Bog Miroslav Mandić Bog

vetar u jorgovanima

namignem Tii bezbrižnost

u dubini okeana i dubini Svemira isto je

dobrotom život počinje svakog trena

za mnoge koji Te ljube Tii ni ne znaš

ljudi u svojoj deci – unucima – praunucima –otkrivaju sebe

ja u Bogu–Tebi–svim bićima i stvaranju

Bog–Tii–sva bića i moja pesma sve je to jedno

grlo smernosti

pažljive oči

vetar u jorgovanima – jorgovani u meni

namignem Te

sto hodanja – 1.304 kilometara – 1.863.923 koraka

brojevi – rojevi odanosti

čujem vetar – trepere listovi magnolije

hodam polako i gledam lišće

od lišća se ne živi – od lišća si večan

dubina na površini nalazi svoj mir – površina u dubini nalazi svoj zanos

okean je zevnuo u čeljustima ovog psa

ja sam aerodrom dobrote. sa mene poleću sva bića ka lepoti

jorgovani jorgovani jorgovani

petama pevam u duši svakog bića

kad bezrazložno okrenem glavu i bacim pogled na bilo šta odmah se očistim od nužnosti

ljubeći se pridružujem drveću koje neprestano ljubi sva bića

vetar mi je u košulji

ugledah Te već precvalu – roza ružo – u ulici Kneza Danilova

pevači ruže – zagrljaji moji

tihe ulice prepune drveća su hramovi jedne jedine gradske religije

hodam – ovo je uloga vetra u oslobađanju ljudi od istorije

hodam – ovo je istorija vetrova u radosti svih bića

hodam – vetar od svakog trenutka stvara veliku istoriju

dok sam izgovarao ovo blaženstvo mogao me je udariti taksi jer sam se poveo za zelenim

koje sam ugledao na drugoj strani ulice a prevideo sam crveno na ostrvu pešakog prelaza

susret reči čini jasnim da su reči po svojoj prirodi susret

na kraju stotog hodanja sam ugledao prve ovogodišnje pupoljke crvenih ruža

Ne prilazeći vratima,

Znam šta se dešava u svetu.

 Lao Ce u četrdeset sedmom načelu.

Gubeći stalno,

Stiže se do ne-delanja.

Ne-delanjem se sve može izvršiti.

Onaj koji pobeđuje svet, često ga pobeđuje ne-delanjem.

Lao Ce u četrdeset osmom načelu.

Dragi Miroslave,

tačno u 01.05h posle ponoći ispao sam 20.000. pupoljak!

Živeo Humor! Tvoj Srđan

sačekao me je jutros mejl Srđana Valjarevića

pupite pupite pupoljci – sebi i svim bićima na radost i zdravlje

da li postoji ona jedna tvoja žena?

pitala me juče u mejlu bliska osoba

sam sam već četiri i po godine

od svoje devetnaeste sam dvadeset i dve godine bio sam

volim da živim i radim sa ženom

volim ideale – vrline – slaganje – umiranje u drugom

svađanje je užas – smrt

da se ne bih svađao sa ljudima nisam se povukao nego sam se otvorio svim bićima

sva bića su slaganje i harmonija

nikad protiv nikog – uvek samo za sve

iako sam sam sve više živim sa Onom istom ženom sa kojom živim celog života

iako je nema ne bih mogao živeti bez Nje

iako je nema Ona postoji

iako je nema Ona je svakog trena sa mnom

biće divno ako se moja žena pojavi

biće najdivnije ako bude kako je Bogu Tebi i svim bićima milo

živim i radim kao da si već tu

osetiš to i u Miroslavu Mandiću

dvoje 

kao

jedno

za

Boga

sva bića

i

umetnost Miroslava Mandića

jedno 

kao

dvoje

za

Boga

sva bića

i

pesmu Miroslav Mandić

Bog

Tii

sva bića

Miroslav Mandić

jedna jedina ljubav

jedan jedini seks

jedna jedina porodica

 jedno jedino venčanje

želim svim bićima da budu sa svim bićima

želim svakom biću da bude ljubav svakom biću

seks večne odanosti svih bića

seks stvaranja ljubavi za sva bića

seks umiranja u besmrtnosti svih bića

sam sam

ali dve iste reči

jedna reč

ali dvoje u njoj

sve postoji jer Tii postojiš

gledam Te u oči – Tii si moja ljubav – Tii si ljubav svih bića

posle ovih blaženstava još više sam sa Tobom sa kojom živim celog života

raznežio sam se – mislim na vodu koja se uliva u drugu vodu

još sam raznežen – mislim na dobrotu koja se uliva u drugu dobrotu

razneženost ne prestaje – volim kada se reč uliva uliva u reč uliva

meni je do dobrih reči a sve reči su dobre

hladan vazduh u sunčanom danu

zanimljivo mi je sve ono što jeste a ne ono što je zanimljivo

da li bi lekari voleli da su svi ljudi zdravi

da li bi proizvođači oružja voleli da rata više nema

stvaranje je neprestano nadovezivanje – nadovezivanje nepostojećeg

hodam i jedem krempitu – dođi kad god hoćeš na krempitu

e baš si je razvalio. neka. jedi je iz duše – rekao mi je

stari mangup kada me je ugledao kako slatko jedem krempitu

radujem se zbog fotografije koju ću uz Ružicinu dozvolu postaviti na sajt

poželim da nekog nazovem i kažem mu to ali mi kocka kaže da nikog ne zovem

na suncu otkopčavam košulju. u hladu je zakopčavam

neku bih dugmad trebalo da došijem koncem

lepota ove trešnje me je zaustavila da je na miru pogledam

kupio sam maslinovo ulje – samo da znaš

jezerom svakog blaženstva Te čuvam

u svemu Te ljubim

svime Tii se dajem

ljubeći Tebe – ljubim sve. ljubeći sve – ljubim Tebe

osećam Te u kukovima

radost si mi u krstima

jedan poznanik – sada nagrađivani pisac – je spustio pogled

kada me je ugledao. hvala mu što me je sačuvao od viška reči

posle sto metara sam se slučajno sreo sa

Jaroslavom Draslarom. obradovali smo se jedan drugome

volim što sam Te sreo Jaroslave

gledam je kako oslonjena o vrata svoje frizerske radnje

sa cigarom u ruci posmatra ženu sa detetom s druge strane ulice

pesma

je

usklik

sve

ljubavi

jedne ljubavi

pesma

su

sve

pesme

u

jednoj

pesmi

pesma je sve ono što svaka pesma želi da peva drugoj pesmi

svakoj pesmi

samoj pesmi

samoj

p

e

s

m

i

 prvi vreo dan u godini

umoran sam ali me ovo zujanje ulicama odmara

veličanstveno je to odmicanje nogu pred nogu

počinju dani žeđi

juče sam nožem zacepio nokat na levoj šaci sada njime stalno zapinjem o odeću

žedan sam. spava mi se. potrošen sam. nemam šta da pišem

uzbudljivo je to što nemam šta da pišem

još je uzbudljivije to što ću pisati iako nemam šta da pišem

neke snage će biti iako snage nemam

lepota me neće izneveriti kao što ni ja ne izneveravam nju

potrošile su me jučerašnje radosti

radosti su radile za mene — sada ja radim za radosti

sada nemam nikakve radosti ali i to je velika radost

fotografisao sam se pored grafita

sramota me je, dakle postojim

jer poštujem njegovog autora

uskoro će i mladi krompirići

volim svakoga ko je krompir drugome

ko je salata salati

pasulj pasulju

odmor odmoru

život živi od drugog

ljubav živi za drugog

podigao sam jedan oblutak sa zemlje

ni u jednom kamenu srce nije od kamena

mudrost kamenja savetuje svakome da mu srce ne bude od kamena

kamenje je mirno

tiho je kamenje

ko god se bacio kamenom na drugog nije

bacio kamen nego sebe i samog sebe je pogodio

kamen mi je sve i ja sam sve kamenu

kamenje vidi sve i svakog a njega vidi retko ko i zato je kamenje mirno

mnogi ljudi se ponašaju kao da svi samo njih gledaju i zato ljudi nisu mirni

mnogi ljudi čine sve da budu gledani i žive od toga što ih drugi gledaju

kupio sam dve salate i pokupio jednu rotkvicu sa zemlje

kada uđem u Gnezdo vadim sve iz džepova. operem ruke

umijem lice. potopim salatu u veliki lonac. sednem za kompjuter i

skinem sva blaženstva sa diktafona. pošaljem ih Violeti na lektorisanje

i Ivani na prevođenje. istuširam se... na scenu stupaju zelene salate

nadam se da se neću razboleti

sinoć je počelo sa nosom a noćas se produžilo sa znojenjem

sada mi je lakše jer sam ovo napisao

voljeni starac Porfirije se nikada nije molio za svoje zdravlje jer se stideo da moli za sebe

subota je. napolju je petnaest stepeni. biće do trideset

prvi je maj. praznik rada. ne znam da li su prodavnice otvorene

u kroksericama hodam po svojoj bašti — Svemiru

visoko su laste. ne znam da li sam ih uslikao

čujem ih kako cijuču u brzom letu

uvek mi je dobro sa lastama

svakom je dobro sa lastama

uživam u mirisu pokošene trave. žao mi je što u

životu nisam više ležao na zemlji i gledao u nebo

verujem da se isti ton čuje u svakom blaženstvu Miroslava Mandića

muzika jednog tona

nežno ga je pomilovala po golom ramenu i onda još nežnije poljubila

sada sam se setio da sam zaboravio da potopim zelenu salatu u vodu

a i ovakve mi se stvari događaju — uzmem kalkulator i pedometar i

 nesvesno im zamenim mesto pa ujutru ne mogu da nađem pedometar

ali u tome kako uživam oslonjen na metalni stubić dok

čekam da se pojavi zeleno svetlo na semaforu sam nenadmašan

ili u ovoj svesti o neponovljivosti svakog koraka koji načinim

neponovljivosti ovog udaha

neponovljivosti ovog izdaha

kada je već svaki udah neponovljiv svakim udahom udišem Svemir i sva bića

kada je već svaki izdah neponovljiv svakim

izdahom izdahnem ljubav Svemiru i svim bićima

spokojno hodam posle prethodna dva blaženstva

žao mi je što malo pre nisam fotografisao ženu koja je

nežno dodirnula po ramenu i poljubila svog muškarca

prirodno je voleti tehniku — piše na jednom bilbordu

koji reklamira Sajam tehnike. ono što je odvratno u marketingu i

reklamiranju je što se sva vekovna znanja zloupotrebljavaju u svoju korist

na reklamnim panoima je antologija pokradenog ljudskog duha

nadam se da će mi pomoći limun i propolis sa ehinacejom

gledam ka Tvojoj terasi ali Tebe nema

u zanosima sam Bog

u smiraju sva bića

između zanosa i smiraja sam Tii

ćao ljubavi — rekla mi je u prolazu prodavačica voća koja mi se već

jednom tako obratila kada je ugledala reč ljubav na mojoj slepoočnici

živim za Tebe

ja sam Tvoj Miroslav Mandić za poneti

osećam Te Bože u sebi — to sam ja — pesma svih bića

prosjakinje i prosjaci vole božanski

ljudi na razne načine kradu energije od drugih ljudi

znanjem. nasiljem. ideologijama. umiljavanjem. razboljevanjem

lažima. šarmiranjem tugama. besom. zastrašivanjem. zavođenjem

obećanjima. izneveravanjem. ismevanjem. materinstvom. očinstvom

većina ljudi krade energiju

retki ljudi stvaraju energiju. još ređi je dele. ali jedan stvara dovoljno energije za sve

u jednom su sva bića

grozota se svim bićima preobražava u dobrotu

svaka reč je zahvalnost milosti kojom izgovorim svaku reč

svakom rečju se udomljujem u srcu svih bića

svakom rečju udomljujem srce svakog bića

harmonija protivrečja

protivrečje harmonije

ako je pesnik pastir reči pesma je njegov magarac

svaka reč u njegovoj pesmi je njegov pastirski štap

mnogo sam naučio od hodačkog štapa

ja sam štap pisanja

parkovi šire velike količine blagosti

svako vreme je najbolje vreme za pravo vreme

volim da krenem od jedne tačke pa da kružim kružim kružim oko

nje sve do jednog trenutka u kome moje mišljenje postane pevanje

nedostaješ mi more

volim da krenem iz kruga i da kružim kružim u

jednu tačku sve dok moje mišljenje ne postane pesma

stari čovek vuče teška kolica uz brdo

srce srcu

pas gleda ka otvorenom prozoru a čovek koji

mu dolazi u susret ga pozdravlja podignutih obrva

vetar njiše grane — bića vole da miluju druga bića

ili miluješ ili kradeš

miluj me — neprestano čoveku govori Bog

pomiluj me — ponekad Bogu govori čovek

podigni me — rekao mi je beli oblutak

ponesi i mene — rekao mi je drugi oblutak

lepoto Božija dobrotom stvorena

http://antwrp.gsfc.nasa.gov/apod/ap100503.html

dobroto Božija lepotom ljubljena

http://www.flickr.com/photos/sueskeepsakes/4577717382/

ne znam da povežem ovu stranicu sa internetom

da se zaplave adrese iz prethodna dva blaženstva

naučio sam

niko i ništa spašavaju ljubav

neko i nešto ubijaju ljubav

ponekad se može voleti jedino ako smo niko i ništa

ponekad je samoća jedini način da se ljube sva bića

niko so — ništa hleb

neprestano ljubiti ljubav neljubljenih

kad vidim da nečija sreća unesrećuje drugog sramota me je

srećo srećna si samo srećom svih bića

ubiti sebe je nekada jedino rešenje

truditi se — sve ljubiti

dvoje su ljubav samo ako ljube jedno drugo da bi kao jedno ljubili sve

sramota me je što o nekom mislim ružno

sramota me je što uopšte mislim o nekom umesto da ga ljubim

pobediti samo samog sebe

voleo bih da negde ugledam trsku

nekada radost nije ništa drugo nego biti dostojan nečije patnje

divim se paćenicima koji preobražavaju svoju patnju na radost drugima

zaista želim uspeh i ljubav samo u svim bićima

na trenutak se zbog nekih pomisli jako posramim

ponekad mi je život u meni nepodnošljiv jer poništava nečiji život

život hoće da živi. neka bića to ne mogu da podnesu i zato prekraćuju sebi život

pomogla mi je ova kamilica... evo prvih bulki ove godine

bulke su svedočanstvo moje velike ljubavi i velike ljubavne patnje. bila mi je

dvadeset četvrta. gledao sam ih pored puteva na jednom putovanju po Nemačkoj

lepota često prebiva iza gnusobe

dobrota se često preporađa u grešniku

grešnik iskupljuje grehove svih onih koji svojih grehova nisu svesni

moć ubija energije drugih bića — bespomoćnost krade energije drugih bića

mislim Te istomišljeništvo

Tvoja me je patnja oplemenila

posvećeno Gazmenu Đoganiju i njegovoj sinoćnoj patnji

želim Tii da posle ljubavne patnje ljubiš sveljubavlju

ne brini

ja sam tabani svih bića

ja sam stopala svih bića

ja sam pete svih bića

ja sam kolena svih bića

ja sam kosti svih bića

ja sam kičma svih bića

ja sam pička svih bića

ja sam kurac svih bića

ja sam čmar svih bića

ja sam stomak svih bića

ja sam sise svih bića

ja sam ruke svih bića

ja sam šake svih bića

ja sam prsti svih bića

ja sam vrat svih bića

ja sam lice svih bića

ja sam oči svih bića

ja sam usne svih bića

ja sam nos svih bića

ja sam uši svih bića

ja sam koža svih bića

ja sam krv svih bića

ja sam sokovi svih bića

ja sam srce svih bića

ja sam mozak svih bića

ja sam duša svih bića

ja sam duh svih bića

ja sam nepoznato svih bića

ja sam nestvoreno svih bića

ja sam ime svih bića

ja sam humor svih bića

ne boj se

Bog je Bog u srcu svake reči

Bog je Bog — voleo bih da uskoro na levoj slepoočnici istetoviram sliku Svemira

Bog je Bog — voleo bih da uskoro na levoj strani vrata istetoviram reč Pupoljak

Bog je Bog — pružam korak

Bog je Bog — pružam korak — podržavam Tvoju odluku

Bog je Bog — pružam korak — želim Tvoju sreću

Bog je Bog jer je najviše sam

Bog je Bog jer mnoga bića žive za Boga i daju Mu svoj život

Bog je Bog zbog krila lastavice

Bog je Bog zbog bistre vode

Bog je Bog jer more voli drveće

Bog je Bog zbog jasnih i dobrih misli

Bog je Bog jer volim Boga

Bog je Bog jer Bogom je sve Bog

Bog je Bog jer Bogom je svako Bog

Bog je Bog jer Bogom sam i ja Bog

Bog

Bog je Bog jer Ga niko ne plaća da bude Bog

Bog je Bog jer nikome se ne isplati da bude Bog

Bog je Bog jer svačijim rođenjem je Bog još više Bog

Bog je Bog jer svačijim umiranjem je Bog još više Bog

Bog je Bog jer svakom pesmom je Bog još više Bog

Bog je Bog — naoblačilo se

Bog je Bog — vetar počinje da duva jače

Bog je Bog — grmi

Bog je Bog — prve kapi kiše

Bog je Bog — kap kiše na mojoj slepoočnici

Bog je Bog — vetar nosi prašinu

Bog je Bog jer voda je voda

Bog je Bog jer Miroslav Mandić je Miroslav Mandić

Bog je Bog jer Miroslav Mandić je Bog

Bog je Bog jer Tii si Bog

Bog

Bogdanka Poznanović

posvećeno Bogdanki i Dejanu Poznanoviću

oduvek

posvećeno zauvek

zauvek

posvećeno oduvek

http://www.youtube.com/watch?v=zsiYfk5RV_Q&feature=related

posvećeno slobodi svih bića

rano jutro

posvećeno ranom jutru

rosa na travi

posvećeno rosi na travi

mlada kopriva

posvećeno mladoj koprivi

povila je glavu — devojčicu boli stomak

posvećeno devojčici koju boli stomak

frula vazduha

posvećeno muzici vazduha

dobrota neočekivanog

posvećeno dobroti neočekivanog

duša mašine

posvećeno duši mašine

čelo tabana

posvećeno molitvenom hodanju

peta prstiju

posvećeno molitvenom pisanju

pupak pupoljka

posvećeno molitvenom stvaranju

svila uma

posvećeno pamuku nenasilja

iz šolje

posvećeno starim vremenima

suze

posvećeno suzama

iskre

posvećeno iskrama

http://translate.google.com/?tab=yT - sr|en|како да напишем оно што не знам evo

posvećeno Google translate

sada mogu da pišem na engleskom

posvećeno jednom jedinom — Božijem — jeziku

saosećati sa neslobodom moćnih

posvećeno ružama

saosećati sa ograničenošću pametnih

posvećeno putu

saosećati sa podsmehivačima

posvećeno iskrenima

saosećati sa dupeuvlakačima

posvećeno dečijoj ozarenosti

saosećati sa kurčevitima

posvećeno bezazlenima

proliven čaj

posvećeno zajedničkim iskustvima

iskustvo jezika

posvećeno ljubavnicima jezika

poljubac

posvećeno radnicima ljubavi

prolaznost

posvećeno večnoj prolaznosti i večnoj sadašnjosti

sam

posvećeno samoj

Miroslav Mandić

posvećeno Tvom Miroslavu Mandiću

posmatranje

posvećeno dobronamernima

posvećenje

posvećeno posvećenima

suze

suza

suze suze

suze suza

put suze

suza ruže

lice suze

suza duše

suza uma

liju suze

okupaj me svojim suzama

suza i rosa

oko

rosi suza

usna

suzi rosa

ljubavi — reci mi

suzo — ljubi me

željni dodira

željni vode

željni vazduha

željni svetlosti

suza želje

suza

suza

suza

suza

suza

suza

suzama orgazma preobrazi me

suzo

orgazmom suza sam zavetovan životu

lečenje suzama

bogatstvo suzama

radost suzama

Bog suze

suza Boga

ljubav — suza Božija

suza suzu suzi

hodam po travi fudbalskog stadiona u Zvezdarskoj šumi

 meko je

odmara me miris trave

jedna muva mi zuji oko glave

nema nikoga

slava slavu slavi

bagrem je procvetao

šuma i ja

voli i voli zauvek

ne znam kako se izlazi ovuda

gušter je pobegao iza betonskih stepenica

ubrao sam bagrem i žvaćem ga. sladak je. podseća na prva letnja kupanja u mladosti

dokoličari čuvaju sećanja na raj

šumska staza je još vlažna od jučerašnje kiše

penjem se polako da ne skliznem

volim kada zemljana staza vijuga

eno ih trešnje — crvene se

nabujalo je zelenilo

zeleno zeleni zelenilo

petao kukuriče dok fotografišem stazu

staza me obnavlja — vodi me u središte

zemljana staza meka kao trava

staza me ispunjava srećom

hodam polako da bih duže bio srećan

kolena vole meke staze. zlatna bubica mi prelazi preko staze

svila svilu svili

dokoličari svojim dokoličarenjem ulepšavaju svet

dokoličar dokoličara dokoličari

razmišljam o kući bez zidova — kući beskraja

oko mrtve ptičice ispale iz gnezda lete muve

stojim i gledam kako puž prelazi preko jedne grančice. uživam u njegovoj

brzini. ne miče a odmiče. svetluca njegov trag. volim puževe — uče me da volim

sići ću sa zatravljene staze na asfalt da ne bih slučajno zgazio nekog puža

sa Google-translate sam jutros počeo da

prevodim Heruvimskog lutalicu Angelus Silesijusa

 ovo je slika

ovo je muzika

ovo reč

meki su i tihi moji koraci

pridružuje mi se po koja kap kiše

ponekad je teško napisati najjednostavnije blaženstvo

kad počinje da pada kiša. ne znam da li su to kapi ili hladniji vazduh ili radost sama

hodam hod-om

sam

Bog-om

žen-om

odan ist-om

isto se neprestano menja i tako je isto

očarava me što je sa Bogom uvek om

očarava me što je sa ženom uvek om

očarava me što je sa pesmom uvek om

sa paprik-om. zelenom salat-om. hleb-om

lopt-om

apstrakcij-om

volim Te apstrakcijo

informacij-om

jabuk-om u travi

trav-om

Miroslav-om i Tob-om

postojim jer Tii postojiš

ruž-om i pupoljk-om

sa velikih bokora ruža na fabričkoj ogradi širi se opojni

miris. mirisima ruža sam venčan sa londonskim ružama

londonske ruže pred polazak na Ružu lutanja hej

temen-om

čovek

taban-om

duh-om

duš-om

tel-om

ritm-om — rim-om

korak-om — kuć-om

sve je isto odan-om

ist-om je sve odano

odan je svaki dan

bubamara ispred mojih nogu

postojim da bi sve drugo postojalo

time što sam prešao na drugu stranu ulice kada sam

ga ugledao u daljini samo sam potvrdio ljubav za njega

žao mi je što on neće pročitati današnja blaženstva

one koje poštujem ali se od njih razlikujem ne želim da povredim razlikom

ni mojim stidom ne želim nikoga da povredim

ni Bogom

ni Svemirom u kome sam

ni umetnošću koju stvaram

ni Pupoljkom svih bića

ni Miroslavom Mandićem

ni Miroslavom Mandićem

bio je u beloj košulji

dečak

još više ga volim

vijugam ulicama

nevidljiv

stare kuće siromašnih ljudi se ruše

jeftine rotkvice u kartonskim kutijama

od jutros je pala cena i zelenoj salati

četiri mlade frizerke sede na stepenicama radnje i puše

dečak u beloj košulji stariji je od mene

hodao je mlađahno i živahno

želim Tii zdravlja i ljubavi Mlađahni i Živahni moj

bez ispovesti nema spasenja — pročitao sam danas u

knjizi Put u nebo jednog drugog dečaka Starca Kleope

sve ruke na njoj

fotografisao sam jednu kvaku na starim dvorišnim vratima i zamislio sve ruke koje su bile na njoj

hodam po ivičnjaku od kamenih blokova

hej

kamen početka

svakim kamenom sam na samom početku

svaki kamen se seća svega

svemir

početka

u

početku

svemira

na jeziku si mi

ono što su kolena nogama to su laktovi rukama

idem da pogledam kompjutersku stolicu

treba da se odlučim između dve. ne znam kako

da je prenesem. razmišljam da je nosim na leđima

verovatno bi bilo suviše teško da je nosim ali ako

je budem nosio zbog blaženstava možda će mi biti lakše

nošenje stolice — bio bi to baš lep naslov

dobar dan crvene ruže — kažem crvenim ružama na ogradi

svaki dan je jedno umetničko delo

Srđan mi je sinoć rekao da je svoju stolicu nosio na

glavi od radnje do stana. ali ga je posle zabolela glava

podvig oslobađa ali i ubija

podvig čisti ali može i da pogordi

tanka linija razdvaja dobro od lošeg

još tanja linija spaja dobro sa dobrim

video sam prvu stolicu na Bulevaru. sada idem da vidim drugu u Sinđelićevoj

kupio sam ovu drugu. platio. doneće mi je do pet

nema nošenja. nema podviga

podvig bez podviga

podvig pripada Kaći Čelan — njenim parama sam kupio stolicu

svaki dan kad sednem na stolicu misliću na Kaću

lepo je da Srđan zbog nošenja stolice ostane veći heroj

volim stolice i volim umetnost stolice

Košutove stolice su za mene jedno od najlepših umetničkih dela

http://en.wikipedia.org/wiki/Joseph_Kosuth

pre neki dan sam zamolio Srđana da pogleda stolice

u radnjama jer i njemu treba pa da nam obojici kupi iste

sada ću predložiti Srđanu da kupi onu prvu

da posle nekog vremena možemo i da se menjamo

nošenje stolice me je uzbudilo jer se kao kroz maglu sećam da sam to već radio

nositi stolicu

misliti patike

verovati bezbrižnosti

golubariti uzaludnost

mislim da sam je nosio kroz grad i fotografisao ali se još više

sećam da sam jedno vreme zamišljao da to radim po celom svetu

ležim

 sedim

hodam

ispratio sam Srđana. otišao je da kupi sebi stolicu. ispred zgrade čekam moju stolicu

sedim na novoj plavoj stolici. podesio sam je. sve ostalo je druženje

uživam u Tebi stolico — uživaj u meni stolico

bez ikakvog podsticaja iskucah ovih sedam reči

sedam reči su dobra i lepa mera

tek se počne a već je gotovo

konji u trku

seks misli

misli se ljube — mislima se ne misli

snaga konja — snaga drveća

brodovi od drveća. kuće od drveća. stolovi od drveća. kreveti od drveća

pekmez od šljiva od drveća

knjige od drveća

vatra od drveća

sve je živo

čelik diše

gravitacija je budna

so i šećer sole i zaslađuju

slova u knjigama čekaju da budu čitana

da pušim pisao bih o cigaretama

nosim naočare — naočare gledaju

hodam prvi put drugo desetogodišnje hodanje

obilazim Planetu kružeći Svemirom

sedim za stolom na novoj stolici

znojim se ispod pazuha

koja je uloga pazuha

vest je samo ono što moćnici skrivaju — čuo sam sinoć na televiziji

razgovor nas razotkriva — čuo sam preksinoć na televiziji

zatvorio sam oči i dremam za stolom

odoh malo na krevet

prijalo je. pokrio sam se ćebetom. opustio. prepustio...

probudio me telefon — Jelena Bešir

odmor je jako važna stvar — sve što postoji me obnavlja

odmor je za Boga rad i rad je za Boga odmor — Angelus Silesijus

danas sam odlučio da na pitanje kako si odgovaram Bogu hvala

toplo je. za vikend će jako zahladiti

obrijaću se i krenuću na hodanje

pada kiša. duva vetar. subota je

zemljane staze na kiši postaju blatnjave

iznad autoputeva i reka vetar duva jače

niz Grčića Milenka sam se spuštao. kroz Vojvode Đurovića

se uspinjem. posle ću opet dole i opet gore i još jednom dole

i još jednom gore i to kroz šumu i stići ću na Banovo brdo

kiša znoj i vetar — nadam se da me neće razboleti

vetar jače duva kroz široke ulice

prolazim ispod nadstrešnice fudbalskog stadiona Crvene Zvezde

znojenje ozdravi me

više volim da hodam ravnicom

cedim vodu iz rukava

mokar spolja i iznutra mislim na ptice koje lete preko okeana

stići ću do pola jedan na benzinsku pumpu

u Požeškoj ulici na suret sa Vesnom Lopičić

možda ću se preseliti u njen prazan stan na Banovom brdu

Banovo brdo mi je bolje za hodanje. zbog šume. jezera Ade. reke Save

najvažnije je da uvek pesnički stanujem. u kući beskraja. u ružama

stigao sam na vreme. pogledao sam stan. lep je. preseliću se 1. jula

bio sam skroz mokar. Ivana koja stanuje u blizini mi je donela tri suve majice

istim putem nazad. samo što sada sija sunce

treba da javim gazdarici Slavici Generalović da ću se iseliti

to mi je neprijatno. nadam se da je to neće mnogo uznemiriti

radujem se promeni. šumama koje su okolo

                   blizu je ivica grada i sve ono izvan grada za čim žudim

sedim za kompjuterom. kiša udara u prozorska

okna. umoran sam. prepešačio sam 21 kilometar

čovečanstvo je zatvoreno u sebe. odvojeno od ostalih bića

smračilo se

baš sam umoran. gladan. bole me noge. leđa. potiljak. ramena. prsti na stopalima. vilice

uživam u ružama

sve što postoji je samo jedan pupoljak

Pupoljak svih bića

ljubim Te — pevaj me

sevnulo je — cvetaju munje

Tvoj seks je prelep — grmi — moj seks je prelep

grom je u blizini udario u blizinu

gde su sada vrapci

volim da šetam londonskim parkovima punim ruža

volim kad svako ide svojim putem

volim da A. bude ono što već sada jeste iako ona to ne zna

reci joj

volim da vodopadima bude lepo u mom srcu

volim mrvice hleba — najslađe jelo zauvek

volim pičku koja ljude oslobađa tabua i jezičkog licemerja 

volim kurac koji se oslobodio kurčenja i ratovanja

volim da prisustvujem rađanju svake reči u prošlosti i budućnosti

volim da neprestano dojim sva bića mlekom ljubavi

volim krajišnike sveta kad se prepoznaju u središnjacima sveta

volim starosedeoce kad se prepoznaju u doseljenicima

volim ptice selice koje uređuju ovaj svet

volim glas Rut Braun

volim svakoga ko zapeva

volim svakoga ko se drugome preda

ova

pesma

mi

miluje

usne

volim mišljenje milovanjem

volim padanje kiše. kiša je dobar drug

nije to ništa. to je samo tuga

vetar pretvara kišu u kišnu prašinu

gliste plivaju u baricama na asfaltu

volim sve stvoreno

sve stvoreno je mojom ljubavlju stvoreno

sve stvoreno je mojom ljubavlju ljubljeno

sve stvoreno je mojom ljubavlju besmrtno

volim jebanje

 jebanje sva bića oslobađa strahova

jebanje — disanje smislom

jebanje — smisleno disanje

jebanje — gramatika bivanja

jebanje voli molitvu

jednu jedinu kožu svih bića

ova

pesma

mi

ljubi

usmine

volim nežnost polova

volim hrabrost pevanja

volim lepotu preobražavanja

pesmu poklonjenjem pevanu

empatija — razumevanje i ulaženje u tuđa

osećanja. staviti sebe u psihološki i referentni okvir drugog

slaganje — kišna prašina mi zasipa lice

skladnost — kad su misli reči i delo jedno

harmonija — kad me slušaš — kad Te gledam

simfonija — kad me ljubiš — kad Te stvaram

dogovor — sve ono što smo sami sebi poželeli već smo jedno drugom učinili

saosećanje — u svakom biću videti trenutak njegovog rođenja i čas njegove smrti

uzvraćanje — ljubiti prosjake — zahvaljivati se zahvalnosti

sjedinjenost — kopito oku oko kopitu

jednoglasnost — jasnoća nestvorenog

jedinstvo — svizajednogjedanzasve

jednodušnost — orgazmolikost

mir — sva bića na mom ramenu

devojka ispred mene je bacila kišobran u kontejner a

devojka preko reke mi još nije kupila obećani kišobran

sećam se kako me je u mladosti uzbudila reč empatija

osetio sam je. doživeo. bila je upućena meni. ja sam se uputio njoj

kada sam je čuo nešto se u meni dogodilo

reč događaj

nešto prožimajuće. univerzalno. ne-ljudsko

empatija me privlačila kao i mistika

promenila me je. dodirnula mi biće

načinila me istovetnijim

mistiko moja — to sam ja kao ja

empatijo moja — to sam ja kao Tii

Tii i ja stvaramo ja

u istom trenu pogledasmo istu nevidljivu tačku u kojoj postasmo jedno

papirni ubrusi umesto toalet papira

senzibilitetom planktona i svemirskom prašinom

ispovedanjem humorom

detinjim zacenjivanjem od postojanja

zavetovani krhkima — ozareni skrušenima

Jelena žena koje nema — slučajno sretoh Jelenu i fotografisah njeno lice kao svoje

pada kiša. mokre su nam čarape. razumemo se

ljubimo se — reč empatija ušla je u upotrebu 1904. godine

sada je drevno

drevno trenutno

trenutno besmrtno

besmrtno sada — radosno sada

Svemiru je milo u meni

em idem. em plačem. em rimujem

približavam se Dunavu — sve je hladnije

koje ime je najstarije na svetu

ukus i iskustvo imena

volim slobodan stih

mišljenje slobodom

delanje jednom jedinom istinom

tragači za opravdanjima žive kopajući po novim i novim pravdanjima

dok sam preko ograde fotografisao ruže i trešnje iz kuće je

izašla stara gospođa i pitala me šta to slikate. ruže i trešnje — odgovorio

sam. samo slikajte samo slikajte — nasmešila se i ušla u kuću

od umetnosti više volim jedino umetnost

od mnogo stvari više volim jedino jednu stvar

od mnogo puta videti jednu stvar više volim prvi put videti jednu stvar

od stvaranja više volim jedino pevanje

od pevanja više volim jedino stvaranje

stvaranje i pevanje — bem ti bem ti — božansko je to bivanje

laste lete nad površinom Dunava. tu im je danas serviran ručak

posle tri dana kišnjenja danas nisam kisnuo

svakoga dana živim za Tebe

svakoga dana me u sebi pišeš

svakoga dana se u meni čitaš

ništa sam — blaženstvom — sve sam

ništa sam — Tobom — sve sam

niš

pesmom

sve

moje stvaranje je zahvalnost umetnosti koja me je spasila i stvorila

stvaranje je potvrđivanje stvaranja

umetnost — spašavanje stvaranja

pevanje — stvaranje spasenja

divljenje je jedino školovanje

godinu dana sam je tražio kod uličnih prodavaca knjiga

i evo je u mojim rukama —  Tesna vrata Andre Žida