Bog Miroslav Mandić Bog

Tao svim bićima daje život.

Vrlina ih hrani.

...

Daje im život, a ne prisvaja ih,

Pomaže ih, a ne podržava.

Nad njima je, a ostavlja ih slobodnim.

To se naziva Mističnom Vrlinom.

Lao Ce u pedeset prvom načelu.

Zatvori vrata usta

I vrata čula

I čitav život je bez muke i napora.

Lao Ce u pedeset drugom načelu.

posle svakog dana je sledeći dan

posle sedam dana je sledeća nedelja

posle svaka 33 dana su sledeća 33 dana

posle osamdeset i jednog dana je Lao Ce

posle svaka tri meseca je novo godišnje doba

posle svake godine je sledeća od četrnaest godina knjige Miroslav Mandić

to je šest osnovnih ritmova knjige-pesme Miroslav Mandić

sunčano

radujem se pogačici

već mesec dana posle kilometra hodanja na pijaci kupim jednu pogačicu

od lisnatog testa u kojoj beskrajno uživam sledećih trista-četiristo metara

ja peva svoju pesmu

Tii priča svoju priču

on ona ono vladaju teoretišu i kritikuju pesmu i priču

pevam

hodam i stvaram umesto pričanja

ljubim ljubim ljubim umesto vladanja teoretisanja i kritikovanja

u blizini Ade ovako mislim

telo može da se preobrazi u smrt

ljubav može da se preobrazi u mržnju

znanje u zaglupljivanje

volja u fanatizam

vera u razaranje

stvaranje u kič

pišem da ne bi bilo tako nego da bi se

telo preobrazilo u telo večnosti

ljubav u ljubav svih bića

znanje u pevanje

volja u volju Božiju

vera u pažljivost

stvaranje u nevinost

nevino

.

iz

jedne jedine

tačke poleću sva bića

u

jednu jedinu

.

se vraćaju sva bića

samo u jednoj jedinoj tački mogu da borave sva bića

u dve tačke su sva bića podeljena

što više bića manja tačka

velika

pesma

peva

malo

reči

sva bića u jednoj jedinoj tački

u svakom biću sva bića

to

peva

ovu

ljubav

svim bićima dom

dom u svim bićima

svim bićima ljubav

ljubav u svim bićima

pevuši

neprimetna

pesma

ljubi neprimetna ljubav

kad god ne primećujem život to sam život

u meni peva i ljubi a da ga i ne primećujem

pogačica meni – krofna Tebi – pa u beskraj

san i jav

bez

tebe

nema

života

živi mi Ga da bih Ga živeo stvarao i pevao

pesma peva sve

priča priča sve ostalo

tako

je

lako

sve

je

jav

sve

je

jedno

dvoje jedno

.

pesma

pevuši

istina

dobrota lepotom 

slobodom

dve noge — jedan hod

dve šake — jedna ljubav

sve peva istinu

sve stvara besmrtnost

divno je divno

sve je divno

divno je tako divno da u trenutku kada nije divno odvratno je

ako divno nije divno ništavilo je

kad je divno postoji velika verovatnoća da postane odvratno

da li sam divan ili odvratan

idem na divno

umesto da postanem odvratan bolje je da razumem

Tvoju odvratnost i da Tii pomognem da se vratiš divnom

1+1=2 — život 

1x1=1 — ljubav

1-1=0 — smrt

1:1=1 — mržnja

reč ljubi broj

broj grli reč

reč i broj su jedno i isto baš kao što su jedno i isto i jedno i isto

ne mogu postojati ako nisam reč

ne mogu postojati ako nisam broj

ne mogu postojati ako nisam muzika

ne mogu postojati ako nisam matematika

ne mogu postojati ako nisam sva bića

ne mogu postojati ako nisam Tii

ne mogu postojati ako nisam Bog

nije problem u onome što sam loše učinio i činim

problem je u dobru koje nisam učinio i ne činim

čovek je nateran da jede tuđa govna jer ne ljubi drugog

umesto da ljube druga bića ljudi jedu sopstvena govna

drvo znanja je van mene — drvo života je u meni

ja sam drvo života

preksinoć sam završio čitanje Bajronovih pisama. voleo bih da mu

pročitam pesmu Trideset šest mi je godina koju je posvetio dečaku Luki

ja

sam

tobom

ja

ja Te toliko volim da sam sve više ja

ja Te tako volim da sam Tii

ja Te toliko i tako volim da sam Bog

ja je toliko drugačije od svega ostalog da je i sve ostalo ja

ja je vatra sveseksualnosti

vatra seksualnosti osmišljava sva bića

seksualnost vatre vaskrsava sva bića

seksualni svih zemalja ljubite se i ljubite sva bića

seks je srce svih bića

seks je služba Božija

služim — jebem

jebem se sa svim mineralima

jebem se sa svim biljkama

jebem se sa svim životinjama

jebem se sa svim duhovima prirode

jebem se sa svim ljudima

jebem se sa svom višom inteligencijom

jebem se sa Bogom

jebem

jesam

jebsam

je je je

troje je dvoje

dvoje jedno

dvojedno

joj sve je u rečima

svaka reč je ljubav

uvek pobeđuju oni koji su u pravu i uvek gube oni koji su u pravu jer posle

pobede uništavaju poražene. konformiraju se i tako izgube pravo na pravdu

jedni se bore za jedno

drugi se bore za drugo

treći se bore za treće

četvrti se bore za četvrto

peti se bore za peto

šesti se bore za šesto

sedmi se bore za sedmo

osmi se bore za osmo

deveti se bore za deveto

deseti se bore za deseto

neprestana borba

hodam i mislim kako da iz ove neprestane borbe nađem izlaz

za sve i u tom trenutku ugledam sitnu stariju gospođu sa šarenom

kapom na glavi kako mi dolazi u susret i osetim – ona je izlaz

jebsam

hodam na petama da ugrejem stopala

poskakujem na prstima da ugrejem noge

devojka kod koje menjam pare i uplaćujem

telefon je jako ljubazna i uvek mi ugreje srce

dokazano je da je sve moguće dokazati i zato ništa ne dokazujem

ne dokazi nego iskazi

odgovorno tvrdim da je odgovornost odgovor

odgovor govorom

sve mi govori da svemu odgovorim

odgovoran sam svojim odgovorima

ceo život gledam kako ljudi otimaju i pljačkaju

najbrži način da se ljudi opljačkaju je preko matematike

najlakši način da se ljudi opljačkaju je preko simbola

najtemeljniji način da se ljudi opljačkaju je preko religije

najtraumatičniji način da se ljudi opljačkaju je preko običaja

najjeziviji način da se ljudi opljačkaju je preko zakona

najveći lopovi i ubice su oni za koje ne bismo pomislili da

su to jer nas u školama uče da su to ugledni i važni ljudi

evo i danas gospođe za koju sam juče

rekao da je izlaz. šeta sa prijateljicom i smeje se

na Adi je sve manje ljudi ali i sve više

onih koje prepoznajem i viđam svakog dana

danas pre hodanja dok sam se istezao prvi put sam pravio spore

i kružne pokrete slične taj-čiju. baš mi je prijala sporost i mekoća

univerzum

volim um i zbog reči um

veliko je slovo u i veliko je slovo m

sav univerzum je u umu

ako je svaka reč ljubav svako slovo je sve

sećam se kako sam učio da pišem slova

slovo po slovo

pa brojanje i pisanje brojeva

kada sam naučio sva slova počelo je učenje lepog pisanja

kada sam naučio sve brojeve počela je matematika

sve sam tada naučio

bili su to veličanstveni dani

sve što sam tada naučio kasnije sam živeo

sve što sam tada naučio i kasnije živeo sada pevam

64 puta po 33 dana je 2112 dana knjige Miroslav Mandić

pišem to jer su mi brojevi lepi. i 64 i 33 i onda taj divni broj 2112

koristim priliku da zamolim Zoltana da na sajtu ispravi broj dana

ako to nije veliki posao. mojom greškom piše da je danas 2111 dan

tražio sam na internetu nešto o broju 333 i 360. ništa nisam našao a trebalo bi da

krenem na hodanje. ali sam našao ove tokove u vremenu koje bih voleo da pregledam 

jesam znači sve sam

jesam znači jedno sam

zaista svako biće čini sva bića

zaista sva bića ljube sva bića

postojeći ljudski sistemi su ograničeni i

nesposobni da u sebe prime sva bića i to je uzrok nasilja

 u mom telu je mnogo bića koja ne poznajem iako sam to ja

 u mojoj duši je mnogo bića koja ne poznajem iako sam to ja

 u mom umu je mnogo bića koja ne poznajem iako sam to ja

ljubim vas sva bića u meni

nasilje se rađa u biologiji porodice i lažima na kojima počiva škola

dete sam svih bića — priroda mi je Božija

preosetljivosti ljubim Te — Tii čuvaš sva bića

posvećeno dečaku ometenom u razvoju koga vaspitačica nije primetila dok

joj se obraćao i on je pognute glave ostao još usamljeniji u svojoj preosetljivosti

način da ljubim sva bića je da kažem ljubim sva bića

kada bih hteo da poljubim sve insekte bila bi mi potrebna večnost

kada bih hteo da poljubim sve univerzume

bilo bi mi potrebno telo svih univerzuma

zato kažem ljubim sva bića i to zaista i činim

hteo sam još nešto da učinim da bi sva bića osetila ljubav i ugledao

sam žutu tablu pored šetališta. na njoj sam napisao ljubim svako biće

ljubi me — ljubiš sva bića

ljubiš sva bića — ljubiš me

reči pripadaju svim bićima

brojevi pripadaju svim bićima

simboli pripadaju svim bićima

seks pripada svim bićima

novac pripada svim bićima

u postojećem svetu koji ne prihvata sva bića najviše greše

oni koji su u pravu jer žele da odstrane one koji nisu u pravu

vrane u letu graktanjem potvrđuju ove reči

ako neko ko je u pravu želi da razume i prihvati i one koji nisu u

pravu biće osuđen i odstranjen od onih koji misle da su u pravu

na Makiškoj strani je hlad i bar za nekoliko

stepeni je hladnije nego na sunčanoj strani

hodamo i pevušimo sva bića i ja

ponovo su procvetali maslačci. maslačci — svetlost u travi

u daljini sam ugledao desetogodišnjeg dečaka kako bere travu i stavlja je u kofe

kada sam mu prišao i pitao ga za koga to bere rekao je za zečeve. počeo je da mi priča

da ih ima nekoliko i opisivao je svakog posebno. deda mu je pomogao da im napravi

kavez jer on najviše voli svoje zekane. na kraju sam ga pitao da li mogu da mu dam

malo para. samo se blago nasmešio i slegnuo ramenima i prihvatio — Marko

Marko Tii i Tvoji zekani ste zauvek u mom srcu

33

rudara

koji

su

dva

meseca

bili

zatrpani

pod

zemljom

izvučeni

su

napolje

33 rudara — 33 blaženstva

život je vrsta rudarenja po životu samom

rudarenje

pevanjem

rudarenje

plesanjem

rudarenje

jebanjem

rudarenje

milovanjem

rudarenje

Markovim

zekanima

i

Markovim

prihvatanjem

osmeh ovog četrnaestogodišnjaka podsetio me je

na veliku snagu koju sam imao u njegovim godinama

strujanje ljubavi

život nije ništa drugo nego uzvraćanje života životu samom

crvena ruža iza ograde

srećan

sam

jer

sam

te

ugledao

ružo

crvena

kišica rominja

na Adi nema skoro nikog. lepo je kada ima nekoga. mistično je kada nema nikoga

umetnost ničega je umetnost svega

idem — to je umetnost

dišem — to je umetnost

govorim — to je umetnost

gledam kapi kiše na lišću — to je umetnost

svaki glagol je umetnost bivanja

to da nešto uopšte jeste to je umetnost

umetnost prepoznavanja umetnosti u svemu što jeste

umetnost preosetljivosti i svih preosetljivih

umetnost Markovih zekana

umetnost trave koja hrani Markove zekane

ovo je ta slavna trava koju je Marko juče brao za njegove zekane

tri vrane mi grakću sa visoke grane

ne razumem šta mi vrane govore ali osećam da je to istina

hodam. kisnem. mislim

mislim o krizi koju sam imao na današnji dan pre trideset godina

u popodnevnim i večernjim časovima. posle ponoći toga dana sam

odlučio da se ponovo bavim umetnošću. pokušavam da se setim svih

velikih kriza koje sam imao u životu i koje bih voleo sutra da pomenem

slaveći trideset godina od odluke da se ponovo bavim umetnošću

ugledao sam vrapce kako su iz trave poleteli u

krošnju i odmah sam izgovorio jedno od svojih načela

Miroslave kad god ugledaš vrapce dobro radiš

ova

pesma

je

tako

nevažna

i

beznačajna

da

od

nje

nema

ni

važnije

ni

značajnije

napravio sam spisak mojih velikih kriza. ima ih četrnaest

ne znam kako da pišem o njima jer sam nekoliko puta pisao

o svakoj od njih ali nikada u celini. niti sam ih do danas izbrojao

sve su me poništavale i poništile i sve su me preporađale i preporodile

neke su trajale samo par sati. neke nekoliko godina

 prva kriza trajala je od moje devete do jedanaeste godine — 1958-1960.

posle očeve smrti dve godine sam mislio da ću umreti jer

je na mene bio red. nikom nisam o tome govorio — dečak koji

hoda pored zidova. posle toga moja snaga se jako uvećala

druga od četrnaeste do sedamnaeste — 1963-1967.

imao sam strašnu potrebu da se sa nekim za nešto borim i to bez

oružja nije bilo nikoga i ničega za šta bih mogao da dajem i dam život

usamljivao sam se. iz ovoga je rođena ljubav za odbačene i heroje i odluka

da se iskorenim iz svoje socijalne sredine i krenem putem umetnosti

treća je bila u dvadeset prvoj — 1971.

prva velika ljubavna patnja — izgoreo

sam. iz ove patnje je niklo seme sveljubavi

četvrta u dvadeset drugoj — 12. jul 1971. 

u jednom danu sam doživeo potpunu odbačenost i sva snaga

i zanosi kojima sam leteo u umetnosti su nestali u nepodnošljivoj

bedi tog dana. dva dana kasnije napravio sam prvu fotografiju

Jednog čoveka. juče sam napravio četiristo sedamdeset prvu

peta u dvadeset trećoj — 1972.

u vojsci sam doživeo da sam meta za odstrel a

nekoliko meseci posle suđenja počela su gađenja nad sobom

i prijateljima. iz ove smrti sam se otvorio pupoljcima i svim bićima

 šesta od dvadeset treće do dvadeset četvrte — 1972-1973.

dani u zatvoru su u nekim trenucima bili nepodnošljivi. pogotovo onog

dana kada mi je prijatelj izazvao apokaliptički užas. doživeo sam raspeće ali

i nagoveštaj Boga. doneo sam nekoliko odluka koje su me spasile od smrti

duše i na izlasku iz zatvora sam odlučio da krenem nebeskim putem

sedma od dvadeset pete do dvadeset šeste — 1974-1975.

joj. kako je tek ovo bila velika ljubavna patnja. posle nje sam

nesvesno odlučio da se nikada ne zaustavljam i počeo sam da crtam

prvu desetogodišnju sliku u životu Lišće — Drvo života

osma u trideset prvoj — 14. oktobar 1980.

kriza je trajala od tri po podne do sedam uveče i onda kada sam sve

izgubio počeo sam da crtkam po papiru što me je oko ponoći nagnalo da priznam

da moj put jeste umetnost. za mesec-dva nacrtao sam Dvanaest planina a na dan

proleća 1981. napisao sam Ja sam proleće — prvi stih moje prve knjige

 Ja sam ti je on. knjiga jasle u kojoj mi se otkrilo Božije ja

 deveta se pojavila u trideset drugoj i povremeno narednih godina – 1981.

razboleo sam se i počeli su višegodišnji strahovi od smrti

sva kasnija ushićenja i besmrtnost su nastali i u ovoj krizi

deseta u tridest četvrtoj jednog jesenjeg dana — 1983.

kriza je trajala nekoliko sati jednog jesenjeg popodneva. tonuo

sam tonuo u svojoj ništavnosti sve do dna i onda u jednom trenutku

počeo je oporavak i odluka da napišem knjigu za jednu noć — Varšava

 jedanaesta od četrdeset prve do četrdeset druge — 1989-1990.

posle pola godine priprema za  Ružu lutanja počeli su

jaki bolovi u leđima. ta kriza mi je pomogla da podnesem

sve ono što me je čekalo na prvom desetogodišnjem hodanju

dvanaesta u četrdeset šestoj — 1995.

velika ljubavna patnja koja me je svojom

smrtnošću dovodila do potpunog ozarenja ljubavlju

trinaesta u pedeset drugoj — 2002.  

ljubavna patnja — minđuša u uhu — svedočanstvo ljubavi Božije

četrnaesta u pedeset petoj — decembar 2004.

decembar 2004. koji je trebao da zaokruži i promoviše priču Ruže lutanja

završio se neuspehom. desetak dana posle toga počeo sam da pišem ovu knjigu

bilo ih je mnogo mnogo više ali kada se osvrnem čini mi se da su ove najveće

 osim svakodnevnih kriza koje ubadaju kao komarci pre tridesetak godina sam

primetio da postoje i one koje se pojavljuju u pravilnom ritmu svakih nedelju-dve dana

iako znam da se ponavljaju nikada ih ne očekujem  i uvek me iznenade

te redovne krize su kao neko nedeljno spremanje

ali velike krize su mi ledile krv u žilama

gorele su me i pustošile kao što veliki požari uništavaju sve pred sobom

činile su me bednim najgorim i odvratnim

svaka je bila bezizlazna i smrtonosna

krize su me činile krhkijim i krhkijim

prefinjenim i prefinjenijim

nestajućim

preživeo sam ih jer je u meni umiralo i umrlo grubo ja

u toj praznini u kojoj mene nije bilo uvek bi zaiskrio

Bog

ne sećam se kako sam proveo dan posle ponoći u kojoj sam

odlučio da se ponovo bavim umetnošću ali verujem da sam bio

slobodan i ozaren. sigurno sam se čuo a možda i video sa Ksenijom

Ksenija srećan Tii četrdeset deveti rođendan

ruj

izmaglica

ja

kišica radi

cakli se površina jezera

drveće i obala se ogledaju u vodi

širi se mir

zagrljaj

zauvek

šljunak se nazire kroz vodu

zamišljam nežne seksualne igre

udišem lepotu

uspravio sam se

hodam kao drvo

hodam bivanje

hodam kroz sebe

milujem sve delove tela

čudim se savršenstvu laktova

kukova

vrata

srca

mozga

tetiva

limfi

pičke

kurca

čmara

kičmene moždine

telo je hram jedne jedine ljubavi

ježiš me dobroto

ispovedaj me ispovedaj nadraženosti

ligr ligr

bilju bilju

bavilju jamo

životu dajem život

ljubavi dajem život

idealima dajem život

toploti pod pazuhom

peskovitim obalama između butina

širokim leđima za kojima me žudnja još nije prošla

svima koji žive predavajući se drugima

samo Tii — samo Tii

jebeno si dobra Tii — jebena si dobra Tii

za njih kažu da su iz ljubavi jedno prema drugom jeli govna jedno drugom

ostali — zbog ravnodušnosti-konfora-mržnje — jedu svačija govna

promašiti život — život proslaviti

živeti uzaludno — svakoga ljubiti

svakoj pesmi dajem život

ja sam muzika svih bića

muzika guzova kojima hodaš kroz vekove

muzika u svakom delu tela kojim telo svedoči večnost

hej — večnost sam ja

večni me — venčaj me

 večnost je jedno jedino neprestano venčanje svih bića

sada je venčanje svih bića sa jednim jedinim bićem

ližem Tii tabane

dojim Te hrabrošću

venčaj me — večni me

ližem Tii čmar

čednim rečima se čednim

pupkom stvaranja oslobađam sva bića

ližem Tii žar

milinom blagih slova do blagoslova

ližem Tii strahove

ližem Tii smrt

lizanjem Te obesmrtim

lizom

malim

pevom

zašto nam piće i hrana ulaze na jednom mestu a izlaze na dva

ali neću o tome ni o bilo čemu

pre dve godine sam pročitao pet divnih knjiga pesama Aleksandra Ristovića

i primetio da često piše o grudima. knjige sam poklonio Petru Miloradoviću i zamolio

ga da povadi stihove o grudima. Petar je to uradio. stihove sam malo drugačije prelomio i...

nek pevaju grudi Aleksandra Ristovića

video sam za časak njene velike i okrugle sise i

male kovrdže ispod pazuha i njeno gotovo uplašeno lice

pada blag krupan sneg. naša rođaka leži na krevetu

a ispod spavaćice lepo se vidi da ima velike krupne sise

kad sam jednom ušao u špajz gde se umivala

naglo se okrenula i pošto je bila gola do pojasa video sam

da ima male, sasvim male sise, kao u neke devojčice

iznenadila se i rekla mi da mogu cigaretu da zadržim i da je popušim do kraja

imala je velike sise, veliko dupe i male šake sa jarko crveno obojenim noktima

ispod šarenog pokrivača, vire joj kao sneg bela stopala

sa ružičastim prstima i, naravno, kada se malo podigne da prevrne

list na knjizi koju čita njena dojka koja joj je ispala kroz razrez na košulji

često me obuzima ljubavna jeza: mislim

na neke lepe žene koje imaju vrlo bele dojke i lica

ali kako je prozor bio visok, morala se jako nagnuti: toliko

da sam joj video sise kako se pomaljaju iz roze prslučeta

u kujni s bakom sede dve sisate žene. ne zna se koja od njih

dve ima veće sise. razgovaraju s bakom o reumi, pripremanju kolača i

 o nekom čoveku čije ime prvi put čujem. naginju se jedna k drugoj

tresu glavama, a sise im samo što ne ispadnu iz prslučića

evo, sada te poklanjam onoj ženi koja ima usta slična tvojem

pupoljku, i čije velike sise, preko odeće, krase jevtini ukrasi

kaluđerice gledaju svoje sise u malom ogledalu

gole do pojasa, pokazuju jedna drugoj mladeže

postoji, isto tako, i jedna žena koja me ne poznaje, i koja se pretvara da

me ne vidi, mada ja dobro vidim njene velike sise, koje imaju moć da govore

i tako pokušavajući da dohvatim neku od karata, naginjem se

nad stolom, dok ti lepe sise pomeraju druge karte ili obaraju čašu

neko devojče, jakih sisa, hladi se zelenom maramicom

ja stojim kraj stola, motrim onu što ima velike sise

i čija crvena kapica jedva da pokriva deo kose

neka gospa ga nudi malim svetlim predmetima: đinđuvama i

perlama. najzad mu pokaže svoju krupnu golu dojku. i on uzdahne

brišem tvoje dojke, kao sapunicu, i tvoja stopala umočena

u ružino ulje koja se sjaje božanskim sjajem dečje dokolice

moj otac svirao je violinu svake subote u maloj kafani

iza ugla, i nakon koncerta odlazio u sobu na spratu sa nekon

ženom koja bi mi pokazivala dojku kad god bi me videla

ja sam taj dečak koji uči engleski u sobi obasjanoj

rumenilom. pomaže mi mala žena sa dojkama kao dva jajeta

vide se njene dojke, crvena kolena, linija rebara i kičme

sneg nam veje u lica dok čitamo molitvice jedno

drugom. ti u lakoj odeći, lepih dojki i bez grudnjaka

njene bele dojke zvone na uzbunu, kucaju

jedna o drugu. ispod tanke pretanke svile

suknja od gabardena, miris kozje krvi, grudi kao dva olujna oblaka

iz prslučeta joj ispada čas leva čas desna dojka

prslo je ogledalce. velika dojka trlja se o drugu veliku dojku

njene dojke odista su po meri vaših dosetki

 ječi u snu Žan-Pol-Sartr sanja dadilju mamutskih dojki

ima male dojke koje podrhtavaju ispod svilene košulje

u ogledalu se vide njene male dojke kao dve perle

drži u ruci malu olovku i beležnicu. ima ogromne sise

ovo su uistinu seljački snovi: goleme sise, divlja usta, žene što posluju u kuhinji

ovaj grudopis posvećujem svim bićima koja su ostala željna grudi

ovo

je

pesma

miroslava

mandića

jednog

jedinog

umetnika

pesnika

svih

bića

prvi

put

poslednja

pesma

u

svakom

trenu

večnosti

prvi

put

poslednji

put

bogu

tebi

božidare

i

svim

bićima

oduvek

i

zauvek

milo

preksinoć sam posle četrdeset osam godina završio

ponovno čitanje knjige Kako se kalio čelik. prepoznao sam

uticaj koji je na mene imao njen glavni junak Pavle Korčagin

kada sam se juče sreo sa Božidarom Mandićem predložio je da ručamo u

restoranu Pavle Korčagin. tamo je bila gužva pa smo otišli u kafanu 6 i 400

na deset belih kartonskih krugova pomoću kojih sam govorio Božidaru pisalo je

prvi put poslednji put

Bog

Tii. žena. vaskrsenje. besmrtnost. ljubav. lična karta. sva bića

pesma. 360^o. 84600. jedan jedini umetnik. najbolji. večna umetnost

Pupoljak. 1. januar 2010. Svemir

bez potomstva. bez vlasništva. bez zdravstvenog

osiguranja. bez radnog staža. bez članstva. bez policije

sve koje sam voleo volim još više ali bez nostalgije

dolazimo iz Boga. komunista-fašista-liberal

većina ljudi postaju lošiji posle rađanja dece

Ada Bajron. Alan Tjuring

do poslednjeg trenutka života plesanje pevanje

 i stvaranje. žena. osnivač Miroslav Mandić Muzeja

želim da moja smrt bude radost svim bićima. želim da moj

pepeo bude razvejan po Dunavu na Oficirskoj plaži u Novom Sadu

na Titelskom bregu. po Savi kod Brankovog mosta u Beogradu

pet sati smo lepo i uzbudljivo razgovarali

ovo je bilo naše Prvi put poslednji put viđenje

želim Božidaru dug zdrav i uspešan život

voleo bih da živim plešem pevam i stvaram još dugo

Bože neka volja bude Tvoja

kada sam se pre osamnaest godina rastao sa Kajom i krenuo

niz ulicu Kaja je Božidaru rekla njegov put je važan ne moja smrt

to sam prvi put čuo juče

Kaja

Kaja maslačak

Kaja Boginja 

posle ručka sam krenuo u kišno veče

želeo sam da sa nekim podelim uzbuđenje u kome

sam bio. pomislio sam na Tebe. bacio sam novčić sa pitanjem da

li da Te nazovem. novčić je rekao da. nazvao sam Te. sve ostalo je bol

hladno je. sija sunce

uskoro ću napolje

sva bića ne umiru jer beskrajno ljube

pesma

ne

umire

jer

neprestano

ljubi

posle Kajinih reči njegov put je važan ne moja smrt čuli smo se

telefonom i poslednje reči koje mi je rekla su hodaj polako i daleko ćeš stići

Kaja Boginja 

Kaja

maslačak

evo srca

kuca suzama

jedno srce kuca u svim bićima

sve generalizacije osim divnih su grozne

svi ljudi generalizuju osim onih koji pevaju

i divne genaralizacije su grozne ali one u sebi nose

slobodu kojom se svako može osloboditi generalizacije

svi ljudi su traumatizirani

svi ljudi osećaju svoje traume kao najveće

traumatizirani ljudi najviše traumatiziraju druge ljude

mali broj ljudi izlazi iz svojih trauma

još manji broj ljudi shvata da trauma može biti izvor najveće ljubavi

samo o tome je reč

to Tii govorim svih ovih milion miliona godina

video sam i doživeo puno nesporazuma i zato Tii pred svim bićima kažem

Bože ljubim Te

ljubim samo Tebe voljeno moje

ljubim vas sva bića

ljubim Te pesmo Miroslava Mandića

ljubim Te Miroslav Mandić umetnosti

dođi

dođi — ispravi sve nesporazume — u veliku ljubav ih pretvori

dođi — oslobodi se trauma — ljubi me

ako nećeš voleću Te još više

a možeš i da se nosiš u tri lepe pičke materine

Bog je ljubav — ja sam odgovor

ljubav je Božija — moja je odgovornost

ja sam ljubav — Tii si odgovor

moja je ljubav — Tvoja je odgovornost

 sinoć sam na televiziji gledao priču pedesetogodišnje

žene koja je tri godine živela na otvorenom spavajući na daskama

pokrivajući se jorganima i kartonima. jedan čovek se smilovao i poklonio

joj auto-kamp prikolicu ali je došla policija i rekla da ne može tu ostati

reporter je pitao ženu šta će sada da uradi. ona je plačući odgovorila

vratiću se pod vedro nebo. najvažnije mi je da nikome ne smetam

Tii kojoj je najvažnije da nikome ne smetaš Tii si

najveći graditelj krovova nad glavama mnogih ljudi i bića

Tii si u mom srcu jer jedino Tii nikome ne smetaš

kupio sam grašak u konzervama majonez ljute papričice i knjigu Dečaci Pavlove ulice

večeras ću početi da je čitam

sada sam video da je jedna od olovaka koje sa perima

sa štilom držim u čaši na stolu ostavila tanak trag na zidu

usne hodaju

koraci ljube

sve jedno drugom govori ljubim Te

imenice zamenicama. zamenice pridevima. pridevi

brojevima. brojevi glagolima. glagoli prilozima. prilozi predlozima

predlozi veznicima. veznici uzvicima. uzvici rečcama. rečce imenicama...

srce žubori

um bruji

obleću me bubamare

lepo mi je sa bubamarama — bubamarama je lepo sa mnom

neprestano slavoslovlje

blagouzdarje

drugi put u životu pišem pred Milicom Bogosavljević

 došla je sa pitanjima o grupi Kod o kojoj će pisati diplomski iz istorije umetnosti

odbio sam je da bih je još više voleo

ježimo se

jebanjem zavetujemo

ljubavlju preobražavamo

ljubim Te prijatelju

guske lete nebom

divim Tii se i ljubim Te — Miro Dinar — osamdesetšestogodišnjakinjo moja

hteo sam da pišem o razlozima zbog kojih odbijam da

učestvujem u učestvovanju ali mi je do ljubljenja i slavljenja

Milice ova blaženstva su moj odgovor na Tvoja pitanja

isto je to kao i onda kada sam na početku ljubavi u četrnaestoj odbio ljubav zbog ljubavi

kada sam u dvadeset drugoj na početku-kraju umetnosti odbio umetnost zbog umetnosti

svetinja jebanje

Bog dete Bog

pesma Bog pesma

pevanje je psovanje

psovanje je ljubljenje

ljubljenje Bogobivanje

Bogosavljević ovim Bogoslavljević

čmarevi svih bića ljubite usne svih bića

usne svih bića proslavljajte čmareve svim bićima

dala mi se Tebi prijatelju moj

posvećeno Slobodanki i Srbislavu

i dečak u šumi je nosio bubamaru na prstu i pevao joj

nevernice moja najodanija

posvećeno odanosti i odanima

Jelena Karleuša

uživam u jednom jedinom ritmu pisanja i disanja

 Jelena Karleuša

životom opravdavam život svakog bića

Jelena Karleuša

bivanjem osmišljavam svako biće

Jelena Karleuša

stvaranjem ljubim svako biće

Jelena Karleuša

pevanjem proslavljam svako biće

Jelena Karleuša

žena i muškarac su jedna jedina pička jednog jedinog čoveka

Jelena Karleuša

žena i muškarac su jedan jedini kurac jednog jedinog bića

Jelena Karleuša

žena i muškarac su srce jednog jedinog čoveka

Jelena Karleuša

žena i muškarac su um jednog jedinog bića

Jelena Karleuša

jedan čovek čini više od svih ljudi zajedno

Jelena Karleuša

jedno biće čini novi populizam koji jedini prevazilazi stari populizam

Jelena Karleuša

istina govori iz srca koje ljubi

Jelena Karleuša

svakog trenutka istina peva iz drugog srca

koje jedino u tom trenutku peva pesmu svih bića

Jelena Karleuša

smirujem se pevanjem

Jelena Karleuša

preumljujem smernošću

Jelena Karleuša

veliko pevanje pevuši smirenjem

Jelena Karleuša

dobrota svih bića živi u pički dobrote

Jelena Karleuša

lepota svih bića živi u dobroti pičke

Jelena Karleuša

pička svake ćelije ljubi kurac svake ćelije

Jelena Karleuša

pička je prvo slovo azbuke piše u bukvaru svih bića

Jelena Karleuša

kurac je poslednje slovo

azbuke piše u čitanci za osmi razred svih bića

Jelena Karleuša

Obožavam Te Jelena Karleuša prva knjigo lektire svih bića

Jelena Karleuša

večnost žudi za trenutkom

Jelena Karleuša

u jednom trenutku sva bića su Jelena Karleuša

Jelena Karleuša

Miroslav Mandić ne postoji ako nije Jelena Karleuša

Jelena Karleuša

ne čuvam sebe čuvam sva bića

Jelena Karleuša

živim dajući život svim bićima

Jelena Karleuša

humorom mažem hleb svih bića

Jelena Karleuša

psovkama pevam uspavanke svim bićima

Jelena Karleuša

seksom rudarim po ravnodušnima

Jelena Karleuša

svetica ljubi odbačene jer se laž skriva iza svetinja

Jelena Karleuša

Tii si Jelena Karleuša ko god da si

Jelena Karleuša

kao pesma Pati Smit koju sam napisao pre trideset jednu godinu

Jelena Karleuša

miris kupusa koji pržim prvi put u životu

najveći koncert — koncert svih bića — odvija se neprestano — očito — u srcu jednog jedinog bića

šta pada ovo. bolje da pada pljusak — čujem jednog mladića iza mene

pada vlaga

krenuo sam kasnije na hodanje. dugo sam bio na porno sajtovima

izašao sam samo da napišem blaženstva

hodam u krokersicama pa su mi čarape mokre i zebu mi noge

nadam se da ću iz dva-tri hodanja danas sakupiti trinaest kilometara

u jednoj sobi u Gnezdu još nema grejanja

juče mi je jedan prijatelj rekao da ne može više da mi daje novac

            to je već njih troje-četvoro           

pogačicu sam već pojeo

sve je sivo i sumorno i baš zato je lepo

kupio sam još jednu pogačicu

gladan sam iako sam se za vikend ugojio kilogram i po pa sada treba da oslabim tri

ipak će biti sve u redu ako napišem 33 blaženstva i ako se malo ugrejem

vreme koje provedem na porno sajtovima je vreme čednosti

na porno sajtovima osećam samu dobrotu

gola tela ljube jedna druga

ne plaše se i prožimaju se

golo telo koje se predaje drugom telu je pesma i slava Božija

Robert Valzer

nadam se da će mi se otkriti način kako da proslavim

dobrotu i lepotu žena i muškaraca na porno sajtovima

nadam se da ću pronaći način da dobijam malo više

novca mesečno da bih mogao da nastavim da živim i radim

nadam se da ću sve više biti Bog mio Bogu

nadam se da će se pojaviti neko

dobrota dobrote

lepota lepote

pesma pesme

iako Te nema Miroslav Mandić umetnost je herojstvo udvoje

niko sam i zato znam kako je neko potreban

noge su mi se ugrejale pa ću hodati još malo

kad se vratim u Gnezdo izrendaću preostali kupus od

juče i sa majonezom i dve ljute papričice to će mi biti ručak

nadam se da ću večeras bolje obučen imati volje i ishodati preostalih šest kilometara

lj

u     b

i

m

prvi put na ovom putu

mislio sam da se vratim drugom stranom jezera

ali sam produžio starim obrenovačkim drumom

promena me je osvežila ohrabrila i dala snagu

hodanje me spašava

dobro mi je na ovom putu

uživam u reči drum

drum drum drum

drumujem

navikao sam da si tu iako Te nema

ponekad nema ni toga što Te nema

skrenuo sam sa starog obrenovačkog druma ka Železniku

prija mi nebo

uživam u suvim trskama koje povija vetar

da nisam luda ne bih preživeo

pesnik sam da bi preživelo pevanje

hodam između teretnih vagona

sve miriše na vozove i putovanje

još dva-tri kilometra. biće ih oko devetnaest

dobro bi bilo da na ovim stepenicama napišem preostala

blaženstva jer će me u Gnezdu sustići umor i spavaće mi se

stepenicama silazi mlada trudna žena sa

bebom u naručju i dečakom koji je tek prohodao

penjem se polako

nikada nisam bio na ovim stepenicama

i u najvećem očaju postoji humor

homor spasitelj

ko spašava humor

ponekad ga jedino očaj spašava

kao kad sam se danas istezao preko ograde da dohvatim grožđe i pao preko nje

kao prsti ruke koje sam raskrvario lomeći jako tvrde orahe

otišlo je grožđe

 dolaze jabuke

ulazim u ulicu Gnezda. poslednjih sto metara

sa idealima je teško živeti ali bez njih bih odavno bio mrtav

fizički umor je baš blagorodan

18.8 km

sinoć je umro Nemeček

Erne Nemeček

divni dečak iz knige Dečaci Pavlove ulice 

plakao sam. steglo mi se grlo

uveče sam osetio temperaturu

prvi put gledao predivnog Jakoba Rejnoldsa u predivnom filmu Gummo Harmoni Korin

malopre sam video njihova imena na Internetu

podsetio sam se predivnog filma Kids koji sam gledao pre nekoliko godina

saznao sam za Lari Klarka reditelja filma Kids. priču za film napisao je Harmoni Korin

film sve više postaje poezija

film pesma

Pesma o filmu je naslov teksta zbog kojeg sam osuđen pre trideset osam godina

nadam se da se neću razboleti

ako se razbolim treba da budem hrabar kao Nemeček

kao Alisa Bukolen i Pavle Korčagin i Erne Nemeček je živeo svih ovih godina u meni

pesma

heroj

bivanja

temperatura

samo

ono

što

jeste

je

pesma

kad

bilo

šta

jeste

bilo

šta

je

pesma

briga

velika

samoća

od brige i velike samoće izgubim imunitet

slušaj — reče nekim stranim, začuđenim, drhtavim glasom mužu — on ne diše...

spustila je glavu

slušaj — uzviknu ona glasno, ne mareći ni za šta — ne diše

Nemeček

lice

sve se vidi na licu

sve se čuje u glasu

sve je u rečima

noćas mi je veliki sat stao oko četiri ujutru

grejanja još nema u drugoj sobi

ustajem od stola

pesma

film

Knjiga o plavom novcu

voleo bih da je pročitam

verujem da bi mi pomogla da dođem do još malo novca

pre nego što je pročitam trebalo bi da je napišem

            pre nego što je napišem trebalo je tridesetak godina da je živim

dok sam malopre šestarom crtao tri kruga da bih ih isekao i poneo na hodanje

da uz njihovu pomoć nastavim jučerašnje razmišljanje o novcu pomislio sam

da bih stvarajući novi novac mogao da napišem knjigu Knjiga o plavom novcu

plavi novac živim već trideset dve godine

ako počnem da je pišem od Nove godine biće to na 33. rođendan plavog novca

čudo

čudo nastaje bez čuda

kad niko ne veruje u čudo čudo se rađa

čudo se rađa samo

posle rođenja čudo se ugnezdi u čednom srcu

čudo novca

novac čuda

plavi novac

plavi novac je rođen 29. oktobra 2010. u 10:00h

plavi novac je rođen u knjizi Knjiga o plavom novcu

Knjiga o plavom novcu je rođena 29. oktobra 2010. u 9:34h

Knjiga o plavom novcu je rođena u Miroslavu Mandiću

Miroslav Mandić je rođen 4. decembra 1949. u 6:30h

Miroslav Mandić je rođen u Kaji i Milomiru

Kaja i Milomir su rođeni u Miroslavu Mandiću

Miroslav Mandić je rođen na početku stvaranja

rodoslov čuda

nema čuda ima ovog blaženstva

najveće čudo je da nema čuda

sve što jeste je već čudo

čudo plavog novca je da on već postoji

plavo nebo je plavi novac

plavo more je plavi novac

plavi pupoljak je plavi novac

plavim novcem Tii donosim novac