Bog Miroslav Mandić Bog

sinoć sam prvi put čuo za Hiru i sangejzning

jako mi je to blisko — hraniti se svetlošću

svetlost je ljubljenje

stavio sam novi beli hamer na sto koji će

posle nekog vremena postati deseta stona slika

svakom

rečju

napisati

veliku

pesmu

eto

šta

radim

sa

svakom

rečju

lete reči letači

kupao sam se sa naočarima za plivanje i čepićima za

uši. potapao se. gledao kroz vodu ruke u vodi. vodene trave

povrće i voće je jako poskupelo

ljubim Te Bože ljubim — ljubim Te Bože ljubim — ljubim Te Bože ljubim

pevam na svakom usponu

ova pevanja će mi pomoći da uživam na svakodnevnim usponima

umorio sam se. osećam zahvalnost

za stolom se borim da bude lepo i za stolom

žedan sam

presadio sam tri čuvarkuće u malo veće saksije

teško je pisati umoran

svakom

rečju

zaplesati

veliku

pesmu

eto

kako

pevam

negde kod Slavije pijan posle tri čaše vina i ručka sa Vladimirom Macurom

baš mi prija ovaj vetar i sledećih šest-sedam kilometara do Gnezda

nežno mislim na prosjakinju kojoj sam dao novac

a ona dala znak drugoj da i ona traži a ja sam to video i ona

je videla da sam video pa smo se onda zajedno smejali

vadim iz džepa preostali hleb od ručka

volim da pijem pre nego što jedem. kada počnem da jedem više ne pijem

posle volim da alkohol izvučem hranom i hlebom

duva vetar. muljam hleb u ustima

proslavi se sa mnom — govori mi sve

proslavljam se sa Tobom — govorim svemu

proslavi se sa mnom — govorim Tebi

sa Vladimirom Macurom sam se upoznao 6. oktobra 2007.

tada sam mu rekao da je moje delo celovito

da je svaka moja reč vrednija od njegovog muzeja i njegove kolekcije

da sam najbolji — jedan jedini umetnik

da će raditi u svoju korist samo ako radi u moju korist

sve su to ideje sa kojima živim i radim i u koje verujem

sve su to bile ideje otvorene i za Vladimira Macuru

očekivao sam da ih razume i prihvati

očekivao sam da će mi odštampati četvrtu knjigu Miroslav Mandić

očekivao sam da će se zainteresovati i da će mi pomoći

oko Popoljka svih bića koji sam pripremao prošle godine

nijedno od tih očekivanja se nije ispunilo

12. novembra 2009. sam prekinuo sa Vladimirom Macurom

posle toga mi je Vladimir dva puta ostavio po 50 evra

u poslastičarnici a 26. decembra 2009. smo se ponovo videli

danas sam hodao za njega od 2961388. do 2972385. koraka

sve sam mu ovo pričao za ručkom da

naše neslaganja bude stvaralačko a ne razorno

predložio sam mu da sve što sam mu poklonio pokloni nekome ko će sa

tim kao semenom pokrenuti Muzej Miroslav Madić ili da to pokloni meni

predložio sam mu da nikada ništa od mojih radova

ne bude u njegovom muzeju osim moje odsutnosti

ovo je sjajna ideja i rad koji ću nastaviti i sa drugima

predložio sam mu da naši sledeći susreti ako ih bude budu svečanosti susreta

rekao sam mu da novac koji mi daje ide za Vladimir Macura Pupoljak

i da bih voleo da oseća da novac koji mi daje njemu donosi više novca

sada sam kod zgrade BIGZ-a. tu sam se doselio u Beograd u januaru 1986.

očekujem sve

saosećam sa tuđim očekivanjima

na kraju su mi tri prosjakinje na Banovom brdu

odnele sve pare — u slavu Bogu Bogu mile bile

kada se u ideju veruje i kada se ideja

živi ideja je Bog inače je samo surogat tuge

umetnost oslobađa sva bića

umetnost je sloboda svim bićima

umetnost je borba slobode za sva bića

stvaranje stvaranja

disanje disanja

pevanje pevanja

čovek kao vrsta ne shvata da povređuje Boga

kada neki čovek to shvati on se odmah preobražava u Boga

Bog je život

čovek je smrt

poskočim eto besmrtnosti

više puta sam pisao da sam najbolji

nekim ljudima sam govorio da sam najbolji

ljude to uglavnom odbija jer slute da su najbolji i da

će ako priznaju da su najbolji biti najgori i odbačeni

ne znam da li je iko poverovao da sam najbolji

da li je neko doživeo zašto sam najbolji. kako

sam najbolji. kada sam najbolji. kome sam najbolji

najbolji vazduh

nabolji maslačak

najbolji je besmrtnost

najboljih ima mnogo a stvarno najbolji je najbolji — eto ko je i kako je najbolji

najbolji je najbolji svim bićima

najboljim žive sva bića

najboljim se stvara sve što je stvoreno

najboljim je ljubljena svaka tek rođena mlad

najbolji je Tvoja ljubav koja potpuno prihvata najboljeg

najbolji Te gleda u lice

najbolji Te stvara najboljim

najbolji je najbolja

najbolji je Bog

pevanje peva sva bića

pevanje je pesma svim bićima

pevanje je smiraj pesme za sva bića

Miroslav Mandić je Leon Miodrag Lazarov Pashu Leona Miodraga Lazarova Pashua

Miroslav Mandić pesma svačijeg imena

Miroslav Mandić školjkica

Miroslav Mandić zvezdano nebo svim bićima

Miroslav Mandić ljubljeni prosjaci

Miroslav Mandić umetnost umetnosti

Miroslav Mandić pesma pesmi

Miroslav Mandić hodanje hodanju

Miroslav Mandić hrabrost hrabrih

Miroslav Mandić zemlja zemlji

Miroslav Mandić voda vodi

Miroslav Mandić vazduh vazduhu

Miroslav Mandić svetlost svetlosti

Miroslav Mandić skromnost skromnosti

Miroslav Mandić ljubav ljubavi

Miroslav Mandić jedno svega

Miroslav Mandić svemu jedno

Miroslav Mandić isto istog

Miroslav Mandić izrecivo neizrecivog

Miroslav Mandić spokoj bića

Miroslav Mandić prva reč svakoj reči

Miroslav Mandić sve Tvoje reči u svakoj mojoj reči

Miroslav Mandić jezik jezika

Miroslav Mandić pička kurcu

Miroslav Mandić kurac pički

Miroslav Mandić put puteva

Miroslav Mandić pupoljak pupoljaka

Miroslav Mandić ja ja

Miroslav Mandić Tii Tii

Miroslav Mandić Miroslav Mandić Miroslava Mandića

Miroslav Mandić Tvoj Miroslav Mandić

Miroslav Mandić umetnost Boga

Miroslav Mandić Bog pesme

hvalim Te Miroslav Mandić hvalo

hvalim Te Miroslav Mandić hvala

hvala Miroslav Mandić hvali što me hvali

hvala Miroslav Mandić hvali što sve hvalim

hvala Miroslav Mandić hvali što Te hvalim

hvala Miroslav Mandić hvala što se zahvaljujem

Miroslav Mandić hvalo molim Te samo hvali

Miroslav Mandić hvala molim Te samo se zahvaljuj

molim Miroslav Mandić molim Te moli se

molim Miroslav Mandić molim Te samo moli

nikakva tehnika — samo hrabrost

nikakav stil — samo ljubav

brišem znoj sa čela i obrva

sve se nastavlja kao da je prvi put nastalo i kao da ga više nikada neće biti

samo jedan čini sve za sve

samo jedan ljubi sve

put me vodi Tebi — put me vodi sebi — put me vodi Bogu

put je Bog

ljubim vas reči moje koje me pišete

sa jezičkim igrama se igrama igara Božijih

ljubim vas kolena

ljubim Te ljubljenje

crvenu majicu koja pušta boju nosim

poslednji put. pretvoriću je u krpu za brisanje poda

jedno je pevanje — pevanje jednom

pevam Miroslav Mandić

plešem Miroslava Mandića

predajem se Miroslavu Mandiću

primam Miroslava Mandića

dozivaš me Miroslave Mandiću

zavetujem se Miroslavom Mandićem

pišem o Miroslavu Mandiću jer je Miroslav Mandić moja savest

Miroslava Mandića pevam ni iz čega i zato je Miroslav Mandić uzbudljiv

pevam Miroslav Mandić — plešeš Miroslav Mandić — dišemo Miroslav Mandić

vrelo je

vrelina je poezija današnjeg dana

muva je sletela na kamen

muva je poezija današnjeg dana

mali pauk se spustio niz svoju nit sa drveta na put

mali pauk je poezija današnjeg dana

u Svemiru sam

Svemir je u meni

Svemir je poezija svakog dana

nije lako nositi ceo Svemir — najlakše je

nije lako ljubiti sva bića — najlakše je

nije lako biti Bog — jedino je

radim najvažniji posao na svetu

oslobađam se sujete

oslobađam Te sujete

govorim svakom da to što radi je najvažnija stvar na svetu

naoblačilo se

vetar pojačava

uvek me uzbudi vetar visoko u granama

počinje da grmi

ladno počela kiša — viče mladić iz vode

biće je otvoreno prema svim bićima

otvorenost je biće

mnoga bića se zatvaraju prema biću i umiru u sebi

nije mi žao što se nisam okupao u vodi

jer sam osetio radost kupanja u blaženstvima

sve se smislom otvorilo

zaokružilo se kruženjem i kruženjem se neprestano otvara

prija mi kada ugledam guštera

zahvaljujući usponima sve mi je lakše na usponima

plesanjem se vrtložim u svakome

pevanjem vihorim svakog

ponovo je sunce i na scenu dana nastupa zapara

zapara je poezija današnjeg dana

prolaz kroz utorak

poezijom današnjeg dana

konjima nasmejanim

kobilama razdraganim

događaj se događa

stavio sam kamenčiće oko kaktusa i čuvarkuća

senka aviona klizi po krovovima zgrada ispod mene

... drugi... i treći... i četvrti i peti gušter na betonskim stepenicama

pogledao sam u vrhove drveća i pomislio na sve šume... i zazvonio je telefon

nazvala me je Vesna uzbuđena jer su joj javili da iz Gnezda možda curi voda

trčim nazad da vidim o čemu je reč

da li je moguće da posle pranja zuba nisam zavrnuo slavinu u kupatilu

ili u kuhinji posle puštanja hladne vodu u činiju u kojoj hladim kiselu vodu

srce mi lupa. žurim i na usponima. preznojio sam se

bedno se osećam. nesiguran sam u sebe

hodam polako. slavine su bile zavrnute. iz Gnezda ništa

ne curi iako su se na plafonu u hodniku pojavile kapi vode

teško je u utorku poezije biti poezija

sa ovog mesta u šumi sam počeo da trčim nazad

uživam u belom konju koji pase travu

smirujem se — smirenje mi je posao

samo poezija uvažava važnost svega na ovom svetu

živim za poeziju — radim poeziju — vrtlarim poezijom

mnoge druge stvari uvažavaju samo sebe

mnogi bi da odstrane poeziju da bi bilo važno samo ono što je njima važno

da nije poezije ne bih saosećao sa ovom plastičnom flašom od soka bačenom u travu

hleb nasušni je hleb nadnaravni

u ranom detinjstvu su me optuživali da sam nesposoban za život

nisam ni želeo da budem sposoban za život nego da samo jesam

lako mi je izazvati osećaj krivice

izdržati izdržati izdržati

prevladati osećaj krivice prihvatanjem

najvećeg greha — greha zbog neprihvatanja greha

odbacivanjem osuda i prihvatanjem greha sloboda počinje da kliče u srcima svih bića

voleo bih da znam ime glavnog junaka filma Čudo u Milanu

zove se Toto

sa betonskih stepenica nabrao sam dvadesetak krupnih ringlova

gospođi Svilar koja stanuje ispod mene i koja je javila Vesni za vodu odneo sam nekoliko

14. jul 1971.

fotografije mog lica od tada

jednom mesečno

ponavljanje

preobražavanje

istovetnost

trideset devet godina

danas ću napraviti 468. fotografiju Jednog čoveka

isti ovako vreo dan bio je i tada u Veneciji

praritam

prva fotografija

prafotografija

uvek kada izdržim izdržim jer je i neko pre mene izdržao

kad god izdržim to poklonim nekom da bi i taj neko izdržao

ljubim Te mladi čoveče koji si 14. jula 1971.

fotografisao svoje lice da bih ja danas fotografisao moje

ljubim Te jer si se tada predao i prepustio nepoznatom

jer si krenuo ne znajući gde Te to vodi

samo se dati samo se dati

uvek mi je lepo kada osetim da je Tebi lepo ovo što pišem

danas sam kasnije krenuo na hodanje i sada hodam po najjačem suncu

to što postoji pre Boga je opet Bog

uvek

i

samo

i

jedino

bog

savio sam košulju i stavio je na glavu i baš prija

uživam u ovim rečima koje izlaze iz mene zračeći ljubav svim bićima

ljubav je neprestano vođenje ljubavi

sa prvom fotografijom su se već dogodile i

sve ostale. svih 468 fotografija Jednog čoveka

sa svakom fotografijom se događaju i sve ostale

tako je u svemu

u prvoj reči su sve reči

u prvom pokretu su svi pokreti

u spermatozoidu su svi dani i godine

lepota prvine je što se ona neprestano događa i ponavlja

praprah

znojenje počinje još od jutra za stolom

znoj poezije

ni pevanja nema bez znojenja

ni šale bez ozbiljnosti

u šumi kažem beli leptire dođi i beli leptir doleti

košulja na glavi mi baš pomaže na jakom suncu

bio sam dugo u vodi. voleo bih da budem još duže

biti u vodi je kao neko vraćanje na početak

nežnost prema majci

neprestano venčanje

u vodi mislim polako

mislim sa uživanjem

porađam se bez bola

postajem voda

uvijam se polako — vodim ljubav sa vodom

voda uživa u meni

voleo bih da gledaš kako se kupam

održavam se uspravno i onda se potapam i izranjam

velika beba u vodi

prolazim kroz šumu

sve je tako elementarno

želim Te zemljo

divim Tii se vodo

ljubim Te vazduše

obožavam Te svetlosti

kupiću paradajz

želim Te

kupiću masline

divim Tii se

kupiću majonez

ljubim Te

margarina i hleba imam od juče

obožavam Te

trebalo bi da se vidim sa Brankom. predveče sa Sunom

uveče sa Vladimirom. i da uradim sve što treba da uradim za

petak poezije... ishodam 13 kilometara... napišem 33 blaženstva...

čujem moje misli u zvucima sandala na makadamskom putu

bio sam sa Brankom i Adamom

prepešačio sam skoro 12 kilometara

bio sam dva puta u vodi

slobodi

voda se od toplote zamutila

ali me je i danas okupala i ispila

kada dođem u stan istuširaću se. napraviću kafu

pokušaću na brzinu da napišem sva ostala blaženstva jer će

uskoro doći Sun da i na drugi prozor stavimo žicu za komarce

za stolom sam. Sun dolazi za dvadesetak minuta

toliko mi je ostalo da se spustim do kraja današnjeg dana

ne volim ništa da radim na brzinu

lepota je sporost

kafu sam suviše razblažio

nekoliko dana sam hodao po jakom suncu i zacrveneo mi se nos

nos je smešna prilika

volim noseve

velike noseve sa velikim nozdrvama

jako su mi lepe nozdrve kod konja

nosevi mnogo više rade nego što smo toga svesni

i uši i oči i koža i jezik

kada se posle hodanja istuširam i počnem

da brišem lice osetim kako si mi oči umorne

pritiskam ih peškirom i trljam da ih prokrvim i osvežim

nahodale su se oči

nahodale su se uši

nahodao se nos

nahodala se koža

nahodao se jezik

došli su Teo Marijana i Sun

još malo hodanja i susret sa Vladimirom

posle opet još malo hodanja

prošao dan

sutra isto

i tako je sve isto

sinoć sam bio na večeri sa Anom Davidom Vladimirom i Dagmar Moser

posle sam sa Dagmar koju sam video prvi put u životu šetao i razgovarao

dva sata – bila je to jedna od najlepših večeri za 61 godinu mog života

odanosti moja ljubim Te odano

tako je bilo prijatelju

sama poezija za Tebe moj prijatelju

poezija za svakoga kome je do poezije

jedan mladić po najvećoj vrućini trenira fudbal na betonskom terenu

u jednom trenutku je šutnuo loptu sa željom da pogodi prečku

gola i uspeo je. viknuo sam mu bravo. samo se stidljivo nasmešio

bravo vreli dane — i vreo dan se stidljivo nasmešio

ljubim Te čedna stidljivosti

svaki put se iznova smiriti

iz smiraja se rađaju najveći zanosi

iz zanosa se stvaraju najveći smiraji

dugo sam se kupao

milovao vodu

preplivao jezero

sada pijem malo vina i pišem za stolom

uveče ću još malo piti sa Petrom

deseto Petra Miloradovića vino

koje će Petar doneti

muzikom

ljubav je neprestano žedna ljubavi

neki dečak negde trči

voleo bih da napravim Trodnevni festival umetnosti Miroslav Mandić za Dagmar Moser

 prvi dan

Život Miroslava Mandića i Miroslav Mandić život

drugi dan

Poezija i umetnost Miroslav Mandić

treći dan

Bog seks i novac Miroslav Mandić

neki dečak još trči

neki dečak neprestano trči

neki dečak oduvek i zauvek trči

plešemo

 lice uz lice

jednim srcem

blagosloveni

svim bićima sve

poezija za svakoga ko ne može bez poezije

198. blaženstvo ove nedelje u 198. danu ove godine

sve koje sam voleo volim još više

voleo bih da svi koje sam voleo vole još više

volim i pevam — pevam i volim

ako neko zna M. D. S. neka joj kaže da mi je u

vrelo leto 1971. dala tri lekcije ljubavi ni ne znajući da je to

učinila i zato je smatram velikom profesoricom ljubavi

retko ko ljubi

još su ređi oni koji su dopustili da budu ljubljeni

pomozi mi da volim

samo bih da volim

kada sam bio mali želeo sam da se neprestano igram

sada želim da neprestano ljubim

Boga

sebe

Tebe

sva bića

pesmu

ovu

pesmu

svim bićima

tebisebi

bogubogu

pevanu

letnje

letnja jebanja letnja sevanja

pisanje je rizik pisanja prijateljice

pevanje je hrabrost ljubljenja prijatelju

beskompromisnost ljubavi me opija

nepotkupljuvost jebanja me zavetuje

veliki radnici ljubavi se predaju samo tome da budu voljeni

veliki pesnici ljubavi ljube neljubljene i one koji su dopustili da budu ljubljeni

