

nadao sam

se da će to biti

vesna milović

iako nje nije

bilo

 

 

i

 

 

pomoćnik

sekretar sve

sam to mislio

da bi mogla

biti vesna

 

 

i

 

 

iskustvo

i znanje koje

mi je bilo jako

potrebno sam

morao sam

stvoriti

 

 

i

 

 

duhovni

otac koji mi je

bio najpotrebniji

njega nije bilo jer

za još nestvoreno

nema duhovnog

oca nego samo

jedan jedini

bog

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

4. avgust 2021.

26176. dan mog života

 

 

u novogodišnjoj noći

1989. u melencima sam

napisao pismo prijateljima i

tako započeo preipreme za 

ružu lutanja koju sam tada 

još zvao lutanje evropom

 

 

i

 

 

dragi prijatelji

sedeći sam ove noći

odlučio sam da ti pišem

i zamolim od tebe pomoć

savet podsticaj podršku za

moj budući rad. reč je o

desetogodišnjem

projektu

 

 

i

 

 

projektu

pod nazivom

lutanje evropom

koji imam nameru da

počnem početkom

1991. godine

 

 

i

 

 

ovo novogodišnje

pismo je ritualni početak

mojih dvogodišnjih priprema

za ovaj projekat. za ove

dve godine bih trebao

 

 

i

 

 

da nabavim

novac za kombi u

kome bih stanovao 

tih deset godina 

 

 

i

 

 

da nabavim

novac za video

opremu sa kojom

bih beležio lutanje

evropom

 

 

i

 

 

da obavestim

ljude o mom radu

a pogotovo institucije

kulture u svim evropskim

državama radi dobijanje

dozvole za neprestano

slobodno kretanje i

lutanje evropom

 

 

i

 

 

odluku

za ovaj rad

sam doneo  

u magnovenju

11. oktobra 1988

u tibingeškom

stanu zorice

i žarka

 

 

i

 

 

ta odluka

koja se rodila

ni iz čega je za

mene dovoljan razlog 

da se bacim u naručje te

desetogodišnje avanture. u

tu čarobnu nepoznatost

u kojoj se slutim kriju

velike mogućnosti

 

 

i

 

 

evo samo

par stvari koje

osećam da postoje

u lutanju evropom

 

 

i

 

 

nastavljanje

i afirmacija one

poetike koja se

zasniva na

podvigu i

nadnaravnom

 

 

i

 

 

afirmacija lutanja

kao metode kojom

se dolazi do poezije

i novih izvora

lepote

 

 

i

 

 

evropa

zbog njenog imena

zbog toga što se u njoj

i pored njene istrošenosti

nalazi još mnogo vitalnih

snaga koje je potrebno

pokrenuti sa poverenjem

u ono što evropa

još nije

 

 

i

 

 

dubokim

deset godina

dugim dahom

udahnuti lepotu sa

tla evrope i postajući

je svestan afirmisati

tu lepotu kao temelj

budućnosti

 

 

i

 

 

za tih

deset godina

napisao bih par knjiga

napravio par serija slika i

video radova. desetak prostorno

vremenskih performansa. svakog

dana menjajući mesto boravka

pešačio bih 20 kilometara svakog

dana. kombi bi mi služio kao

prenoćište jer je to najjeftiniji

način da rešim problem

spavanja

 

 

i

 

 

želeo bih 

da lutanje evropom

radim posvećeno i zbog

toga bi mi bila potrebna

pomoć dobronamernih

poznatih i nepoznatih

mi ljudi

 

 

i

 

 

pomoć koja

će mi omogućiti da

ostanem nezavistan

i slobodan oslonjen na

snage čistog srca

i nevine pameti

 

 

i

 

 

u sledećem

pismu ili našem

susretu voleo bih da

čujem od tebe neko

mišljenje savete ili

predloge kako da se

u ove dve godine

pripremim na

najbolji

način

 

 

i

 

 

zahvaljujem

ti se i pozdravljam

te

 

 

i

 

 

pismo

sam poslao

 

dari zličić

 

radi čupić 

 

duški ban

 

veri varadi

 

verici rupar

 

vesni milović

 

dolores čaće 

 

zoranu beliću

 

isaku aslaniju

 

ješi denegriju

 

nebojši čoviću

 

želimiru žilniku

 

slavku milekiću

 

agnješki berger

 

slobodanu tišmi

 

žarku radaković

 

marini abramović

 

branku vučićeviću

 

božidaru mandiću

 

lazaru stojanoviću 

 

draganu iliću šeku

 

slavku bogdanoviću

 

lazaru crkvenjakovu

 

lazarovu miodragu pashuu

 

nadi petronijević-čović

 

drakčetu dimitrijeviću

 

aleksandri jovanović

 

vladici milosavljević

 

branku kovačeviću

 

gordani kranjčević

 

kosti bogdanoviću

 

milovanu danojliću

 

slobodanki stupar

 

davidu albahariju

 

aleksandru tišmi

 

vojislavu dudiću

 

ljubi gligorijević

 

nenadu burgiću

 

miodragu joziću

 

mirku radojičiću

 

zoranu gavriću

 

voji stojanović

 

jadranki mihić

 

nataši kelhar

 

kseniji teleki

 

manci košir

 

jovici aćinu

 

daci nikolić

 

žiki daciću

 

čedi drči

 

 

i

 

 

tako

je počelo

to što je

sad

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

3. avgust 2021.

26175. dan mog života

 

 

sad

mi je 72

godina a na

ovom mestu

autobogografije

mi je već ili

tek 40

 

 

i

 

 

možda

pravi trenutak

da predahnem

digresijom

 

 

i

 

 

oh do

digresije

mi je

 

 

i

 

 

kažu da je

digresija odstupanje

i udaljavanje od predmeta

a ja osećam da je digresija

približavanje i zato ću nadam 

se sve više biti digresija u

mojoj autobogografiji

 

 

i

 

 

digresija

je parking 

na autoputu

posle koga

se vraća

na put

 

 

i

 

 

premoren

sam. iscrpljen

i sve to pišem da

bih bio manje

isrpljen

 

 

i

 

 

evo me

odoh u krevet

na pola sata

da dolijem

snage

 

 

i

 

 

bilo

je skoro

sat i po jer sam

zaista bio neispavan

zbog komaraca i mog

lakog sna koji mi oni

razbiju u trenu

 

 

i

 

 

kada sam u

40 godini počeo

da se pripremam

za ružu lutanja

od tada nisam

stao

 

 

i

 

 

sve se

jedno na drugo

nadovezivalo a svest

i budnost su se uvećavali i

doveli me do umetnosti 86400

do stanja ja jesam pevam ljubim

stvaram hodam boga 86400

sekundi u svakom

danu

 

 

i

 

 

samoća

i sam za sve

i svakog

 

 

i

 

 

ja

sam

bog

 

 

i

 

 

bo

mi

bomimabo

ma

bo

 

 

i

 

 

prvi pesnik

svakog bića i

poslednji pesnik

svih bića svakog

trena biti prva

i poslednja

pesma

svih

bića

 

 

i

 

 

jedan jedini

umetnik svemira

i svaki umetnik bića

svakog trena biti

umetnost svemira

i svakog bića

 

 

i

 

 

najbolji hodač

boga i najgori hodač

boga svakog trena

biti muzika

hodanja

 

 

i

 

 

saosećanja

poistovećenja

preobraženja

oboženja

 

 

i

 

 

neprestano

ja jesam pevam

stvaram hodam ljubim

boga i ja jesam pevam

stvaram hodam

ljubi bog

 

 

i

 

 

neprestano

isticanje ljubavi

slobode istine

svim bićima

 

 

i

 

 

svakog dana

autobogografija

tri četiri sata hodanja

pa pupljenja sa hodanja

pa svemirski hodač pa

lice pa vaskrsenje

pa sajt

 

 

i

 

 

briga o

pupoljku

pahulji

 

 

i

 

 

potvrđivanje

bivanje pevanje

stvaranje hodanje

večne umetnosti

 

