AUTOBOGOGRAFIJA

31. maj 2025.

27572. dan mog života

 

 

miroslav mandić

 

ruža lutanja 3

 

lepo je kisnuti i biti

 

ovu knjigu posvećujem osećanju

da je svaka stopa na ovoj zemlji čovekov

dom i da su sve životinje i sve bilje i sve

vode i svi vetrovi i nebo sa suncem

mesecom i zvezdama njegovo

jedno jedino telo i duša

 

 

 

732/2921

 

2299  prva rečenica ove knjige je zadnja rečenica knjige peščanik danila kiša

 

2300  mogu da ti se pohvalim da sam dobio žuljeve na tabanima

kaže mi dragan stojković sa kojim sam ishodao današnji dan

 

2301  nije vis već provalija je ono što je strašno rekao je niče

hodam i pomislim nije provalija već je vis ono što je strašno

 

2302  zaštitnik treće godine ruže lutanja je leptir

 

apsolutna ludost običnog

599. hodanje

juče sam završio drugu knjigu ruže lutanja

danas počinjem sa trećom. između te dve knjige

proći će jedna godina a u stvari ih deli samo jedna noć

noć koja spaja jučerašnjih 29.185 (22.2 km) koraka koji su

ostali u drugoj knjizi sa današnjih 31.605 (24.0 km) kojima sam

otpočeo treću godinu lutanja. lutanje mistikom brojeva. da li sam

ti već rekao da je lutanje vernost. vernost traganju i nepoznatom

voleo bih da sam ti svakom svojom reči veran. da osetiš da pišem

za tebe. da mi je stopalo na zemlji za tebe. da mi je šaka na hartiji

za tebe. da mi je dah između stranica knjige u tvojim rukama

pored tvog lica. veran sam ti i veran sam apsolutnoj ludosti

običnog kojoj je bio posvećen i rajmond rasel učitelj

marsel dišana. večeras vidim u zadnjoj rečenici

knjige kiša zaliva hodajuću plavu ružu

tu sam svete

beograd 9.11.1993

 

 

 

733/2920

 

2303  šta ti misliš da će on doći. ma boli me kurac za njega ribari kod radeckog

 

2304  čekaj znam ga ja sa zemunskog keja

 

2305  može trideset maraka i dva piva sa pijace

 

2306  kao prošle godine u rumuniji zlati se i sija ovaj dan od prezrelog žutog lišća

 

veličanstveno

600. hodanje

uz vatru leži karolina na

zemlji. starija žena bez stana. stavlja

drvo po drvo na vatricu sa kojom se greje. obala

dunava joj je na pet metara. žuto lišće topole pada

po njoj. lišće ne stavlja na vatru jer joj ga je žao. seda

je i lepa. vedrina joj izlazi iz svake reči i pokreta. u noći

donese jorgan i kaže da joj nije hladno. o voljena karolino

ženo koja spavaš u šumi pod vedrim nebom svaka moja reč i

svako slovo koje ispisujem padaju na kolena i ljube tvoju dušu

o bože kako je veliki tvoj put između pada i veličine. hvala

koracima koji su me danas doveli na obalu dunava do

karoline. osetio sam kako je bog srećan u meni jer

sam ga video kako živi i uživa u njoj. tu sam

svete. zlatim se sa tvojim zlatnim lišćem

beograd 10.11.1993

 

 

 

734/2919

 

2307  prvi hladni dan

 

2308  vucibatina je zaštitnik nezaštićenih kaže mi narcisa dostanić

 

2309  niko nema para u džepovima. čekove ne primaju. ništa se

nema. ništa se ne može. sve je otišlo u kurac. jebe lud zbunjenog

 

2310  ne da je prvi hladni dan nego sam se smrzao k'o...

 

osećam i sad hladnoću po člancima

601. hodanje

cela današnja priča je priča o hladnoći. temperatura

je pala na nulu i udružena sa jakim vetrom preokupirala me je

svakog trenutka. svakog trenutka u svakom delu puta po svakom

delu tela. pogotovo šake vrat i prepone. a lišće je kao i svake jeseni

nečuveno lepo. pa onda talasi u dunavu. ko jednom zavoli talase uvek

će biti slobodan. nošeni vetrom talasi dunava su se kretali ka gardošu

udarali su po obali i izazivali sreću po mojoj koži. nisam postojao bio sam

sâm svet. spojen sa svim zvucima jer i sam sam bio zvuk. spojen sa svim

oblicima koji su se menjali jer i sam sâm bio oblik koji je u stalnoj promeni

svim zvucima bojama i oblicima u promeni hladnoća je bila so. u hladnoći

je bilo hladno i hladnoća se zavlačila u drveće kuće pse i tela ljudi

pred kraj hodanja sam se sasvim otvorio. hodali smo hladnoća

i ja ruku pod ruku. zlatim se sa tvojim zlatnim

lišćem. hladnoća me je grejala

beograd 11.11.1993

 

 

 

735/2918

 

2311  duva me nema šta

 

2312  u grubim vremenima nežnost je spas. nežnost je spas u svim vremenima

 

2313  na mene utiču još nerođeni umetnici i pesnici

 

2314  ja prepisujem budućnost

 

2315  pevati mišljenjem. misliti pevanjem

 

2316  curi mi nos počinje treća zima

 

2317  izgoreće mi jaja na hladnoći

 

2318  ja nisam živela javno i ja ne želim da umrem javno rekla je d.č.

 

2319  stići će samo onaj koji ide

 

preko reke tamo. preko reke nazad

602. hodanje

po hladnoći s jednog kraja grada na drugi. već sam

do podvožnjaka. već do studija b. već do pravnog. već do

novog groblja. već do ofkovog igrališta. već do ulice marijane

gregoran. već pijemo lozovaču raković i ja našoj dolores za dušu

u povratku se prepuštam hladnoći. policija čuva mostove. sve više

ljudi stopira po ulicama. živim četrdeset i četiri godine i sve više vidim

kako je život odraslih borba za vlast. u siromašnim i propadajućim

društvima jedino što se vidi je borba za vlast. nestanu sve pozlate i

ukrasi i ostane samo istruleli skelet vlasti. vlast su konkretni ljudi

i sada ih vidim kako hodaju ulicama kao smrt i propast

hladnoća me je grejala. baš tako vlast propast

beograd 12.11.1993

 

 

 

736/2917

 

2320  vetar je stao

 

2321  crk'o gradski saobraćaj ljudi hodaju gradom

 

2322  pesma je spas

 

2323  sve je pesma

 

2324  će da idem lele će da idem makar da ne stignem

 

2325  sve leči kineska mudrost

 

2326  kamen na kamen i nije kamen

 

zaleđena trava

603. hodanje

u hladnom danu i brzom

hodu telo se ugreje i nastavi kao furuna

koja se kreće. kod pravnog sam se sreo sa olgicom i

duškom otišli smo dolores na grob. pred grobljem mnogo

cveća i miris smrti. dolores čaće zajedno sa bratom titkom

pušimo zajedno sa dolores. posle po groblju tražimo grob ilije

savića. pred mrak ulazim u osvetljen prazan grad. odlazim na

čitanje kod milene bujas. odatle se u dubokoj noći vraćamo nada

i ja. oko ponoći je pao prvi sneg. mi hodamo sa prekinutim

razgovorom. oseća se kako kružimo u širokom luku oko

osnovnih pitanja. između nas je zaleđena trava. kao

beli kristali sa nekog morskog dna. hodamo po

ledu u noćnoj tišini naši koraci postaju samo

zvuk. baš tako vlast propast

sve je iskušenje

beograd 13.11.1993

 

 

 

738/2915

 

2327  oću kući grafit na betonskom stubu

 

2328  ptice sleću po drveću i čamcima na dunavu. crne

vrane na granama. beli galebovi na vodi. svima nam pada veče na oči

 

pada sneg kroz celu noć

604. hodanje

hodao sam zemunskim kejom i čitao

knjigu kaja. pre toga sam prelazio preko mosta

i gledao sivilo nad gradom. spuštalo se kao težak dah

sporo hodanje je najlepše. meko je kao predvečerje. po

predvečerju su padale ptice. rukom sam se držao (za predvečerje)

kad ga dodirnem ono me dodirne. tako je bilo noćas sa snegom. nigde

nije bilo nikog a sneg je padao mnogo i kao i uvek lepo. video sam ga pod

svetlom na mostu padao je u svim pravcima. padao je po već popadalom

snegu i dole u dubinu ka reci. sve je samo treperilo. i belina i padanje. gore

iz neba tiho bez glasa pada ovaj sneg rekao sam tiho. sve je bilo u dodiru

noć se belela. sve se belilo. kada god bih podigao pogled začudila me je

lepota padanja snega. sneg je bela kiša. paperjasta sa puno vazduha

zimska kiša. hodao sam do jutra. sneg je napadao po mojoj kapi

i ramenima nije bilo razloga da ga otresem samo sam hodao i

uživao. nosio sam ga kao što je i on mene radovao. sve

je iskušenje. padao je tako mnogo i tako lepo

beograd 15.11.1993

 

 

 

739/2914

 

2329  u preduzeću soa nebeska sušim mokre čarape

 

2330  samo sopstvena smrt može biti spas tuđa je uvek greh

 

2331  tapkam na ž. stanici beograd čekajući voz koji ne dolazi

u stanici nema nijednog voza. sneg pada i pokriva prazninu

 

bljuzgavica

605. hodanje

dan počinje sa mokrim

cipelama i čarapama. vlažni sneg

se pretvorio u bljuzgavicu i nema nade

da dan provedem u suvom. tri puta sam se

sušio. na ž. stanici sam skinuo mokre čarape

i ponovo ih navukao na novinski papir kojim sam

obavio hladna stopala. vozovi ne dolaze i kasne

satima. čekao sam novosadski. svi su pomireni sa

nevoljama. beda je mera stvari. nemoćni ne pomišljaju

na sopstvenu odgovornost. u vozu osušim noge. mislim

kako je ovo pravo mesto i vreme za nežnost i dobrotu

na ž. stanici u novom sadu ne možemo da izađemo iz

voza jer gomila upada u voz u strahu da neće moći ući

bljuzgavica mi ponovo smrzne noge treći put danas

kod slobodana mi tetka nada uspe u lavor puno 

vrele vode da ugrejem noge. umro je janez

kocijančić kaže mi slobodan. padao je

tako mnogo i tako lepo. mokri

sneg je bio istina

beograd - novi sad 16.11.1993

 

 

 

740/2913

 

2332  mamu im jebem je krilatica nacionalizma

 

2333  ako hoćeš da budeš srećan jedne noći opij 

se. jedne godine oženi se. a čitav život gaji bilje

 

2334  kako je tiho veče pod snegom

 

2335  u jednom trenutku (koji može da traje i nekoliko

godina) ceo narod ne računajući 2% ljudi podržava diktatora

 

2336  hodam sa višnjom petrović (posvećeno višnji)

 

u ovom gradu sam učio da se daljina zove horizont

606. hodanje

kroz grad hodamo branka. davić. bilja. čeda. brane. slobodan i ja. pričamo 

o fudbalu. sa višnjom popijem litru vina i gledam je lepu dok hoda pored mene

višnja mi priča o biljkama koje sadi i koje joj nedostaju. priča o zemlji koja joj je

potrebna rukama. po zaleđenom gradu i pustim ulicama sam hodao do bilje. grad 

je mali može mi stati pod trepavice. crno pod noktima mi se u detinjstvu skupljalo

ovde u ovom gradu. u ovom gradu sam učio da se daljina zove horizont. u

ovom sam gradu zavoleo reč prijateljstvo i osećao reč osuđen. i bilo je

filmova i umetnosti u ovom gradu. ovde sam gledao pljusak i za 12

minuta u brzom hodu stizao od kuće do centra. mokri sneg

je bio istina. srodio se ovaj grad sa svakom

stopom koju sam ostavio po evropi

novi sad 17.11.1993

 

 

i

 

 

zaštitnik treće godine

ruže lutanja je leptir

 

 

lutanje mistikom brojeva. da li sam

ti već rekao da je lutanje vernost. vernost

traganju i nepoznatom. voleo bih da sam ti

svakom svojom reči veran. da osetiš da pišem

za tebe. da mi je stopalo na zemlji za tebe. da

mi je šaka na hartiji za tebe. da mi je dah

između stranica knjige u tvojim

rukama pored tvog lica

 

 

o voljena karolino

ženo koja spavaš u šumi pod

vedrim nebom svaka moja reč i

svako slovo koje ispisujem padaju

na kolena i ljube tvoju dušu... osetio

sam kako je bog srećan u meni

jer sam ga video kako živi i

uživa u njoj

 

 

pa onda talasi u dunavu. ko jednom zavoli talase uvek će biti slobodan

 

 

u grubim vremenima nežnost je spas. nežnost je spas u svim vremenima

 

 

na mene utiču još nerođeni umetnici i pesnici

 

 

pevati mišljenjem. misliti pevanjem

 

 

pesma je spas

 

 

sve je pesma

 

 

sporo hodanje je najlepše. meko je kao predvečerje

 

 

u ovom sam gradu zavoleo reč prijateljstvo i osećao reč osuđen

 

 

i

 

 

ružo lutanja

lutanje mistikom

brojeva. lutati vernošću

dahom mojih reči

na tvom licu

 

 

i

 

 

ružo lutanja

na mene tek sad

utiču još nerođeni

pesnici umetnici

i hodači

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti si

prijateljstvo

osuđenih

 

 

i

 

 

ružo lutanja

tvoja lepota i dobrota

je u tome jer si stvorena

i rođena iz nezaštićenosti

krhkosti osporavanja

iz nemogućeg

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

tvoja

čednost

i

odanost

su

večni

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

si spas i

tobom je

sve

spas

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

si pesma i

tobom je

sve

pesma

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

30. maj 2025.

27571. dan mog života

 

 

prošla je

druga godina

ruže lutanja i 

završena je

druga knjiga

ruže

lutanja

 

 

i

 

 

sada

ću proleteti

kroz drugu godinu

krenimo zajedno

utroje ružo

lutanja

 

 

koračam hamvaša udišem sunce

 

 

pre četiri dana u nedelju koja je pala između zadnjeg dana prve

godine i prvog dana druge godine ruže lutanja u rasinariju sam podigao

spomenik anonimnim snagama ljubavi. monumentul puterii anonime al jubirii 

 

 

za davanje (muško) je potrebno odsustvo

sebe. za primanje (žensko) prisustvo sebe 

 

 

hodanjem proizvodim muziku

 

 

  uvek je ono čemu su se ljudi izrugivali bila budućnost

 

 

stalno govorim reč bog jer stalno govorim sve

 

 

mojim telom kruži univerzum. kako da toga budem neprestano svestan

 

 

gledam ljude. svako biće jedna priča. pesma je već retko ko

 

 

počinje dizanje (19:27h)

spomenika anonimnim snagama ljubavi

noćni sonet - hamvaš

jelena je kamera

spomenik anonimnim snagama ljubavi

hodanje od pravoslavnog do katoličkog božića

 

 

anonimne snage ljubavi su žive duše - anđeli

u ljudima. dela koja pletu život kroz ceo kosmos

 

 

ne dišemo mi vazduh nego ljubav koju su drugi stvorili za nas

 

 

jednostavnost u mojim knjigama je posvećena nevinima

 

 

umetnost je celina

 

 

posle 12 km počinje ruža da radi

 

 

hodanje je milovanje

 

 

nikada kraja uzbudljivoj dobroti

 

 

sa kakvom dubinom zahvalnosti me je gledala mlada

prosjakinja. najsrećniji sam kada dajem. hvala prosjacima

 

 

ne živim u svetu živim u hodanju

 

 

hodam i pišem. ritam prave koraci

 

 

u hodu teško mogu napisati dužu rečenicu od ove

 

 

živi se da bi drugi živeli

 

 

pišem da bih izdržao. izdržavam da bih pisao

 

 

ja sam kosmopolita

 

 

još jedan sat pa ću krenuti da hodam

III spomenik anonimnim snagama ljubavi danilo kiš - proleće

krećem sa verom da sve zavisi od jednog čoveka jer jedan je čovek sve

 

 

poći na novi deo puta je jako opasno ali tek sa novim delom puta žive i svi ostali

 

 

nebom se vidim kako milim. milim nebu i zemlji na radost

 

 

neprekinutost: sposobnost da se primanje ponavlja i ponavlja

 

 

umesto prošlosti podvizi

 

 

hvali se u meni sve 

 

 

vetar hodanja. koraci sejanja. stopala pletenja

 

 

umetnost je vernost

 

 

hodam um mi se razvija prostorom. hodam srce mi se greje vremenom

 

 

treperi u meni sve što postoji. ja sam sve i zato

treperim. orfejsko u koraku. u visinama hoda pevanje

 

 

umor kao ozarenje

 

 

upravo sam dopešačio 36 kilometara u delu spomenika edvard stahura

da. edvard stahura. bilo je to hodanje za 36 pravednika koji čuvaju svet

 

 

primiti dati pevati

 

 

ja ne bih mogao hodati po zemlji da ne gledam iz visine

ja ne bih mogao hodati daleko da ne osećam da je sve blizu

 

 

drage oči što gledate ovu rečenicu grli vas vaš niko

 

 

kad osetljiva lepa žena klekne i poljubi šake

umetnika stranca umetnost je ponovo rođena

 

 

umetnost je ljubljenje

 

 

tako hodati po zemlji da sve pleše

 

 

umetnost i ne može biti ništa drugo osim molitve putu do boga

 

 

u ovoj noći bilo je mnogo ljudi na jednom mestu a na putu dok sam hodao bio sam sam

 

 

volim one koji ne čuvaju sebe

 

 

ponavljam da je svet plav ponavljam da je svet jedan da je hodanje muzika

 

 

nikada nisam video lepšu crvenu boju nego što je ovo polje bulki u daljini 

 

 

ja sam rekao da sam umetnik pesnik filozof luda monah prosjak lutalica

i niko ne gleda tu celinu ali mnogi koji se osećaju kompetentnim za neki

od tih aspekata mi osporavaju baš taj ili ako su dobronamerni onda im

se sviđa što sam izabrao baš njihov a ostali im nisu važni

 

 

kako je vrisak. kao je spas

 

 

kada reaguju na ružu ljudi prvo ispolje strah od njenih 10 godina

 

 

ptice su željne druženja

 

 

u svakom koraku su svi koraci

 

 

muzika jednog muzika tišine

 

 

juče mi je prvi put u životu doletela ptičica u ruku

 

 

celim se svetom ne može vladati ali se celom svetu može služiti

 

 

iz siromaštva dolazi novo pevanje

 

 

ide čovek. to sam ja

 

 

lutanje je umetnost spasavanja boga. jer bog je spreman

i da propadne. u toj njegovoj spremnosti je ljubav božija 

 

 

ja sam onaj sa kojim počinje

 

 

nadam se da će doći dan kada će svi reći da sam njihov

 

 

nisam ja političko biće nego hodačko. hodačko biće koje hoda i peva

 

 

ritam spašava

 

 

ruža lutanja. ruža življenja. ruža umetnosti

 

 

ja želim da delo i iskupljenje idu zajedno

 

 

tražim snagu u sebi da izdržim u ovom načinu na koji pišem pišem kao

da se prvi put piše. kada nije potrebno više reći od najjednostavnijeg. kao

kada se za vodu kaže voda za hodanje hodanje a za iskušenje podneti

ga i nastaviti... pišem tako da osetiš moju vernost i odanost tebi

 

 

trošeći svoje telo hranim telo života

 

 

pišem ovu knjigu sa strpljenjem kojim želim da spojim poeziju roman

dnevnik i religijsko-mistički tekst. poezija  je lepota i nežnost. roman 

je humor i muzika. dnevnik je mudrost i iskrenost. religijsko-mistički

 tekst je sloboda i božansko. da li mi to uspeva

 

 

davanje je primitivniji oblik od primanja

 

 

svako hodanje po putu je hodočašće samom putu

 

 

dobrota je najvažnija. dobri ljudi su jači od ratnika

 

 

sam sam za sve same

 

 

sve se ružom povezuje

 

 

danas sam prvi put u životu preplivao dunav... ni na šta velika reka toliko ne liči kao na vatru

 

 

ja nisam putnik. ja sam vrtlar

 

 

beskonačan je put kroz samog sebe 

 

 

već sam negde napisao ali napisaću ponovo hodanje je muški vapaj za nežnošću

 

 

izgovoriti reč to je kao ishodati put

 

 

nagon za lutanjem je bog

 

 

lutanje je traganje za sobom

 

 

lutanje je strast za odlaženjem

 

 

lutanje je oblik plesa u vremenu

 

 

lutanje je deset proleća. deset leta. deset jeseni. deset zima

 

 

lutanjem biti saradnik bogu u stvaranju

 

 

lutanje himna bogu

 

 

lutanje je otkrivanje centra

 

 

lutanje je religija

 

 

lutanje je mistika

 

 

lutanje je desetogodišnje slavljenje jedne sekunde

 

 

lutanje je mitološko putovanje kroz lepotu

 

 

toliko je ruža drugačija da nemam sagovornika ni blisku osobu

 

 

hodam da ne bih bio sam

 

 

zajedništvo žene i muškarca koje raste u naporu i razumevanju čuva ovaj svet

 

 

niko oko mene ne shvata moju dužnost da hodam i ne prestanem

 

 

ma ja sam bre srećan

 

 

piši kao što hodaš

 

 

sve će se očistiti lepotom. lepotom božijom u sebi

 

 

ja sam perač mostova

 

 

lutanje (umetnost) je čežnja za umetnošću (lutanjem)

 

 

pesnik gleda svet kao bog pročitao sam hamvaševu rečenicu u njegovoj sobi

 

 

ruža se traži sa ružom u sebi. do boga se dolazi bogom u sebi

 

 

večeras vidim u zadnjoj rečenici knjige kiša zaliva hodajuću plavu ružu

 

 

i

 

 

ružo

lutanja 2

za godinu dana

si starija od ruže

lutanja 1 i to te

čini još više

ružom

i

još

više

lutanjem

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

si spomenici

anonimnim

snagama

ljubavi

 

 

i

 

 

ružo lutanja

iako sama ljubav

sloboda istina si

svakom i svim

bićima

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

29. maj 2025.

27570. dan mog života

 

 

725/2928

 

2270  jedino utočište je slabost kaže nenad jovanović

u pesmi slobodan tišma mi otkriva reč ništa

 

2271  dakle mimo kaže mi nenad jovanović

 

2272  ma koja je onda njegova zarada kaže prolaznik

 

2273  pa jel' on zna kaže sat kasnije neki drugi prolaznik

 

marka je u beogradu 110.000 dinara

593. hodanje

prelazim preko mosta. most mi je kuća. kuća nad vodom

radna soba između dve obale. hodajući preko mosta od svakog

mosta činim zlatni most. zasukao sam rukave i pružio korak ograda

promiče pored mene. čekaju me kod mostara nenad jovanović i nenad

milošević hodamo ka banjici. pogačice jogurt jesen i jesenje jednostavno

lišće. jednostavno je sve: sada je jednostavno lišće. sa jasnom manjulov

gledam u daljinu i vetru ka avali. sa lazarom stojanovićem pijem čaj i votku

na bulevaru revolucije drvoredi natkriljuju predvečerje. kao i oduvek sve

ono što zaista jeste je sve ono od čega ljudi okreću glavu. nije to ono

što sam želeo da napišem ali neka ostane. možda to sa

drvoredima i nije tako loše. tiho teče reka sava

stanovi se ne greju i zatrpavaju se hranom

beograd 2. novembar 1993

 

 

 

726/2927

 

2274  sa nadom po savskoj dolmi. sami nestali u zajedničkom hodanju

 

2275  jedan pas hoda sa nama do novog mosta

kod ostružnice (prestao da se gradi) loveći krtice

 

2276  ipak spas lepe žene prolaze kroz grad

 

nada petronijević

594. hodanje

hodački dan mi se završava oko

ponoći. topla mi je noć. pio sam vino sa nenadom

jovanovićem i nenadom miloševićem a sa nadom sam pio

vazduh sa dolme. izvesno je da je svet mnogo lepši i bogatiji nego

što to čovek zna i u mnogo većoj opasnosti nego što je toga svestan 

ali sve je to već rečeno mnogo puta. i zato ponavljam lepotu po milosti

božijoj čovek sam hrišćani po delima veliki grešnik po zvanju bogotražitelj

beskućnik koji luta iz mesta u mesto. od imovine imam samo jednu torbu

na leđima sa suvim hlebom a pod pazuhom sveto pismo to je sve. promičе

mi noć preko čela i kose. nadam se i pored velikih nevolja (nevolje su

zlo). hodam tako promiču i nevolje. stanovi se ne greju i zatrpavaju

se hranom. nikada reči ne gube ni smisao ni snagu

beograd 3. novembar 1993

 

 

 

727/2926

 

2277  čovek se bori za moć i time gubi sve 

ostalo u toj pobedi on utire sebi put ka večnoj smrti

 

2278  manda znači ženski polni organ. od ženskog imena manda nastalo je prezime mandić

 

2279  ovo nije rečenica na srpskom ovo je rečenica

 

this is not a sentence in english this is a sentence

 

ez nem egy magyar mondat ez mondat

 

kjo nuk është fjali shqip kjo është fjali

 

esto no es una oración en español esto es una oración

 

ce n'est pas une proposition en française c'est une proposition

 

das ist kein deutcher satz das ist ein satz

 

2280  drvored moj jezik

 

2281  tragedija nije važna. važno je nevažno

 

2282  nisam u događaju mladić na pijaci

 

2283  zašto nema kvasca u čačku rečenica sa televizije

 

2284  ponovo oko ponoći vidim svetlost to je spasonosni voz

 

(miroslave razgovarao sam sa savom o rukopisu. sugerisao je za strana imena prvo naša

transkripcija i u zagradi originalna. tu će biti malo problema sa slovima nemam sva strana

slova naročito poljska. i u vezi sa datumima misli da su bolja imena meseci od brojeva

kome je knjiga posvećena imaš li moto podnaslov n.č.). (nebojša ja sam već otišao

i ne mogu se na tome zadržavati. molim te da to uradiš kako treba. m.)

 

marka je u beogradu 195.000 dinara

595. hodanje

približava se kraj ove knjige. sedamstodvadesetsedam dana

traje građenje ruže. ostalo je još dvehiljadedevetstodvadesetišest

dana. nemam uslova za nastavak rada. kako ću i da li ću uspeti da

ga nastavim. već nekoliko meseci moram da se zadržavam na jednom

mestu zbog prenoćišta. to narušava osnovnu ideju da svaki dan promenim

predeo ali povećava lutanje i uvećava besmislenost. ali u besmislenosti se

uvek krije novi smisao. vrtlog u gradovima je snažan. grad i nije ništa drugo

nego vrtlog. vavilonija. moja plava ruža time postaje više plava i više ruža

biti više ruža znači biti više čovek. i zato čovek hoda hoda da bi se našao

hoda da bi stigao do boga. da bi pronašao ružu. ruža se traži sa ružom

u sebi. do boga se dolazi bogom u sebi. nikada reči ne gube ni

smisao ni snagu. (nema zadnje rečenice)

beograd 4. novembar 1993

 

 

 

728/2925

 

2285  za zvuk

 

2286  sve pare odoše na štampanje para

 

2287  zahvaljujući novostečenoj ravnodušnosti uvideh da sam

se tri godine bavio nepotrebnim poslom. valja priznati od toga se živelo

 (imam 26 godina pišem poslednji put) kaže 1961 godine branko vučićević

 

2288  reč spasa u beogradu: žiralno. svet je reč

 

marka je u beogradu 280.000 dinara

596. hodanje

sa ratkom marić hodam zemunskim kejom do kraja

tamo gde su letnji i zimski zemunski ribari. probaj je videćeš 

šta je to kaže konobar za ljutu rakiju koju prodaje. mi smo popili po

vino. po času vina. sa časom vina među rukama gledali smo dunav

rečni galebovi su leteli tik iznad vode. na zidu od salonita sam video

olovkom ispisanu rečenicu ne, ne verujem da se ova rečenica ne čuje

kasnije smo se vraćali po kiši i pljusku od inflacije. vetar je duvao. noć je

pala na beograd. svaki dan se ponavljaju iste stvari i kad se već ponavljaju

neka se ponavljaju. umetnost i jeste ponavljanje neprestano rađanje ni iz

čega i zato hodam i zato pišem da hodam. nevinost je nepregledna i

zato vetrovi. vetrovi su mostovi. stalno spominjem vetar da bi vetar

više bio vetar. (nema zadnje rečenice). sutra je subota

beograd 5. novembar 1993

 

 

 

729/2924

 

2289  dva najizvođenija pisca u jugoslaviji su borhes i beket. borhesova

istorija beščašća i beketov godo izvode se ovde neprestano u samom životu

 

2290  stara žena oslonjena o električni stub propušta tramvaj za tramvajem

jer ne može da uđe ni u jedan. ona je izvanredna glumica u čekanju. svi sve

čekaju. čekaju plate. čekaju hranu. čekaju rat. čekaju spas. čekaju godoa

 

2291  stojim na sredini brankovog mosta 16:40 h predvečerje pada na talase i grad. vetar mi

nosi jaknu i gura me u leđa. dole ispod mene na dnu reke je bela mermerna ploča koju sam

bacio u vodu na dan proleća 1988 godine. na ploči piše muzej sa jedne strane i biblioteka sa

druge strane. tako su dole pod vodom venčani slika i reč. (pozdrav nenadu burgiću)

 

heroji

597. hodanje

tuga je hodala kroz mene

a ja sam hodao kroz topli tmurаn

dan. čarape nisam oprao pare nisam

zamenio. otišao sam i nigde nisam stigao ali

je opet bio vetar. drugu godinu sam hodao jer su

me pomogli heroji: nada petronijević. mirjana miočinović

nebojša b. čović. vera varadi. tibika varadi. dejan tomanović

batrić nenezić. želimir žilnik. zoltan cvitko. soros fondacija

budimpešta. vera bajić. vesna milović. slavko milekić. dragoljub

dimitrijević. stevan knežević. dušan todorović. bojan brecelj

nenad baturan. voja kecman. mirko radojičić. branko kovačević

anja i vitek. jašek. soros fondacija beograd. mirna milovanović

ivana baturan. ranko pavić. sanja novaković. lászló füzér. od

minimuma (2.000 dm mesečno) koji je neophodan za

normalno rađanje ruže lutanja uspeo sam da sakupim

četvrtinu novca. sutra je subota. u ponedeljak će

biti zadnji dan drugog dela knjige ruža lutanja

beograd 7. novembar 1993

 

 

 

731/2922

 

2292  bogato plava voda nad beogradom

 

2293  naopako krenulo nema rata govori se u narodu

 

2294  u onoj tamo ima hleba čovek sa beogradskih ulica

 

2295  ajd' bre sa ulice

 

2296  kakvu poeziju pišeš. ljubavnu pitao me novi

poznanik. da sve što pišem je ljubavno odgovorio sam mu

 

2297  ko će prvi do rečenice kaže nada i mi trčimo za rečenicom

 

2298  najvažnija stvar u ovome što radim jeste ovo što radim

 

pogledaj

598. hodanje

prolećno sunčan

dan u kasnoj jeseni. tako

je bilo do četiri popodne. onda je

počela da pada kiša. stajao sam pod drvetom

na ušću i čekao nadu. nada je došla sa šesnaesticom i

mi smo krenuli ka zemunu. kiša je stala i kod hotela jugoslavije

miris dunava nas je zapahnuo. pogledaj pokazala mi je rukom nada

ka beogradu sve je isto kao i u maloj veneciji u londonu prvog dana

ruže lutanja. da sve je isto od istog rođenog. istim koracima hodano sa

15.665.946 koraka (12.176 km) kojima sam ovih dve godine slikao plavu

ružu. ostaje još osam godina. osam nepoznatih godina koje me plaše i

raduju. oko sedam uveče smo se rastali. nada je otišla na dešavanje

pod nazivom armatura to je ono što nas spaja a ja sam krenuo preko

brankovog mosta. kod centra sava je ponovo počela kiša. pozatvarao

sam džepove da mi ne iskisnu stvari pognuo glavu i nastavio. posle

pola sata bio sam mokar i više nije bilo razloga za saginjanjem

podigao sam lice ka kiši i srećan kisnuo. danas vidim srce u

rasinariju raste. u ponedeljak će biti zadnji dan drugog dela

knjige ruža lutanja. večeras vidim u zadnjoj rečenici

knjige kiša zaliva hodajuću plavu ružu

beograd 8. novembar 1993

 

 

kraj

druge knjige

ruže lutanja

 

 

i

 

 

prelazim preko mosta. most mi je kuća

kuća nad vodom. radna soba između dve obale

 

 

kao i oduvek sve ono što zaista jeste je sve ono od čega ljudi okreću glavu

 

 

tragedija nije važna. važno je nevažno

 

 

biti više ruža znači biti više čovek. i zato čovek hoda hoda

da bi se našao. hoda da bi stigao do boga. da bi pronašao ružu

ruža se traži sa ružom u sebi. do boga se dolazi bogom u sebi

 

 

umetnost i jeste ponavljanje neprestano rađanje

ni iz čega i zato hodam i zato pišem da hodam

 

 

najvažnija stvar u ovome što radim jeste ovo što radim

 

 

večeras vidim u zadnjoj rečenici

knjige kiša zaliva hodajuću plavu ružu

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ja te sam

nikad ne bih

mogao stvoriti

da nije bilo

boga

i

tebe

 

 

i

 

 

ružo lutanja

snaga tvojih pevanja

je u mojim koracima i

tvojim trpljenjima i

porazima

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

svakog dana

sam te pevao i

pisao a evo i sada

se sećam krhkosti

moje šake i mojih

reči koji su se

trudili da

budu

ti

 

 

i

 

 

ružo lutanja

podao sam ti se

ko što se bog podaje

svemu stvorenom i sada

se i ti meni podaješ ko što

se jedino bog podaje

svakome i svemu

stvorenom

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ko što

je ruža lutanja 1

ruža početka. ti ružo

lutanja 2 si ruža

bez povratka

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

28. maj 2025.

27569. dan mog života

 

 

714/2939

 

2248  so jacob served seven years for rachel and

they served to him but a few days because he loved her

 

2249  ja sam perač mostova. 26. oktobra 1991 sa tri žute krpe oprao sam tri

londonska mosta. london bridge kao most je reč jer london čuva srce viljem blejka

 

vauxhall bridge kao most je zlato posvećeno dagu

hamaršeldu i ideji o ujedinjenim ljudima i narodima

 

westminster bridge kao most mostova posvećeno dušku radoviću. dejvidu bomu. dalai lami

 

ove žute krpe su kao leptiri koji lete svetom od cveta do sveta

 

2250  pesma o pranju mostova

 

ja sam perač mostova

svi mostovi su važni

oni preko reke

i oni od imenice do svakog glagola

mostovi od jutarnje kafe do toplog kreveta u noći

svi mostovi se pomalo i stalno prljaju

prljaju se od upotrebe

ponekad ih je potrebno oprati

sa krpom

mostovi između jutarnjeg istoka i

predvečernjeg zapada

sa mekanom krpom

između boga i čoveka

između jabukovog korena i jabuke na grani

sa mekom krpom i nežnošću

oprati mostove između svog ponašanja i svoje savesti

 

makadam briše

586. hodanje

hodam. to je činjenica. istina

sama. pomeram se i kosmos pomeram

kao kad nečiji dah zatreperi dlačice na tvom

vratu i celo se tvoje telo zatrese od ugođaja. tako

drhti kosmos od sreće dok hodam. milo mu bilo. milo

i meni. ali nije sve milina. brige zakriljuju budućnost i

prostore. i kao što je lepo oprostiti lepo je i pokajati se

i nikog ne uplašiti i tugu od srca odlepiti. isto tako je

lepo i brigu pod noge baciti. jer rečeno je sutra će

se brinuti samo. to treba naučiti. hodam da bih

to naučio. hodam preko njih i hodam sa njom

učim se od lepote mosta i reke pod njim

stojim na njemu i gledam je

budimpešta 22. oktobar 1993

 

 

 

715/2938

 

2251  subota. miriše i proleće i zima

 

2252  zevnem pored jednog divljeg kestena

 

2253  sveće po ulici. sećanje na 1956

 

2254  mnogo je i mnogo će još biti sveća po evropi

 

ruke u hodanju

587. hodanje

kad nešto nosim u rukama

(danas portfolio i posle susreta sa savom

babićem fasciklu sa rukopisom ove knjige) kao

da ne hodam nego kao da sam zatvoren. nešto mi

smeta. vuče. otima me od sebe. menja mi ritam hodanja

jer mi zaustavlja kretanje ruku u hodu. da to je problem

kada mi ruke nisu slobodne. kada ne mogu da se klate

niti mogu da posegnu u džepove da se tamo meškolje ili

da slobodno vade svesku i u nju zapisuju. zato mi ništa

nemoj dati da nosim u rukama. noge hodaju da bi ruke

bile slobodne. ruke su kao rogovi kod puža. kao rep

klate se po vazduhu. leva ruka sa desnom nogom

napred. desna ruka sa levom nogom nazad. učim

se od lepote mosta i reke pod njim stojim na

njemu i gledam je. leva desna ruka

noga i nemaš brige

budimpešta 23. oktobar 1993

 

 

 

717/2936

 

121  lutanje je seme. slike stablo. reči cvet. knjige

crteži performansi predavanja video radovi plodovi

 

122  lutanjem se slavi odsustvo

 

123  lutanje su nervi korenje koje crpe snagu iz neba

 

124  lutanje je rođeno iz desetogodišnje apstinencije i hodanja

 

125  lutanje je veliko da bi se posvetilo malom

 

126  lutanje (umetnost) je čežnja za umetnošću (lutanjem)

 

127  lutanje je na granici poniženja

 

128  lutanje je energija zablude

 

129  lutanje jer će nekome zbog toga biti lakše a nekima čak i mnogo bolje

 

130  lutanje jer samo je lutanje izvesnost

 

131  ruža lutanja prikuplja rosu pažljivosti na svojim laticama

 

132  ruža lutanja je cvet koji se rađa i raste iz boga ne iz prirode

 

 

 

718/2935

 

133  ruža lutanja je ušteda postojeće energije i proizvodnja

nove. skromnošću. velika radna energija je skromnost

 

134  ruža lutanja je ličnost

 

135  ruža lutanja je dečiji odlazak od kuće

 

136  ruža lutanja ruža čuđenja

 

137  ruža lutanja jer se plašim napora i samoće i zato lutam da se ne bih plašio i bio sam

 

138  ruža lutanja izdržati u njenom kvalitetu i postojanju i kada niko u nju ne veruje

 

139  ruža lutanja je šaka i stopalo. šaka pisanja. stopalo hodanja. šaka crtanja

 

140  ruža lutanja su ptice - posvećeno franji asiškom

 

141  ruža lutanja je posmatranje predvečerja nad evropom - posvećeno ed rajnhardu

 

142  ruža lutanja je muzika cvetanja

 

143  lutanje je odbijanje izvesnosti koja ubija

 

144  lutanjem te dobijem nepoznatosti moja

 

 

 

719/2934

 

2255  više volim da kamenje niko ne dira toro

 

2256  o bajko kažem ugledavši slepu devojku

 

2257  ja verujem u božiji zakon ali verujem i u mogućnost da ljudi usavršavaju svoje zakone

 

2258  na uglu (0:15 h) szépvölgyi út i bécsi u. onaj beli mudri pas igore

 

katalin keserű

588. hodanje

do sada je ružu i moj rad

najdublje osetila katalin keserű

idemo dalje katalin. nisam ni danas uspeo

da se vidim sa šimon čorbom slikarem koji trči

u umetnosti. kupovao sam opremu za zimu. zelenu

jaknu. crnu pletenu kapu. crne pletene rukavice. termo

čarape. sreo sam janoša komesara izložbe naturart prihvatio

je moj predlog da radim akciju molim pasoš čoveka u kretanju

i da štampamo pasoš čoveka u kretanju. na proleće. ali sad

dolazi zima. jakna je topla. žurim da se vidim sa ljiljom i savom

oko ponoći se polako vraćam. na ulicama nema nikog. tiho

je. dolazim u praznu sobu. puštam mocarta sedam za sto

i počinjem da pišem. do sada je najdublje osetila ružu

i moj rad katalin keserű. i nemaš brige. mislim na

katalinine oči i ruke dejvida henrija toroa

budimpešta 27. oktobar 1993

 

 

 

720/2933

 

2259  imaš fin korak - kaže mi sava - lako je sa tobom hodati

 

pesnik gleda svet kao bog

589. hodanje

sa savom kroz park do katalin kemény udovice

bele hamvaša. osamdesetogodišnja žena lepih očiju

i živog duha. na malom stočiću hamvaševsko posluženje

kolačići kitnkez i kafa. pesnik gleda svet kao bog pročitao

sam hamvaševu rečenicu u njegovoj sobi. gledao rukopis

karnevala. svi rukopisi se čuvaju u kutijama omotanim platnom

po kome je katalin izvezla kineske brojeve. na jednoj fotografiji

hamvaš kao moj deda miloš stoji u vratima letnje kuće onako

kako su oduvek stojali i izgledali ljudi iz ravnice. hamvaš je pisao

štilom i perom. meditirao je kada je kopao baštu i posle svakog

reda bi zastajao i zapisivao svoje misli. voleo je da piše napolju

katalin je gledala moju svesku i objašnjavala mi moj rukopis

dogovorio sam se sa antalom koji se brine o hamvaševom

delu da ću ih posetiti u decembru. otićemo na hamvašev

grob u sentandreji i u letnju kuću i vrt u kojima je radio

tihi genije. mislim na katalinine oči i ruke dejvida

henrija toroa. neka vam svaki korak bude

važan rekao mi je na rastanku antal

budimpešta 28. oktobar 1993

 

 

 

721/2932

 

2260  zlati se zlatno lišće zlatne vinove loze

 

2261  bele se bele okrečene ograde

 

2262  mlade šume topole. pesak i dvorište

 

2263  sunce i jesen nad ravnicom. voz prolazi

kroz šume i polja. lepota kao da neprestano plače

 

ž. stanica beograd

590. hodanje

po sunčanom danu odlazim iz

budimpešte. u toplom vozu spavam

iz normalne zemlje voz ulazi u nenormalnu

u zemlju napetosti. napetost dolazi od policije u

maskirnim uniformama. velike gužve na železničkoj

stanici novi sad i beograd. ne rade međugradski autobusi

u voz se jedva ulazi. na glavnoj ž. stanici u beogradu jurnjava

unezverenost. lica. ludilo. nekoliko puta čujem u gužvi ovo je

kao pred rat. jel ovo rat ljudi. ipak vidim pun mesec u noći

neka vam svaki korak bude važan rekao mi je na

rastanku antal. ipak je velika reč

beograd 29. oktobar 1993

 

 

 

722/2931

 

2264  tramvaji u beogradu ofarbani bojama ratne psihologije

 

2265  dobro je što sam došao u beograd jer se ovde

sve pa i sunovrat sunovraćuje. ako uspem da me ne povuče

na dno onda ću barem za toliko atmosferu ublažiti i povući je ka gore

 

marka je u beogradu 70.000 dinara

591. hodanje

po beogradu. svi govore jezikom koji razumem. neko

kaže ponesi ključ i ja razumem da je neko rekao ponesi

ključ. na trenutke osetim kako se rat uvukao u grad. ulice su

prazne bez saobraćaja. vidim im nedogled. prepoznajem prašinu

u nozdrvama i izmaglicu nad kosančićevim vencem. kod srđana

valjarevića slušam tomu zdravkovića amaliju rodrigez i dragačevske

trubače. sa konjarnika hodam do autokomande pa autoputem preko

gazele. na mostu razmišljam da li da hodam po njegovoj ogradi. šta

 učiniti na ovom prostoru da ne dođe do katastrofe. gledam u mrak

reke. sa mosta se spuštam ka nadvožnjaku kod brodogradilišta

pa bulevarom ka bloku 70a u agostina neta 60 prvi sprat

mala soba dušek po podu. ipak je velika reč

poljubiti strah i bedu

beograd 30. oktobar 1993

 

 

 

724/2929

 

2266  kako vidi na šta ličiš rečenica u brankovoj ulici

 

2267  tako da imam sad rečenica iz prizrenske ulice

 

2268  oćeš da daš jebaću ti majku rečenica sa nemanjine ulice

 

2269  kakve terazije ovde bre rečenica iz karađorđeve ulice

 

marka je u beogradu 80.000 dinara

592. hodanje

novembarsko toplo sunce. prelazim most preko save. savom

teku grane i godine. dva kilometra dalje je ušće. uliva se reka u

reku. sava u dunav. dunav u nebo. moji beogradski koraci u molitvu

sa nadom hodam kroz uličnu gužvu. dve baklave. u koraku je san i

prošao je još jedan dan. kupili smo knjigu kaja. kaja je vrsta leptira

sve vrbe potopljene prolećnim vodama tise. nekoliko drvenih opiljaka

u travi. pas što trči za svojim gazdom na biciklu. prva menstruacija

u vrelom žitu. mnogo maslačaka u zelenoj travi i mnogo trave sa

žutim maslačkom i koprive i koprive. kaja je vrsta leptira

poljubiti strah i bedu. tiho teče reka sava

beograd 1. novembar 1993

 

 

i

 

 

hodam. to je činjenica. istina sama

pomeram se i kosmos pomeram kao kad

nečiji dah zatreperi dlačice na tvom vratu i

celo se tvoje telo zatrese od ugođaja. tako

drhti kosmos od sreće dok hodam

 

 

noge hodaju da bi ruke bile slobodne

 

 

lutanje (umetnost) je čežnja za umetnošću (lutanjem)

 

 

ruža lutanja je cvet koji se rađa i raste iz boga ne iz prirode

 

 

ruža lutanja izdržati u njenom kvalitetu i postojanju i kada niko u nju ne veruje

 

 

ruža lutanja je šaka i stopalo. šaka pisanja. stopalo hodanja. šaka crtanja

 

 

do sada je ružu i moj rad najdublje osetila katalin keserű

 

 

pesnik gleda svet kao bog pročitao sam hamvaševu rečenicu u njegovoj sobi

 

 

lepota kao da neprestano plače

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

pesnikinjo

moja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

27 maj 2025.

27568. dan mog života

 

 

706/2947

 

2210  polazim na hodanje i srećan sam. osećam da ulazim u polje slobode. u sobu raspusta

 

2211  sa rukama u džepovima na toplom vetru koji nosi prašinu po bécsi ulici

 

2212  srednjovečni pijani pijanac u ljuljajućem sporom hodu

vodi pse na lancu i razgovara sa svojom starom majkom

 

2213  već nekoliko dana mi penkala teško piše i to mi otežava pisanje

 

2214  ako uspem da dohodam do 8. XI 2001 godine i napravim plavu ružu na tlu

evrope uspeću jer sada strpljivo podnosim veliko zagušenje. zaglavilo me pa ne pušta

 

2215  kako se raduje jedan mali doberman trčeći

po pesku na obali dunava. evo sada ulazi u vodu

 

2216  vetar ti donosim u ovu rečenicu da ti miluje

lice kao što meni nosi kosu i hladi gola ramena

 

2217  na 3.933 sam kilometru danas i raskrsnici váci ulice i ulice róbert károly

u XIII kvartu 13 je časova i 7 minuta. krećem da ishodam veliki prsten oko pešte

 

2218  na uglu sam ulice mestér i ulce könyves kálmán. 14 je časova

i 56 minuta i 13.022 kilometar. kružni put hungarije je dug 9 km

 

2219  jednoj baki u ulici mester oko broja 30 neće da stanu taksisti

 

hungária körút

579. hodanje

prašnjavim rukama mladi zidar

pali sebi cigaru. kupio sam nove crne duboke

cipele za zimu. 5.980 forinti. da li će me žuljati. to je

sedma obuća na ruži lutanja. sve ih skupljam kao i ostatke

drvenih bojica i zarezače. sve je to alat hodačkog zanata. kao

što je muzej slanina sadržaj gladnih u vojvodini. muzej slanine je

sintagma bele marijaša sa kojim sam se danas sreo dok je kiša padala

po toplom predvečerju. pričao mi je o slikarskoj grupi helyettes szomjazók

 (umesto tebe smo žedni). ja sam i danas odalamio svoju porciju hodanja

gde je tada bio mladi zidar prašnjavih ruku. znoj prašina i umor. sa njima

se penjem na treći sprat kecske ulice 28 kod damjana igora i ane na

spavanje. umori me put i snažne slike u glavi koje su se rađale u

hodu. znoj ideja. kada se završi druga godina ruže lutanja

opraću je i poslati vesni u london da je ponekad nosi

u kuću sam doneo kestenje i grožđe

budimpešta 14. oktobar 1993

 

 

 

707/2946

 

2220  budim se posejao po uzbrežjima a pešta se raširila po ravnici

između im je dunav a na jednom od mostova na sredini stojim ja i gledam

sinoć je berta rekla da ima sve više ušiju i očiju koje vide i čuju lepotu ovog sveta

 

2221  hodam u novim cipelama ne bih li ih malo razgazio ali osetim desnu

 

2222  banalnost napisanog pod brojem 2221 nije veća od banalnosti ratne

tragedije u kojoj uživa svet od banalne ozbiljnosti vlasti i banalnog nasilja države

 

2223  sa radosnim i stidljivim osmehom dečak još izdaleka pozdravlja drugove u prolazu

 

2224  ponovo slepa baka iz 565 hodanja i ponovo me osvetlila iznutra

 

i ponovo običan dan

580. hodanje

i ponovo iskisao na kiši. ponovo mi

penkala ne piše. ponovo pišem o ponavljanju

praznih dana i ponovo osetim da su to najvažniji dani

jer se u njima krije ono što u praznini ne vidimo. to su dani

koji zavise od mene od moje hrabrosti da ih prihvatim i preobrazim

obični dani mudrosti. svaki običan dan je rudnik običnosti. jedan običan

dan je vredniji od svih ratova zajedno. rafiniranost običnog nadmašuje

svaku spektakularnost. običan dan je krastava žaba u kojoj živi najlepša

devojka. u običnom danu malo povijen da bih se zaštitio od kiše hodam

pod drvoredima sa kojih me krupne kaplje časte po kosi vratu i golim

rukama. pretrčavam ulicu preskačući vodene bare. stojim u crkvenim

vratima gledam kišu. rukama štitim otvorene džepove prsluka da

mi ne bi pokisla sveska i blok. u kuću sam doneo kestenje

i grožđe. u kuću sam doneo sve mokro na sebi

budimpešta 15. oktobar 1993

 

 

 

708/2945

 

2225  da poludim u glavi od dokazivanja da je ruža

lutanja veliki izvor vizija i rudnik zlata. hvala bogu ja hodam

 

2226  svetski biznis počiva na poverenju. na stvaranju uvećavanju upošljavanju

na poslovnom moralu. svetski biznismeni rade na reč. i reč je zakon

 

2227  tišina na dunavu

 

2228  noć i vetar na arpad mostu

 

2229  sreća: gledam u noć

 

ma ja sam bre srećan

581. hodanje

opet posle kiše sunce. bravo sunce

subota je. bravo i jučerašnja petkova kišo

pravim veliki luk oko dunava. svaki korak je

lep i svaki korak gradi put. osećam to tako snažno

kako da to prenesem drugima. hodanje je graditeljstvo

muzika građenja. jednostavno ideš kao što jednostavno

dišeš ili jednostavno spavaš. ja ne hodam ja spavam i

sanjam kako se rađa i raste plava ruža. plava ruža je

priča koja priča kako nastaje plava ruža. kestenjem i

grožđem. poslastičarkom koju sam ugledao kroz

prozor. glavom koja mi je na momenat htela da

pukne od energije. tamno plavim hladnim

vazduhom kojim sam se vraćao i

bio - bre - srećan. u kuću sam

doneo sve mokro na sebi

u kuću sam došao

da slušam mocarta

budimpešta 16. oktobar 1993

 

 

 

710/2943

 

2230  prvi hladni sivi jesenji dan. sve se sivi. sivilo je veliko kao neizlečiva tuga. ipak uživam

 

2231  spušta se jedan hladan talas na zemlju sa kišicom koja sipi

 

2232  promene istog. na petnaestmilionatristaosamdesethiljadadevetstopedesetrećem

koraku (11.823 km) sam od 9. novembra 1991 godine kada sam krenuo

u podne iz londona. ista promena

 

2233  dobio dva pisma. predragovo iz amsterdama i lazino

iz zrenjanina. čitam ih pod svetlošću benzinske pumpe

 

piši kao što hodaš

582. hodanje

baš se sivi današnji dan. sivilo

je konstatacija. kao opomena. četrdeset

dana ovog sivila i ljudi bi poludeli. postali bi

drugačija stvorenja. vreme je osnovna kuća živim

bićima. toplota i svetlost koji se menjaju. vetrovi koji

duvaju. temperatura koja raste. temperatura koja pada

svetlost koja se otvara i ptice koje sleću na drveće kad

svetlost nestaje i jedan čovek koji hoda. hoda i prolazi

danas sam prolazio ispod budimpeštanskih mostova

metalne konstrukcije se pružaju ka tami između

mostova ističe topla voda iz kanalizacije oko koje

se skupljaju rečni galebovi. na jednom mestu veliko

drvo izvučeno na obalu. neko ga je palio i prenoćište

oko njega svijao. i jedan čovek koji hoda harmonizirajući

energije i ritam grada. odlazi niz ulice prelazi put hoda

preko mostova. prolazi kroz podzemne prolaze

sa kišom na ramenima i prvi put ove godine

ohlađenim nosom na licu. u kuću sam

došao da slušam mocarta. danas

su i svetla po danu u

sobama palili

budimpešta 18. oktobar 1993

 

 

 

711/2942

 

2234  današnji dan je kao jučerašnji samo je malo suvlji i hladniji

 

2235  za istoriju: devet radnica i tri radnika sade šareno cveće

(žuto plavo ljubičasto bordo belo). ko sadi cveće duša mu cveta

 

2236  (dunav će se očistiti svojom lepotom)

sve će se očistiti lepotom lepotom božijom u sebi

 

2237  miriše zima

 

2238  ako bog da moram izdržati da ne prestane zvuk

 

radosne majke ljubim vas

583. hodanje

čiste košulje jednostavni džemperi staromodni

mantili. prosede sede i bele kose. naborana koža

oko usana. mnogo naočara. po koja drhtava ruka. poneki

štap. razgledanje fotografija. pričanje po grupama. uglavnom

smeh. marame na ramenima. to su deset starih žena bivših

profesorki za stolom u poslastičarnici lukač u andraši ulici. jedno

društvo je zdravo ako u njemu mladi ljudi imaju slobodu a stari

ljudi radosti. ja sam uživao gledajući ih. kada se smeju lepe su i

mlade skoro da im se devojačka nevinost vraća u lice. sve su

prošle kroz drugi svetski rat. 1956. mnogo bolesti i nesreća

nepravdi i grubosti. i zato je njihova današnja radost

spomenik životu. danas su i svetla po danu u

sobama palili. vraćam se na krevet noć

je kao da će padati sneg

budimpešta 19. oktobar 1993

 

 

 

712/2941

 

2239  seti se kako bi prošao kroz te predele kao dete od osam godina (mnogo

više bi video i mnogo dublje osetio) taj nerv za misteriju smo izgubili (i ti). vrati

ga naporom - u stvari ne znam kako piše mi prijatelj posle čitanja ruže lutanja 1

 

2240  perspektiva života je u odsustvu perspektive. život i ne postoji osim života u meni

 

2241  zastanem i gledam kako plavi mladić u ulici martirok prodaje novine automobilistima

 

2242  kao četrdesetčetvorogodišnjak ja prolazim kroz predele. gradove

ideje. dušu sveta. prolazim gradeći ružu. verujući lutanju. proslavljajući put

 

2243  dečače bog te voli. žene te ljube

 

hodajući ka inju

584. hodanje

danas sam završio dan uz vino

sa igorom. razgovor i pijanstvo kao hodanje

i zanos. razgovor je put reči su koraci. govorimo

da bi sebe vodili da bi sledili reči. reči oblikuju svet i

zato su reči slatke. rečima se ubija i rađa. i zato reči

treba gajiti. hodati u tišini sa molitvom u srcu i glavi sa

pesmom na usnama pevajući o ljubavi. ljubeći. tako

hodam samo neke korake u svom hodanju. slab sam

i još uvek mali za veliko pevanje. još je u meni mnogo

prirode i bola. ali danas sam razotkrio svoju prestrogost

da bio sam i još jesam strog. osetio sam usamljenost i

bol onih koje sam povredio. strogost je kao i veselost

neophodna ali ne i prestrogost dragi miroslave kažem

sebi povlačeći prst o ogradu margit mosta hodajući

ka inju koje pada. vraćam se na krevet noć je kao

da će padati sneg. da li me je miroslav čuo

budimpešta 20. oktobar 1993

 

 

 

713/2940

 

2244  već mesec dana povremeno osećam miris

smrti. slatki duboki miris koji povlači u dubinu

 

2245  hodam u sivilo četiri je popodne. nad gradom smog i upaljeni farovi

automobila. još nije noć ali samo što nije. ništa ne pada ali kao da pada

 

2246  nisam ni znao da toliko volim puteve i mostove

 

2247  slabiji je jači

 

čekamo sunce

585. hodanje

već četvrti dan očaj dan. iscrpilo

me. moj stomak sve to prati. moje telo

je umorno. hodam u sivilo čekajući sunce. prvi

put u životu sam danas napravio supu od povrća. ta

toplina i ti sokovi mi tako nedostaju. čeznuo sam za

supom već dve godine. u šerpu sam stavio ulje. isekao

jednu šargarepu. stavio četvrtinu karfiola. očistio jedan

krompir. dolio malo vode i kuvao. na kraju dodao soli malo

mlevene paprike i mleka. bilo je božanstveno. tako siromašno

a tako bogato. zažutila se supa kao sunce u tanjiru. hrana

i jeste svetlost. ta bogata narandžasta šargarepa. taj beli

karfiol. taj krompir boje krompira. lepota tih mostova koje

sam danas zagledao. ide čovek i gleda mostove divim

im se kao i supi. da li me je miroslav čuo

hodam preko njih i hodam sa njom

budimpešta 21. oktobar 1993

 

 

i

 

 

obični dani mudrosti. svaki običan dan je rudnik

običnosti. jedan običan dan je vredniji od svih ratova

zajedno. rafiniranost običnog nadmašuje svaku

spektakularnost. običan dan je krastava

žaba u kojoj živi najlepša devojka

 

 

sreća: gledam u noć

 

 

svaki korak je lep i svaki korak gradi put. osećam

to tako snažno kako da to prenesem drugima

 

 

promene istog... ista promena

 

 

piši kao što hodaš

 

 

jedan čovek koji hoda harmonizirajući energije i ritam grada

 

 

za istoriju: devet radnica i tri radnika sade šareno cveće

(žuto plavo ljubičasto bordo belo). ko sadi cveće duša mu cveta

 

 

 (dunav će se očistiti svojom lepotom)

sve će se očistiti lepotom lepotom božijom u sebi

 

 

jedno društvo je zdravo ako u njemu mladi ljudi imaju slobodu a stari ljudi radosti

 

 

slabiji je jači

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ponižena

i

odbačena

ti si me

naučila

da

tek

odbačeni

nešto

i

vredimo

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

26. maj 2025.

27567. dan mog života

 

 

694/2959

 

2177  zemljana staza između fabričke ciglane ograde

i otpadnog kanala. uz osunčani zid penje se gušter

 

2178  koncept o mogućnostima ruže lutanja

tiboru varadiju za njegov sastanak sa g.s.

 

koncept za balinta sombatija

 

moja izložba u műcsarnok-u

 

molim pasoš čoveka u kretanju akcije u trećoj godini ruže

 

hodanje na svetskoj izložbi 1996

 

napisati pisma

 

koncept ponude velikim sponzorima i ministrima kulture u evropskim zemljama

 

svi mi govore

569. hodanje

svi mi govore teško ćeš naći ženu

koja će krenuti sa tobom. i to me plaši i

rastužuje. plaši me jer želim da težinu i lepotu

ruže lutanja delim sa jednom ženom. da u predvečerju

sa njom razgovaram o polju koje nas okružuje o sutrašnjem

nebu koje nas očekuje. jer zajedništvo žene i muškarca koje raste

u naporu i razumevanju čuva ovaj svet. ruža lutanja je traganje za

mojom izgubljenom polovinom za ženom i njenom toplom svetlošću

rastužuje me to što mi svi govore jer se tako oduzima sloboda ženi i

prepisuju joj se samo potreba za sigurnošću i bezbednošću. prepisuje

joj se sitničavost i sebičnost nedostatak potrebe da se preda visinama i

moralnoj borbi sa samom sobom. svi mi govore teško ćeš sresti ženu

koja će krenuti sa tobom a ja hodam oko subotnje ponoći vraćajući

se mokar po kiši u topli krevet. volim hrabre i nežne žene i

muškarce. uvek i samo boriti se samim sobom

voda mi se sliva na kosu

budimpešta 2. oktobar 1993

 

 

 

696/2957

 

hodanje po hladnoj kiši

570. hodanje

juče je bila nedelja i malo sam kisnuo

danas je ponedeljak i kisnuo sam ceo dan

noge mi se hlade i kuvaju u mokrim čarapama

i patikama. niz kabanicu mi teče kiša i natapa mi

pantalone u visini kolena. pada već dva dana i dve

noći. neprestano. jesenje. padam i rastem. živim na

koracima proslavljajući put. juče i danas uznemiravajuće

vesti iz moskve. osećanje opšte pretnje a ja moram da

hodam. niko oko mene ne shvata moju dužnost da hodam

i ne prestanem. noćas se neće osušiti patike tako da ću ih

sutra obuti mokre. i majica i prsluk su mi mokri. samo

da izdržim. ishodam ispevam. voda mi se sliva na

kosu. jučerašnja i današnja kiša pada kao

da nikad neće stati

budimpešta 4. oktobar 1993

 

 

 

697/2956

 

2179  osvanuo je sunčan dan

 

2180  sada je već noć. tiho je i nije hladno. između ova dva broja stao

je ceo moj dan. hodanje sa slavkom. sa zoltanom. struganje zuba sa bolovima i

 krvlju. uživanje u dunavu i hodanju preko mosta. dva kolača sa makom jedan grozd

 

2181  puže vidim te

 

csókolom

571. hodanje

video sam večeras

đerđa konrada kako je držao

svoju osamdesetogodišnju majku za

ruku i pratio je kući. gledao sam to držanje

za ruke kao svečanost ljubljenja. csókolom - ljubim

vas javljaju se mađari. ljubiti i samo ljubiti. držati se za

ruke. tiho govoriti. sporo gledati. prelaziti mostove. neprestano

prelaziti mostove. gledati reku kako stoji u lepoti i planinu kako

teče u daljinu. svoje telo nazvati srećom. savijati kolena i hodati

verovati stopalima i pisati. progledati leđima. postati muzika. u

jeseni biti jesen. otići sa lišćem i u proleću ponovo propupiti 

sa lišćem. stavio sam jutros u mokre patike novine da

popiju vodu. jučerašnja i današnja kiša pada kao da

nikad neće stati. osušile su se u hodanju

budimpešta 5. oktobar 1993

 

 

 

698/2955

 

2182  kada ja pijem kafu odmah idem u toalet. i zato sam otišao doktoru...

i dalje nisam čuo razgovor dvojice engleza koji su me obišli na ulici

 

2183  nekoliko starih ljudi strpljivo stoji i gleda kako dvojica

starih pecaroša pecaju u jezeru bez dna u frankfurt parku

 

2184  opet prolazim most (szabadság). vetar sa vode mi hladi telo i misli

 

2185  na ovom je mestu zimus onaj čovek vukao kartone na skupljanje

 

2186  prelaziti mostove

 

izvor i rudnik koji se kreće

572. hodanje

prvo sam kupio dva kolača sa makom i

spuštao se ulicom pasaréti. na semaforu u ulici

szilágyi erzsébet sam sreo katalin i ištvana krenuli su u

park da igraju stoni tenis. u ulici villányi sam probao zimsku

jaknu dolazi zima. na kalvin trgu sam kupio grožđe. na bulevaru

józsef körút sam svratio u radnju za slikarski pribor. u rákóczi

ulici sam kupio mali svesku. svratio do deák ferenca i sreo se sa

bálintom. otišli smo u podrum na vino u ulici huszár. i uz vino je

padao sumrak i završavao se moj hodački dan. danas sam celo

vreme u hodanju mislio kako da napišem materijal koji bih slao

velikim sponzorima. mislio sam i nisam mogao da smislim kako

da objasnim da sam ja izvor i rudnik koji se kreće. i na kraju

sam prestao da mislim i objašnjavam samo sam

bio. osušile su se u hodanju. plovim

budimpešta 6. oktobar 1993

 

 

 

699/2954

 

2187  preselio sam se kod ferenca deaka

 

2188  krošnje žutećeg lišća se ljuljaju na suncu i vetru

 

2189  u prolazu gledam u lice jedne žene koja nije lepa. gledam je i vidim da je lepa

 

2190  250 forinti sišanje

 

2191  ideja stara dva minuta: hodanje duž francuske za godara i duž nemačke za hercoga

 

2192  prelaženje ulice

 

2193  idem na most da me opet produva

 

živeo čiko

573. hodanje

kažem jednom mnogo starom

čoveku sa kojim se mimoilazim. ponekad mi

neki ljudi pokrenu usklik saosećanja kao danas ovaj

stari čovek. ja sam otišao ka mostu a on sporo kao puž

nekim svojim putem. na mostu sam skinuo svoje majice

i kupio golom kožom zadnje sunčane zrake. koža je kao

zemlja široka i kao zemlja osetljiva. sve na ovom svetu je

osetljivo. sve baš sve. život i jeste prilika da se to shvati

da se kroz život prolazi kao kroz dečiju sobu u noći 

da osetljivost bude put kroz vrleti nerazumevanja

staza kroz strah jednih od drugih. plovim

na mostu mi vetar prelazi preko grudi

budimpešta 7. oktobar 1993

 

 

 

700/2953

 

2194  hodanje je neprestani lahor

 

2195  ideja stara 1 minut: platon nosi heraklitovu vatru parmenidu u slavu

 

dan se završio u tihoj šetnji sa verom varadi

574. hodanje

juče i danas mnogo snežnih slika u mojoj glavi. kao da sva snaga

zemlje izlazi kroz moje korake. rastem kao biljka. u glavi mi raste cvet

zemlja daje snagu mom koraku kojim ponovo plodim zemlju. oplođena

zemlja me hrani i ja sejem po nebu. i onda jednog dana iz neba niču

i rastu plave ruže. plave lutajuće ruže koje nosi vetar. miris se

širi svetom. miris pažljivosti i pevanja. na mostu mi vetar

prelazi preko grudi. ka moru radosti

budimpešta 8. oktobar 1993

 

 

 

701/2952

 

2196  sunce se kroz mokro lišće probija ka vlažnom šljunku

 

2197  osvežena kišama zadnjih dana trava sija mokrim zelenilom

 

2198  jebote ti tvoji koraci su ko kvantumska energija kaže mi tibika

kako to misliš pitam ga. ma to je juče objašnjavao nastavnik fizike

 

2199  e evo ga pokazuje mi tibika rukom po preponama hodački umor koji mu se pojavio

 

2200  lepa devojka u prolazu kojoj lepota saginje glavu u prelepi stid

 

sklonio sam se u neka vrata

575. hodanje

danas sam hodao sa tibikom. sa nama su hodali

kiša i sunce. nas dvojica smo bacali kamenje u vodu i

jedan na drugog vežbajući se rizika. hodanje sa drugim mi

prolazi brzo. tibika je duhovit dečak i sa njim uživam dok polako

nižemo kilometre u naše mokre patike. nekoliko ulica je prekriveno

žutim lišćem. nekoliko ulica pretrčavamo veseli. žuto lišće u nedogled

probija ustaljenost mojih slika u glavi. nestaju iz mene slike leta

useljavaju se slike zime. jesen je već tu. na kraju hodanja ponovo jak

pljusak. predvečerje se smračilo tamnim kišnim oblacima koji su

pali po drveću. iznad njih mlečno žuto nebo puno vetra. uskoro

je počeo pomenuti pljusak. sklonio sam se u neka vrata i

bio srećan pijan od lepote. ka moru radosti

lepoti me lepota

budimpešta 9. oktobar 1993

 

 

 

703/2950

 

2201  šansa je u tome što se dogodilo

 

2202  juče sam se preselio kod igora i ane. novi krevet

novi plafon i zidovi. drugi sapuni i peškiri. drugi isti ja

 

2203  ponedeljak mi je počeo jutarnjom melanholijom i završio se večernjom samoćom

 

ponižen. potišten

576. hodanje

utučen. hodam. lepoti me

lepota. izgubljen. a ipak hodam

budimpešta 11. oktobar 1993.

 

 

 

704/2949

 

2204  zelenilo žuti. svetlost se zeleni. to je rana jesen

 

2205  ja pozdravljam svetlost

 

bojim se da ćeš ostati sam

577. hodanje

hodam pored kuća. mali naspram zidova

osećam mirise koji dolaze iz otvorenih vrata. kao

da mi lice liže lice zgrada. kao da me zgrade pozdravljaju

kao da hodam po istoriji kuća. istoriji svih otvaranja i svih zatvaranja

vrata. i onda most. na sredini mosta (erzsébet híd) stojim i gledam dunav

zeleni se u dubini i razvejava mi guste misli u glavi. u poslastičarnici lukač

pišem pismo šturc janošu autoru izložbe naturart. čovek koji hoda prvo hoda

kroz sebe. ja sam pejzaž. ja sam drama. ja sam put. ja sam vino koje sam

do malopre pio sa igorom koji mi je rekao bojim se da ćeš ostati sam

izgubljen ja ipak hodam. hodam da ne bih bio sam

budimpešta 12. oktobar 1993

 

 

 

705/2948

 

2206  hodam kroz pijacu na kojoj se prodaje cveće

cveće uvek miriše na smrt. smrt ka kojoj živimo

 

2207  plavuša sa namirnicama u naručju ne može da otključa

vrata. dugačka kolona vozila polako napreduje prema moskva teru

 

2208  preko puta ulice ugledam katalin keserű

 

2209  treperi mi samoća u leđima

 

u košulji koju mi je pre dve godine poklonio nenad baturan

578. hodanje

u toplom danu znojim se u prljavoj košulji. iz naselja kőbánya ulicom kőbányai pored

prašnjavih autobusa kojima se dolazi u trgovinu. ljudi u istočnoj evropi jebu ježa da bi

preživeli. sa svih strana vrebaju ih opasnosti. sele se i ginu. osetljivi kao leptiri lete iznad

predela koji su se zapalili. najbolje je čoveku da se nije morao roditi i da nije morao

ugledati svetlosti sunca ali ako se jednom rodio (drugo najbolje) za njega jeste da

prođe kroz kapije smrti što je moguće brže pročitao sam reči starog grka i slušao

bone machine tom vejca. to bi bilo sve u danu u kome sam znojem natapao

moju i tako prljavu izbledelu crnu košulju. hodam da ne bih bio sam

kada se završi druga godina ruže lutanja opraću je i

poslati vesni u london da je ponekad nosi

budimpešta 13. oktobar 1993

 

 

i

 

 

zajedništvo žene i muškarca koje raste

u naporu i razumevanju čuva ovaj svet

 

 

padam i rastem. živim na koracima proslavljajući put

 

 

niko oko mene ne shvata moju dužnost da hodam i ne prestanem

 

 

samo da izdržim. ishodam ispevam

 

 

ljubiti i samo ljubiti. držati se za ruke. tiho govoriti. sporo gledati

prelaziti mostove. neprestano prelaziti mostove. gledati reku kako stoji u

lepoti i planinu kako teče u daljinu. svoje telo nazvati srećom. savijati kolena

i hodati. verovati stopalima i pisati. progledati leđima. postati muzika

 

 

sve na ovom svetu je osetljivo. sve baš sve. život i jeste prilika

da se to shvati. da se kroz život prolazi kao kroz dečiju sobu u noći 

 

 

i onda jednog dana iz neba niču i rastu

plave ruže. plave lutajuće ruže koje nosi vetar

 

 

sklonio sam se u neka vrata i bio srećan pijan od lepote

 

 

čovek koji hoda prvo hoda kroz sebe

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si me

naučila

da

izdržim

jer

ti

si

sve

izdržala

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

24. maj 2025.

27565. dan mog života

 

 

 

685/2968

 

85  lutanje je sveto svetlo svitanja

 

86  lutanjem biti kuća skitnicama

 

87  lutanje je svetlost i svetost skitanja

 

88  lutanje živeti sa vetrom

 

89  lutanje je posveta putu

 

90  lutanje je religija

 

91  lutanje je mistika. miris zemlje. vetar koji nosi mirise sa

planina i mora. miris skorašnjeg snega i dolazećeg proleća

 

92  lutanje je projektovanje budućnosti

 

93  lutanje je njušenje vazduha

 

94  lutam da bih spavao kao anđeo

 

95  lutanje deset godina je dovoljno ali i neophodno da bih se uveo u nadnaravno

 

96  deset godina lutanja jer je jedan plus dva plus tri plus četiri baš deset

 

 

 

686/2967

 

97  lutanjem biti protiv svake države svim ljudima na zadovoljstvo

 

98  lutanje je muzika bokova ribarskih brodica koje su

krenule u sivilo pučine i po kojima pada oštra kiša

 

99  lutanjem tražiti ravnice ravnice za poletanje

 

100  lutanje je posvećeno torou-valdenu

 

101  lutanje je posvećeno van gogu vaskrsavajućoj snazi umetnosti

 

102  lutanje je univerzalnost univerzalnost je čarolija

 

103  lutaću da bih rekao kao i traćim svoje telo u vihoru i prepuštam ga čipkastim

ritama. zaveštavam sebe zemlji kako bih ponovo izrastao iz trave koju volim

 

104  lutanje je uređenost vrtloga

 

105  lutanje je umetnost ljubavi

 

106  lutanje je radosna vest da ono što jeste jeste i da je lepo

 

107  lutanje evropom je povratak u egzotičnost poznatog

 

108  lutanjem se afirmiše kosmička nacija

 

 

 

687/2966

 

2157  sa dečakom tibikom posle devet dana odmora hodam i

lunjam po ulicama budima i pešte. divlji kesten nam pada na glave

 

2158  malo mače skače i lovi kestenovo lišće koje pada

 

2159  želeo sam da lepo živim sa tobom

 

2160  sa srđanom. obilazimo prostitutke na ulicama i pričamo o svakodnevici

 

2161  igor srđan i ja pijemo flašu vina na klupi u toploj

noći na nugati stanici. pre dva dana je počela jesen

 

pada divlji kesten

564. hodanje

sa tibikom sam posetio galeriju 56

gledali smo neba džefrija hendriksa. neba u

noći sa mesecom i nekoliko pari islikanih plavih cipela

dubokih cipela sa belim oblacima po njima. nebeske cipele

to je suština hodanja. hoda se samo po nebu jer zemlja je prvo

nebo. nebo po kojem se hoda. svaki korak je oblak. svaki korak

je beo a čitavo hodanje je plavo. sunčeva svetlost u krvi kao u

soli vinu i hlebu. svetlost sija iz hodanja. kroz plavet hodaju plave

nebeske cipele. džefrija sam video na mansardi u zemunu pre

četiri godine ostavio mi je svoju knjigu 100 neba. od tada

prođoše nebom mnoga neba. mnogi se rodiše i mnogi

umreše. plavo ostade plavo. ja hodah drugar čičkovima

kad god dođeš dobro si došao u moju kuću rekao

mi je ištvan. nevidljivi tragovi lepote vode me

budimpešta 25. septembar 1993

 

 

 

689/2964

 

2162  veče je. idem da vidim dunav

 

2163  veče je. dunav teče

 

2164  veče je. dunav teče. kako da osnažim sebe

 

2165  veče je. dunav teče. kako da osnažim sebe. ipak beskrajnom svemirskom dobrotom

 

2166  jer ne postoji svemir nego dobrota. tako je rečeno

 

carpe diem

565. hodanje

problemi sa zubima. problemi

sa ukupnošću. kako sve to ishodati. kako

se održati na vodi kad ne znam ni gde sam ni

gde idem samo znam da je još daleko. spas je u meni

ali ja lutam baš u sebi. kako da dohvatim plodove oproštenja

i milosti. kako je duboko u sumraku na oktogonu stojala stara

poluslepa žena i prosila. kako mi se preduboko zahvalila kada

sam joj stavio u male šake novac. njena zahvalnost mi je za

trenutak odnela sav moj teret i osvetlila do kraja beskrajni put

preda mnom. njena zahvalnost je bila kao munja iz neba koja

zasija i osveti ceo predeo. kad bi ta svetlost bila u meni video

bih uvek. kada bih svaki dan osećao carpe diem - iskoristiti

dan. hodaću verujem da hoću. nevidljivi tragovi lepote

vode me. hvala malim ispruženim šakama

budimpešta 27. septembar 1993

 

 

 

690/2963

 

2167  kada sam pisao ove stranice ili bolje rečeno njihov najveći deo

živeo sam u šumi sam udaljen milju do najbližeg suseda u kući koju sam

sagradio na obali jezera valden u konkordu u državi masačusets i izdržavao

se samo radom svojih ruku. ponovo sam uzeo da čitam toroovog valdena

 

2168  duboko posle ponoći vraćam se iz studia bela balaž. do malopre smo katalin ištvan i ja

montirali sliku mog jednokilometarskog hodanja sa muzikom i zvukom iz filma vreme je stalo

 

nikakav dan

566. hodanje

nikakav dan. ne hodam

nego u hodu nosim brigu o

budućnosti ruže lutanja. ispratio

sam na keletiju srđana valjarevića

otišao je u beograd. u podne sam se video

sa sandrom dučić i džejmsom. sandra je mlada

pesnikinja i plesačica. sada živi u kanadi. pre dva

dana mi je pričala o rimskim pesnicima koji su pisali

u duhu carpe diem. da živiš i pevaš tako da iskoristiš

dan. svaki dan. posebno da pretvoriš one dane koji

su nikakvi u prave dane. dane življenja. ali kako

ali kako. hvala malim ispruženim šakama. ovu

sam rečenicu dopisao sutra upomoć

budimpešta 28. septembar 1993

 

 

 

691/2962

 

2169  bol

 

2170  gazim po mokrom lišću divljeg kestena

 

2171  došao na spavanje kod želimira žilnika

 

u velikoj sam opasnosti

567. hodanje

kiša je. jesen. hladno. mokre su mi

čarape. malo se smrzavam. stojim pod jednim

balkonom i gledam jednu običnu raskrsnicu ulica

thököly i stefánia. sve je tu. sav gradski život. sve se

presijava na kiši. premoren sam i preusamljen. jad mi

prekida tekst. ovu sam rečenicu dopisao sutra upomoć

da danas sam napisao jučerašnju zadnju rečenicu

jer me je i jučerašnji i današnji dan slomio

budimpešta 29. septembar 1993

 

 

 

692/2961

 

109  lutanjem se posvetiti samom biću umetnosti

 

110  lutanje je deset godina rođenih u sekundi

 

111  lutanje je desetogodišnje slavljenje jedne sekunde

 

112  lutanje je ulazak u sićušnost

 

113  lutanje je škrabanje

 

114  lutanje je mitološko putovanje kroz lepotu

 

115  lutanje je čežnja za oblikom

 

116  lutanje je omnia mea mecum porto - sve svoje sobom nosim

 

117  lutanje sa psima lutalicama

 

118  lutanje je gutati godinu po godinu

 

119  lutanje je teturanje

 

120  lutanje je ćutanje

 

 

 

693/2960

 

2172  bože čuvaj me i neka bude volja tvoja

 

2173  ovih dana je toliko mnogo onespokojavajućih stvari za mene da me ruši kako stigne

 

2174  posle posete zubaru hodam bezub ulicama budimpešte

 

2175  preživeo sam užas ovog dana

 

2176  ulična svetiljka blješti na tramvajskoj šini

 

svemu dođe kraj rekao je zoltan

568. hodanje

raspet između lepote ruže njenog smisla i spasonosne

snage u njoj na jednoj strani i velike okeanske pustinje na

drugoj strani hodam stazom koraka. toliko je ruža drugačija da

nemam sagovornika ni blisku osobu. danas sam na trenutke padao

u tako dubok očaj da izlaz nisam video nigde. logori neprestani logori

i baš zbog bezizlaza izlaz postoji. i baš zbog očaja radost postoji. i baš

zbog odsustva bliske osobe ona postoji. i ja u očaju sam u pustinjskom

logoru hodam dalje. na kraju dana smo zoltan sedamnaestogodišnji

mladić i ja pružili jedan drugome ruku sa obećanjem da ćemo se

uvek boriti sa očajem u nama. da danas sam napisao jučerašnju

zadnju rečenicu jer me je i jučerašnji i današnji dan

slomio. uvek i samo boriti se samim sobom

budimpešta 1. oktobar 1993

 

 

i

 

 

lutanje

je religija

 

 

lutanje je mistika. miris zemlje. vetar koji nosi mirise sa

planina i mora. miris skorašnjeg snega i dolazećeg proleća

 

 

deset godina lutanja jer je jedan plus dva plus tri plus četiri baš deset

 

 

lutanje je umetnost ljubavi

 

 

lutanje je radosna vest da ono što jeste jeste i da je lepo

 

 

kako da osnažim sebe. ipak beskrajnom svemirskom dobrotom

 

 

njena zahvalnost mi je za trenutak odnela sav moj teret i osvetlila

do kraja beskrajni put preda mnom. njena zahvalnost je bila kao munja

iz neba koja zasija i osveti ceo predeo... hvala malim ispruženim šakama

 

 

lutanje je desetogodišnje slavljenje jedne sekunde

 

 

lutanje je ulazak u sićušnost

 

 

lutanje je mitološko putovanje kroz lepotu

 

 

toliko je ruža drugačija da nemam sagovornika ni blisku osobu

 

 

uvek i samo boriti se samim sobom

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si

srce

i

um

mog

lutanja

 

 

i

 

 

ružo lutanja

ti si moji rokovnici

u kojima sam se skoro

tri godine pripremao pre

nego što sam krenuo

na desetogodišnje

tvoje i moje

lutanje

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

si pomoć

svakom

ko

viče

upomoć

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si sama

ti

sama

ti

si

ljubav

sloboda

istina

meni

samom

 

 

i

 

 

ružo

lutanja ti

si me spasila

jer si mi samo

ti verovala

da sam

samo

ja

ruža

lutanja

a

samo

ti

ružo

lutanja

ja

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti si zauvek

ruža lutanja

jer nema 

ruže

bez

lutanja

ni

lutanja

bez

ruže

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

zar ne

zar

ne

ružo

lutanja

reci

mi

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

23. maj 2025.

27564. dan mog života

 

 

675/2978

 

2153  patike

patike su vrsta cipela

a o cipelema se sve zna. u

svakom slučaju nema ništa lepše

od patika. ili bar ništa samostalnije. cipele

su kao neke ekstrovertirane gaće. iako prate naš

oblik samo su cipele više mangupi. od njih se učim

da su spoljašnost i unutrašnjost isto. inače i njih ima

samo dve. prva-druga prva-druga prva-druga. dok hodaju

nisu nikad zajedno a uveče u sobi stoje jedna pored druge

u hodanju su heraklitovske a u sobi parmenidovske. one nisu

krive za moje žuljeve. prepoznajem to po tome što se nikad

nisam na njih naljutio. cipele su kao magarci predvodnici. ja

ih uvek ostavljam na sredini sobe. koga bih ako ne njih. a i

lepo je bre. one su moj jedini nameštaj. jedan par cipela

zar je potrebno nešto više. patike se brzo osuše u hodu

u pauzama hodanja ih izuvam podižem im jezik i

okrećem prema suncu. patike su savremene

sandale. kad posle nekoliko dana slučajno

pogledam njihovo stopalo

vidim izlizalo se

(iz rečnika hodanja)

 

plavo čekanje

562. hodanje

ponovo u segedinu u istom

kampu u istoj sobi. isti recepcioneri

isti kupači i posetioci bazena. tisa se belasa i

blešti. stazom kroz šumu zatičem mlade ljubavne

parove. pored same vode mladić u zelenom kaputu

stoji oslanjajući se o jednu nogu i razgovara sa plavom

devojkom koja sedi na pesku. ličilo je na razlaz. grad je

pun studenata. dovršavao sam slike za hodanja. plivanja

preplivavanja. slušao radio. pregledao rukopis sa druge

godine hodanja koji pripremam za štampanje. teško je

nositi se sa ovom nepoznatom formom. otvorenim

prostorom i nezaustavljivim vremenom koji žive u

ovoj knjizi. romanom zemlje i neba. ide. plave

reči u plavom jeziku plave priče

o plavoj ruži

segedin 13. septembar 1993

 

 

 

676/2977

 

2154  polazim za budimpeštu. na radiju jedan rumun peva i ja

ne mogu da krenem zaustavljen njegovim uzbudljivim pevanjem

 

2155  pevač se zove luiđi kapatresku

 

2156  dva osnovna razloga koji čine velike krize i

ratove su: odbijanje promena i nedostatak novih puteva

 

ištvan

563. hodanje

vrućina i vetar mi pale lice

na putu e-75 segedin - budimpešta

uberem grožđe usput. prašnjavo slatko

grožđe. ulepim ruke pa ih ližem i perem o

oznojano čelo. kad kasnije uberem drugo grožđe uz

slast osetim i so sa mojih prstiju. da spas i iskupljenje

dolaze sami. iznenada kao milost. ta velika tajna. tajna

otvorenosti. otvorenost se zove milost. hodao sam kroz

vreli dan na putu e-75. prehodao sam 22 km i niko nije

hteo da mi stane. niko ali ištvan je stao. biolog istraživač

mađarske akademije. u slobodno vreme arheolog. dva

nepoznata čoveka u malom prastarom trabantu (sa puno

kamenja i artefakata iz paleolita) otvoreni jedan prema

drugom kao dva dečaka. plave reči u plavom jeziku

plave priče o plavoj ruži. kad god dođeš

dobro si došao u moju kuću

rekao mi je ištvan

budimpešta 14. septembar 1993

 

 

 

677/2976

 

dvanaest dana odmora ću u knjizi popuniti sa rečenicama o lutanju

koje sam pisao od 1. januara 1989 pripremajući se za ružu lutanja

 

1  lutanje su asocijacije. analogije. metamorfoze. metafore

 

2  lutanjem su zajedno svesno i nesvesno

 

3  lutanjem se osnažuju leđa

 

4  lutanjem uvek biti tu. ja sam ovde

 

5  lutanjem se hrani srce budalaša nesebične lude

 

6  lutanje gogena. remboa. vijona. bašoa

 

7  lutanje je mašta. mašta je susret

 

8  lutanje je traganje za sobom

 

9  lutanjem se rada svetlosna ličnost lutalice

 

10  lutanje je letenje

 

11  lutanjem ponovo voleti nalete kiše

 

12  lutanjem nestati biti za drugoga

 

 

 

678/2975

 

13  lutanjem gajiti sebe kao ružu

 

14  nagon za lutanjem je bog

 

15  lutanje je oslanjanje svoje biti na lutanje

 

16  lutanje je sjedinjavanje

 

17  lutanjem primećivati svet

 

18  lutanje je kretanje. stočarstvo i miris bilja

 

19  lutanjem rastresti svoje zastoje

 

20  lutanjem se pridružiti kruženju energije

 

21  lutanje je kritika sopstvenih doživljaja

 

22  lutanje je ukidanje želja

 

23  lutanje je akademija veštine

 

24  lutanjem se prigrli haos

 

 

 

679/2874

 

25  lutanjem se obogaćuje mišljenje

 

26  lutanje je rudnik lutalica rudar

 

27  lutanje je čežnja za ostalim

 

28  lutanje je strast za odlaženjem

 

29  lutanje taj sever mozga. to ludilo za lepotom. traganje za stilom

 

30  lutanje je kleknuće na zemlju

 

31  lutanje je oblik plesa u vremenu

 

32  lutanjem postajem dom svakome

 

33  lutanje je prikupljanje tuge

 

34  lutanje je jutarnje mleko na 80 jezika

 

35  lutanje je kaligrafija po brdima i dolinama

 

36  utanje je dodavanje gasa na lutanje

 

 

 

680/2973

 

37  lutanje nije istok ni sever ni zapad ni jug jer svet nema strane nego slobodu

 

38  lutanje je javnost

 

39  put lutanja je okean

 

40  lutanje sa neočekivanim

 

41  lutanjem biti u milion godina staroj prošlosti pripremajući milion godina novu budućnost

 

42  lutanje je knjiga koja se piše slika koja se hoda

 

43  lutanje su mogućnosti

 

44  lutanje je crkva hram koji se kreće

 

45  lutajućim stopalima ujediniti tlo

 

46  lutanje je dečiji poljubac iznenadnom gostu

 

47  lutanje je vaskrsavanje

 

48  lutanjem u ludilo podviga

 

 

 

682/2971

 

49  lutanje je moć zanosa i odsustvo zanosa za moć

 

50  lutanje je deset proleća. deset leta. deset jeseni. deset zima

 

51  lutanje je pojedinac uprkos realnosti

 

52  lutanje. raseljavanje. rasejavanje. semenje koje raznosi vetar

 

53  lutanjem biti saradnik bogu u stvaranju

 

54  lutanje je borba za život

 

55  lutanjem odgovarati na prvo pitanje zašto ne pomažemo bogu

 

56  lutanje nežnost mišljenja

 

57  lutanje je cvetajuća ruža koju nosi vetar

 

58  lutanje je filozofija lutanja

 

59  lutanje himna bogu

 

60  lutanje je radost geografije radost zemljinog rukopisa

 

 

 

683/2970

 

61  lutanje je otkrivanje centra

 

62  lutanje je slavljenje periferije

 

63  lutanje oranje

 

64  lutanjem razgovarati sam sa sobom

 

65  lutanje je ikona lutanja

 

66  lutanje je poljubac

 

67  lutanje je domovina

 

68  lutanje su životi poznatih lutalica

 

69  lutanje nije putovanje

 

70  lutanjem moliti i hvaliti

 

71  lutanje je jezik

 

72  lutanje je vrludanje

 

 

 

684/2969

 

73  lutanje je ostvarenje nemogućeg

 

74  lutaću da bih posle deset godina napisao pesmu o grotovskom

šulcu. kjerkegoru. kasparu davidu fridrihu. majstor ekhartu. franji asiškom

terezi avilskoj. hlebnjikovu. montenju. konstantinu nojki. beli hamvašu

 

75  lutanje je roman

 

76  lutanje je duša puta

 

77  lutanjem čistiti zemlju vodu vazduh vatru

 

78  lutanje je lutanje vremenom

 

79  lutanje je prikupljanje stida

 

80  lutanje je traganje za nevinošću

 

81  lutanjem više biti lao ce. hrist. buda. muhamed

leonardo. helderlin. stahura. džeger nego krv i meso

 

82  deset godina lutanja je okeanska radna energija

 

83  lutanjem biti na plavoj pučini

 

84  lutanjem biti u zlatnoj pustinji

 

 

i

 

 

teško je nositi se sa ovom nepoznatom formom

otvorenim prostorom i nezaustavljivim vremenom koji

žive u ovoj knjizi. romanom zemlje i neba... plave

reči u plavom jeziku plave priče o plavoj ruži

 

 

lutanje je traganje za sobom

 

 

lutanjem ponovo voleti nalete kiše

 

 

lutanjem se pridružiti kruženju energije

 

 

lutanje je strast za odlaženjem

 

 

lutanje taj sever mozga. to ludilo za lepotom. traganje za stilom

 

 

lutanje je oblik plesa u vremenu

 

 

lutanje je kaligrafija po brdima i dolinama

 

 

lutanjem biti u milion godina staroj prošlosti pripremajući milion godina novu budućnost

 

 

lutanje je crkva hram koji se kreće

 

 

lutajućim stopalima ujediniti tlo

 

 

lutanje je deset proleća. deset leta. deset jeseni. deset zima

 

 

lutanjem biti saradnik bogu u stvaranju

 

 

lutanjem odgovarati na prvo pitanje zašto ne pomažemo bogu

 

 

lutanje je cvetajuća ruža koju nosi vetar

 

 

lutanje himna bogu

 

 

lutanje je otkrivanje centra

 

 

lutanjem čistiti zemlju vodu vazduh vatru

 

 

deset godina lutanja je okeanska radna energija

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

ti

si

moj

poslednji

korak

ka

heroini

boginji

mojoj

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

22. maj 2025.

27563. dan mog života

 

 

666/2987

 

2123  noćas sam u snu imao čudno otkrovenje. rat i krvarenje u ratu

je zapravo bratimljenje neprijatelja u krvi. krv je jedna i njeno prolivanje

dovodi do toga da se ona spaja i bez želje njenih vlasnika. tako su sadašnji

neprijatelji jedni drugima na višem nivou bratstvo. novi narod rođen i nastao iz dva

 

2124  stojim na sred polja između pomaza i sentandreje. kao kad nadleću

površinu dunava laste ovde nadleću oranicu. na poljima je konačno i vetar slobodan

 

2125  posred polja (i bez puta)

 

pusta u mom srcu

555. hodanje

šestošezdesetšestog dana ruže lutanja i

petstopedestpetog hodanja u staroj kafani u sentandreji

(23.5 kilometara u telu) sedim uz unikum i pišem subotnji zapis

na kraju dana. šest sati je uveče sunce je zašlo i već se oseća veče

dolaze jesen i zima. danas sam hodao po brdima oko sentandreje i

polju oko pomaza. posetio sam muzej na otvorenom. mađarsko selo iz

18 i 19 veka. ja tako mnogo osećam to. tu zemlju utabanu. te zemljane

kuće belim krečom okrečene. krive kuće od naboja sa zemljanim gonkom

zemljanim podom. zemljanim dvorištem sve je to ravnica. pusta. misterij

ravnog. monohromija. ja sam sin ravnice. dete pustare. dete svih onih

uvelih i rascvetalih muškatli zasađenih u saksijama i svih saksijica u

prozorima. svih onih muškaraca i žena koji su živeli i žive po tim

belo okrečenim kućama okruženi velikom ravnicom oko sebe

jer potrebnije je da volimo nego da budemo voljeni

dolazim do tebe da hodamo zajedno. jer

čeznemo da postanemo svesni

onoga što tinja u nama

sentandreja 4. septembar 1993

 

 

 

668/2985

 

2126  noćas sam se u snu dugo i lepo družio sa danilom kišom

 

2127  čovek je stvaralačko biće (ne političko)

 

2128  kad se ozbiljno razmisli lako ćemo zaključiti da

je mik džeger centralna ličnost druge polovine 20. veka

 

2129  lepa je ta ozbiljnost koja se pojavljuje u hodanju

 

2130  ulicom emőd (budimpešta) se spustim do dunava

 

2131  u dugačkom čamcu na suvom posađeno cveće

 

hvala ti ludviže

556. hodanje

krenuo sam iz sentandreje prošao

kroz budimpeštu i ponovo posle godinu

dana stigao u dunaujvaroš. u isti kamp koji je sada

prazan i u kome je hladno. ovde sam prošle godine pomislio

da bih voleo da plivam dunavom za kjerkegora. i evo to sada

radim. spuštam se tokom dunava. ja perce na vetru i vodi. ja

trenutak u večnosti. ja ljubavna priča koja hoda. ja spiritualizacija

čovečanstva. ja hodač u pejsažima slobode. ja plava vatra. ovde u

dunaujvarosi sam 285 dana ruže lutanja zapisao razmišljam o ovoj

knjizi. vidim joj oblik. oblik koji traje. mekih plavih korica. bila je to

prošlogodišnja šetnja po vrućini šetnja pored jednog odrona iz kog

su rasle mlade šljive. tako je ovaj grad za mene važan. i sada sam

ponovo u njemu sa drugim patikama (i ove su pri kraju izlizane) i

drugim pantalonama (izbledelim na suncu sa belim tragovima znoja)

prsluk mi je takođe pri kraju (iskidao se na mnogo mesta i onaj krpež

sa kojim sam ga krpio se iskidao). sat mi je stao. i kao šlag na tortu

današnjeg hodanja slike moje smrti. velika samoća izvanredna tišina

klajnova. ne mogu da ugrejem noge pod ćebetom. počinju noćne

hladnoće. pred ponoć ipak osetim neku tihu sreću čitajući o

vitgenštajnu koji je živeo siromašno i odbijao i pakete od svoje

prebogate porodice kada je bio bolestan. kada sam ušao

u kućicu broj 5 (prošle godine sam bio u kućici broj 9) u

čaši je bila jedna još ne sasvim sasušena ruža. jer

čeznemo da postanemo svesni onoga što

tinja u nama. ljubav nije ono što činim

već ono što jesam

dunaujvaroš 6. septembar 1993

 

 

 

669/2984

 

2132  noćas sam sanjao veliku biblioteku i diskoteku sa

knjigama i pločama rokenrol kulture. klasici ovog vremena

 

2133  jutarnje samoće. zašto živim

 

2134  pod očima se oseća da je ovo jesenja svetlost. kao da vuče

malo na srebro. vuče malo na bilo je mudro zapažanje žena-komšinica 

u mom detinjstvu dok su gledale sveže omolovane sobe jedna drugoj

 

2135  četiri devojke okopavaju cveće u parku

 

2136  to hoda osetljivost

 

kletva

557. hodanje

sećam se one mlade

vitke ponosne kratko ošišane u

lakoj bluzi u plavim pripojenim farmericama

uz visoke bokove i duge noge uhvaćene za obe ruke

nasmejane vaspitačice sa svojom grakćućom povorkom

dece. bili su kao crkve u ovim krajevima. krst je bila ona a

dugački brod oni. kretali su se radosni kao patka i pačići vraćajući

se posle izleta na suvo. okrenuo sam se da ih gledam i posle nekoliko

trenutaka se okrenula i ona (pamtim joj vrat) kao da je želela da mi

kaže pamti to smo mi. i rekla mi je i pamtim. pamtim i vest koju sam

kasnije noću vraćajući se u kamp čuo na mom tranzistoru: šestogodišnju

devojčicu u bosni je pogodila granata i lekari se bore za njen život. rat je

laž i mizerija. sve što se ratom i ubijanjem osvoji i oslobodi lažno je

i prokleto. ni jedan borac i nikakvo herojstvo ne može iskupiti

devojčicin život. trajaće to još dugo možda i stotinama

i hiljadama godina ali rat je prošlost. rat je mrtav

ljubav nije ono što činim već ono što jesam

rat je mrtav zauvek

dunaujvaroš 7. septembar 1993

 

 

 

670/2983

 

2137  posle plivanja u hladnom dunavu u telu mi se širi nova toplota

 

2138  there is nothing more pleasant to me than when someone takes my thoughts

out of my mouth and then so to speak spreds them out in the open vitgenštajn

 

da volim volim u tome je spas

558. hodanje

treći put smo snimali katalin ištvan i ja danas u

dunaujvarošu. do juče se ovaj grad zvao staljinvaroš. u

varoši je fabrika metala u koju svake godine dolaze umetnici

i rade svoje radove. park je pun metalnih skulptura. dunaujvaroš

je na bregu pa se sa ivice odrona ka dunavu vidi daleko na drugu

stranu. na drugoj strani su usidreni na desetine dugačkih šlepova. sa

jednog iz komandne kućice vijori se dim. dim nekog kuvanog ručka. po

sredini dunava kao i prošle godine plovili su rečni galebovi. suviše sam sam

i nejak a krenuo sam na daleki put. nepoznati put. put kroz vreme. put promene

budućnost nastaje sadašnjim nestajanjem. pretapanjem. zalud su opiranja. dunav

nastaje tako što stalno nestaje. samo kad nestaju narodi i nastaju. krize su posledice

pokušaja da se promena zaustavi. sva ta deca koju sam i danas gledao po

zabavištima (i koja se kao i ptice više čuju nego što se vide) nestaće u svom rastu

za sto godina neće biti živ više niko od ljudi koji žive danas računajući i tek rođene

bebe. da li je to razlog da se radost rađanja pretvori u radost umiranja. jer moj bol

je moje zdravlje. toliko je radosti u mom bolu da sam ispunjen ushićenjem peva

chretieu de troyes. čujem kako iza mojih leđa nema više mojih koraka koji

me u ovoj toploj noći (pretprošle sam se smrzao) vraćaju u kamp

rat je mrtav zauvek. na goloj koži osećam noć i lišće dok

praznim kampom prolazim na pranje zuba

dunaujvaroš 8. septembar 1993

 

 

 

671/2982

 

2139  pred polazak u hladovini koja mi odmara glavu (svake noći ustajem

i osećam samoću) sedim u kampu na klupi i uživam u pticama i drveću

 

2140  ali put i ruža me čekaju i ja zabacujem ranac...

 

2141  iz ulice izlazim na put jedna slika me već dugo proganja: ležim u vesni i dugo plačem

 

2142  po njivama ljudi vade krompir. stavili 

marame i kape na glave pognuli se i pune džakove

 

2143  velika je vrućina došao sam u dunafelvar. ipak se oseća jesen. jesen je

doba kada se polazi u školu. hodam i mislim o detinjstvu. za mene je prvi razred

škole bila prva inicijacija ulaska u svet odraslih. sada sam se setio: prvog dana u školi

su svakog od nas dočekali sa cvetom na klupi. možda je taj cvet seme ruže lutanja

 

u dunafeldvaru

559. hodanje

sve je mirno. tiho. čeka se kiša

slabo je svetlo u kampu i moj vid koji

slabi muči se. malopre sam se vratio sa druge

polovine hodanja. hodao sam ulicama dunafeldvara

video jednu staru učiteljicu kako je sedela zavaljena u fotelju

vrlo blizu televizora u boji i gledala ga sa pažnjom. video jednog

pedesetogodišnjeg muža razdrljene košulje pijanog znoja koji mu je

svukao sako sa ramena kako se podnapit vraćao kući kasno sa posla

mladoj devojci sa kojom sam se mimoilazio pod drvećem su zasijale oči

u mraku. dve komšinice su stajale u vratima na ulici i uživale u razgovoru

jedan automobilista se zaustavio u centru tražeći put ka kiškerešu. kada

sam danas po vrelini ulazio u ovaj mali grad bilo je živo sada nema više

nikog na ulicama. u kampu sam pored dunava. dunav teče nosi. lepo

ga je gledati to nezaustavljivo kretanje taj put koji sam putuje. na

goloj koži osećam noć i lišće dok praznim kampom prolazim

na pranje zuba. beskonačan je put kroz samog sebe 

dunafelvar 9. semptembar 1993

 

 

 

672/2981

 

2144  da ja tragam za jednim cvetom. cvetom svih cvetova. mirisom svog cveća

 

2145  kada sam izašao iz bungalova naleteo sam nosem na dunav

kako da ga opišem kažem pevam. to veliko staklo koje stoji i teče u

meni. kada ga gledam osećam da sva ta voda prolazi kroz mene

 

2146  najbolji sladoled ove godine u selu dunapataj

 

2147  upregnuto ždrebе kasa uz kobilu. gazda ga ošine kamdžijom i vikne bazmeg

 

2148  i danas su se pognuli beru paprike

 

2149  vetar je u granama. vidim ide taj čovek

 

2150  već sam negde napisao ali napisaću ponovo hodanje je muški vapaj za nežnošću

 

ide taj čovek

560. hodanje

prepešačio sam danas

30 kilometara vrućine i vetra. ispekli

su mi ruke i lice a znoj mi je izjeo međunožje

no tu sam u baji pred veliki pljusak. kamp sugovice

je skup pa sam uzeo sobu u starom hotelu dunav (960 ft.)

starom sa visokim plafonima dugačkim hodnicima siromašnom

posteljinom i gostima iz hrvatske slovenije srbije. jedna porodica u

crnini ispred hotela sve govori. posle pljuska pored otvorenog prozora

u mračnoj sobi ležeći go na krevetu slušam mileta bogdanovića starog

pevača radio beograda. sve te pesme mi je pevala majka kada sam bio

mali. imena u pesmama su me podsećala na ljude koji su već umrli. i

plač je dolazio sam. mnogo ih je mnogo ih je i to saznanje mi uzima dah

ne mogu da se rashladim. na kom delu puta sam danas izgoreo. mislim

da je to bilo od kaloče do baje. najlepši deo puta je bio od šolta do

dunapataja. put izgrađen na nasipu se protezao kroz ravnicu oivičen

belim kamenim stubovima i vođen banderama koje se pružaju u

daljinu takmičeći se sa putem ko će dalje. baš je velika kuća taj

put. toliko je na njemu sve otvoreno da pripada svemu

nedoglednim poljima paprike na primer. beskonačan

je put kroz sebe. nekoliko puta sam danas

video ide taj čovek

baja 10. septembar 1993

 

 

 

673/2980

 

2151  muk

 

2152  reči

ne znam zašto

ali sve je u vezi sa rečima

reči su slavlje postojanja. izgovoriti

reč to je kao ishodati put. na drugom hodanju

za poeziju osetio sam da reči egzistiraju u visini

kolena. ako je čovek biće po mogućnostima onda je

to zbog reči. na primer vidim trojicu dečaka u daljini

na biciklima kako se kreću prema tebi. reč traži reč. o

rečima se govori rečima. i nikome nije dato samo

njima da same o sebi govore. verovatno su reči

anđeli modernije rečeno talasi. postoji samo

jedna jedina reč i svaka reč se izgovori

samo jedan jedini put. volim reči

kad dolaze same

(iz rečnika hodanja)

 

neka me čuva

561. hodanje

zadnje preplivavanje zadnje

plivanje i zadnje hodanje u radu koji

je posvećen serenu kjerkegoru i zove se

hodanje. plivanje. preplivavanje. otišao sam daleko

uzvodno i onda nije bilo teško preplivati. a i bilo je toplo

a bila je i voda. spasonosna voda prijateljskog dunava

muškarac dunav koga čini žena voda. još jedan rad je

ostao iza mene. sutra ću dovršiti slike. i onda dalje

kako. bog zna. bog neka me čuva. nekoliko puta

sam danas video ide taj čovek. ide

mohač 11. septembar 1993

 

 

i

 

 

na poljima je

konačno i vetar slobodan

 

 

sve je to ravnica. pusta. misterij ravnog

monohromija. ja sam sin ravnice. dete pustare

 

 

lepa je ta ozbiljnost koja se pojavljuje u hodanju

 

 

ja perce na vetru i vodi. ja trenutak u večnosti. ja ljubavna priča koja hoda

ja spiritualizacija čovečanstva. ja hodač u pejsažima slobode. ja plava vatra

 

 

da volim volim u tome je spas

 

 

suviše sam sam i nejak a krenuo sam na daleki

put. nepoznati put. put kroz vreme. put promene

 

 

sada sam se setio: prvog dana u školi su svakog od nas

dočekali sa cvetom na klupi. možda je taj cvet seme ruže lutanja

 

 

već sam negde napisao ali napisaću ponovo hodanje je muški vapaj za nežnošću

 

 

baš je velika kuća taj put. toliko je na njemu sve otvoreno da pripada svemu

 

 

nekoliko puta sam danas video ide taj čovek

 

 

izgovoriti reč to je kao ishodati put

 

 

i

 

 

ružo

lutanja

heroino

ti

si

moj

prvi

korak

ka

heroju

mom

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima