Miroslav Mandić Bog

pesma
pesma jednog imena
ime čoveka
ime boga
ime pesme
pevao sam je
od 6. januara 2005. do 24. jula 2017.
pevao sam je svakog dana osim nedeljom
33 pesme u danu
zovem ih blaženstva
198 blaženstava nedeljno
129600 blaženstava za dvanaest i po godina
129600 (360×360) blaženstava su formirala knjigu loptu
svemir
svemir pesme
svaki dan je obeležen brojem dana i datumom pevanja
prve tri knjige su odštampane
četvrta i peta knjiga su mi u kompjuteru
osam poslednjih knjiga je na sajtu
nadam se da će uskoro biti sve zajedno na sajtu

    od 23. oktobra 2017. na sajt svakog dana stavljam
    po desetak dana knjige miroslav mandić bog
    tako će za nekoliko meseci cela knjiga
    od njenog početka 6. januara 2005
    do njenog kraja 24. jula 2017
    biti zajedno na sajtu

    Ti
    si

    234291

    pupoljak

    SVAKOGA DANA ŽIVETI SNAGOM 144 GODINE

    155. dan
    4. jun 2005.

    4219-4251

    blaženstva

     

    4219.

    U hodu sam napisao svih dvanaest definicija,

    da bih ih pokazao gostima iz Budimpešte.

     

    2.

    Žao mi je što duhovnu baštinu čovečanstva, o kojoj je

    pisao, Bela Hamvaš (Hamvas Béla) nije nazvao svojim imenom.

     

    3.

    Žena Miroslava Mandića je zauvek četrnaestogodišnjakinja.

     

    4.

    Pesma Miroslava Mandića je zauvek dvadesetogodišnjakinja.

     

    5.

    Zastao sam između mirisa Tvog dupeta i

    Tvoje pičke. Miroslav Mandić je samo spomenik svetinje.

     

    6.

    Miroslavom Mandićem Imenom Svojim Tii Se Dajem To Je Moje Ime.

     

    7.

    Prsnula bih od tebe u sebi, Miroslave Mandiću – kaže mi...

     

    8.

    Volim sve one koji žive vatru svoga života, njihovim imenom živi Miroslav Mandić.

     

    9.

    Samo se hvali, Miroslave Mandiću, za tim žudi dubina bića – kaže mi...

     

    10.

    Ozdravila je moja duša u žudnji za tvojom dušom, Miroslave Mandiću – kaže mi...

     

    11.

    Svim ljudima ove civilizacije je dato da žive sto četrdeset četiri godine.

    Nažalost, skoro niko ne dostiže te godine. Mladost tih godina se nalazi u

    svakodnevnom življenju. Svakoga dana treba živeti snagom svih sto četrdeset

    četiri godine. Kada živiš u danu manjom snagom, manje i živiš. Slede, poslednjih

    dvanaest definicija koje sam pisao dvanaest dana, sto četrdeset četiri definicije

    umetnosti dozivaju novih sto četrdeset četiri, koje ću pisati iduće godine.

     

    12.

    Umetnost je Bog. Bog mi je ime. Ime umetnosti na mom vratu.

     

    13.

    Umetnost je Bog. Nestajanjemnastajanje. Na leto

    ubrana lipa, čiji ću miris ispijati čajem u zimu.

     

    14.

    Umetnost je Bog. Lepota kojom Bog voli da Ga se voli.

     

    15.

    Umetnost je Bog. Hvala Tii Bože da je umetnost Bog.

     

    16.

    Umetnost je Bog. Bog kojim se uživa u Bogu koji je samo Bog.

     

    17.

    Umetnost je Bog. Sve lepote kojima su umetnici spoznavali i ljubili Boga.

    Nikada ne prestajući da Ga ljube i kada su svojom ljubavlju deliće Boga ubijali.

     

    18.

    Umetnost je Bog. Potreba Boga da ja budem Bog.

     

    19.

    Umetnost je Bog. Moja potreba za Bogom. Potreba Boga za Bogom.

     

    20.

    Umetnost je Bog. Ljubav ljubavi, umetnost umetnosti.

     

    21.

    Umetnost je Bog. Umetnost lepote u lepoti.

     

    22.

    Umetnost je Bog. Bivanje Boga bi Boga.

     

    23.

    Umetnost je Bog. Reč Boga, Umetnost.

     

    24.

    Kad pogledaš u Svemir videćeš me kako plešem svemu.

     

    25.

    Pored Stare kapetanije, na obali Dunava, govorio sam pred Bogom,

    Kajom Ćirilović, Katalin Kešeri, mlađom Katalin (Böszörményi Nagy Katalin),

    Violetom Jovanović, Ivanom Đokić, Brankom Zgonjanin, Majom Klisinski, Milanom

    Popovićem, Aleksom (Csizmadia Alexa), Bibliotekarkom, Žofi, Šoferkom (Csikai

    Maria), Ćutljivom, Đurikom i Balint Sombatijem (Szombathy Balint) o Umetnosti

    Jednog Jedinog Umetnika, i na taj način otvorio Umetnost Jednog Jedinog Umetnika.

     

    26.

    Hvala ti, Miroslave Mandiću, jer me svojom uzaludnošću čuvaš – kaže mi...

     

    27.

    Mazi me svojim poduhvatima, Miroslave Mandiću – kaže mi...

     

    28.

    Krenuo sam sam, ponovo, da bi mi se svi i sve pridružili.

     

    29.

    Bog je mogu. Bog je moja potreba.

     

    30.

    Ja pišem slikarski.

     

    31.

    Važno je da koren osmeha raste, zalivanjem i zanimanjem. Čim me

    nešto pogodi, znači sujetan sam. Dobrovoljno biti na dnu, to je jedino.

     

    32.

    Bog je reč

    Bog je Bog

    Bog

     

    33.

    Pevanje jednim tonom.

     

     

     

    SAMOĆOM

    154. dan
    3. jun 2005.

    4186-4218

    blaženstva

     

    4186.

    Prelazim most, vazduh me kupa. Golube, beskućniče,

    oprosti ako sam Te povredio svojim beskućništvom.

     

    2.

    Lepota jutarnjeg sunca je u tome što Te ono vodi ka

    gore, ka podnevu. Koposlušava, sudbina ga vodi; ko se

    opire, sudbina ga vuče – pročitao sam jutros u knjizi.

     

    3.

    Opet moj dragi kondukter. Čavrlja sa putnikom, i kada mu putnik poželi neka

    bude bolje, on se šeretski smeje i kroz smeh odgovara E, samo da ne bude gore.

     

    4.

    Kada bih živeo među ljudima, samo bih se budalašio i veselio sve i svakog.

     

    5.

    Sa svim svojim maskama, moj kondukter uživa u svom

    poslu koji mu omogućava da nijansira i stvara nove maske.

     

    6.

    Dve devojčice se ljuljaju na ljuljaškama. Ljuljaška nije sama.

     

    7.

    Je l’ bekstvo ka Dunavu? – pita jedan Zemunac drugog

    Zemunca. Sada spremamoteren, pa da pobegnemo

    odgovara mu drugi zaverenički, pokazujući rukom ka Dunavu.

     

    8.

    Prvi Zemunac, očito stari mangup iz kraja, malo kasnije kaže

    dečaku, koji se zaigrao na samoj obali Dunava, i koga otac

    zove u kuću da doručkuje, Nidžo, sakrij se tu, i ne mrdaj.

     

    9.

    Dvojica momaka skaču u vodu. Kada izađu iz vode, mašu rukama da se malo ugreju.

     

    10.

    Dok ih uvrće... sredovečni snažni muškarac... one

    zamirisaše i do mog nosa... pun tanjir još vrelih špageta.

     

    11.

    Umetnost je smiraj ljubavlju. Sve je voljeno i smireno voli. Lepota je blaga.

     

    12.

    Umetnost je smiraj ljubavlju. Prepoznavanje da je sva

    ljubav stvorena samo za Tebe. Umetnost je velikodušna.

     

    13.

    Umetnost je smiraj ljubavlju. Rasuđivanje da je samo

    ljubav za svakog stvorena. Umetnost je nesebična.

     

    14.

    Umetnost je smiraj ljubavlju. Prošlost je nestala, budućnost se

    već dogodila, sada je zauvek. Umetnost je sloboda svakoga trena.

     

    15.

    Umetnost je smiraj ljubavlju. Samo Tii

    šapne sve je dobro, sve je lepo. Umetnost je podatna.

     

    16.

    Umetnost je smiraj ljubavlju. Ne čini ništa, ništa

    i ne preduzima, nema je. Umetnost je Sve-Jedno.

     

    17.

    Umetnost je smiraj ljubavlju. Neko, ime joj je Doći. Umetnost je bezimena.

     

    18.

    Umetnost je smiraj ljubavlju. Snaga koja više nije bolno

    mučena od ljubavi, sada sama snaga ljubi. Umetnost je nemoćna.

     

    19.

    Umetnost je smiraj ljubavlju. Zviždukanje, dok čekam

    da mi se definicija umetnosti javi. Umetnost se zvižduće.

     

    20.

    Umetnost je smiraj ljubavlju. Um koji se smeši. Umetnost Tii se daje i predaje.

     

    21.

    Umetnost je smiraj ljubavlju. Duboka zahvalnost ometanjima.

    Ometanja i sama žude za ljubavlju. Umetnost je javni poljubac.

     

    22.

    Umetnost je smiraj ljubavlju. Opet zviždućem. Umetnost

    je svako ko je svojim smirenjem umetnost ljubavi sačuvao.

     

    23.

    U podne ću videti Katalin i Katalin. I majku i ćerku. Nisam ih dugo video. Došle

    su sinoć na Dođi. Radujem im se, iako sam malo ustreptao, kao i uvek pred susret.

    Smiraji ljubavlju mi pomažu jer Katalin i Miroslav i Katalin su Umetnost ljubavi.

     

    24.

    Volim reči koje me misle kao jedinog plesača svih Kosmosa.

     

    25.

    Hodali smo od Brankovog mosta do Radeckog. Jako

    sam im se obradovao. I jednoj Katalin, i drugoj Katalin.

     

    26.

    Radecki je poslednja tačka do koje se može doći zemunskim

    kejom. Za mene je to najlepše mesto u Beogradu i Zemunu. Radecki

    je prezime čoveka koji je palio fenjere i bio pokretni svetionik ribarima.

     

    27.

    Volim pogled kojim ljubim.

     

    28.

    Volim kad u sebi uživam u svemu.

     

    29.

    Za jedan sat će se, između Brankovog i tramvajskog mosta, dogoditi

    susret gostiju iz Budimpešte i ljudi iz Beograda, u kome će gosti biti domaćini

    domaćinima. Uveče će biti pre-davanja i sutra otvaranje Umetnosti Jednog

    Jedinog Umetnika. Pišem sve to unapred dok još imam snage za pisanje.

     

    30.

    Da bih prikupio snagu za ono što me čeka u sledećih

    dvadeset sati, završiću današnji dan već sada, u 17:30h.

     

    31.

    Sednuvši i izuvši se na klupi, pokrenuo sam umor

    koji je počeo da ističe iz mene kao potpuna nemoć.

     

    32.

    Samo duboko diši, Miroslave – kažem samom sebi.

     

    33.

    Miroslave, smiri se samo – kažem samom sebi.

     

     

      

    ŠTA SI MI REKLO

    153. dan
    2. jun 2005.

    4153-4185

    blaženstva

     

    4153.

    Miris pokošene trave... sunčano jutro... svetluca površina reke... miris trave

    se pojačava... nestaje... sada samo svežina prohladnog vazduha iznad reke.

     

    2.

    Prelazim most u Novom Sadu, krećem na trasu u Beograd.

    Namazao sam stopala kremom za noge, treba i danas sa uživanjem izdržati.

     

    3.

    Do Zemuna, standardno? – pitao me je moj kondukter koji mi je juče izazvao osmeh.

     

    4.

    Gledam u rukohvate na zadnjoj strani sedišta da mi osmeh izmame, i oni to i učine.

     

    5.

    I u Zemunu svetluca reka, Dunav je velik. Stari deo Zemuna

    uz samu reku, ribarski i mali, svi kažu ovde je kao da si na moru.

     

    6.

    Bela majica i bele pantalone u kojima hodam su široki i na vetru lepršaju.

     

    7.

    Vetar je stao, sve se utišalo. Malo je ljudi. Sunce peče.

    Sa uživanjem udišem uživanje a izdišem zabrinutost.

     

    8.

    Uživanju dodajem i jednu čokoladu, širi mi se njena

    slast kroz telo. Sa slašću se zavetujem saosećanjima.

     

     

    9.

    Ljubim Te, Gladni. Ljubim vas, Siromašna i Siromašni. Ljubim Te, Blažena.

     

    10.

    Umetnost je da, molitva, preobražavanje. Prihvatanje

    i odobravanje, osmeh koji se naslućuje samo u očima.

     

    11.

    Umetnost je da, molitva, preobražavanje.

    Predavanje kosmičkoj struji. Potvrđivanje.

     

    12.

    Umetnost je da, molitva, preobražavanje.

    Odobravanje i ulepšavanje. Potvrđivanje potvrđivanja.

     

    13.

    Umetnost je da, molitva, preobražavanje. Da molitvi

    koja preobražava. Preobražavanje koje se moli za da.

     

    14.

    Umetnost je da, molitva, preobražavanje. Prelepo koje teče i ovim

    rukopisom, menja se, menja se, menja se, teče i doteče do prelepog.

     

    15.

    Umetnost je da, molitva, preobražavanje. Isto koje pristaje. Isto

    koje se moli. Isto koje preobražava i isto koje se preobražava.

     

    16.

    Umetnost je da, molitva, preobražavanje. Prepoznavanje.

     

    17.

    Umetnost je da, molitva, preobražavanje. Umetnost je da, sve ostalo je Bog.

     

    18.

    Umetnost je da, molitva, preobražavanje. Molitva

    za umeće umetnosti. Molitva za um lepote.

     

    19.

    Umetnost je da, molitva, preobražavanje. Molitva za lepotu molitve.

    Molitva za da koje se daje. Molitva za božanstvenost preobražavanja.

     

    20.

    Umetnost je da, molitva, preobražavanje.

    Molitveno da, sada već Božji lik u očima.

     

    21.

    Umetnost je da, molitva, preobražavanje. Da lepoti

    Božjoj, koja se zbog same lepote u lepotu preobražava.

     

    22.

    Sunce mi greje leđa, ćutim i miran sam. Sleću golubovi u travu i još više me smiruju.

     

    23.

    Da svemu lepom u meni.

     

    24.

    Sa da se i beznađe u meni ponada.

     

    25.

    Kada se voda Save povukla ostalo je sasušeno i otvrdlo

    blato na pločnicima keja. Jučei danas su ga šmrkovima vratili

    u reku, a pločnici su se zabeleli i lepo je po njima hodati.

     

    26.

    Uživam, gledam. Sve je u meni. Sve jedno u drugo gleda. Nebo

    zemlju. Ova obala onu obalu. Kamion iza gleda kamion ispred. A obe

    sletele vrane na katarki broda Loredo gledaju mene dok pišem o njima.

     

    27.

    U šenji sa Brankom Zgonjanin i njenom majkom

    Danicom, prvi put. Volim ljude koji nose odoru istovetnosti.

     

    28.

    U šetnji mi je prišao jedan poznanik koga nisam video petnaestak godina,

    očito raspoložen za visokoparno ironisanje. Kada sam to osetio, naglo sam se

    okrenuo i otišao. Hvala mu što mi je, želeći da me povredi, pokrenuo sujetu

    zbog koje mu se izvinjavam i molim ga za oproštaj ako sam ga povredio.

     

    29.

    Hvala Tii na umoru i na trenucima radosti, današnji dane.

     

    30.

    Još dva dana na trasi.

     

    31.

    Samo se u sebi smiri, Miroslave,

     

    32.

    i ako niko ne vidi lepotu ovog pisanja,

     

    33.

    ti samo piši u samome sebi, Miroslave  - kaže mi...

     

     

      

    PRVI JUN

    152. dan
    1. jun 2005.

    4120-4152

    blaženstva

     

    4120.

    Opet prvi jun.

     

    2.

    Prelazim most u čast Opet prvog juna koga uvek spominjem u svojim knjigama.

     

    3.

    Kada god na nečiju sujetu odgovorim sujetom, to znači

    da je korenčić osmeha na mom licu još jako slabašan.

     

    4.

    Ne samo da su me juče pogodila neka mišljenja o meni, nego

    priznajem da danas uživam što su me pogodila i što su izrečena.

     

    5.

    Oblačno je. Pada kišica. Malo mi je hladno jer sam se slabo obukao.

    Čekam autobus za Beograd. Staviću podmetač za pisanje... dolazi autobus.

     

    6.

    Šakama grejem kolena u autobusu.

     

    7.

    Velikim slovima kojima pišem... ne, krupnim

    slovima kojima pišem, zadovoljavam telesnost pisanja.

     

    8.

    Kondukter, kojeg već treći put srećem u autobusu kojim putujem za Beograd,

    izmamio mi je osmeh jer sam video kako posmatra putnike kojima naplaćuje

    karte. Energično im da kartu i, kad oni spuste pogled, bezbedno ih proučava.

     

    9.

    Umetnost je žrtva, nevino koje se žrtvuje i koje žrtvuju.

     

    10.

    Umetnost je žrtva, koja nepotkupljivo iskupljuje neiskupljivo.

     

    11.

    Umetnost je žrtva, nezaštićena dobrota koja potvrđuje lepotu nezaštićenosti.

     

    12.

    Umetnost je žrtva, nerazumljivo koje

    zagrljajem osnažuje pokleklo zdravlje razuma.

     

    13.

    Umetnost je žrtva, bezrazložna požrtvovanost.

     

    14.

    Umetnost je žrtva, nešto tako jednostavno da sve nestane u njoj.

     

    15.

    Umetnost je žrtva, dobra i lepa volja koja čini pre drugih.

     

    16.

    Umetnost je žrtva, žrtvovanje umetnosti za umetnost koja

    se žrtvuje, da bi se umetnost žrtvovala za lepotu samu.

     

    17.

    Umetnost je žrtva, usamljeni dečak koji sedi na klupi i gleda u vodu.

     

    18.

    Umetnost je žrtva, borba radosti, rad uživanjem, sloboda.

     

    19.

    Umetnost je žrtva, telo svetlosti u svetlosti.

     

    20.

    Umetnost je žrtva, samo jagnje, sva mlad.

     

    21.

    Volim definicije umetnosti koje pišem, mekane su.

     

    22.

    Govorio sam Kaji definicije o definicijama.

     

    23.

    Šapućem – ustančim.

     

    24.

    12x12x12 definicija Umetnosti od rođendana Jelene Bešir

    (24. maja) do rođendana Kaje Mandić (4. juna). Prvi put 1. juna

    2005. Uživamda pišem definicije umetnosti. Pišem ih brzo. One su već

    u meni i žele da izađu nasvetlost dana. Definicije umetnosti se nadovezuju,

    prepliću, jedna drugoj protivreče, afirmišući se i u protivrečnostima i u

    istovetnostima. One same jedna za drugom ustaju. Prokrvljuju me, ustanice.

    Definicije u umetnosti su Ustanak u umetnosti sada. Definicijesu ustanice u

    umetnosti. Ovo je prvi ustanak koji su podigle ustanice, ne ustanici.

     

    25.

    Ja sam Dođi, a Glorija je Doći. Ljubavni par, Dođi i Doći.

    Kao što su ljubavni par Jesam i Sveja. Parovi koje stvaram.

     

    26.

    Ja Javnosti (Iz Rečnika Miroslava Mandića). Duša javnosti. Javnost svih ja u

    Univerzumu koji su sabrani u duši javnosti. Postojeća, ljudska javnost je mala,

    toliko mala da je bedna, i to ne zato što je mala nego što misli da je velika i što

    ne zna koliko je mala. Glas Ja Javnosti ne može biti zaustavljen, kao što rukopisi

    ne gore. Svaka izgovorena reč, svaka misao, svako osećanje koje zatreperi unutar

    čoveka je zabeleženo u Ja Javnosti. Za Ja Javnosti nisu potrebni ljudi, tehnika,

    dodela frekvencija, novac, nije potrebno ništa. Potrebno je samo ja i ja.

     

    27.

    Miroslav Mandić

    Adresa: BESKUĆNIŠTVO

    Narod: Život

    Država: UNIVERZUM

    Članstvo: Sam

    Religija: BOG

    Profesija: DETE BOŽIJE;

    Pesnik svemira, Umetnik duše, Plesač jednog jedinog tela

    Ovo nije ID kartica Miroslava Mandića, nego ID kartica

    ptice Miroslava Mandića. Lična karta jedne ptice.

     

    28.

    Tek, došla je Glorija Martinović.

     

    29.

    Glorija kaže Kanta Samoskrivljena nezrelost.

     

    30.

    Samoproizvedenom iscrpljenošću – blago milovan

    predvečernjim vazduhom,osamdeset kilometara daleko od

    trase na kojoj sam danas prošao dvadeset jedan kilometar.

     

    31.

    Za stolom mi je da još malo odlažem glad.

     

    32.

    Danas mi je na trasi sa leđa prišao mladić, kucnuo po ramenu i

    rekao Samo želim da vas pozdravim, čitao sam vaše knjige i uz vas

    sam. Pitao sam ga ko je on, odmahnuo je rukom i samo rekao Bane.

     

    33.

    Bane, u Tvoju čast završavam današnji dan. Prošao je prvi jun.

     

     

      

    ZA VELIKO DRVO

    151. dan
    31. maj 2005.

    4087-4119

    blaženstva

     

    4087.

    Ivana Đokić je na svojim leđima istetovirala ime Miroslav Mandić.

     

    2.

    Svakoga dana za jedno blaženstvo pomerim početak pisanja dvanaest definicija.

    Danas počinjem od broja 8. To su neprimetna pomeranja u slavu neprimetnog.

     

    3.

    Neprimetnim pomeranjem kroz dan, pažljivije živim i pažljivije dodirujem dan.

     

    4.

    Dobro je i za Dobrotu i za Lepotu, Miroslave, što si se

    usudio da kreneš besmisleno, tako se novi smisao rađa – kaže mi...

     

    5.

    Ustankom definicijama umetnosti i sam ustanak se preobražava u vaskrsenje.

     

    6.

    Tek u ćutanju i nepreduzimanju ustanak se diže i sam.

     

    7.

    Jer kad se ritam i svest spoje, i jedno u drugom nestanu, počnu da cvetaju definicije.

     

    8.

    Umetnost je isto. Levom rukom, kojom ne znam da pišem, napisano.

     

    9.

    Umetnost je isto. Samosavladavanje,

    samopregor, opet levom rukom napisano.

     

    10.

    Umetnost je isto. Opet levom rukom pisano,

    proživljavanjem detinjstva, samom sebi mio.

     

    11.

    Umetnost je isto. Sve u meni što bi htelo da pišem

    desnom, i onda saosećanje za levu, koja i dalje piše.

     

    12.

    Umetnost je isto. Jer prepoznavanje istog objašnjava Boga i levom rukom.

     

    13.

    Umetnost je isto. Ne samo prvi put pisanje levom u

    hodu, nego i prvo brisanje gumicom, isto levom rukom.

     

    14.

    Umetnost je isto. Saosećanje sa onima koji ne znaju da pišu,

    ni levom, ni desnom, i divljenje za ono što znaju umesto pisanja.

     

     

    15.

    Umetnost je isto. Ne, kritičkom mišljenju.

    Da, pobožnom mišljenju. Napisano levom.

     

    16.

    Umetnost je isto. Oduševljenost slaganjem,

    nadovezivanjem, nomadskim razgovorom, pisano levom.

     

    17.

    Umetnost je isto. Ista radost, isto pisanje

    dahom Božijim i levom rukom. Levom za desnu.

     

    18.

    Umetnost je isto. Zahvalnost levoj ruci koja ne

    zna da piše, i zato piše svetim neznanjem, dečijim.

    19.

    Hvala levoj ruci koja mi je priuštila zadovoljstvo

    da ponovo pišem – kaže levina desna ruka.

     

    20.

    Umetnost je isto. Greška u brojanju, brojanje

    koje mi čuva pisanje, još jednom napisano levom.

     

    21.

    Sam sam, pišem o samom sebi. Tek će doći oni koje dozivam.

     

    22.

    Pesma samom sebi se piše kada još nikoga nema da je čuje, Moje.

     

    23.

