AUTOBOGOGRAFIJA

10. januar 2025.

27431. dan mog života

 

 

sva bića

krenimo svi

u

varšavu

 

 

02:00

 

 

skuvao sam kafu

zamirisala je na jutro

otvorio sam vrata

zamirisala je hladnoća

vedro je

stavio sam

ugalj u šporet

oseća se u sobi

 

šta je rudarima u nosu

 

miris nedostignutih normi

 

miris žena i prijatelja

 

miris straha od visine. ugalj se kopa u nebu

 

miris novčanice sa koje se smeši junak rada

 

miris njihove dece što im samo u snovima brišu lice

 

miris izolacije

 

miris pasulja tetovca

 

miris detinjstva koje je neko ukrao

 

miris stoke koja ih čeka sa posla

 

miris govana oslepelih konja

 

miris kostiju zatrpanih drugova

 

miris groblja posle nesreće

 

miris zloslutnog metana

 

miris čuvara podzemlja

 

miris erudikinih dojki koja je ostala sa njima u podzemlju

 

miris korenja i trava pod kojima oni kopaju crno i masno prazneći

zemljinu utrobu da se ne bi ugasila večna vatra u njihovim očima

 

 

---------------------------------------

---------------------------------------

---------------------------------------

 

 

da li si nekada držao svoje seme u šaci

 

da li si u njemu video novu ženu koja će nove

muškarce rađati. one koji će napustiti ovu zemlju

koja ravna ko ploča fijuče svemirom. one koji će se

vratiti na drveće i u zelenilu i u cvetanju voćaka kroz

hiljade godina odmoriti odmoriti svoj nadrkani um koji se

stalno sapliće o tvrdnje delimičnih uvida. koji će spaliti

knjige i jutro toplih kuća. koji će spaliti luk i blizinu

i umazano. dečijim rukama. staklo kroz koje

se probija poslednja svetlost

svitanja

 

 

---------------------------------------

---------------------------------------

---------------------------------------

 

 

okreni svoje lice i

na drugoj strani ćeš videti

malo i nevidljivo koje te čeka i

posmatra dok ga ti nisi ni primetio

lepota se skriva u zavežljajima. vlažnim

mestima. u ostacima i blatu. iza dovršenih

formi. iza viđenog. na đubrištu. iza

agresije i nasilja. iza krvoločnih

očiju interesa

 

iza belog ormana u detinjstvu

 

 

---------------------------------------

---------------------------------------

---------------------------------------

 

 

da li si nekada poljubio drvo jablana

 

da li si nekada ulazio kroz uglačani prozor

 

da li si nekada bio pikabija

 

da li si nekada mislio subverzivno

 

da li si nekada ubio lastu

 

da li si nekada bio u varšavi

nekada bio u sofiji

bio u jokohami

u

amsterdamu

 

da li si nekada jeo sneg

 

da li si nekada rekao ja. ja sam jugoslavija

 

da li si se nekada posipao zemljom po glavi

 

da li si video usamljeni vetar

 

da li si nekada plakao za bednim i bolesnim i

sumnjivim i nepopularnim i poniženim ljudima svoje zemlje

 

da li si nekada u danu svetlosti bio svetlost

 

tu gde sada ti stojiš stajao je neko drugi kada otvoriš vrata uvek zine tvoja praznina

 

da li si nekada video dobrotu jabuke na stolu

 

da li si nekada bio korpa za krvave tampone

 

da li si nekada lizao i pio slatku vodu devojke

 

da li si nekada lizala ljubičasti stub srama

 

da li si nekada

 

da li si beli anđeo

 

o. da li

 

darovi

 

 

02:40

 

 

stalno ti se obraćam

vazduhe - vazduše neopisivi

a tek sam sada shvatio da si ti

žensko kao moja cigara i legao

bih sa tobom u krevet ali gde si ti

ne mogu te zagrliti. zašto me ne

uzmeš i ne odvedeš u krevet. zašto

se iz tvoje mekoće ne javljaju

mekane reči. daj mi svoje

grudi da se odmorim

a ti nastavi

da pišeš a ja

da budem žena

i odmaram se

u ženskim

glagolima

 

dobila sam ružu a ruža

je jasna tajna. popila sam

gutljaj hladne vode. ja pišem

zato što sam volela moje

prijatelje i zato što sam

jednom rekla

 

verujem jedino u decu i mrtve

 

i zašto sam govorila

kada je trebalo ćutati

i zašto je džoint bio toliko jak

da mi je vreme postalo ljubavnik

i zašto nisam gledala u dugu

 

ja sam dovoljno slaba

da sve podnosim. dovoljno

meka da sve upijem u sebe

dovoljno duboka da u meni

nema suše i dovoljno sam

varšava

i

dovoljno sofija

dovoljno jokohama

amsterdam

 

everything is metamorphosing

kaže japanac

 

i ja sam mislio da je sve metamorfoza

i ja sam mislio da je sve metamorfoza

 

ruža je čaj. čaj je

popodne. popodne je

stolica. stolica je sto. sto je šuma

šuma je slepilo. slepilo je seča šuma

seča šuma je metamorfoza

u konačni kraj

 

ljudi

nadljudi. sveljudi

čovekobog. bogočovek. manijaci

pederi. debeli. nadrealisti. simbolisti. klasici

romantici. kubisti. dekonstruktivisti. imažinisti. dadaisti

andrićevci. krležijanci. pijanci. narkomani. levi. desni. bočni

nadrkani. poderani. akademici. predsednici. podpredsednici

čuvari. kuvari. pekari. sekretari. holandezi. srbi. hrvati

ravnopravni. ravnopravniji. rodoljubi. osvedočeni. utrenirani

osamljeni. sekretarova žena i sekretarov sin i sekretarova

majka i sekretarov otac i sekretarov deda i stric i sekretarov

šofer i svi šoferovi i sekretarova ljubavnica i ljubavnicina

ćerka i motoraš ćerkin i prodavac koji motorašu prodaje

svećice i prodavačeva tetka koja pravi odlične štrudle

jer brašno kupuje kod mlinara koji kaže sa ovakvim

društvom se josip ne druži ali ja josip se vrlo

slažem sa ovim drugom miroslavom

koji ovo jadnik uspaljen piše

kažem apsolutno se

slažem da šume

ne bi trebalo

seći

 

i

moje

prljave cipele

iza vrata gledaju 

i mole ne secite

šume

 

 

02:55

 

 

uđi u

prljave cipele

i prošetaj se ovom

pesmom koju pišem

i ti i ti ostavi po njoj

prljav trag svog

hoda kao

napuklinu

u

velikom

staklu

dišanovom

 

 

03:01

 

 

od

albanije do slavije

ulicom maršala tita posred

bele linije na hiljade cipela

beograđana bez ljudi u njima

u skladnom miru i opomeni

 

svako ima svoje ja osim onih koji ga nemaju

 

kako da ga imaju u teškim vremenima

 

teška vremena su kao ogledalo

kad uđeš i jesi i nisi kao nestali

građani kao posečene šume

kao glađu ubijena nepoželjna

deca kao pas koji laje i

vraća me u ovu pesmu

vlažnu nadraženu

varšavu u kojoj

je prošlo

 

tri sata i deset minuta

 

i dalje pišem i dalje ložim

vatru iako me umor obuzima

 

šta ću i kako

ću još pisati pre sna

u kome se vidi ono što

se ne vidi jer kaže

ginter anders

 

živimo u epohi

koja je u bitnoj meri

obeležana time što je

kategorija izgleda vanštine

dakle pojavnosti neke stvari također

prevladana. antikvarna. stvari na primer

mnogi tehnički proizvodi pa i celi tehnički

uređaji svojim izgledom ništa ne kazuju o sebi

oni su metaforički rečeno nemi. stoga i naša

percepcija a što je još važnije naša mašta zakazuje

pred njima. atomski reaktor ne razlikuje se mnogo od

neke manje tvornice s bilo kakvom namenom. pa se

mnogi ljudi pitaju kakve li tu može biti opasnosti. a da i

ne govorimo o nuklearnom oružju koje se pojavljuje u

oblicima što ih je stvorila savremena tehnička mimikrija

neupućeni promatrač ne sluti šta se krije u tim naoko

neupadljivim objektima. pojavnost i smisao ne

podudaraju se više. ono što je zaista bitno

supstancija danas se ne poredočuje vidljvo

naprotiv ostaje prikriveno neuhvatljivo i

često anonimno. naša je percepcija

nemoćna. naša mašta zastarela

suočena s takvim stanjem

umetnost postaje smešna

ako primenjuje postupke

davnog realizma

dakle

iskustvenog

tipa

 

i tako suočeni smo

sa novim večnim realizmom

sa iskolačenim očima izgladnele dece

sa krivim kostima izgladnele dece

sa osušenim mozgom izgladnele dece

sa ispucalim krečno belim usnicama izgladnele dece

sa muvama po iskapljalim očima izgladnele dece

sa balon stomacima izgladnele dece u

kojima raste kukavički zločin

 

i tako za pesmu ostaje ista patetična fraza

hiljade dece umiru od gladi

 

umiru od gladi kao što su pod ovom mrljom nestale reči spasa

 

 

 

 

 

 

 

ši............................rim

 

kriv sam u duši

kriv sam u nosu

kriv sam u leđima

kriv sam i da ne znam

kriv sam i kriva je drška

plave šolje kriv sam jer

sam prosuo mastilo

 

ruke u nemoći

 

 

---------------------------------------

---------------------------------------

---------------------------------------

 

 

pojeo sam jabuku

bila je slatka i hladna

crvena i više je nema

 

kupio sam je juče na pijaci

 

i pijaca sada spava

 

ova je knjiga budna razbudio se kukavičluk i ne spava

 

 

 

f

 

o t o

 

g r a f i j a

 

v a r š a v e

 

u

 

k r u p n o m

 

p l a n

 

u

 

 

iz nelagodnosti bez razloga dopisana rečenica

 

 

i

 

 

varšavo

pokajanja

oproštenja

i

iskupljenja

 

 

i

 

 

varšavo

iskupljenja

preobraženja

i

vaskrsenja

 

 

i

 

 

varšavo

vaskrsenja

orgazma

i

ekstaze

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

9. januar 2025.

27430. dan mog života

 

 

sva bića

krenimo svi

u

varšavu

 

 

zdravo

džozefina kako si

da li se ti sećaš mene

kao što se ja sećam tebe

ti si živela blizu mene a ja

sam bio uh uh uh. ja sam te

pratio kući držao sam te za

ruku. ti si koristila kišobran

uvek kada je padala kiša

i plakala si toliko mnogo

da te je bilo žalosno

gledati

 

slušao

bih danima

fec domina

i

bruk bentona i frenki lejna

i luj amstronga i bili holidej i

brendu li i pet buna i ledbelija i

amaliju rodrigez i tomu zdravkovića 

i pati smit i džoni keša i doli parton i

kvaku i umu sumak i ginzberga

i

lutam još vitak sa srebrnim lukom

rascvetane trešnje iz zaseda mamim

ali iza gora zavičaj već slutim gde

ću smeh pod jablanovima

samim da sahranim

 

 

00:55

 

 

ova

soba u kojoj

pišem nalazi se u

maloj ulici koja sa

južne strane ima mali

prolaz pored vode koji

je obrastao suvom

trskom

 

u ulici ne

poznajem nikoga

i niko ne poznaje mene

možda me je neko video kako

ulazim i izlazim u kuću broj

sedam a ulaziti i izlazit je 

isto kaže david

albahari

 

da li je ulaženje

i izlaženje isto i za

ove ljude u ovoj ulici

u kojoj sad svi

spavaju

 

kažem mojoj

majci ponekad da

pročita neku knjigu

i u knjigama živi

život kažem

joj

 

ma dosta mi je života

imaš li ti nešto lepše

kaže mi mama

 

nešto valovito udaljeno senovito

 

nešto poput kristalnog sentimenta anđela

 

poput napolitanki iz rajskih vrtova

 

poput hronične mladosti

 

poput tenorskih partija u operama

 

poput orgazmičkih truba sa tvrđave

 

poput crkvenih zvona u predelu

 

poput bestelesnih zagrljaja zatvorenih duša

 

poput samohodajućih nanula iz kojih šiklja perunika

 

poput kosmičkog eha koji mi govori volim te

 

poput vrata u zidu koja vode u unutrašnje proleće

 

poput one prvi put dodirnute puti

 

poput cveća u kosi i krvi sa usana

 

poput ljubičastog želatina u kome se vrti moje telo

 

nešto poput bleštavila njegovog pokrivenog lica

 

nešto poput večne velike rasprodaje restlova

 

nešto kao njegove ruke na mom telu

 

nešto kao njegov osmeh kojim mi je oprostio život

 

o. o prepune knjige

o. o. o prepuna nezaustavljiva mama

 

 

01:05

 

 

još šest sedam sati do jutra

još šest sedam sati pisanja

 

o kome: kad se vilica izmešta u napućene usne

 

o čemu: kad se sklapaju oči tražeći slike

 

kako: kad je noć prekrila sve

kad se neodgonetljivi snovi sanjaju

u ovoj ulici na čijoj je južnoj strani voda i

na čijoj su obali trske u noći u kojoj spavaju

meni nepoznati ljudi za koje sam ja ništa što

ispunjava prazninu u sobama kuće broj 7

 

spavajte i u ovoj belini hartije

po kojoj kaplje neprestano

nevidljiva kiša suza za

decu koja umiru

od gladi

 

 

---------------------------------------

---------------------------------------

---------------------------------------

 

 

u ovoj sobi neko je ostavio tragove

 

razglednica zagreba čiodama zakačena za zavesu u

visini kvake - štiti je od prljanja nečijim rukama koja otvaraju vrata

 

preko kreveta žuti pleteni pokrivač sa plavim

cvetnim motivima - štiti plavo sivi madrac

 

preko žutog prekivača pleteni pačvork - štiti ga

 

ispod šporeta lim - štiti braon linoleum

 

preko zelenog itisona crni najlon - štiti ga od prljavštine unešene spolja

 

otkriveni deo linoleuma i itisona - zaštićen naslovnom stranicom praktične žene

 

između prozora krpe koje skupljaju vodu sa vlažnih stakala

 

ispod česme zakačen za zid karton od kutije

vaflinih kiflica da zaštiti od prskanja vode iz česme

 

rajber na donjem delu ragastova koji zaptiva vrata - štiti sobu od hladnoće

 

novine na stolu koje štite stolnjak od raspojasanog ručavanja

 

novine na podu na koje se ostavljaju prljave cipele

 

novine na hoklici da se postave nekom ko ulazi sa prljavim cipelama

 

ipak u sobi najviše prašine i trunja koje niko ne štiti

 

 

---------------------------------------

---------------------------------------

---------------------------------------

 

 

delovi u celini

 

ne lice nego nos na licu

 

ne krevet nego uzglavlje

 

ne knjiga nego stranica. ispodvlačena

 

ne pesma nego stih. upamćeni

 

ne stih nego reč. amajlija

 

ne reč nego slovo. okruglo i puklo

 

ne slovo nego glas. dečiji

 

ne glas nego misao. bela

 

ne misao nego osećaj. tamni

 

ne osećaj nego intuicija. to jest ti

 

ne intuicaja nego nespoznatljivo. ipak dakle

 

ne nespoznatljivo nego svemir. u dvorištu

 

ne svemir nego zemlja. ljubavnica

 

ne zemlja nego panonija. panonija konja i mađara

 

ne vojvodina nego ova soba. metasoba

 

ne ova soba nego knjiga koju pišem. spavajući

 

koju otvaram i zatvaram

 

kojoj se približavam i od koje se udaljujem

 

koju udišem i koju izdišem

 

i ne knjiga nego ja i ne ja nego ti crna pletena kapo

protiv vetrova. severa. mornarska. opet ti. ti zauvek

 

 

---------------------------------------

---------------------------------------

---------------------------------------

 

 

kada sam bio u zatvoru

često sam sedeo za vreme posla

u klozetu da bih na miru čitao knjige

najviše sam čitao remboa

nervala i gandija

 

noću u krevetu pod svetlošću

koja se probijala kroz rešetke čitao

sam zločin i kaznu sublimirajući svoj

zločin trpeljivo noseći svoju kaznu

na gorenjem krevetu

 

zelenog hajnriha bivajući gladan gustog zelenila

 

život pčela morisa meterlnika trenirajući ruke da se kreću sporo

 

kafkinu ameriku napajajući svoju dušu smehom

 

 

u tom klozetu u kanti u koju

smo bacali papire jednog dana

našao sam nečiji dnevnik uprljan

od neke žute upotrebe

 

čiji je to dnevnik bio

čije gluposti i ludosti u njemu

čija opojna nepismenost

nikada nisam saznao

a znao sam da je tu

znao sam da poput nevidljive

zveri u sluzavoj šumi

kruži oko mene

podnoseći svoju kaznu

bio je to dnevnik jedne duše

dnevnik iste te duše u postupku

dnevnik iste te duše u literarnom postupku

 

dnevnik u kome je

crna kobila projahala bulonjskom šumom

a ne znaš da li je bila divna gojazna

blistava ili alatasta

 

u kojoj je ferdinad- pjero video večnost

nađosmo opet - kog

pa večnost izgubljenu

to su mora što krenu

sa vatrom sunčevom

 

u kojoj je gordon pim video belinu bleštavu kao sneg

 

u kome je gilgameša smrt ugrabila u sjajnoj dvorani njegove palate

 

u kome je volja za snom obuzela knulpa snažnije od bilo koje druge volje u njegovoj duši

 

u kome sipi kišica od sitnog žutog cveća po telu hosea arkadija buendija

 

u kome je kleš potpisao za cbs

 

u kome je troj u filmu daleko od razuzdane gomile rekao fani robinson budalo

 

u kome je novalis jednog popodneva zamolio brata da mu nešto odsvira na klaviru i zaspao

 

u kome se neki pripravnik miloš hrma javalja na službu čehoslovačkoj železnici

 

u kome su boni parker i klajd berou snimljeni sa četiri kamere i različitom brzinom od kojh

je jedna bila usporena da bi slika bila adekvatna isticanju krvi u završnoj sceni pokolja

 

 

---------------------------------------

---------------------------------------

---------------------------------------

 

 

postoji jedan put u izgradnji

400 kilometara dug negde na polovini je

čuvar asfaltnog puta koji ga svaki dan obilazi

 

ovde porasla trava

 

ovde radnik izgubio nož

 

ovde meštani kradu šljunak

 

ovde tetrapak ispijenog mleka

 

ovde burad od katrana

 

ovde prolivena nafta na travi

 

tamo veliki ispražnjeni drveni kalemovi

 

ovde brdo otvrdlog asfalta

 

tamo ptice nad ostacima doručka

 

ovde umašćena radnička plava bluza

 

ovde prazna baraka napuštena ovog jutra i napušteni i ohlađeni jutarnji kreveti

 

ovde iskidana stranica knjige na kojoj piše

 

mala devojčica - žena bila je spremna

privukao sam je sebi. sreća je opet bila moja. bogovi

su se smešili. poljubci su postali intezivniji. smestio sam

njenu ručicu na mog mačora i onda zadigao njenu spavaćicu

počeo sam da joj mazim picu. ketrin s pičkom. klića se pojavio i

ja sam ga nežno dodirivao. nanovo i nanovo. na kraju. navukao

sam je. kurac mi je ušao do pola. bilo je veoma tesno. pomerao sam

napred nazad. onda gurnuo. ostatak kurca je kliznuo unutra. bilo je slavno

čvrsto mi ga je stegnula. pokrenuo sam se a stisak nije popuštao. pokušao

sam da se kontrolišem. prestao sam da ubadam i čekao sam da se ohladim

poljubio sam je. ljubeći joj usne odvojeno. sisajući gornju usnu opazio sam kako

joj je kosa široko razbacana po jastuku. onda sam odustao od pokušaja da je

zadovoljim i jednostavno je karao. opako sam je cepao. ličilo je na ubistvo

nije me bilo briga. moj kurac je izludeo. sva ta kosa. njeno mlado i divno

lice bilo je to kao silovanje device marije. svršio sam. svršavao sam

u njoj. u agoniji. osećajući kako moja sperma puni njeno telo

bila je bespomoćna i ja sam svršavao do njene

najskrivenije srži tela i duše. svršavao

do besvesti

 

onde saobraćajni znaci u gomili

 

tamo u praznoj baraci zaostali radnik drka do penušastog šlaga samoće

 

tamo izrovana i izgorela trava od zvezde koja je ove noći pala na asfaltni put

 

 

i

 

 

ljubim te

varšavo ti

si slava

noći

te

noći

28-29

decembra

1983

 

 

i

 

 

ljubim te

varšavo ti si

usne pevanja

i usmine

podavanja

 

 

i

 

 

ljubim te

varšavo ljubim

odan sam ti oduvek

i zauvek. pevajmo i

neodustajmo

varšavo

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

8. januar 2025.

27429. dan mog života

 

 

sva bića

krenimo svi

u

varšavu

 

 

23:52

 

 

bilo

bi ugodno

bolnica. autobus

škola

kad

tap

tap

 

malo

srebrno govno

ovenčano slavom

i tugom

 

 

23:55

 

 

pet minuta

do ponoći

tuga je moja

bašta. treba

putovati do

jutra

da. o da

 

ideš li

sa mnom

 

 

---------------------------------------

---------------------------------------

---------------------------------------

 

 

teglim

se dobro

mi dođe

 

kako

izgledaš ti

da li se zasmeješ 

kad podignem prst

da li su sublimna ili oranžada

ili

da nisi sad negde nasmejana

bogata i rasejana gde

smeh vri 

ti. o ti

participarajuće

devičanstvo

noći

 

upalio sam radio

budžet za vojsku i kod jednih i

kod drugih dostigao rekordnu sumu

 

sumu čega

 

sumu neto težine paunovog perja

 

sumu tvog i mog straha

 

sumu rashodovanih pantljičara u mozgu

 

sumu plastificiranog netrulećeg užasa

 

sumu nezaobilaznih bizonovih jaja

 

sumu zakonskog čaja za dobru omladinu

 

sumu dijagnostizirajuće labudove pesme

 

sumu tvog i mog zagrljaja

 

hoćeš li

 

 

00:05

 

 

opet 

kratka pauza

češljao sam zube

danima ostavljene 

u neredu

 

ne znam 

šta da pišem

ali to mi je kao 

muzika kao 

mantra

nemoći

 

i dok oblikujemo i dok oblikujemo

jedino i slavimo svoje nemoći

nemoć da dosegnemo boga

nemoć da prevladamo smrt

nemoć da ishranimo sopstvenu decu

nemoć da sve vidimo kao život

život običnih cipela

i zato pišem o njima kao da su

one obuća u kojima nova jevanđelja

gluvare u krugu prostodušnosti

devojačkih danijelovih oporuka

 

čovek koji

nema ni bogatstva

ni imena ni obrazovanja

ni ugleda niti ičega što

uvećava moć i slavu kada

umire onima koje voli

ostavlja nadnaravno

 

 

---------------------------------------

---------------------------------------

---------------------------------------

 

 

o prljave cipele

 

o šnir na prljavim cipelama iza vrata

 

o blato na đonovima prljavih cipela iza vrata

 

o ipak sjaj na prljavim cipelama iza vrata

 

o pokidani konci na prljavim cipelama iza vrata

 

o izlizani đon na prljavim cipelama iza vrata

 

o požuteli jezik prljavih cipela iza vrata

 

o iskidani jezik prljavih cipela iza vrata

 

o novine iza prljavih cipela iza vrata

 

o zeleni etison ispod novina na kojima su prljave cipele iza vrata

 

o da li vi čujete šta je iza prljave cipele iza vrata

 

o ugaženi ulošci u prljavim cipelama iza vrata

 

o prašina po novinama na kojima su prljave cipele iza vrata

 

o kapi blata na prljavim cipelama iza vrata

 

o mačije govno ugaženo prljavim cipelama iza vrata

 

o šare na đonu prljavih cipela iza vrata

 

o kamenčić u šarama na đonu prljavih cipela iza vrata

 

o čije su to pre mene bile prljave cipele iza vrata

 

o da li sam vas nekada uvredio prljave cipele iza vrata 

 

o volim te leva prljavo cipelo iza vrata

 

o volim te desna prljavo cipelo iza vrata

 

o volim vas vrata iza kojih su moje prljave cipele

 

 

---------------------------------------

---------------------------------------

---------------------------------------

 

 

umor

poradovao sam

se pre jutra

 

glagoli 

perje u jastuku

 

voleo bih

da energiju u ovoj

pesmi

energiju u ovoj

priči

u ovom

romanu

šklovskog

u ovoj strasti ulice

u ovoj violentnosti koja nije pesma

i nije roman i nije priča naših očeva

i nije strast šankova uspavanodobrih

i nije... ne nastavljam nego kažem

ovo je varšava

sofija

jokohama

amsterdam

 

jokohama

amsterdam

 

 

voleo bih da

nosu moji predaka

dok čitaš varšavu 

dapače dapače

da strpljivo ulaziš u nju

i nežno kao u ženi

narasteš u nos

svih noseva

obrgrljen i ljubljen

u varšavitoj

varšavitoj

varšavi

 

 

---------------------------------------

---------------------------------------

---------------------------------------

 

 

varšavo žena i devojaka

ti si im stid i strast

varšavo mamiš kao bartolemeova žlezda

muškarci ulaze u tebe ko vojnici

a porobiš ih svojim mirisima

 

varšavo mesečno krvariš dok

ne zatrudniš iako si stalno

puna guste sperme sa ulica

 

varšavo nežna kao dečije ruke

topla kao voda iz dubine zemlje

crvena kao vrhovi planina

 

varšavo suza i običaja

varšavo tekućina i oblutaka

varšavo zaludnih pomamnih kurčeva

 

varšavo bluza svinga i tanga

varšavo roka kalipsa i valcera

varšavo bibapa regea i marševa

 

varšavo vlage i podatne snage

požutelih gaćica i jakih sekreta

uprljane božijom prljavštinom

 

varšavo snažnih grčeva

podignutih nogu u nebesima

iskrivljenog lica u zanosima

 

varšavo lutam još vitak sa šapatom

strasnim i otresem članke smehom

prelivene ali polako tragom svojim

slutum tišina će stići kad sve ovo

svene i mene i mene

 

 

varšavo razumeš li te mene

 

 

00:40

 

 

uskovitlalo se more

natmurilo more i ja kao

šampion sveta na prvenstvu

moje sobe u mojoj sobi u

kući broj sedam

odoh

 

u želim da te otpratim kući

 

u toliko puno ljubavi

 

u nek svi vetrovi duvaju

 

u ja sam spreman

 

u i ja ću jednog dana postati neko

 

u nije li to sramota

 

u otići na reku

 

u ja hodam

 

u je je je

kotrlajućeg fec domina

 

 

slatka mala šesnaestogodišnjakinja

 

nema posebnog mesta da se ode

 

mejbilen

 

džoni džoni

 

johny be good

 

roken rol muzika

 

rođenog pape čaka berija

 

 

to je sve u redu mama

 

zatvorski rok

 

plave antilopske cipele

 

hotel slomljenih srca

 

ja levo ti desno ona je otišla

 

nadulog kralja elvisa

 

 

velika vatrena muda

 

pobuna u gimnaziji

 

budale kao ja

 

najotkačenijeg mačora džeri li luisa

 

 

trinaest žena a smo jedan čovek u gradu

 

doviđenja aligatore

 

40 šoljica kafe

 

bili halija

 

 

---------------------------------------

---------------------------------------

---------------------------------------

 

 

i

 

 

prljave

cipele iza

vrata su

moj

autoportret

 

 

i

 

 

varšava

je ime jedne

pičke baš ko i

sofija jokohama

amsterdam ko i još

desetak drugih

gradova po 

kojima su

moje

prijateljice

u jednoj šali

nazvale

svoje

pičke

 

 

i

 

 

pička

je pesma

koja rađa

boga

 

 

i

 

 

rani

rokenerol ko

muzika mog

dečaštva mi je

emocionalno

najbliža

 

 

i

 

 

crnjanski

ko melodija

koja se provlači

kroz celu

varšavu

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

7. januar 2024.

27428. dan mog života

 

 

sva bića

krenimo svi

u

varšavu

 

 

čitao

sam knjige i

u njima sve piše

sve je objašnjivo

osim ljubavi

i gladi

 

ipak

ipak ipak

med i sapun

cveće i žan žene

jedrilice šarene košulje

kalifornija ipak je čovek

samo voda ipak on

ljubi svačije

oči

 

ne

interesuju

nas istine naših

muževa i očeva

mi hoćemo samo

život kažu irske

žene

 

i

mašina

mi se kvari

to je kao kad na

otvorenom koncertu

padne kiša. džon lenon

znakovi pored puta. ako

mi se mašina pokvari on

neće nikada pročitati

ovu knjigu. a joko. a ono

znaš ono kiša pala iz

vedra neba. vudstok. pa

ono jebanje u travi. svi

smo se klizali po blatu i

svi smo bili naduvani

kad se pojavio

gitarski bog

sve je

bilo kao

nekada

u

španiji

 

ja sam

samo gledao film

ipak sam ja samo jugos

ali kao svaki jugos

volim iluziju

 

satima

gledam filmove

i kao svaki j. mnogo

stvari znam

 

šta sada radi handke

koji po redu sada snima

film leonardo da vinči

 

šta

sada radi

niko

tom gotovac

ili

platon

ili

kušnje

dostojan

abelar

 

šta sada

radi onaj

koji je napisao

da je odmah pisao

protiv države čim

ga je devojka

ostavila

 

(sine piši

tako da iz tvojih

pesama raste trava

porađaj travu i ruši svaku

državu reče mi onaj isti

glas koji je rekao sve

je objašnjivo osim

ljubavi i gladi)

 

a borhes

ima u tom borhesu

dobrote kao u slepilu

on mora da je slep

 

 

23:25

 

 

ovih nedelju

dana u ovoj sobi

grejem se crvenim

šapurikama u belom

šporetu. kako se šapurike

kažu na engleskom. kako

se beli šporet kaže na

nemačkom. kako se

lepo kaže na

srpskom

jeziku

 

crvene šapurike

brzo izgore u crvenoj

vatri. sada sam stavio i

drvo da ne ustajem često

jer mi se čini da varšava

diše. tebi semjuele

 

 

---------------------------------------

---------------------------------------

---------------------------------------

 

 

zastao

sam mislio sam

i podrhtavao kao trska

pisao bih o svemu ali šta

je ono o čemu bi trebalo

ako napišem sloboda

napisao sam sve. ako

napišem nežnost

isto je

 

čime čime

da kažem sve

 

biblijom

 

hlebom

 

starim sekvojama

 

rokenrolom lu rida

 

sedefastom drškom bodeža

 

lepoticom i čudovištom

 

savremenim mizonizmima

 

šizofrenijom

 

hemijskom svadbom

 

ekhartovim ja sam bog

 

sa 420 menstruacija

 

jednom od istina ili jedinom

 

nesuprostavljanjem zlu

 

građanskom neposlušnošću

 

gnosticma ili tertulijanom

 

oblacima koji zakrile mesec

 

snegom ili suncem koji ga topi

 

vrapcima koji kljucaju zidove od naboja

 

plavookom devojčicom nike

 

krilima rode kojima se prekrije nebo

 

crvenim šapurikama ili sivim pepelom šapurika

 

sve je

jedno i

sve je isto

u svakom

jutru

kaže

nam

neko

 

šta rade oni

koji sada umiru

 

danas je sveto profano

duhovno obično

sloboda novo ropstvo

to je to

to je sve

molim jedan

sladoled od vanilije

molim jedan sladoled

od juče i tri kugle novog

ropstva sa lešnikom

to je to. to

je sve

 

svaka grubost je prava smrt za mene

 

i tako kvakice

na ormarčiču

ti čitaš svetački spis

religiju života i gluposti

(i gluposti druže i gluposti)

gledaš i oči džona dana

u crvenu ružu

silesijusa

 

 

---------------------------------------

---------------------------------------

---------------------------------------

 

 

mašina mi se

stalno kvari. opsovao

sam njenu vlasnicu. ispada

mi traka kad dignem polugu da

otkucam veliko slovo. od sada

kucam sve malim slovima bez

navodnika i znakova

pitanja

 

o

pravopisu

huljo bestidna

večni lopove

živih

snaga

sa tobom

ne bih završio

ovu knjigu dobre

volje i strasti. strasti

da se pokuša i

proba

 

jedan

probo... pa šta

samo se vratio u

tople gaće. tople

gaće u topla

govna

detinjstva

 

stavio sam

drvo uskoro će

ponoć. pišao sam

roditeljski zanatlijski

i strasno kao u

ovoj pesmi

 

živim ko anđeo

zanatlijskih ruku

sedeći uz kriglu

u dimu cigara

vrat i trbuh

mi se

svijaju

u

luku

pod

vazduhom

punim

nestvarnih

jedara

 

kao vreli

izmet iz golubinjaka

hiljadu maštanja mene

slatko peče. srce mi je

nežna kora u biljaka

krvavih od zlatnog

polena što teče

 

kad brižno

pogledam snove i

proširim trbuh s tridesetak

krigli tad me java potera da

sabran i potrebu smirim

 

pitom kao

gospod kedara

i trava ja premokrim

nebo dok svi suncokreti

šalju pozdrav mlazu

što visoko leti

 

da li

je umro

rembo

 

 

i

 

 

čitam

i prekucavam

varšavu iz knjige

za autobogografiju

a uveče je čitam

iz rukopisa koji

je siroviji od

jezika

u

varšavi

 

 

i

 

 

sećam

se skoro svega

pogotovo uzbuđenja

samom tom noći u kojoj

se rađala jedna pesma

ko knjiga ko što se

jedne noći rađa

dete ko

bog

 

 

i

 

 

ne

interesuju

nas istine naših

muževa i očeva

mi hoćemo samo

život kažu irske

žene

 

 

i

 

 

kad

se pojavio

gitarski bog

sve je bilo

kao nekada

u španiji

 

 

i

 

 

šta

i

sada

radi

tom

gotovac

 

 

i

 

 

ko i u

23 godini

i sad sam

se pitao

čime da

kažem

sve

 

 

i

 

 

opet

su me reči

nebeske srne

reči samog boga

svaka grubost je

prava smrt za

mene dirnule

do bola

 

 

i

 

 

za kraj 

današnjeg dana

u autobogografiji

artur rembo

 

pitom kao

gospod kedara

i trava ja premokrim

nebo dok svi suncokreti

šalju pozdrav mlazu

što visoko leti

 

 

i

 

 

živ

je živ

rembo

živa

je

živa

varšava

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

6. januar 2025.

27427. dan mog života

 

 

posle moje

prve knjige ja sam ti je on

koju sam pisao jednu godinu svakog

dana od proleća 1981 do proleća 1982

a knjigu je 1984 objavila izdavačka kuća

matice srpske sledila je druga knjiga koju

sam napisao za jednu noć 28 i 29

decembra 1983 a objavljena je

1986 u ediciji aut lazarova

miodraga pashua

 

 

i

 

 

ja

sam

muzika

ljubavi

slobode

istine

za

lazarova

miodraga

pashua

 

 

i

 

 

sva bića

krenimo svi

u

varšavu

 

 

i

 

 

varšava

 

jedne noći jedna pesma

 

 

22:15

28. decembra 1983

počinjem

(da li tako kreću i vozovi)

do jutra da napišem knjigu

koju si ti franjo počeo

čitati

 

 

22:17

imam 34 godine

i ne znam do li je to

dovoljno ili možda i suviše

da napišem knjigu

za jednu noć

 

 

22:20

pre dva meseca 

da tako kažem u

majlssaksafonskoj navali

na sopstveni integritet ništa

nisam mogao da učinim

i sebi pomognem

 

ništa

ništa baš ništa

ništa stratišta

ništa poreklo ništa 

ništa zgarišta

ništa želje

ništa fudbal i driblinzi

ništa barišta

ništa plandišta

ništa umništa

ništa ništa 

ništa obdaništa

ništa mamišta

ništa suzišta

ništa žena

ništa dete

ništa bilje

ništa ništa 

pa ništa 

ništa prijatelj

ništa ništa 

ništa lepo

ništa ništa 

ja sam janišta 

 

hiljade ništa

me je činilo a

samo jedna

sumnja rušila

 

u padanju

u stajanju

u raspadanju

u zamagljenom pogledu

(nekog bez zvuka sivog bezumlja)

koji je trajao dva tri sata

(od dole sa poda tamo gde sam već padao)

ugledao sam knjigu koju pišem

u toku jedne noći knjiga je

bila kao svetlost

 

 

22:25

čekao sam je danima

 

 

22:26

pre nedelju dana

sam došao u ovu sobu

kupovao sveže mleko (prekoredno)

ložio vatru (kao učenik). čitao van gogova

pisma (kao krivac) i kao u svakoj istorijskoj prozi

šetao noge dok sam pevao pesme o dečaku

biliju evansu od nagorelih trava roj binu

 

oduševljen buljio u buljavog bunjuela

i mislio kako su tihi snežni daleki i užasni

vrhovi urala a padale su kao i uvek neke u

daljini kiše. po običaju bio sam gotovo

veličanstveno sam ali tada iz vrta

jednog zavejanog kao iz nečije

već tuđe pesme istrči neko

ozeblo tuđe dete 

i zagrli me

 

otprilike tako

nekako ali sasvim

dovoljno za plakanje

 

 

22:32

juče sam se

odlučio za ovu noć

ustao sam ranije nego

obično i sa puteno blagim

strahom i opojnom mislim

zelenkastom neizvesnošću

ipak ipak mirno proveo

ovaj dan

 

sve

što jeste

tu je ne

brini

mislio

sam

 

nešto malo

pre 20 časova

seo sam za mašinu

i posle kratkog lupanja

nogom o pod napisao sam

 

mogu još odustati

da za jednu noć napišem

knjigu. stvari su tu pitome i ćute

hej stvari moje krenimo kroz ovu noć

hej krenimo da tražimo prijatelje

 

i nastavio sam u tom smislu

(lep smisao) da pišem i zapisao

sam četiri poduže pesme

ali nisam ima švunga

(šta god da je taj švung  trebao mi je)

a želeo sam priču o noći u noći u pisanju

želeo sam da pišem i da kažem hej pa ja pišem

da me boli i da kažem hej miroslave gle samo kako boli

boli kao dečiji zagrljaj kao leđa koja osećam u ovom

položaju. sedećem položaju za pisanje. u položaju

u kome se nalazi pisanje danas. barem danas

nije išlo

 

kako

samo stvari

jednostavno ne idu

pisao sam tvrdo. zarazno

sterilno. bio sam prazan

kao stara velika očeva

žuta putna kožna

torba

 

mučnina mi je

prilazila nasmejana

ustao sam od mašine i izgubljeno

se proteglio a kao da sam sa nekom

neprolaznom žalošću crnjanskog

milovao brda neviđena

 

i dok su mi ruke 

bile još iznad glave u

milovanju neviđenih plavih

bolno dalekih brda naglo sam

iznenadno seo za mašinu

i napisao

 

stid me je

 

22:15

28. decembra 1983

počinjem

(da li tako kreću i vozovi)

do jutra da napišem knjigu

koju si ti franjo počeo

čitati

 

i

nastavio

sam da pišem

sve do kraja ove

rečenice

 

 

---------------------------------------

---------------------------------------

---------------------------------------

 

 

prošlo 

je pola sata

vidiš li sad kako ide

stolico i ortodoksijo moja

potrebna si mi da bih na tebi 

držao mašinu i da bismo

zajedno odmicali

kroz noć

 

govoriću

tebi jer si topao

i beo stidnico

plafonu

moj

 

trebaš mi da bih

spojio tvoje visine sa podnožjem

mog pisanja sa podom po kome i sada

povremeno tapkam stopalima

tražeći ritam u sebi

 

tražeći ritam u sebi

koji bi postao i tvoj varšavo

ritam kojim ćeš jednog dana

bez zvuka i glasa stići na sam

kraj početka u kome hana

darboven kaže

 

ja obožavam da pišem

 

i daje

mi snagu

da i ja to činim

povremeno lupajućim

o zašto zatubastim prstima

sa leve strane mašine kao po

sapima konja koji konjski njišti i

konjski jezdi kroz noć u kojoj

su zvezde hladne a putevi

konjski i do jutra mi

nepoznati

 

 

---------------------------------------

---------------------------------------

---------------------------------------

 

 

zapalio sam cigaru

pušim

 

ti

 

 

22:55

 

ona je

volela ponavljanje

a ja volim nju i uvek je

pominjem kad pišem i pošto

je uvek pominjem dok pišem i ona

je prisutna u tom novom ponavljanju

u kome je ja stalno ponavljam time što je

stalno ponavljam i ja ponavljam. ponavljajući

moja se ljubav za nju ponavlja. ponavljajući se

moja ljubav za nju moja ljubav postaje ponavljanje

postajući ponavljanje moja ljubav se ponavlja i

ponavljajući se razumem da je ona volela

ponavljanje i da je ponavljajući zatalasala

mirnu površinu vode tako da je i i obala

sa svakim novim talasom osećala šta

je to ponavljanje i obala kada se

talasanje umiri kaže

o more

 

kao što je

ona odmorila reči

kejdž je odmorio muziku

i može se opet zapevati i

može se ponovo reći

o ružo

 

 

---------------------------------------

---------------------------------------

---------------------------------------

 

 

čujem avion

leti preko moje sobe

 

ja se plašim

u ovom svetu iako

je to moj svet mada mi se

dopada i jermanovo

ovo nije moj svet

 

(ovo nije moj svet je rad željka jermana a u knjizi piše stilinovićevo)

 

da li je ovo tvoj

svet lusteru moj

 

plašim se jer ne razumem

plašim se jer ne razumem

plašim se jer ne razumem

plašim se jer ne razumem

 

u jednoj zemlji si

dobar ako si komunista

u drugoj te zbog toga ubijaju

 

(možda je to posvemašna zajebancija

neduhovitih. možda je to samo osvetoljubivost

zbog očevih batina u mladosti. možda je to ništa

koje bi želelo da naraste u veliko ništa)

 

da li su razumele to

vaše oči ćurke i kokoši

koje smo danas pojeli. za

koju istinu vi poginuste

za čije bolje sutra

kakvosutra

 

 

i

 

 

radujem

se što ću se

sledeće dve nedelje

susretati sa sobom kad

mi je bilo 34 a sad mi je

još 42 više nego te

slavne noći u

varšavi

 

 

i

 

 

22:15

28. decembra 1983

počinjem

 

istina

početka mi

je dala snagu

da napišem

knjigu

za

jednu

noć

 

 

i

 

 

mučnina mi je

prilazila nasmejana

ustao sam od mašine i

izgubljeno se proteglio...

i dok su mi ruke bile još

iznad glave... naglo sam

iznenadno seo za

mašinu i napisao

 

stid me je

 

22:15

28. decembra 1983

počinjem

 

to

teglenje

rukama iznad

glave me je

prokrvilo za

varšavu

za

celu

noć

i

ceo

život

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

4. januar 2025.

27425. dan mog života

 

 

kanon

bog

bogom

bogu

bog

je

rađanje

pesme

ko

živog

bića

 

 

koan

bog

bogom

bogu

bog

je

bog

u

šaci

a

pesma

u

letu

 

 

nadahnuće

bog

bogom

bogu

bog

je

živi

bog

koji

 

struji

 

jeste

 

peva

 

stvara

 

hoda

 

ljubi

 

vaskrsava

 

u

knjizi

bog

bogom

bogu

bog

 

 

i

 

 

nepoznata

moja

i

svačija

krenimo

oblakom

boga

u

knjizi

bog

bogom

bogu

bog

 

 

 

1. decembar

 

ja sam

ne. znači da

za prijateljstvo

ja sam ti je on

1. decembar 1981

 

 

 

razgovarali

smo na čuvenom

clifton suspension bridgde

u bristolu. uživali smo u

pušenju budućnosti

kaja

1. decembar 1991

 

 

 

strpim se

u devojčici

buja

žena

 

strpim se

suštinom

perem

lice ruke

i

reči

 

strpim se

samokažnjavanjem

uznese me do

velikog stvaranja

 

strpim se

grejem ohlađeni

stomak i jaja. ja

sam biće braka

prepušteno

hrabrosti

 

strpim se

sve sam uredio

nekada sam bio

školjka sada sam

samo uspeh 

u njoj

 

strpim se

osluškujem kako

se oseća prozor

kroz koji

gledam

 

strpim se

petom na tlu

oplemenjujem

brzinu

 

ja sam strpljenje

smiraj u iščekivanju

gledam insekte

uživam u

uživanju

milomir

1. decembar 2001

 

 

 

ja sam bog

ni majka ni otac

ni sestra ni brat

ni ćerka ni sin

samo bog

ja sam ti si ja sam bog

1. decembar 2011

 

 

 

12. decembar

 

ja sam

lep muškarac

kome je bog zna šta

odnelo potrebu za ženom

i nežnošću. sedi i bori se

protiv svoje lepote

ja sam ti je on

12. decembar 1981

 

 

 

kako je

miranda lepa

ali tek kako je amanda

lepa. ali zaista kako je tek

miranda lepa. da ali kako je

moguće da je amanda tako 

lepa. ali čekaj da li se

uopšte može biti

ovako lep kao

miranda

kaja

12. decembar 1991

 

 

 

priljubim se

uz osećaj sve

je moguće

 

priljubim se

uz ritam koji me

čini bezazlenim

 

priljubim

tabane na zemlju

a teme u belinu

snežnog sumraka

 

priljubim se

uz melence života

kao uz jebežljivo

dete u duši

svakog od

nas

 

priljubim se

draškajući se

milinom i svešću

o smislu same

miline

 

priljubim se

u snošaju. rađa me

ovo biće koje me

nanovo u sebe

prima

 

priljubim se

da ne bih izneverio

plivanu. ostao

danguba

do kraja

 

ja sam priljubljenost

sve ono čemu sam se

zavetovao krvlju

mladosti

milomir

12. decembar 2001

 

 

 

ja sam bog

moje su

pesme 

tvoji potoci

ja sam ti si ja sam bog

12. decembar 2011

 

 

 

25. decembar

 

ja sam

gudrun enslin

ljubica sokić. gertruda

stejn. kristijan enslin. tatjana

goričava. meredit monk. ulrike

majnhof. tatjana mamovna. margaret

fon trota. anica savić rebac. suzan zontag

roza luksemburg. natalija malačovska. isidora

sekulić. nadežda mandeljštam. lu andreas salome

nojemina i ruta. majka tereza. bili holidej. pati

smit. aleksandra ljubica marić. larisa šepitko

dubravka ugrešić. ksenija anastasijević

ljubica kosovac. nadežda petrović

žana moro. nada kolundžija

ja sam ti je on

25. decembar 1981

 

 

 

otvorim

oči u prvom

svanjivanju. u

prozoru stoji drvo

bogato smislom. tim

tako gustim granama

u okrugloj krošnji. došlo

drvo. probudilo me

hoće nešto da 

mi kaže i

kaže

mi

kaja

25. decembar 1991

 

 

 

ulivam nadu

ja sam jedini

 

ulivam nadu

neodolevajući

dečačim se

 

ulivam nadu

izlazeći na vazduh

kupa me obilan

tren

 

ulivam nadu

sličan vrani koja

ne odustaje da u

bačenoj kutiji keksa

nađe zalogaj

za sebe

 

ulivam nadu

u toplu supicu

koja je okružena

hladnoćom

 

ulivam nadu

mladi smo tek

kad umremo

 

ulivam nadu

tako je lepo sve

što jeste

 

ja sam ulivanje nade

devojčurak koji je izrastao

u devojku

milomir

25. decembar 2001

 

 

 

ja sam bog

ribe iskaču iz

vode korenje roni

duboko u vatru

moje reči me

svedoče

ja sam ti si ja sam bog

25. decembar 2011

 

 

 

31. decembar

 

ja sam

iskidana čelična

sajla bačena na masni

asfalt parkirališta za teška

vozila u podbari. mislila sam da

više nisam nikome potrebna

kad ono uđoh u pesmu

ja sam ti je on

31. decembar 1981

 

 

 

što više

odvezan janom

garberekom. uličnim

novogodišnjim vatrometom 

u roterdamu. zlatnim suncem

u praskozorju koje sam

noćas sanjao

kaja

31. decembar 1991

 

 

 

posetim

priliku. miriše

na ljubičice

 

posetim

nerođenu

decu da ih

obradujem

 

posetim

usmine

one su izvor

gornje usne i

ušće donje

 

posetim

toplinom

spoznaju drugog

čoveka istinska

pobožnost je

raditi ono

što se

zna

 

posetim

i danas odluku

koju sam doneo u

dvadeset petoj da ću

svakoga dana doći

do reke i gledati

je

 

posetim

tišinu. kao

dobri drugari

otćutimo zajedno

po koju reč u našoj

svakodnevnoj

šetnji

 

posetim

ljubljena čeda

sve one koji su ove

novogodišnje noći

ostali sami

 

ja sam poseta

koraci koje čujem

izdaleka

milomir

31. decembar 2001

 

 

 

ja sam bog

volim same

sa njima se ne

osećam sam kao

u porodicama

ja sam ti si ja sam bog

31. decembar 2011

 

 

i

 

 

bog

bogom bogu

bog

od ovog

trenutka

14:07

4

januara

2025

proglašavam

te tek rođenim

živim bićem

amin

 

 

i

 

 

danas

naknadno

i

crvenu

svesku

proglašavam

živim bićem

 

 

crvena

svesko

od

ovog

trenutka

14:08

4

januara

2025

proglašavam

te

tek

rođenim

živim

bićem

amin

 

 

i

 

 

ne

odustaj

srećo

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

 

 

3. januar 2025.

27424. dan mog života

 

 

kanon

bog

bogom

bogu

bog

je

bog

koji

mi

kaže

bo

i

ti

si

bog

ko

i

ja

 

 

koan

bog

bogom

bogu

bog

 

samo

bilo

ko

i

bilo

šta

je

bog

i

to

je

bogu

jedino

milo

 

 

nadahnuće

bog

bogom

bogu

bog

je

u

 

krotkima

 

nevoljenima

 

bezazlenima

 

neprimećenima

 

odbačenima

 

radosnima

 

blaženima

 

 

i

 

 

nepoznata

krenimo

stazicom

knjige

bog

bogom

bogu

bog

 

 

 

1. novembar

 

ja sam

nedeljno

popodne

usamljeni

slušaju

radio

ja sam ti je on

1. novembar 1981

 

 

 

usporavam

da bih se

spasao

kaja

1. novembar 1991

 

 

 

zagolicam

hvaleći bliskost

koja opija

 

zagolicam se

to zovem plivanje

po koži

 

zagolicam

podlakticu ni

tuga ne može

da mi odoli

 

zagolicam se

odustajanjem bilo

koja reč više ništa

ne znači

 

zagolicam

one koji bi želeli

druge da povrede

 

zagolicam

ribicu. sve

belosvetsko

se razoruža

 

zagolicam

venčanu

venčaj

me

 

ja sam golicanje

bezazleno podvriskivanje

milomir

1. novembar 2001

 

 

 

ja sam bog

suze hrle suzama

suze ljube jedna drugu

liju mojom radošću 

ja sam ti si ja sam bog

1. novembar 2011

 

 

 

9. novembar

 

ja sam

ženina

nežnost

prema ženi

jednoćelijski

uzrok

topline

ja sam ti je on

9. novembar 1981

 

 

 

dragi

miroslave

srećno ti bilo

vidim krenuo si na

desetogodišnje lutanje

ružom lutanja ne znam

kako ti je ali se nadam da 

si dobro i da će ti oblaci

vetrovi voda zemlja

biljke životinje i ljudi

biti naklonjeni

tvoj

miroslav

kaja

9. novembar 1991

 

 

 

činim

to je moj

zavičaj

 

činim

čuda prožet

disanjem

 

činim

fijukom

zadovoljavajući

suprotnosti

 

činim

primajući kao

što je primajući

mobilni telefon od

prijatelja miroslav mandić

od njega načinio svoju

jedinu kuću

beskućništva

 

činim

sto koraka

hodajući na

kolenima za radosnih

trideset šest godina

preda mnom

 

činim

i jedan sam

voja i drugi sam

voja mek kao

jastuk

 

činim

lako. ja sam

biće

zahvalnosti

 

ja sam čin

čaplja koja

nadleće most

milomir

9. novembar 2001

 

 

 

ja sam bog

žudnja života za

životom božijim

ja sam ti si ja sam bog

9. novembar 2011

 

 

 

21. novembar

 

ja sam

sivi iberciger

kaput što danima

leži na podu

ja sam ti je on

21. novembar 1981

 

 

 

samo

koračam to

je moj posao

dišem takođe

divim se

pogotovo

kaja

21. novembar 1991

 

 

 

brinem

i tako

prolaze

dani

 

brinem

uši su mi

stalno

naćuljene

 

brinem se

za druge

to nazivam

mostić

 

brinem

sve dok ne

donesem odluku

posle mi ostaje

samo muzika

 

brinem se

svojom

konjskom

snagom

odmenjujem

konje

 

brinem se

duboko dišem

da me briga

ne ophrva

 

brinem

to je od starog

pupka. viška

iskustva

 

ja sam briga

odbacim oružje

jer je u njemu nešto

tako duboko nemisleće

ostavim oruđe jer je u

njemu nešto tako

nepojmljivo

tužno

milomir

21. novembar 2001

 

 

 

ja sam bog

sveća hleb vino

koljivo hrizanteme

te bele zimske

ruže

ja sam ti si ja sam bog

21. novembar 2011

 

 

 

30. novembar

 

ja sam

pustoš i praznina

prazničnih ulica. u

pročelju gladno podne

na začelju promrzlo veče

van stola melanholija po

prljavim prazničnim

ulicama jutra

ja sam ti je on

30. novembar 1981

 

 

 

kod

simona

posle mesec

dana slušam

muziku. prava

stvar ta

stvar

kaja

30. novembar 1991

 

 

 

stilizujem

plešućim

stilom

 

stilizujem

nežnošću

vijugam

nemogućim

 

stilizujem

odanošću

bez

nje je stil

ništavilo

 

stilizujem

mekim

pokretima

bokova nosim

nebo na

ramenima

 

stilizujem

seksualnošću

koja je učtivost

prema samom

životu

 

stilizujem

da bih se

naježio stilom

jednostavnosti

 

stilizujem

istim. jednim

obilja

 

ja sam stil

moždani vrt. sneg

polako pada i zavodi me

prefinjenošću i lakoćom

sa kojom pada. verujem

ljudima da su oni baš

ono što misle da

oni jesu

milomir

30. novembar 2001

 

 

 

ja sam bog

obuci se toplo

minus je tri

rekla mi

je

ja sam ti si ja sam bog

30. novembar 2011

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima