AUTOBOGOGRAFIJA

9. april 2021.

26059. dan mog života

 

 

igrati

u vojvodini

i za vojvodinu

je bilo kao igrati

za real madrid

sve je bilo na

mnogo višem

nivou

 

 

i

 

 

počelo je

sa napornim

treninzima

na pesku

 

 

i

 

 

prihvaćen

sam od igrača

i odmah uskočio

u prvu postavu koja

se nije menjala

godinu dana

 

 

i

 

 

jedanaestorica

seke

šovljanski milivojev

bobinac samardžija mandić

nikezić daljac ivezić 

štrboja vasić

 

 

i

 

 

sećam se

prve prijateljske

utakmice koju smo

mi omladinci igrali

sa prvim timom kaća

pa kad smo istrčali na 

zagrevanje na teren

kao da je istrčala

sama snaga

vojvodine

 

 

i

 

 

dres je

mirisao na

svežinu i osećao

sam ponos jer sam

na sebi nosio taj

čuveni crveno

beli dres

 

 

i

 

 

bili

smo mladi

snažni i lepršavi

konji na zelenoj

travi fudbala

božijeg

 

 

i

 

 

biciklom sam

prepodne odlazio

na naporne treninge

a popodne sam 

biciklom jurio

u školu

 

 

i

 

 

većinu

domaćih zadataka

bih uradio još u školi

na odmorima da ne

bih gubio vreme

 

 

i

 

 

odlaženjem na

igranke u bioskope

i igranjem fudbala za

vojvodinu sam se polako

odvajao od podbare

i otvarao se gradu

novom sadu

 

 

i

 

 

u amerčkoj

čitaonici sam 

pozajmljivao ploče

i sad se sećam jednog

omota fri džezera

ornet kolmana

 

 

i

 

 

počeo sam

da čitam ne samo

dnevne novine nego

i nedeljnike čije tekstove

u početku nisam razumeo

jer su pisani ozbiljnije

i za obrazovanije

čitaoce

 

 

i

 

 

na televiziji

sam voleo da gledam

emisije u kojima sam mogao

da naučim nešto o istoriji borbe

za ženska i ljudska prava. istoriji

slikarstva. književnosti. filma

sporta. istoriji bluza i džeza

priče o čudesnim

pojedincima

 

 

i

 

 

bio sam

sve više u

svetu i sve

više sam

 

 

i

 

 

sa drugovima iz

vojvodine sam počeo

da izlazim uveče na

korzo koje je bilo kod

poslastičarnice

carigrad

 

 

i

 

 

stojali smo

i gledali smo one

koji se šetaju između

nas koji stojimo i

zafrkavamo

se

 

 

i

 

 

sam sam

počeo da se

šetam sa nekim

od drugova ili

devojaka

 

 

i

 

 

bio sam

u društvu i

učio se da

budem sa

drugima

 

 

i

 

 

posle korzoa

sam se sam vraćao

kući na podbaru i na

praznim ulicama sam

se učio da budem

sam sa samim

sobom

 

 

i

 

 

kad bih

ušao u patrijarha

čarnojevića voleo sam 

kao neku vrstu slobode

da pišam u mraku noći

pored nekog

drveta

 

 

i

 

 

beda i 

sloboda su

bili jedno

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 8. april 2021.

26058. dan mog života

 

 

u drugoj

godini u slaviji

za trenera nam

je došao čika

dule đuršić

 

 

i

 

 

mladi trener

koji je i sam bio

odličan fudbaler. lepo

se oblačio. vodio nas u

pozorište i svojoj kući

na sladoled. ocenjivao

nas posle utakmice

i analizirao igru

svakog od

nas

 

 

i

 

 

čika dule me

je voleo i odredio

za kapitena i ako

sam bio skoro

najmlađi u

timu 

 

 

i

 

 

pored fudbala

sam sve više voleo

film ali sada nisam voleo

samo glumice i glumce

nego sam počeo da

pamtim i volim i

reditelje

 

 

i

 

 

posle filma

sam živeo pod

utiskom onog što

sam gledao

na platnu

 

 

i

 

 

divio sam se

i poistovećivao sam

se. to ofilmovavanje

je bila neka vrsta

oboženja

 

 

i

 

 

ofilmoviti 

se i biti život

više od života

to je život

 

 

i

 

 

vraćao sam

se kući sam ali

sam se nesvesno

zavetovao da ću

uvek biti na strani

odbačenih slabih

i onih koji pate

 

 

i

 

 

ja sam

dete boga

a tada smo

boga zvali

ideali

 

 

i

 

 

odlazio

sam noću pred

ponoć na žeželjev

most. nekoliko puta

sam prešao preko

njegovih lukova

što je bilo jako

opasno

 

 

i

 

 

mislim da

nikad nisam bio

blizu da se ubijem ali

sam tu na mostu često

mračio i mislio kako da se

ubijem da bih bio dostojan svih

onih koji su sami sebe ubili i da

bih bio dostojan milomira mog

oca koji je sebe ubio da se ja

i niko više nikad ne bi ubio

a pogotovo da nikad

više niko nikad

nikog ne bi

ubio

 

 

i

 

 

bio sam i

sam veliki luk

mosta od radosti

do tuge. od radosnih

druženja do bolnih

osamljivanja

 

 

i

 

 

bila je

to mešavina

svega. od velike

seksualne energije

do nesigurnosti u sebe

od žudnje za skromnošću

i potrebom da se pravim

važan. od velike snage do

lenjosti i bezvoljnosti. od

božanskih zanosa 

do osećanja

bede

 

 

i

 

 

ponekad

bih se poljubio

i vatao sa nekom

devojkom ali bih

to brzo prekidao

ne želeći da je

povredim

 

 

i

 

 

kao što je

ofilmovavanje

bila neka vrsta

oboženja tako je i

oseksovljavanje bila 

neka vrsta oboženja

oboženja seksom

i čednošću

 

 

i

 

 

oseksoviti 

se i biti život

više od života

to je seks

 

 

i

 

 

škola mi

je bila sve

stranija

 

 

i

 

 

i ako to

tada nisam

znao spoljašnji

svet graditeljstva

mi je bio sve straniji 

a unutrašnji svet

stvarateljstva

sve bliži 

 

 

i

 

 

pri kraju

prvenstva i posle 

utakmice u senti na

kojoj sam dobro igrao

čika dule mi je u utorak

posle treninga rekao da

me je u nedelju gledao

čika joca marjanović

trener vojvodinebi da

na leto prelazim

u vojvodinu

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

7. april 2021.

26057. dan mog života

 

 

kaja me je

stalno terala da

nešto radim za

novac

 

 

i

 

 

komšija koji

je sa kolima i

konjem raznosio

pesak po gradu

me je pozvao 

da radim sa

njim

 

 

i

 

 

utovarali

bi smo pesak

sa lopatama i onda

se polako vozili do

mesta na kome smo

pesak istovarili i tako

nekoliko tura na 

dan po vrelom

suncu

 

 

i

 

 

radio

sam samo tri

dana jer sam dobio

poziv da odem na neku

selekciju najboljih mladih

fudbalera iz vojvodine

mislim da je to bilo u

crvenki

 

 

i

 

tamo sam

upoznao kostu

vasića fahmana

najboljeg fudbalera

sa kojim sam

igrao

 

 

i

 

 

počela je

druga sezona

u slaviji i drugi

razred srednje

škole

 

 

i

 

 

sedeo

sam u klupi sa

maricom čukljek i

jako sam uživao u

marici i našem

drugarstvu

 

 

i

 

 

marica je

igrala rukomet

pa smo svakog

 ponedeljka pričali

kako smo prošli

u utakmicama

u nedelju

 

 

i

 

 

u mojoj

građevinskoj

školi su se svake

nedelje od 5 popodne

do 8 uveče održavale

najbolje igranke

u gradu 

 

 

i

 

 

na igranke

sam išao sa

mojim ćirom i

igrao sam svo

vreme kao

lud

 

 

i

 

 

voleo

sam da igram

i naučio sam dobro

da igram pogotovo

rokenrol i da šizim

baš kao što su svi

mladi u svetu

šizili

 

 

i

 

 

sećam se

jedno veče posle

igranke kad sam sa

ninom i editom na

ulici nastavio da

igram po jakom

pljusku

 

 

i

 

 

fudbal

igranke i film a

u školi rapidografi

tabla za crtanje. hameri

trouglovi. uglomeri. lenjiri

paus. milimetarski papir

krivuljari. šestari

t-lenjir. šiber

 

 

i

 

 

sećam

se jebenog

mukotrpnog iscrtavanja

milimetarske mreže sa tušem

i rapidografom 0.1 i onda kad

crtež bude skoro gotovo ja

ga slučajno umrljam pa

onda moram sve

iz početka

 

 

i

 

 

bio sam

među najboljim

đacima u razredu ali

i sve više odsutan od

škole a pogotovo od

 građevinca za koga

sam se školovao

 

 

i

 

 

uzbuđivalo

me je herojstvo

ali ne nasiljem nego

žensko herojstvo

herojstvo

nejakih

 

 

i

 

 

muškarci sa

svojim ratovima

su mi bili dosadni. u

dominaciji pametnih

jakih bogatih sam

osećao sebičluk

i kukavičluk

 

 

i

 

 

privlačila me

je nepoznatost

koja mi je lomila 

ukus naučenih

frazetina

 

 

i

 

 

trebalo

je biti hrabar

da se otvorim

neshvatljivom i

da ga pustim da

u meni obavlja

svoj posao 

 

 

i

 

 

sve više

sam video

da su mnoge

stvari lepe

 

 

i

 

 

voleo sam

podatne jabuke

ali sve više i grožđe

kaja bi nam kupila dve tri

kile jeftinih i otpalih pucadi

pa sam ih ja stavio u veliku

činiju a činiju na grudi i onda

ležeći odmarajući noge posle

treninga ili utakmice gutao

sam ga sa uživanjem

tog boga grožđa

u grožđu

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

6. april 2021.

26056. dan mog života

 

 

fudbal

filmovi. škola

devojke. samoća

ideali. to je činilo

moj život

tad

 

 

i

 

 

prva kupanja

u godini negde u

aprilu ili početkom

maja su bila opasna

jer je voda bila još

hladna ali su bila

adrenalinska a i

kaja nije znala

za njih 

 

 

i

 

 

ceo

raspust

sam provodio

na oficirskom

a ne više na

kanalu

 

 

i

 

 

oficirsko je

bila peskovita

plaža na desnoj

obali dunava iza

žeželjevog

mosta

 

 

i

 

 

nikad

nisam hteo

da idem da se

kupam na čuvenu

gradsku plažu štrand 

jer je to za mene i

za nas podbarce

bio šminkeraj

 

 

i

 

 

tu na

oficircu sam

se izležavao na

toplom pesku

uživajući u

ženama

 

 

i

 

 

bikini

vitkih devojaka

i jednodelni kupaći

kostimi krupnijih

žena su činili

moj raj

 

 

i

 

 

stalno

sam igrao

fudbal bosonog

na mokrom

pesku

 

 

i

 

 

na vrelom

suncu go samo

u kupaćim šuškavac

gaćama znojio sam se

i tako vreo uletao u

hladan dunav bacajući

se na njega celim

telom

 

 

i

 

 

voleo sam

da skačem u

vodu prelom i lastu

ali sam voleo kao i

mladići na moru da 

se samo bacam

na vodu

 

 

i

 

 

mislio sam

tad ako u životu

ne budem skakao u

vodu neće mi vredeti ni

živeti. tad nisam mogao

znati da će mi snažno

uskakanje u vodu 

zameniti sporo i

blago ulaženje

u vodu

 

 

i

 

 

stvari

se menjaju

jedino milina

uvek ostaje

ista 

 

 

i

 

 

mangupi

su me sve

više poštovali

jer sam dobro

igrao fudbal

 

 

i

 

 

igrao

sam nožni

tenis i picigen

u vodi. a kad nisam

igrao uživao sam da

u gomili gledam

druge kako

igraju

 

 

i

 

 

devojke i

žene sam gledao

jer su me privlačile a

mladiće i muškarce sam

gledao jer sam se učio

šta i kako treba da

radim da bih bio

muškarac

 

 

i

 

 

dunav je

bio snažan

i nije se moglo

plivati uzvodno pa

bih zato odhodao što

dalje uzvodno pa se

onda što dalje puštao

nizvodno i vraćao se po

mokrom pesku nazad

uživajući u koži koja

bi se zategla od

hladne vode i

žudnje

 

 

i

 

 

kao što sam

se u detinjstvu učio

od sobe i stvari u sobi

sad sam se učio da budem

dunav. da budem zelena trava

po kojoj sam igrao fudbal. da

budem plavo nebo i sunce

pod kojima sam

đikljao

 

 

i

 

 

oficirac

je bio kilometar

i po daleko od patrijarha

čarnojevića 19 i voleo sam

da na njega odlazim bos i

samo u gaćicama ne noseći

sa sobom ništa jer sam

i ključ od kuće ostavio

pod otirač

 

 

i

 

 

hej

nemati

ništa nego

samo biti

hej

 

 

i

 

 

nekoliko

puta me je

pljusak uhvatio

na oficircu pa sam

se izložen jakom

pljusku vraćao

go kući

 

 

i

 

 

bilo

je nečeg

herojskog

u samom tom

golom telu u

tom golom

životu

 

 

i

 

 

u

tom

golom

bogu

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

5. april 2021.

26055. dan mog života

 

 

važno je otići

pročitao sam davno kod

marsela dišana. bilo je to baš

ono što sam osećao u petnaestoj

otići. nestati u nepoznatom. nikad se

više vratiti. nisam mogao da budem sa

njom a žudeo sam samo za tim. bio sam

suviše odgovoran da bih se odlučio za

bežanje i suviše drugačiji da bih pristao

nisam ni pobegao ni pristao krenuo sam

u posebnost. nije me uzbuđivalo jato

nego nebo. nisam leteo ali sam o

tome sanjao. osećao sam se

kao zvezda u svemiru a

bio sam samo mladić

izgubljen na

zemlji

 

 

i

 

 

ne samo

na zemlji nego

na zelenoj

travi

 

 

i

 

 

ćira me

je doveo na

treninge u moju

slaviju čiji su teren

sa moje podbare

prebacili na

salajku

 

 

i

 

 

bilo mi

je sve nepoznato

i uzbudljivo. svlačionica

platnene gaće sa učkurom

patike. dres. kopačke 

štucne i puno

fudbala

 

 

i

 

 

trening sa

zagrevanjem

pa raznim vrstama

napornih trčanja. pa

rad sa loptom i na

kraju igranje

fudbala

 

 

i

 

 

posle

treninga

zajedničko

tuširanje

 

 

i

 

 

više

nisam

samo igrao

fudbal nego

sam postao 

fudbaler

 

 

i

 

 

6

levi

half

 

 

i

 

 

prvu

utakmicu u

omladinskom

dresu slavije sa

brojem 6 na leđima

sam odigrao u

beočinu protiv

cementa

 

 

i

 

 

u početku

sam bio uplašen

na tom velikom terenu

pred gostujućim

navijačima

 

 

 

i

 

 

ali sam

brzo počeo da

osećam prostor i

šta treba da radim u

tom prostoru sa

loptom i bez 

lopte

 

 

i

 

 

posle

utakmice

su me svi hvalili

kako sam dobro i

zrelo igrao iako sam

bio najmlađi

u timu

 

 

i

 

 

uživao sam

da loptu uštopujem

grudima. da imam pregled

terena. da šaljem precizne

i duge lopte. da neprestano

učestvujem u igri. da igram

bez faulova i budem

ferplej igrač 

 

 

i

 

 

građevinska

škola je bila kod

autobuske stanice

na pola sata hoda

od patrijarha

čarnojevića

19

 

 

i

 

 

često sam

u školu išao

biciklom

 

 

i

 

 

predmeti

su bili statika

putevi. građevinske

konstrukcije. beton

tehničko crtanje

geodezija

 

 

i

 

 

sad sam

bio fudbaler 

građevinac i

muškarac jer

sam se prvi

put obrijao

 

 

i

 

 

jednom mi je

inžinjer i profesor

dimić kad me je video 

kako uživam pričajući

sa devojkama rekao

nisi ti za ovo i bio je

u pravu iako ja to

tad još nisam

znao

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

3. april 2021.

26053. dan mog života

 

 

posle prvog

poljubca i oljenke

bio sam razbijen

otvoren i

go

 

 

i

 

 

nisam bio

zaštićen nego

izložen sebi. svom

karakteru. svojim

iskustvima. svojim

vrlinama i manama

devojčicama. seksu

drugovima. svetu

odraslih

 

 

i

 

 

izložen ljudskom

društvu. predrasudama

frazetinama. nepravdama

ratovima. razdraganostima

samoćama. bedama i

radostima tela

 

 

i

 

 

izložen

užicima

i savesti

 

 

i

 

 

nositi se

sa samim

sobom eto

šta mi je

bilo i biti

i činiti

 

 

i

 

 

sve sam

češće odlazio

do grada i bez

kajinog znanja

u bioskop

 

 

i

 

 

u gradu je bilo

četiri bioskopa

narodni. zvezda

jadran i jna

 

 

i

 

 

pogotovo

sam odlazio

na matinee

u narodni

bioskop

 

 

i

 

 

uživao sam

u tapkarošima

koji su i sami bili

glumci i glumili

mangupluk

 

 

i

 

 

bili su

opasni baš

kao i sam život

baš kao i čuveni

glumci koje su

imitirali

 

 

i

 

 

jako me

je uzbuđivalo

samo ulaženje u

bioskopsku

salu

 

 

i

 

 

dok sam

išao ka svom

redu pratila me je

napaljiva muzika

obično iz vestern

filmova

 

 

i

 

 

mangupi

su već sedeli

u prvim redovima

i okretali se da vide

koga ima u sali

da bi znali kako

da dobacuju

za vreme

filma

 

 

i

 

 

umesto

da sam se

upisao u školu

života ja sam 

odbegao u

bioskop

života

 

 

i

 

 

u

bioskopu

života sam se

učio kako da

postanem

film

 

 

i

 

 

završio

sam osmi

razred i upisao

se u srednju

građevinsku

školu

 

 

i

 

 

želeo

sam da budem

građevinac kao

moj voljeni stric

obrad

 

 

i

 

 

da što pre

dođem do hleba

da bih izdržavao

kaju i buduću

porodicu

 

 

i

 

 

bio sam

suviše ozbiljan

i odgovoran za svoje

godine a ustvari

sam bio lenj

i sanjar

 

 

i

 

 

život

mi je sve

više bio

film

 

 

i

 

 

život

od ideala

i život za

ideale

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

2. april 2021.

26052. dan mog života

 

 

sledile su

dve najlepše

nedelje sa

oljenkom

 

 

i

 

 

oljenkino

lice. zagrljaji

poljubci

bit

 

 

i

 

 

oljenka je

bila vitkog tela 

i malo viša

od mene

 

 

i

 

 

osećao

sam nežnost

i prefinjenost 

devojčice

 

 

i

 

 

oljenka

je nekoliko

puta bila

kod mene

 

 

i

 

 

oljenkini

roditelji su

bili lekari kaja

spremačica

 

 

i

 

 

bilo mi

je jako lepo

sa oljenkom ali

sam se osećao

i kriv zbog

toga

 

 

i

 

 

suviše

je bilo bola

i smrti u meni

da bih se tako

lako prepustio

oljenki i sreći 

sa njom

 

 

i

 

 

a mnogo 

bola je bilo i u 

svetu oko mene i

ja to nisam ni mogao

ni želeo da potisnem

mojom srećom. imao

sam potrebu da se

borim i za sreću

drugih

 

 

i

 

 

posle dve

nedelje sam

prekinuo sa

oljenkom

 

 

i

 

 

to

je bilo

prvo raskršće

mog života

 

 

i

 

 

krenuo

sam u borbu

za život a ne

u moj život

 

 

i

 

 

verovatno

sam povredio

oljenku kao i sve

one sa kojima sam

prekidao kad bih osetio

da oni ne prepoznaju

moju borbu za mir u

svetu i socijalnu 

pravdu

 

 

i

 

 

žudeo sam

za oljenkom a

morao sam

biti sam

 

 

i

 

 

nikad

više nisam

razgovarao sa

oljenkom

 

 

i

 

 

nekoliko

godina sam

očekivao da je

sretnem negde

na ulicama

novog sada

 

 

i

 

 

desetak

godina kasnije

sam je nekoliko

puta video kako

trči na đačkom

igralištu

 

 

i

 

 

četrdeset 

godina kasnije 

sam je slučajno video

na ulicama beograda

jednom sa mužem a

jednom samu

 

 

i

 

 

pre deset

godina sam je

nazvao telefonom

ali nismo uspeli

da se vidimo

 

 

i

 

 

oljenka

je sjaj u

travi

 

 

i

 

 

oljenka

je odricanje

od mog života 

zbog života

 

 

i

 

 

put

ljubavi

bog

je

 

 

i

 

 

oljenka

je moja živa

ljubav. ljubav

svih mojih

ljubavi

 

 

i

 

 

oljenka ti

si moja odanost

čednosti prvog

poljubca

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

1. april 2021.

26051. dan mog života

 

 

oljenka i ja

smo počeli da

se družimo i

prožimamo

 

 

i

 

 

ponekad

bih je otpratio

do kuće

 

 

i

 

često smo

stojali na uglu

svetosavske

i almaške

ulice

 

 

i

 

 

pričali

pričali i

pričali

 

 

i

 

 

pričali

smo jer ja

nisam znao

ništa drugo

osim da

pričam

 

 

i

 

 

osećao

sam oljenku

i osećao sam da

i oljenka oseća

mene

 

 

i

 

 

želeo

sam da je

zagrlim i poljubim

ali nisam znao 

kako da to

učinim

 

 

i

 

 

oljenka je

bila par meseci

starija a i pre mene

je imala dečka iz

starijeg razreda

branislava

štrboju

 

 

i

 

 

jedne noći

sam sanjao san

u kome sam stajao

na rubu bezdana koji

me je delio od oljenke

koja je bila na drugoj

strani bezdana i 

čekala da ga

preletim

 

 

i

 

 

kad bi

pričali na

ulici a razgovor

nagoveštavao naše

približavanje i zagrljaj

ja bih se neprimetno

odmakao i nastavlo

da opet pričam

jebote koje

ludilo 

 

 

i

 

 

tako 

je bilo i sad

dok smo sedeli

kod mene u sobi

oljenka na kauču a ja

ispred nje na stolici sve

do jednog trenutka dok me

sama božija sila nije podigla

iznad bezdana i prebacila

me na drugu stranu na

oljenku i njene

usne

 

 

i

 

 

prvi

poljubac

su usne

boga

 

 

i

 

 

oljenka

ti si me otvorila

ljubljenju za ceo život

ljubim te zauvek

oljenka

 

 

i

 

 

nemoguće

je moguće. biti

jezikom u drugom

dodirnuti devojačke

grudi. njenu vlažnost

njene bokove. njenu

 kožu. njenu kosu

njenu slast

 

 

i

 

 

ljubljenje

miriše na rođenje

zadah celog tela je

dahtanje sluzi života koja

se napalila ljubavlju

boga na našim

usnama

 

 

i

 

 

ljubiti

ljubiti se

i ljubljen biti i

to sve samo

sa usnama

i jezikom

 

 

i

 

 

ljubljenje

poistovećuje

preobražava

obožuje

 

 

i

 

 

otkrio sam

sebe i svoje

podavanje u

oljenkinom

podavanju

 

 

i

 

 

bio

sam srećan

 u najdubljem

mozgu

 

 

i

 

 

milina

ljubljenja je

telo svake reči

srce svake pesme

um boga jednog

jedinog pupoljka

sveljubavi

 

 

i

 

 

ti si

mi usnama 

otvorila usta

devojčice

 

 

i

 

 

iz tvojih

usta devojčice

je u mene ušla

ljubav

 

 

i

 

 

tvojim

usnama sam

zavoleo svet

devojčice

 

 

i

 

 

slava

je tvoja

oljenka jovin

devojčice

moja

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

31. mart 2021.

26050. dan mog života

 

 

jednog dana

je ceo razred išao u

petrovaradin u neku fabriku

u posetu. i kad smo se vraćali

preko mosta devojčice su htele

da se vraćamo u školu preko grada

a ja nisam hteo jer je to za mene

bilo šminkerski pa sam sa bobetom

krenuo podbarom. onda su svi

dečaci krenuli za mnom

a devojčice su otišle

u grad

 

 

i

 

 

razredna

starešina me je

posle grdila da delim

razred a ja sam osećao

da sam se borio za 

radnike fabrike

i pravdu

 

 

i

 

 

oljenka je

bila najlepša

devojčica i najbolja

učenica i sedela je

dva reda iza

mene

 

 

i

 

 

jednog

dana sam se

okrenuo u klupi

da bih je krišom

pogledao

 

 

i

 

 

desilo

se čudo

života

 

 

i

 

 

oljenka

je gledala

mene

 

 

i

 

 

to

je bio

tren za

koji se

živi

 

 

i

 

 

sev

od koga

se živi

 

 

i

 

 

oljenkin

pogled mi

je zauvek

ušao u

srce

 

 

i

 

 

eto šta

mi je učinila 

oljenka 

 

 

i

 

 

kako je

oljenka bila

tako hrabra

da me tako

otvoreno

gleda

 

 

i

 

 

oljenkin

pogled je

bila sama

svetlost

lepote

 

 

i

 

 

strujanje

koje se desilo

između oljenke

i mene se 

nastavilo

 

 

i

 

 

simpatije

su bile u

vazduhu

 

 

i

 

 

kad smo

kroz nekoliko

dana više nas

iz razreda išli u

bioskop oljenka

i ja smo seli

jedno do

drugog

 

 

i

 

 

joj

kako mi 

je prijala

oljenkina

blizina

 

 

i

 

 

kako je

film odmicao

tako smo se

oljenka i ja

primicali

 

 

i

 

 

ruke su

same uradile

ono što smo

mi želeli

 

 

i

 

 

šake su

se približile i

dodirnule

 

 

i

 

 

koja

magija

života

 

 

i

 

 

počeli

smo da se

dodirujemo

milujemo i

mazimo

šakama

 

 

i

 

 

šake

su zamenile

poglede

 

 

i

 

 

prelazio 

sam šakom

preko njene šake

ulazio sam šakom

u njenu šaku i tako

smo šakama kružili

u neopisivoj milini

i nežnosti

 

 

i

 

 

prsti su

nam se preplitali

i u jednom trenutku

ušli jedni u druge

i jako se stisli 

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

30. mart 2021.

26049. dan mog života

 

 

leto 

sam proveo u

lučanima pomažući

stricu obradu

u građenju

kuće

 

 

i

 

 

obrad mi je

zamenjivao

milomira

 

 

i

 

 

žudio

sam za

obradom

do ludila

 

 

i

 

 

radovao

sam se kad

bi on bio tu i

kad sam bio

uz njega

 

 

i

 

 

sve

bih učinio

za obrada i

onda mi se tog

leta pružila

prilika

 

 

i

 

 

svakog

dana sam nešto

pomagao radnicima

koji su gradili novu

obradovu kuću

sa bazenom

 

 

i

 

 

kad su se 

postavljali nosači

za betonsku ploču

teglio sam kao

tri konja

 

 

i

 

 

sve

za obrada

mog i obrada

tvog

 

 

i

 

 

fizička

snaga mi se

uvećavala a sa

njom i moja potreba

za dobrotom

i pravdom

 

 

i

 

 

samoća i

pravda u glavi

borba za pravdu

svi dečaci ovog sveta

su već mrtvi. žrtvovani

za rat. svaki dečak

spašava ovaj svet

za svaku božiju

devojčicu

 

 

i

 

 

jebem ti

kako me je

bolela ta žudnja

da me ne

boli

 

 

i

 

 

biti heroj

nečega. biti

heroj samog

bivanja

 

 

i

 

 

kad smo

u septembru došli

u školu saznao sam da

se moj razred 7c podelio

na dva osma razreda pa

su bobeta i mene odvojili

od naše voljene i

večne ljubice

kosovac

 

 

i

 

 

nisam to

mogao da prihvatim

otišli smo kod direktora

žalili se plakali ali

nismo uspeli

 

 

i

 

 

odvojili

su nas od

ljubice

 

 

i

 

 

to je još

više uvećalo

moju glad za

pravdom. glad

za svim onim

za čim su se

borili junaci

mojih knjiga

i filmova

 

 

i

 

 

nove

devojčice i

novi dečaci

novi razredni

starešina

 

 

i

 

 

završavalo

se moje dečaštvo

počinjalo je moje

mladićstvo

 

 

i

 

 

sedam 

novih jebenih

godina je bilo

preda mnom

 

 

i

 

 

za mesec

dva su me

čekali najlepši

trenuci mog

života

 

 

i

 

 

susreti

očiju. dodiri

šaka. spajanje

usnama

oh

 

 

i

  

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

29. mart 2021.

26048. dan mog života

 

 

bez mnogo

osvrtanja samo napred

miroslave mandiću ti si ono

isto od kad si izašao iz kajine

pičke. dete božije. dete bog

bog bogom bogu bog

pevaj se boga

pevaš

 

 

i

 

 

klozet

zakon. klozet zimi

klozet leti. novinska hartija

kojom smo se brisali. drkanje u

klozetu. smrad i prijatni mirisi iz

klozeta. pražnjenje klozeta. pranje

klozeta. krečenje klozeta. klozet

poniženja uzbuđenja i gospodstva

trideset godina sam se služio tim

klozetom. klozet kao vrhunsko 

umetničko delo. uživanje u

umetnosti klozeta i

marselu dišanu

 

 

i

 

 

komšinica

sofija dlakavih

nogu u štiklama

koje odzvanjaju

ulicom

 

 

i

 

 

komšinice

sa dupetima

većim od

svemira

 

 

i

 

 

istrulile

tarabe. crna

odeća kao

užas smrti

 

 

i

 

 

cela planeta

je za mene samo

podbara. novi sad je

predgrađe podbare

vojvodina je centar

podbare

 

 

i

 

 

srbija to su

minerali podbare

balkan su sve biljke

podbare. evropa je životinja

podbare. azija. australija

afrika. amerika. okeanija

i mora to je sve čovek

podbare

 

 

i

 

 

podbaro kanadskih

šuma. podbaro okeanskih

ostrva. podbaro neprestanih kiša

i neprestanog snega.podbaro gladi

podbaro masti i leba sa paprikom i soli

podbaro nakvašenog hleba sa vodom i

posutim šećerom. podbaro večnosti ime

ti je podbara. podbaro slobode ime ti je

podbara. podbaro ti si reč za moju

i svačiju istinu. podbaro ti si baš

ovo što sam sad 

 

 

i

 

 

ja sam podbarsko

dete izraslo u svemirskog

plesača. volim sve i zato ti hvala

podbaro. podbaro ti si moj jerusalim

podbaro ti si moja atina. podbaro ti si

moj rim. podbaro ti si moj carigrad

podbaro ti si moja moskva. podbaro ti

si moj berlin. podbaro ti si moj prag

podbaro ti si moj beč. podbaro ti si

moj pariz. podbaro ti si moj lisabon

podbaro ti si moj london. podbaro

ti si moj njujork. buenos ajres

rio de žaneiro. nju delhi

tokio. peking

varšava

 

 

I

 

 

nikad nisam

naučio da vezujem

mašnu. da zavodim. da

dvaput zapertlam pertle

da napravim zvezdu. da

zavolim kartanje. da

uživam u kafani i

kafanskim

pričama

 

 

i

 

 

što

god budeš

pevao stvarao

hodao pevaj stvaraj

hodaj samo ono što

jesi miroslave

bože

 

 

i

 

 

seti me

se miroslave ja

sam tvoje cveće

 prkos pored

kuća

 

 

i

 

 

seti me

se miroslave

ja sam crveni

patlidžan

 

 

i

 

 

seti me

se miroslave

ja sam dužina

ulice. ja sam

prekoputa

ulice

 

 

i

 

 

seti me

se miroslave 

ja sam niko

na ulici

 

 

i

 

 

seti

me se

miroslave

ja sam tvoja

komšinica

 

 

i

 

 

seti me

se miroslave ja

sam svaka ona koja

te je popaljivala u

tvom detinjstvu

 

 

i

 

 

seti me

se miroslave ja

sam hlad i drama

svega što jeste da 

li će biti ili će

propasti

 

 

i

 

 

seti me

se miroslave 

ja sam poštar koji

vam je kucao

na prozor

 

 

i

 

 

seti me

se miroslave 

ja sam onaj

kamen u

ulici

 

 

i

 

 

seti me

se miroslave 

ja sam tragovi

kiše na opranim

prozorima

 

 

i

 

 

seti me

se miroslave 

ja sam senke

na asfaltu

 

 

i

 

 

seti me

se miroslave ja

sam sve ono što

svako želi da

jeste

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

27. mart 2021.

26046. dan mog života

 

 

dobili

smo fiziku

i hemiju kao

predmete

 

 

i

 

 

sve

više sam

primećivao

žene

 

 

i

 

 

najlon

čarape

sa onim

šavom

pozadi

hej

 

 

i

 

 

primećivati

devojčice i žene

je bila moja živa

fizika i hemija

 

 

i

 

 

gledajući

sam se učio

proporciji i

lepoti

 

 

i

 

 

vođa

bio sam najbrži

najjači najpametniji

mogao sam da utičem na

ceo razred i budem sam protiv

svih. izvirala je iz mene neka snaga

koja me je činila. bio sam gladan pravde

voleo sam da zaštitim slabije da budem

na strani loših đaka. nisam se bojao zubara

ni vađenja krvi. bol sam mogao i morao

da podnosim. na času sam šaputao svima

koji su manje znali. tada sam se i prvi put

istetovirao. obeležio. da nisam tako

rano osetio u sebi da sam vođa

ne bih se kasnije zgadio nad

tim da budem

vođa

 

 

i

 

 

prvi put

sam se tetovirao

u četrnaestoj. bilo je

u tetoviranju hrabrosti

inicijacije tajnovitosti

prekršaja odrastanja

straha od majčine

reakcije. ponosa

jer ću ličiti na

mangupe iz

kraja

 

 

i

 

 

poštujem

tog dečaka koji

je bio dostojan

deteta u

sebi

 

 

i

 

 

zazirao sam

od sveta ljudi i zato sam

u četrnaestoj krenuo ne

na put nego u put

 

 

i

 

 

u

put

u

s

e

b

e

 

 

i

 

 

na putu

u sebe sam

otkrio ja.sve

boga

 

 

i

 

 

jedna od prvih

pobuna je bila kad

sam deda milunu koji

nam je sa baba vojkom

bio u poseti a to je uvek bilo

nešto jako važno rekao da su

nastavnici glupi a deda je na to

eksplozivno reagovao i rekao

vojka pakuj se mi iz ove

kuće izlazimo i odmah

su se spakovali

i otišli

 

 

i

 

 

tada

sam počeo da

tajno odlazim i na

matinee i gledam

filmove

 

 

i

 

 

jednom

sam se sa

kuma nadom vozio

biciklima preko mosta i

pored nekog polja kukuruza

baš kao što smo se igrali

malim trociklom kad je

meni bilo godina dve

a njoj tri četiri

 

 

 i

 

 

daj malo

je bilo grebanje

za zalogaj hrane od

nekog u osnovnoj ili

kasnije skupljanje

ostataka od hrane

u mlečnim

restoranima

 

 

i

 

 

dobrila je

stanovala na kraju

ulice i bila je najlepša

devojčica za koju su stariji 

dečaci govorili da je kurva i da

nema prave sise nego da u brus

stavlja krpe pa mi je jednog dana

rekla dođi da pipneš moje sise

da vidiš da su prave. i ja sam

joj zavukao ruku u brus i

uverio se ne samo da

su prave nego da

su tople nežne

i božanski

oble

 

 

i

 

 

cigani su

išli ulicom i

vikali da kupuju

 železo i odpad

 

 

i

 

 

testeraši

su sa ručnom

testerom o ramenu

išli i pitali da li treba

da se testere

drva

 

 

i

 

 

 

bobe

na drugom

polugodištu u

razred nam je

došao novi đak

vragolan. zvrk

mangupčić

borislav

 dragaš

bobe

 

 

i

 

 

odmah sam

prihvatio bobeta 

kao i on mene pa sam

ga čak nazvao moherom

jer je pričao da mu je

kapa od mohera i

tako je postao

moher

 

 

i

 

 

miljim

ljubica bobe

i ja smo postali

trojka od imena

miroslav ljubica

i moher

 

 

i

 

 

miljim

je moja

odanost

čednosti

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

26. mart 2021.

26045. dan mog života

 

 

danas

je 29 godina

kako je umrla

kaja majka

božija

 

 

i

 

 

kaja je

umrla u 66

godini a u ovim

danima ovde joj

je 36 godina i već

4 godine je

udovica

 

 

i

 

 

tad sam

prvi put video

kaju kako je vodila

ljubav sa drugim

muškarcem

 

 

i

 

 

probudio

sam se i čuo

da nekog ima

u sobi. ustao 

sam i kroz

vrata sam

je video

 

 

i

 

 

bio sam

užasnut i jako

napaljen

 

 

i

 

 

tad

doživeh

jedinstvo

suprotnosti

jedinstvo

svega

 

 

i

 

 

sve je bilo

još čudesnije kad

je kaja ujutru došla sa

posla i bila ona ista moja

majka kao i pre i kao 

da se noćas nije baš

ništa dogodilo

 

 

i

 

 

bila je to

veličanstvena

lekcija o snazi

života i lažima

kojima se život

skriva i ubija

 

 

i 

 

 

kajo

duboko ti

hvala za tu

noć

 

 

i

 

 

kajo

hvala ti što

si postojala i što

svaki dan postojiš

sve više i

više

 

 

i

 

 

kajo tebi je 

sad 95 godina i

ja te sve više i više

volim i poštujem i ti

si sve više i više

majka božija

 

 

i

 

 

to leto sam

se jednog kišnog

toplog popodneva

kupao sa ljubicom

kosovac na novom

velikom kanalu

 

 

i

 

 

kad je kiša

počela da pljušti mi

smo od radosti uleteli u

vodu i ja sam joj primetio

bujne devojačke grudi

kako su letele dok 

smo utrčavali

u vodu

 

 

i

 

 

ljubica

kosovac je

moj zavet ženi

ženi drugu. zavet 

ženi saputniku i

savezniku

 

 

i

 

 

jednom

dok smo stojali

u redu da nas puste

da uđemo u učionice

ljubica mi je blago prstima

poravnala neuredne obrve

joj koje je to otkriće sebe

bilo ali i pažljivosti

devojčice

 

 

i

 

 

jednom me je

ljubica na odmoru u

učionici nešto dirala. govorio

sam joj da prekine a ona je sve

više navaljivala i ja sam joj da bi

je zaustavio zavrnuo ruku oko leđa

što je nju zabolelo i ona je počela da

plače i u tom je ušla nastavnica i pitala

je zašto plače a ona nije htela da

kaže zašto je zaplakala nego je rekla

da joj nije ništa a ja sam se posramio

i nije to bitno što sam se duboko

posramio nego što mi je ljubica

porasla i u očima i u duši

i u mom umu

zauvek

 

 

i

 

 

ljubica

kosovac

je

boginja

 

 

i

 

 

ljubica

kosovac devojčica

drug od drugog razreda

osnovne škole do njene

prerane smrti u

devetnaestoj

godini

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

25. mart 2021.

26044. dan mog života

 

 

ponekad

pomislim da novi

sad nije ništa drugo

nego podstanari i dečak

miroslav mandić u patrijarha

čarnojevića 19. bljuvanje

sperme života u

matericu

ljubavi

 

 

i

 

 

jednog

dana dok sam

bio sam u kući u

ormanu sam našao

crtež na kome jednu

naguženu ženu jebe

odžadžar a žena mu

kaže samo je dobro

prodžarajte

 

 

i

 

 

izleteo

sam iz sobe jer

sam osetio veliko

uzbuđenje i u kuhinji

jedva se i dodirujući

za kurac iz mene je

šiknula velika

količina

života

 

 

i

 

 

silina

sperme je

sila života

 

 

i

 

 

život

je ljubav

sperme za

životom

 

 

i

 

 

seks

je ljubav

za životom

drugog

 

 

i

 

 

seks

je bog

novog

života

 

 

i

 

 

život 

se promenio

samim sobom

iznutra a ne više

samo spolja

 

 

i

 

 

više

nisam bio ni

dete ni dečak

postao sam

muškarac

 

 

i

 

 

onda 

su krenula

česta i obilna 

drkanja

 

 

i

 

 

drkanje

je jedna od

najvažnijih stvari u

mom životu. osnova

moje seksualnosti

samoće i oboženja

seksom

 

 

i

 

 

trebalo

bi da pevam

stvaram hodam

slavim drkanje

bez stida od

čednosti

 

 

i

 

 

ud

i šaka

uda

 

 

i

 

 

ud

uma

 

 

i

 

 

um

uda

 

 

i

 

 

drkanjem

 se ukidaju

ratovi

 

 

i

 

 

drkanje je

ne nasilno

 

 

i

 

 

drkanje

čuva drugog

od želje

 

 

i

 

 

drkanje je

samospoznavanje

samozadovoljenjem

samozadovoljenje

samospoznajom

 

 

i

 

 

drkanje

je nežno i

bolno

 

 

i

 

 

milina

 

 

i

 

 

svaki

dan sperma

dana oplođuje

dobrotu

 

 

i

 

 

sperma

oplođuje večnost

dobrote jer dobrota

večnosti porađa

tren orgazma

 

 

i

 

 

seks je

najčednija

najodanija i

najbožanskija

stvar života

 

 

i

 

 

seks

je najveći

i osnovni izvor

nove energije

ljubavi

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

24. mart 2021.

26043. dan mog života

 

 

u školi

su nas učili

svetskom miru

a spremao se 

najužasniji

atomski

rat

 

 

i

 

 

kubanska kriza

je dovela svet do ivice

nuklearnog rata. par dana

sam živeo sa velikim strahom

od potpunog uništenja. do rata

nije došlo ali je na zemlji

ostala stalna pretnja

apokalipsom

 

 

i

 

 

skupljao sam

kutije od cigareta

marke. sličice glumica

glumaca i fudbalera

kasnije sam skupljao

tempo nedeljnik

o sportu

 

 

i

 

 

isecao

sam iz novina

fotografije poznatih

ljudi. voleo sam da se

igram sa makazama

i da se zaigram

čeprkanjima

 

 

i

 

 

igranje

je jako važno

jer me odvodi od

mene samog

igranje je 

iskustvo

boga

 

 

i

 

 

čitao

sam uvek

ležeći pokrivajući

rame da mi ne

nazebe ako je

bilo hladno

u sobi

 

 

i

 

 

larigen

usamljeni kauboj iz

stripa koji je u dvoboju

pobedio zlog najbržeg

revolveraša me je naučio

da ne govorim o sebi dok

me neko ne pita baš kao

što je larigen na pitanje

zlog pred izdisajem

zašto mi nisi rekao

da si toliko brz

odgovorio

nisi me

pitao

 

 

i

 

 

jednom

sam se začudio

kad sam u novinama

pročitao da je elvis

prisli kralj

 

 

i

 

 

kralj

roken

rola

 

 

i

 

 

voleo sam

da slušam muziku

pogotovo pevače

i pevačice

 

 

i

 

 

voleo

sam topli

glas pet buna

voleo sam duboke

muške glasove nisam

mogao da se načudim

glasu brende li ili

kasnije rite

pavone

 

 

i

 

 

vedrina

u glasu fec

domina me

raduje i

sad

 

 

i

 

 

jako sam

uživao u velikim

hitovima. u dajani pola

enke. u samo ti pletersa

marini roka granate. u

24000 poljubaca adrijana

ćelentana. tvistu

čabi čekera

 

 

i

 

 

sava laza

aše i drugi sad 

već momčići iz ulice

su ispred ašetove kuće

u dugorepovoj ulici na jedan

stari dud visoko na grani okačili

debelu duplu štranjku na čije se dno

selo pa su dvojica sa drugom štranjkom

 zaukavali ovog koji je sedeo da se ljulja 

pod nebesa a za svo to vreme je na

gramofonu koji su izneli na ulicu

neprestano pičio tvist čabi

čekera. bilo je ludo baš

onako svetski

 

 

i

 

 

to što

nisam ništa

razumeo što su

pevali moji voljeni

pevači na engleskom

i američkom me je

još više vezivalo

za njih

 

 

i

 

 

to što je

on pevao i vrištao

baby i love you to je značilo

nešto apsolutno kosmički. neko

putovanje u srce ljubavi. nije to bilo

neko obično devojko volim te jer to

devojko volim te mogu i ja da

pevam ali to baby i love you

to nisam mogao i to je

bilo nešto čudesno

i božanski

 

 

i

 

 

tako se

svet prelamao

kroz moje srce i moj

um u nešto sasvim drugo

u ono što su moje srce

i moj um uzvraćali

svetu

 

 

i

 

 

bog

bogom bogu

bog

 

 

i

 

 

ja

verujem u

jedan jedini jezik

jezik svakog

od nas

 

 

i

 

 

ne čini

jedan jedini jezik

to što postoji puno

jezika nego to što postoji

puno jezika čini jedan

jedini jezik

 

 

i

 

 

jedan

jezik je mnogo

više od mnogo

jezika kao što je

mnogo jezika

mnogo manje

od jednog

jezika

 

 

i

 

 

sve reči

jednog jedinog

jezika govore

neprestano isto

volim te

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

23. mart 2021.

 26042. dan mog života

 

 

uveče

bi svi sedeli

u dnevnoj sobi jer

se samo ona grejala

podstanari za stolom a ja

na hoklici sa sveskama na

stolici koja mi je služila

kao sto uživao sam da

radim domaći i da

slušam njihove

razgovore

 

 

i

 

 

ako sam se

u prvom razredu

učio lepom sad sam

se u pubertetu

učio snažnom

 

 

i

 

 

dečak treba

da bude čelik

i sve ono i onako

kako se čovek kalio

u knjizi kako se

kalio čelik

 

 

i

 

 

snaga

strujanja svemira

u mom telu je bila

snaga mog

dečaštva

 

 

i

 

 

telo

boga u telu

dečaka

 

 

i

 

 

telo

mi je bilo

sve snažnije

ali sam bio sve

lenji i lenji i voleo

da se izležavam

i spavam

 

 

i

 

 

kad sam se

posle iscrpljivanja na

đačkom igralištu vraćao

kući po toplom danu

vukao sam se sporo

kao glista

 

 

i

 

 

kad god

je i gde god

je bila prilika da

se igra fudbal igrao

sam fudbal na male

goliće koje smo

pravili od

odeće

 

 

i

 

 

uzbuđivali

su me lančići na

seoskoj slavi u tarašu

kame u onoj radnji na početku

futoške. pantalone zvoncare pa

onda uske pantalone. kupaće gaće sa

trakom preko sredine pogotovo spido

kad su se pojavile a o farmericama

da ne govorim. majice italijanke

rolke. jakne vijetnamke

patike i apostolke

neseser

 

i

 

 

iza mene

i u meni su bile

knjige i njeni junaci

lektira tela i

duše

 

 

i

 

 

drage knjige

dečaci pavlove ulice

hajdi. kekec. tim tejlor

flaš gordon. ne okreći se sine

cisko kid. družina pere kvržice

orlovi rano lete. 20000 milja pod

morem. grof monte kristo

tri musketara. hajduk stanko

poslednji mohikanac. crni

gusar. kroz pustinju i

prašumu i robin

hud

 

 

i

 

 

svih desetak

knjiga tarzana sam

pročitao jednog leta u

lučanima zavlačeći se

u hladnu sobu po

vrelim danima

 

 

i

 

 

pročitao

sam celog zane greja

i njegove knjige o divljem

zapadu kao i čudesne

knjige tom sojer

i hakleberi fin

 

 

i

 

 

uskoro

sam počeo

da čitam stripove

i prokazane x100

romane lun kralj

ponoći frederika

eštona

 

 

i

 

 

na dva tri

parčeta vrućeg

hleba bih namazao

mast koja se topila i po

njoj bih posuo so i crvenu

papriku. legao bih na otoman

i počeo da ih jedem držeći

ih u levoj ruci dok sam

gutao uzbudljive reči

x100 romana u

mojoj desnoj

ruci

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

 

22. mart 2021.

26041. dan mog života

 

 

novi

predmeti

u šestom

razredu su

bili geografija

domaćinstvo

poznavanje

prirode i

istorija

 

 

i

 

 

te

godine je

umesto marjana

podstanara u našoj

spavaćoj sobi bilo

tri podstanara

 

 

i

 

 

bili su

to čika boža

vuja i trećeg se

ne sećam

 

 

i

 

 

tri

sledeće

godine oni su

živeli sa nama

i mi sa njima

 

 

i

 

 

prošlo ih je

na desetak njih

jer su sve to bili radnici

fabrike metalac iz beograda

koji su ugrađivali gelendere

na novim stambenim

zgradama u novom

sadu

 

 

i

 

 

vuja

mi je bio

najomiljeniji

ličio je na žan

pol belmonda

najzgodnijeg

muškarca

tog doba

 

 

i

 

 

nosio 

je teget plavi

šuškavac mantil sa

podignutom kragnom

i šimi cipele kao i

njegov drug

aca štikla

 

 

i

 

 

vuja 

je kupovao

večernje novosti

pa sam svakog dana

mogao da pratim

strip o cisku

kidu

 

 

i

 

 

jednom me 

je vuja vodio kod

njegovih roditelja u

beograd. kad smo posle

cirkusa hteli da uđemo u

tramvaj nismo mogli od gužve

onda je vuja sa takvom lakoćom

i autoritetom pogurao sve u

tramvaj da i mi možemo

da uđemo da sam

jako uživao 

u vuji

 

 

i

 

 

vuja se

kod nas upoznao

sa našom podstanarkom

kajkom venčao se sa njom

i ostao je da živi u

novom sadu

 

 

i

 

 

sa

podstanarima

smo igrali fudbal

na male goliće

ispred kuće

 

 

i

 

 

često bi 

neko od podstanara

kupio dve tri litre mleka

šečera i belog hleba za sve

nas i sve one koji su činili

kraljevstvo patrijarha

čarnojevića

19

 

 

i

 

 

kad bi neki 

od novih ljudi

došao da vidi sobu i

pita kolika je kirija ja

sam se jako stideo

zbog tog razgovora

jer sam se plašio

da mu kirija ne

bude skupa

 

 

i

 

 

voljeni

podstanari su

mi pre puberteta

jako prijali a posle

puberteta su počeli

malo pomalo da

mi smetaju

 

 

i

 

 

podstanari

su mi definitivno

razorili osećaj za

dom ali i otvorili put ka

beskućništvu i svemiru

kao jednom jedinom

domu svih bića

 

 

i

 

 

ceo život

i jeste samo

podstanarstvo

na ovoj zemlji

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

20. mart 2021.

26039. dan mog života

 

 

letnji

raspust sam

proveo u tarašu

lučanima i na

moru u malom

lošinju

 

 

i

 

 

sad sam

već orao sam

a liskom i putkom

sam se zaljubio u

lepotu kobile

i konja

 

 

i

 

 

lepota

kobile i konja

me je dovela do

lepote pičke i kurca

do lepote mog jezika i

lepote mojih pevanja

stvaranja hodanja

dobrote jedine

 

 

i

 

 

u lučanima

sam uživao u

stricu obradu

i njegovoj deci

jelici i mišku

 

 

i

 

 

kupao sam

se u olimpijskom

bazenu. odlazio do

dede u brdo prečim

putem uz reku ili

gornjim putem

uz džadu

 

 

i

 

 

u malom lošinju

je bilo odmaralište

novosadskih škola i

tu sam upoznao mog

voljenog druga ćiru

aćanskog

 

 

i

 

 

svakog

dana smo

odlazili prepodne 

i popodne na kupanje

na valdarke. sveti

martin ili

veli žal

 

 

i

 

 

uživao

sam da gnjuram

skačem prelom. uživao

sam u devojčicama ali

sam najviše uživao

u mom novom

drugu ćiri

 

 

i

 

 

ćira aćanski

zvani osim je bio

godinu dana stariji od

mene. plavokos vižljast

dobroćudni mangup

zračio je vedrinom i

životnom snagom

bio je mamac

za devojke

 

 

i

 

 

ćira

 me je kasnije

doveo u slaviju

da igramo zajedno

 fudbal. sa njim sam

išao na igranke a

kasnije u šverc

komerc u

 trst

 

 

i

 

 

sa

ćirom sam

se prvi put

i napio

 

 

i

 

 

ćira je

završio preciznu

mehaniku i godinama

je popravljao pisaće

mašine

 

 

i

 

 

voleo

sam ćiru i

osećao sam da

on oseća da ga ja

volim baš kao što

sam i ja osećao

da on voli

mene

 

 

i

 

 

uživao

sam jer je bio

stariji. uživao sam u

tome da on bude glavni

uživao sam kad se zanese

i počne da laže pogotovo

devojke. uživao sam u

tome s kojom lakoćom

je osvajao sve te

divne devojke

 

 

i

 

 

ni ćira

nije imao oca

živeo je sa majkom

i starijom sestrom

na naselju pored

samog kanala

 

 

i

 

 

ćira

se na moru

u lošinju zabavljao

sa devojkom koja se

zvala đanina obojica

smo uživali u njenom

prelepom imenu

 

 

i

 

 

i ako

sam kasnije

u životu imao još

dobrih drugova pa i

najboljeg druga kako

sam zvao slobodana

tišmu ćira aćanski je

moj prvi i večni

drug

 

 

i

 

 

ćiro

volim

te

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

19. mart 2021.

 

 

jugoslavija 

je osvojila zlatnu

medalju u fudbalu

i srebrnu u

rvanju

 

 

i

 

 

srebrnu medalju je

osvojio branko martinović

koga sam nekoliko meseci kasnije

gledao kako je rvao za svoj klub protiv

rvača slavije. kad su se sve borbe završile

i rvači pošli kućama jedan taksista je prišao

martinoviću i prijateljski ga izazvao na rvanje jer

nije mogao da veruje da je on tako dobar. branko

ga je odbijao ali je na kraju ipak pristao. izašli su

na strunjaču u odelima i čim su krenuli jedan na

drugog martinović ga je neverovatnom lakoćom

i brzinom bacio na pod. tad sam naučio

ogromnu razliku između amatera i 

profesionalca

 

 

i

 

 

peti razred

bez učiteljice sa

novim učenicima

novim nastavnicima

novim predmentima

novim paviljonom

u kome su bile

učionice

 

 

i

 

 

novi

predmeti su bili

nemački i biologija

a razredni starešina

je bio vojin navalušić

nastavnik istorije

 

 

i

 

 

kajka

i njena prijateljica

su se odselile a kaja je

iznajmila sobu marjanu

tridesetogodišnjaku koji je

iz šapca došao u novi

sad i zaposlio se

u gvožđaru

 

 

i

 

 

marjan je

bio ljubazan 

i veseo čovek

i voleo nas je

kao i mi

njega

 

 

i

 

 

posle

nekoliko meseci

marjanovog boravka

kod nas jedno veče pre

spavanja je kaja otišla u

marjanovu sobu. ulazio

sam u polusan i čuo 

kako njih dvoje dugo

razgovaraju

 

 

i

 

 

kaja se

u jednom trenutku

vratila u sobu da ugasi

svetlo i rekla mi je samo 

ti spavaj i vratila se u 

marjanovu sobu

 

 

i

 

 

to me je

iznenadilo i zato 

sam čuo kako ona 

ulazi u njegov

krevet

 

 

i

 

 

pokušavao

sam da čujem šta

se događa ali ništa

nisam čuo i tako 

sam i zaspao

 

 

i

 

 

nešto

se veliko

dogodilo

 

 

i

 

 

čuti

svoju majku u

ljubavnom odnosu 

sa drugim muškarcem

je neopisivo bolno

ali i božanski

 

 

i

 

 

oslobađajuće

 

 

i

 

 

kaja

me je

sama sobom

svojim herojskim

činom oslobodila od

sebe i od mene

samog

 

 

i

 

 

seks u

meni još uvek

nije bio probuđen ali

kad kroz dve godine budem

ponovo ne samo čuo već i video

kaju sa drugim muškarcem spojiće

se u meni užas i zadovoljstvo

smrt i eros. jedno samo 

jedno. jedna je majka

jedan je otac

 

 

i

 

 

jedno 

je bog

i bog je

jedan

 

 

i

 

 

dani su

prolazili. zaustavljao

sam dah što duže. pljuvao 

što dalje. zamišljao sam da sam

nevidljiv. glumio sam da pevam

baritonom kao pevač pletersa

i prolazio pored ljudi da ih 

začudim kako ovaj dečak

ima tako dubok glas

 

 

i

 

 

trčao 

sam po ulici

praveći slalom

između ljudi

 

 

i

 

 

uzanu

pećku ulicu

sam preskako 

u tri koraka a visoke

reklamne table zanatskih

radionica sam u skoku

dodirivao rukom

 

 

i

 

 

jebiga

šta sam drugo

mogo kad sam

mogo

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima

 

 

 

 

18. mart 2021.

26037. dan mog života

 

 

dok je

postajao još

stari kanal sa dolmom

i igralištem slavije na njemu

su se skupljali mangupi. uživao

sam u snazi i lepoti tih mladića

bili su to zamba. kisko. crni

i još mnogi drugi a među

njima radivoj brankov

zvani rada doraka

 

 

i

 

 

rada doraka

je uskoro ubijen

na korzou ispred

prodavnice

uzor

 

 

i

 

 

šljivacpla

vikali su drugari

doraki da se ne boji

pištolja koji je izvadio

mladić i rada je poleteo

ka njemu i naleteo na

pravi pištolj koji ga

je usmrtio

 

 

i

 

 

kad sam

posle nekoliko

meseci na ulici video

kako se radini drugovi

pozdravljaju sa duletom

radinim rođenim bratom

osetio sam onu istu

svečanost i dobrotu

kao i posle smrti

milomirove 

 

 

i

 

 

gledao

sam prokopavanje

velikog kanala dunav

tisa dunav na kome

smo se uskoro i

kupali

 

 

i

 

 

tih dana je

počelo zatrpavanje

malog kanala i igrališta

slavije jer se gradio

novi most na

dunavu 

 

 

i

 

 

pesak je

nanošen izbacivanjem

vode iz dunava kroz dugačke

metalne cevi i kada je nanešeno

mnogo peska stotinak tumpera

koje su vukli po jedan konj

neprestano je kružilo 

raznoseći pesak

 

 

i

 

 

tako je

nestalo igralište

slavije a preko njega

je prešao nasip od peska

na koji su bili postavljeni

železnički pragovi sa šinama

za voz jer je dole na dunavu

građen novi lučni železnički

most koga su nazvali

žeželjev most

 

 

i

 

 

kao i svake

godine sezona

klikeranja je počinjala

u februaru na tri jerarha

kad se povukao sneg

a zemlja bila meka

za bušenje rupe

za klikere

 

 

i

 

 

u junu se

završila škola

i period od četiri

razreda školovanja

sa mojom voljenom

učiteljicom jelicom

aleksić

 

 

i

 

 

imao

sam sve petice

u sva četiri razreda

jer mi je prijalo da me

uči jelica aleksić. posle

nje mi više nije prijalo

da učim ono što me je

škola učila nego ono

za čim su žudeli

moja duša i

moj um

 

 

i

 

 

kaja

kojoj je bila

33 godina i koja 

je već dve godine

bila udovica je

želela da budem

harmonikaš

 

 

i

 

 

kupila mi

je harmoniku i

našla čoveka da

me podučava ali 

ja nisam bio za

to rođen

 

 

i

 

 

raspust

smo proveli

u tarašu a ja

sve snažniji i

snažniji sam

išao sa uja

živom na

oranje

 

 

i

 

 

sledeće

leto sam već

dok je uja živa

ležao u hladu pod

kolima i sam orao

držeći čvrsto plug

sa kajasima oko 

vrata i liskom i

putkom

 

 

i

 

 

pri kraju

avgusta počela

je 18. olimpijada

u rimu prva koju

sam pratio

 

 

i

 

 

ceo svet

je čuo i govorio

o vilmi rudolf koja

je osvojila zlatnu medalju

u trčanju na 100 i 200 metara

iako do svoje 12 godine

uopšte nije mogla

da hoda zbog

paralize

 

 

i

 

 

abebe bikila

je osvojio zlatnu

medalju u maratonu

iako je trčao bos

 

 

i

 

 

sam život se

polako pretvarao

u svakodnevnu

olimpijadu

života

 

 

i

 

 

bože

nežno nežno

nežno nežno nežno 

nežno nežno nežno te

ljuljam na mojim

grudima