Bog Miroslav Mandić Bog

u bašti pisanja je mnogo raznih i raznorodnih plodova pisanja

pisanje po drvetu glini stenama

pisanje po sopstvenoj koži

ja izgovorim ja i ja napišem ja

svest i samosvest

pišem pišem i napišem sve o sebi

sve o svetu

sve

o

bogu

kriknem

zapevam

svedočim

zavolim sve ono po čemu pišem

zidove kamenje drvo travu kožu kartone hartiju staklo ekran...

zavolim sve ono čime pišem

drvo eksere krede olovke penkale pisaće mašine kompjutere...

zavolim da pišem

zavolim da čitam

zavolim svakog ko piše i svakog ko čita

pisalo se i hodanjima

jedno od najlepših pisama je splet puteva na Zemljinom šaru

pisalo se po ravnicama i planinama

pisalo se po kućama i hramovima

zatvorima i ludnicama

za stolom i u hodu

trezveno i narkotički

zanosno i smireno

o bilo čemu da se pisalo uvek se pisalo o sebi Tebi i Bogu

najbolje je pisao najbolji

pesnik

svaka reč mu treperi čitavim Svemirom

svakom rečju vibrira ljubavlju u svakom biću

hej papirići sa poslednjom porukom

hej knjigo koja postojiš hiljadama godina i koju su čitale hiljade i hiljade ljudi

hej

pisanje

hej

ružoliko

božansko

počinjem da pišem knjigu koja se već piše sama. tako je maleno to iz

čega krećem. neuhvatljivo. nevidljivo. nečujno. ništa – koje rađa – sve

tako je bilo pre dve hiljade sedamsto osamdeset dva dana

6. januara 2005.

sve je počelo istinom

počeo sam sa počinjem

tom rečju je sve počelo i traje

svetlost početka

ništa koje se preobražava u sve

rađanje

preporađanje

stvaranje

misao srca

srce misli

počinjem da pišem – hej kako je to lepo

počinjem da pišem da počinjem da pišem

jebote

knjigu koja se već piše sama

knjigu koja hoda sama

teče

leti

svetli

kruži

treperi

prepliće

prvom rečju

prvim blaženstvom

malenim

manjim od najmanjeg

b

o

g

o

m

neuhvatljivo

nečujno

nevidljivo

u svakom blaženstvu je prvo blaženstvo

u svakoj reči je prva reč

u svakom početku je sam početak

sve

svako

blaženstvo

bogu

blago

je

blagom

bogu

blago

i

milo

bilo

bogom

sve

sve

bogu

u svakom blaženstvu je svako blaženstvo

sva moja blaženstva su melodije dana

melodiranje najmanjeg

sva moja blaženstva su harmonije noći

harmoniziranje najvećim

svako blaženstvo je most između početka i kraja

naučih to hodanjem

početka kraja

kraja početka

misterija

milina

malena

malina

nevažnost svakog blaženstva čini blaženstvo svakog blaženstva

tako je svako blaženstvo i najvažnije

samo je sve važno

samo sve u svakom blaženstvu je božansko

petnaesti avgust svakog petnaestog avgusta

danas je pedeset četiri godine od kako je otišao Milomir

ljubim Te dečače moj

lična mitologija je srce svakog mita

mit svakog blaženstva je u njegovoj krhkosti

nezaštićenosti

odbačenosti

od lepote svakog blaženstva zavisi dobrota svih blaženstava

od čednosti svih blaženstava zavisi podatnost svakog blaženstva

travke

trske

hej

hajmo hejmo

pažljivost grli ljubaznost. ljubaznost ljubi pažljivost

svetinja bilo čega

božansko bilo koga

hrist

ko

god

bio

hrist

devojčica svakako

dečak sigurno

sva mlad

ljubav i besmrtnost

ljubav besmrtnosti

besmrtnost ljubavi

 moje tvrdnje su uvek i samo bajkolike

prvog dana Miroslava Mandića napisao sam dvadeset sedam blaženstava

pisanje i jeste život Boga

bilo je dvadeset sedmo poslednje blaženstvo tog prvog dana

drugog dana sam odlučio da svakog dana napišem 33 blaženstva

i od onda — zahvaljujući Bogu  — uspevam da to uradim svakoga dana već osam godina

jedno vreme sam na tome insistirao i imenovao ih kao umetnost 33

ponekad se jedino tim upornim nastojanjem. tim postojanim

traženjem. nepopuštanjem u zahtevu. neodustajanjem i ostajanjem pri tom

verovanju može stvoriti ono što smo naslutili i zašto smo pozvani

dugo mi je trebalo da osvojim i da me prožme taj ritam

u njemu ima nekoliko celina i talasa

prvi do dvanaestog trinaestog četrnaestog petnaestog blaženstva

drugi negde oko dvadeset četvrtog blaženstva kada je očito da je stvar već gotova

ali tek onda je potreban dodatni i neprirodni napor da bi se nastavilo

tek onda počinje preobražaj

i traje sve do kraja

33

Tii

33 u kome si Tii

Hrist

vaskrsenje

Tii vaskrsenje

vaskrsenje Tobom

maline božanske miline

to što sada osećaš je moje najdublje poklonjenje Tebi

Tobom otkrih da si baš Tii Hrist

Ra. Oziris. Šiva. Višnu. Tao. Zaratustra. Mojsije. Buda. Mani. Mazdak. Muhamed...

ja

ja u svakom ja

b

o

g

33

ko

god

bilo

ti

svakog dana 33 blaženstva

posle svaka 33 dana 33 dana

do sada je prošlo 84 puta po 33 dana

više puta su me 33 dana smirila

pomislio bih šta da pišem tog dana kad ono danas su ponovo 33 dana

pletivo od 33 dana

... malopre me je ljubazno pozvao da dođem na... kada sam se zahvalio

i rekao da ne odlazim nigde prekorno mi je rekao trebalo bi već malo da

izađeš. ja sam izašao ali su se drugi zavukli — odgovorio sam. dobro ali evo ja te

pozivam — rekao je. ja sam tebe pozvao još pre četrdeset godina — nastavio sam

pa gde da dođem — pitao je. pozvan si — rekao sam... uskoro smo završili jer

se razgovor počeo pretvarati u prepirku...

put na koji sam krenuo sa

Miroslav Mandić jebe svima mater 

i na koji su svi bili pozvani

put na kojem mi se niko nije pridružio

put koji se nastavio zatvorom i odlukom da

krenem putem neba me je doveo i do ritma 33 dana

Miroslav Mandić jeste svima mater

do Svemirskog festivala umetnosti sveživota koji se neprestano

od početka sveta odvija svakog trena i u kome učestvuju sva bića

ne samo da su svi pozvani nego i svi učestvuju

otvorenost

celina

jedno

Bog

malina celine

celina miline

sve je u Bogu

ali

u mnogo toga Boga nema

Bog ne isključuje nikoga

Boga mnogi isključuju

Bog je pozvao svakog

Boga mnogi ne pozivaju

o tome je bila reč i u ovom razgovoru malopre

verujem

veruju oni koji investiraju. naplaćuju oni koji znaju

posle ritma 33 dana dolazi ritam 81 dan

81 dan je moja odanost Lao Ceu i njegovom Tao-u

pročitao sam ga u devetnaestoj i bio prožet tom neuhvatljivom lepotom

nedokučivom dobrotom koju je Lao Ce izgovorio u 81 načelu

kad prođe 81 dan u Miroslav Mandiću tog dana

prepišem nekoliko redova iz dva načela Lao Cea

do sada je prošlo 34 puta po 81 dan

još potrešen malopređašnjim razgovorom nadam se da

nisam nikoga povredio a pogotovo ne onog koji me je pozvao

zbog svih koje sam ikada povredio nazvah sebe Malina Miline

dođi

odjekuju sve moje reči od samog početka na otvorenom okeanu svepostojanja

dođi

Džulijan Asanž

dođi

Pobuna pičke 

prvo drugo treće... blaženstvo

jedanaesto dvanaesto trinaesto... blaženstvo

sto prvo sto drugo sto treće... blaženstvo

hiljadu prvo hiljadu drugo hiljadu treće... blaženstvo

deset hiljada prvo deset hiljada drugo deset hiljada treće... blaženstvo

i evo me u sedamdeset osam hiljada šesto sedamdeset drugom blaženstvu

preda mnom je još pedeset hiljada devetsto dvadeset sedam blaženstava

tek bajkoliko je istinito

rima

brojevima

Ono što ne može biti objašnjeno prijatelj je naš

Vedenski

članice grupe Pobuna pičke osuđene su juče na po dve godine zatvora

kada država osudi pesnika raspadne se posle deset-dvadeset godina

svako ko živi slobodu je osuđen

sloboda je osuđena zato što sloboda oslobađa

Nadežda je u svojoj odbrani spomenula i Vedenskog. ja sam

u svojoj odbrani spomenuo i Ruža je ruža je ruža Gertrude Stejn

360° ruže horizontalnog kruga

360° ruže vertikalnog kruga

129.600 ruža neprestanog kruženja

360 x 360 čini broj 129.600

knjiga Miroslav Mandić je lopta broja 129.600

lepota pevanja loptom

lopta

rima

lepota

brojevima

jedno jedino pevanje

loptolika pesma

Svemirski festival umetnosti sveživota

Baš mi je strašno što moram da ti javim da je moja drugarica i tvoja

poznanica Mirna Gavrilov jutros umrla. Ceo današnji dan posvetila sam

mislima o njoj. Beskrajno sam tužna što joj nisam za života rekla koliko

mi je draga i važna. Molim te, posveti joj i ti neku lepu reč.

dobio sam jutros ovaj mejl

verujem da je Mirni lepo u društvu današnjih blaženstava

Mirna hej

hejmo

hajmo

bajkom

slobode

 i Hejmo i Hajmo krenuše

pridružiše im se

Ti i Ja

Sve i Svi

Vir i Vihor

Ruža i Put

Idem i Odem

Dobro i Lepo

Pička i Kurac

Molim i Hvala

Blizina i Daljina

Snažno i Nežno

Smiraj i Smirenje

Pesnik i Umetnik

Činjenje i Bivanje

Pažljivost i Pažnja

Plesanje i Pevanje

Stvaranje i Pevanje

Služenje i Ljubljenje

Strpljenje i Trpljenje

Odobravanje i Slaganje

Privijanje i Priljubljivanje

Bezbrižnost i Bezrazložnost

Istomišljeništvo i Istojebežljivost

život je sloboda

sloboda života je sloboda života je sloboda života

život put

broj 129.600

sloboda ruže

kruženje

mnogo ih je mnogo

svi ritmovi jednog jedinog ritma

ritma 86400 sekundi svakog dana

dnevnog ritma 33 blaženstva

nedeljnog ritma od 198 blaženstava

mesečnih ritmova

ritma godišnjih doba

ritma godina

ritma dekada

ritma kojim spominjem lepo i dobro

ritma pičke i kurca

ritma zanosa i smiraja

sporosti

brzine

ritmom Tvog prisustva i odsustva

ritmom učestalih reči

ritmom reči koje retko izgovaram

sve ono što nepce jeste nebu

posustajanjima i oduševljavanjima

tamnijim i svetlijim stanjima

ritmom neprestanih koraka

nadovezivanjem nadovezujućeg i nadovezivanjem nenadovezujućeg

uživajući u uživanju

preplićući preplićuće i preplićući nepreplićuće

uživanjem u ponavljajućem ritmu neponovljivog

u nagloj promeni

nagosti naglosti

nagosti samoj po sebi

kočijašeći

kočijaški

bičem nežnosti

utrnućem

joj

kovitlanjem

oj

zovem se Malina Miline

milim milinom

malinim malinom

volim imena i volim imenima

zovem se Onaj Koji Peva I Voli Imenima

zovem se Dodaj Mi

ime mi je Ljubi Me

zovu me Sveprožimajuća Energija Na Tren Zastala U Našim Pogledima

Znaš To Je Onaj Na Putu

nadam se da ću 2018. godine pročitati knjigu Miroslav Mandić i

u poslednjoj četrnaestoj knjizi pokupiti iz nje sve pa i imena

imenovanje

stvaranje

imenovati

zavetovati

ime mi je lepo kao ime

imenom

lepotom i dobrotom

Pobunom pičke

Džulijanom Asanžom

Ludvigom Vitgenštajnom

zovem se Jutarnjom Rosom Ljubim Te

zovem se Ljubim Te Bože Ljubim

zovem se Konj U Kobili Juri

ime je rođeno prirodom i stvoreno duhom

Tebe zovem Odanost Mi Je U Očima

Saputnica Disanjem I Koracima

Prijatelj Sam Ti Voljeni Prijatelju

sećam se kako su mi u detinjstvu bila uzbudljiva imena dece i odraslih

Uglješa. Lacika. Margita. Ranka. Toša. Hanc. Pišta. Obrad. Živa...

ili imena mnogih reči. gugutka. svejedno. golicanje...

ili psovke. jebo Tii pas mater. sunce Tii jebem. jebo kevu ako lažem...

ime je ruža u očima

ime je put od srca do srca

zovi me Moj Život Slavi Tvoj Život

zovi me Moj Put Je I Tvoj Put

zovi me Jednog Trena Jedno Smo Svakog Trena Pesma Smo Jedina

pre deset godina sam stavio minđušu na levo uvo

zauvek ljubav Dragani Varadinac

u rokovnik sam zapisao

u 14.50h sam stavio minđušu na levo uvo

kao sećanje na današnje čudo Božije ljubavi

da moja žena bude sa mnom

od onda je moja žena sa mnom iako je nema

jer sam jedinac. jedini sin Božiji

celu noć sam se molio Bogu da mi nepodnošljiva

ljubavna patnja prestane i patnja je nestala ujutru

osetio sam Boga

dok sam se brijao odlučio sam da ću tog dana probušiti uvo i staviti minđušu

obeležiti se ljubavlju Božijom

kao dete sam sa čuđenjem i nekim iskonskim

strahopoštovanjem osećao muškarce koji su imali minđušu

objasnili su mi da su to sinovi jedinci

nosili su u sebi nešto posebno

gusarsko. cigansko

nešto iz nekog drugog sveta

božanskog

ne ljudskog

tog dana sam i sam postao jedinac

odvezan od krvnih veza

predao sam se Bogu

ljubavi i pevanju

obeleženost je opasna

opasnost oslobađa

ovih dana ceo svet je obeležen Džulijanom Asanžom i Pobunom pičke

oni nose teret neslobode ogromnog broja ljudi

Džulijan Asanž i Pobuna pičke oslobađaju svet svojom dobrotom i lepotom

mene je ljubavna patnja oslobodila patnje i privela me minđuši ljubavi

jedna je ljubav

ljubavlju je Bog stvorio svet

svet dobrote

o tome peva minđuša na mom uvu

i sada kao dete gledam ovog čoveka sa minđušom

ponekad minđušu ugledam i na nekom dečaku

sestrinstvo smo po minđuši

obeleženost je ime bratstva svih bića

ljubi ljubi moja minđušo — ljubim Te ljubim minđu moja

deset godina minđuše

i sada je 14.50h. onda je bio četvrtak. danas je sreda

mnogo je junakinja i junaka u ovoj knjizi neprestanog kruženja

svi junaci za jednog junaka. jedan junak za sve junake

sve reči za svaku reč. svaka reč za sve reči

sve za jedno. jedno za sve

reči

ti mali bogovi

svuda su

kruže

prepliću se

blaženstvima tkaju blaženstva

svako blaženstvo je jedna pesma

jedna junakinja

svako blaženstvo je sve i svako

jedan junak

radost sve mladi

vreme i prostor preobraženi u večnost

poskakivanje

smešak

milina

ljubaznost prodavačica

hujanje prolaznika

reči koje pokupim usput

čedne psovke i psovke čednosti

i Bog zna šta sve još ne

pišući o bilo čemu uvek pišem o jednom i uvek o istom

Odbeglo dete i Dobro dete

zajedno na putu

posustajanje

ozarenje

pljuskovi

bujanje u proleće

predvečerja na mostu

 smiraji tišinom i sporim hodanjima

seks svakog dana

obilje jednostavnosti

 današnje dugo kupanje i plesanje u vodi jezera

bez svih bića ne bih mogao više živeti

samo sva bića čine ja

ja sam sva bića

sva bića čine svako biće koje je uvek samo jedno jedino biće

sva bića u svakom biću

svako biće u svim bićima

većina ljudi živi samo sa nekim bićima

fašisti koji su za sebe preuzeli bratstvo slave svoje bratstvo u svojim državama

država je fašistička

komunisti koji su za sebe preuzeli jednakost žive sa jednakima u svojim gradovima

grad je komunistički

liberali koji su za sebe preuzeli slobodu zarađuju na svojim putevima

put je liberalistički

porodice vole svoje porodice

rase su netrpeljive prema drugim rasama

multikulturalisti ne podnose nikog ko nije kao oni a njih niko ne podnosi

svi ubijaju

svi obožavaju svoju decu a hrane se decom drugih

i pored svega toga u svima postoji dobrota

samo sva bića oživljavaju dobrotu u svakom biću

kao što poznajem jako mali broj ćelija u mom telu tako poznajem i jako mali broj bića

ali kao što me svaka ćelija čini tako me čine i sva bića

maleno

sve

si

veliko

jesi

kad god kažem sva bića pevam svako biće

kad god kažem svako biće pevam sva bića

idem da preplivam Dunav

to vodeno biće u kome su sve vode Svemira

u kome se i zemlja i vazduh i vatra kupaju zajedno sa vodom

ostala današnja blaženstva o svim bićima su mi ostala zarobljena u diktafonu

sada je 17:28h. iscrpljen sam i tužan

u Dunav sam ušao u 13:30h i preplivao ga tamo i ovamo

ali kada sam izašao iz vode video sam da mi je voda ušla u najlon kese sa

kojima sam plivao i pokvasila diktafon telefon i fotoaparat koji sada ne rade

300 evra

ostaje mi samo da se smirujem

nekako će se to već srediti

bila su lepa ta blaženstva o svim bićima koja su ostala u diktafonu

sada mi je da se odmorim

smirim i nastavim

Miroslav Mandić mlada svetlost u praskozorju

Miroslav Mandić vlati trave koje se napijaju rosom

Miroslav Mandić sve ono u trenutku što od trenutka čini večnost

Miroslav Mandić Cigančić koji me je upravo pozdravio zviždukom

Miroslav Mandić nije onaj koga misliš da poznaješ nego onaj koga ljubiš

Miroslav Mandić sva bića koja su mi se otkrila ljubavlju i samoćom

Miroslav Mandić od istog istijem i još istovetnijem istom

Miroslav Mandić koji sve potvrđuje i ništa ne dokazuje

dokazi su bedni

Miroslav Mandić koji sve peva i ništa ne objašnjava

objašnjenja su tužna

Miroslav Mandić kome su svi pojmovi pupoljci

Miroslav Mandić bugivugi uz kičmu

Miroslav Mandić mambo niz kičmu

Miroslav Mandić lizanje suza

Miroslav Mandić rukopis poniznih

Miroslav Mandić pesma odbačenih

Miroslav Mandić pogled koji okrepljuje pogledano

Miroslav Mandić sve ono lepo što si ikada htela da saznaš o sebi

Miroslav Mandić sve ono dobro što si ikada hteo da učiniš drugom

Miroslav Mandić azbuka slaganja

Miroslav Mandić ljubljenjem Boga

Miroslav Mandić pevanjem pesme

Miroslav Mandić stvaranjem dela

Miroslav Mandić hodanjem svih bića

Miroslav Mandić neumrla ljubav za svakog ko je učestvovao u pokretu Okupiraj

Miroslav Mandić su juče nastradali fotoaparat telefon i diktafon

Miroslav Mandić bezbrižnost u trajanju i bezrazložnost u nastavljanju

Miroslav Mandić nedostajući delići celine

i blagotvornost celine u svakom deliću

Miroslav Mandić današnji mangupski osmeh mlade pekarke

Miroslav Mandić sve ono o jeziku što jezik hoće pesmom da proslavi

Miroslav Mandić bez koga ne bi bilo knjige Miroslav Mandić

knjiga Miroslav Mandić bez koje ne bi bilo Miroslava Mandića

Miroslav Mandić dom svačijem imenu

Miroslav Mandić slava svega i svakog bezimenog

letim tekstom

ja sam niko i ništa

rekao je juče na televiziji stari svinjar

ja sam niko i ništa

kažem ja

ja sam niko i ništa

kažeš Tii

mi smo niko i ništa

kažu govorni aktovi

ja sam niko i ništa

kaže jezik u današnjem jezičkom performansu Ja sam niko i ništa

ja sam niko i ništa

kaže jezik u samom jeziku

ja sam niko i ništa

U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše reč.

ja sam niko i ništa

Reč beše u početku u Bogu.

ja sam niko i ništa

Sve je kroz Reč postalo, i bez Reči ništa nije postalo što je postalo.

ja sam niko i ništa

U Reči beše život, i život beše videlo ljudima.

ja sam niko i ništa

I Reč se svetli u tami, i tama Je ne obuze.

ja sam niko i ništa

neprestano oseća svinjar

ja sam niko i ništa

kaže svaka svinja samoj sebi i njenom svinjaru voljenom

ja sam niko i ništa

samo sam kao niko i ništa sve

ja sam niko i ništa

samo sam kao niko i ništa muzika

ja sam niko i ništa

samo sam kao niko i ništa bezrazložnost

ja sam niko i ništa

samo sam kao niko i ništa bezbrižnost

jako sam se uzbudio kada sam juče čuo svinjara kako je izgovorio ali ko

sam ja. ja sam niko i ništa. odavno nisam čuo tako prelepu muziku istovetnosti

osetio sam ako je neko na ovom svetu neko i nešto onda je to ovaj svinjar

bezbroj je performansa i performativa u knjizi Miroslav Mandić

umesto da pišem o njima odlučio sam se za dvadeset sedam performansa

ja sam niko i ništa kao znak ljubavi voljenom svinjaru

odluke i zaveti su performansi i performativi

poistovećivanja i oduševljenja su performansi i performativi

poklonjenja i imenovanja su performansi i performativi

Ja sam Onaj koji jesam

prvi performans i performativ je Božije izgovaranje svoga

imena kojim jeste sve što jeste i kojim ljubi svako ko ljubi

ja sam niko i ništa

kaže svinjar Božiji

ja sam niko i ništa

kaže svaki žir u svinjskim ustima svinjara Božijeg

ja sam niko i ništa

kaže nenasilje koje mi mesto krvi teče u venama

ja sam niko i ništa

kaže svako ko voli Boga i Njegovu tvorevinu

ja sam niko i ništa

kaže svako ko je Bogom postao Bog

ja sam niko i ništa

kaže svako ko je Bogom Bogu Bog

ja sam niko i ništa

kaže konj koji juri po poljima u kobili

ja sam niko i ništa

kaže svaka kobila kojom konj juri po njenim poljima

ja sam niko i ništa

kaže put ruži i kaže ruža putu

svake godine od 24. maja do 4. juna dvanaest

dana pišem po dvanaest definicija umetnosti

sto četrdeset četiri definicije svake godine

za osam godina napisao sam hiljadu sto pedeset dve

definicije umetnosti su mi kao izvor umetnosti

umetnost je izvor

meni je onda samo da izvirem blaženstvima

definicije umetnosti su mi kao obale umetnosti

umetnost su obale

meni je onda samo da prelazim sa obale na obalu protivrečja

definicije umetnosti su mi kao glavni tok

umetnost je glavni tok

meni je onda samo da plivam sredinom savršenstva Božijeg

definicije umetnosti su mi kao rukavci

umetnost su rukavci

meni je onda samo da se zavlačim u rukavce najobičnije običnosti

definicije umetnosti su mi kao ade

umetnost su ade

meni je onda samo da uživam na adama molitvenih uživanja

definicije umetnosti su mi kao mreškanja vode

umetnost je mreškanje

meni je onda samo da mreškam po svakom kome je do snatrenja

definicije umetnosti su mi kao sunce koje se ogleda u reci života

umetnost je sunce u reci života

meni je onda samo da svetlim krvlju svih bića

definicije umetnosti su mi kao mesec koji se ogleda u reci umetnosti

umetnost je mesec u reci umetnosti

meni je onda samo da ljubim Tvoje sveusne na mesečini naše svemirske ljubavi

definicije umetnosti su mi kao ušće

umetnost je ušće

meni je onda samo da blaženstvima budem svemu ušće

definicije umetnosti su mi kao kao put koji prelazi preko reke

umetnost je put preko reke

meni je onda samo da budem ruža na putu

poklonjenju sam se učio na putu i od puta

Poklonjenje svoj deci ovog sveta

stodnevno poklonjenje po Vojvodini od 7. novembra 1994. do 14. februara 1995.

Poklonjenje patrijarsima života

Sto jedan dan hodanja za sto jednu godinu Ernst Jingera

stojednodnevno poklonjenje u Dunavskom parku

u Novom Sadu od 29. marta 1996. do 6. jula 1996.

Virtuelno poklonjenje

poslednje virtuelno poklonjenje virtuelnom svetu u virtuelnom svetu

od 28. avgusta do 30. septembra 2007.

u knjizi Miroslav Mandić do sada sam napravio dva 33-dnevna poklonjenja

trećim upravo tečem

prvo od 9. avgusta do 15. septembra 2010. bilo je posvećeno nenasilju

drugo od 9. avgusta do 15. septembra 2011. bilo je posvećeno pesmi

svako ko jeste poklanja se svemu što jeste

sve što jeste poklanja se svakom ko jeste

lelujanje trskama. trske lelujanju

poklonjenje je ples zahvalnosti

sklopljene šake

pognuta glava

žubor srca

svaka moja reč je poklonjenje svim bićima

svako blaženstvo je poklonjenje Tebi

predavanje se poklanja podavanju

podavanje se poklanja predavanju

sva živa bića na Zemlji se hodanjem poklanjaju zemlji po kojoj hodaju

poklonjenje je prekid sa poslušnošću

poklonjenje vodi poslušanju

poslušnost je klanjanje moćnicima

poslušanje je poklonjenje nemoći

sve vreme dok pišem srce mi je na putu

poklonjenje poklonjenju

srce ruža

ruža na putu

neopisivo

iskon

disanje

zahvalnost

jebačina

poklonjenjem volim da oslobađam reči od nametnute im vulgarnosti

lepotica dobrote

mešam kukovima Tvom mističnom osmehu

sve se ponavlja

sve se ponavlja u ponavljanju

sve se ponavlja ljubljenjem

nebo se ponavlja

oblaci u rečima se ponavljaju i oblikuju oblake u rečima ponavljanja

Ep o Gilgamešu ponavlja

ponavlja Gertruda Stejn

Tomas Bernhard ponavlja

Stiv Rajh ponavlja

trava ponavlja

pogledaj

put

ruža na putu

konji u polju

bulke na proplanku

sija sunce

preplitanje se prepliće

dobrota leluja

lepota kruži

sloboda luta

onaj ko oseća da je niko i ništa polako hoda

i Niko I Ništa hoda

 Niko I Ništa govori svakom ja sam niko i ništa

svako mu odgovara i ja sam niko i ništa

ponavljanje

preobražava

poistovećuje

cik

zori se zora

ciliču laste

novi je dan

put

ruža na putu

konji u polju

bulke na proplanku

niko i ništa dobrota leluja

niko i ništa lepota kruži

niko i ništa sloboda luta

uvek sam voleo da se divim

upijam

nestajem

budem isti kao on ona ili ono

isti kao svi kojima sam se divio

tako sam postajao

postajao sve istiji

sve istiji i istiji

sama istija

Ista i Isti

jedno

isto

s

a

m

o

j

a

ja

svih

ja

jedno jedino ja

ja

bog

ti

hrist

ono

duh

dragi moj miroslave, često mislim na tebe jer sam te uvek volela. mili moj

napisala mi je juče i svoj mejl naslovila sa ja

ja put i ja puta jedno smo ja i jedan put

ja ruža i ja ruže jedno smo ja i jedna ruža

put ja

ja

put

i

put

ja

jedna

smo

dobrota

ruža ja

ja

ruža

i

ruža

ja

jedna

smo

lepota

Ja sam Onaj koji jesam

ja

ja

Ja sam Onaj koji jesam

ja

put

ruža

ja

kurac

pička

ja kurca i kurac ja voli ja pičke i pičku ja

ja ljubavi i ljubav ja voli ja slobode i slobodu ja

ja laste i lasta ja

ja samoće i samoća ja

srce svih bića

ja zagrljaja i zagrljaj ja

ja

ja ti ja

ja

ja

je

ja

je

ja

je

ja

Tii Bog

Tii Tii

Tii svako

Tii voljeni

Tii svako kome sam se divio i kome se divim

Tii svetlosti kojom se kupaš u svetlosti

Tii trag i traganje

Tii zov i dozivanje

Tii orgazam i slaganje

Tii si celog mog života moj život

Tii – najmanje što nedostaje celini si Tii

Tii – jedno je telo i zato telo nikad ne umire

Tii – drugo ime za Tebe i sva bića je sam život

Tii – Tobom i svim bićima nestaje neprijateljstvo

Tii – Tobom su svakog trena sva bića sve više sva bića

Tii – jedino što me može odmoriti od pevanja je pevanje samo

Tii – jedino što me može odvojiti od Tebe si Tii

Tii – osetiš moje tipkanje po tastaturi

Tii – čuješ zvuk mojih koraka

Tii – ja Tebi kažem Tii

Tii – Tii meni kažeš Tii

Tii – ja pesma je dobra

Tii – Tii pesma je lepa

Tii – ja se Tobom preobražavam u Tii

Tii – ja Tobom Tii preobražavam u ja

Tii – ja sebe zovem Ja Sam Ti Si Ja Sam Bog

Tii – ja Tebe zovem Ja Sam Ti Si Ja Sam Bog

Tii – ja sva bića zovem Ja Sam Ti Si Ja Sam Bog

j

a

s

a

m

t

i

s

  jasamtisijasambog

j

a

s

a

m

b

o

g

ja sam svako ja

Tii si svako Tii

ti pu

put

ti ru

ruža

ti pe

pesma

ja

Bog

ja Bog

ja sam Bog

ja sam u svakom Bog

sa mnom je svako Bog

Bog je Bog i zato sam ja Bog

svaka moja reč je Bog

svaka moja travka je Bog

svaki oblak koji nastaje i nestaje je Bog

svako ko veruje u mene je Bog

svako ko ne veruje u mene je Bog

svako ko me je doživeo je Bog

sve ono što su mislili i pisali o meni je Bog

postojim tako što ne postojim

to jedino znaš Tii

samo sam pevanjem i stvaranjem

svako ko misli srcem će me prepoznati

svako ko oseća mislima će me doživeti

svako ko se predaje moj je izdah

dobrota moga tela

svako ko me prima moj je udah

lepota moga tela

prvo opalo lišće po vodi jezera

ono što mi govore talasi dok se kupam

kad se zamisli dete

kad iznenada potrči konj

kad vetrovi polete jedan drugome

kad u srcu nikne hrabrost

kad me zapeva Pobuna pičke

svako ko uživa u životu samom moja je voljena

svako ko živi trenutak i kome je trenutak dovoljan moj je voljeni

sloboda sam i sve i svakog oslobađam ropskog

nekada sam toliko sam da to oseti Miroslav Mandić

tada počne stidljivo da razgovara sa mnom ili mi peva

Miroslava Mandića sam primetio kada je počeo da

mi se obraća dok je u Muzeju savremene umetnosti radio rad

Čovek koji piše a u dnevniku koji je tada vodio prvi put piše ko sam ja

ko je on

ja sam bog

srećan sam

tebi na radost

bože moj

današnja pesma ja sam bog

dobrota se sliva u šaku

pomeranjem šake učim da pišem

pisanje porađa samosvest

ja sam onaj koji piše

piše

pisanje oslobađa od ropstva

ne radeći ono što treba postaješ rob svojih mana

pevanje piše slobodu

ne radeći ono što hoćeš postaješ zavisnik sopstvenog ropstva

prvu pesmu u životu počeo sam da pišem dok sam išao kroz dvorište

ka poljskom klozetu. mislio sam je u klozetu. dovršio ponovo u dvorištu

pisao sam u letnjoj vrelini. dok sam sedeo u vojničkom rovu. u klozetu zatvora u Sremskoj Mitrovici. hodajući po poljima pored kanala koje smo kopali. pisao sam u predelima. pod nebom. pored prozora. za stolom. uz muziku. diktirajući. diktafonom

pisao sam poistovećujući se sa iskustvom svih onih koji su pisali pre mene

okean pisanja

pisao sam tek toliko da jeste a da ništa ne napišem. tek

tek. tek toliko da ako ne preživim preživi to što sam napisao

pisanje je brat crtanju

pisanje je sestra hodanju

pisanje su trenuci radosti

pisanje ne izneverava

samo ja mogu izneveriti pisanje

pišem

danas ću na jedanaestom kilometru napraviti 11000 kilometara Pupoljka hodanja

            pisanje me odvaja od rađanja           

pisanje je stvaranje

nikada nije postojala ova rečenica koju upravo pišem

pisanje je ljubljenje

nikada nije postojala ni ova rečenica koju upravo pišem

pisanje je pupljenje

nikada nije postojala ovakva rečenica koja upravo poleće

već leti večnošću

pisanje je zavetovanje čednima i čednosti

pisanje je hrabrost da se uživa u pisanju

pisanje je nesebičnost koja se podaje svim bićima

trenuci pisanja u knjizi Miroslav Mandić su trenuci Tvojih orgazama

sam tren

pisanje samo

venčanje trenutka i pisanja

vijuganje po vijugama jednog jedinog mozga svih bića

sreća koja se maže na hleb nasušni i nadnaravni

pišem po Tvojim dlačicama koje me čitaju

pišem

pišem po Tvom jeziku koji me ljubi

piše