    Zašlo je sunce za oblake, prijatnije je na trasi. Miran sam, sve

    je mirno. Uživam misleći na Doći i Dođi, kako se susreću i lepo druže.

    Uvek sam voleo prijatelja i prijateljstvo, ali prijatelja malo više, i malo bolnije.

     

    24.

    Ljudi me gledaju dok hodam, i proveravaju da li je čovek

    kojeg vide da hoda isti onaj koji hoda na mojoj majici.

     

    25.

    Volim Boga.

    Volim ženu.

    Volim umetnost.

    Volim sve.

    Ja sam Bog.

    Ja sam muškarac.

    Ja sam umetnost.

    Ja sam sam.

     

    26.

    Svi vole da vole. Ali retki vole. Ostali pate što ne vole ili su ljubomorni i mrze one koji vole.

     

    27.

    Kopajući rov za neki električni, telefonski ili kanalizacioni vod, zarad

    kablova koji su postavljeni u zemlju, grubo je pokidano i odsečeno

    korenje velikogstabla pored Brankovog mosta, pod kojim sam spavao u

    svojoj dvadesetoj godini. I druga stabla su teško ozleđena. Ublažujem

    im bol tako što saosećam sa njima. To što je naizgled normalno da

    njihovo korenje bude posečeno, ne da nije normalno, nego je užasno!

     

    28.

    Isto je neuhvatljivo, kao i sada.

     

    29.

    Pošto smo napravili dvanaest fotografija za današnjih dvanaest definicija

    koje sam pisao levom rukom, Ivana je otišla. Duva jak, ipak topliji, vetar. Umoran

    sam, al’ žurim da pola sata ranije odem sa trase da se malo bolje odmorim.

     

    30.

    U autobusu mislim na ime Miroslava Mandića, koje sam video istetovirano

    na leđima Ivane Đokić. Volim obeleženost, volim slikanje i pisanje po koži.

     

    31.

    Nije tačno da me nigde nema zato što nisam na tržištu. Tržišta nema

    u meni, jer sam biće u biću, pesnik u pesniku, bez prostora i vremena.

     

    32.

    Na televiziji gledam prilog o knjizi Eduarda Galeana (Eduardo Galeano),

    Sjaj i tama fudbala, koju sam sa zadovoljstvom pročitao. O knjizi govore

    prevodilac Vuk Šećerović i Krsto Petrović koga bih voleo da upoznam.

     

    33.

    Umalo da zaboravim ove reči, spavalo mi se.

     

     

      

    ZAĆUTATI NIJE ZAĆUTATI. ZAĆUTATI JE...

    150. dan
    30. maj 2005.

    4054-4086

    blaženstva

     

     

    4054.

    Voleo bih da saznam datum nastanka Pesme o meni Volt Vitmena (Walt

    Whitman) i posvete samom sebi Seren Kjerkegora (Søren Kierkegard) u knjizi Ili-ili.

     

    2.

    Ljubim Te, vreli dane. Ništa više. Ništa manje.

     

    3.

    Ovo je svetska pozornica, ova autobuščina

    koja me voza sa Ivanom, Brankom i Kajom.

     

    4.

    Pričam Branki, Ivani i Kaji o ćutanju. Rečenica Trebalo bi da

    zaćutim je pogrešna. Ispravna rečenica o ćutanju je Trebalo bi da...

     

    5.

    Je l’ želiš teget kaiš? – pita me Kaja. Da, ovaj me zeza – odgovorim.

     

    6.

    Ovo još treba da napišem u autobusu.

     

    7.

    Umetnost je sve. Pevanje, reč i svi načini na koje se reč izgovara. Otpeva.

     

    8.

    Umetnost je sve. Plesanje svim dodirima i pokretima. Pokreti

    svih tela koja čine svet. Neprestana promena svih oblika.

     

    9.

    Umetnost je sve. Odricanje od umetnosti. Napor u ukusu. Za umetnost se

    odreći umetnosti. Glađu za umetnošću iskusiti je. I bezukusno i neukusno.

     

    10.

    Umetnost je sve. Umenički vrtovi i vrtovi umetnosti.

    Sva rajska stanja. Pupoljci, cvetovi umetnosti.

     

    11.

    Umetnost je sve.  Sva muzika. Etnička, muzika zemlje.

    Popularna, muzika vode i vazduha. Umetnička, muzika svetlosti.

     

    12.

    Umetnost je sve. Majka slike. Jedna slika svih slika. Svetlost sama.

     

    13.

    Umetnost je sve.  Nesnimljeni film i filmovi

    života i sveukupno umetničko delo. Večna mladost.

     

    14.

    Umetnost je sve. Duhovno u svim umetnostima. Umetnost svih

    ideja. Nematerijalno i nevidljivo. Misli koje sijaju svetlošću čina.

     

    15.

    Umetnost je sve. Hodanje. Ustanak u umetnosti i duboka zahvalnost.

     

    16.

    Umetnost je sve. Performans, prvi prizori. Mali nežni tautološki radovi.

     

    17.

    Umetnost je sve. Da. Projekat ni iz čega,

    ni za koga. Sveta bezbrižnost i bezrazložnost.

     

    18.

    Umetnost je sve. Umetnost postupaka. Umetnost

    žrtve. Umetnost odluke.Umetnost molitve. Umetnost

    Miroslava Mandića. Umetnost Jednog Jedinog Umetnika.

     

    19.

    Sunce je vrelo, vetrić spašava dan. Pridružujem se svoj trojici.

     

    20.

    Zaćutati nije zaćutati. Zaćutati je...

     

    21.

    Završio sam definicije. Diktirao sam ih Violeti. Hvala Tii, Bože, što volim čoveka.

     

    22.

    Samo me je zapahnuo miris dafine... sada sam tek shvatio zašto sam

    napisao ovo blaženstvo... upravo osetih... prvi put ove godine... miris lipe.

     

    23.

    Maja Klisinski mi je donela sladoled... hodam polako, ćutim... blizu je

    četiri... uskoro će doći Kaja, pričaću joj o Umetnosti Jednog Jedinog Umetnika.

     

    24.

    Ustanak u umetnosti (Iz Rečnika Miroslava Mandića). Ustanak je zanimanje

    heroja. Ja sam heroj. Nikolaj Fjodorov (Николај Василевич Фјодоров) kaže

    da je čovek, kao ljudska vrsta, napravio samo jedan jedini ustanak. Jedna jedina

    evolutivna stvar se desila čoveku. Čovek je ustao na noge. To nije priča o nogama

    nego o mozgu. Mozak je podigao čoveka na noge. Čovek se digao, uspravio.

    Ustao. Načinio ustanak. Ustanak i dalje traje. Čovek je ustaničko biće.

     

    25.

    Umetnost Jednog Jedinog Umetnika (Iz Rečnika Miroslava Mandića). Ono što me

    čini velikim umetnikom je ćelija Jednog Jedinog Umetnika. Baština umetnika

    u umetnosti o kojoj ne znamo i o kojoj se ne može saznati, osim sobom samim.

    Vreme, materija, energija dovodedo satiranja, sagorevanja, nestajanja. Sve nestane

    i preobrazi se u neprepoznatljivo. Umetnost Jednog Jedinog Umetnika je slava

    svakog umetnika u kome živi dete Božje. Jedan Jedini Umetnik stvara Večnu

    Umetnost, nekom vrstom mita i mitologiziranja. Pesmom bajkolikom.

     

    26.

    Počinjem da dremam u autobusu. Pomislim na rudare.

     

    27.

    Na trasi nosim belu majicu sa fotografijom na kojoj sam ja dok hodam na

    trasi. Na grudima je snimak od napred, a na leđima od pozadi, sa natpisom Dođi.

     

    28.

    Za stolom sam. Pola devet je.

     

    29.

    Volim što mi je na vratu istetovirana reč Bog.

     

    30.

    Zapalio sam još jedan mirisni štapić.

     

    31.

    Lelujanjem se iskupljujem. Uživaj Lepoto, u svojoj lepoti.

     

    32.

    Dajem Tii svoje ime da ga nosiš neizbrisivo.

     

    33.

    Nosim reč. Nosim Tvoje ime.

     

     

      

    KADA BIH BILO KOJE BLAŽENSTVO...

    148. dan
    28. maj 2005.

    4021-4053

    blaženstva

     

    4021.

    Isti vreo dan. Isti Vreli Dane, radujem Tii se.

     

    2.

    U autobusu sam, redigujem pedeset deveti dan, u kome piše u autobusu

    sam. Krećem. Volim da radim u autobusu, vozu... dok putujem. Volim da se

    pripremim za susret. Volim susret. Svaki susret je prvi susret. Isto je i sada.

     

    3.

    Kada bih bilo koje blaženstvo svakoga dana prepisao trideset tri

    puta, i to radio deset godina, Miroslav Mandić bi i onda bio Miroslav Mandić.

     

    4.

    Svako mora da bude različit. Ne možeš kopirati nekoga i da na kraju

    dobiješ nešto. Ako kopiraš to znači da radiš bez pravog osećaja. Bez

    osećaja šta god da radiš, količina je ništa. Ne postoji dvoje istih ljudi na

    zemlji i tako to mora biti i u muzici, ili nema muzike. Nikad ne zaboravljam

    onog divnog Španca, Pabla Kazalsa (Pablo Casals), koji je jednom svirao

    čelo na televiziji. Završivši nekog Baha, intervjuisala ga je neka američka ženska.

    Kad god svirate uvek je različito – prokomentarisala je. Mora da bude različito.

    Kako bi moglo inače? Priroda je takva, a mi smo priroda – rekao je Kazals. Tako vam je

    to. Čak ni vi sami ne možete biti neko drugi. Ne mogu da podnesem da otpevam

    istu pesmu na isti način dve noći za redom, pa čak ni dve godine za redom ili

    deset godina. Ako to možete, to onda nije muzika, to je uređena uvežbanost

    ili trening. Ili jodlovanje ili nešto, ne muzika – kaže Bili Holidej Koja Je Muzika.

     

    5.

    Umetnost je plesanje i pevanje. Moje istetovirane

    potkolenice. Na desnoj reč plesanje, na levoj pevanje.

     

    6.

    Umetnost je plesanje i pevanje. Ne bih mogao živeti

    da život ne doživljavam i kao plesanje i kao pevanje.

     

    7.

    Umetnost je plesanje i pevanje. Sve što stoji i sve što se kreće

    samo čini plesanje, sve što jeste i sve što nije, samo peva.

     

    8.

    Umetnost je plesanje i pevanje. Sva kosmogonija je samo

    ples Boga, svako u Univerzumu je samo pevanje pesme Božje.

     

    9.

    Umetnost je plesanje i pevanje. Sve zakonitosti se

    zasnivaju na plesu, svi sudovi samo imitiraju pevanje.

     

    10.

    Umetnost je plesanje i pevanje. Svež vazduh koji sam udahnuo me je zaplesao,

    svest kojom znam da me je svež vazduh udahom zaplesao je pevanje.

     

    11.

    Umetnost je plesanje i pevanje. Pisanje je plesanje, napisano je pevanje.

     

    12.

    Umetnost je plesanje i pevanje. Ples je pevanje, pesma je plesanje.

     

    13.

    Umetnost je plesanje i pevanje. Drevna umetnost i ona

    još nestvorena plešu zajedno, pevajući o istovetnosti.

     

    14.

    Umetnost je plesanje i pevanje. Jebanje

    je plesanje, ljubav ljubavnika je pevanje.

     

    15.

    Umetnost je plesanje i pevanje. Zavet

    plesanja pevanju i odanost pevanja plesanju.

     

    16.

    Umetnost je plesanje i pevanje. Drhtureće i trepereće.

     

    17.

    10:50h. Jutarnja svežina mi pomaže da u

    jednom zamahu napišem svih dvanaest definicija.

     

    18.

    A sada Kaja i Violeta. Subota je i Pisanje čitanjem. Pisanje bezbrižnošću.

     

    19.

    Ovo nisu ponavljanja, tautologije radi tautologija. To je punoća koja transformiše.

     

    20.

    Ne volim da ubijam životinje. Zato odmah

    uradim najvažniju stvar, najtežu, i onda uživam.

     

    21.

    U Miroslavu Mandiću svako dodaje svima. Tri puta uzmem, devet puta vratim.

     

    22.

    Miroslava Mandića oblikujem nomadski.

     

    23.

    Priča Miroslava Mandića su krugovi koji proizlaze jedan iz drugog,

    objašnjenje u pričanje, pričanje u objašnjenje. Sve ostalo je pevanje i plesanje.

     

    24.

    Ko se svađa, ili izdaje ili laže. Ili oboje.

     

    25.

    Ja sam nimfoman Bogu mio.

     

    26.

    Nisam hteo da se učim komunikaciji ni na srpskom ni na engleskom.

     

    27.

    Ljudi koji su rodili decu su se decom već iskupili.

     

    28.

    Živim kao da u ovom svetu ništa ne postoji, a

    sve što postoji tek treba stvoriti, ponovo, svaki dan.

     

    29.

    Svi treba da smo sve, ali svako da čini svoje.

     

    30.

    Sve što vidim je ples. Sve što čujem peva.

     

    31.

    Pogrušenje je smrt sujete. Kad umre sujeta, tek onda sve iznova počinje.

     

    32.

    Za umetnost nije potrebno zanatstvo ni majstorstvo.

     

    33.

    Ko laže Drugome ubija dušu.

     

     

    JOJ, TE LASTE, KOJE SE VRTE SVAKO PREDVEČERJE U DVORIŠTU!

    147. dan
    27. maj 2005.

    3988-4020

    blaženstva

     

    3988.

    Dobro jutro, Jutro. Povedi me u današnji dan.

     

    2.

    Stari autobus se kreće sporo. Vreo je dan. Kako da sačuvam lice

    od jakog sunca? Uskoro ću videti Kaju, sinoć se vratila iz Budimpešte.

     

    3.

    Na zemunskom keju su sve klupe u hladu zauzete. Gledam ljude. Svi

    šire svoja osećanja oko sebe. Liče na životinje, jedino što su obučeni u odeću.

     

    4.

    Umetnost je sada, početak i kraj. Ribar koji razvlači ribarsku mrežu

    iz čamca, žena sa prelepim dupetom koju sam ponovo ugledao.

     

    5.

    Umetnost je sada, početak i kraj. Sve što je ikada postojalo u

    sada se potvrđuje. Sve što će ikada postojati iz sada se rađa.

     

    6.

    Umetnost je sada, početak i kraj. Sada je tren u kome je Bog stvorio svet.

     

    7.

    Umetnost je sada, početak i kraj. Svaki početak pre početka, i svaki

    početak posle početka. Svaki kraj pre kraja, i novi početak posle kraja.

     

    8.

    Umetnost je sada, početak i kraj. Prelepo dupe

    one iste žene na koje sam sada samo pomislio.

     

    9.

    Umetnost je sada, početak i kraj. Jebem Tii sunce današnjeg

    dana! Sunce moje, sunce Tii jebem, sačuvaj me, lice mi sačuvaj.

     

    10.

    Umetnost je sada, početak i kraj. Neshvatljivost

    i neuhvatljivost, neprepoznatljivo i neprimetno.

     

    11.

    Umetnost je sada, početak i kraj. Pognuo sam glavu da lice malo

    sačuvam od sunca. Umetnost je pognuće ka unutrašnjem suncu.

     

    12.

    Umetnost je sada, početak i kraj. Sada kada je tu i Kaja, u crvenim

    platnenim pantalonama. Donela mi je kačket i piše dok joj govorim, sada.

     

    13.

    Umetnost je sada, početak i kraj. Ko je sada, sve razume i oseća,

    nisu mu potrebne reči, nije mu potrebno ništa, ono je sada i jeste sve.

     

    14.

    Umetnost je sada, početak i kraj.Umetnost sada je umetnost svih sada.

     

    15.

    Umetnost je sada, početak i kraj. Umetnost sada je u

    nestvaranju umetnosti sada,jer stvaranje sada već nestaje,

    i zato nestvaranje jedino stvara umetnost sada, sada.

     

    16.

    Kajo, kako je bilo u Budimpešti? Bilo je to mojih pet dana koji će

    trajati sledeće šezdeset dve godine – kaže Kaja u crvenim pantalonama.

     

    17.

    Izvedenost umetnosti pre svega izvodi umetnost iz izvedbe.

     

    18.

    Dok sa uzbuđenjem slušam Kaju koja mi priča o susretu sa Arpadom

    Gencom, ugledao sam, kao i juče, istih pet velikih žutih pasa, koji sa

    takvim uživanjem leže na travi u hladu, da ovoga puta nisam odoleo

    da ih ne spomenem u blaženstvu, jer su oni samo blaženstvo.

     

    19.

    Kaji i meni su se pridružile Branka i Ivana, sedimo

    na klupi. Brzo mi prolazi vreme sa Kajom.

     

    20.

    Kada svoje ne uradimo, jedino što radimo je da

    krademo drugima. Zato se borim da svoje uradim.

     

    21.

    Ivana, da li i zašto izdaješ?

    Zato što izdajem samu sebe.

    Zašto izdaješ samu sebe?

    Zato što ne mogu da vidim sebe kao Božansko biće.

    Zašto misliš da bi Tii trebalo da budeš Božansko biće?

    Zato što bi svi ljudi trebalo da budu Božanska stvorenja.

    Hvala Tii, Ivana, što me upozoravaš na moju sujetu.

     

    22.

    Da li me Tii i kako izdaješ Branka?

    Izdajem te u samozaboravu, kao i sve, bukvalno sve.

    Zašto budeš u samozaboravu?

    Prvo zato što sam se samozaboravila, hrlila sam u ludilo.

    Da li i sada to radiš?

    Sada više ne hrlim u ludilo, ali još nisam osvestila čemu hrlim.

     

    23.

    U autobusu sam, dan je proleteo jer nisam bio sam.

     

    24.

    Kaja mi je donela kačket i on me je malo

    sačuvao. U starom autobusu je i vrućina i zagušljivo.

     

    25.

    Žena u autobusu ne samo da mi je pomogla da nađem oslonac za ruku na sedištu,

    nego se tako lepo nasmejala da mi je odnela svu zabrinutost zbog Ivane i Branke.

     

    26.

    Zemljače, mi ne možemo preko vozila

    skakati – opravdava kondukter kašnjenje autobusa.

     

    27.

    Ako u autobusu napišem još ovo i sledeće blaženstvo, i

    na putu do stana još jedno,onda će mi uz kapućino i mirisni

    štapić ostati još samo četiri, da ih napišem sa uživanjem.

     

    28.

    Iz autobusa izlazim za par minuta, dok uđe u Petrovaradinsku kapiju...

    evo sada... dođe na most... na mostu smo... i izla... izašao sam iz autobusa.

     

    29.

    Kupiću tri kisela mleka, kiflu već imam. Kupiću i jednu čokoladu. Živeo život!

     

    30.

    Menjam plan, napisaću sva blaženstva napolju, da za stolom

    budem slobodan samo sa štapićima, kapućinom i muzikom.

     

    31.

    I redigovanjem još nekoliko dana Miroslava Mandića, samo da bi me osvežila.

     

    32.

    Kupio sam tri kisela, čokoladu i pastu za zube.

     

    33.

    Joj te laste, koje se vrte svako predvečerje u dvorištu. Sve je dobro s lastama.

     

     

      

    KADA SAM ČUO CIJUKANJE LASTA

    146. dan
    26. maj 2005.

    3955-3987

    blaženstva

     

    3955.

    Sunčano jutro, odmorio sam se. Idem Petrovaradinom do autobusa za Beograd.

     

    2.

    U Zemunu me je sačekala Branka Zgonjanin. Dobar

    početak. Sašila mi je malu bisagu u kojoj ću nositi sve stvari...

     

    3.

    Umetnost je žena i muškarac, umetnost Jednog. I kada

    sam sam, sa ženom sam. Sam sam. Branka je otišla, maše

    mi sa mosta. Gledaću je sve vreme kaoženu na mostu, a ne

    kao Branku koja se zbog straha od visine boji da prelazi most.

     

    4.

    Umetnost je žena i muškarac, umetnost Jednog. Dve noge u hodanju.

    Desni taban leve strane mozga, levi taban desne strane mozga.

     

    5.

    Umetnost je žena i muškarac, umetnost Jednog. Brak.

    Sveti brak koji stvara harmoniju iz koje se rađa harmonija.

     

    6.

    Umetnost je žena i muškarac, umetnost Jednog.

    Venčanje bez početka i kraja. Venčanje svega sa svime.

     

    7.

    Umetnost je žena i muškarac, umetnost Jednog.

    Večna devojčica u ženi, večni dečak u muškarcu.

     

    8.

    Umetnost je žena i muškarac, umetnost Jednog. Ona žena koja

    se žrtvovala Ženi, onaj muškarac koji se žrtvovao Muškarcu.

     

    9.

    Umetnost je žena i muškarac, umetnost Jednog. Žena i

    muškarac su sami na svetu. Stvoreni da stvore sve u Jednom.

     

    10.

    Umetnost je žena i muškarac, umetnost Jednog. Žena čiji

    je sav život u muškarcu, muškarac čiji je sav život u Bogu.

     

    11.

    Umetnost je žena i muškarac, umetnost Jednog.

    Dugi spori razgovori, još duža topla ćutanja.

     

    12.

    Umetnost je žena i muškarac, umetnost Jednog. Istorija

    odnosa žene i muškarca pretvorena u malenu pesmu.

     

    13.

    Umetnost je žena i muškarac, umetnost Jednog. Žena i muškarac,

    umetnici zajedničkog življenja, umetnica i pesnik Večne umetnosti.

     

    14.

    Umetnost je žena i muškarac, umetnost Jednog. Orgazam. Bilo Boga.

     

    15.

    Dve žene peru tepih pored Save. Vreo je dan.

     

    16.

    Izuo sam se, sve stvari iz džepova stavio na

    pločnik. Legao na klupu u hladu. To je dobro.

     

    17.

    Retko sam ležao pod krošnjama drveća i

    gledao lišće, iako mi je to uvek prijalo mozgu.

     

    18.

    13:50h. Definicije su iza mene, sada mi je malo lakše.

     

    19.

    Objašnjavam ženi i mužu iz Petrovca na Mlavi koja je reka Sava, a koja Dunav.

     

    20.

    Maja Klisinski mi je dotrčala sa leđa i donela

    dvanaest jagoda za dvanaest definicija umetnosti.

     

    21.

    Pojeo sam dva sladoleda. Prvi mi je toliko prijao da nisam odoleo ni

    drugom. Na trasi ima malo hlada, a dan je vreo. Sve je dobro, sve je dobro.

     

    22.

    Nema nikakvog rada u Radu.

     

    23.

    Četiri je sata. Ležim na klupi i pišem sa hartijom iznad glave. Pre minut,

    kada sam legao, odmah sam sklopio oči i od umora sve iz sebe izdahnuo.

     

    24.

    Joj, kako sam spavao petnaestak minuta! Sav sam u sebi nestao.

     

    25.

    U autobusu sam za Novi Sad.

     

    26.

    U Novom Sadu sam. Idem da kupim rotkvice

    ili zelenu salatu... Kupio sam zelenu salatu.

     

    27.

    Još se nisam istuširao, zalivao sam cveće na terasi, a kada

    sam čuo cijukanje lasta, oh, kada sam čuo cijukanje lasta...

     

    28.

    Laste me oslobađaju umora.

     

    29.

    Slušao sam Bili Holidej, sada Cesariju Evoru (Cesaria

    Evora). Gospodin Miroslav Mandić uživa u svom umoru.

     

    30.

    Pola jedanaest je. Mic napred.

     

    31.

    Spava mi se, i to je priča o noći, način na koji se završava dan.

     

    32.

    Spava mi se, to je želja za jutarnjom svežinom.

     

    33.

    Prekidam da gledam film. Jutro, dolazim Tii.

     

     

      

    UMETNOST JE TII

    145. dan
    25. maj 2005.

    3922-3954

    blaženstva

     

    3922.

    U gradskom autobusu 95. Sam sam. Idem na osmočasovnu

    trasu, od deset do osamnaest časova. To je radno vreme

    galerije Dorottya u Budimpešti, pa i ovde na mojim grudima.

     

    2.

    Obukao sam majicu, moje radno odelo, sa fotografijom Dorottya

    galerije i svim podacima o izložbi. Prelazim Brankov most preko Save.

    Umetnost je Tii.

     

    3.

    Umetnost je Tii, koje nazovem telefonom, ono

    će mi doneti košulju jer mi je malo hladno.

     

    4.

    Umetnost je Tii, žena koja makazama seče žute ruže.

     

    5.

    Umetnost je Tii, i kada Te nema, i kada me

    Tii poništavaš, i kada Tobom umire moje ja.

     

    6.

    Umetnost je Tii, i sam sam sebi Tii, Drugi kojim sam.

     

    7.

    Umetnost je Tii, sve vrste ratova, računajući one najgore, polne.

     

    8.

    Umetnost je Tii, sve banalnosti ovog sveta.

    Svi koji poništavaju Večnu umetnost.

     

    9.

    Umetnost je Tii, mladi platan zasađen na novobeogradskom keju.

     

    10.

    Umetnost je Tii, mačka koja je preskočila

    vlažni deo asfalta da ne bi ovlažila svoje šape.

     

    11.

    Umetnost je Tii, pozdrav Arpada Genca (Gönc Árpád), bivšeg predsednika

    Mađarske, koji mi je Kaja upravo prenela telefonom iz Budimpešte.

     

    12.

    Umetnost je Tii, gubici. Negde među tezgama na zemunskoj

    pijaci, dok sam spuštao kragnu na košulji, ispala mi je hartija

    koju sam držao pod miškom, i na kojoj su bila ispisana prolazna

    vremena na trasi izložbe. Sada ih moram meriti ponovo.

     

    13.

    Umetnost je Tii, Tii koje nas u sebi vaskrsavaš kao večno Jedno.

     

    14.

    Ova, ne ova klupa. Miroslav Mandić je sve ono što možeš zamisliti.

     

    15.

    Ležao sam par minuta na klupi. Neispavan sam. Malo

    me je preporodilo, ne baš preporodilo, ali malo mi je lakše.

     

    16.

    Doneo majske trešnje Marko Paunović,

    dvadesetjednogodišnji mladić, koga sam tek upoznao.

     

    17.

    Još jedan sat.

     

    18.

    Muti mi se u očima, od umora. Miroslav Mandić je sve ono što ne možeš zamisliti.

     

    19.

    Nikada nisi čuo tako sporo, tako lenjo pevanje sa

    otezanjima – govorili su za pevanje mlade Bili Holidej.

     

    20.

    Mladi me uvek pitaju odakle potiče moj stil, kako se on razvijao i

    sve to. Šta immogu reći? Ako pronađeš melodiju i ona ima nešto sa tobom,

    onda ne moraš ništada razvijaš. Samo je osećaš, a kada je pevaš drugi ljudi

    mogu da osete to isto. Po meni to nema nikakve veze sa radom ili aranžmanom

    ili vežbanjem. Dajte mi pesmu koju mogu da osetim i to onda nikad nije posao.

    Ima nekoliko pesama koje toliko jako osećam da ne mogu da podnesem

    da ih otpevam, ali to je opet nešto sasvim drugo – priča Bili Holidej.

     

    21.

    Kao i juče, i danas je Ivana Đokić napravila

    dvanaest fotografija za dvanaest definicija umetnosti.

     

    22.

    U autobusu sam, iscrpljen k’o pas, da predahnem bez predaha mi je.

     

    23.

    Sada kada mi je radno vreme završeno, tek sada počinje borba za Umetnost 33.

     

    24.

    Autobus se spušta niz Banstol. Malo sam dremao. Sinulo je sunce.

     

    25.

    Gledam finale Kupa šampiona Evrope u fudbalu, ali ga neću prenositi.

     

    26.

    Snaga mi se posle tuširanja i večere povratila. Ipak sam ispražnjen.

     

    27.

    Utakmica je zaista fantastična, utakmica za infarkt.

     

    28.

    Kako je dug ovaj dan.

     

    29.

    Jutros sam čitao uzbudljivu Batajevu knjigu o Ničeu.

     

    30.

    Sve više me uzbuđuju knjige u kojima osećam dah samog pisca.

     

    31.

    Izmorio me je današnji dan, sve nepoznatosti u njemu, osmočasovna

    izloženost, hladnoća, rad na nekoliko nivoa, ali radujem se sutrašnjoj trasi.

     

    32.

    ‚Ajde, Miroslave, šibni ovo blaženstvo i uđi u trideset treće!

     

    33.

    Opet sam zastao, predajem se...

     

     

      

    DEFINICIJE UMETNOSTI SU USTANAK U UMETNOSTI

    144. dan
    24. maj 2005.

    3889-3921

    blaženstva

     

    3889.

    144. dan u godini. Dobar dan da počnem dvanaestodnevno pisanje po

    dvanaest definicija umetnosti dnevno. 144 definicije za 144 pobede. Danas

    počinjem i dvanaestogodišnje dvanaestodnevno pisanje po dvanaest definicija

    dnevno. Svake godine od 24. maja do 4. juna, od 2005. do 2016, dvanaest godina

    puta dvanaest dana puta dvanaest definicija je hiljadu sedamsto dvadeset osam

    definicija umetnosti, ili Definicije umetnosti su Ustanak u umetnosti.

    Umetnost je ruža Ja. Ja Boga.

     

    2.

    Umetnost je ruža Ja. Umetnost je beskućništvo lepote.

     

    3.

    Umetnost je ruža Ja. Umetnost je ružom zaokružena. Lepota u ruži čuvana.

     

    4.

    Umetnost je ruža Ja. Umetnost je pastir ruže, pastir pastirskog.

     

    5.

    Umetnost je ruža Ja. Umetnost je Ja koje treperi mirisima.

     

    6.

    Umetnost je ruža Ja. Umetnost je lelujanje, oblikovanje mekog, milujućeg Ja.

     

    7.

    Umetnost je ruža Ja. Umetnost je Ja koje samo sebe peva.

     

    8.

    Umetnost je ruža Ja. Umetnost je Ja koje se ne može pojmiti nego samo biti.

     

    9.

    Umetnost je ruža Ja. Umetnost je Ja koje se žrtvuje samo sebi.

     

    10.

    Umetnost je ruža Ja. Umetnost je umetnost ruže.

     

    11.

    Umetnost je ruža Ja. Umetnost je ustanak Ruže umetnosti, umetnost ustanka.

     

    12.

    Umetnost je ruža Ja. Umetnost je ruža ruži ruža.

     

    13.

    Nepoznata osoba se odrekla starog da bi i staro sačuvala.

     

    14.

    Merim daljine vremenom. Znam kojim brzinama

    hodam i lako mi je da izmerim razdaljine.

     

    15.

    Volim preciznost, pomaže mi u uzletu i slobodnom letenju.

     

    16.

    Prošlo je petnaest časova. Izmerio sam današnju stazu i odlučio

    gde ću posle osamnaest časova govoriti nekolicini o izložbi Dođi.

     

    17.

    Kaja Ćirilović je u Budimpešti ispred galerije Dorottya u kojoj će biti

    otvorena moja izložba Dođi tako što će biti zatvorena. Kaja će sa kustosima

    galerije staviti natpis Zatvoreno na vrata, zamoliće prisutne da izađu iz galerije

    i reći će sledeće Zovem se Kaja Ćirilović i želim da sa vama podelim

    tri stvari – a) Ko sam ja? b) Ko je Miroslav Mandić? c) Ko je Dođi?

     

    18.

    Način pisanja Miroslava Mandića je jednostavan i lak, ne traži ništa, samo sve.

     

    19.

    Uzbuđen sam. Petnaest je do osamnaest časova, u osamnaest i

    petnaest ću skinuti košulju i obući majicu i tako otvoriti bivanje Dođi.

     

    20.

    Otvaranjem Dođi otvara se izložba Ptice, Umetnost Jednog Jedinog Umetnika.

     

    21.

    Umetnost Jednog Jedinog Umetnika je pevanje i letenje jedinog umetnika.

     

    22.

    Upao mi je jedan kamenčić u patiku pa sam odlučio da, osim

    košulje koju ćuskinuti i zameniti majicom, skinem i jednu čarapu a

    drugu ostavim na nozi da bi to svebilo i opuštajuća i iskupljujuća

    umetnost. Umetnost blagog i šašavog osmeha, mila Bogu.

     

    23.

    Mislim na Kaju u Budimpešti... Kajo, budi mirna i mila.

     

    24.

    Na mostu vidim nekolicinu ljudi koji su

    došli. Za ustanak je dovoljna samo jedna osoba.

     

    25.

    Trave su tu. Sve trave. Svi oblaci. Sve reči jedne reči.

     

    26.

    Otvorio sam.

     

    27.

    18:18h. Hodam sam. Nekolicina će mi se pridružiti, da na mestu

    gde se mešaju vode Save i Dunava, popijemo vino i pojedemo hleb.

     

    28.

    Ustanak je podignut.

     

    29.

    Stao sam, čekam nekolicinu.

     

    30.

    Sunce je još visoko, ali to je već zalazeće sunce.

     

    31.

    Pola jedanaest uveče, kod Violete u Orianinom (Oriane Reyes) stanu, uz

    vino, sa nežnim mislima za Jelenu Bešir, Milana Popovića i Božidara Čovića.

     

    32.

    Ljudska tela su propadljiva i imena im padaju u zaborav. Ljubav se

    hrani propadljivim i zaboravom da bi proslavila propadljivo i zaborav.

     

    33.

    Meko mi je pod prstima leve ruke, sada znam zašto se vrhovi prstiju zovu jagodice.

     

     

      

    ORGAZMI SUJETE

    143. dan
    23. maj 2005.

    3856-3888

    blaženstva

     

    3856.

    Očevim rečima sinu, započinjem ovu nedelju.

     

    2.

    Moj otac je bio veoma hrabar, čvrst, neustrašiv pred životom i sećam se kako

    sam se jednom vratio sa letnjeg odmora i on me je sreo i rekao Brinuo sam se

    za tebe ovog leta. Gotovo u šali mu odgovorih Šta, nisi se valjda plašio da sam

    slomio nogu ili pao? On je odgovorio Ne, to bi bilo svejedno. Plašio sam se da si

    izgubio čast. I zatim je dodao Zapamti, da li si živ ili mrtav treba da ti bude potpuno

    svejedno, kao što svejedno treba da bude i drugima. Jedino što je bitno jeste radi

    čega živiš i zbog čega si spreman da umreš – Antonije Blum o svom ocu.

     

    3.

    Dati život je najlepši život.

     

    4.

    Sa čokoladom u ustima pišem ovu slatku rečenicu.

     

    5.

    Dok me sunce miluje, ja milujem sve ostalo.

     

    6.

    Sporo u sandalama, hodam kroz šumarak oko Dunava, sa

    svešću sporo u sandalama, hodam kroz šumarak oko Dunava.

     

    7.

    Životom da se ponavlja. Lepotom da bude lepo. Ustankom da traje u večnost.

     

    8.

    Dobro je da uvek kada sam na mostu napišem rečenicu na mostu...

     

    9.

    Idem u Beograd. Sutra počinje moja dvanaestodnevna izložba Dođi u

    Budimpešti, u galeriji Dorottya, koja će tamo biti zatvorena, a istovremeno

    otvorena na mojim grudima u Beogradu, na majici sa fotografijom Dorottya galerije.

     

    10.

    Za autobus sam kupio sok. To nije pravilno

    napisano, ali je za osveženje u autobusu dovoljno.

     

    11.

    Jezičkim igrama je sve radosnije.

     

    12.

    Radost i jeste uzrok svih igara.

     

    13.

    Igre proslavljaju radost.

     

    14.

    Radim u autobusu. Malo dremam. Evo zgrade pred kojom su prošli put letele laste.

     

    15.

    Sok u autobusu mi čini baš ono što sam mislio da će mi činiti.

     

    16.

    U centru Nove Pazove pekara Pekar, vlasnik Bašić, osnovana 1970. To Bašiću!

     

    17.

    Sve unutra – u Miroslava Mandića, i sve napolje – iz Miroslava Mandića.

     

    18.

    Pita me Branka da li može opet da mi kaže o čemu da pišem.

     

    19.

    Objašnjavanja u Miroslavu Mandiću su priča. Sve ostalo je pevanje.

     

    20.

    Sa Brankom i Ivanom. Pričamo o Vendersovom (Wim Wenders) filmu Do

    kraja sveta, jer ih ovaj prizor na kraju Novog Beograda podseća na kraj sveta.

     

    21.

    Uskoro će zalazak sunca. Sve su porodice izašle iz svojih stanova. Dece je k’o trave.

     

    22.

    Ovu noć ću provesti sa vinom, Brankom, Ivanom i Violetom.

     

    23.

    Pet minuta je do ponoći.

     

    24.

    Sam sam u sobi. Violeta, Ivana i Branka su u kuhinji...

    pripremaju večeru... vratile su se i počinje priča orgazmima sujete.

     

    25.

    Orgazmi sujete (Iz Rečnika Miroslava Mandića).

     

    26.

    Optimizam se dokazuje. Pesimizam dokazuje.

     

    27.

    Prošla je ponoć, danas je trideset treći

    rođendan Jelene Bešir, koja će u trideset trećoj...

     

    28.

    Zahvalnost za razotkrivanje je uigravanje.

     

    29.

    Izdržavanje zadovoljstva je sama odgovornost.

     

    30.

    Oslobađanje uživanja je uživanje.

     

    31.

    Volim čednost ostvarenja.

     

    32.

    Blizu je tri noću. Ovo je iscrpljivanje za sutrašnju svežinu.

     

    33.

    Miroslave, dodaj to ćebe Iđi – kaže Violeta.

     

     

      

    DIĆI ĆU USTANAK

    141. dan
    21. maj 2005.

    3823-3855

    blaženstva

     

    3823.

    Zagrguljale su laste u gnezdu i podstakle me da

    napišem reč zagrguljale koju nikada pre nisam čuo.

     

    2.

    Miroslave, velika ptico, samo raširi svoja krila nad bezdanom.

     

    3.

    Ulovi mi reč dok je u letu.

     

    4.

    Imam potrebu da razmišljam samo o stvarima

    koje me menjaju, vode ka nepromenljivom.

     

    5.

    Nešto često ne znači ništa.

     

    6.

    Đubrište reči i rečenica (Iz Rečnika Miroslava Mandića)

    su otpaci, olupine, zastarelosti, pokvarenosti...

     

    7.

    Kada sam bio pametan hteo sam da budem kritičar, ali sam onda otišao...

     

    8.

    Nikad mi nije dosadno. Ponekad mi je samo teško.

     

    9.

    Ovako počinjemo, pripremajući supu, svečano.

     

    10.

    Ja sam bio sujetan, i još uvek sam, ali ja se divim velikim stvaraocima.

     

    11.

    Preko divljenja sam razvijao ljubav i oslobađao se sujete. Profinjavao se.

     

    12.

    Bog me uči. Nesebičan je Bog.

     

    13.

    Ja je isto, nepovratno.

     

    14.

    Potrebno mi je negovanje, zato smo izašli na sunce.

     

    15.

    Negovanje (Iz Rečnika Miroslava Mandića). Negovanje je ulaženje u negu.

     

    16.

    Negovanje. Uđem u ženu. Uđem u sobu. U odluku. U Boga.

    U beskućništvo. Bolest je mrcvarenje. Negovanje je usporavanje.

     

    17.

    Uđi mi, Miroslave, u dupe i u pičku da te negujem – kaže mi...

     

    18.

    Pisanjem negujem.

     

    19.

    Ako uđem u Tebe, nestajem u Tebi. Tii nestaješ mojim ulaženjem.

     

    20.

    Okreni se malkice, čoveče!

     

    21.

    Miroslave, drž‘ se olovke, piši i sve lepše diši – kaže mi...

     

    22.

    Obzir je jebanje. S obzirom ubijanje.

     

    23.

    Profesionalizam je sranje.

     

    24.

    Proklet da sam ako napustim spoznaje.

     

    25.

    Šaljem Tii Gospodstvo odanosti – poslao sam sms Ivani Đokić.

     

    26.

    Hoću da Biće digne ustanak protiv zloupotrebe bića.

     

    27.

    Dižem ustanak kojim sve što jeste diže sebe ka Drugome.

     

    28.

    Dižem ustanak u Tebi.

     

    29.

    Dižem ustanak strpljenjem.

     

    30.

    Dižem ustanak smirajem.

     

    31.

    Dižem ustanak kičmom koja me izdužuje.

     

    32.

    Dižem ustanak zagrljajem koji me proširuje.

     

    33.

    Dižem ustanak da razumem nerazumljivo i zavolim nevoljeno.

     

     

     

    ? I !

    140. dan
    20. maj 2005.

    3790-3822

    blaženstva

     

    3790.

    Telo je bezazleno. Ispratio sam Branku. Osam i po sati

    jučerašnjeg neprestanog hodanja podsećaju me da su tela

    porobljena, zatvorena, bez izlaganja naporima kojih je telo željno.

     

    2.

    Vijugaju laste nad samom površinom Dunava. Gledam ih

    sa mosta. Sve su nestale... eno ih ponovo... ponovo ih nema.

     

    3.

     

    Laste su mi pomogle da se zaustavim, i oslonjen podlakticama na

    ogradu mosta, stojim i pišem. Koje carstvo onoga sveta u ovom svetu!

     

    4.

    Četvrti zapis za četiri jutarnja kilometra hodanja. Umalo da mi olovka ispadne iz ruke.

     

    5.

    Četiri je popodne, boli me žuč i jetra. Bolovi, prođite me.

     

    6.

    Pomoći ću se malenim blaženstvima, ako ne

    njima, onda rečenicama iz Banke, Majke rečenica.

     

    7.

    Samo bez dizajna.

     

    8.

    Bolje sam se obukao, stavio kabanicu na glavu. Toplina mi prija.

     

    9.

    Vrapčiće uvek primećujem, i uvek mi ulepšaju samosvest.

     

    10.

    Gledam ljude koji mi dolaze u susret, od svakoga uzmem malecno snage.

     

    11.

    Nebesko a ne međuljudsko, Miroslav Mandić a ne ja, Božje a ne ljudsko,

    bio je slogan za razgovor Kajin, Violetin, Brankin i Ivanin, do malopre.

     

    12.

    Pričam sa Kajom telefonom. Ugledao sam ljubičaste ljiljane, Kajo!

     

    13.

    Volim beznačajno, jer od beznačajnog nema beznačajnijeg, Kajo.

     

    14.

    Stavio sam nogu pored busena trave, Kajo.

     

    15.

    U susret mi dolazi, skreće ka šumi, jedna devojka, koju ponekad vidim.

    Radnici su izvadili betonske ploče sa reni-bunara, da ga očiste, Kajo.

     

    16.

    Kajo

    kada Te

    informišem

    to postaje

    pesma

    Kajo

     

    17.

    Da li znaš da sam često, pišući Miroslava Mandića mislio na Vilijam Karlos Vilijamsa, Kajo?

     

    18.

    Vilijam Karlos Vilijams je bio uveren da je svetu milo ono što je napisao.

     

    19.

    Pomažeš mi da pišem, piše mi se još, Kajo.

     

    20.

    Drugi me prepoznaje! Kako je to nežno i lepo, Kajo!

     

    21.

    Da li primećuješ da te češće pominjem u blaženstvima, Kajo?

     

    22.

    Lepo u tome što Te češće pominjem je to što Tii sve više nisi Tii, Kajo.

     

    23.

    Tii postaješ Ja, Kajo.

     

    24.

    Voleo bih da u sledećih deset minuta završim sva

    blaženstva današnjeg dana, uz Tvoju pomoć, Kajo.

     

    25.

    Lepo je ovo što činim i što mogu da to činim, Kajo.

     

    26.

    Da li Tii znaš da će se uskoro skupiti na jednom mestu, u

    jednom trenutku, zajedno, sva imena iz Miroslava Mandića, Kajo?

     

    27.

    I Moje, i Našeg, i Jesam, i Sveja, i Gladan, i Ona Žena Na O, i Rođak Cveća...

    Nadam se da će svi biti tu, da nikoga neću zaboraviti i da ćeš i Tii biti tu, Kajo.

     

    28.

    Volim da jesam jezikom, Kajo.

     

    29.

    Volim reči jer su čista muzika. I zato se nikada

    nisam bavio muzikom, nego muzikom reči, Kajo.

     

    30.

    Baš si mi pomogla, Kajo.

     

    31.

    I ja ću Tebi, Kajo.

     

    32.

    Kajo? Kajo!

     

    33.

    Kajo, znak pitanja, Kajo, znak uzvika.

     

     

      

    UMETNOST 33

    139. dan
    19. maj 2005.

    3757-3789

    blaženstva

     

    3757.

    11:15h, polazimo Branka Zgonjanin i ja na 33 km hodanja. Svakog kilometra

    će mi Branka reći o čemu bi volela da pišem sledećih deset godina u Miroslavu Mandiću.

    Piši o Bogu, početku i stanjima. O načinima na koje Bog živi i diše u materiji.

     

    2. kilometar

    Piši o promeni. Promena je najbitnija stvar na svetu, jer samo

    kroz promenu može da se stvarno živi i stvara. Mene promena

    otvara, promenom se rascvetavam. Zato piši i o mojoj promeni.

     

    3. kilometar

    Piši o Novom. Piši o Nevinosti. Miris baš ove pokošene trave pored

    koje prolazimo. Novo je mogućnost večnosti. Žudim za nevinošću,

    jer kada sam bila nevina osećala sam da me Bog čuva, i zato

    hoću da u svakome vidim Boga i da svakome budem nevina.

     

    4. kilometar

    Piši o Plesu. Pre-davanju do poslednjeg daha. Plesanje harmonizira. Ples je večni

    pokret, kretanje koje te odvodi i dovodi. Plesanje me omogućava, dok jedem, dok se

    jebem, dok govorim, dok mislim, dok gledam. I zato ti piši o plesanju da ja budem.

     

    5. kilometar

    Piši o Poeziji. Meni piši.

     

    6. kilometar

    Piši mi o Istini. Istini kao jedinom ljudskom pravu.

     

    7. kilometar

    Piši mi ljubav, jer sve što ti pišeš i jeste samo ljubav.

     

    8. kilometar

    Piši mi o svesti, tako da postanem još svesnija.

     

    9. kilometar

    Piši mi o razvoju čoveka, društva, Kosmosa. U kom

    pravcu bi stvari trebalo da krenu. Kuda me vodiš?

     

    10. kilometar

    Piši mi o mišljenju, o stvarnom znanju. O mišljenju koje je živo,

    mišljenju kojim se odmah kreće, kojim se sve može rešiti. Volela bih

    da svi misle onako kako ti misliš, jer onako kako ti misliš još nije mišljeno.

     

    11. kilometar

    Piši mi o odnosu žene i muškarca, o njihovom spajanju. Kako je ono

    moguće? Hoću da mi napišeš da je spajanje žene i muškarca moguće.

     

    12. kilometar

    Molim te, piši mi o seksu, jebanju, jebačini,

    vođenju ljubavi. Onim tvojim jebačkim šaptanjima.

     

    13. kilometar

    Piši mi o čuvarima bića sveta. O tvojim

    inspiratorima, velikim stvaraocima i nevinim bićima.

     

    14. kilometar

    Piši mi o autentičnom življenju. Volela bih da u Miroslavu Mandiću

    pročitam o novim gradovima i selima, ljudima i novim pesmama.

     

    15. kilometar

    Piši mi o slobodi. Zašto je ona neophodna? Kako da se njome diše?

     

    16. kilometar

    Piši mi o pički, jer ti najlepše pišeš o pički, a ja ću tako postati otvorena...

     

    17. kilometar

    Piši mi o kurcu. O kurčini, i da li je svaki kurac kurčina, ili je

    jedan kurac kurčina. Branka, kurac je kurčina, kurčina je kurac.

     

    18. kilometar

    Piši mi o putu Miroslava Mandića. Kako ti se on dogodio. Koji je njegov miris?

     

    19. kilometar

    Piši mi o naporu.

     

    20. kilometar

    Piši mi o uživanjima. Kako je najlepše biti jasminom?

     

    21. kilometar

    Piši mi o muzici koja te pokreće, koja te

    nadražuje, odnosi, sa kojom umireš, kojoj si odan.

     

    22. kilometar

    Piši mi o vodi, o brzim potocima i njihovoj prozračnosti. Takva želim da jesam.

     

    23. kilometar

    Piši mi o vatri, jer se vatre bojim, a divim joj se.

     

    24. kilometar

    Piši mi o vazduhu, nauči me da dišem.

     

    25. kilometar

    Piši mi o zemlji, da njom saznam kako da budem

    plodna ovoj knjizi, da reči u njoj rastu i iz mene.

     

    26. kilometar

    Piši mi o tvojim tetovažama, o ulozi Večne

    umetnosti. Ja ću svojom kožom biti tvoja galerija.

     

    27. kilometar

    Piši mi o volji, o tajni tvoje najveće snage, tajni koju ću ja nositi u grudima.

     

    28. kilometar

    Piši mi nežno o danu i noći, belom i crnom, dobru i dobru, napiši mi bajku.

     

    29. kilometar

    Piši mi o Biti, ja ću tobom biti tvoja tačka.

     

    30. kilometar

    Piši mi, molim te, o matematici, velikoj ljubavi svih

    pesnika! O broju 30, na koliko kilometara smo sad.

     

    31. kilometar

    Piši mi o jeziku, da i moje telo postane telo jezika.

     

    32. kilometar

    Piši mi o ćutanju, tako da sledećih dvanaest godina govorim samo tvojim rečima.

     

    33. kilometar

    Piši mi o ova 33 kilometra blaženstava, jer oni su za mene

    mitsko. Želela bih da pišući o tebi, stvorim mit o Miroslavu Mandiću

    koji će i drugi, posle mene, samo blago i blaženstvima uvećavati. 18:50h.

     

     

      

    OVA MISAO POZIVA

    138. dan
    18. maj 2005.

    3724-3756

    blaženstva

     

    3724.

    Samo bokovi kruže i čuvaju.

     

    2.

    Pušiti, piti, nikad ne misliti o sutra – peva Bili Moje Holidej.

     

    3.

    Već dugo nisam pisao prepodne za stolom. Zaželeo sam

    se pisanja koje dolazi bez ikakvih spoljašnjih utisaka.

     

    4.

    Nek zamirišu voćke!

     

    5.

    Mišljenjem lepu misao oblikujem.

     

    6.

    Toplim sjajem u očima.

     

    7.

    Plešemo, dan i ja.

     

    8.

    Razuzdanost, vulgarna i obesna sloboda, čak

    najgroznija raspomamljenost, sve je to smireno

    u odanoj ljubavi za Tebe, Bili Moje Holidej.

     

    9.

    Sve do juče je bilo prijatnije ići sunčanom

    stranom ulice. I juče, i danas je lepše biti u hladu.

     

    10.

    Kada Tii hodaš, hodaj kao ja. Kraljice hodanja.

     

    11.

    Voleo bih da Umetnost 33 realizujem i tako što će me 33 ljudi nazvati u

    jednom danu sa 33 mesta na Planeti, da im izgovorim po jedno blaženstvo.

     

    12.

    Kajo, predlažem Tii da me, posle izložbe Dođi, jednog dana, od jutra do

    večeri, pozoveš trideset tri puta, i da tako napišem sva blaženstva toga dana.

     

    13.

    Jako da nestane u blagom.

     

    14.

    Pita me Kaja kako da ne bude nadobudna. Kako se ti lišavaš

    nadobudnosti i nabusitosti, i otkud ti strpljenje? – pita me Kaja. Pričam joj o

    Seksualnom smirenju.

    Smirenju performativom.

    Smirenju dobronamernošću uma.

    Predavanju i divljenju.

     

    15.

    Sada je grunuo led, onaj za koji sam juče rekao da će, a nije.

     

    16.

    Ispratio sam Kaju. Sinulo je sunce, opet je toplo.

    Razumevanje sa Kajom prinosim poslušanju, Bogu.

     

    17.

    Razumevanjem se umovi jedan u drugom potvrđuju, potvrđujući i sve ostalo.

     

    18.

    Iskaz je dokaz.

     

    19.

    Antikorupcijski radovi su potvrđivanje čednosti... Poziv na bivanje.

    Poverenje u radost sa čistotom i hrabrost da se u njoj zaigra svim

    snagama. Antikorupcijski radovi su slava onima koji nisu uzeli

    ništa a dali su sve. Antikorupcijski radovi su podsticaj Drugome,

    da tek sada sve od sebe da. Da tek sada podnese sve svoje vrline.

     

    20.

    Kada kažem za sebe da sam najbolji, (Antikorupcijski

    rad), ja ne kažem da sam najbolji nego Najbolji.

     

    21.

    Kupio sam beli kaiš u sekndhendu za bele letnje pantalone koje

    sam prošle godine kupio u istoj radnji. Savršene lanene pantalone.

     

    22.

    Stariji, zgodan čovek sa kišobranom prelazi ulicu. Pogledao je

    ulevo, malo isturio donju vilicu, i krenuo za svojim pogledom.

     

    23.

    Koja je to pesma! To znanje da je sve pesma!

     

    24.

    Slušao sam danas kako je Našeg Kaji pričao svoje nikakve priče.

     

    25.

    1212. godine je bio Dečiji krstaški rat, u kome je izginulo

    više hiljada dece. Voleo bih da više znam o toj deci, da bih

    saznao i o današnjoj deci koja su žrtvovana u još većem broju.

     

    26.

    Užasi su neshvatljivi... Oh, kako su sevnule munje preko noćnog neba!

     

    27.

    Na satu je 21:12, slično godini Dečijih krstaških ratova.

     

    28.

    Jednom sam pisao o mislima koje sam mislio i koje su nestale bez traga.

     

    29.

    Ovu misao prožimam hrabrim mislima svakog deteta koje je

    zlostavljano i služi kao hrana. Ova misao poziva životinje, biljke, minerale

    i ljude na nenasilni otpor protiv ljudske vrste koja uništava sve pred sobom.

     

    30.

    Kome odlaze misli? Bogu? Samo Bogu! Kako ja znam

    kome odlaze misli? Ja to ne znam, ja sam to samo napisao,

    i zato neka to tako i bude. Kao muzika. Kao Miroslav Mandić.

     

    31.

    Baš uživam ni u čemu, samo uživam.

     

    32.

    Ja sam hodočasnik svemu cvetnom, Rođak Cveću mi je ime.

     

    33.

    Ja sam Našegova nikakva priča, u kojoj je Sveja

    dala ružu Jesamu, a Jesam je dao Bili Moje Holidej.

     

     

      

    TELEFONOM

    137. dan
    17. maj 2005.

    3691-3723

    blaženstva

     

    3691.

    Ništa nisam zapisao u jutarnjoj šetnji.

     

    2.

    To je prilika da pišem penjući se stepenicama.

     

    3.

    Vera, sandale – poslao sam poruku Veri Varadi,

    obaveštavajući je da prvi dan hodam u sandalama.

     

    4.

    Zapara je, uskoro će grunuti pljusak.

     

    5.

    Iz stabla koje je posečeno motornom testerom izraslo

    je puno grančica. Životom i kamen iz kamena niče.

     

    6.

    Bili je upravo silovana u svojoj desetoj godini.

    I zbog toga Te nežno volim, Bili Moje Holidej.

     

    7.

    Nasilje koje se neprestano vrši nad nevinim ljudima i bićima mi je

    u mladosti izazivalo potrebu za nevinošću, za ludom, za pesnikom.

     

    8.

    Kada ne mogu da napišem blaženstvo, to me čini napetim i nesigurnim.

    Treba da naučim da i to vreme provodim sa svešću o savršenstvu svakog trena.

     

    9.

    Ako blaženstva trenutno i nema za knjigu, važno je da ih bude van knjige.

     

    10.

    Popustio sam kaiš na levoj sandali, počeo je da me

    žulja onaj metalni deo... koji ni ne znam kako se zove.

     

    11.

    Da bih popustio kaiš, morao sam da se sagnem i

    podignem nogu na klupu, a to nisam napisao, zato to pišem sada.

     

    12.

    Sada sam i žedan i zato sada pišem kako sada najbolje gasi bilo koju žeđ.

     

    13.

    U prethodnom blaženstvu su tri vrste sada. Za sada je to i dovoljno.

     

    14.

    Kamenčić u sandali, a crna mačka pred garažom.

     

    15.

    Voli me tako da je sve u meni zdravo u svim danima moga dugog života u Tebi.

     

    16.

    Lete mace sa topola u slavu vazduha koji struji u svim pravcima.

     

    17.

    Kajo, pišem diktirajući Tii preko mobilnog, koji mi je u džepu jer

    govorim sa slušalicama na ušima i malim mikrofonom koji mi je

    zakačen na majicu. Predivno je jer su mi obe ruke slobodne. Nadam

    se da vidiš kako ih dižem dok mi blagi vetar prelazi preko lica.

     

    18.

    Voleo bih ovako da pišem. Tako se misli direktno ulivaju

    iz mene u Tebe, na daljini od osamdeset kilometara.

     

    19.

    Ovo je pisanje u četiri ruke. Upravo prolazim pored bajkerskog

    društva, gde uvek cepa stari dobri automobilski rokenrol.

     

    20.

    Lupnuo sam šakom o jedan kontejner za đubre. Dve gume

    su tu. Beli brod na točkovima. Pas žvaće neku travu koja mu je potrebna

    za zdravlje. Ovako je lako pisati, jer bilo šta da vidim, vidim za Drugoga.

     

    21.

    Lepota ovog pisanja je u tome što mogu da Te pitam o čemu bi Tii želela da pišem.

     

    22.

    Pošto ceo dan slušam Bili Holidej, možeš mi reći nešto o njoj – kaže Kaja.

    Već sam danas pisao o njoj i to o onom trenutku kada je silovana u svojoj 10.

    godini. To što već drugi put danas pominjem njeno silovanje, samo potvrđuje

    lepotu njene duše. Kao što je Bili, odmah na početku, rekla da ljudi u siromaštvu

    brzo odrastaju, tako i ona brzo priča o svom životu. Ali iako jako voli muziku,

    i stalno sluša preko neke naprave, koja mi je nepoznata, Luj Armstronga

    (Louis Armstrong) i Besi Smit (Bessy Smith), Bili se još ne bavi muzikom.

     

    23.

    Kajo, neka se ovih prvih sedam blaženstava, napisanih telefonom,

    razveju po celoj knjizi, i procvetaju kao način u mnogim danima koji slede.

     

    24.

    Vraćam se šaci i rečima u tišini.

     

    25.

    Bog tehnologije je isti Bog.

     

    26.

    Još nije pljusnulo, iako se sa severa natmurilo. U ustima

    mi je ukus prvog bagrema kojeg sam pojeo ove godine.

     

    27.

    Branka Zgonjanin mi je poslala poruku

    Danas, 17. maja 2005. u 19:25, otvaram žuti portfolio: DVANAEST

    GODINA U MIROSLAVU MANDIĆU. Pijući špricer od finog belog vina

    da bih narednih dvanaest godina bila puna snage za ono što mi predstoji

    kao Ljubavnici, Posvećenici i Profesionalcu u Umetnosti Miroslava Mandića.

     

    28.

    Večeraću majonez, hleb i zelenu salatu. Dve vrste, putericu i kristalku.

    Jedem ih bez ikakvih začina, samo oprane vodom. Zelene salate su, eh...

     

    29.

    Uzbuđen sam Brankinom odlukom. Branka, neka Tii bude.

     

    30.

    Raznežen sam. Jasnoća je svetlost neumrlog Ja.

     

    31.

    Setih se Silvije Lorenco (Silvia Lorenzo). Silvija Lorenco, dođi.

     

    32.

    Izložba Dođi se približava. Posle nje više nikada neće biti kao što je bilo pre.

     

    33.

    Obe salate su bile lepe. Obe.

     

     

      

    PSOVANJE

    136. dan
    16. maj 2005.

    3658-3690

    blaženstva

     

    3658.

    Ne piše mi se jer se osećam krivim.

     

    2.

    Osećaj krivice je nestao.

     

    3.

    Ali je već četiri popodne.

     

    4.

    U uobičajenom ritmu sam, pouzdajem se u njega.

     

    5.

    Polako, iz tišine, ulazim u stanje blaženstva.

     

    6.

    U stanju blaženstva blaženstva se sama pišu.

     

    7.

    Upravo sam se ošišao, istuširaću se i onda ću uz vino pisati psovke.

     

    8.

    Miriše bagrem. Pisaću psovke zbog čednosti jezika.

     

    9.

    Jebem Tii Boga, da Tii jebem sve najmilije, Bog

    neka Te ljubi ljubavlju većom od svih psovki zajedno.

     

    10.

    Idi u pičku materinu, tamo neka Te sazrelo voće i u snovima hrani.

     

    11.

    Idi u tri lepe pičke materine, i nek Te sve laste cijukanjem obraduju.