 

i

 

 

ekonomija

savestii

novčanica

kosmos

 

 

i

 

 

biti

hleb vino

postelja put

ruža preduzeće

hram svima

i svakom

 

 

i

 

 

jedan čovek

jedan bog već

50 godina

 

 

i

 

 

pasoš čoveka

u kretanju i lična

karta  umetnosti

istovetnosti

 

 

i

 

 

živeti sve

odluke koje

sam doneo

i donosim

 

 

i

 

 

beztajnost

bezvlasništvo

beskućništvo

beskorisnost

besplatnost

bezlažnost

 

 

i

 

 

božije

starenje i

životni problemi 

sa bližnjima. zdravljem

kataraktom. kompjuterom

lekarskim pregledima. ličnom

kartom. prvim pasošem svih bića

svemira. besplatnim stanovanjem

kotlićem koji curi. radovima pupoljka

pahulje koji su zatrpani sve mi to

svakog dana odnose svu snagu

a ponekad me izcrpi

do poništenja

 

 

i

 

 

zato mi je

prijalo kada sam

juče u pupljenjima

napisao dok se ne

pojaviš ti ti ko god da

si ti trpeću i stalno

ću na ovom mestu

vapiti za pomoć

 

 

i

 

 

dođi

v

a

v  a  p  i  m

i

m

dođi

 

 

i

 

 

uvek

sam voleo

nepovrat

 

 

i

 

 

nepovrat

vodi

vaskrsenju

 

 

i

 

 

sad

na drugo od

četiri hodanja

dnevno. nadam se

da ću sutra nastaviti

dalje autoputem

autobogografije

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

2. avgust 2021.

26174. dan mog života

 

 

sa trećeg

hodanja za

poeziju sam se

vratio sa odlukom

hodaću deset

godina

 

 

i

 

 

odlučio

sam da se

za taj poduhvat

 počnem pripremati 

1. januara 1989 čim

dovršim crteže sa

hodanja i tekst za

knjigu sa trećeg

hodanja

 

 

i

 

 

knjigu

sa trećeg hodanja

sam nazvao dete dečak

jer sam se dok sam hodao

osećao ne samo kao dečak

nego čak i kao dete i to

baš tako kao dete

dečak

 

 

i

 

 

dete dečak

knjiga sa trećeg

hodanja za poeziju

je knjiga o večnosti

svakog dečaka 

 

 

i

 

 

kao što

je u tekstu i,

izazivati pažnju sa

drugog hodanja za

poeziju reč i govorila

o muzici puta tako je

centrirani tekst u

detetu dečaku

govorio o

obliku

puta

 

 

i

 

 

hodajući

stvorio sam

hodački

tekst

 

 

i

 

 

centrirani

tekst knjige

dete dečak me

je sve više otvarao

živom tekstu pevanja

u otvorenom vremenu

i otvorenom prostoru

otvarajući mi i um i

srce i telo za

pesmu svih

bića 

 

 

i

 

 

dete

dečak se

borio za sve

ono što sam

želeo da

jesam

 

 

i

 

 

dete

dečak

bog

 

 

i

 

 

dete

dečak

dečak

bog

 

 

i

 

 

dete

dečak

bog

dečak

 

 

i

 

 

onda 

isto kao

i sad

 

 

i

 

 

sad 

isto kao

i onda

 

 

i

 

 

dete

dečak je

švrća 

bog

 

 

i

 

 

dete

dečak je sve

ono što svako

očekuje od sebe

samog jer laž je da

bilo ko očekuje bilo

šta od nekog

drugog

 

 

i

 

 

dete

dečak je svako

ko je dočekao sebe

i sad više ne očekuje

od nikog ništa nego

samo sve od

svakog

 

 

i

 

 

dete

dečak

je dete

devojčica

 

 

i

 

 

dete

dečak i dete

devojčica čine

dečavojčicu

 

 

i

 

 

dete

dečak 

je penzija

svakom ko 

je u životu

samo

ljubio

 

 

i

 

 

dete

dečak je

iscelenje

i mir

 

 

i

 

 

dete

dečak je

uživanje svakog

deteta svake mladi

svakog semena svake

ćelije i svake čestice u

slobodnom podavanju

ljubavi a ne robovanju

zakonima životnih

potreba

 

 

i

 

 

dete

dečak su tvoji

uzdasi spajanja

i tvoje podavanje

kojim letim i 

kojim sve 

leti

 

 

i

 

 

dete dečak

ja jesam pevam

stvaram hodam

ljubim boga kao

dete dečak

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

31. jul 2021.

26172. dan mog života

 

 

iz žarkove

biblioteke sam

pokupio knjige koje

su u vezi sa hodanjem

da mi daju snagu za

moje hodanje

 

 

i

 

 

vadio sam

ih iz polica i

držao u naručju

kao saveznike i čudo

podviga onih koji

su ih napisali

 

 

i

 

 

pred

polazak sam u

blizini helderlinovog

groba poređao tih 13

hodačkih knjiga po 

lišću i hodao po

tom putu od

knjiga

 

 

i

 

 

krenulo je

treće hodanje za

poeziju hodanje od

fridriha helderlina do

artura remboa. hodanje

od tibingena do šarlavila

sedamnaest dana od

12 do 28 oktobra

1988

 

 

i

 

 

nepodnošljivo

teško je bilo krenuti

i otići kao što je uvek

bilo teško krenuti

i otići

 

 

i

 

 

ali da

nisam kretao

i odlazio bio bih

već mrtav

 

 

i

 

 

u hodu mi počinje jesen

trideset i deveta

moja jesen

hodam i plačem tibingenom

kada sam malopre okrenuo leđa

zorici žarku i tilu

provalio je iz mene plač

plač dečaka

neki iznenadni plač iz neke stare tuge

nosim helderlinove pozdrave rembou

kroz plač mi prolazi čitavo detinjstvo

žudim za sobom dečakom

ja hodam sa usamljenošću

tako počinje treće hodanje

za poeziju u knjizi

dete dečak

 

 

i

 

 

suze na

početku hodanja

su bile suze podviga

za sve one koji su

svojim podvizima

spašavali sva

bića i svet

 

 

i

 

 

usamljenost

je bila prva reč

sa kojom sam

hodao

 

 

i

 

 

ovo su

18 reči za

17 dana mog

hodanja

 

 

i

 

 

18 reči

 

usamljenost

1 dan

 

nežnost

2 dan

 

nezaštićenost

3 dan

 

beskućništvo

4 dan

 

nenasilje

5 dan

 

siromaštvo

6 dan

 

ne-znanje

7 dan

 

dobrota

8 dan

 

pojedinac

9 dan

 

strpljenje

10 dan

 

lepota

11 dan

 

nevidljivo

12 dan

 

nevažno

13 dan

 

ritam

14 dan

 

sporost

15 dan

 

ne-ljudsko

16 dan

 

hrabrost

17 dan

 

sloboda

18 dan

 

 

i

 

 

hodao

sam pisao

sam crtao

sam

 

 

i

 

 

bio

sam rembo

na putu

 

 

i

 

 

odbeglo

dete. dete

dečak

 

 

i

 

 

i sad se

sećam onog

mladića na putu

koji je sa druge strane

puta prošao pored mene 

bio je to živi vaskrsli rembo

to sam bio i ja i to je bio bog

to je bio svako ko hoda ko

luta da bi život proslavio

kao čudo ljubavi

za boga

 

 

i

 

 

bog

na putu

to je bog

i to je

put

 

 

i

 

 

ples

hodanjem

ples u meni

ples predela

ples dobrote

ples lepote

ples boga

pesma

 

 

i

 

 

nikad se

ne bih usudio

otisnuti na put

da nisam slutio

da je hodanje

kao ples

 

 

i

 

 

u koraku 

se za ruke drže 

prostor i vreme i

sa njima pleše

prapoverenje

svih bića

 

 

i

 

 

ponoć je

stojim pred kućom artura remboa

koju je gospođa rembo kupila 1869 godine

baš kada je artur krenuo ka parizu

londonu belgiji nemačkoj

na svoja lutanja

lepota je u bedi

zato je rembo

i

...

tako se

završava knjiga

dete dečak

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

30. jul 2021.

26171. dan mog života

 

 

kad sam

15. juna 1988

završio čoveka koji

piše čekalo me je u

jesen treće hodanje

za poeziju

 

 

i

 

 

uvek sam

voleo i volim

sve više ravnicu

i njene pustare

 

 

i

 

 

ravnica je

zemljani okean

nebo zemlje

 

 

i

 

 

voleo sam i

brdo. brdo mi

je bilo kao

misao

 

 

i

 

 

voleo sam

i da govorim i

tako sam napravio

pre-davanje u

hodanju

 

 

i

 

 

koraci ka brdu

desetak nas smo

hodali od sremskih

karlovaca do stražilova

hodali smo pored puta a

ja sam im govorio ono

što su želeli da kažu

moji koraci

 

 

i

 

 

tog leta

sam mojoj voljenoj

dari zličić predložio da

u svojoj kući u đurđevu

osnuje trogodišnju

đurđevačku

školu

 

 

i

 

 

u jesen

sam za đurđevačku

školu održao pre-davanje

put umetnosti i umetnost puta

prvo sam hodao od novog sada

do đurđeva a onda u darinom

dvorištu govorio ljudima

uživajući u govoru

koji hoda

 

 

i

 

 

u oktobru

sam došao

vozom u tibingen

da sa groba fridriha

helderlina krenem u

francusku na grob

artura remboa

 

 

i

 

 

trebalo

je pesnike

ne samo čitati

nego i hodati i

stopama ih

pevati

 

 

i

 

 

došao sam

opet kod zorice

papadopulos i žarka

radakovića. zorica je

bila atomski fizičar i

asistent čuvenom

naučniku 

 

 

i

 

 

jedno

veče smo 

zorica i ja pričali o

tome kako ona i žarko

koji je umetnik i dobro se

razume i u filmove gledaju

zajedno film i kako je on dok

gledaju film stalno pita ko je

sad ovo ili o čemu se sad

radi rekao sam joj da je to

normalno jer tako gleda

umetnik i ona mi

kaže znam

ukapirala

sam

 

 

i

 

 

digresija

uvek kad imam priliku

volim da nešto saznam. tri

su načina na koji saznajem sa

drugima. prvi kad mu sa zanosom

nešto pričam pa mi si samo otvara

drugi način je kad sagovornika ispitujem

ko je i sve to doživljavam kao film i kao još

jedno čudo u životu. treći način je kad

mogu od nekog nešto da ukapiram 

i ona ili on postaje izvor novog

znanja za mene

 

 

i

 

 

tako sam

od zorice poželeo

da saznam nešto o

naučnicima jer sam o

pesnicima i umetnicima

znao i mogao sam lako da

prepoznam ko je velik pesnik

i umetnik a ko nije a sad me

je interesovalo da li se to 

može i kod naučnika

prepoznati i

kako

 

 

i

 

 

može

 kako da ne

odmah je rekla

zorica. kako pitao

sam evo naprimer

moj profesor

 

 

i

 

 

uzbudio sam

se jer uvek volim

da čujem nečije

iskustvo koje mogu

da prihvatim i da

ga sledim

 

 

i

 

 

kod mog

profesora svake

godine dolaze najbolji

studenti iz celog sveta na

doktorske studije. dolaze vrhunski

talenti i oni se svi redom u njega prvo

razočaraju jer on ne zna sve te nove

stvari u matematici i nauci koje oni već

znaju ali kroz pola godine se svi oni

zabezeknu i oduševe jer on probleme

rešava bez tih novih znanja nego

svojim genijem a oni ne mogu

da se načude i provale

kako on to radi

 

 

i

 

 

strašno mi

se to svidelo jer

sam i sam već na

razne načine mogao

da prepoznam kad

nešto jeste od onog

što imitira da

jeste

 

 

i

 

 

čime i

kako on to

postiže pitao

sam zoricu

 

 

i

 

 

pre

svega on

to strpljivo radi 

40 godina svaki

božiji dan

 

 

i

 

 

u

tom

trenu dok

je zorica još

govorila

odlučio sam

hodaću 10

godina

 

 

i

 

 

imao sam

iza sebe do tad

već 17 godina rada

jednog čoveka i 10

godina crtanja lišća

drveta života

 

 

i

 

 

tri godine

unazad mi se

javila ideja o 3

godine lutanja

evropom koja

se tog trena 

preobrazila u

10 godina

hodanja

 

 

i

 

 

ja

od

tada

više

nisam

bio

ja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

29. jul 2021.

26170. dan mog života

 

 

polako sam

se navikavao da

javno radim pred

drugim ljudima

i u tom velikom

prostoru

 

 

i

 

 

mislio

sam na javne

radove na radove

kurvi na ulicama

đubretare

 

 

i

 

 

dok

sam radio

čoveka koji piše

upoznao sam

dvadesetogodišnjake

nenada rackovića i srđana

valjarevića koji su kao i

sedamnaestogodišnja

tanju marković došli

da vide čoveka

koji piše

 

 

i

 

 

čovek

koji piše je

čovek koji

bilo šta

čini

 

 

i

 

 

čovek

koji piše je

čovek koji

peva

 

 

i

 

 

čovek

koji piše je

čovek koji

govori

 

 

i

 

 

čovek

koji piše je

čovek koji

moli

 

 

i

 

 

čovek

koji piše je

čovek koji

obožuje

 

 

i

 

 

čovek

koji piše je

prisustvo

boga

 

 

i

 

 

na dan

proleća 1988

sam venčao

biblioteku i

muzej

 

 

i

 

 

jednom

šakom sam

dodirnuo muzej

pa odhodao do

biblioteke i drugom

rukom dodirnuo

biblioteku

 

 

i

 

 

kada

sam ih venčao

bacio sam u savu

sa brankovog mosta

belu mermernu ploču na

kojoj mi je ante marinović

uklesao reč muzej sa

jedne strane i reč

biblioteka sa

druge

 

 

i

 

 

čovek

koji piše je

moja žudnja

za golotinjom

venčanja

 

 

i

 

 

čovek

koji piše je

moja žudnja za

slikom čoveka

koji piše

 

 

i

 

 

čovek

koji piše je

moja žudnja

za licem

k licu

 

 

i

 

 

čovek

koji piše je

neodustajanje

i snaga za sve

koji odustaju

 

 

i

 

 

čovek

koji piše je

sve ono što

znanje duguje

svetom

ne-znanju

 

 

i

 

 

posle 

trećih devet

meseci u utrobi prvi

put u utrobi majke drugi

put u utrobi zatvora i sad

u utrobi muzeja iz muzeja

sam porodio roman

stvaranja

 

 

i

 

 

roman

čoveka koji

piše koji je bio

čovek koji

piše

 

 

i

 

 

poslednjeg

dana uz pomoć

prijatelja sam izlepio 

sve ispisane stranice

papira i izneo ih sa

ljudima iz muzeja

u život

 

 

i

 

 

rađanje

romana iz

muzeja je

do jaja

 

 

i

 

 

rađanje

romana iz muzeja

savremene umetnosti

je preobražavanje

rađanja u živo

stvaranje

 

 

i

 

 

posle

čoveka

koji piše

ja

opet

više

nisam

bio

ja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

28. jul 2021.

26169. dan mog života

 

 

ta

izloženost

tautologijom

čoveka koji piše

me je i dovela

do molitve

 

 

i

 

 

da bih bio

čovek koji piše

bio sam arhetip i

slika čoveka koji

piše. bio sam

golotinja

 

 

i

 

 

javna

golotinja 

me je isrpela

nervno

 

 

i

 

 

noću

pred san ako

sam ležao na

leđima trgnuo

bih se i počeo

bih duboko da

propadam

 

 

i

 

 

trebala

mi je slamčica

spasa i otkrio

sam je u

molitvi

 

 

i

 

 

da bi

me slamčica

spasila morao

sam biti lakši

od slamčice

 

 

i

 

 

u tome

mi je pomogla

molitva gospode

bože pomozi i neka

volja bude tvoja

 

 

i

 

 

da

gospode

bože pomozi

i neka volja

bude tvoja

 

 

i

 

 

neka

tvoja volja

bože bude

oduvek i

zauvek

 

 

i

 

 

hvala

skotu peku

čiju sam knjigu

put kojim se ređe ide

tada čitao i koji mi je kao

i svakog posavetovao da je

bolje da se molim nego da 

se ne molim a da je najbolje

početi sa jednostavnom

molitvom gospode bože

pomozi i neka

bude volja

tvoja

 

 

i

 

 

da

istina o

bogu je reč

a ne o

meni

 

 

i

 

 

da

istina o

volji božijoj

je reč a ne

o mojoj

 

 

i

 

 

od

tada se

molim

 

 

i

 

 

pre nego

što sam se prvi

put molio osećao

sam se kao dete

koje se prepušta

nepoznatom

kao majci

 

 

i

 

 

majka

kao i otac i

jesu nepoznati

sva bića su

kopilad

boga

 

 

i

 

 

molitva

golotinju

obožuje

 

 

i

 

 

molitva

obnavlja

čednost

 

 

i

 

 

počeo

sam da se

molim pred

san ležeći 

u krevetu

 

 

i

 

 

dugo

vremena

sam se svako

veče bojao da

ne propustim

molitvu

 

 

i

 

 

svako 

ko se moli je

sebe napustio

i milom se bogu 

prepustio

 

 

i

 

 

molitva

preobražava

život u ljubav i

nema više života

bez ljubavi. molitva

preobražava ljubav

u boga i nema

više ljubavi

bez boga

 

 

i

 

 

molitva

prosjaka i

bogu srce

para

 

 

i

 

 

molitva

odbačenog

pomaže svakom

da bude ono

što jeste

 

 

i

 

 

molitva me

je prefinjavala u

nežnost za kojom

je žudela moja

grubost

 

 

i

 

 

ja

sam

molitva

kurve i žigola

da svakom bude

ne samo dobro i lepo

nego da svako pa i

ti budeš svakom

dobro i lepo

to sam

ja

 

 

i

 

 

posle

molitve

ja

opet

više

nisam

bio

ja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

27. jul 2021.

26168. dan mog života

 

 

bio je to

baš dobar

i naporan

rad

 

 

i

 

 

čovek

koji piše je

moja najveća

izloženost do

tada u mom

životu

 

 

i

 

 

izloženost

čoveka koji piše

me je pripremila za

potpunu izloženost

na ruži lutanja iako

tada ruža lutanja

još uopšte nije 

ni postojala

 

 

i

 

 

kao i kod

mnogih drugih

stvari prethodno

me je osposobilo

za sledeće

 

 

i

 

 

tek bili

su to trećih devet

meseci u mom životu

prvi u kajinoj utrobi

drugi u zatvoru i

treći u muzeju

 

 

i

 

 

devet meseci

od 15. oktobra 1987

do 15. juna 1988. javnog

pisanja romana u muzeju

savremene umetnosti

u beogradu

 

 

i

 

 

čovek koji piše

devetomesečni 

performans

 

 

i

 

 

svakog dana

od 11 do 15 sam

bio čovek koji

piše

 

 

i

 

 

kad sam

počeo na stolu

sa moje leve strane 

je bila gomila od 1000

papira koje sam svaki

dan ispisane prebacivao

na desnu stranu. posle 9

meseci 1000 praznih

listova bili su 1000

ispisanih 

 

 

i

 

 

vodio sam

dnevnik čoveka koji

piše i u njemu prvi put

pisao o bogu. pisao sam

prizore iz mog detinjstva

koje zovem prizori iz

muzeja savremene

umetnosti

 

 

i

 

 

svakog

dana bih pročitao

pet fragmenata iz

filozofskih istraživanja

ludviga vitgenštajna i 

na kraju stvorio novih

693 performerskih

fragmenata

 

 

i

 

 

sve što

sam napisao

ostajalo je na

stolu i ljudi su

to čitali

 

 

i

 

 

golotinja

spašava jer

golotinja je i

najteža

 

 

i

 

 

ljudi su

mi ostavljali

poruke. prilazili

mi i razgovarali

sa mnom

 

i

 

 

čovek koji

piše sam posvetio

vermeru i njegovoj

umetnosti

 

 

i

 

 

večnom

prisustvu 

sada

 

 

i

 

 

na stolu je 

bila tabla sa

imenom i kratkim

opisom rada i kada

bi ljudi pročitali čovek

koji piše i videli čoveka

koji piše pojavljivao

bi im se blagi 

osmeh na

licu

 

 

i

 

 

blago bi se

osmehnuli jer

su pred svojim

očima videli i

doživeli živu

istinu

 

 

i

 

 

jer su

pred svojim

očima videli i

doživeli slobodu

da se bude

ono što

jesi

 

 

i

 

 

jer su

pred svojim

očima videli i

doživeli moju

živu ljubav

za njih

 

 

i

 

 

čovek

koji piše je

živa ljubav

živa sloboda

živa istina

 

 

i

 

 

svi bi se

nasmejali ne

podsmešljivo nego

sa blagošću jer su

videli istovetnost

koja uvek stvara

milinu

 

 

i

 

 

biti

samo

biti

 

 

i

 

 

biti

ono što

jesi da bi

neko video

ono što

gleda

 

 

i

 

 

samo

postojati

i biti ti

 

 

i

 

 

ti

voljena

i ljubljena

tautologijo

svih svetih i

jebežljivih

analogija

mojih

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

26. jul 2021.

26167. dan mog života

 

 

tih

dana

u mojoj 38

godini bio sam

u novom sadu i u

temerinskoj ulici sam

pomislio već godinama se

trudim da budem dobar i da

radim ono što treba da radim

a ja nisam uradio osnovnu

stvar a to je da rodim

novi život

 

 

i

 

 

pao

sam u

očaj

 

 

i

 

 

nekako

život je brzo

prošao a ja nisam

ni stigao da mislim

o rađanju dece

 

 

i

 

 

uvek sam

želeo da sa

ženom stvorim

jedinstvo i ljubav

a ne da rađamo

našu decu

 

 

i

 

 

tek sad

u 38. mi se

učinilo da je ipak

važno stvoriti život

da bi život mogao

da nastavi

da živi

 

 

i

 

 

mučio sam

se par dana a onda

mi je bog pomogao da

shvatim biološkog je suviše 

a duhovnog premalo. život nije

ugrožen mojim nerađenjem

nego nerađanjem

duhovnog

 

 

i

 

 

tada

sam odlučio

da ne rađam

biološki nego

duhovno

 

 

i

 

 

stvaraću

i biću majka i

otac svim bićima

majka svakom biću

otac jednoj jedinoj

porodici svih bića

odlučio sam

 

 

i

 

 

posle te

odluke ja opet

više nisam

bio ja

 

 

i

 

 

od tad

porađam

duhovna

bića

 

 

i

 

 

verujem

da sam porodio

još nestvorene stvari

koje niko nije mogao

poroditi nego samo ja

a da je mnogo toga

važno i za sam

život

 

 

i

 

 

to da

sam porodio još

nestvorene stvari koje

niko nije mogao poroditi

nego samo ja to je prilika

svakog da misli govori i

čini ono što je njemu

omogućeno

 

 

i

 

 

bilo mi

je rađati

duhovno

 

 

i

 

 

rađati

boga

 

 

i

 

 

rađati

ljubav

slobodu

istinu

 

 

i

 

 

rađati

dobrotu

i

lepotu

 

 

i

 

 

rađati

hleb vino

postelju put

ružu preduzeće

hram za svako

i sva bića

svemira

 

 

i

 

 

rađati

vaskrsenje

i vaskrsnuti

sva bića

 

 

i

 

 

biti

roditelj

svim bićima

i svakom

biću

 

 

i

 

 

svako

ko rađa

dobro

rađa

 

 

i

 

 

svako

ko rađa

rađa jedno

koje sve i

svakog

rađa

 

 

i

 

 

ja sam trešnja

koja ljubi talase

koji ljube ljubav

koja ljubi boga

 

 

i

 

 

ja sam staklo

koje ljubi usne

koje ljube srce

koje ljubi um

 

 

i

 

 

ja sam još

koje je već

koje je sad

koje je bog

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 24. jul 2021.

26165. dan mog života

 

 

drugo

hodanje za

poeziju je hodanje

ranjenim kolenom

kolenopisanjem i

kolenocrtanjem

kolenom 

reči

 

 

i

 

 

drugo

hodanje za

poeziju je bilo

hodanje za poetiku

pevača i pesme a ne

za politiku poezije

u literaturi i

kulturi

 

 

i

 

 

drugo

hodanje za

poeziju je davanje

života za suštinu a

ne za zakone

ljudi

 

 

i

 

 

drugo

hodanje za

poeziju je žudnja 

podavanja samo

za podavanjem

a ne blejanjem

i kurčenjem

 

 

i

 

 

drugo

hodanje

za poeziju je

otkriće muzike

nomadskog i

muzičkog

slova 

i

 

 

i

 

 

i

me je

vodilo kroz

hodanje za

poeziju

 

 

i

 

 

i

me vodi

i sad kroz ovu

autobogografiju

i to hodačkom

muzikom

slova

i

 

 

i

 

 

drugo

hodanje za

poeziju je ljubav za

helderlina i njegovih

poslednjih 36  godina 

koje proveo u jednoj

sobi u kojoj sam

ga osetio

 

 

i

 

 

posle prvog

hodanja još nisam

znao putanju mojih

sledećih hodanja a na

drugo hodanje sam već

krenuo sa planom o

četiri hodanja

za poeziju

 

 

i

 

 

sa

drugog

hodanja za

poeziju sam

se vratio sa

rukopisom i

crtežima sa

hodanja

 

 

i

 

 

baš

kao i posle

prvog hodanja

za poeziju jako

sam uživao da

dorađujem te

crteže i radim

na rukopisu

 

 

i

 

 

posle prvog

hodanja to je bila

velika pesma zašto

sam hodao 2150000

koraka za poeziju

 

 

i

 

 

posle drugog

hodanja za poeziju

to je bio rukopis

i, izazivati

pažnju

 

 

i

 

 

knjiga

hodanje za

poeziju mi je na

stolu kao što je to

bila i ne, ne verujem

da se ova rečenica ne

čuje i varšava i ja sam

ti je on dok sam kratko

pisao o njima u ovoj

autobogografiji

boga

 

 

i

 

 

želeo

sam da ih

ponovo pročitam

i pogledam orginale

rukopisa ali nemam

ni vreme ni snage

za to sad

 

 

i

 

 

nadam se

da ću to raditi 

u drugom krugu

autobogografije

kad se budem

skoncentrisao

samo na moje

knjige i moje

radove

 

 

i

 

 

daće

bog pesmu

daće bog

 

 

i

 

 

daće

bog boga

daće bog

 

 

i

 

 

daće bog

autobogografiju

daće bog

 

 

i

 

 

knjiga

hodanje za

poeziju su hodački

tragovi sa mog prvog

hodanja za poeziju

i drugog hodanja

za poeziju

 

 

i

 

 

hodati

za poeziju

je baš bila

poezija

 

 

i

 

 

poezija

hodanja to

je muzika

hodanja

 

 

i

 

 

hodanje

čar bazanja

predelom

 

 

i

 

 

hodanje

pažljivost

poezije

 

 

i

 

 

i

bog

i

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

23. jul 2021.

26164. dan mog života

 

 

drugo hodanje za

poeziju se nastavilo

na prvo hodanje za

poeziju od pre

tri godine

 

 

i

 

 

bilo je

to hodanje od

kranja do tibingena

hodanje od franca

prešerena do

fridriha

helderlina

 

 

i

 

 

hodanje 

kroz sloveniju

austriju nemačku

hodanje kroz

drugi jezik

 

 

i

 

 

dva meseca

pre hodanja mi je

posle jedne večeri u

kome sam po kolenima

udarao u ritmu muzike 

buknulo levo

koleno

 

 

i

 

 

desetak

dana sam

jedva hodao

a čekalo me

je to veliko

hodanje

 

 

i

 

 

snimio

sam koleno

i lekar mi je

rekao pa ti nisi

više za hodanje

sedi u neki vrt

i piši te tvoje

pesme

 

 

i

 

 

pomogao

mi je dule

bioenergetičar

posle tretmana mi

je rekao to sam ti ja

sad izlečio koleno i ako

budeš imao probleme

na hodanju ti samo

misli na mene

 

 

i

 

 

krenuo sam

1. juna 1987. i ovog

puta mi je stotinak ljudi

novcem pomoglo da

hodam za poeziju

sveta i boga

poezije

 

 

i

 

 

verica rupar

me je ispratila 

krenuo sam sa

velikim strahom

jer sam se plašio

da će koleno da

mi bukne kao

i one noći

 

 

i

 

 

zbog tog

straha sve vreme

sam bio jako pažljiv

u hodanju a i prema

svemu što me je

okruživalo

 

 

i

 

 

milovao

sam predele

rukom i okretao

se unazad ka

dobrom duletu 

i mahao mu

 

 

i

 

 

tako

sam otkrio

pažljivost

božiju

 

 

i

 

 

pažljivost

čuva ovaj

krhki svet

 

 

i

 

 

pažljivost 

se rađa iz

pažnje

 

 

i

 

 

pažnja

živi živom

pažljivošću

pažnje

 

 

i

 

 

u jednom

trenutuku sam

našao lopticu od

sunđera u travi i ona

mi je tako mekana i

okrugla bila simbol

pažljivosti

 

 

 i

 

 

hodanje

je prošlo a

koleno me

nije bolelo

 

 

i

 

 

pre polaska na

hodanje umetnosti

hodanja ričarda longa

i čudesnoj formuli forma

moje umetnosti su kratke

šetnje u pejsažu hamiša

fultona pridružile su se i

kratke šetnje roberta

valzera

 

 

i

 

 

stupio sam

u vezu sa žarkom

radakovićem koji je

živeo u tibingenu i

bilo je čarobno kad

sam saznao da je 

on preveo kratke

šetnje roberta

valzera

 

 

i

 

 

pretposlednjeg

dana hodanja na

jedno 30 kilometara

od tibingena na petsto

šesto metara ugledao

sam dvojicu kako me

snimaju bio je to žarko

sa dobrim sašom

vidakovićem

 

 

i

 

 

kada sam

sutra stigao u

tibingen kod žarka

i zorice papadopulos

zorica mi je rekla videla

sam te sinoć na snimku

kako dobro hodaš sa

tim štapom kao neka

velika mačka

na putu

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

22. jul 2021.

26163. dan mog života

 

 

jebeno

je sve kad

jeste a sve

kad jeste

bog je

 

 

i

 

 

sve je to

tako jebeno

jednostavno da

jednostavnije ne

može biti i zato je

jednostavno tako

jebeno dobro

i lepo 

 

 

i

 

 

bog

put put

bog

 

 

i

 

 

h

h  e   j

j

 

 

i

 

 

bog put

put bog to

me je čekalo i

to mi je bilo

biti

 

 

i

 

 

počeo

sam da se

pripremam za

drugo hodanje

za poeziju za

to leto 1987

 

 

i

 

 

na početak

proleća 1987

sam napravio

subotičku pesmu

bila je to proslava

dolaska proleća

u tom gradu

 

 

i

 

 

počelo je sa

dvanaest krugova

sa bakljom u ruci koje

sam napravio na trgu

u subotici u rano jutro

dok je počinjalo proleće

pomagali su mi milica

bjelanović bora

popržan  i

verica

 

 

i

 

 

na

hipodrumu

sam upoznao

lasla lantoša i on

je za proleće izveo

nekoliko kata 

iz karatea

 

 

i

 

 

uskoro

sam pozvonio

na kuću zvonko

bogdana i on je u

plavoj pidžami sa

osmehom na licu

otvorio vrata i kad

je čuo o čemu je

reč ljubazno nas

je pozvao u

kuću

 

 

i

 

 

zvonko

bogdan je

veliki pevač kao

što je džon kejdž

veliki kompozitor a

obojica su veliki

zbog radosti

u sebi

 

 

i

 

 

kad sam

zvonku bogdanu

rekao da je on veliki

pevač i da me interesuje

kada je i kako je on to postao

veliki pevač rekao mi je nešto

tako dečije jednostavno nešto

tako duboko istinito kad sam

počeo da pevam svoje

pesme

 

 

i

 

 

pevač

peva muziku

jer muzika jeste

pevanje. muzika 

je pevanje a pevač

bog. bože pevam

te. bože ti si moj

pevač

 

 

i

 

 

ceo dan

sam čestitao

srećan dolazak

proleća poznatima

i nepoznatim ljudima

davao cveće ženama na

ulici. svratili smo na predstavu

koju je režirao lazar stojanović

ceo dan sam išao ulicom. išao

kod raznih ljudi kod slavka

matkovića u biblioteku i

svima sam čestitao 

srećan dolazak

proleća

 

 

i

 

 

stanujući

kod vesne i

družeći se u

istom prostoru

sa njom otkrio

sam mz

 

 

i

 

 

mz

je značilo

da li može

zezanje

 

 

i

 

 

bio je to dobar

način da u razgovoru

najavim i kanališem moj

magupluk pa i negativnu

energiju i da ako dobijem

dozvolu da je iskažem

pretvorim u dobro

zezanje

 

 

i

 

 

najavljenim

zezanjem bi se

negativna energija

pretvarala u

pozitivnu

 

 

i

 

 

nekoliko

bliskih osoba mi

je kasnije reklo da

najviše voli kad ih

zezam jer su u tom

mz osećale moju

ljubav za njih

 

 

i

 

 

mz

se kasnije

preobrazilo u

mnš i mo. mnš

znači da li može

nežna žala a mo

znači da li može

ozbiljno

 

 

i

 

 

jako sporo

trčanje koje sam

nazvao filozofsko

trčanje sam otkrio

te 1987

 

 

i

 

 

filozofsko

trčanje je bilo

jako jako sporo

sporije i od

hodanja

 

 

i

 

 

filozofsko

trčanje je bilo

molitveno

trčanje

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

21. jul 2021.

26162. dan mog života

 

 

dok

sam kao

miroslav janišta

slušao božanski bluz i

pisao ne, ne verujem da

se ova rečenica ne čuje

uživao sam u zelenoj

salati i noćnom šumu

dunavskih talasa

 

 

i

 

 

zelena

salata je

bila trojstvo 

iz moje žudnje

u zatvoru za

hodanjem

muzikom 

i

zelenom

salatom

 

 

i

 

 

hodanjem i

muzikom sam već

počeo da zadovoljavam

moju žudnju za slobodom

a sad sam jako uživao i u

zelenoj salati ali u svetu i

meni se 26. aprila 1986

dogodio černobil

 

 

i

 

 

sve je bilo

ozračeno pa

i moja voljena

zelena salata

tako su nam

rekli

 

 

i

 

 

jebiga

slobode uvek

nedostaje pa i van

zatvora ili tačnije

rečeno slobode

najviše fali baš

van zatvora

 

 

i

 

 

dok

sam kao

miroslav janišta

slušao božanski bluz i

pisao ne, ne verujem da

se ova rečenica ne čuje

nazvala me je kaća čelan

i predložila mi da glumim

šekspira u priči sve i ništa

horhea luisa borhesa u

njenoj režiji na prvom

šekspirfestu u

subotici

 

 

i

 

 

obradovao

sam se jer me

je neko

hteo

 

 

i

 

 

neko

ko me je čuo

kako čitam pesme

zovem se miroslav

mandić i neko ko je

čitao ja sam ti je on i

poželeo da šekspira

glumi pesnik a

ne glumac

 

 

i

 

 

dok smo

radili na predstavi

redigovao sam ne, ne

verujem da se ova rečenica

ne čujei jako uživao u

radu na tekstu

 

 

i

 

 

putovali smo

sa predstavom sve i

ništa po nekoliko gradova

u jugoslaviji. uživao sam

u tom sve i ništa koje je

bilo važno mnogima

baš kao i meni

 

 

i

 

 

ići na

sve pa iako

završim sa ništa

je mnogo bolje nego

ići na nešto da bih

izbegao ništa

 

 

i

 

 

sve

samo

sve

 

 

i

 

 

kaća

čelan i ovog

trena nežno

mislim na

tebe

 

 

i

 

 

u kasnu

hladnu jesen 

sam se preselio

kod vesne milović

da kao dobrodošli

stanujem kod

nje

 

 

i

 

 

ante marinović

me je primio da u

njegovom bivšem

ateljeu mogu da

dolazim i radim

 

 

i

 

 

svakog

dana sam odlazio

iz centra zemuna na

novi beograd i tamo

sam nastavio sa

prepisivanjem

romana

 

 

i

 

 

već

nekoliko

godina unazad

počeo sam da

izgovaram 

reč bog

 

 

i

 

 

isprva

nisam to ni

primetio

 

 

i

 

 

ne sećam

se više da li sam

ipak u jednom trenutku

primetio da ga izgovaram

ili sam primetio da to

drugi primećuju

 

 

i

 

 

reč koju

sam izgovarao

pre reči bog bila

je reč fenomen

 

 

i

 

 

u

fenomenu

sam osećao

ukupnost. dobrotu

i lepotu ali ta reč

mi više nije bila

dovoljna

 

 

i

 

 

nedostajalo

je u njoj nešto 

od ličnosti i

topline

 

 

i

 

 

u trenucima

radosti uzbuđenja

uvida samo jednom

jednom rečju sam

to mogao izreći

bila je to reč

bog

 

 

i

 

 

bio

je to

bog

 

 

i

 

 

bog

put put

bog

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

20. jul 2021.

26161. dan mog života

 

 

ko

čuje

bog

je

 

 

i

 

 

rečenica

knjiga pesma

ne, ne verujem

da se ova rečenica

ne čuje mi je pomogla

da iskusim da se sve pa

i svaka rečenica čuje i da

je mnogo važnije da je

stvorim nego da

radim na tome

da se ona

čuje

 

 

i

 

 

jesam

pevam

stvaram

hodam

ljubim

 

 

i

 

 

ime

miroslav

janišta

sam

 

 

i

 

 

u 37. godini

sam pokušao 

da miroslav mandić

promenim u miroslav

janišta ali mi to

nisu dozvolili

u opštini

 

 

i

 

 

često

sam u životu

kao i sad osećao

da sam ništa

 

 

i

 

 

ja

ništa

janišta

ali gle

čuda

 

 

i

 

 

ja

ništa

janišta

sve

ja

 

 

i

 

 

ja

ništa

ja bog

sam

 

 

i

 

 

ništa je

druga strana

svega a ništavilo

je izneveravanje

svega

 

 

i

 

 

ništa

predhodi

svemu

 

 

i

 

 

ništa

porađa

sve

 

 

i

 

 

do toga

da se osećam

kao ništa dovode

me neuspesi

 

 

i

 

 

do ništa

me dovodi

samoća

 

 

i

 

 

bolna

potreba za

ženom koje nema

me dovede do toga

da se osećam kao

niko i ništa

 

 

i

 

 

nevažnost

koju obožavam

me dovede do toga

da se osećam

kao ništa 

 

 

i

 

 

briga o

sebi me 

ponizi

 

 

i

 

 

gađenje

nad sobom

me poništi

 

 

i

 

 

odbačenost

mi potvrđuje

da sam ništa

 

 

i

 

 

očito

je da sam

ništa

 

 

i

 

 

ništa

hvala ti jer

ti si ponekad

jedini preduslov

da budem sve

da budem

bog

 

 

i

 

 

samo

sve i ništa

dovodi do

svega

 

 

i

 

 

umesto da

miroslav janišta

postane moje ime

miroslav janišta je

postao jedan od

mojih junaka

 

 

i

 

 

miroslav

janišta je moja

ljubav za kaju koja

je za sebe govorila

da je najgora u

preduzeću jer je

spremačica

 

 

i

 

 

miroslav

janišta je nežnost

koja me i danas čini

jednim jedinim

janištom

 

 

i

 

 

miroslav

janišta je jebačina

nad jebačinama jer je

to velika napaljenost

na nevažnost i

nevažne

 

 

i

 

 

miroslav

janišta je moja

nežnost prema svima

koji su ništa i koji su mi

uvek mnogo više značili

od svih onih koji su

nešto

 

 

i

 

 

miroslav

janišta me je 

doveo do boa mia

boamiamaboa

ma boa

 

 

i

 

 

nežni

miroslave

janišta čuvaj

me od mene 

samog

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

19. jul 2021.

26160. dan mog života

 

 

prva četiri

meseca u beogradu

sam se mučio da počnem

knjigu. preokret se dogodio

kad sam odlučio da pišem o

onome o čemu najbolje znam

a to sam bio ja sam i moj

zatvor i od tad se

sve otvorilo

 

 

i

 

 

preselio

sam se u zemun

na adresu zemunski kej

19 i tu sam na mansardi dva

meseca pripremao građu o

zatvoru i o onome što je

bilo posle zatvora do

trenutka pisanje

knjige

 

 

i

 

 

stalno sam

slušao samo bluz

i kad sam pripremio

dokumentarni materijal

pisanje je krenulo samo

od sebe i za mesec dva

sam dovršio knjigu

 

 

i

 

 

knjigu sam

pisao kao muziku

kao zatvorski bluz  

bluz dana kad sam

izašao iz zatvora i

bluz sledećih 13

godina života

 

 

i

 

 

doneo sam

odluku da ne pišem

o mojim mukama ni o

onima koji su me povredili

i povređivali nego da umesto

toga uvek samo napišem

crvene krave vole

ljubičasto

nebo

 

 

i

 

 

da

crvene

krave vole

ljubičasto

nebo 

 

 

i

 

 

ne, ne

verujem da se

ova rečenica ne čuje

je rečenica koju sam

napisao u zatvoru kad

sam u trenucima straha

mislio da ću biti ubijen u

zatvoru a sad trinaest

godina to je postao

naslov moje treće

knjige 

 

 

i

 

 

knjiga

ne, ne verujem

da se ova rečenica

ne čuje je prećutana

na isti način kao i

sve drugo što je

prećutano

 

 

i

 

 

knjiga

ne, ne verujem

da se ova rečenica

ne čuje je prećutana

baš zato što se čuje

i što je čuju svako

i sva bića

 

 

i

 

 

knjiga

ne, ne verujem

da se ova rečenica

ne čuje se i sad

otvara da se čuje

sve što se ne

čuje

 

 

i

 

 

knjiga

ne, ne verujem

da se ova rečenica

ne čuje je nada za

svako i sva

bića

 

 

i

 

 

knjiga

ne, ne verujem

da se ova rečenica

ne čuje je dete koje

živi da bi svi i sve

živelo a ne da bi

ono živelo

 

 

i

 

 

knjiga

ne, ne verujem

da se ova rečenica

ne čuje je pobuna

ljubavi slobode

istine 

 

 

i

 

 

knjiga

ne, ne verujem

da se ova rečenica

ne čuje je bluzčina

sveiskupljenja

 

 

i

 

 

knjiga

ne, ne verujem

da se ova rečenica

ne čuje je sve ono

što radost duguje

tuzi i bolu

 

 

i

 

 

knjiga

ne, ne verujem

da se ova rečenica

ne čuje je sve ono za

šta se ni jedno biće

ne bi prodalo

 

 

i

 

 

knjiga

ne, ne verujem

da se ova rečenica ne

čuje je moja zahvalnost

rečenici koju sam napisao 

u smrtnom strahu na papiru u

zatvorskoj radionici i za koju sam

se uhvatio kao za slamčicu spasa

verujući da se ona čuje i da je to

baš ta velika umetnost za

kojom sam žudeo i za

kojom žude sva

bića

 

 

i

 

 

knjiga

ne, ne verujem

da se ova rečenica

ne čuje je moja strast i

poniznost dok zauvek

ponavljam reči ne, ne

verujem da se ova

rečenica ne

čuje

 

 

i

 

 

knjiga

ne, ne verujem

da se ove rečenica

ne čuje je pesma ne

ne verujem da se 

ova rečenica

ne čuje

 

 

i

 

 

pesma

ne, ne verujem

da se ova rečenica

ne čuje me je dovela

do toga da je svaka

rečenica put do

boga

 

 

i

 

 

pesma

ne, ne verujem

da se ova rečenica

ne čuje me je otvorila

svakoj reči a svaka

reč pesmi

 

 

i

 

 

pesma

ne, ne verujem

da se ova rečenica

ne čuje je radost

kojom se drugi slavi

slaveći sebe kao

boga jedinog

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

17. jul 2021.

26158. dan mog života

 

 

nekoliko

meseci ranije

mi je milorad grujić

predložio da napišem

knjigu za njegovu

izdavačku

kuću

 

 

i

 

 

to

mi je dalo

snagu jer je

neko želeo

moje pisanje

 

 

i

 

 

ponekad

bih se zanosio

tom knjigom ali

sam odlučio da

ću je pisati u

beogradu

 

 

i

 

 

jedva

sam čekao

da počnem da

je pišem

 

 

i

 

 

sad sam

bio u beogradu

u sitničkoj broj 2

i sa oduševljenjem

sam počeo da je

pišem u glavi

 

 

i

 

 

stvaranje

knjige i umetnosti

je za mene stvaranje

nečeg još nepoznatog

nečeg što je živo i što

još nikad nije bilo

stvoreno

 

 

i

 

 

zato sam

pokušavao da knjigu

otkrijem i svakog dana

bih je otkrio uz pomoć neke

ideje koja me je oduševila ali

ja je onda nisam mogao da

realizujem i knjiga je

svakog dana

nestala

 

 

i

 

 

to

je bilo

 ljuštenje

starog u

meni

 

 

i

 

 

ljuštenje

je trajalo tri

četiri meseca

sve dok se nisam

skroz oljuštio

i bio go

 

 

i

 

 

go

bog

go

 

 

i

 

 

samo

golotinja

jeste

 

 

i

 

 

samo

golotinja

peva

 

 

i

 

 

samo

golotinja

stvara

 

 

i

 

 

samo

golotinja

hoda

 

 

i

 

 

samo

golotinja

ljubi

 

 

i

 

 

odlazio

bih na adu da

u hodu dođem do

knjige i došao bih

do nje ali je ona

opet nestala

 

 

i

 

 

najviše

i najniže u

meni je žudelo

da se spoji u mom

srcu i srcu moje

knjige

 

 

i

 

 

hteo sam

da pišem o

nevažnom koje

je jedino važno ali

i o važnom koje

je nevažno

 

 

i

 

 

cepao

sam se

između

pisanje

knjige

i

knjige

pisanja

 

 

i

 

 

juče sam

počeo da čitam

meku dugmad gertrude

stejn u prevodu nataše

kamparak gertrude stejn

moje voljene koja je za

mene sam vrh pisanja

i podsetio sam se i

mog pisanja tih

dana 1986 

 

 

i

 

 

voleo sam

knjigu od detinjstva

pogotovo sam je zavoleo

kada sam u knjizi počeo da

uživam u njenom autoru a

još više kada sam počeo

da uživam u rukopisu

njenog autora

 

 

i

 

 

knjiga

mi je pomogla u

zatvoru a i kasnije

kao prijatelj koji

mi lako stane

u džep

 

 

i

 

 

vremenom

me je knjiga sve

manje interesovala

kao literatura a sve

više kao čudo

postojanja

 

 

i

 

 

jedne večeri

sam poslednjim

autobusom otišao

u šabac u kome se

milomir ubio pre 28

godina da pokušam

da baš tu počnem

knjigu koja mi se

nije otvarala

 

 

i

 

 

do fajronta

sam sedeo u

kafani hotela

venac iz kog je

milomir skočio

na asfalt i tu

pisao knjigu

pisanja

 

 

i

 

 

pisao sam

ono što sam

video a video sam

 muškarce razvaljene

od bola i to kako su

se utapali u alkoholu

u pevačici i u tu

muziku bola

 

 

i

 

 

posle fajronta 

sam izašao u hladnu

noć i šabačke ulice koje

su bile pokrivene snegom

i sve do jutra hodao i

ponekad nešto

zapisao

 

 

i

 

 

u jednom

trenutku me je

policija legitimisala

jer sam im bio sumnjiv

ali sam im pokazao svesku

u kojoj sam pokušavao

da porodim knjigu

te noći

 

 

i

 

 

knjigu koja

će tri četiri meseca

kasnije postati ne, ne

verujem da se ova

rečenica ne

čuje

 

 

i

 

 

da

ja zaista ne 

verujem da se

ove rečenica

ne čuje

 

 

i

 

 

da

ja sam

bog da. da

bog mi

da

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

16. jul 2021.

26157. dan mog života

 

 

milomir

se ubio u 37

godini ja sam u 37

otišao iz novog

sada

 

 

i

 

 

stao

sam na put

stopirao i

otišao

 

 

i

 

 

bio je to

tek početak

stranstvovanja

i beskućništva

božijeg

 

 

i

 

 

ljubeći

stranca postao

sam i sam

stranac

 

 

i

 

 

stranac je

bajka. stranac

je odbeglo dete

odbeglo dete je

srce boga

 

 

i

 

 

stranci

su deca

vetra

 

 

i

 

 

ljubim

slavne

beskućnike

o kojima niko 

ne zna

ništa 

 

 

i

 

 

beskućništvo

je rajsko stanje

bespuće svih

puteva

 

 

i

 

 

beskućništvo

je bivanje bez

autoriteta i

terminologije

 

 

i

 

 

beskućništvo

najdublje poštuje

sve što postoji i to

baš onako kako

postoji

 

 

i

 

 

tog 1 ili 2

januara 1986. sam

otišao iz novog sada sa

podbare i iz patrijarha

černojevića 19

zauvek

 

 

i

 

 

verica mi je

našla stan kod bigza

u njemu sam bio četiri

meseca. posle mi je našla

stan na zemunskom keju u

kome sam bio do novembra

1986. a onda sam otišao da

stanujem kod vesne milović

u zemun i tu sam bio do

novembra 1989

 

 

i

 

 

posle toga

su me prihvatili

ivana i nenad baturan

i kod njih sam živeo do leta

1991. do odlaska u london

na završne pripreme

za ružu lutanja

 

 

i

 

 

na ruži lutanja

mi je adresa bila

svaka stopa u evropi

sada mi je adresa u

tvom srcu svemir

broj 1

 

 

i

 

 

to su

moje adrese

bivanja a ne

stanovanja

 

 

i

 

 

gadim se

stanovanja. ja

sam nomad i ja

pesnički stanujem

na ovoj zemlji i

tužan sam što to

ne razumeju

moji bližnji

 

 

i

 

 

ja sam

zemlja ja sam

voda ja sam vazduh

ja sam svetlost i ja ne

mogu da stanujem

nego mogu samo

da budem

 

 

i

 

 

uvek

sam hvala

bogu imao krov

nad glavom i mesto

za rad i nadam se da

će tako biti do kraja mog

zemaljskog života ali to je

stanovanje beskućništvom

čednim bezvlasništvom

odanom besplatnošću

i beskorisnošću

 

 

i

 

 

stanujem

da bi bog imao gde

da stanuje jer jedino za

boga nema ni hleba ni

vina ni postelje ni puta

ni ruže ni preduzeća

ni hrama

 

 

i

 

 

odlazak

tog 1 ili 2

januara 1986

je konačni

odlazak

 

 

i

 

 

konačni

odlazak je

iskorenjivanje

iz kuće i odlazak

na put jer i kad sam

u kući i onda sam

na putu boga

 

 

i

 

 

konačni odlazak

je konačni povratak

na početak u naručje

boga koji žudi za svim

bićima koje je stvorio

i porodio i koji se na

kolena spušta biću

koje se u boga

preobrazilo

 

 

i

 

 

to je

moj odlazak

od pre 35 godina

o kome pevam sad u

mojoj autobogografiji

koja je i sama

odlazak

 

 

i

 

 

autobogografija

ubogih koji su sami

često jedna jedina bol

ali još mnogo više

jedan jedini

bog

 

 

i

 

 

bog

odlaska

je bog

početka

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

15. jul 2021.

26156. dan mog života

 

 

punoća

života mi se

sve više uvećavala

neprimećenim i

nevažnim

 

 

i

 

 

odbačeni

papir koji bih

sakupio iz korpi

u samouslugama

upotrebio bih

kao toalet

papir

 

 

i

 

 

to

me je činilo

gospodinom

odbačenog i

gospodstvom

odbačenih

 

 

i

 

 

otkrivši

nevažno otkrio

sam da je svet

sačinjen baš od

nevažnog

 

 

i

 

 

nevažno

me je ježilo i

razneživalo

 

 

i

 

 

posle knjige

ja sam ti je on u

kojoj sam pisao o

mnogim neprimećenim

i nevažnim stvarima

vežbao sam se da

ih primećujem

i volim

 

 

i

 

 

ko je

važan ne

može da

voli

 

 

i

 

 

voli ko

je nevažan

i zato ko voli

ne može da

bude važan

nikako

 

 

i

 

 

umetnost

se obnavlja 

na periferiji

umetnosti

 

 

i

 

 

umetnost

se na periferiji

rađa kao nevažna 

i neprimećena i tako

zaštićena nevažnošću

procveta kao centar 

umetnosti jer suština

umetnosti je

nevažno

 

 

i

 

 

vericu rupar

sam upoznao na

mom radu da li će

doći publika na ništa

u mesecu maju

u beogradu

 

 

i

 

 

verica mi je

na kraju prišla

i rekla da joj se baš

dojmilo to što sam

bio govorio i

izvodio

 

 

i

 

 

verica

rupar ko

god bila verica

rupar je verica

rupar

 

 

i

 

 

poverenje

prapoverenju

jebem te u šake

ženo prelepa

 

 

i

 

 

verica

rupar tako

malo a tako

sve

 

 

i

 

 

verica rupar

baš onako kako

hoda verica rupar a

rep kose joj piči na

jednu i na drugu

stranu

 

 

i

 

 

verica

rupar je ono

kad teče reka

a verica rupar

kaže piči

reka

 

 

i

 

 

verica

rupar je

rukohvat koji

ne popušta

 

 

i

 

 

verica

rupar je

vukovar koji

sam joj predložio

da u njemu prvi

put vodimo

ljubav

 

 

i

 

 

verica rupar

je vukovar ljubavi

a ne razaranja koji

se dogodio sedam

godina kasnije

u vukovaru

 

 

i

 

 

verica rupar

   je jednom ono

kod stadiona

partizana

 

 

i

 

 

verica rupar

su krhka pluća a

uz to i cigare

 

 

i

 

 

verica rupar

su slavko gajević 

i snježana milivojević

i ksenija buštrević i oto

horvat i vesna milović

i vera varadi i božije

pletivo od same

krhkosti

 

 

i

 

 

verica

rupar mi je

predložila da

dođem u beograd 

i zauvek odem iz

novog sada i

rođenja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima