Miroslav Mandić Bog

pesma
pesma jednog imena
ime čoveka
ime boga
ime pesme
pevao sam je
od 6. januara 2005. do 24. jula 2017.
pevao sam je svakog dana osim nedeljom
33 pesme u danu
zovem ih blaženstva
198 blaženstava nedeljno
129600 blaženstava za dvanaest i po godina
129600 (360×360) blaženstava su formirala knjigu loptu
svemir
svemir pesme
svaki dan je obeležen brojem dana i datumom pevanja
prve tri knjige su odštampane
četvrta i peta knjiga su mi u kompjuteru
osam poslednjih knjiga je na sajtu
nadam se da će uskoro biti sve zajedno na sajtu

    od 23. oktobra 2017. na sajt svakog dana stavljam
    po desetak dana knjige miroslav mandić bog
    tako će za nekoliko meseci cela knjiga
    od njenog početka 6. januara 2005
    do njenog kraja 24. jula 2017
    biti zajedno na sajtu

    Ti
    si

    293283

    pupoljak

    TIHO DA ČUJU VETROVI

    1838. dan
    12. januar 2010.

    slana je pala po zelenoj travi

     

    slana – lepa reč

     

    podne – umetnost odvajanja od postojeće umetnosti

     

    polako – umetnost odvajanja od postojećeg modela življenja

     

    plemenito – prožimanje svih bića

     

    hodam sporo – uživam u odmicanju

     

    hodam sporo – proslavljam sunce

     

    mislim na Tvoje oči

     

    Tvoja sam voda

     

    srca natapam nadom

     

    uz mene si. uz Tebe sam

     

    radnica Gradskog zelenila grabuljama izvlači suvo lišće ispod grma

     

    sede na klupi i jedno drugom miluju ruke

     

    dok se spuštam niz ovu stazu hladan vazduh mi miluje obraze

     

    volim svačije lice

     

    svako lice čini moje lice

     

    upijam

     

    zastajem – da izađe bol u ahilovoj tetivi

     

    vežbam oči

     

    ponovo mislim o Pasošu-pupoljku

     

    pasošu svih bića

     

    mistički osmeh se osmehuje harmoniji bivanja

     

    ljubim Te harmonijo hodanja

     

    hodam Te harmonijo ljubljenja

     

    zamisli me kao topli kamen koji Tii greje stomak

     

    zamisli kako Te vrtlarim

     

    čovek je zastao i gleda hleb u izlogu

     

    moja senka se lepi za asfalt kao puž

     

    svakim korakom kažem amin večnom životu

     

    večni život nastaje iz ljubavi za život i živote svih bića

     

    ćutanje piše

     

    mile reči kao puževi

     

    milimo

     

    PUPOLJAK JE LEPA REČ – REKLA JE

    1837. dan
    11. januar 2010.

    pruži ih pruži Dobri Hodaču


    Bog

    me

    svedoči

    pevam

    Ga

     

    smirujem se – ulazim u stanje pesme

     

    sad sve peva

     

    zašuštala je njegova jakna dok me je obilazio

     

    rukom povlači kaiš torbe na ramenu

     

    belim šalom greje vrat

     

    stara prodavačica prodaje cveće na uglu

     

    parče daske pored tramvajskih šina

     

    što besmislenije to pevljivije

     

    rupe u asfaltu ispunjene opalim suvim iglicama

     

    njih trojica mladi kao ludost

     

    zvuk štikli iza leđa

     

    krupne žute jabuke

     

    zeleno svetlo na semaforu mi se upalilo na vreme

     

    pupoljak spokoja

     

    učim se osmehu od čoveka u prolazu

     

    stojim na raskrsnici – biće sreće sam svim bićima

     

    u njenim očima sam video – posvećena je nepreglednim daljinama

     

    poželela mi je da sam živ i zdrav

     

    prosjaci su lekari ulica

     

    pesma-matematika-stvaranje

     

    idem – susrešću se – dete sam

     

    bio sam sa Vladimirom Macurom. posle sa

    Ivanom Đokić-Saunderson. poslednji kilometar. pala je noć

     

    potrošio sam se

     

    smirujem srce

     

    prijaju mi orlovi na koje mislim

     

    ulični prodavci su još na ulici

     

    kupiću masline

     

    ispravljam se – vazduha da se nadišem

     

    prvi put u Pupoljku bacam loptu u noć

     

    lopti je lepo dok leti kroz noć

     

    19:42h

    vidimo se uskoro

    PUPOLJAK SVIH BIĆA – SAJT KRHKOSTI

    1835. dan
    9. januar 2010.


    subota – Pupoljak svih bića

     

    negde neka ptičica leti kroz kišu

     

    srce sam ptičice – krhak kao sajt

     

    sinoć nisam mogao da stavim fotografije na sajt

     

    nisam znao kako da Te obavestim da ne mogu da ih stavim

     

    ne znam kako će danas biti – ptičica leti kroz kišu

     

    ovde ću prepisati pismo Zoltanu koje će biti i na linku Pupoljak

     

    važno je da mislim na ptičicu

     

    Zoltane

    pišem ti preko sajta o kome ti brineš zbog igre i jer je sajt Pupoljak svih bića

    Pupoljak svih bića nastaje svačijim klikom na sajtu. ko god klikne je pupoljak

    voleo bih da ovaj prored u linku Pupoljak bude uži

    male fotografije na linku Hodanje beže iz kruga

    voleo bih da se fotografija lica na linku Hodanje poveća maksimalno

    na linku Hodanje na engleskom kada se klikne Wallking ne dobije se tekst

    na linku Miroslav Mandić treba staviti tačku iza godine 2010.

    treba da vidimo kako ćemo da arhiviramo stvari

    normalno sve to ako nije puno posla i onda kad imaš vremena

    pozivam te na kafu-pupoljak preko video čata

     

    Pupoljak svih bića je nervni sistem svih bića

     

    osetljivost

     

    dobre misli i dobre pomisli

     

    dobre pomisli dobrih ljudi spašavaju svet

     

    Pupoljak svih bića govori za sve one kojima je zabranjeno da govore

     

    krhak si Dobri Hodaču

     

    hodam po šinama – evo prvih sto kilometara u obilaženju Planete

     

    uživam u visini drveća

     

    hitnem je – lopta me vodi nebu

     

    danas je prvi put u Pupoljku asfalt suv pa loptu udaram i o zemlju

     

    kuca – malo je srce ptičice

     

    peva – lepo je srce dok leti

     

    Pupoljak svih bića – zov-žud-hod

     

    sve sam istiji – sve je istije

     

    Pupoljak svih bića – hrabrost da se bude pupoljak

     

    posle osam dana hodanja prešao sam

    105.73 kilometra sa dnevnim prosekom od 13.21 kilometar

     

    Pupoljak svih bića – prefinjenost iz trena u tren

     

    Pupoljak svih bića – svi oni koje poznajem

     

    Pupoljak svih bića – svi oni koje ne poznajem

     

    Pupoljak svih bića – Ana Kočinski koju ne poznajem

     

    Pupoljak svih bića – nezaštićenost čuva sva bića

     

    Pupoljak svih bića – nadam se da ću večeras sve staviti na sajt

     

    Pupoljak svih bića – zahvalnost i ako ne uspem da stvari stavim na sajt

     

    Pupoljak svih bića – stvaranje bića ljubavi i besmrtnosti

     

    PREMIJERA DANA SVAKOG DANA

    1834. dan
    8. januar 2010.

    petak – Pupoljak umetnosti svakog dana

     

    umetnost svakog dana je u umetnosti svakog dana

     

    kao buđenje

     

    kao trave

     

    žito lepote

     

    svaki dan je umetničko delo

     

    svakog dana je premijera dana i nema reprize

     

    velika šansa ljubljenja

     

    svetlost svakog dana je tako lepa

     

    u svakom danu je obilje vazduha i njegove dobrote

     

    ozdravite bolesni

     

    osmehnite se potišteni

     

    dodirnite se usamljeni

     

    svakog dana rat može da prestane zauvek

     

    svakog dana glad može da nestane

     

    svakog dana možeš biti heroina dana

     

    svakog dana možeš biti heroj danu

     

    uskoro će propupeti drveće – kaže Uskoro Će Propupeti Drveće

     

    sve što stvaram svakog dana je Pupoljak umetnosti svakog dana

     

    jedna reč

     

    jedna linija

     

    jedna boja

     

    jedan zvuk

     

    jedan korak

     

    jedno poklonjenje

     

    jednom rečju volim Te

     

    kaktus Te moj ljubi

     

    očima ljubi – ljubi imenom

     

    dan lepotica

     

    svakog dana voda

     

    svakog dana zemlja u svakom zalogaju

     

    svaki dan sva bića

     

    svaki dan svakidan

     

    svakog dana 33 blaženstva svakom danu

     

     

    jedno smo jednom

    1833. dan
    7. januar 2010.

    četvrtak – Pupoljak Bog-seks-novac

     

    radujem se Bogu-seksu-novcu

     

    Bog je Bog. seks je seks. novac je novac – a ovo je Bog-seks-novac

     

    Pupoljak Bog-seks-novac – prolazi crveni tramvaj

     

    Pupoljak Bog-seks-novac – prazne su vlažne ulice

     

    Pupoljak Bog-seks-novac – đubretari čestitaju cvećarima rođenje Hrista

     

    Pupoljak Bog-seks-novac – ljudi se boje Boga seksa i novca

     

    ljudi se otimaju svađaju ubijaju zbog Boga seksa i novca

     

    moj Bog je Tvoj Bog. moj seks je Tvoj seks. moj novac je Tvoj novac

     

    Bog seks i novac su čedni i pripadaju svima i svemu

     

    Pupoljak Bog-seks-novac – sve što vidim je Bog

     

    Pupoljak Bog-seks-novac – sve što pogledam je seks

     

    Pupoljak Bog-seks-novac – sve što gledam je novac

     

    Pupoljak Bog-seks-novac – zastao sam pored Tebe veliko drvo

     

    Pupoljak Bog-seks-novac – zašao sam iza Tebe ulični ugle

     

    Pupoljak Bog-seks-novac – pas je naćulio uši

     

    Pupoljak Bog-seks-novac – vrapčići

     

    Pupoljak Bog-seks-novac – Crni Los koga

    već nekoliko dana čitam sa velikim uživanjem

     

    Pupoljak Bog-seks-novac – smireno dočekujem loptu iz vazduha

     

    Pupoljak Bog-seks-novac – zvuk lopte kada mi upadne u šaku

     

    Pupoljak Bog-seks-novac – Indijanska deca koja se kupaju u potocima

     

    Pupoljak Bog-seks-novac – trčim za loptom koju bacim ispred sebe

     

    Pupoljak Bog-seks-novac – duboko unutra i blizu spolja

     

    Pupoljak Bog-seks-novac – nikada se ni sa kim ne udružiti protiv nekog

     

    Pupoljak Bog-seks-novac – ko da on zna da je isto dati što i primiti

     

    Pupoljak Bog-seks-novac – godišnja doba jedna u drugima

     

    Pupoljak Bog-seks-novac – molitva svih bića svim bićima

     

    Pupoljak Bog-seks-novac – ovaj duboki uzdah

     

    Pupoljak Bog-seks-novac – preobražaj svoje prirode

     

    Pupoljak Bog-seks-novac – stvaranje stvaranje stvaranje

     

    Pupoljak Bog-seks-novac – nevažnost ta jedina važnost

     

