25. novembar 2024.

27385 dan mog života

 

 

milomir

 

ovu knjigu posvećujem milomiru mandiću i svima onima koji su izvršili samoubistvo

da bi drugi živeli i svima onima koji se neće ubiti ubijajući sebe i druge

 

 

milomir

je prva knjiga

poezije objavljena

u svemiru

 

milomir

je knjiga poezije

prvi put objavljena u

obliku novina. zovem je

dvadesetogodišnjakinja jer sam

je prvi put pisao pre 20 godina

1981-1982 i nazvao je ja sam ti je on

drugi put sam je pisao 1991-1992 i

nazvao je kaja. dvadesetogodišnjakinju

sam pisao 2001-2002 na svitku dugačkom

120 metara. knjigu ću pisati i 2011-2012

tada će joj biti 30 godina ali ću je i tada

zvati dvadesetogodišnjakinja

 

milomir

je

pesma

za

ljude

koji

imaju

hrabrost

da

dišu

 

 

nagoveštaj

umetnosti

miroslava

mandića

2004

 

 

i

 

 

milomir

ili kako pevati

posle kaje. posle

kaje se peva

milomirom

 

 

i

 

 

milomir

je treća knjiga

tridesetogodišnje

celine koja se

zove

bog

bogom

bogu

bog

 

 

i

 

 

milomira

čine 365 glagola

za 365 dana u godini

svaki glagol sam pevao

sa 7 pesama i jednim

imenom glagola

tako milomira

čine

2920

pesama

 

 

i

 

 

milomira

u ovoj verziji u

autobogografiji

čini samo jedna

od 8 pesama

objavljenih

u

milomiru

 

 

i

 

 

bože hvala

ti. evo ko što vidiš

milomir i ja krećemo u

milomira pridruži nam se

jer sve o meni i sve o

milomiru i u milomiru

je reč o tebi

bože

 

 

i

 

 

proleće

 

mart

 

 

jesam

jesam bezbrižno

i bezrazložno jer ovih

deset reči menjaju

svet

20. mart 2001

 

ja i sad 

verujem da

jesam bezbrižno

i bezrazložno jer ovih

deset reči menjaju

svet

 

 

i

 

 

proslavim

proslavim bivanje

bića laste koje su i

danas poletele iz

daleka

21. mart 2001

 

 

izađem

izađem iz svoje

bede. moj greh je

što sam omalovažavao

sebe. krivica jer se

nisam voleo

22. mart 2001

 

 

izbegavam

izbegavam da

bih prihvatio sve

stvaraću

23. mart 2001

 

 

izmamljujem

izmamljujem dubinu

strpljenja koja mi je

ponekad jedino

potrebna

24. mart 2001

 

 

pokažem

pokažem se

budi mi sestra

živote moj

25. mart 2001

 

 

priđem

priđem krhko

svako ko hoće

dobiće me

26. mart 2001

 

 

izdvojim se

izdvojim se

zavetujući se

milini trava

27. mart 2001

 

 

izvirem

izvirem vodom

jednostavnosti

28. mart 2001

 

 

tugujem

tugujem pripremio

bih hranu oblacima

kada bih znao

kako

29. mart 2001

 

 

pazim

pazim da

brigom za

slabe ne

uništim

njihovu

snagu

30. mart 2001

 

 

poduhvatim se

poduhvatim se života

u svitanjima. ja sam

kliktaj. sama rud

31. mart 2001

 

 

slutim

slutim pupoljak

u sebi. napij me 

raznovrsnom

vodom

1. april 2001

 

 

predajem se

predajem se hodanju

koje me uvek ispunjava

plemenitim oblicima

2. april 2001

 

 

prenaglim

prenaglim

beskompromisnim

željama čistim svoje

srce dok još traje

ovo prepodne

3. april 2001

 

 

povučem

povučem se

predajem se

ptićima u

gnezdu

4. april 2001

 

 

praštam

praštam svakim

glagolom. herojska

čednost sam

svakom od

njih

5. april 2001

 

 

objasnim

objasnim. sitna

snežna pahulja mi

pala u krajičak

oka

6. april 2001

 

 

pouzdam se

pouzdam se u

tetovaže na koži 

one me oslobađaju

obeleženošću

7. april 2001

 

 

dolazim

dolazim da

detinjoj boli pokažem

lepotu jutarnje rose koju

pokupih usput

8. april 2001

 

 

nadirem

nadirem

naletima

vetra

9. april 2001

 

 

izvinim se

izvinim se pticama

koje lete a ja ih

ne gledam

10. april 2001

 

 

vaskrsnem

vaskrsnem avanturu

umetnosti koju sam

počeo svojim imenom

11. april 2001

 

 

ponavljam

ponavljam

radost

stvaranja

12. april 2001

 

 

stvaram

stvaram. blesne

sreća kosmosom

13. april 2001

 

 

zahvalim se

zahvalim se hrabrosti

koja me je zavetovala

životu samom

14. april 2001

 

 

vodim

vodim sebe

najopasnijim putem

zar nije on i jedini

15. april 2001

 

 

ispovedim

ispovedim se

pred licem

deteta u

sebi

16. april 2001

 

 

dajem se

dajem se nevidljivim

nijansama postupnosti

17. april 2001

 

 

milujem

milujem uplašenog

došljaka i razbolelu

od usamlje­nosti

18. april 2001

 

 

putujem

putujem

tabanima

samopregora

19. april 2001

 

 

odobrim

odobrim olovkama

da mirno leže na stolu

testera­šima da testere

transu da se ponavlja

skici da postane delo

prostakluku da

cveće zavoli

20. april 2001

 

 

i

 

 

milomire

krenuli smo

pa šta nam bog

da u sledećih 12

dana a bog će

nam dati sve

a i samog

sebe

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

23. novembar 2024.

