Bog Miroslav Mandić Bog

nikada nisam voleo da skrećem pažnju na sebe ali sam na

Drugom hodanju za Poeziju otkrio i zavoleo i pažnju i pažljivost

hodanje izaziva pažnju

pažnjom sve postaje pažljivost

pažnja je blaga

pažljivost mila

Bog je hodanje

hodanje je Bog

svaki dan je pobeda svakog dana

bilo šta je pobeda bilo čega

sve što jeste pobeđuje time što jeste

ne verujem u postojeći model sveta

postojeći modeli sveta su najbliži svetu ali zbog svoje

opšte prihvaćenosti su i najdalje od onog što svet jeste

jesam svet

reč svet

reči sveta

sveta pesma sveta

Bog je umetnost

umetnost je Bog

jezik kojim govorim govore sva bića

jezik kojim pevam pevaju sva bića

jezik kojim jesam jesu sva bića

jezik kojim hodam hodaju sva bića

jezik kojim ljubim ljube sva bića

jezik prvi put izgovorene prve reči

jezik prvi put izgovorene svake reči

jezik kojim bezbroj puta ponovljenu reč izgovaram kao da je govorim prvi put

melodiram

melodija jezika je u zavetu prvoj reči

melodija jezika je u prvi put izgovorenoj reči melodija

čednost zaveta čuva čednost jezika

jezici ljudski razjedinjuju

jezik ujedinjuje

Bog je pesma

pesma je Bog

na ostružničkoj dolmi sam

sva je u travi

niko ne hoda po njoj pa nema staze

uživam u lepoti njenog tela koje prepoznajem u njenom blagom luku

u detinjstvu sam gledao kako se nasipala jedna dolma

stotine konja i stotine kubikaša radili su od jutra do mraka

seljaci rade na zemlji a radnici rade zemljane radove

čudesna je zemlja

rađa

u zemlji se grade kanali. od zemlje se grade nasipi

elementarno

pod utiskom elementarnog sam i sam u elementu

hodač

pevač

ritam svih bića

živim to što živim

pevam to što pevam

kasno jesenje rumenilo pozdravlja zimsku snežnu belinu

zemlja je raj

život na zemlji je rajski

ljudi čine zverstva jedni prema drugima i prema

drugim bićima i od zemaljskog raja čine pakao

i jutros sam čitao o užasima koje jedan narod čini drugom

nikada ne izgovaram imena kada je mržnja u pitanju da se mržnja ne bi širila

najveća zla čine se u ime porodice naroda i Boga

najveći ubica je osećaj da si u pravu

činiti zločine u nečije ime je sebičnost i glupost nad svim sebičnostima i glupostima

laž svih laži

iako sam tužan zbog tih svakodnevnih

zločina i užasa radost života samog me okrepljuje

dok koracima vrtlarim po ovom dolmskom raju

nadam se da će iz ovog vrta sve više rađati rajsko

rajsko saosećanje svih bića jednih prema drugima

rajska ljubav moćnih prema nemoćnima

rajska sloboda moćnih u nemoćnima

rajsko elementarno

živim to što pevam

pevam to što živim

hajmo

hajdemo

jedno smo

da znaš

jedini

svi

melodija i harmonija su jedno

svi ritmovi jedan su

uzbuđuješ me

i ti mene

srce Tii jebem

tvoje je

ironijom se čovek brani od sopstvenih slabosti

duhovitošću čovek skriva svoje imperijalističke i kolonijalističke zločine

plačem

plačem i ja

slatko je slaganje

slatko da slađe ne može biti

slaganje je put

ruža na putu

predsednik sveta Džulijan Asanž

svetica sveta Nadežda Tolokonjikova

opet mi se plače od lepote

i meni od dobrote

tako je sve jednostavno

i čedno

svi dečaci su jebačimajki

sve devojčice jebenemajke

moje su psovke...

... moje uspavanke

sve što kažem Tii si već pomislila

sve što kažeš stvara me

pupi

Pupoljak

pomislio sam da u sledećih desetak metara napišem 33 blaženstva od onoga što vidim

dok sam ih pisao u sebi osetio sam nadrealnu lepotu u toj pukoj realnosti

otkinuta grančica na velikoj površini betona

pisaću polako sa ovih par kilometara kojima ističe današnje hodanje

dobrota ponekad nije ništa drugo nego sama samoća

to što tu je sve je

niko ne vidi da sam Bog

tim pre to treba da vidim sam

Tii

bog

je

hrabrost

da

vidim

da

sam

bog

u bilo čijim toplim suzama

usporio sam i sve više uživam u umoru koji me blago obuzima

ne samo da me umor obuzima nego me obuzima i lepota reči obuzimanje

obuzmi me obuzmi obuzimanje

divan je susret sa rečima

pišem i odjednom susretnem reč odjednom

jednom i to odjednom

za jednom i to odjednom žudi duša moja

u naručju sam odbeglog deteta

u naručju svih čestica u smiraju

ptice čestice

ko god da si sve više osećam Tvoju ljubav

taman sam hteo da napišem izgovori bilo šta pre

nego što ti se isključim kad mi se diktafon isključio

posle divote samog pisanja u pisanju su divna i pomagala

alati

stilovi

papir i olovka. grafit i mastilo. pisaća mašina i kompjuter. diktafon

iako sam i protiv oružja i protiv oruđa priznajem volim neke alate

alate za pisanje. alate za slušanje muzike. alate za jebanje

odjednom sam se uzbudio onom koja u sebi čuva onog koji u sebi čuva sva bića

sreća samoće je u samoj sreći

ko god hoće u ovom blaženstvu se može napiti

ko god hoće u ovom blaženstvu se može nahraniti

ko god hoće u ovom blaženstvu može krevet i svoju ljubav pronaći

ko god hoće u ovom blaženstvu se može venčati i udomiti

neće bez tebe da blista ni sunčev zrak

slušam Ljiljanu Petrović Batler

slušam Mikloša Šeba

slušam Portished

na Hodanjima za Poeziju sam u tužnim

nedeljama pevao Tužnu nedelju u nepoznatim mestima

slušam je

mnogo sam je puta slušao

Bili Holidej

Bili Holidej je Bili Holidej je Bili Holidej

čudesno peva tuga

čudesno privlači samoubistvo

čudesno mrvi se dan

mrvim se u mrvice

stranac sam nad strancima

sitna nepristojnost otuđuje, mali lep gest integriše

Timoti Garton Eš  

samo ljubav za sva bića dostojna je ljubavi

pišem jako teško i to je jako lepo

mrvi se

sabvufer sa basovima mi izgleda otkazuje pa me to rastužuje

volim da slušam muziku sa jakim basovima

jaki basovi su kao teški džakovi

oslobođenje robova

otišlo je grožđe

ponovo slušam kako peva Ljiljana

celo joj je telo u grlu

grli grlom tuge

cveće joj je u ustima

sve je uzalud ali jedino uzalud peva

ponekad jedino epidemije samoubistva nisu uzalud 

bezbroj kitova nasukanih na obalu 

zašto

ponekad jedino dečija samoubistva sprečavaju i iskupljuju užasne ratove odraslih

odrasli zaustavite ratove deca će vam se poubijati

Miroslave

sinoć sam kupio novi sabvufer jer je stari otkazao

basovi su još dublji

udari srca

džakovi džakovi

bit brate bit

bit samo bit

bit sve mira

bit sve mita

bit sve bita

bit bića

bit reči

bit muzike

jedan su bit

bit jednog jedinog uma u svim umovima

bit u svim bitovima

bit u svim bikovima

koraci koraci koraci

bit trenutka

bit večnosti

bit mušice

bit slona

bit dobrote

bit lepote

bit puta

bit ruže

bit znoja

bit suza

bit Boga

bit

bog

bit tri reči

bit dve

jedne

pupoljka

sam sam da ne bih bio sam

sam sam za sve

sam sam da me ljubljeni drugi ne bi odvojio od ljubljenog trećeg

sam sam da me ljubljeni treći ne bi odvojio od jednog jedinog ja

sam sam da me ljubljeno ja ne bi odvojilo od Boga

sam sam da me ljubljena porodica ne bi

odvojila od jedne jedine porodice svih bića

sam sam da me ljubljeni narod ne bi odvojio od svih naroda

sam sam da me ljubljeni čovek ne bi

odvojio od minerala biljaka životinja i viših bića

suviše sam sam da bih bio sam — sa svim bićima sam

suviše sam sam da bih bio sam — sa svakim sam

suviše sam sam da bih bio sam — sa svima srećan sam

idem samo do pijace da kupim hleb i hrizanteme za slavu

nadam se da će preostalih deset današnjih kilometara ishodati neki od dvadesetak posetilaca mog sajta

kupio sam tri krupne bele hrizanteme

mirišu na sneg

u detinjstvu je za Aranđelovdan skoro svake godine bio sneg

miris hrizantema jabuka budimki i čistih duša detinjih

i niko nikad neće saznati da si u pismi ti i samo ti jedino ti moja ljubavi

a ja ću negde gledat u daljinu i sve više tražiti tišinu

to što si tu u mom krevetu bez trunke odiće

od Banata pa do Srema nisko oblaci

jebi me slavo

Tvoja sam slavlje Božije

voleo bih da ponovo pročitam zbirku narodnih psovki Crveni ban

psovke su molitve čednih

otvorena šaka prosjaka je zahvalnost i ljubav Božija 

pripijaj se i uvijaj sa mnom

sva bića — jedno smo

niko nije manje sam od mene

odoh za drugi sto. tamo me čekaju

koljivo. sveća. hleb. vino. hrizanteme

širokogrudost odbačenih i velikodušnost zatvorenih

ljubljeni Nadežda Džulijan i bezbroj anonimnih po zatvorima

sva bića za jednim jedinim stolom jedne jedine porodice

u jednoj jedinoj svemirskoj slavi — slavi svih bića u svakom biću

Svemir za mene je — sve i mir — Svemir svega vidljivog i nevidljivog

ja sam Svemir svega vidljivog i nevidljivog

postoji ogromno polje vidljivog koje je još nevidljivo

samo nevidljivo nikada ne može biti vidljivo

tek to nevidljivo sa vidljivim i još neotkrivenim vidljivim me čini Svemirom

ne ono što je još nespoznatljivo u spoznatljivom

nego samo nespoznatljivo koje je zauvek nespoznatljivo

ne ono što je još neizrecivo u izrecivom

nego samo neizrecivo koje je zauvek neizrecivo

pre neki dan mi je Srđan Valjarević doneo Vitgenštajnov Traktatus

jako sam se uzbudio

pomislio sam to je najlepša knjiga dvadesetog veka

busenje

podbijeni palčevi bosih nogu

oguljeni laktovi

isceđeni čirevi

posekotine

uznemirujuće spašavajuće

bespuće oslobađa

put i ruža su tada u devičanskom zanosu

čednost sve iskupljuje

pripijaj se pripijaj

uvijaj uvijaj

vijugaj

u meni si

u

tebi

sam

sutra ću početi rad Dok... biće to sto trideset dve najobičnije fotografije

fotografije Tvog seksa i Tvoje besmrtnosti

dok bilo šta radiš u danu moći ćeš živeti moju ljubav

dok spavaš

dok oblizuješ usne

dok smiruješ srce

dok pišeš rečenicu koju fotografišeš

u magnovenju sam

nemoć me ljubavlju prožima

biće to put sto trideset dve fotografije

svakog dana kroz zimu do proleća

dok spavaš možeš osetiti moju ljubav za Tebe je prva

od sto trideset dve fotografije rada koji zovem Dok...

stavljaću ih svaki dan na link Pupoljak na sajtu miroslavmandic.name

poslednju ću staviti 25. aprila 2013.

biće to priča o izvoru svete svakodnevice iz koje se svaki dan možeš napiti ljubavi

dok se osećaš nevoljeno moćićeš da osetiš da Te volim

dok se raduješ moćićeš da osetiš da Te volim

dok činiš i jesi bilo šta moćićeš da osetiš da Te volim

hodam sporednim železničkim kolosecima na Belim vodama

mnogi ljudi koji su živeli u poslednjih sto pedeset godina

osećaju nostalgiju prema vozovima peronima železničkim stanicama

ljudi koji su živeli pre dvesta godina nisu osećali

nostalgiju prema vozovima jer vozova tada nije ni bilo

nije ih bilo ni pre trista godina kada je

Spinoza 1677. u svom Tractatus politicus definisao četiri načina porobljavanja čoveka

vežeš ga lancima

oduzmeš mu oružje i mogućnost da se brani

 parališeš ga strahom

obaspeš ga materijalnim dobrima 

na granama neobranog šipka jato vrabaca

šest goluba čuče na električnim žicama

radnici razvaljuju ono što su pre toga izgradili da bi ponovo gradili

vene lišće vinove loze

hrastovo lišće je žuto kao žutobraon kruške

sećam se kako sam proletos na ovom putu fotografisao trave

uradio sam 33 fotografije trava

33 fotografije lišća

sto trideset dve fotografije Dok.. su četiri serije od po 33 fotografije

zimski san u jazbini ljubavi

u toj jazbini ću Te podsećati da Te uvek neko voli

volim ovaj zemljani odron na Belim vodama

ugledah stene i osetih vanzemaljci žive u stenama

sve je tako blizu

svet je nastao sada

dok sam prolazio kroz Bele vode bio sam tužan

dok izlazim iz Belih voda sam radostan

na ivici Julinog brda deset kontejnera stoje kao deset vrana čuvara

nežno mislim na Spinozu

neki ljudi su Svemir

nežni kao dojka

hrabri kao mleko

ishodao sam 17.144.857. korak

dvanaest hiljada kilometara za malo manje od tri godine

da bih do 31. decembra 2019. još jednom obišao planetu

Zemlju potrebno je da svaki dan hodam 12.796 kilometara

dvanaest hiljada kilometara sam prešao sa dnevnim prosekom od 13.207 kilometara

ritam ritam ritam

koraci koraci koraci

reči reči reči

korak po korak vreme

korak po korak prostor

reč

po

reč

pesma

kada su ljudi bili opijeni otkrićem točka govorili su da je Svemir točak

kad su bili opijeni otkrićem sata govorili su da je Svemir mehanizam precizan kao sat

opijeni kompjuterom govore da je Svemir kompjuter

dizajneri govore o Svemiru kao o dizajnu

informatičari kao o informaciji

bankari o banci

za mene Svemir pesma je

jedna jedina pesma

pesma svih pesama

ja

sam

ti

si

ja

sam

bog

malopre sam se video sa mojim Elvisom. tri godine sam

ga viđao skoro svakog dana na Bulevaru. nisam ga video

godinu-dve. kao i uvek bio je radostan iako je invalid u kolicima

šta

god

da

je

i

ko

god

da

je

svemir

elvisu

i

svemiru

pesmu

ljubavi

pevam

još dvadeset osam hiljada kilometara preda mnom

još sedam godina i trideset šest dana

nadam se da ću izdržati

pesma

izdržljivosti

peva

izdržljivost

pevanja

pesma

je

zavet

pevanju

pesma

je

ljubav

kojom

pesma

ljubi

pesma

pesmi

Cigančić peva u autobusu i niko mu nije dao ni dinar

veliko pevanje bez dinara je

pevajmo pevajmo pevajmo

ljubav smo

bele hrizanteme na stolu

bele kao sneg

rođendan ponedeljka

ponedeljka 26. novembra 2012.

svaki dan je samom sebi rođendan

svaki dan je novi dan

jedan jedini dan

prvi dan

svaki dan je do ponoći jedan jedini dan

svaki dan je od ponoći novi dan

pesma

od

ponoći

do

ponoći

svaki dan peva svakom ko je u njemu

volim kad osetim razumem i zavolim one koji su mi strani

one čijih se osećanja mišljenja ukusa i ponašanja gadim

ne pristajući u mladosti na postojeće stanje u društvu. na

aktuelnu sliku sveta. na karijeru. predao sam se otvorenom nebu

Bogu

početku

jednom iz koga je sve nastalo

tako mi se otkrilo jedno jedino jedno

večno sada

život sam

sve koje se neprestano prepliće sa svime u svakom

sve koje je jedan jedini detalj svega

umno

peva

umno

umno

ljubi

telesno

telo jednog jedinog tela je u svakom telu

jedno jedino telo nikada ne umire

jedna jedina pesma nikada ne prestaje

nisam mogao da odolim ovom listu platana. podigao sam ga i — ljubim ga

svaki dan je zahvalnost svim danima

zahvalnost je radost u svakom danu

svaki dan je muž svakoj noći

danas je današnjem danu rođendan

dan bez snega sa hrizantemama belim kao sneg

dozvoli da Tii šapnem na uvo da čuju svi

sve ćelije u Tebi su ljubav

neke su golubovi

neke laste

neke leptiri

neke cveće

neke poljske livade

neke oblaci

sve one kruže kao radost u Tebi

raduj nam se — kažu Tii

ljubimo Te — kažu Tii

voli nas — kažu Tii

trepere

vijugaju

talasaju

jedna drugu ljube ljubeći Te

jedna drugu neguju milujući Te

 jedna drugu pevaju proslavljajući Te

dozvoli mi da nastavim da Tii šapućem na uvo da čuju svi

sve čestice u Tebi su ptice koje lete visoko pod oblake

lete sa grane na granu

sa krova na krov

preleću ulice

reke i planine

mora i okeane

u vetru se vrtlože

kišom se kupaju

suncem blistaju

ptice u Tebi ljubavlju stvorene

ptice u Tebi ljubavlju primaju i daju

ptice u Tebi ljubavlju jesu i žive

dozvoli mi na kraju da Tii još jednom šapnem da čuju svi

ovo šaputanje u Tvojoj duši nikada neće prestati

topli vetar nosi miris trulog lišća

kišica nežno dobuje po mom mantilu

srećan sam jer sam u vazduhu

srećan jer hodam

sreća je radost koju lepota oseća u dobroti

sreća je sloboda koju stvaranje oseća u hodanju

sreća je istina koju pevanje oseća u stvaranju

sreća — neopisiva je

sreća — neizreciva je

sreća — bezrazložna je

svako biće proslavlja život u sebi

živeći u bićima život srećan je

živeći u bićima život večan je

živeći u bićima život život je

živi

život

bog

boga

je

živi

život

život

živog

boga

je

živi

život

srećan

je

život živi na sreću svih bića

život živi da svako biće proslavi

zemlja je prepuna opalog lišća

čudesno je svo to kruženje lišća

zelenilo požuti a na kraju se zlati

deset godina sam crtao lišće

deset godina trave

ako je preduslov politike da otkriješ da znaš ko Tii je neprijatelj

preduslov poetike je da Tii se otkrije da Tii je sve i svako prijatelj

jato vrabaca je silovito i veselo obletelo krug oko mene

bez sestrinske i bratske ljubavi prema svim bićima

čovekova priča o čoveku je tužna priča o samoljubivosti

još sam pod utiskom vesele razdraganosti jata vrabaca

penjem se na betonski most da pređem reku

ptice reku prelete u trenu

Božije stvaranje. nastavljanje stvaranja

i novo stvaranje jedno jedino su stvaranje

jedno jedino jedno

ljubavi jedina

dobar dan mladi vetre nad rekom — vičem sa mosta vetru nad rekom

dužina mog koraka je sedamdeset santimetara

dok se penjem na most računam koliki je poluprečnik kruga obima sedamdeset santimetara

jedanaest zarez jedan santimetar

zamišljam svoje korake kao točkove čiji je poluprečnik jedanaest zarez jedan santimetar

dobar dan vetre — vičem i današnjem vetru nad rekom

današnji vetar je topliji nego jučerašnji

jedan čovek nad sred reke peca u čamcu

četiri kilometra uzvodno sam letos preplivao Savu

dok razmišljam kojom rečju da opišem stanje neke prefinjene žudnje

kojom živim život od rođenja vetar je poneo sitni pesak ispred mojih nogu

razvejavanje

da li je to ta reč

sijanje

živeti život kao sijanje sunca

vejanje

živeti život kao vejanje snega

kišnjenje

živeti život kao padanje kiše

svakog dana sve oploditi

svakog dana biti oplođen svime

sejati život

žnjeti ljubav

jesti hleb Božiji

muškim pokretima ruku žena pripaljuje cigaru na vetru

vraća upaljač u jaknu

zatvara cibzar

sa velikim uživanjem povlači drugi dim

vetar joj nosi kosu

vetar leluja travu

dok sam izgovarao vetar leluja travu osetio sam nešto veličanstveno u tom vetar leluja travu

vetar leluja travu je najveći spomenik na Zemlji

pevač seje reči

pesnik seje pesme

rodio sam se kao sejač reči

stvorio sam se da se posejem

u pički pesme

sve moje reči su hlebovi i pesme

u pesmi pičke

slažem se da bi loši trebalo da postanu dobri

ali verujem da bi dobri trebalo da postanu čudesni

čudesni Bog

kao što je lošima teško da se promene i postanu dobri još je

teže dobrima da se odreknu toga što su dobri i postanu čudesni

uvek je samo o mojoj promeni reč

stvaranje preobražaja

izvršenje obećanog

prevladavanje stvorenog

preobražavanje stvaralaštva

ljubav je jedina promena koja nikada ne prestaje

šta ima novo komšija — pita komšija komšiju

od novog pravimo staro — odgovara komšija

žena

muškarac

jedno su

na prstima

dnevnica svakodnevice

izvesnost prohujalosti

štrudla sa makom za ručak i za večeru

i dva-tri zalogaja hleba sa uljem usput

nagla promena ritma uvek dobra je

ritam ponavljanja uvek prijanja

volim Te

vetar u noći ljulja semafor koji neprestano trepće u praznoj ulici

Tii si moj život

atmosfere

butina pripijena uz butinu

ponoćna hodanja

bilo šta

kad god kažem bilo šta rekao sam sve

neko

negde

neko negde

neko negde u mom srcu

neko

negde

u

mom

srcu

bog

je

duša treperi ljubavlju

grlom ljubi duša

žrtvom ljubavi duša ljubi žrtve ljubavi

mistika žrtve oslobađa sve svetove

grlom

konja

super što si mu dala novac – rekao sam devojci koja

je dala novac prosjaku. zarumenela se i milo osmehnula

sev

čednosti

sevne

ljubav

blesne

milina

tajna ljubavi je u tome što svako biće može da izljubi sva bića

tajna ljubavi je u svetlosti kojom svako biće može da osvetli svaki kutak u Svemiru

tajna ljubavi je u pesmi koja blista nemogućim

pesma

je

konj

koji

nam

govori

prijatelju

moj

pesma

je

kobila

koja

nam

peva

drugo

moja

bulevar

subote

u

pesmi

bulevara

sve je počelo i sve je to počelo sada

tajna sada je u tome što se sve dogodilo sada

što se sve događa sada

što će se sve dogoditi sada

lepota sada je u tome što se i to dogodilo sada

zamisli to što se dogodilo sada

volim reči kada izađu iz tela

volim telo kada izađe iz reči

volim reči kada izađu iz srca

volim srce kada izađe iz reči

volim reči kada izađu iz uma

volim um kada izađe iz reči

volim reči kada izađu iz reči

volim reči kada izađu iz reči

mislim na vrapca huligana čiju ljubav osećam neprestano

besplatnost je najseksualnija i najskuplja

ljubim Te huliganu moj ljubljeni

pada predvečerje

neprestana sam zahvalnost i divljenje

danas je rođus mom Žan-Lik Godaru

osamdeset drugi

čudesni život srećan je u svakome ko je čudesan

sveta Je Hijan

Je Hijan ili Lijumang Jan ili Vrabac Huligan

divim joj se

divim se vrapcima

vrapčićima

Je Hijan

Nadežda Tolokonjikova

Džulijan Asanž

dok hodam na jakom hladnom vetru

pored jezera brodić na otvorenom moru sam

cvilim dok mislim na zatvorenu Nadeždu

zatvorenog Džulijana i predivnog Vrapca Huligana

treperim ljubavlju od ljubavi u njihovim delima

treperim u lepoti vraninih krila kojima sreća leti ka meni

plačem i srećan sam

sreća je sloboda

sloboda je sreća

plačem i zamišljam kako ovim plačem u krvi svih bića teče sreća

plačem misleći na mirnoću i neagresivnost

Lajonela Mesija najboljeg fudbalera svih vremena

evo ih na putu

stidljiva pegava devojčica i promrzli odbegli dečak

strunama tabananja

čeljustima lutalaštva

dragim čičkovima

kičmom što se uvija od simpatija prema svim bićima

otvorenim nozdrvama pasti u zanos drugog

grudima primiti drugog u svoje smirenje

stidljiva i promrzli

pegava i odbegli

čudesni

sreća u krvi svih bića

cvrkuće

samo da znaš

jeste jeste

danas mi je šezdeset treći rođendan

dvadeset tri hiljade jedanaesti dan mog života

upravo mi zvone podnevna zvona ljubavi sa mobilnog

u Kući sam. u subotu i juče sam se nahladio. možda zakačio i neki virus

napolju sija sunce

napolje bih ali napolje ne mogu

Ivana će mi doneti lekove hranu i jednu krempitu rođendansku

samleću limun i izmešati ga sa šećerom kako je to nekad radio moj otac

fotografišem lice za stolom za link hodanje

popiću dve čaše Petrovog vina

ja

sam

miroslav

mandić

pevam

mandić

miroslav

sam

ja

Ivana mi je donela svašta. poređali smo po podu. bio je pravi rođendan

danas počinjem da čitam Bertranda Rasela

pripremam se za Vitgenštajnov Traktatus

sam sam

b

o

g

očaravajuća svedenost

jutros mi je Želimir Žilnik poslao fotografiju koju je

snimio 1. decembra 2012. na Tajvanu na kojoj se vidi jedno

jako staro drvo ispod koga sedi Željko a u naslovu mejla piše Ti, drvo i ja

ti

drvo

ja

svedena očaranost

obe strane istog

mislim na pesnike

mislim na Zinetu koja je za život sa svojim

pokojnim mužem rekla celi život detinja i drugarska ljubav

na iTunes-u upravo ide Šest dana na putu

kočijaški

kamiondžijski

hodački

kočijašiti samog sebe

upravljati samim sobom

biti i put i ruža na putu

jednom jedinom putu Božijem

čednost odbačenih

upotrebljena maramica

svetlost služenja

sedamsto dvadeset osam onih koji su videli ovaj spot

baš sam puk'o

nos neprestano curi

bole me oči i pune su suza

boli me čelo

nemam snage

izgleda da sam se baš jako nahladio

kapljica čaja mi je pala na sto

juče sam sa stola sklonio trinaestu stolnu sliku i postavio četrnaestu

sada je to samo belina hamera

volim umetnost koja nastaje sama

utabavanjem staze

koracima koji glačaju kamen

slučajnim tragovima olovaka po zidu

bio sam u krevetu dva sata

navukao kapu na glavu

Ivana mi je i danas donela hranu

napraviću rusku salatu

ostala mi još čaša Petrovog vina

tek kad klonem vidim koliko sam umoran

iscrpljen

dug je put

daće Bog

pridići ću se

probija me znoj

na trenutke me muzika podigne ali onda opet ništa

već ću nekako

ruska salata

pa opet u krevet

sad je već sve na meni mokro

moram se presvući

poezija je u svemu

cele ove nedelje slušaću Henrijet na kraju dana

svetlost služenja

sedamsto sedamdeset onih koji su videli ovaj spot

posvećeno Je Hijan Nadeždi Tolokonjikovoj i Džulijanu Asanžu

nos se muči

oči pune suza

mokra već druga majica

to da je sve poezija spašava

Ivana mi je upravo donela hranu

ajvar i cvekla

margarin i gusti sok

jebote koji ručak i večera

pa Bertrand Rasel i film uveče

Glorija Sidni Lumeta sa Šeron Stoun iz 1999.

rimejk filma Džona Kasavetisa sa Džinom Roulands iz 1980.

jako volim Džona Kasavetisa

uvek su me uzbuđivali neki ljudi

i sve više me uzbuđuju

ljudi bez moći

ljudi u čijim srcima kucaju srca svih bića

Cesarija Evora

pesma Henrijet

pesma

daje

sve

i

sve

traži

pesma

herojsko skoro u ničemu

u samom onom što jeste

odobravanje dobrote

odobravanje čudesnog

odobravanje odobravanja

ponovo presvlačenje mokre majice

u suvom je prijatnije

ajvar i cvekla me već čekaju ali preda mnom su još sedam blaženstava

još jedna majica će se natopiti znojem

odanosti se još peva

pevanje

i

nije

ništa

drugo

nego

odanost

služenje svih čestica svih bića

služenje svim česticama svih bića

služenje

odanosti

pesmi

i

pevanju

svetlosti služenja

osamsto četrdeset onih koji su videli ovaj spot

posvećeno Je Hijan Nadeždi Tolokonjikovoj i Džulijanu Asanžu