Bog Miroslav Mandić Bog

47515 - 47547

blaženstva

ljubim Te – ljubim – ljubi – ljubi me

ljudi žive od života ali ne čuvaju život nego sebe

ljudi žive od ljubavi ali ne ljube ljubav nego sebe

životom ljubavlju Bogom

isceljujem isceljujući se

celo isceljuje

čelo ljubi čelo

celina su sva bića. sva bića bivaju u jednom biću

kad se dvoje ljube – jedno su – isceljuju

je l’vam treba radnika – ustreptalo je pitao

čoveka koji je zaustavio automobil kod Vuka

svetinja je svaka izgovorena reč

dok na prelazu čekam da pređem ulicu

uvek osetim nekoliko mirisa parfema

devojčica je naglo zakočila bicikl i on je

zaškripeo a ona je napravila bolnu grimasu jer se zastidela

Istorija buke u velikim gradovima

naslov knjige koju nikada neću napisati.

istorija čelika

skine naočare za sunce pa jako škilji

trudeći se da pročita tekst u novinama

vetar joj je razdvojio haljinu – zabelele su joj se butine

bile su ukusne te butine

Miroslav Mandić je pesma u svim blaženstvima

Miroslav Mandić su sva blaženstva u pesmi

pevam kao Tii

ja bivanje – Tii pevanje

pesma je blaženstvo pesme

blaženstva su pesme blaženstava

ovo što zjapi to su krokodilske čeljusti mog srca kojima ljubim krokodile

iznad dve kese sa smokvama koje

prodaje napisao je na kartonu smokve

pregrejao se na suncu moj harmonikaš pa je

ušao u ulaz i pružio se po hladnim stepenicama

nežnost tautologija izaziva nežnost za tautologije

hodam i pišem polako – pišem dok hodam polako

sunčan si mi sunčani dane

gledam Te – beliš se – beli oblače

od zamišljenosti je otvorila usta

Abdul. Da li si ti Abdul – pita me nepoznati čovek. Pre neki dan

na pijaci me jedna žena pitala – da li ste to vi doktore Bojaniću.

Abdule i Bojaniću živi i radosni bili ko god da ste

47548 - 47580

blaženstva

kada bih naslonio lice na njeno veliko dupe osetio bih večnost

po svim pršljenovima kičme

dobroti se peva

o Barnet Njumenu je reč

procvetalo je drvo lagerstremija

užurban je

naoblačuje se – rashlađuje

prija mi ovaj vazduh kao topli pesak

ne znam zašto sam krenuo ovom ulicom

mislim na samoće Tin Ujevića

ja sam ruža interneta

duva vetar

dve žene sede na zidiću i jedu sladoled

čuje se vetar u granama

sijaju staklići u mračnom prolazu

sve

što

jeste

je

pesma

ovde su dugo stajali – puno je pikavaca na zemlji

reka teče do ušća

svaka definicija je pesma o tom pojmu

pišem kao što pevaju ptice

kao vrapci

kao trave

kao laste

talasima. vetrovima

hodam u hodanju

ne hodam od do nego u hodanju

ne živim od rođenja do smrti nego u Bogu

malo je nezamislivo malo. veliko je nezamislivo veliko. oboje sam

put sam. istovremeno idem i tamo i ovamo

ruža sam. dobrota i lepota zajedno

sam sam. svi i sve u meni

hodam polako. ona tek malo brže

uživam kada u staroj ženi vidim devojčicu a u starom muškarcu dečaka

47581 - 47613

blaženstva

ako je u detinjstvu na mene uticalo

očevo jedno ti kajanje ne gine

učiteljicino neka svako samog sebe umiri

majčino da si nam ti Mile sada živ pa i da nemamo ništa

u mladosti je to bilo

Gertrudino ruža je ruža je ruža

Vitgenštajnovo recite im da sam proživeo jedan čudesan život

ja sam tridesetdevetogodišnja ruža čudesnog života u meni

pršljenovi života

atlas – prvi od pet vratnih pršljenova

dvanaest grudnih

pet slabinskih

pet sraslih u krsnu kost

tri do šest zakržljalih pršljenova koji čine trtičnu kost

trideset tri pršljena

trideset tri pršljena za trideset tri blaženstva

danas je pedeset jedna godina od smrti Milomira Mandića

moju učiteljicu Jelicu Aleksić sam

poslednji put video pre pedeset tri godine

sedamnaest godina je od smrti Kaje Mandić

šezdeset tri godine od smrti Gertrude Stejn

pedeset osam godina od smrti Ludvig Vitgenštajna

posle podne ću sa Violetom Jovanović

ići na ručak u slavu Milomira Mandića

užas koji sam doživeo pre pedeset jednu

godinu se pretvorio u slavlje života

slavlje i svest o slavlju ne umiru

četrnaestogodišnji dečak je ženstveniji

od dve vršnjakinje sa kojima prelazi ulicu

oksimoroni vole oksimorone a ja nisam primetio tramvaj

živ život

voleo bih da nosim letnje košulje ali nosim

majice. košulje mogu da raskopčam a imaju i džep

što je meni važno zbog svih stvari za rad koje nosim sa sobom

Silvana Armenulić je promenila svoje

ime Ziliha u Silvana zbog Silvane Mangano

oko promenjenog imena kruži priča koja stvara novo ime

Lars Trir u Lars fon Trir. Robert Cimerman u Bob Dilan

Miroslav Mandić u Miroslav Mandić

Miroslav Mandić je ime Miroslava Mandića

koje sam diveći se Gertrudi Stejn Ludvigu Vitgenštajnu

Majstor Ekhartu Bili Holidej Ed Rajnhardu... promenio u Miroslav Mandić

muva na govnetu. zarđali ekseri u dasci

umetnost je prefinjavanje preobražavanje i pevanje

umetnost je prefinjavanje travama travama travama

preobražavanje ponavljanjem ponavljanjem ponavljanjem

pevanje ljubljenjem ljubljenjem ljubljenjem

kada smo Violeta i ja izašli iz picerije sreo sam moju

trogodišnju uvek nasmejanu prosjakinju pitao sam

je za ime – Sanja – rekla je pitao sam za ime njene majke

sa kojom prosi od ljudi koji zaustave automobil na semaforu

Ružica – rekla je. Sanja i Ružica su muzika mog srca

pica je bila odlična. volim topljeni sir

hodam polako Bulevarom. preko zgrada i drveća zvone crkvena zvona

nazvala me je Ivana. hodam ka njoj. donosi mi jabuke iz Čortanovaca

uživam u predvečernjem suncu – trideset

tri blaženstva za trideset tri pršljena

47614 - 47646

blaženstva

golubovi lete oko pregaženog goluba iz koga počinje da teče krv

gusta krv

da li si se naleteo pregaženi golube

leti zauvek u ovom blaženstvu

verujem

verom se u sve može poverovati

hodanjem sve ishodati

hodam kroz slike Pit Mondrijana

od slika prirode do muzike slike

slika voli

u parku zatvorim oči da ih malo odmorim

Miroslav Mandić – prepusti se Miroslavu Mandiću

Miroslav Mandić – oslobodi se Miroslavom Mandićem

hodam – dobrota teče ulicama

još ne govori ali mi se osmehnula – mala prosjakinja

vazduh dobrote – dobrota vazduha

14:58h

pre tri minuta dok sam u diktafon izgovarao

vazduh dobrote dobrota vazduha ruka je počela

da mi se podiže kao da je vazduh želeo da me

ponese. evo to još traje. da li mi se nešto

događa u telu. ljubim Te Bože

19:36h

večernja šetnja. dečiji glasovi na ulici

kako je bilo čudesno sa dobrim vazduhom

ruka mi je odjednom bila laka i kretala se ka gore

sama se podizala

telo je krenulo u stranu

bilo je lako

krenulo je u vazduh

nije bilo zemljine teže

sva tvar se pretvorila u vazduh

dobrota vazduha – vazduh dobrote

19:53h

ugledah ogromno jato vrana u krošnjama topola

pored Kabela i osetih zanos i pomislih na tebe. bra

poslao mi je sms Branko Popović

to je to – ljubav

odgovorio sam mom Bra

desetak godina sam s jeseni gledao te vrane na novosadskom keju

ljubio ih. uživao u njima. ljubile me

voljeni smo nebom

nadam se da ću sutra preplivati Dunav

47647 - 47679

blaženstva

krenuo sam na most i da posle mosta preplivam Dunav

blaga strepnja

svakim korakom je dobro

korakom se hoda – zamahom pliva

kako su bili nežni prsti starog prosjaka

prolazim kroz Pionirski park i odlučujem da ću Dunav preplivati za

jasamizam

tisiizam

on-ona-onojeizam

mismoizam

visteizam

oni-one-onasuizam

da li može prvo jagoda pa limun pa jagoda – pitao

sam moju prodavačicu sladoleda. glupo bi bilo

kada Vama ne bi moglo – odgovorila je

on je u rovu. ti si iza drveta. na livadi – priča jedan muškarac drugom

gledam u kamenje kaldrme po kojoj hodam

voleo bih da neko zna da idem da preplivavam Dunav

divno je što niko ne zna da idem da preplivavam Dunav

voleo bih a divno je

divotom svi znaju da ću preplivati Dunav – zvone crkvena zvona

miris sasušene trave

na klupi u hladu pakujem stvari u najlon kese koje će sa mnom plivati

14:55h

upravo sam izašao iz vode – preplivao sam Dunav tamo i ovamo

kada sam se odvojio od obale došao je do mene

policajac na skuteru i pitao da li misliš da ti je to bezbedno

bilo je sve vreme mirno. Dunav je bio tako blag

tri puta su me nadletala velika jata galebova

prošao je samo jedan veliki šlep iz Rumunije

voda je dobra

bila je topla. samo bi ponegde naišla hladnija struja

kroz mulj sam izašao na drugu obalu

zabio štap u mokar pesak i oko njega

vezao stvari da ih ne bi odnela voda

stajao malo na obali. jedan jedini čovek na svetu

ponovo se pustio u vodu ka obali sa koje sam i krenuo

u vodi sam bio sat i petnaest minuta

sve stvari su ostale suve

nadam se da neću imati problema sa ušima

prošle godine nisam preplivao Dunav.

voleo bih da ga svake godine preplivam

ulazim u groblje. kroz groblje ću do Stančića

ko ljubi zrači život za sve

crvene ruže na suncu

pred kućom istesterena drva za zimu

kupio sam parče lubenice. prvi put ove godine

glupo bi bilo kada svima ne bi moglo sve

posvećeno mojoj prodavačici sladoleda

47680 - 47712

blaženstva

juče sam išao na most i preplivavanje

a danas svakim korakom idem u korak

pružim korak i već sam tu

tržište umetnosti se događa u zatvorenom

sistemu a umetnost se stvara u otvorenom

opao list mi je sleteo na grudi

samo tri oblaka

tri oblika reči

svaka travka

svaki Božiji dan

ja sam stručnjak za slikanje – kaže devojka koja preko grane

koju drži u ruci fotografiše devojku koja je dve stepenice niže

kutak ulice na Kosančićevom vencu

tako. pa to povataj. pa vidi šta ćeš – kaže starija

kontrolorka parkinga mlađoj dok joj predaje smenu

krik svake travke

krik za svakom travkom

krik za svakim krikom

prošla je nogu tankih kao u ždrala

hodam brzinom kojom teče Dunav

još ne mogu da nađem rešenje

nadam se da će rešenje naći mene

žedan sam – kažem dok prolazim pored ambasade Brazila

otresla je pepeo sa cigarete i sada polako i duboko uvlači novi dim

ovako potvrđujem svet

ovako menjam svet

ovako ljubim svet

promeni svet – ljubi me

kod Đeram pijace – umoran je gospodin Miroslav Mandić

prelazim Bulevar – spokojan je Miroslav Mandić

nekada svest

nekada sam svest o svesti

nekada sam samo nošen vetrom

nekada ulica

nekada sam pas lutalica

nekada sam muzika svih koraka na ulici

ništa nije moje

moje nije moje

moje je samo od milja

47713 - 47745

blaženstva

nikada ništa nije bilo tako lepo kao što je sada lepo

nikada ništa neće biti tako dobro kao što je sada dobro

nikada nije bilo dobro i lepo kao što je sada

nikada neće biti lepo i dobro kao što je sada

dobro je da je dobro dobro

lepo je da je lepo lepo

dobro je da je dobro lepo – lepo je da je lepo dobro

jastuk umetnosti

stavio sam deset papirnih dinara na jednu granu

stvaram pogled kojim će svako moći da stvara

bogovi su bogovi – samo je jedan Bog

ljudi su ljudi – samo je jedan čovek

umetnici su umetnici – samo je jedan umetnik

pesnici su pesnici – samo jedan peva

nekada će svi osećati kako je svako sada

čuveno baš zato jer sada to niko ne shvata

ova žena sa jako kratkom sedom kosom

ovaj crveni autobus broj 74 koji vozi do Omladinskog stadiona

pikavac još gori na asfaltu

Diogen crta svoje čuvene krugove u pesku

Prudon izgovara vlasništvo je krađa

Robert Valzer hoda

ljubim Te Helderline. Tebe i Tvoju svetlost kojom me ljubiš.

mnogo je srca. Tvoje i moje je jedno. jedno srce u svim srcima

dok sam izgovarao jedno srce u svim srcima

prolazile su dve devojke a jedna je izgovorila ovako ljubi

vitka

je

kao

i

ova

pesma

o

njoj

mislim o šarenom prsluku

sedi na klupi sa rukama među butinama i plače

noge je podigla na klupu a ruku oslonila na naslon i spava

ja

sam

pesma

o

stolici

ja sam roman o svim ljudima koji spavaju po klupama

ližem sladoled u slavu lizanja

ljudi koji vole da misle pevaju

samo jednom rečeno

samo jednom rečeno i još jednom ponovljeno

lepo je lepo je lepo

lepo kao lepo

lepo lepo

lepo

47746 - 47778

blaženstva

tri varijante istog. još jednom istog. i zauvek istog

i

ovo

je

lepo

i

sve

isto

je

isto je različito je isto

pevam te

pevaš me

peva nas

pevamo ga

drvce

slonica

apstrakcija

tužan sam jer se malopre pokvario wc kotlić. osećam

se krivim jer pišem a ne znam da popravim wc kotlić

volim umetnost Vlaste Delimar

ne znam da popravim wc kotlić ali znam da zapevam i wc kotlićem

wc kotlić je očekivani med

mislio sam da na hodanju pišem o poljupcima

kojima su se ljubili ljubavnici ali wc kotlić se pokvario

lepo je kada kotlić radi i kada sve lepo radi

hodam da bi sve dobro radilo

divni ljudi znaju da poprave wc kotliće

wc kotliću oslobodi me tuge i krivice

Miroslave pevaj stvaraj i hodaj i sve će

biti i lepo i dobro – kaže mi wc kotlić

radost je potekla u meni

je li Mile – tepa svojoj ženi dok hodaju

sve je jedno drugom milo

pre hodanja sam gledao porno sajtove

predivni su svi koji se predaju drugima

pevanje mi otkriva ljubav kojom se drugi ljube

živim da bih bio dostojan onih koji ljube

Vitmen vlati trave. Hamvaš trešnje i cveće. Nojka optimizam.

disanje je ljubljenje – vazduh je ljubav

gledanje je ljubljenje – svetlost je ljubav

korak je grlo pevanja

sebe ljubi mene radi

vreo je dan. vrele su ruže

mirišem vas ruže

svako je svakom put i ruža

čučnuo sam i napravio fotografiju sa tla a jedna

mlada devojka mi je u prolazu rekla da li je umetnička

posle sam je video na fotografiji - u haljini na raskopčavanje sa dve koka kole i flašom vode u najlon kesi

lepotom pupoljka. stidom prosjakinje

47779 - 47811

blaženstva

bogme bi mogle makar samo jednom pečene paprike ove jeseni

ljulja se lepota pod njenim dekolteom

Miroslav Mandić je metafora umetnosti

ko uđe je posvećeni umetnik. ko se ne vrati je Bog

ovde nema nigde da upoznaš nekoga – kaže joj

pesma

je

život

pesme

pesma

je

stvaranje

pesnika

volim – povučem prst po hrapavom zidu

svaki dan novi dan – kaže jedan od vulkanizera

svaki dan je jedna ruža

svaki dan je jedan put

isti put ista ruža

dan je blaga ruka oko svačijeg ramena

bilo žensko – muško – slova – brava

svemu što ugledam kažem lepotice

lepota njenog osmeha me je rasplakala

bila je to mala i sitna žena sa velikim ustima i ozarenim osmehom.

mislim o tome kako je ta žena mnoge ljude radovala svojim osmehom

osmeh je energija ljubavi

osmehivači su kopači

rudari koji kopaju ljubav iz tužnih srca

pesma

je

ptica

u

letu

volim Sergej Dimitrijevič Matvejeva i sve ptice koje je ugledao u životu

pesnik

je

pesma

čekat ću te na raskršću gdje smo nekad sretni bili

peva tužnim glasom ulični svirač

osmehnuo mi se mladi prosjak koga sam prvi put video na ulici

mislim na jednu čorbu od svog povrća

Bog je istomišljenik

svako je lep na svoj način jer lepota postoji svim načinima

ništa lažnije od istorije pobednika

ništa odvratnije od postojeće slike sveta

slika je slika. svet je svet. postojeća slika sveta su ubistva i pljačka

ništa. idem kući da se umijem i kažem mami i

tati... – govori preko telefona devojka obučena u roza

volim kada se žena zove Ruža a muškarac Put

kada pokupim voće i povrće sa zemlje osećam

se gospodstveno – govori Ruži Mandić Put Mandić

47812 - 47844

blaženstva

poslednjih sedam dana na mostu

dve godine i osam meseci svakoga dana na mostu

mostu svih bića

pet kilometara do mosta i pet kilometara nazad

bulevarom na most. bulevarom sa mosta

most pažljivosti – most svih bića

kao i uvek uradio sam manje nego što sam zamislio. a to što

sam uradio je mnogo više nego što sam mogao da zamislim

ići svaki dan na most

na most sam odlazio u predvečerje. zimi oko četiri

sata a leti oko devet. pa nazad u zimu. pa opet ka letu

poslednjih par meseci sam prestao da idem u predvečerje

a trogodišnji odlazak na most skraćujem za četiri meseca. do

toga je došlo zbog Pupoljka koji čeka da počnem da ga stvaram

lepa su predvečerja. sunčana. hladna. vetrovita. kišovita. snežna

reka je sve vreme tekla. nijednom nije prestala

most je svaki dan prelazio reku. prenosio

automobile autobuse kamione bicikle ljude

nebo je uvek bilo veliko. menjalo se i bilo isto

prolazili su dani. prolazila su godišnja doba

nisam mnogo mislio o mostu. jednostavno

sam dolazio na most i postao most

toplo je. svetlost mlečna. smiren sam i uzbuđen jer proslavljam most

život na mostu. umetnost mosta

most između prefinjavanja i profinjavanja

kao što je svako staklo most između spolja i unutra

tako je most staklo između razumevanja i nerazumevanja

most je ravnoteža baš kao ova koju vežbam

hodajući po zidiću kod Tašmajdanskog parka

radnik sipa katran između novopostavljenih šina i novog asfalta

sve što jeste je most. od nečega ka nečemu. od nekoga ka nekome

praznina između reči je most koji spaja reči

dok liže sladoled okreće se da joj vidi

zadnjicu i to kretanje je njegov most za njom

u početku sam tri puta prelazio most. za Boga. za ljubav

za umetnost. posle sam samo dolazio na most. u predvečerje

nisam više prelazio most. samo sam bio na mostu. bio most. živi most

upravo sam se rastao sa Žarkom Radakovićem

i njegovom ženom Anom koje sam slučajno video u

kafani Proleće. kada me je ugledao Žarko je od uzbuđenja

uperio prst u mene a ja sam mu na rastanku rekao

kada si me ugledao ugledao si sebe

14:57h

kućo moja – kažem Brankovom mostu na koji stupam

na Brankovom mostu sam stvorio most svih bića

odlazim sa mosta. prožima me zahvalnost

ljubim Te drvo – izgovorio sam divljem kestenu kada sam ga ugledao

poskočim – ja sam most u vazduhu

47845 - 47877

blaženstva

još šest puta na most svih bića

most postojanja

dotrčati jedno do drugog

dodirnuti vazduh

pažljivo postojati

juče sam bio most pažljivosti

danas ću biti most postojanja

dodirnuću dodir

ne umetnost u trenutku nego umetnost u svakom trenutku

ne ni umetnost u svakom trenutku nego umetnost trenutka

sva umetnost se događa u trenutku i svi trenuci su umetnost

stanje ljubavi je stanje u kome su prisutna sva bića oduvek i zauvek

stanje

pesme

je

drugo

stanje

pesma

je

rođenje

pesme

krenuo sam na most. jesen je tu

vidim ulicu ženu automobil. sve je nastalo dodirom

hodam – dodirujem dodir

šesnaestogodišnji mladić je zagrlio svoju majku dok polako hodaju

most postojanja je most poistovećivanja

glas samog bivanja

poistovećivanje oslobađa

retki ljudi su mostovi između ponašanja i savesti

data i održana reč je most

neodržana reč je srušen most

13:25h

na mostu sam

vrelo je na mostu

upalio se asfalt

veliki šlep isplovljava ispod mosta

veliki šlepovi su mlađa braća velikih reka

odlazim sa mosta. šlep nestaje ka ušću

svačiji život je most do drugog života

svi životi su most života ka samom životu

vetar mi nosi kosu – svaki korak je most

47878 - 47910

blaženstva

još pet puta na most svih bića

most analogija

jednom sada uvek sada

most dok sedim za stolom i pišem Crvendaćem

most od ove reči do ove reči je isto most

tautologije odanosti

odanost tautologijama

most izvijanjem

most uvijanjem

jezik ljubi jezik

sve je živo i živo je sve

sve je konkretno

mislim na devojčicu od trinaest godina

koja planira da sama u čamcu oplovi svet

sud u Holandiji joj to nije dozvolio

na ćošku kod Đerma će me sačekati Ivana pa ću sa njom na most

nikada naknadno

odmah odmah

pokazujem Ivani da sam na ovom mestu stvorio

nematerijalnu zgradu gradonačelnika Beograda

uzbudljivi most

u trenutku kada je Ivana bacila papiriće u reku jedan

čovek mi je rekao ne bacate na ulicu papire ali u reku se može

pokušao sam da mu objasnim ali nije prihvatao

uznemirio sam ga. uznemirio me je

posle sam sa Ivanom pričao da je

njegova reakcija potvrdila most svih bića

on i njegova primedba su sada deo mosta

lepo je bilo sa Ivanom. dvoje su most. troje su most. jedno je most

u trenutku me štrecne sećanje na čoveka koji me je

grdio na mostu. divan je svako ko poveruje drugom

lišće je most između zemlje i vazduha

džentlmenski sam izložen dami

umetnost dame je zahvaljivanje. umetnost džentlmena je poklonjenje

topla je noć. odmaram oči

volim tri reči

volim tri rečenice. prvu nestalu u drugoj. treću u Svemiru prve

au al’je lepo veče – kaže jedan čovek sa terase

skinuo sam majicu – vazduh po koži – sama umetnost

47911 - 47943

blaženstva

svakog dana

radost radosti. radost zdravlju. radost slobodi. radost

preobražaju. radost odanosti. radost ljubavi. radost uspehu

zdravlje radosti. zdravlje zdravlju. zdravlje slobodi. zdravlje

preobražaju. zdravlje odanosti. zdravlje ljubavi. zdravlje uspehu

sloboda radosti. sloboda zdravlju. sloboda slobodi. sloboda

preobražaju. sloboda odanosti. sloboda ljubavi. sloboda uspehu

preobražaj radosti. preobražaj zdravlju. preobražaj slobodi. preobražaj

preobražaju. preobražaj odanosti. preobražaj ljubavi. preobražaj uspehu

odanost radosti. odanost zdravlju. odanost slobodi. odanost

preobražaju. odanost odanosti. odanost ljubavi. odanost uspehu

ljubav radosti. ljubav zdravlju. ljubav slobodi. ljubav

preobražaju. ljubav odanosti. ljubav ljubavi. ljubav uspehu

uspeh radosti. uspeh zdravlju. uspeh slobodi. uspeh

preobražaju. uspeh odanosti. uspeh ljubavi. uspeh uspehu

posvećeno čoveku koji me je juče izgrdio na mostu jer sam na papirićima pisao ove reči i bacao ih u reku

volim i tekstove koji se samo gledaju

kao most koji se ne prelazi nego se iz daljine vidi njegova lepota

bog

ljubav

pesma

isto

je

lepo je sve

ružno nije sve

sve je lepo jer u svemu je i ružno

ružno je i u lepom

u ružnom nije lepo i u ružnom nije sve

ružno ljubim Te. otvori se za lepo. otvori se za sve

Bog voli da pevam

pevam

pevam Mu

pevam Ga

koji je danas dan. petak... subota – pita me sedeći

na klupi u parku. četvrtak je odgovorio sam mu. sutra

je neki praznik – pitao je. ne znam – odgovorio sam

sa Aleksandrom Tišmom sam uživao u

svakoj sekundi koju smo proveli zajedno

uživaj u svakom deliću sekunde koji provodiš sa mnom

sjaj dobrote – odsjaj lepote

sjaj lepote – odsjaj dobrote

sjaj lepote – odsjaj lepote

sjaj dobrote – odsjaj dobrote

sijaj

ljubav sija ljubav

zvižduknula mi je Maja Klisinski. bili smo na mostu

pre nego što smo krenuli da joj pokažem tri drveta

Violeta i ja smo ugledali Anu i Žarka Radakovića

duše traže jedna drugu

bog

bog     bog     bog

bog

47944 - 47976

blaženstva

Velikom talentu treba mnogo vremena da sazre.

Velika muzika se jedva čuje.

Veliki oblik nema obrisa.

Lao Ce u četrdeset prvom načelu.

Jer, ponekad, povećava se oduzimanjem.

I smanjuje dodavanjem.

Lao Ce u četrdeset drugom načelu.

svaki od trideset tri dana je jedan od mostova u Miroslavu Mandiću

svaki osamdeset prvi dan – kada citiram

Lao Cea – je vremenski most u Miroslavu Mandiću

još tri puta na most

fudbaleri treniraju ispod mog prozora

prazna je bela šoljica kafe. i ona je jedan od mojih mostova

patent olovka je isto most

muzika koju slušam je muzika svih mostova

zvaću je mobilnim telefonom... javila se... most je uspostavljen

lupnuo sam prstom o sto... čulo se... mostom je odzvonilo

radnik lupa po oplati na kući koju zida

muzika koju slušam na internetu dolazi preko okeana

dobro dolazi lepotom

lepo dolazi dobrotom

čudesno običnim

obično božanskim

nevinost je nezaštićena

12:00h

podne je – most dana

zaista volim taj bugi

te bulke

bulke na nasipima

kamilicu po pustarama

trnje prolaženja – trnje i kamenje – most prolaznosti

zajedno

za

jedno

zajedno smo jednim

trave i vrapci – moji mostovi

sramota me dakle postojim

novi stensil na zidu

u kratkoj sam šetnji. otići ću do ona dva

drveta da vidim da li ima opalih smokvi na asfaltu

veče dolazi sve ranije. dani se polako uvlače u sebe

jedina preostala plava hortenzija

u plavoj sam košulji sa kratkim rukavima. juče sam je kupio

ispod prvog drveta je bila jedna. ispod drugog

četiri. sočne i preslatke smokve. kao da sam na moru

47977 - 48009

blaženstva

most mostova

reč reči

ja ja

zar nisi Tii ja. zar nisi Tii reč. zar nisi Tii most

plavo u plavom

svetlost darivanja

ljubav stvaranja

opet

ponovo

zauvek

kreni

hodam Te – hodaš me

hodač je hodan

dodirivač je dodirnut

bog

bog

je

bog

sam

bog

sam

bog

si

bog

si

bog

peva

dečak sam a sve što jeste je za mene devojčica

krenuo sam u dan devojčicu. most devojčicu

ne maši rukama – čujem kako majka govori maloj

devojčici koja je mahala rukama i slučajno me udarila po nozi

presijava se znoj na njenim grudima

delići. trenčići

um uživa da bude potvrđen od postojećeg

i da pripremi puteve za nepostojeće

najbolje oružje je pevanje – razoružanje

hoda tako da svako vidi da to hoda najlepša kobila u gradu

zamirisala je ljubičica. detinjstvo je sada. vraćam se u sada

pokvasio sam kosu na česmi i rashladio kožu iza ušiju

neprimerenost oslobađa

13:25h

na mostu sam. neprimerenom mostu. mostu slobode i svih bića

izgovaram ove reči i uživam u njihovom životu

izašao sam u predvečerje na tihe ulice Liona. vetar donosi miris kiše

oh i večeras su tako slatke opale smokve

48010 - 48042

blaženstva

lepotom

dobrotom

ljubavlju

Bogom

ruža mosta

hodam sa dečakom Sunom Mandićem

krenuo sam na most. čuva me božansko lice krotkog

mladića sa kojim se mimoilazim u ulici Maksima Gorkog

13:33h

srećan poslednji Mostarski dan

poslala mi je sms Ivana Đokić-Saunderson

dan ruže mosta

kružnog mosta

mosta lopte

sto četrdeset sati sam proveo na mostu

u Beogradu-Svemiru

na mostu pre ušća Save u Dunav

u gradu-lađi koji sedam hiljada godina plovi kroz vreme

gradu trideset osam puta podignutom iz pepela

belom gradu od trista pedeset generacija

gradu Tračana Kelta Skita Rimljana Huna Sarmata

Gota Vizantijaca Avara Slovena Bugara Ugara Turaka

gradu građanina Miroslava Mandića

bulevarom do mosta pa od mosta ponovo bulevarom nazad

pored platana i radnika koji kod Vuka čekaju posao

pod okriljem ljubaznih i nepoznatih ljudi

svakodnevno hodajući pored bezbroj prolaznika

pitajući se ko je devojka koja u predvečerje pretrčava most

poklanjajući se najvećem gospodinu ovog grada koji i leti i zimi

na uglu preko puta kafane Proleće pije pivo za sreću svih ljudi

domaćini su mi bili prosjaci

ruže. hortenzije. magnolije. laste. trave. vrapci. višnje. smokve. orasi

isto nebo u stalnoj promeni

svakoga dana sam sa mosta rekom

slao svima i svemu papiriće sa rečima

Radost    Zdravlje    Sloboda   Preobražaj    Odanost    Ljubav   Uspeh

14:25h

na mostu sam

slava Božija

poslednji put

jedan čovek je most svim bićima

48043 - 48075

blaženstva

sviće

rumenilo šara nebesko plavetnilo

ustao sam ranije zbog sto dana

sto dana priprema za Pupoljak

Pupoljak zovem umetnost koju stvaram svakoga dana

ovo su pripreme za dugo putovanje bez putovanja

šezdeseta mi je

živim životu u slavu

živim zbog trava

visokih trava

trava kroz koje duva vetar

12:00h

podne je

gde krenuti

šta činiti. kako krenuti

biti miran i strpljiv

reći će se samo

pre sat vremena sam sa Zoltanom Varadijem završio novu verziju sajta

zovem ga beli sajt

večeras ću na sajt staviti prvih sedam blaženstava ovog dana

želeo bih da budem ogoljeniji

da nema razlike između spoljnog i unutarnjeg

početka i kraja

života i smrti

dobrote i lepote

Tebe i mene

mene i Boga

Boga i Boga

hodao sam sa Ivanom. zvezdarskom šumom

šumskim stazama. prikupio desetak kilometara

mrtav golub na asfaltu. nikada nisam

video toliko mrtvih golubova kao ove godine

počela je školska godina. ulice su prepune đaka

sve se ponavlja – uživam u ponavljanju – ponavljanje me ponavlja

volim umetnost ponavljanja i svakog ko ponavlja u umetnosti

vazduh sam

48076 - 48108

blaženstva

05:30h

isključila su se ulična svetla

i danas sam ustao ranije

sviće

svitanje je gnezdo iz kojeg Tii pišem

zbogom svitanje

svaka reč je jutro

dan je svetliji

već se i trava fudbalskog terena ispod mog prozora zeleni

dobar dan – kažem dobrom danu

zahvalnost samo zahvalnost

još devedeset devet dana

naslovi do 25. decembra 2009. će biti odbrojavanje sto dana

svakoga dana ću nekoliko blaženstava stavljati na

internet i oni će govoriti o Pupoljku i pripremama za Pupoljak

Miroslav Mandić prima sve u sebe – sve je poezija u Miroslavu Mandiću

svitanje. novac. pesnici

pesma

nastala

iz

same

sebe

pesma

nestala

u

tebi-pesmi

ne idem na most – idem nigde

nigde je pored ove plave metalne šipke

nigde je nevinost koja me uzbuđuje

pokupio sam deset smokava

uplatiću pretplatu za mobilni telefon

kupiću paradajz hleb i majonez

vučem noge po asfaltu i izdižem se na prste

bezrazložno izvijam telo

diktafon se sam uključio – koristim priliku da ga poljubim

evo još dve hortenzije – plava i ružičasta

igram se hodajući kao dete

igram se u slavu Boga

hodam kao da se zovem Leto i da je čitav okean u meni

stari gospodin u kariranoj košulji hoda sporo

slavim sunce – sunce sam

48109 - 48141

blaženstva

u polusnu – dok sam se budio da se susretnem sa

svitanjem i Tobom pomislio sam – volim da pišem

licem uz lice

muzikom

iako bih hteo da Tii govorim govorim govorim

da Tii kažem

sve

odmah

pa i to da sam se sinoć pre spavanja rastao

sa šesnaestogodišnjim Žan-Žak Rusoom baš kad je

u njegovim Ispovestima polazio za Torino 24. marta 1728.

da je melodija kojom me budi budilnik nokie 3110 prelepa

da je sto dana takođe deo pete knjige Miroslav Mandić

ipak

polako

muzikom

licem uz lice

reč Tebi – reč meni

svaka

reč

je

lepa

i

govori

sve

svanulo je

na ulici sam. prošlo je podne. lišće se žuti

prijatelj me je malopre telefonom pitao

šta ima novo. isto – odgovorio sam

isto je novo. lišće se žuti. na ulici sam. to je novo

sve što gledam kao prvi put je uvek novo

divno besposličenje, mir jednostavnosti,

uživanje da ideš a da ne znaš kamo

i ove reči Žan-Žak Rusoa su nove iako traju već 281 godinu

stanje ljubavi. stanje pesme. živi Bog. jedine novine oduvek i zauvek

barice vode u betonu

gledam crveni tramvaj kako prolazi pored mene

istrulila i iskrivljena drvena taraba

skoro tri godine sam svakoga dana išao na

most. sada ne idem na most. sada sam most svih bića

most tautologija i metafora

tri-četiri kilometra iznad Cvetkove pijace je kraj grada

na ovom brdu nema nikog. sam sam u prirodi. kao prvi i jedini čovek

kao svi oni koji vole da putuju pešice

ovaj put ide samo do nekih ograda

bilo gde da sam – ja sam ruža na putu

48142 - 48174

blaženstva

sinoć mi je kompjuterski program skratio tekst. nedostaje

svanulo je

u engleskoj verziji nedostaje

even through slowly. through music. through face

by face. a word to you - a word to me. every word

is beautiful and says everything. it dawned

volim kompjuter i njegovu svetlost

preko kompjutera i interneta neprestano slušam predivnu muziku

volim da pišem jer sam oduvek voleo da čitam

pisanje je disanje

život za život

verujem da će Zoltan Varadi

majstor adrese

miroslavmandic.name

danas otkloniti kvar

i da ću moći da prelamam tekst

u

svoj

njegovoj

lepoti

i da će tekst na engleskom koji svakoga dana prevodi

Ivana Đokić-Saunderson

biti ceo i biti gnezdo ostalim jezicima u svemiru jezika

skinuo sam košulju. idem na Adu Međicu. Jelena Bešir

me je pozvala – nadam se da ću danas prvi put preplivati Savu

Miroslav se kvasi. na leđima mu je velikim slovima istetovirano

OVO

JE

TETOVIRANA

PESMA

BOGU

KOJOM

PEVA

BOG

ulazi u vodu. pesma je nestala u vodi

Miroslav me je zamolio da govorim u diktafon o njegovom

preplivavanju. mislila sam da će to biti lako ali sada vidim koliko je

teško nešto reći – kaže Ivana. treba druga vrsta koncentracije – dodaje Jelena

sada je negde na polovini reke. ili na trećini – kaže Jelena

sada mu se vidi samo sitna glava u vodi

fotoaparatom više ne mogu da ga vidim ni

kada zumiram iako ga golim okom još vidimo

više nisam sigurna da li ga vidim ili to nešto drugo pliva po vodi

rekla bih da je preplivao Savu i da će uskoro početi da pliva nazad

vraćam se sa Ivanom širokim bulevarom na

Novom Beogradu. zapara je. pun mesec izlazi iza

oblaka. go sam do pojasa. prvi put u životu sam preplivao Savu

na sredini reke sam mislio o slobodi i osećao – sloboda sam

pričam Ivani o apostolu Pavlu i prevođenju

ružna prodavačica bureka

dobro veče pun meseče – rekao sam prvi put u životu punom mesecu

mislim na vitku ženu koju sam danas

video na čamcu – na njenu-moju samoću

odan sam joj

ako znaš nekog ko me zna reci mu da

sam mu sve vreme odan. odanost je sloboda

mislim na prodavačicu bureka na čijem licu sam video svetlost Božiju