     

    12.

    Nabijem Te na kurac, da Tii telom poteče milina kojom ćeš svu mladunčad nahraniti.

     

    13.

    Ma boli me kurac, sve bi Tii dala moja duša.

     

    14.

    Ma sunce Tii jebem Tvoje, Tii ćeš meni

    odustajati, ma ima da Tii sve želje pod noge rasprostrem.

     

    15.

    Oteraću Te u govnjivo dupe, kada u sebe posumnjaš,

    da se naslušaš najlepših priča za decu iz celog sveta.

     

    16.

    Ja ću Tii jebati sve po spisku, nek Te anđeli čuvaju.

     

    17.

    Ne idu mi psovke, idem da se obrijem...

     

    18.

    Meka koža prija licu i šaci kojom se milujem.

     

    19.

    Mami je bila trinaesta te srede, 7. aprila 1915, u Baltimoru, kada

    sam ja rođena... Mama i tata su bili dvoje dece kada su se venčali, njemu je

    bilo osamnaest, njoj šesnaest, a meni tri godine... Kada si siromašan, rasteš brzo

    – tako počinje Bili, moja voljena, Holidej svoju autobiografiju Lejdi peva bluz.

     

    20.

    Odmori se moja dušo u slovu o.

     

    21.

    O onoj ženi koja je vozila rolere oko Ade u subotu.

     

    22.

    Ženu, blizu četrdesetih, koja je snažno, najbrže i najlakše,

    vozila rolere u subotu na Adi, želim da zauvek ostavim i sebi

    i njoj u toj slici. To je adrenalin poklonjen kruženju i prožimanju.

     

    23.

    Blaženstva Miroslava Mandića su sva napisana na snazi čednosti onog neka bude.

     

    24.

    Ona Žena Na O je ime u Miroslavu Mandiću one žene koja vozi rolere subotom

    oko Ade. Zamoliću Ivanu Đokić da je pronađe i da joj pokloni ime.

     

    25.

    Želeo sam da pišem o tome kako želim da se napijem

    večeras vinom, istinom, muzikom, mirisnim štapićima,

    mojim stolom, mojim pogledom, ali ja sam, u stvari, gladan.

     

    26.

    Sve više pišem ono što hoće samo da se izgovori.

     

    27.

    Jebem kevu samom sebi, ne dirajući ni kevu, ni ne jebući,

    nego samo milujući sve koji su u miru i sve one koji su u nemiru.

     

    28.

    Umiranje (Iz Rečnika Miroslava Mandića) je dert. Porađanje lepote. Primanje u

    sebe svega što i jeste stvoreno da bi bilo primljeno. Umiranje je život za Drugog.

     

    29.

    Tu gde se vatra sliva ka vodi, nošena vazduhom, tu svoje srce ozari, Miroslave.

     

    30.

    Kažu da starija drveća...

     

    31.

    ...kažu da muškarci u starijim godinama...

     

    32.

    ...kažu da deca...

     

    33.

    ...kažu da je tako kako oni kažu da je.

     

     

      

    REKOM PREKO ČAMCA, TAKO JE LEPO ČAMCEM PREKO REKE

    134. dan
    14. maj 2005.

    3625-3657

    blaženstva

     

    3625.

    U čamcu preko Save. Svetluca voda, čamac savladava reku.

     

    2.

    Vetar je stanje duše.

     

    3.                    

    Čamac pristiže na obalu. Sva spajanja su uzbudljiva.

     

    4.

    Uskoro na Adi, sa Kajom i Violetom, počinje Pisanje čitanjem.

     

    5.

    Seli smo za jedan sto na suncu. Vetar tera komarce. Svuda je lepo biti.

     

    6.

    Miroslave, zašto ne staviš tvoje pismo Katalin

    Kešeri, od 12. maja 2005, u današnji dan? – pita me Kaja.

     

    Katalin, evo kako se Miroslav tačno izjasnio povodom NARODA

    Narod je sve, sam život. Život svega. Život svih bića, i onih za koje se obično

    kaže da su mrtva priroda. Ljudi su samo maleni deo života, rase još manji,

    narodi još manji. Dosta sa tim glupostima! Ako u ličnoj karti treba da

    odgovorim na pitanje Naroda, zaista moj odgovor može biti samo Život.

     

    Katalin, evo kako se Miroslav tačno izjasnio što se tiče RELIGIJE

    Bog inspiriše ljude na mnoge načine verovanja u Njega, mnoge

    crkve i mnoge načine vezivanja za Njega, mnoge religlije. To čini

    mnoštvo, zbrku. Zato volim samo i samog Boga. Kao što volim Pesmu, a

    ne antologije pesama. Kao što verujem u samo biće umetnosti, jedno jedino.

     

    Katalin, evo kako se Miroslav tačno izjasnio što se tiče ČLANSTVA

    Sam znači sve. Sam nije biti protiv nekog. Sam znači da ne verujem

    u udruživanje snaga jer se onda one usmeravaju protiv drugih. U

    svakom pojedincu je dovoljno snage, čak i previše, i zato nije potrebno

    da se čovek udružuje. Kada se udružuje, čovek priznaje da neće da

    razvije svoju snagu nego da se služi snagom grupnog identiteta, koji tada

    može u njegovo ime slobodno da vrši nasilje. Sam je nemoć, Božja nemoć,

    nenasilnost. I zato bih na pitanje članstva odgovorio samo osmehom.

     

    Draga Katalin,

    ne želim da poetiziram, nego da govorim istinu. Verujem da će ova

    moja lična karta jednog dana biti i pravno moguća, takođe se nadam

    da će neki ljudi, institucije, kao i ljudi iz umetnosti, stati iza ove lične

    karte. Da bi mi ova lična karta omogućila još istinitije pevanje i plesanje.

    Draga moja Katalin, hvala Tii za Tvoje kritičko promišljanje, ono me podstiče i

    nedostaje mi. Moj rad, iskustva, događaji, sve to želim da bude u jednoj reči,

    jer u svakoj reči su sve reči, u svakoj slici sve slike, u svakoj misli sve misli, u

    svakoj ljubavi sve ljubavi. Kada tako dođemo do Jednog, izvora, jezik semenja.

    Jezik hoće da bude sam jezik. Lična karta sama lična karta, sve trave i svi

    oblici u njoj. Samo jedna reč.

    Samo jedna reč za Tebe, draga moja Katalin. DOĐI

     

    7.

    Veliko stvaralaštvo je i odustajanje od stvaralaštva.

     

    8.

    Volim da proslavljam stvaraoce koje obožavam.

     

    9.

    Lepotu

     

    10.

    sačuvam,

     

    11.

    lepota

     

    12.

    me

     

    13.

    potvrdi.

     

    14.

    Izbegavanje sreće je izbegavanje mladih krastavaca.

     

    15.

    Napravimo komfor u nekomforu.

     

    16.

    Radim na osmehu.

     

    17.

    Jezikom se osmehujem.

     

    18.

    Ja sam umetnik definicija, neprestano stvaram nove definicije.

     

    19.

    Ja sam umetnik definicija, stvaram umetnost definisanja.

     

    20.

    Definicije su kanoni Miroslava Mandića.

     

    21.

    Umetnošću tragam i za najboljim umetnikom.

     

    22.

    Kada ga nema, stvaram ga ni iz čega.

     

    23.

    Proglašavam ga.

     

    24.

    Ne vredi da se bavimo bilo čime ako ne znamo ko je najbolji.

     

    25.

    Potpuna samosvest! Civilizaciju vode oni koji namiguju.

     

    26.

    Ne volim muziku koja uništava pevanje.

     

    27.

    Niža bića služe višim bićima.

    Viša bića se žrtvuju za niža bića.

    Um čisti dušu. Duša čisti telo.

    Telo hrli Bogu. Um dovodi Boga u telo.

     

    28.

    Kada bi duša i um bili zdravi, telo ne bi moglo da se razboli.

     

    29.

    Umetnost je ovo.

    Umetnost je i ovo.

    Umetnost je i ono.

    Umetnost je ono što će tek biti umetnost.

    Umetnost je ono što još nije umetnost.

    Umetnost je iščekivanje umetnosti.

    Umetnost je vreme u iščekivanju umetnosti.

    Umetnost je prostor u kome se umetnost iščekuje.

    Umetnost je umetnost uma.

     

    30.

    Umetnost je nekada bila samo plesanje, pevanje. Sada

    se umetnost, već nekoliko hiljada godina, stvara umom.

     

    31.

    Um samog sebe preumljuje.

     

    32.

    Um se žrtvuje za bez-umnu umetnost. Ne-umnu.

     

    33.

    Bez-umna umetnost je umetnost praznine.

     

     

     

    MA GDE BIO, LJUBIM

    133. dan
    13. maj 2005.

    3592-3624

    blaženstva

     

    3592.

    Crni gospodstveni pas, u ovih prvih pola sata šetnje sa Violetom, pored Save.

     

    2.

    Ovako malo pod uglom staviš – podučava

    prodavačica mladu ženu kako se sadi cveće u saksiju.

     

    3.

    Uskoro će tezge preplaviti trešnje, višnje, jagode, maline, kajsije, breskve...

     

    4.                     

    Čas vruće, čas zima, ‚ajd izduraj ovo – besna

    na vreme, odmahuje rukom jedna žena drugoj ženi.

     

    5.

    Pisanje u promenjenim okolnostima otežava

    pisanje, tim pre je potrebno da ga pojednostavim.

     

    6.

    Volim širinu ovog bulevara na Novom Beogradu.

     

    7.

    Kroz dva sata ću Kaji, Ivani, Violeti i Branki pričati o

    Arhivu Miroslava Mandića. Volim da počnem iz početka.

     

    8.

    Mlada žena, savijenih leđa, četkom pere

    tepih pod mostom. Eno je Branka Zgonjanin!

     

    9.

    Branka i ja smo usporili, preći ćemo preko gvozdenog mosta.

     

    10.

    Završio sam priču o Arhivu.

     

    11.

    Istim gvozdenim mostom, nazad, sa Ivanom Đokić. Most

    podrhtava i tutnji od tramvaja. Druže se gvožđe i gvožđe.

     

    12.

    Dok Ivana sa nekim razgovara telefonom, koristim priliku da bilo šta zapišem...

     

    13.

    Ide mi se ka suncu, koje će uskoro zapasti iza zgrada Novog Beograda.

     

    14.

    Sunce je još niže i sija mi u oči... ugledah prvu bulku.

     

    15.

    U Violetinom stanu sam. Sam. Pokrio sam se

    ćebetom, uključio bojler. Volim da poštujem tuđi red.

     

    16.

    Zabacim glavu unazad, masiram pršljenove ispod vrata. Dremam.

     

    17.

    Nedostaje mi muzika. Pisaću umesto nje.

     

    18.

    Nestaje dnevna svetlost u sobi. Sve se smiruje. Samo neki šumovi dolaze iz kupatila.

     

    19.

    U nepoznatom mozak se obnavlja.

     

    20.

    Istuširao sam se. Upalio svetlo. Jedem jabuku.

    Popio sam prvi gutljaj vina. Opet zabacio glavu.

     

    21.

    Sve više poštujem vreme dok čekam da nešto napišem a ništa ne dolazi.

     

    22.

    Skoro sam zaspao. Dete.

     

    23.

    Obično mi se vežu blaženstva, kad krene jedno, za

    njim istekne više njih. Danas je drugačije. Ne ističe. Neka.

     

    24.

    Došla je Violeta. Nisam sam. Pustila je muziku,

    upalila mirisni štapić. Malo ćemo i piti zajedno.

     

    25.

    Violeta i ja. Posle samoće, veselo. Volim da uživam u Drugome.

     

    26.

    Uživam u Violeti. Violeta se ispoveda.

     

    27.

    Violeta priča o vrednosti Arhiva.

     

    28.

    Osoba ne sme da izda – kaže Violeta.

     

    29.

    Performativ je kralj trenutka.

     

    30.

    Ivana Đokić telefonom opisuje sebe Violeti.

     

    31.

    Pogled mi je zalutao ka rukama. Vidim smiraj kojim one proslavljaju Boga.

     

    32.

    ... Violeta priča sa Sunom... Violeta priča sa Brankom...

     

    33.

    Violeta pravi večeru, ponoćnu. Raspoloženje je ponekad važnije od ljubavi.

     

     

      

    Stranice