    Pupoljak Bog-seks-novac – jebežljivo ljubljenje to jedino življenje

     

    Pupoljak Bog-seks-novac – besplatnost to jedino bogatstvo

     

    Pupoljak Bog-seks-novac – ona magla koja se spušta u daljini

    ŽIVI SVEMIR ŽIVI BOG

    1832. dan
    6. januar 2010.


    sreda – Pupoljak Svemir

     

    upravo sam u rokovniku nacrtao Pupoljak Svemir

     

    u hodanju sam prvo nacrtao dobrog hodača

     

    Svemir je sve za mir i mir za sve

     

    Svemir je sve ono što jeste

     

    Svemir je moj krevet moja kuća moja otadžbina moja postojbina

     

    Svemir je država u kojoj živim

     

    kad ribica iskoči iz vode – Svemir je

     

    Svemir je ovo desetogodišnje bezrazložno obilaženje Planete

     

    lekovita bezrazložnost za Planetu i Svemir

     

    juče je bio popis u radnjama. danas sam ih kupio. dve savršene patent olovke

     

    Svemir su tople reči moje bake prosjakinje

     

    struji Svemir struna

     

    Svemir su slike Svemira

     

    Svemir je sve ono što neko misli da je Svemir – za mene Svemir je pupoljak

     

    ja sam Svemir – majka svih bića

     

    sve je prožeto Svemirom

     

    Svemir je u neprestanom stvaranju istovetnosti

     

    blaga kiša i blagi bolovi u kičmi i levom boku

     

    konji me ljube

     

    politika Svemira je iznenadi me

     

    bacam loptu da leti kroz kišu

     

    više kisnem više ljubim

     

    ide ja – ideja je

     

    volim ideju

     

    volim ja

     

    ja sam Tii svakom ja

     

    ja sam Tvoje Tii – Tii si moje ja

     

    čovek sa šeširom ulazi u prodavnicu čarapa

     

    kišnjenje je najbolji kišobran

     

    stari hleb u najlon kesi okačen o kontejner – Bogo moja ljubljena

     

    Bog je želja Boga da svako postane Bog

     

    živ bio – rekao mi je Bog prosjak i harmonikaš dok sam

    stavljao novac u kapu njegovom ortaku i mlađem Bogu

     

     

    DŽOKER ISKRICA

    1831. dan
    5. januar 2010.

     

     

    utorak je – Pupoljak Gnezdo

     

    dobro obučen uživam u hladnom vetru

     

    spokojno se spuštam niz Bulevar

     

    osetio sam taj svemirski ritam i stotinak

    metara unazad razmišljam kako da ga opišem

     

    ne opisujem ga – ne izlazi mi se iz njega

     

    dodirneš li se osetićeš kako uživam

     

    vekovi umora izlaze iz mene

     

    da bih hodajući 12.796 kilometara svakog dana osim nedelje

    posle deset godina obišao Planetu odlučio sam da je i svakog dana obiđem

     

    kako

     

    ovako

     

    Alanom Tjuringom i veštačkom inteligencijom

     

    bacanjem lopte u vazduh

     

    uhvati je – radost je

     

    polazim – lopta leti – obišao sam Planetu

     

    postojim jer negde neko veruje da postojim

     

    uživam u neprimetnom – neprimetno uživa u meni

     

    ide čovek sporo – lepo mu je

     

    sokovi drveća kruže kroz stabla

     

    dobra dela kruže nepredvidljivo

     

    kožom i dahom ona greje svoju mlad

     

    ipak mu zebe stomak

     

    sačekaj – hodam pisanje

     

    sve vibrira i svetluca

     

                plačem – ganula me dobrota ove devojke           

     

    tek se u susretu sa dobrim bićem vidi kako iz dobrote sija lepota

     

    Pupoljak svih bića se hrani ganućem

     

    dobrota ne umire

     

    radujem se makazama za papir koje sam kupio prvi put u životu

     

    kupio sam i suve šljive za sutrašnji kompot

     

    iskre iskre

     

    atomi čestice ćelije molekuli iskrice prijateljice i prijatelji moji živeli

     

    sve prebiva u najmanjem – sve pleše i peva u najvećem

     

    u slavu svih mojih radova u Pupoljku Gnezdo danas sam crtežima

    64 pupoljaka pevaju Pupoljku svih bića pridružio i 65 – Džoker Pupoljak

     

    ptice čestice

    1830. dan
    4. januar 2010.

    ovo što vidiš su reči kojima Te milujem

     

    to što osećaš su talasi kojima Te nosim

     

    predelima vazduha

     

    rekom koja se isparava

     

    korenje Pupoljka pušta svoje grane u nebo

     

    putevi se preobražavaju u ružu

     

    ruža u pupoljak

     

    usne u poljubac

     

    ponedeljak je – svaki dan oživljava sve prošle dane

     

    ponedeljak je – svaki dan rađa sve buduće dane

     

    ponedeljak je – Pupoljak Hodanja

     

    ja Pamti Me krećem u dan

     

    ja Dan Se Podiže hodam usnama

     

    ja Želim Te sam humor ulica

     

    rasutost me sabira

     

    sunčeva svetlost se kupa u svim bićima

     

    hodanje pupi stopalima

     

    rane detinjstva žive u grubosti zavisti i lenjosti

     

    nekako guramo – kaže stara žena ispisniku

                sve u svoje vreme – odgovara joj           

     

    bacam grubost – lopta leti – hvatam pažljivost

     

    bacam zavist – lopta leti – prihvatam darovitost

     

    bacam lenjost – lopta leti – predajem se dobroj volji

     

    poklanjam se travi koja se leluja u snegu

     

    ruke u džepovima priljubljujem uz stomak da ga ugrejem

     

    ja sam oslobođenje čoveka od čovečanstva i čoveka

     

    svemirski rudnik mišljenja

     

    lepota se priljubljuje uz dobrotu

     

    dobrota prožima lepotu

     

    poklanjam Tii odmah

     

    odmah je zdravo i korisno za sve

     

    pred kraj hodanja ponovo bacam loptu

     

    pišem desnom rukom ali loptu hvatam levom

     

    bio sam levak i u fudbalu

     

     

     

    HODAM I PEVUŠIM OD UHA DO UHA

    1828. dan
    2. januar 2010.

     

     Pupoljak je poleteo

     

    samo mirno

     

    umom

     

    srcem

     

    šakama

     

    stopalima

     

    čestitost prosjaštva srce mi para

     

    dva vrapčića se igraju pod automobilom

     

    veseli koraci za sreću planete Zemlje

     

    poskakujem za radost svih bića

     

    ej veselo jarani moji – kažem nogama mojim

     

    okrenem se za ovim čovekom i poželim mu sreću

     

    tu smo svi – vatra radosti

     

    grejem Te vatro – ljubi me ljubavi

     

    svi lepo misle dok hodaju

    poneki i lepo pišu

    retki plešu

    samo jedan hodanjem peva

     

    srcem plešem u Tvom umu

     

    ej jebote lebac – viče otac na svog sina

     

    umom pevam u Tvom srcu

     

    hodanjem je sve tako blizu – ceo svet na dlanu

     

    mokra zelena klupa

     

    hodam – radujem po kućama

               

    prolazim pored Okružnog suda – kriv sam da bi sva bića bila nevina

     

    stari pas – milina ovog blaženstva

     

    ozebli dečak čisti šoferšajbne na raskrsnici

     

    radujem Tii se kišice

     

    samo da je vidiš kako kroz vazduh leti ta žuta lopta

     

    žena ispred mene se okrenula na zvuk zvona i prekrstila a ja sam se poklonio njoj

               

                hodam kičmom Beograda           

     

    hodam i pevušim od uha do uha

     

    ja sam idovdan

     

    azbuka svih bića

     

    bukvar plesanja pevanja i stvaranja

     

    himna vetru

     

     

     

    osmeh u koraku

    1827. dan
    1. januar 2010.

    mir

    jutro za stolom

     

    odjednom se jako naoblačilo... oblaci jure nebom... nevreme prolazi... rasvetljava se

     

    počeo sam da stvaram 64 desetogodišnje slike

     

    bilo je čudesno

     

    skoro da je bilo ništa toliko je bilo sve u svakom od tih 64 pupoljka

     

    sada ću nacrtati plavu ružu prvu u petoj godini te treće desetogodišnje slike

     

     

    snimiću početak pete godine Plavog filma

     

    napolju sam. divno je. zazvonio sam zvoncetom. bacio

    sam prvi put loptu u vazduh. prvi put sam se zahvalio Bogu

     

    dodirnuo sam rukom drvo breze. pružio prvi korak i pročitao tekst

    prvi korak pupoljka osmehom

    odavde beskraj i bezvremenost

    Bogu

    Tebi

    Svim bićima

     

    svakog trena svuda svima i svemu ljubav – večna umetnost u pesmi svih bića

     

    Tebi i svim bićima Radost Zdravlje Sloboda Preobražaj Odanost Ljubav Uspeh

     

    Bog

    ja

    pesma

    lice

    put

    ruža

    hodanje

    pupoljak

    Miroslav Mandić

    Tii

    sve

    isto

    je

     

    neka živi

    Bog

    Pupoljak Svih bića

    Pupoljak Umetnosti svakog dana

    Pupoljak Bog-seks-novac

    Pupoljak Gnezdo

    Pupoljak Svemir

    Pupoljak Hodanje

    Plesanje pevanje i stvaranje Miroslav Mandić

     

    krenuo sam. nižu se koraci. sve je isto. božansko

    u svemu. umetnost hodanja posle osam godina

     

    bacio sam prvi od 33 papirića na kojima piše zagrlim Te

     

    slava sam Božija – prešao sam prvi kilometar u desetogodišnjem obilaženju Planete

     

    pogledom sam pomilovao lice ove stare žene

     

    posejao-bacio prvu novčanicu na tlo da rađa novi novac ljubavi

     

    hodam u centru Svemira. centar se stalno pomera iz srca u srce svih bića

     

    topao i vlažan vazduh natapa prazne ulice

     

    nacrtao sam prvi crtež hodača ispod koga ću napisati broj pređenih kilometara

     

    i mokro lišće je sa mnom

     

    rukopis hodanja – rukopis svih bića

     

    devojka u prolazu miriše belu ružu

     

     evo i prvih kapi kiše u prvoj kiši Pupoljka

     

    prvi put na Dunavu i prvo sunce u Pupoljku

     

    prva fotografija lica u Pupoljku

     

    prvo poklonjenje kiši i svim bićima u Pupoljku

     

    Pupoljak svih bića je prvi pupoljak svih bića i prva definicija Pupoljka svih bića

     

    svetlucaju kapi kiše na zelenoj travi

     

    na ovim kalemegdanskim stepenicama pored

    belih puževa sam napravio prvo zastajanje u Pupoljku

     

    danas će Jasuka i Željko hodati 13 kilometara pored mora u Australiji

     

    ja sam prvi put bezbroj puta

     

    za stolom sam. istuširan. prekucavam blaženstva. treba da

    naučim da uživam u ovom dodatnom poslu posle hodanja. da

    pošaljem tekst Violeti da ga pregleda tekst i Ivani da ga prevede

     

    hodao sam tri sata – 13.77 kilometara

     

    19685 koraka – svim bićima mir

     

    nadam se da će Tii pred ponoć prvi Pupoljak sleteti u srce

     

     

    Stranice