oslovi me — jebi me

veličanstvenost psovanja neguje sva bića

Dagmar se vratila u Beč

fotografisao sam Dagmar kao samog sebe

lice Dagmar Moser je lice Miroslava Mandića

jedno je lice

sa Violetom slavim Violetin trideset sedmi rođendan

odanost prožima sva bića

volim Te

ljubim Te mirisom ugrejane trave — ljubim vas ugrejane trave

ljubim Te mirisom vlažne šume — ljubim vas vlažne šume

ljubim Te ukusom divlje šljive — ljubim Te divlja šljivo

moja umetnost — jedna je umetnost

Tvoja ljubav — jedna je ljubav

naš Bog — jedan je Bog

kada sam ušao u vodu osetio sam njenu dobrotu

dugo sam bio u vodi. gledao sam pod vodom. ugledao nekoliko malih meduza

nekoliko lasta mi je proletelo pored glave leteći iznad same vode

u šumi sam osetio ljubav u svemu i ljubav prema svemu

jedan seks je prožimao sve što me je okruživalo

osetio sam

zemlja mi je majka

voda mi je majka

vazduh mi je majka

svetlost mi je majka

mislio sam

zemlja mi je žena

voda mi je žena

vazduh mi je žena

svetlost mi je žena

ljubio sam jer

zemlja mi je ćerka željena

voda mi je ćerka žuđena

vazduh mi je ćerka voljena

svetlost mi je ćerka jedina

plač svih bića mi ispunjava grudi

plačem pesmom

Tii si moja devojčica zauvek

u Tvojim očima vidim ljubav kojom me ljubiš oduvek i zauvek

besmrtna ljubav je u svakoj mojoj reči

pička

je

predivna

napisao sam u pismu mladom prijatelju koji neke teške vežbe izdržava da bi Miroslav izdržao

pička je više nego što bilo ko može da zamisli šta je pička

pička je više nego što bilo ko može da oseti ko je pička

pička me je rodila da bi Tebe jedna druga pička rodila za mene

rođen sam za Tebe — Tii si rođena za mene

jedan je put — jedna je ruža

pupe

ljubim četrdesetogodišnjakinju koja me je pre pola sata nazvala i u šali

rekla da će se ubiti jer sve više oseća da je sve ono što su je učili u školi laž

svaku moju reč možeš ljubiti

od svake moje reči me možeš stvoriti samo za sebe

svakom mojom rečju možeš ljubiti sva bića oko sebe

nemam Te jer Tii jesi

nemam Te jer nemam vlasništvo

ljubav je davanje

neprestano predavanje

leptir je proleteo blizu moje slepoočnice i pomilovao mi tugu i tuga je nestala

pogledao sam u mlado zeleno lišće i osetio sreću

vrtim se po šumskoj stazi za sreću svih bića

plivao sam kraul jedan krug na sredini jezera

polako sam radio nogama

zaveslaje rukama sam pravio još sporije

kroz naočare sam pratio kako se okrećem

spori kraul bih mogao da plivam jako dugo

u detinjstvu mi je to bilo teško

sada je to uživanje

uživanjem poštujem vodu

voda me zavetuje dobroti

veliko telo je lako i svi pokreti su laki

voda mi klizi niz kožu

sunce je jako i svako potapanje u vodu prija

dok sam plivao mislio sam na skakanja u

vodu koja sam obožavao u detinjstvu i mladosti

mislio sam kako da pišem AutoBioGrafiju

dugo nisam izlazio. samo sam se potapao

penjem se polako i tiho uz stepenice da ne uznemirim guštere

pre neki dan sam se dogovorio sa prijateljicom da naš susret bude

svečan. nije bio. bio je usputan. napisao sam joj to u mejlu. ona mi

je odgovorila da znam, nije bila svečanost. ali ne znam zašto... ne znam

šta su pravi razlozi. ja sam se tebe baš bila uželela. i razgovora sa tobom

pokušavamo da ne znamo ono što nije dobro iako znamo

sve više mi je do svečanosti

svečanost je sećanje na raj

svečanost je besmrtnost

baš su me iscrpeli sunce i voda

nos je počeo da mi se guli

nežno sam pomislio na sneg

spava mi se

gladan sam

moram da požurim

bespomoćan sam

bespomoćnost me čuva

ljubim Te bespomoćnosti moja

hodao sam. kupao se. čuvao nos od sunca

još dvadesetak dana i završava se leto

posle nekoliko godina od danas više neću

nositi prstenje i brojanice. bar neko vreme

prstenje i brojanice ću staviti na oltar

volim da pravim oltar

kao da pravim svet

sve da je na jednom mestu i da sve može da stane u šaku

bez obzira na moju smrtnost verujem u besmrtnost

bez obzira na oružje verujem u mir

bez obzira na vlasništvo verujem u bezvlasništvo

bez obzira na bezobzirnost verujem u obzir prema svim bićima

spontanost je dosledna

doslednost je spontana

 mnogo mi je pomoglo prstenje i brojanice

šaka je bila prisutnija

svečanija

sama je plesala

pisanje i jeste plesanje

pisanje je zahvalnost pisanju

reči trave

reči ljubav

reči peršun

bez obzira na mnoga ja verujem u jedno jedino ja

ja ribe

ja je dom svih bića

ja sam srce svih bića

nadam se da ću neko vreme uživati bez prstenja i brojanica

neću plesati biću sam ples

šaka put

šaka ruža

jako uživam u pisanju da bi svi oni koji sada pate manje patili

uživam u lepoti reči da bi oni koji sada ginu u ratovima prestali da ginu

ja ptice

na početku hodanja su me mučile oči

nisam mogao jasno da vidim

došlo je samo od sebe i samo od sebe je i prošlo

približavam se vodi

skidam košulju

gazim po šljunkovitoj obali

stvari ostavljam uz samu vodu

raširim košulju da se prosuši od znoja i stavim kamen na nju da ne odleti

vadim naočare za plivanje i čepiće za uši

izuvam sandale

skidam naočare i stavljam ih na sandale

svlačim kratke pantalone i širim ih da se i one prosuše

ostavljam diktafon...

... izašao sam iz vode. obrisao uši košuljom

stojim na košulji da obrišem stopala. nazuvam sandale. krećem

u šumi na betonskim stepenicama ću skinuti mokre kupaće gaćice i obući ću pantalone

            dok prelazim asfaltni put osećam dobrotu toplote           

presvukao sam se. krenuo sam kroz šumu

sa kose mi kaplje voda po leđima

kada sam juče na televiziji gledao kako su se

Kontator i Šlek borili za vrh Pirineja plakao sam

uvek me rasplaču nečiji napori i nečija dobrota

mislim na to kako su plivali ljudi u dalekoj prošlosti

kako su hodali i kako su ljubili

ja sam ušće svih ljubavi koje su ikada postojale

ko god je voleo u meni je

pišem ljubavlju svih koji su voleli

kada napišem reč voda u njoj je ljubav onih koji su voleli vodu

kad napišem reč misao u njoj je ljubav onih koji su voleli misli

počinje penjanje po 166 stepenica na kojima su moji gušteri

nadam se da gušteri osećaju da ih volim

juče sam to osetio u deliću sekunde

nadam se da sva bića čuju blagorodnu muziku mojih stopala

sve ljubavi u muzici mog tabananja

čim sam krenuo ugledao sam ga — cvet izrastao iz betona

koga ljubiš — ko Te ljubi — cvete u betonu

ljubim Te — odan sam Tii — cvete moj — raju u betonu

hodam Košutnjakom — neprestano sam u šumi

u šumi sam sreo jednu ružu

šezdesetdvogodišnju gospođu Ružu

gospođa Ruža hoda da ojača svoje srce. prijala mi je njena vedrina i zdrav osmeh

Ruža mi je pokazala puteve kroz šumu. seli smo na klupu da se odmorimo. lepo

smo pričali. ako se slučajno ponovo sretnemo u šumi biće to Bog — rekao sam joj

kada smo se rastali primetio sam da mi je

diktafon ispao. vratio sam se i našao ga na klupi

iako sam prvi put u Njoj — šuma mi se potpuno predaje

u šumi je kao u vodi. samo idem i stalno sam u šumi

šumom šumim

šumske staze su tako meke i podatne

prožimamo se i prokrvljujemo

kompeticija je odvratna

otišao sam — oprosti ako me nisi razumela

otišao sam — oprosti ako nisi otkrila sebe u meni

otišao sam — oprosti što sam pomislio da sam Tii sve

evo i prvih kapi kiše

na ovom mestu je ubijen knez Mihailo

ja je Bog — Tii je pobednik

ja sam Miroslav Mandić — Tii si pobednica

pio sam hladnu vodu sa Hajdučke česme

što više volim uspone usponi više vole mene

na velikom usponu osetih ljubim nerve u kičmi svakog bića

ljubim Te apstrakcijo — svetinjo slaganja

ljubim vas krugovi — umetnosti nadovezivanja

ljubim Te lepoto — lopto prostodušnosti

ljubim Te šumo — ružo šumskih puteva

radujem vam se šume — čekajte me šumovite

treperim u srcima

hodam umovima

pevam stomakom

juče mi je Amica rekla za Natašu koja je usvojila Emu i Millona

divim Tii se Nataša

                        divim se svakome ko primi drugog u sebe

kuji koja je usvojila mačiće

misli koja je usvojila drugu misao

divim se svakom šta koje je usvojilo kako — svakom kako koje je usvojilo ko

svakome ko je usvojio delo drugog čoveka

divim se svakom još koje je usvojilo još još još

primanje — porodilište davanja. prihvatanje — prihvatilište primanja

odoh

ovim

putem

za

Millona

Millone lepi dečače čuvaj Emu i Natašu

muzika ovog blaženstva Te čuva zauvek

usvajam vas usvojitelji moji

usvajam Te davanje

usvajam Te primanje

radosti

radosti

radosti

sva bića su ljubljena

hodanje

stvaranje

pevanje

sva bića ljube

disanje

jebanje

plesanje

sva bića su večna

h

h oda m

m

oda hodanja oda radosti

muzika svih bića je u slobodi svih bića

muzika glista

muzika stvari

muzika savesti

primam Te primanje

dajem Tii davanje

sve u jednom je

ukus prvog gutljaja kafe

umetnost svake sekunde

umetnost svih bića

istrljaj mi stopala

pupoljkom

trenom

umetnost trena je u pevanju trenom

tren

tren trenu tren

tren

u trenu živi večnost

samo tren može da primi u sebe večnost

samo svako biće nosi u sebi sva bića

pevaju tregeri dobrog dečaka

sam na putu

sama ruža

dodir

dodir

dodir dodiru dodir

dodir

istrljaj mi kolena

pupoljkom

trenom

Miroslav Mandić umetnost

84600 kružića

84600 sekundi

krug svakoga dana

svakog trena

pevanje Miroslav Mandić

istrljaj mi butine

pupoljkom

trenom

pevaš mi

i stopala i kolena i butine

 pupoljkom

tren

om

plavo na prstima šake

život se rađa iz bilo čega

kad neko nekom nešto lepo

kad neko nekom nešto dobro

kad lepo dobrom a oblo grubom

kad dobro lepom a meko oštrom

pas koji do iznemoglosti trči za vlasnikom koji ga je ostavio

povređeni najviše povređuju

ne inferiornost nego smirenje

ne melanholija nego pokajanje

bratstvom svih ljudi

sestrinstvom svih bića

poljubac hvale i hvala poljubac

ljubim svakog ko u sebe inplantira drugo biće

ljubim večnu umetnost u kojoj su sve umetnosti

ljubim večnu umetnost koja je samo umetnost i u kojoj su sva bića

ovo je nagrada za umetnost koja se ne dodeljuje

nagrada koja neprestano traje svim bićima

samim tim što jeste svako je pobednik i nagrađen je

samo molim bez ikakvog udruživanja

brzinom puževa

srcem kornjače

umom žrtve

to što može svako

to što počinje ovde

to što je prvi put sada

smešimo se imenima vetrova

igramo se saosećajući

padaće kiša. ćebad ću prati za vikend

juče u predvečerju sam sa tezge na pijaci pokupio

ostavljene breskve i zavoleo i pijacu na Banovom brdu

breskva jednoj smokvi

bezgranična i bezvremena slast jednog svemu i svega jednom

crveno na prstima stopala