27383. dan mog života

 

 

kaja

je umrla

6 dana posle

kraja pesme

i knjige

kaja

 

 

i

 

 

kaju

sam poslednji

put video

2. marta 1992

 

kaju sam

poslednji put čuo

11. marta 1992

 

 

i

 

 

kajine

poslednje

reči koje mi

je rekla su

idi

samo

polako

i

stići

ćeš

daleko

 

 

i

 

 

kaja

je izdahnula

26. marta 1992 u

pola sedam ujutru

kada sama ja u pola

sedam ujutru prvi

put udahnuo

 

 

i

 

 

kaja

je izdahnula

26. marta 1992

u pola sedam

ujutru

 

ja

sam

udahnuo

47 godina

pre kajinog

poslednjeg

izdaha

4

decembra

1949

u

pola

sedam

ujutru

 

 

i

 

 

udah

i

izdah

su

bog

 

 

i

 

 

kaju

sam ispratio

na nebo sutra

dan na kišnim

ulicama

atine

 

 

i

 

 

4 dana

od odlaska kaje

na nebo i 11 dana od

odlaska kaje u život trčao

sam za kaju maraton na

olimpijskom stadionu u

atini pod naslovom

alithia tanatos

den iparhi

zaista

smrt

ne

postoji

 

sve

ostalo

je

bog

 

 

i

 

 

30 dana

posle kraja pesme

i knjige kaja i 24 dana

od odlaska kaje u nebo 19

aprila 1992 sam na jednoj dolmi 

u bugarskoj doneo odluku da ću

mom drugom svakodnevnom

jednogodišnjem pevanju

dati kajino ime

kaja 

 

 

i

 

 

kaja

je

kanon

ka ja

 

kaja

koan

ja ka

 

kaja

je

dah

kaje

 

 

i

 

 

kajo

sledi

milomir

kome

si

ti

i

ćerka

i

žena

i

majka

ljubavnica

jedina

 

 

i

 

 

kajo

hajdemo

zauvek u

kaju

 

 

da li si

nekad strpljivo

gledao asfalt. a

reci. da li si ga

gledao. da li si

gledao asfalt

znaš ga

naš asfalt

8. mart 1992

 

 

 sreća je

kao ovaj stub

ovde kao sva ova

voda u savi kaže

stari šetač

starom šetaču

9. mart 1992

 

 

 ovde je

protestni miting

deviznih štediša

izveštava radio

reporter iz

stvarnosti

10. mart 1992

 

 

planinarenje

po detinjstvu i

susret u planini sa

čovekom koji lovi veliku

zmiju. zmiju porekla. slojeve

i naslage u mozgu uvijene i

isprepletene kao zmijski

čvor. paganstvo

na delu

11. mart 1992

 

 

 imam mast

iz nemačke. kad

namažem odma

prestane kaže seljak

seljaku u kafani

nabrudniku

12. mart 1992

 

 

prljavi pod

beli luk. budini

leptiri. plesnavi avan

ljuspice od crnog luka

neodgonetljivi štap. uzbudljiva

tišina u šumi noću. u ovoj kući

sam pre deset godina voleo

jednu devojku. devojke

nestanu u svojoj

deci...

13. mart 1992

 

 

osećaj

bede dolazi

polako. ni ne 

primetim ga a

već je tu. i lomi

me lomi. radi

svoj posao

14. mart 1992

 

 

plivaju

planine

15. mart 1992

 

 

izgubiti

sebe

i

nići

kao

cvet

16. mart 1992

 

 

i

 

 

kaja

je vrsta

leptira. sve vrbe

potopljene prolećnim

vodama tise. nekoliko drvenih

opiljaka u travi. pas što trči za

svojim gazdom na biciklu. prva

menstruacija u vrelom žitu. mnogo

maslačaka u zelenoj travi i mnogo

trave sa žutim maslačkom i

koprive i koprive. kaja je

vrsta leptira

17. mart 1992

 

i

sad

kad je

kaja majka

božija za sva

bića i sad je

kaja leptir

 

leptir

dobrote

i

lepote

 

 

i

 

 

sa perom

u ruci strpljenjem

u mislima i nadom

u nogama hodam

makedonijom

18. mart 1992

 

 

12:20 h

u grčkoj sam

tu ću završiti knjigu

počeo sam je u panoniji

ravnoj kao more i večnost. i

posle sam otišao i vratio se i

ponovo otišao da bih kružio

i bez straha nastavljao

dalje i dalje ka suncu

ruži svetlosti

19. mart 1992

 

 

i

drugo

proleće je

ušlo u ovu knjigu

kružnog cvetanja

zadnju rečenicu

ostavljam ovde

u kamenim

vrtlozima

tesalije

uz reku

pinos

20. mart 1992

 

 

i

 

 

kajo

i

kajo

obema

vam

hvala

na

ljubavi

kojom

me

ljubite

i

ovog

trena

 

 

i

 

 

kajo

od

ovog

trenutka

14:05

23

novembra

2024

proglašavam

te tek rođenim

živim bićem

amin

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

22. novembar 2024.

27382. dan mog života

 

 

kaja

je grlo

u kome sam

poslednji put

video kaju

kaju

živu

zauvek

 

 

i

 

 

kaja

majka božija

stojala je za šporetom

i skrivala svoj pogled i svoj

bol jer se opraštala i sa svojim

životom i sa mnom koji

sam bio njen život

 

 

i

 

 

ajmo

odano

kajo

 

 

gledam

se sa jednom

starom ženom u

berlinskom ubanu

poljakinja je prepoznajem

je dok razgovara sa mužem

a oči joj plove od tajnih

pogledavanja plove

i počinju da

svetlucaju

7. februar 1992

 

 

i sijaju

tim pre što

joj je blizu šezdeseta

ako ne i koja više. kada

sam ustao da izađem na

berliner štrase ona me je

dugo gledala i kao da je

molila. za trenutak u

očima joj se pojavio

beličast sjaj

8. februar 1992

 

 

sledeći minut

ja sam već izašao iz

ubana i noć nad berlinom je

razvejala moj doživljaj sa poljakinjom

a malopre dok sam zapisivao ove erotske

minijature od prekjuče pored mene je sedela 

sedokosa i tamnoputa sredovečna grkinja i

čitala kavafija. kada je izlazila na birken štrase

nasmešili smo se. napolju se okrenula

prema mom prozoru i nastavila da

hoda sa devojačkom

vedrinom

9. februar 1992

 

 

dva prljava

radnika sede umorni

i ćute u ubanu. debeli i

mali na kraju voza ugleda

gospodina koga poznaje. javi

mu se i došaptavajući svom

kolegi govori o gospodinu. pri 

tome se zacrveni i očima

pogledava unazad da

gospodin ne bi čuo

njegovu priču

10. februar 1992

 

 

mnogo je

slina bilo ove zime

u mom nosu. čista voda

čuvala me je da se ne

zaledim na putevima a

tek vetar u kolenima

11. februar 1992

 

 

mladi šanker

u svakoj prilici dodiruje

mladu šankerku. ona odbija ali

joj je već počelo i sada joj je ostalo 

da se stalno uvija oko te slasti. ja sam

pio espreso a na dvesta metara odatle

jan palah se spalio pre 24 godine

i tako spasao dušu svom 

narodu

12. februar 1992

 

 

odsečen

sam. dobro je

to za pevanje

samo da je

samo da je

manje

stida

13. februar 1992

 

 

leprša

marama na

devojci. gledam je

visoko sa prozora hotela

pošta u beneševu. i ona je

jutros kao i ja otvorila oči

gledam je još malo dok mi

ne zamakne iza ugla. ona

nikada neće saznati sa

kojom nežnošću sam

je gledao kako

hoda

14. februar 1992

 

 

nedeljno

popodne u

seoskoj kafani u

humpolecu u središnjoj

češkoj. život protiče ozbiljno

uz pivo i onako i onoliko koliko

dozvoljava ni manje ni više

bez nade i očaja. onako

kako se u humpolecu

oduvek živelo

15. februar 1992

 

 

već

je rečeno

usamljen se

kreći kao nosorog

kao što je i svako

odrastanje. tako

je velik

i

nepoznat

svet

16. februar 1992

 

 

dugo

stojim

okrenem

se

i

zapišem

je

17. februar 1992

 

 

obećao

sam danas pre

podne onoj plavoj dasci

sa kojom su ljudi poduprli

zadružnu kapiju u zbraslavu

da ću je staviti u knjigu. sada

oko ponoći 100 kilometara

dalje  to ispunjavam

18. februar 1992

 

 

kako su

danas bile

iznenadne. bele

mlade. vitke

breze

19. februar 1992

 

 

biciklovi

i laskola. to

je ravnica plus

bombone i

kolači

20. februar 1992

 

 

na ovom

mestu temerinska

ulica kod tehnometala

novi sad januara 1971 blizu

ponoći vraćajući se kući doneo

sam odluku koja mi je promenila

život. večeras je blizu ponoć

stojim. gledam i pitam se

zašto baš tu

21. februar 1992

 

 

ko zna

miris podruma 

iz kuće broj 12 odmah

do bivšeg zanackog u ulici

svetozara markovića u novom

sadu taj poznaje miris u vlažnim

stanovima siromašnih ljudi

tamo gde nije lako

živeti

22. februar 1992

 

 

bez

stida se

bacam

lepoti

u

zagrljaj

23. februar 1992

 

 

ponekad

nemam zanosa

onda znam dolaze

teški trenuci. treba ih

podneti. biti hrabar

podneti u miru 

sopstveni jad

i

bedu

24. februar 1992

 

 

tajna

je u reči

odmah

25. februar 1992

 

 

odmah

i

znači

isto

26. februar 1992

 

 

uz cipele

i pantalone penje

mi se panonska prašina

prašine nema na zapadu

ona je zlato istoka. ponekad

pomislim kako je prašina

tišina koja se vidi

27. februar 1992

 

 

zašto bih

video nešto

drugo od onoga

što vidim

28. februar 1992

 

 

sunce

sija i to

pošteno

i

veliko

29. februar 1992

 

 

mart

 

 

 uživaj i

i muči se

misliću na tebe

rekla mi je višnja. ja

sam ostao u sunčanoj

novosadskoj nedelji

bilo je 13:35

1. mart 1992

 

 

i

 

 

mršava

kajina leđa

poljupci. brzi

rastanak još jedno

ćao dok se saginjala

ka šporetu da bi

sakrila suze

mir...

2. mart 1992

 

večni

mir. kajino

ćao je ćao

majke

božije

 

 

i

 

 

prepustite

mi se reči 

da u vama

pronađem

sebe

3. mart 1992

 

 

ja

sam

lepota

4. mart 1992

 

 

 posle u

novom sadu u

jednoj hotelskoj sobi

napravio sam od svega

toga jednu pesmu

miroslav mandić 1920

5. mart 1992

 

 

ne

pada

sneg

plotina

još

nema

6. mart 1992

 

 

o dobroti

je reč. uz nebo

pada kiša. iznenadnoj

koja ni zlu ne okreće leđa

dobroti kojoj nema ni

mere ni odmora

7. mart 1992

 

 

i

 

 

mršava

kajina leđa

poljupci. brzi

rastanak još jedno

ćao dok se saginjala

ka šporetu da bi

sakrila suze

mir...

 

 

i

 

 

brak

života

i

pesme

oduvek

i

zauvek

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

21. novembar 2024.

27381. dan mog života

 

 

kaja

je

baš

ono

što

želiš

ti

i

to

baš

samo

od

kaje

 

 

i

 

 

ka ja

polećemo

u našu

kaju

 

 

volim

trske i reku

uzvodno. volim

ove patke dok poleću

i meko u vodu sleću. volim

mladića koji leži pod automobilom

uprljan do lakata i čela. volim. i

sve sam manje i ne trebam

sebi jer i tako su svi

ostali ja

6. januar 1992

 

 

pustim

je i muzika

mi sređuje

život unutrašnjih

organa. jetra mi je

radosnija. pluća lakša

velika muzika za

kosmos svih

mojih

ćelija

7. januar 1992

 

 

i ovog

jutra ponovo

muzika. i neka je

uvek bude. nenasilna

da li sam muziku zavoleo

preko nenasilja ili me je

muzika učila lepoti

nenasilja

8. januar 1992

 

 

otišao

sam u svet

ali još sam to ja

još je moja duša

vezana. i zato ću

biti pažljiv i prema

duši i prema

svetu

9. januar 1992

 

 

zašto

umiru mala

deca. zašto su

neki crepovi crveniji

od drugih. zašto ona

tako mala odlaze

pre nas

10. januar 1992

 

 

kada bih

mogao da sada

napišem nešto što će 

me osvežiti obradovati bio bih

sretan. ne dolazi mi ništa. hleb

nožić. sir. simeon novi bogoslov i

bah možda. cipele. mala penkala

mekana sveska. uma gulsum

možda. duboka stara učenja

kaput. brojanica public

enemi možda

11. januar 1992

 

 

drvoredi u

magli. kapljice

vode po granama

šuma je šuma. koraci

su koraci. lepo je pa

neka kaplje. da sam

kaplja kapao

bih i ja

12. januar 1992

 

 

taman

mislim da sam

prošao kad ono

opet prepreka. i opet

ista i onaj isti ja koji

sebe prekoračuje

13. januar 1992

 

 

probudim

se pa da opet

je dan kao i svaki

dan. mičem prstima

na nogama. vidim tu

sam. dan je tu. tu

sam i ja. diže mi

se treba se

dići

14. januar 1992

 

 

žene

u crvenim

izlozima prodaju

svoja tela. zahvalan

sam im. ti časni radnici

na našim prinudama

one su knjige u

gradskim

bibliotekama

15. januar 1992

 

 

novi

prijatelj

robert pucek

poljak ima psa alf

slušamo visockog. ja

sam svetlosne

rečenice

dženi holcer

16. januar 1992

 

 

ili uzmi

ovaj slučaj. u

okolini nema nijedne

konzerve. ni jedne jedine

a ja sam plus mogao prosuti

kafu a video sam i nebo

pred kišu. ličilo je na

more i mariju

17. januar 1992

 

 

vraćam

se kući a kuće

nemam. prohodnost

kroz sebe i gradove

ne ostajem samo

dolazim

18. januar 1992

 

 

peškir se

suši na vetru

neko izuva cipele

ne ona ih je izula da bi

 navukla pantalone. sada ih

ponovo obuva. peškir se

i dalje suši. ja gledam

crteže bruna

šulca

19. januar 1992

 

 

ono što

sam mislio

nisam dobro

mislio. sada

je hladno

20. januar 1992

 

 

naslonim

čelo na nežnost

osetim tu je. samo

se nasloni kaže

mi

21. januar 1992

 

 

i

 

 

u

sopstvenu

dobrotu se

treba baciti

kao

u

ponor

22. januar 1992

 

dobrota

i jeste ponor

koji spašava

 

 

i

 

 

ja ovo

veče u kelnu

nisam mogao

slutiti da će me u

sutrašnjem jutru

u prijateljevom

klozetu dočekati

esterhazijevi

taljigaši

23. januar 1992

 

 

priznajem

hodao sam

za poeziju

priznajem

volim

i

ljubim

priznajem

pišem

24. januar 1992

 

 

ujutro će

to biti opran veš

a sada su to dva para

smrdljivih čarapa i četiri

majice što se osećaju na

znoj. prljavština draga

i ovom i onom svetu

25. januar 1992

 

 

video

sam tako

mnogo prosjaka

ove godine. kad god

ih ugledam osetim

se kriv

26. januar 1992

 

 

katedrala

u kelnu je kao

kameno more u

nebu. crkve i jesu

kamenje koje

lebdi

27. januar 1992

 

 

i

 

 

pišem

da bi se

neko ko želi

mogao uvući u

ovu knjigu

i

dobiti

kruh

vino

i

prijatelja

28. januar 1992

 

kruh

vino

i

prijatelj

bog

u

svakoj

mojoj

reči

ideji

koraku

 

 

i

 

 

sam u

sobi. prvo ću

razgovarati sa

samim sobom 

a posle sa

samom

sobom

29. januar 1992

 

 

i u jednom

trenutku stavljam

penkalu na hartiju i

počinjem da pišem. ne

mogu više da čekam da

mi nešto dođe i kafa mi se

već hladi a i moram uskoro

poći. i tako sam napisao

prve tri rečenice penkalom

koju mi je jutros kupio

žarko radaković

30. januar 1992

 

 

kasirka

sa polomljenom

rukom u gipsu u motelu

na autoputu za berlin. devojka

sa istim farmericama kao i ja na

ž. stanici u lerte. četiri sata kasnije

pijem kapućino u hanoveru a

ulazi voz za berlin. a u

njega ulazim ja

31. januar 1992

 

 

februar

 

 

berlin

grad tragedije

uostalom kao i

svi gradovi

1. februar 1992

 

 

kaja

2. februar 1992

 

 

na

zlatnom

pejsažu velikog

bilborda za cigare

cambinet napišem the

rose of wandering

3. februar 1992

 

 

ima nešto

duboko primitivno i

inferiorno u spomenicima

pobede kao i u svakoj želji

za posedovanjem moći

4. februar 1992

 

 

vučem nos

po zemlji. tako

reći orem evropske

puteve. sve je to možda

uzalud. uostalom kao i

pevanje. uzalud i boli

ali je lepo. miriše

svaka stopa

zemlje

5. februar 1992

 

 

i da se

humorom i

molitvom otvorim

skroz jer sveta je

tako mnogo i sve

hoće u srce

6. februar 1992

 

 

i

 

 

jer

svako

i svi i sve

bi baš ka ja

u kaju kaje

božije

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

20. novembar 2024.

27380. dan mog života

 

 

kaja

je

prapoverenje

jer iza mene je

stajalo

ja sam ti je on

 

 

i

 

 

kaja

je iskustvo

i svedočenje

da je najbolje

da iza mene

stojim ja

sam

 

 

i

 

 

kaja

je

odsustvo

takmičenja

i borbe. kaja

je jebežljiva

neborbenost

 

 

i

 

 

kaja

kaje u

kojoj nije

bilo skoro

ništa o kaji

jer takve

su i kaja

i kaja

 

 

i

 

 

kaje

moje

krenimo

 

 

vidim

čitaš knjigu

kaja. da li si čitao

knjigu ja sam ti je on

koju je ovaj isti tip

napisao pre 10

godina

5. decembar 1991

 

 

dvoumljenje

briga stara

prepuštanje

strahu navika

najstarija

ostalo se svira

ili

debelo pati

6. decembar 1991

 

 

kao i obično

dva dana stara

brada pomalo me

boli ahilova tetiva na

desnoj nozi. malo sam

gladan oprao sam kosu

i odeću. sada čekam da

padne noć i da odem

u krevet da spavam

7. decembar 1991

 

 

počinje

hladnoća. ali

bolje i to nego da

počinju hladnoće. a

kako će biti a tek

kako će biti

8. decembar 1991

 

 

konju moj

kažem konju

koji mi prilazi

izdaleka kada

bih bio lep

kao ti

9. decembar 1991

 

 

hodam dan

za danom. korak

za korak. reč po reč

hodam. predeli su u

magli. mraz po svemu

ovce mirno pasu. hodam

ko puž. kao sve što

žudi za muzikom

10. decembar 1991

 

 

ako me

pitaš reći ću

ti tek u ovoj magli

u velsu imaju smisla

ove reči na ovom

jeziku koji ovde

niko ne razume

11. decembar 1991

 

 

kako je

miranda lepa

ali tek kako je amanda

lepa. ali zaista kako je tek

miranda lepa. da ali kako je

moguće da je amanda tako 

lepa. ali čekaj da li se

uopšte može biti

ovako lep kao

miranda

12. decembar 1991

 

 

i

 

 

roj je

pedesetogodišnji

bivši ragbista. sada

direktor education business

teama. pokupio me na putu našao

mi čoveka koji će me prebaciti dalje do

waringtona. skuvao dobru kafu. kada smo

se rastajali bilo je to dobro rukovanje

bivšeg ragbiste i bivšeg fudbalera

novosadske vojvodine

13. decembar 1991

 

na rastanku

mi je roj dao fotografiju

svog sina dečaka andrew da

ga čuvam na desetogodišnjem

hodanju. a čuvam ga i danas

ko i on i njegov otac mene

iako više nikad nisam 

ni video ni čuo

roja

 

 

i

 

 

hoću reći

hoću reći međutim

hoću reći međutim u

tom počinje priča o

tom hodačkom

slovu i

14. decembar 1991

 

 

mocart

koncert za klavir

no. 20 k 466. to je ono

kroz iglene uši sama milost

jutarnje zlato u kojem je

ljubičasto predvečerja

15. decembar 1991

 

 

neke su

reči lepe po sebi

bilo šta da znače

bilo šta i ništa. imale

bilo ili nemale. bile

po sebi ili po tebi

16. decembar 1991

 

 

ruke su

važne. i stopala

na krajevima moga

tela. oni me čuvaju i

beleže svet u meni i

izvan mene. pažljivo

stopalo i nežna

šaka

17. decembar 1991

 

 

jutra. budim

se lako. ne spavam

celu noć. ali uvek mi je 

teško da ustanem. sve

više živim sa pravom 

na kasna ustajanja

18. decembar 1991

 

 

kamioni

slonovi puteva

danas sam ih

gledao ceo dan

lepi su iako su

kamioni

19. decembar 1991

 

 

setiće

se samo

20. decembar 1991

 

 

zima

 

 

plove oblaci

po nebu kao da plove

morem. ja ih gledam kroz

prozor i primetim kvake i dva

kanapa kojima se navlači

zavesa. uživam da ih gledam

iako nisam mislio da

ću ih gledati

21. decembar 1991

 

 

i

 

 

ponoviti lepotu

po milosti božijoj

čovek sam hrišćanin. po

delima veliki grešnik po zvanju

bogotražitelj. beskućnik koji luta

iz mesta u mesto. od imovine

imam samo jednu torbu na

leđima sa suvim hlebom

a pod pazuhom

sveto pismo

to je

sve

22. decembar 1991

 

ovaj početak

knjige kazivanje

jednog bogotražitelja

je jedan od najlepših

početaka u istoriji

knjige

 

 

i

 

 

sa prijateljima

jedan od njih priča

kako bi želeo da snimi

film o hlebu. posle priča o

golmanovoj tuzi na nogama

su mu narandžaste čarape

naravno. dok ima hleba

biće i pogače

23. decembar 1991

 

 

u praznom

londonskom tjubu

vozač gari voz da bi što

pre stigao na božić. ručke

za držanje se tresu i ceo vagon

samo što se ne prevrne. preko

puta mene mlada crnkinja se

smeje od stida kao i ja jer

nas trese zajedno

24. decembar 1991

 

 

otvorim

oči u prvom

svanjivanju. u

prozoru stoji drvo

bogato smislom. tim

tako gustim granama

u okrugloj krošnji. došlo

drvo. probudilo me

hoće nešto da 

mi kaže i

kaže

mi

25. decembar 1991

 

 

ne uvažavam

ali poštujem moje

paranoične misli kao

svetsku muku koja

dotiče i mene koju

dotičem i ja

26. decembar 1991

 

 

noću

brodom za

holandiju. drhte

mi reči pred snagom

mraka i mora koji me

uzimaju i nestaju

me

27. decembar 1991

 

 

konačno

pravi dugački

kanali. šta je to istorija

gradova. istorija duše. žena

što hoda pored mene. da li

ona zna šta sve u sebi nosi

na leđima joj je ranac

28. decembar 1991

 

 

narodi

su horovi u

pevanju života

presme su im crkve

obrađena polja. posečene

šume. posađene biljke

mnogo jezika i

narečja...

29. decembar 1991

 

 

držati 

se čvrsto

za

neuhvatljivo

30. decembar 1991

 

 

što više

odvezan janom

garberekom. uličnim

novogodišnjim vatrometom 

u roterdamu. zlatnim suncem

u praskozorju koje sam

noćas sanjao

31. decembar 1991

 

 

januar

 

 

osvanuo

ružin pupoljak u

prozoru novogodišnjeg

jutra. zaista ruža je

ono što jeste

1. januar 1992

 

 

od

sebe

mislim da

sam to ja a

u stvari

i

jesam

2. januar 1992

 

 

žena mi

je dete u naručju

poljubim je u nos. i

onda sanjam dete u

čijem zagrljaju mirno

spavam. sve troje

nas celu noć

budi kiša

3. januar 1992

 

 

ponekad

je šargarepa

slađa od

jabuke

4. januar 1992

 

 

menjam

se. svakim

danom sam

sve više isti

5. januar 1992

 

 

i

 

 

i

danas

se svakim

danom menjam

sve više bivajući

sve više isti

bog

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

19. novembar 2024.

27379. dan mog života

 

 

kaja

je odustajanje

od metafora jer 

sam i sam postao

prevoznik 

neprevozljivog

 

 

i

 

 

kaja

je odustajanje

od važnosti pa i

od ozarenja da bi

se bilo ko ozario

prepuštajući 

se kaji

 

 

i

 

 

kajo

krećemo

kajom

 

 

mali

delovi

pate

4. novembar 1991

 

 

ja sam

oblak ti

čuješ

nomad

5. novembar 1991

 

 

kupio jaknu

cipele. rukavice

kapu. dvoje gaća

kabanicu i pantalone

protiv kiše to je sada

moja kuća. živeli

6. novembar 1991

 

 

kada padne

prvi sneg plakao

sam kao kiša nad

ravnicom kad sam

čuo tvoj glas

zvonko

bogdane

7. novembar 1991

 

 

ranac

mi je težak

kao i namera

8. novembar 1999

 

 

i

 

 

dragi

miroslave

srećno ti bilo

vidim krenuo si na

desetogodišnje lutanje

ružom lutanja ne znam

kako ti je ali se nadam da 

si dobro i da će ti oblaci

vetrovi voda zemlja

biljke životinje i ljudi

biti naklonjeni

tvoj

miroslav

9. novembar 1991

 

od ovog

dana se sve

nepovratno

promenilo 

u

mom

životu

 

 

i

 

 

ramenima

dečak

nosi

nebo

10. novembar 1991

 

tako sam

se osećao

10 godina na

ruži lutanja

 

 

i

 

 

spavam

u hodu i

onda opet

i tako se

ponavljaju

ponavljaju i

putevi i

život

11. novembar 1991

 

 

moj

stid 

je

tako

velik

12. novembar 1991

 

 

 

ležim

u sobi u

old vindzoru 

i slušam tomu

zdravkovića

anicu zubović

šabana bajramovića

i

zvonka bogdana

jedan za jedan

zlato pesme

13. novembar 1991

 

 

ja sam

bogzna šta

to jesam i neka

tako bude iako

mi baš i nije

14. novembar 1991

 

 

to nisu

prljava košulja i

prljave čarape. to je

ukupna nemoć. od krvavog

žulja do snažnog bola u leđima

do punih šaka peska u očima

do izgorele gordosti koja

još tinja i peče

15. novembar 1991

 

 

sam sam

u sobi kao vreme

praznina je a ipak

postojim

16. novembar 1991

 

 

koliko ih

je kao i ja u ovoj

sobi na ovom krevetu

svoje misli lupalo po

ovim zidovima starog

tauer hotela u

redingu

17. novembar 1991

 

 

lu rid i

džon kejl pevaju

pesme za endija vorhola

dobra stvar taj život. po svim

delovima tela dobra stvar

brate po svim delovima

pa to ti je

18. novembar 1991

 

 

na kiši i

jakom vetru reči

nestaju pod kabanicom

i tamo ćute. samo u jednom

trenutku čujem iz mene izlazi

neki radosni vrisak. kasnije pevam

gavranima koji u travi kisnu kao i

ja hodajući starim putem po

ivici grebena da bih video

belog konja na zemlji

19. novembar 1991

 

 

kada bih

zatekao nekog

tipa mojih godina (42)

da ovako sedi u maloj

sobici (bed & breakfast)

i gleda televiziju (život u

američkim pustinjama)

sedeći na krevetu

oslonjen o zid

pomislio bih

ovo je

pravi tip

20. novembar 1991

 

 

samo

koračam to

je moj posao

dišem takođe

divim se

pogotovo

21. novembar 1991

 

 

mahovina

po ciglama svuda

ista. snažna nežna 

skoro da je nema a

 poliva atmosferu

22. novembar 1991

 

 

tačkam

penkalom

po hartiji ne bih

li nešto napisao

apsurd ovog veka

je da vodeća zemlja

sveta počiva na teritoriji

najvećeg genocida

indijanci jedan od

naroda od kojih

potičem

23. novembar 1991

 

 

 here i am

i stand at the

door and knock. if

anyone hears my voice

and opens the door i

will come in and eat

with him and he

with me

24. novembar 1991

 

 

sporo se

suši krv kojom

sam povukao ove

dve linije na hartiji. ljudi

umiru od aids-a. ljudi se

ubijaju. sedim sam u sobi

u kući za prenoćište u

exeteru. gledam na

tv česlava miloša

krv se još nije

osušila

25. novembar 1991

 

 

sagnem se

i počnem da

odvezujem pertlu

na cipeli i osetim

ovo stvorenje

to sam ja

26. novembar 1991

 

 

da je

sada neko

bilo ko u ovoj

sobi na lands

endu mnogo bih

mu se radovao

27. novembar 1991

 

 

uvek se

uzbudim kad

gledam cipele

prosto je

neverovatno

kako se bez

ikakvog

pomeranja

odmaraju

28. novembar 1991

 

 

ljudi su

ludilo od snage

čine i ovo i ono. žive

i ovde i onde. pivo u

jednoj ruci cigara u

drugoj ali ne bih

više o tome

29. novembar 1991

 

 

kod

simona

posle mesec

dana slušam

muziku. prava

stvar ta

stvar

30. novembar 1991

 

 

decembar

 

 

razgovarali

smo na čuvenom

clifton suspension bridgde

u bristolu. uživali smo u

pušenju budućnosti

1. decembar 1991

 

 

 ovo nije

renta car. ovo

je privatni auto

kaže david byrn

u filmu 

istinite priče

2. decembar 1991

 

 

ne pravim

se ja blesav

blesavosti radi

nego ugođaja radi

em ugodim ugođaju

em dani teku em

po ko zna koji

put

3. decembar 1991

 

 

kad

shvatiš da

ozbiljni ljudi postaju

ozbiljni podstičući kod

ljudi strah od drugih ljudi

onda počinješ da se

raduješ svim drugim

ljudima

4. decembar 1991

 

 

i

 

 

kaja

je ruža

lutanja a

ruža lutanja

je kaja obe

sam pisao

u istom

rokovniku 

nežnosti

božije

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

18. novembar 2024.

27378. dan mog života

 

 

kaja

je mali

trag koji

pokazuje

kako je

majka

postala

pesma

kaja

i

kako

je

kaja

postala

majka

božija

svih

bića

 

 

i

 

 

krenimo

kaja ti i ja

u kaju

 

 

volim da

pišem o prijatelju

hodali smo sporo po

vetru kao i prekjuče po

kiši. bili smo kao i one dve 

devojčice koje su zastale u

igri i pogledale nas. voleo

bih da pišem kao vilijem

karlos vilijams. dobio

sam pismo od kaje

2. oktobar 1991

 

 

kreću 

se talasi sivih

oblaka gledam ih

kroz prozor slušajući

džez. prijatelj izbacuje

đubre. džez i nije neki

ni đubre nam nije

baš jače a tek ja

3. oktobar 1991

 

 

po

postojanju

mi je da

dam

4. oktobar 1991

 

 

kiša

pada kao

dostojanstvena

ozbiljnost. brojanica

u ruci me samo još više

otvori. kasnije marko priča

kako su neki ljudi pali u

svojoj patnji. bože sačuvaj

me od zdravog razuma

rekao bi vitgenštajn

5. oktobar 1991

 

 

nekad

sam mislio da

ono što pišem znači

svima. sada znam da

znači samo nekima. tim

pre i tim lakše otkinem

poveće parče iz

srca

6. oktobar 1991

 

 

stari

gospodin

me je tako surovo

odbio da mi se zavrtelo

u glavi i gordosti. odmah

sam mu se na šamaru

zahvalio

7. oktobar 1991

 

 

volim

žrtvu. poniznost

odricanja. budući

novac je u

emocijama

idejama

i

lepoti

8. oktobar 1991

 

 

kako te

onaj do tebe

sruši. kako samo latice

otpadaju sa jesenjih ruža

kako zanosno peva stari

poljak u golders hil parku

 o dragoj suzama i njenim

ljubičastim usnama

9. oktobar 1991

 

 

i

 

 

 dudić mi se

javijo da čuje za

tebe a jate pitam ako

nadam se da dobijem od

marice marke da dam dudiću

moram da pitam dame negrdiš

nisam ja kriva što sam naučila

dasam odlučim piše mi kaja

uzbuđen sam tenzijom u

njenoj rečenici. to pismeni

ljudi ne mogu napisati

miroslave moj

udovički staž je veći

nego radni i zato janisam

dobra kao ti. ali je ovo istina

da je moj dobri bratsteva

umro i to jako tragično

skočijoje sa sprata

10. oktobar 1991

 

kaja

velika

pesnikinja

 

 

i

 

 

trčim prema

ružama. trčim i

london gori u crvenom

suncu predvečerja. ja

samo trčim i trčim

11. oktobar 1991

 

 

ovo je put

ovo su ruže. ovo je

lutanje. ko dotakne ruku

ko zagrli vrtlog. ko boje cveća

na smrtnosnom grebenu ne smeju

za oko da izblede pa neka je

oko i na pedalj od ponora

12. oktobar 1991

 

 

i

 

 

mnogo je

dobrote na

ovom svetu

13. oktobar 1991

 

to je bio

sudbonosni

uvid. tog dana sam i

prvi put kleknuo i poljubio

zemlju. ja krećem na veliko

hodanje na veliki put piše

u rokovniku 7 tog dana

 

 

i

 

 

pomilovati

uzbudljivu

snagu

nevremena

14. oktobar 1991

 

 

samo da

posvedočim

očajan sam

15. oktobar 1991

 

 

danas

takođe svedočim

pre tri dana u nedelju

iznenadno i lako prvi

put sam kleknuo i

poljubio zemlju

16. oktobar 1991

 

 

pomahnitala

sebičnost moćnih

ona im grob kopa

ljubiti i samo

ljubiti

17. oktobar 1991

 

 

posmatrači

aviona vredno

posmatraju avione

kao i posmatrači ptica

ptice a posmatrači vozova

vozove. rade radnici stvaraju

količine koje ne postoje

18. oktobar 1991

 

 

stara

engleskinja

će biti sahranjena

pored svog muža u

beogradu. kaže pa 

da živimo mirno u

čedinoj srbiji

19. oktobar 1991

 

 

i

 

 

 ja sam

njegov bol u

oba kolena. samo

ga upozoravam da pazi

dok trči da se ne povredi

šta bi mu to sad trebalo

hvala bolu pretrčao sam

42 kilometra bilo je to

šest krugova oko

hajd parka

20. oktobar 1991

 

bio je

to moj prvi

maraton

 

 

i

 

 

ponekad

sam sretan to

moram priznati

ponekad i nije malo

ponekad vidim u plavoj

boji je plavo. na kraju se

odmara početak. brojem tri

možeš u maglu ili bogu

al je opo malter oko

dovratka

21. oktobar 1991

 

 

počinjem

da gladujem da

bih gladovanjem

umilostivio snage

22. oktobar 1991

 

 

glad osećam

u finom podrhtavanju

slabim. kako mi se samo

ruke sklope jedna preko

druge. kako dugo leže

u tom položaju

23. oktobar 1991

 

 

gladovanje

me smiruje

prepuštam se

osetim kako daljina

nestaje. flašica sa

mastilom me

čeka

24. oktobar 1991

 

 

oh

kako snažan

i dubok iznenadan

nepoznat neprestajući

bol u leđima. o je. da bi se

stvorila lepota potrebno

je krvavo raditi

u prazno

25. oktobar 1991

 

 

bol ne

prestaje i 

ja prestajem s

gladovanjem

petog dana. prvi

zalogaj hleba je

hranljiv kao

vazduh

26. oktobar 1991

 

 

šta

košta da košta

život se isplati sa

šopenhaureom uz

dodatak henrija

milera pogotovo

27. oktobar 1991

 

 

severni

london

sporo hodam

oko ponoći

okolo

ponoći

28. oktobar 1991

 

 

ja već

dvadeset

godina ratujem

u miru da bi u ratu

bio mir. ili o vatri

koja se sa merom

pali i sa merom

glasi

29. oktobar 1991

 

 

kada sam

sam i kada me

niko ne vidi ja

kradem vazduh

i dišem ga

30. oktobar 1991

 

 

ja sam

hram

pesmom

stvoren

31. oktobar 1991

 

 

novembar

 

 

usporavam

da bih se

spasao

1. novembar 1991

 

 

tako me

je jedna devojka

zagrlila da sam odmah

osetio šta to znači devojčin

zagrljaj. sa njenim rukama 

uselila se u mene

bezbrižnost

2. novembar 1991

 

 

beda

vrtlog nemoći

vuče. kako se prikupiti

ljudi se skrivaju da bi

preživeli. beže da

bi živeli

3. novembar 1991

 

 

i

 

 

kaja

je

pesma

čeda

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

16. novembar 2024.

27376. dan mog života

 

 

kajo

subota je

krenimu u

kaju

 

 

beli

leptir je

malopre

preleteo

preko

crvenih

ruža

to

je

istina

30. avgust 1991

 

 

poslao

sam

tri

pisma

31. avgust 1991

 

 

septembar

 

 

ono što

počne nek

prenoći pa

ako preživi

ostaje mu

da se bori

za život

1. septembar 1991

 

 

crvena

boja ružinog

pupoljka i crvena

boja rascvetale ruže

to je nijansa u kojoj

život nastaje i

nestaje

2. septembar 1991

 

 

svako jutro

šetam se po groblju

na vest hempstedu i čitam

životne priče ispričane na

nadgrobnim spomenicima

tek kad svi poumiru onda

se priča priča i sama

3. septembar 1991

 

 

zelena

svetlost u

atmosferi kasnog

letnjeg popodneva

osećam mišljenjem

mislim osećanjima

redom sledom

doći proći

mni i spi

ja i ti

4. septembar 1991

 

 

i

 

 

skupljam

već danima

kartone sa londonskih

ulica i pišem po njima. pišem

o lutanju. pišem sa nekoliko

penkala. menjam oblik veličinu

i brzinu slova. pokušavam da

razumem i primenjujem

jednu staru formulu

ljubav. uz džez

5. septembar 1991

 

bili su

to prelepi

kartoni od kutija

za pakovanje bačenih

na ulice na kojima sam

uživao da slikam

pišući

 

 

i

 

 

živeti

kao da

ne

postojim

6. septembar 1991

 

 

toliko je

gavranovo perje

crno da se zaplavi

miroslave moralom i

metaforom ti stvori

tržište ugleda

7. septembar 1991

 

 

prevodnica

na kanalu. plove

ljudi vodom. dečaci

odrastaju. kupine na

suncu. vesna marko i ja

sakrivam patike u žbunje

pričam svašta. sunčam telo

gazim bos. nikad kraja. stvar

života je da prolazi. trnje

i kamenje. dve patike

pokupim ih u

povratku

8. septembar 1991

 

 

i

pođem

ja kad. i

pođem ja

kad opet

kad. i opet

pođem kad

opet kad i

taman da

odustanem

od svega

kad

9. septembar 1991

 

 

išao sam

ulicom londona

i bio sumnjiv policiji

zaustavili me. odsumnjali

i pustili me. kako mi je i tako

se nikog ne tiče. posle

sam legao na klupu

10. septembar 1991

 

 

prijatelj

me u pismu

tako ružno

napadne da

mi ga je 

žao i već

polako sve

zaboravljam

11. septembar 1991

 

 

i

 

 

da li

ovim rečima

uvećavam tugu

ili je smanjujem u

svakom slučaju

video sam i

danas 

crvendaća

12. septembar 1991

 

u tim

danima

u londonu

pred polazak 

na ružu lutanja

sa velikom brigom

da li ću i kako uspeti

da hodam svaki dan

10 godina najviše

su mi snagu 

davale

ptice

a

pogotovo

crvendać

 

 

i

 

 

mislim na

jednu ženu. ona

je daleko i ja je ipak

volim. čitaću uskoro

knjigu u kojoj razgovaraju

krišnamurti i dejvid

bom

13. septembar 1991

 

 

i danas

mislim na jednu

ženu koja je daleko

ali je ja volim. ja se

hranim korenjem iz

najdubljeg neba a

da je volim ona

ni ne zna

14. septembar 1991

 

 

idemo

sačekala me

moja ptičica. već

danima susrećem

crvendaća. prepuštam

mu se. u dobrim

sam krilima

15. septembar 1991

 

 

uzbudljivi

putevi ljudi koje

volim. beket

gertruda stejn

vitgenštajn...

idem i ja

tamo

16. septembar 1991

 

 

staza

rukopis. oslonim

se na svoje pisanje

ispod šake pletu se venci

koji mi zabavljaju oči i

izmame mi radost

na licu

17. septembar 1991

 

 

lutam ulicama

pa sednem i pišem

duva hladan vetar. pišem

o sporosti i promeni. pišem

prljavim rukama kao seljak koji

prljavim rukama jede hleb a hleb

sve slađi kao i ovaj vetar a bogme i

sporost u promeni ili kad ga nabode

na viljušku i umoči dobro natopi u

krompir paprikašu pa ga

zaokruži viljuškom

oko tanjira

18. septembar 1991

 

 

knjiga

budućnost

čovečanstva

sa njihova zadnja

dva razgovora. na

naslovnoj stranici je

fotografija krišnamurtija

na zadnjoj dejvida boma

obojica se smeju. kako

su uživali u razgovoru

19. septembar 1991

 

 

skupljam

opale latice

svenulih ruža. ne

postoji smrt. samo

oblici. oblaci što

menjaju svoje

oblike

20. septembar 1991

 

 

ničije

londonsko

popodne

21. septembar 1991

 

 

utom

banem

ja

22. septembar 1991

 

 

jesen

 

 

učitelji

su nestali

neka su. služim se

nebom. ono je stalno

tu. ovakvo ili onakvo

uvek drugačije i

uvek isto

23. septembar 1991

 

 

prijateljica se

koleba. nemam

ni kolibe ni kobile i

vesnino kolebanje

je prirodno. danas

ja častim kaže

nebo

24. septembar 1991

 

 

kad prepušten

hodam vidim kako se

ulica lagano širi i tamo i

ovamo i kako sam ja samo

jedan od njenih prolaznika

kartoni su ove večeri

vlažni. trebao sam

ih pokupiti

juče

25. septembar 1991

 

 

narodi evrope

su se uznemirili

upoznao sam odličnog

čoveka. uznemireni narodi

kao da čekaju znak za svoj

stampedo. sa odličnim čovekom

moja duša je mirnija. lepše vidim

belinu kuća. ako znaka ne bude

narodi će mirno nastaviti da

pasu. a o stampedu

da ne govorim

26. septembar 1991

 

 

prenošenje

27. septembar 1991

 

 

kiša

i prošenje

molitva. da bih

zaista molio ja

zaista prosim

28. septembar 1991

 

 

ljudi

se

stide

napora

29. septembar 1991

 

 

čudeći

se

utišavam

ego

30. septembar 1991

 

 

oktobar

 

 

ono što

je važno u

rečenici nastaje

u muzici traje u

ritmu zasija u

iskrenosti

1. oktobar 1991

 

 

i

 

 

oh

koji

dani

 

oh

koje

reči

 

oh

i

kaja

i

kaja

su

crvendać

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima