Bog Miroslav Mandić Bog

46195 - 46227

blaženstva

subota. 234. nedelja pisanja ove knjige koju nazvah Miroslav Mandić

koliko je nedelja od kada smo rođeni. koliko je nedelja do naše smrti

koliko je nedelja od stvaranja svega što je ikada stvoreno i rođeno

koliko je nedelja do jedne jedine ljubavi u srcu svakog bića 

već nekoliko dana mi se vrti u glavi. poremećaj

ravnoteže. šta li. tek sve me to uznemiri. uplaši. ponizi

mutna je reka

voda nadolazi

jabuka za Tebe

pokupio sam nekoliko krupnih višanja sa zemlje

17:42h

pijem. tužan sam. sam sam. trne zelena svetlost kasnog popodneva

lepo je ono što jeste

ljubim mozak

iscrpljen sam

ljubim svakog ko prigrli drugog

ljubim – put. ruža – ljubav

blaženstva su kičma pevanja

negde neko – to sam ja 

[ =  analogno

jin jang  =  digitalno

nedostaješ mi – sve ostalo je Vitgenštajn

jedem Te ovim rečima

miris i ukus

dodir i pogled

muzika mirisa i ukusa. muzika dodira i pogleda

ja sam želja koju je osetilo bilo koje biće

tople lepinje hrane dušu deteta

besmrtne bake ne izneveravaju i neprestano prave tople lepinje

tople lepinje greju tabane

tabani ljube put i ružu na putu

dete sam koje hrani um svakog bića

dete me ohrabruje da budem čovek

dete Bog – mio Bog

odluka me spašava

ljubav svakom ko se odlučio

19:08h

trne zelena svetlost herojske subote

uđi

u

mene

ulazim

u

tebe

46228 - 46260

blaženstva

jebanje je svetinja

ljubim srce jednog bića u kome je ljubav za sva bića

mušice – miliš po ivici laptopa – ljubim Te

sve što je neko učinio verujući u sebe je u Muzeju ovog blaženstva

sve što pišem i pevam Tebi je u Biblioteci ovog blaženstva  

ja sam miris svih menstruacija

ja sam slast svih ejakulacija

ja sam očaj svih zaboravljenih

pevam sebe

ljubim Tebe

ja sam ono što Tii prezireš jer i Tii si ja

ja – jebimo se – ja

jebanje je svetinja nevinih

jebanje je najnežnije pevanje

jebanje su sva jebanja koja se u meni jebu zauvek

jebanje je molitva

jebanje je isti rukopis kobile i konja

jebanje je mir magarice i magarca

vrabice i vrapca

lastavice i laste

vlatice i vlati

mineralice i minerala

zlatice i zlata. kamenice i kamena

novčanice i novca. pokretića i pokreta

osmehnice i osmeha  

jesi

jesi jesam jesi

lepo je kada su svi ovde

dobro je kada su svi sada

ljubav u meni potvrđuje sve

ljubav potvrđuje samoću kojom ljubim

samoćo ljubim Te

jedne su nam usne

46261 - 46293

blaženstva

jednostavno je  

poslednji dan juna

poslednji dan prvog dana

da li postoji oznaka za sada

da li postoji oznaka za večnost

da li postoji matematika neopisivog

da li postoji gramatika pogrešnog

da li postoji novac nesebičnosti

11:11h

isključujem se. isključiću i Crvendaća. opraću posteljinu i krenuti na most

11:49h

krenuo sam. na ulici sam

vrabac prija mom srcu. ruža mozgu

jesam jer si Tii bio

jesam jer ćeš Tii biti

jesam jer sam sada. jesam jer sam isto. jesam jer sam večnost

kupite i ovde nešto – piše na izlogu stare limarske radnje na Bulevaru

imaš ti bato – pita me dečak-prosjak

požurio sam – počinju da padaju krupne kapi kiše

ja sam pesnik kiše

leluja se cveće na vetru

nevreme je ovih dana mnogim ljudima uništilo čitavu letinu

počinje pljusak. pod nadstrešnicom robne kuće

sam. čuje se samo pljuštanje i ljudsko graktanje

ja sam umetnost

svih kontinenata

mora i okeana

naroda

jezika

ideja

stvari

mašina

umetnosti

 ja sam umetnost svih bića

ja sam biće svega i pesma jednog

tri devojčice rukama hvataju kišu

ja je imenica – ja Bog

ja je zamenica – ja dete Božije

ja je pridev – ja lepo

ja je broj – ja jedan

ja je glagol – ja ljubiti

ja je prilog – ja zajedno 

ja je predlog – ja ukorak

ja je veznik – ja i

ja je uzvik – ja hoj

ja je rečca – ja da 

izbegao sam novi pljusak. sklonio sam se ispod mosta

na mostu sam. sevaju munje

najmanje što mogu da učinim je da budem sve

najmanje što jesam je da ljubim sve

najskromnije što jesam je da sam Bog

kako jeste sve što kažem da jeste – pevanjem

kako pevam sve što kažem da jesam – stvaranjem

prošao jun

46294 - 46326

blaženstva

blaga svetlost nad rekom

zapara je. znojim se

ja sam pitanje bez znaka pitanja

da li postoji pitanje bez ljubavi

20:24h 

izašao sam u večernju šetnju više zbog pisanja nego zbog šetnje

celog dana sam se osećao loše a i sada ne

znam kako ću napisati današnja blaženstva

hodam polako. prija mi vazduh

bića pomažu jedna drugima

ulice na Lionu su tihe

i ove godine su hortenzije čudesno lepe

ova roza ruža mi izaziva osmeh

ponovo cveta magnolija

suviše sam sam

već nedelju dana mi se vrti u glavi

i ovih nekoliko vilinih konjica su mi izazvali osmeh

tri ulična psa leže na asfaltu ispred kuće broj 29 u Hektorovićevoj ulici

počele su da se prodaju lubenice na ulicama

izašao sam na Bulevar. na njemu je neprestana buka od automobila

kao što je život borba za život tako je blaženstvo borba za blaženstvo

više života više blaženstva 

više blaženstva više života

beba sam

 i u ulici Cara Jovana Crnog tri psa mirno leže na asfaltu

ovih dana uživam u Nikolaju Fjodorovu i

njegovim tekstovima iz Filozofije zajedničkog dela

20:46h

još stotinak metara – još spore šetnje – do Stančića

sipao sam čistu vodu u vazu sa belim cvećem

toliko mnogo večeri sam sam

ostala mi je još jedna kajsija

milina muzike

strpljenjem čekam blaženstvo

lepota – belo cveće me voli

sve pupi životom

očiju punih suza

46327 - 46359

blaženstva

hodam polako

lečim se

slabost sam

lečim Te

brigo izađi iz mene

vrtenje u glavi izađi iz mene

mislim na reč ko. lepa mi je. ko-incidencija je Bog

piše mi se iako ne znam šta da napišem

zaista je uživanje ovo sporo hodanje

kao da sam more

umrljao sam ruke prezrelim ringlovima koje sam pokupio sa zemlje – i

Aleksandra Vrebalov

sretoh je slučajno kao i pre godinu dana

ko-incidencija je Bog

sve piše Bog

detalje peva Bog

nesebičnost je bogatstvo

postojanje me peva

što sekundastije to večnije

sa juga se naoblačuje

volim Te

naoblačilo se i rashladilo

vazduh se komeša

vazduh voli da se ljubi

kupio sam preslatke prezrele jeftine kajsije i breskve

čarobna formula – najjeftinije je najbolje 

kao i sinoć i večeras kratka šetnja po kraju

majka i sin piju vodu iz tek otvorenih flašica

čistač ulice govori nekome da su pored kontejnera bačene dve fotelje

dok gledam ovu ženu koja mi dolazi u susret mislim na Svemir 

uživam u ovom dugačkom zidu fudbalskog terena Hajduka sa Liona

evo već čuvenih poslednjih sto metara do Stančića

ej ej živote – kaže kuvar radnicima sa kojima

stoji ispred kuhinje restorana domaće hrane Hajduk

46360 - 46392

blaženstva

znaš koja mi je dijagnoza iz 2004. sada sam saznala. šizofrenija

rekla mi je telefonom u nedelju a ja to zapisujem u petak

šizofrenija je krik ljubavi za jednom jedinom ljubavlju

šizofrenijo moja cvetaj u jednom

posvećeno bubamari koja mi je uletela u sobu 

17:18h

dan je već izmakao a tek sam krenuo na most

vrti mi se u glavi

zanosim se

pesak mi je u glavi – ako se to tako kaže

izašla mi je groznica na donjoj usni

iscrpljen sam

spava mi se

dobro je ovo nikakvo pisanje

samo sam pisanje i ništa više – kaže mi pisanje

posle mosta mi je malo bolje

uvek mi je posle mosta lakše

obavio sam još jedan dnevni zadatak

posle svakog blaženstva mi je lepše

blaženstvenije

kao sa travom

kao da je niklo

možda ovo Tebi nije dovoljno ali meni je spasonosno

možda ovo Tebi nije lepo a meni je prelepo

ništa lakše nego napisati neko blaženstvo

ništa lakše jer to je najteže

ništa lepše jer to je najlepše

ništa lepše jer to je dobro

ja sam umetnost ovog pogleda

žena je počela da viče i svojom energičnošću je

uspela da povrati novčanik koji su joj upravo ukrali

prvi put ove godine vidim na ulici kuvan kukuruz

mislim o mom uspehu

moj uspeh je uspeh Boga

moj uspeh je što sada pišem o uspehu

moj uspeh je uspeh svih bića pre mog uspeha

moj uspeh je da svet uspe u meni a ne ja u svetu

na pijaci

raženi hleb 45 dinara

tri paprike 30 dinara

četiri paradajza 30 dinara

jedan krastavac 10 dinara

800 grama bresaka 30 dinara

u prodavnici

krem sir 28 dinara

krem maslac 44 dinara

kisela pavlaka 41 dinar

majonez 30 dinara

kisela voda 38 dinara

zanosni smiraj pesme

46393 - 46425

blaženstva

nekom negde nekad nekako ni zbog

čega nekoliko nekakvog ničijeg ništa i nešto

hodam. pokušavam da se opustim. prija mi

kada bi mi glava bila u nečijem toplom krilu

tako bih počeo da drhtim da bi se Svemir protresao

Miroslav Mandić

Miroslava Mandića

Miroslavu Mandiću

Miroslava Mandića

Miroslave Mandiću

Miroslavom Mandićem

Miroslavu Mandiću

Ti

Tebe

Tebi

Tebe

Ti

Tobom

Tebi

Bog

Boga

Bogu

Boga

Bože

Bogom

Bogu

Bogom sam ja ja

Bogom sam ja Tii

Bogom sam ja sve

Bogom sam Bog

različiti detalji istog potvrđuju isto

zemlja u meni hoda

okean preplivava sebe u meni 

nebo prebiva u meni 

uživam u prepoznatljivom. žudim za neprepoznatljivim

pitaš li me – već sam Tii odgovorio

hvala prijatelju – a kada me je prepoznao

rekao mi je hvala druže – moj ulični harmonikaš

danima bih plakao kao reka

mršava. iščašenog kuka. dubokog glasa 

mlada devojka deli reklamni materijal prolaznicima

nisam dobro ali i to je dobro. sve je dobro – sve je lepo

napisao sam danas u jednom mejlu i dobro je što sam to napisao

počinje da grmi. grgolji nebo

nosim hranu u ruci – sramim se zbog toga

ovo blaženstvo će osetiti onaj ko mu posveti svoj život

moj život pripada svakome ko mi posveti svoj život

moje delo pripada svakome ko mu preda svoj život

posle popodnevne kiše u predvečernjoj šetnji 

uživam u drveću pored kojeg prolazim

osvežen vazduh posle kiše me zanosi i opija

posle dugo vremena nisam pio. preslab sam za subotnje vino

umesto vina gledam veliku krošnju starog oraha

počinje da pada kišica. pijan sam i bez vina

nije logično sve što je logično jer je mnogo toga i melodično

uh kako lepo grmi. vidim kako pljusak sa dna ulice dolazi

ka meni. sklonio sam se pod jedno drvo i uživam u pljusku

46426 - 46458

blaženstva

prepoznajem – počinjem

ponekad mi je teško da nešto napišem jer ne koristim zareze

korica hleba u ustima

divne reči o molitvi. pticama. net-teatru

molitva je orgazmička ptica

jedno krilo je molitva. drugo krilo je orgazam

orgazam je molitvena ptica

volim ove reči kojima sve volim

sve se može reći rečima pa i to da se sve ne može reći

sve nekako dođe na isto

zaista bi trebalo da operem vrata i prozore

hvala vodi

hvala smirenju

svemu hvala

sve

je

preobraženo

ovom

pesmom

ljubim Te slaba cirkulacijo

radujem se jer ću uskoro izaći napolje

Bogu mio – svima mio

korisno tako brzo postaje beskorisno da

jedino beskorisno ima korist od korisnog

beskorisno je lepo po sebi

blagi osećaj Tvojoj duši

voleo bih da još nešto saznam o Milici Rakić

saznao sam i uživao u njenim rečenicama i radovima

mislim o tome kako je nastalo pisanje

reč je zapevala stvorenom

jedna reč je bila dovoljna za sve

sa dve reči je nastao tekst

idem

idem Tebi

u starim tekstovima se oseća besmrtnost i radost zbog teksta samog

tu radost i uzbuđenje osećam sve više

kao da o ničemu drugom i ne pišem nego samo o tom uzbuđenju

pišem. pišem Te

deda nisu Vam te dobre – rekao mi je jedan od Cigančića

dok sam podizao breskve sa zemlje. ne sećam se kada mi

je neko prvi put rekao dečko mladiću čoveče – čiko. ali

danas mi se prvi put u životu neko obratio sa deda

46459 - 46491

blaženstva

krenuo sam na most. naoblačilo se.

kažu da će posle podne biti pljuskova

počinje da grmi

blaženstva pišem na belom svitku od papira

pokloniću ga Sofijinom sinu. tako zovem Vladimira Macuru

tako mi nešto dođe da te ja ubijem – kaže stara Ciganka svom unuku

kao i svakog dana ubrao sam nekoliko višnjica sa

drveta u dvorištu kuće broj 27 u ulici Milana Rakića

moram da pišem sitnijim slovima da bi

mi stala sva 33 blaženstva današnjeg dana

nikada u životu nisam video ovako rascvetalu čuvarkuću

verujem u minimalne promene

maleno vaskrsava

mišljenjem ljubljenja

volim očeve koji se stide pred svojim sinovima

zvao me je Vladimir. videćemo se za sat vremena u poslastičarnici

ja sam umetnost u ovom vrapcu

pesma virusa i bakterija

nazvala je Violeta i rekla da je upravo videla jak blesak munje

uživam da pišem šakom

pisanje je plesanje šake

mislim šta da napišem i ne mogu ništa da smislim

pisanje nije smišljanje

pisanje je lepota kojoj se peva

nedostajuće

video sam Lazara Stojanovića u prolazu. gledali smo se u oči.

pogledom ljubili. nije me prepoznao i nismo se javili jedan drugom

sve mi je lepše što se stidim

u poslastičarnici sam ostavio knjige

za Sofijinog sina i sada žurim na most

poštovanje Mandiću poštovanje – rekla mi je

lepa žena a ja nisam mogao da se setim ko je

nazvala me Jelena Bešir i rekla da me je u trenutku

kada mi je poslala sms poruku ugledala kroz prozor

autobusa dok si nešto pisao po velikom papiru

volim događaj pisanja i pisanje događaja

malo ću zakasniti u poslastičarnicu

juče je Sava bila mutna. danas je zelena

mislim na Lazara i na ženu koja mi se javila

zapara je. kiša nije pala. ali će padati

sada ću blaženstva izdiktirati u diktafon a svitak ću ostaviti Vladimiru

46492 - 46524

blaženstva

ako me osetiš živa si. ako me misliš večnost si

zvoni tramvaj

hodam sa Ivanom. sve vreme pričamo. ne pišem

Ivana je ušla u galeriju da vidi radove

Milice Rakić a ja je čekam oslonjen na kameni zid.

uživam u vetru

u cveću na prozorima iznad galerije

volim kada se toliko izmorim da i ne primećujem da sam u nešto zagledan

ovih dana ću čitati o komunizmu i ateizmu. pogotovu o anarhizmu

volim da čitam kao što jedem voće

Ivana izlazi. nastavljamo hodanje

volim ovo neobavezno špartanje ulicama

zevzečenje

lekovitu bezbrižnost

očaravajuću bezrazložnost

gledam u granje

prijatelji smo

neko je sa zgrade skinuo spomen-tablu Anuški i Ljubomiru Miciću

rastao sam se sa Ivanom. idem na pijacu

prelazim ulicu i pišem ovo blaženstvo

ulazim u pijacu. mirišu breskve

kupio sam paradajz krastavce i paprike a sa

tezge pokupio prezrele i ostavljene breskve

kupio Republiku

naoblačilo se. grunuće

volim Cigane. užasno je što je vlast ovih dana

nekoliko njihovih siromašnih naselja ogradila žicom

lastama i krošnjama Te ljubim

polako Bulevarom uzbrdo

ja sam velika umetnost koja hoda

ja sam veliko pevanje u hodanju

ja sam besmrtna lepota i besmrtna dobrota u Tebi

lepljiv sam od znoja

uživam u živim ogradama i njihovoj snazi

kada sam odlazio na most video sam ovu

gumicu na asfaltu a sada smo već poznanici

umor me odmara

46525 - 46557

blaženstva

hodam. gledam. ljubim

nigde

i

nikada

ovakva

pesma

nije

napisana

ošišao sam se

mislim na siromašnog mladića u čijim sam očima video sreću

udario sam glavom o saobraćajni znak. nije poetično ali je pesma

pesma je život životu

u ogradi mačići sklupčani oko mačke

jako volim cvetove prkosa

univerzum prelaska ulice

staru prodavnicu Bombondžija u Gavrila Principa 12

stanje pesme je stanje ljubavi

klasika – sedim na stubiću i čekam zeleno

klasika – sunce mi greje leđa

klasika – Tii

lepim načinom lepo

lepo lepim načinom

da svakoga koga pogledam ozarim

toplo veče. vraćam se sa mosta

ceo dan sam proveo kupujući mobilni telefon

Ivana mi je pomagala. ne volim da radim takve stvari

kupio sam model nokia 3110. pre njega

me je sedam godina služila nokia 3310

ovaj mobilni je u boji i sledećih dana će me radovati

nekoliko meseci unazad sam odvajao

novac u koverat na kojem je pisalo

novac ljubavi za mobilni ljubavi

ostalo mi je 50 evra. stavio sam ih u koverat na

kome sam napisao novac ljubavi za kompjuter ljubavi

gladan sam i umoran

uživam u sporom povratku u Stančić

uživanjem i sporošću lako pišem

uživanjem se lepota svake reči uvećava

uživanjem se reč pretvara u melodiju

ništa ne mislim – samo me peva

kesa sa kutijom mobilnog se njiše i njen zvuk me podseća na šum mora

prija mi zelena svetlost na semaforima

dan je bio prohladan ali je noć topla.

veče će mi proći u prebiranju po novom telefonu

46558 - 46590

blaženstva

jaizam

jesamizam

tiizam

samo reč

samo jagoda

lepota anarhije je u istovetnosti

noćas sam do dva sata prebirao po mobilnom

još me okupira. ne mogu da savladam način njegovog rada

Jelena Bešir je ušla da vidi radove Milice Rakić a ja je

kao i pre neki dan Ivanu čekam oslonjen na kameni zid

i danas uživam u cveću iznad galerije

zgrada u kojoj je galerija je zadužbina

Luke Ćelovića Trebinjca i Milivoja Jovanovića

sat na novom telefonu se slabo vidi. kupiću

ručni sat. posle osam godina ću ga ponovo nositi

pedometar. novi telefon. ručni sat. sve su to

pripreme za prvi januar 2010. početak Pupoljka

spuštam se niz Bulevar. sunce mi sija u lice. uskoro

ću se videti sa Violetom. pomoći će mi pri kupovini sata

pre podne sam pomislio da napravim spisak onih koji najlepše pišu

mislio sam i o kružnoj strukturi koja bi mi pomogla da

otkrijem 3333 ljudi kojima ću se poklanjati do kraja života

evo onih koji najlepše pišu

Gertruda Stejn

Lao Ce

Vilijam Karlos Vilijams

Majstor Ekhart

Ludvig Vitgenštajn

Džon Kejdž

Robert Valzer

Fernando Pesoa

Ronald Leing

Čarls Bukovski

Konstantin Ciolkovski

Samjuel Beket

Franc Kafka

Tomas Bernhard

Miloš Crnjanski

Dejvid Henri Toro

46591 - 46623

blaženstva

umro je Jaroslav Supek

pesma

o

sedam

ubranih

višanja

12:10h

dvanaest i deset pokazuje mi novi ručni sat

jučerašnjem spisku onih koji najlepše pišu dodajem

Jevanđelja

Venedikt Jerofejev

Blez Sandrar

tužne oči ovog čoveka

brkovi ove mačke

sve je prolazno i otuda večnost ovih reči

ne uzbuđuje sve nego jedno

ako me voliš hodaš uspravno spokojno i sa osmehom

lepo je sve videti jednim pogledom

milovati jednim dodirom

ljubiti poljupcem

subotnje predvečerje

divlji konji

srce mi je ispunjeno hrabrima

vidim sebe – izlazim iz Stančića

jednog dana – već sada – vetar u granama

grudi sam klonulih

svako ko se bori uspeva u meni

četiri roze ruže u dvorištu

blage oči sedokosog čoveka

pod prstima mi je lepota ovog predvečerja – pale se ulične svetiljke

sam – sva bića su ovde

sam – sve ljubi jedno drugo

pored kontejnera jedanaest starih belih prozora

žena i muškarac puše – dele uživanje – hvataju se za ruke

mistik sam – anarhist sam – voleti jedno drugo

sporo hodam. vetrić mi zaleluja kosu. gledam večnost

svetlost ulične svetiljke se presijava na električnim žicama

lepo veče za šetnju – kaže mi čovek koji gura kolica

46624 - 46656

blaženstva

niz Bulevar u ponedeljak

u jednom dahu

jednim korakom

kamen za koji sam zapeo

svežina jutra se povlači pred vrućinom

dok čekam u hladu

samo započeto

neprestanim divljenjem

neka i buke

već druga trudnica

nada u očima stare prosjakinje

ne pripadam nikome – u meni je sve

krv mi se poželela ovih crvenih ruža

plava ruža – krv svih bića

Tvoja topla butina

uživaj u ovom događaju

još jedno zapinjanje o pesmu

mlada ramena

12:00h

podne – kaže mi moj novi sat

teško meni kad moram da idem da

prosim – rekla mi je druga stara prosjakinja

u meni je sve jer kažem da je sve u meni

sunce u ovim rečima

flaša sa vodom u ruci devojke

zalogaji peciva u ustima dečaka

kada nešto pogledam – osetim – to gleda mene

kada lepo gledam – gledano me lepo gleda

kada lepo pišem svakome je lepo

spisku onih koji lepo pišu dodajem

Nikolaja Berđajeva

Vasilija Rozanova

Luj-Ferdinand Selina

Henri Milera

spokojnom jebanju u slavu

da bi Bog mogao da postane sve što preostaje

svako mora da postane Bog – Edgar Alan Po

svi ovi ekseri zaboravljeni u sivom zidu

gledao me je – kada sam ga pogledao sklonio je pogled

zubi u njenom osmehu

46657 - 46689

blaženstva

lepim licem prolaznice

neprestanim mislima o pupoljku

sutrašnjim kupanjem

samoostvarenjem i samoodržanjem

putem ruže i ružom puta

stvaranjem nestvorenog

ljubljenjem hraneći

hvaleći hvaleće

letećim cvećem

decom ulica

prvim mirisom lubenica ove godine

onim vodoskokom

rečima u prolazu – veruj mi da sam se Bogu molila?

i čime i kome

majkom ljubavnicom

pre svih – poslednjim

rečima đubretara koji veselo vuče kontejner

smrdi đubre da umreš. neće da se pokvari

plavim žilicama na površini kože o

kojima sam već nekoliko dana želeo da pišem

uhom koje se privikava na nove zvuke

brodom koji uplovljava i vrućinom kojom se posvećujem

mislim na most – živim od njega

rečima za konje i kolsku opremu koje sam

zaboravio i konjima koje ću zauvek voleti

jezikom kojim oblizuje ugao usana

i prvom i drugom glistom koje ugledah

sladoledom koji polizah

golubovima koji se gnezde

ritmovima koji se nadovezuju. melodijama koje traže jedna drugu

oni koji lepo pišu

Margaret Diras

Ed Rajnhard

nekim ko je blag nekom ko je blag

lelujavim pokretima me je zanela

kako joj je tek duša lepa

tek um

još lelujam

46690 - 46722

blaženstva

vreo letnji dan. krenuo sam na most pa na kupanje

miriše vrućina

pesma

je

bog

Bog je pesma

da nije sve u meni ne bih mogao živeti

da sve u meni nije jedno ne bih mogao pevati

gledam u njeno dupe i izgovorim bajka

kurac – volim da se zna sve o meni

pička – volim da ljubim sve

opet mi ruže uzburkavaju krv

ne šta-ko-kako-zašto je neko ili nešto – nego šta-ko-kako-zašto sam ja

ne šta-ko-kako-zašto je jabuka – nego šta-ko-kako-zašto sam ja jabuka

ne šta-ko-kako-zašto je gramatika

nego šta-ko-kako-zašto sam ja gramatika

posle godinu dana ponovo na kupanje

blizu sam Dunava – uzbuđenje raste

kroz korov pa preko pruge

ograda je na jednom mestu probijena – prečicom ću

pored reke je mir – drugačiji život teče rekom

miriše voda. mutna je

šume talasi

čovek je srećno biće

prvi put kupanje ove godine. prvi put je uvek herojstvo

u hladu drveta skidam odeću

izuo sam sandale. skinuo pantalone. skidam sat i prstenje.

narukvice. ogrlicu. naočare. majicu. go sam. samo u kupaćim gaćicama

stavljam naočare za plivanje i čepiće za uši

hodam bos – dete sam

stojim u vodi. rashlađujem se

izašao sam iz vode. jako sam uživao a sa mnom su uživala i sva bića

hodam bez majice. posle kupanja sam slobodan

vraćam se u Stančić istim ulicama kao i prošle godine. svako leto je isto

sreću prvog kupanja delim sa ružama pored kojih prolazim

kupanje je najvažniji posao

i

disanje

i

hodanje

i

pevanje

46723 - 46755

blaženstva

ovim rečima počinjem i zastajem

neka se oseti

zastao sam

nastavio

nastavljam

sve se jedno na drugo nastavlja

Bili Holidej na Gvendolin Bruks Gvendolin Bruks na Čarlsa Bukovskog

dan na dan

košulja koju sam skinuo i košulja koju sam ponovo obukao

najobičniji život najuzbudljiviji život

najobičnije pisanje najlepše pisanje

samo vazduh

svetlost vazduha

stopala na zemlji

današnje kupanje u reci

imena onih koje volim ukucao sam u

telefon da me podseti na njihove rođendane

pišem jesam – jesam pišem

jeste – lepo je

mrav na kamenu

obojica se smeše

on jede ringlov. ona prstom miluje nos

prelazim u hlad

pčele oko cvetova lavande

crkvena zvona i bele ruže u porti

večna običnost je mila večnom

ponovo prelazim u hlad

ovo je četvrto leto u kome se kupam na

Dorćolu gde se osim mene kupaju još samo dvojica

reka je dobra

dok mislim o jeziku jedan leptir sleće na haubu automobila

namerno se ubodem na bagremov trn

uživao sam u kupanju. volim da se potapam u reku i

da pod vodom razmišljam o oblicima koje ću stvarati

na ulicama je nekoliko stepeni toplije

nego pored reke a kontejneri zaista jako smrde

važno je da se što više odmaram i ispraznim

46756 - 46788

blaženstva

preklopila je usnu preko usne i pretrčala ulicu

žuti kamion za odvoz šuta i smeća

raširila je noge a ruke je pružila prema unuci

perač automobila sedi ispred perionice i jede sendvič

ispred vulkanizerske radnje žuta i plava dizalica

ubrao sam nekoliko crvenih višanja i

ubrljane ruke obrisao o crvenu majicu

žena spava u parkiranom automobilu

snažni muškarac se naglo okrenuo za njom

dan bez vrabaca i nije neki dan

volim da se kupam zemljom vodom vazduhom i svetlošću

jedan suvi list mi je pao na teme

ona povlači dim cigarete a on sa njegove otresa pepeo

stidi se da razmeni novčanicu pa to radi jako napadno

malo toga tvrdim da bih tvrdio ono u šta verujem i što volim

u hodu ga miluje po leđima – tvrdim – to mu prija

konj je jako lep

ljubav sam u Tvojim grudima

volim Te vazduše

posvećeno svim ljudima sa posebnim potrebama

uspešan anketar i danas popunjava svoje liste

još više volim svakoga koga sam voleo

predložila mu je da krenu levo a on je

rekao desno i ona se sa tim lako složila

žene pletu i prodaju svoje radove u Bezistanu

ispred ovih pokretnih stepenica u prolazu je uvek mokro

dok mislim o prepoznatljivom u susret mi dolaze dve stare bliznakinje

ne volim efektno

volim sve pa i efektno

perači prozora – moje kolege

ko-lega sam svakom ko-jeste

mladi japi hrani uličnog psa

mačkica se tegli

nosim fotoaparat u ruci da se futrola osuši od znoja

prvi i poslednji put pišem ovo 46787. blaženstvo

sve je uvek prvi i poslednju put

46789 - 46821

blaženstva

prepisujem reči Svetlane Velmar-Janković

pored kojih Miroslav prolazi svakog dana

srećan ti rođendan Violeta Jovanović

zastanite

za čas

vi koji prolazite

na ovom mestu se

do nedelje

6. aprila 1941. godine

nalazila Narodna biblioteka Srbije

tog dana je

u rano jutro

počelo bombardovanje Beograda

prvo je raznesen mir

a zatim je

na Kosančićevom vencu

zaplamtela Narodna biblioteka

danima su goreli drevni pisani spomenici

stare i nove knjige

spisi i pisma

dokumenti i novine

danima je plamen uništavao

svedočanstvo o postojanju i trajanju jednog naroda

danima je vatra gutala stoleća istorije

sažeta u slova

plamen se

najzad

preobličio u žar

a žar u pepeo

na ovom mestu se od nedelje

6. aprila 1941. godine

nalazi pepeo velikog dela istorijskog pamćenja srpskog naroda

zato zastanite

za čas

vi koji prolazite

46822 - 46854

blaženstva

iz ovih reči mi izvire snaga za dalje pisanje

prošle noći mi se zapušilo i bolelo me

desno uvo. ove noći mi se zapušilo i levo

sve lakše gubim snagu

prešao sam na drugu stranu ulice da ugrejem gole noge u sandalama

da ne treba da pišem današnja blaženstva

u ovakvim stanjima ih ne bih ni pisao

nadam se da će mi pomoći kapi za uši koje sam kupio

da ne treba da idem na most ovakav ne bih ni hodao

da ne treba da živim ne bih sada pevao

pevanjem živim

taksista ne može da odvoji oči od njenog dupeta

neka i nikakav budem radost svemu

neka i nikakvom sve bude meni

i kada ne pišem pesmu to je pesma

devojka uživa u dečijoj ljuljašci

žuti pas glođe drvo ležeći u travi

ovako

počinje

jedna

pesma

oprez

moguć

je

odron

fasada

napisao sam pesmu od ovog upozorenja na zgradi broj 35 na Terazijama

bez ikakvih namera napisano

ljudi mi dolaze u susret

sa suncem na čelu hodam po sredini ulice Vuka Karadžića

ti od svakog blaženstva napraviš pesmu

zamišljam kako mi neko govori

svako moje blaženstvo i jeste pesma

kažem svakom i svemu

pretrčao sam ulicu ispred plavog automobila

devojčica trči kroz travu držeći slamnati šešir

samim tim nastanu

ova devojka je zastala ispred reči koje mi je Violeta prepisala u subotu

neprestanim oblikovanjem neprestanog

ovako bih mogao nazvati ono što se nikako ne zove

jedna dobra rečenica je isto što i dobra pesma

nežno ga je poljubila u slepoočnicu

hvala zapušenim ušima. hvala uzroku zapušenja

Duško Pejin mi je pričao o njegovom

učitelju Meštre Žoao Grandeu i parkuru.

setio sam se kako sam u tridesetim

trčao – nekad kao pas nekad kao konj