Bog Miroslav Mandić Bog

    Ti
    si

    418611

    pupoljak

    DA GA JEBEŠ UMETNIČKO DELO JE

    2596. dan
    9. februar 2012.

    sa

    malo

    reči

    milujem

    te

    od

    malog

    mozga

    kroz

    kičmu

    do

    peta

     

     

    klizim Tii polako po koži ruke

     

    prijateljstvom Te oprašujem svete

     

     pod mojim nogama škripi suvi smrznuti sneg

     

    za zdravog čoveka ova hladnoća je odlična

    kaže mi stariji čovek na Adi

     

    vrana u snegu traži hranu

     

    ne duva vetar ali struji hladan vazduh

     

    okrenuo sam se i vraćam se nazad. više mi ne bridi po licu

     

    u toplom sam

    sto svetinja

     

    sreća u nozdrvama

     

    biće prilike biće

     

    ovo je prilika

     

     

    klija

    u

    tebi

    pesma

     

     

    volim seksualnost zemljinog šara

     

    morske zalive i uvale

     

    odrone

     

    kosine

     

    pustinjsko talasanje pustinjskim peskom

     

    planinske obronke prepune belih procvalih voćaka

     

    žitna zlatna polja

     

    oštre planinske vence

     

    blago zalelujane brežuljke prepune vinograda

     

    ostrva okružena okeanom

     

    poluostrva koja ulaze duboko u more

     

    spora rečna meandriranja

     

    velika razuđena ušća

     

    svežinu nepresušnih izvora

     

    neopisivu snagu i lepotu vodopada

     

    snežnu belinu pod kojom je sve nestalo

     

    maglu zbog koje se ne vidi prst pred okom

     

     

    mističku nepreglednost jebežljivih ravnica

     

    zemaljskim šarom šaraju putevi

     

    njuše

    njuše pupoljak. zavetuju se dobroti njušenja. poklanjaju se lepoti nozdrva

     


    KOČIJAŠENJE

    2597. dan
    10. februar 2012.

     

    da

    ga

    jebeš

    jeste

    baš

    to

    što

    jeste

     

     

    pa da ga jebeš volim da napišem da ga jebeš

     

    kočijaški

     

    obol bedi

     

    ali to što jeste to stvarno jeste

     

    centar bez kojeg nema kruženja

     

    osovina bez koje nema okretanja

     

    dečije ruke koje maze psa

     

    dovratak koji se iskrivio pa vrata ne mogu da se zatvore

     

     tvrdnje koje se u vidu kontratvrdnji vraćaju kao bumerang

     

    tragedija života sa komedijašem životom ruku pod ruku

     

    puno puta sam u detinjstvu čuo da je vreme takvo da na ulici nema besnog kera

     

     uvek sam mislio da se u psovci jebo ti pas mater radi o morskom psu

     

    ker

    koja reč

     

    ginko

    koje drvo

     

    ... jer, kako tvrdi ekonomska teorija, finansijskim tržištima

    vladaju utisci i emocije i ona se gnušaju neizvesnosti...

    Džordž Soroš

     

    odmah strpljivo

     

    strpljivo odmah

     

    volim iskaze

     

    pevaju

     

    sija sunce

     

    jako je hladno

     

    ledenice se tope

     

    opasne su

     

    konji su u štalama

     

    drema mi se

     

    čednost je najseksualnija

     

    starenje je velika šansa

     

    slaganje je veliki izazov

     

    posmatranje je prva vežba u samoposmatranju

     

    ono što je dobro za pičku dobro je i za srce

     

    ono što je dobro za kurac dobro je i za mozak

     

    ono što je dobro za kočijašenje dobro je i za svebivanje

    jahanje sebe po nepoznatim predelima sopstvene duše

     


    NIŠTA NIJE LAKŠE NEGO BITI DOBAR

    2598. dan
    11. februar 2012.

    zapeo sam i pružio se po snegu na asfaltu

     

    nabio sam dlanove

     

    nije me bilo sramota

     

    neverovatno je kako me rokabili uvek lako podigne

     

    kao da mi govori vredi živeti vredi

     

    odmah počnem da cupkam

     

    osetim jebežljivost stomaka

     

    osetim jebežljivost čednih

     

    osetim milinu pevanja

     

    muzičari su sveštenici života

     

     kakvo je čudo taj bugivugi

     

    simfonija razdraganih pokreta

     

    siromašni ljudi se raduju božanski

     

    ceo život sam sam jer niko do sada nije mogao da primi moju radost

     

    radost ljubavi koja je jača od smrti

     

     moja samoća je sve što imam da Tii dam

     

     

    s

    a

    m

    o

    ć

    a

    b

    o

    g

    a

     

     

    u samoći sam sa svim bićima

     

    plešem i pevam

     

    jebem i jeben sam

     

    ljubim i ljubljen sam

     

    moje reči trepere u svim bićima

     

    svo drveće je u meni

     

    pleši i pevaj dovikuje mi svo drveće

     

    prihvatim u naručje sve što je samo i svakog ko je sam

     

    plešemo bugi

     

    priljubljeni smo stomacima

    svi sami

     

    kamenje se smeši

     

    okeanima je lepo

     

    nebo uživa

     

    ništa nije lakše nego napisati veliku pesmu

     

    ništa nije lakše nego ljubiti

     

     

    udom

    puta

    u

    udu

    pupoljka

     

     

    NAJVEĆA LJUDSKA TAJNA

    2600. dan
    13. februar 2012.

    čekaš me moje čekanje

     

    daješ mi snagu

     

    prihvataš me moje prihvatanje

     

    ja sam zajednica svih života i sveživota

     

    jedini miomiris svih smradova i mirisa

     

    cvet zečje lubenice ima kesicu sa mirisom trule ribe kako bi privukao muve

     

    najveće gađenje nad samim sobom osetim kad mi zasmeta nečiji hendikep

     

    najveća ljudska tajna je da se čovek ponosi

    svojim hendikepom i tako poslušava Boga

     

    sneg zato i pada da bi sve zamirisalo čistoćom simpatija

     

    sam sam jer obožavam samo zajednicu sveživota

     

    volim količine kad se sklupčaju u krhkost jednog jedinog

     

    plovi brod — pa to sam ja

     

    najveća budućnost otvara se starenjem

     

    valunzi osnažuju koprivu

     

    ptičice doleću na dečakove šake pune semenki

     

    spokoj velikog psa u naručju beskućnika iskupljuje čoveka kao vrstu

     

    sloboda je ljubav za sva bića

     

    miriše smisao

     

    muze mi se muza

     

    služenje je na svakom koraku svakim korakom

     

    skijanje mora da je predivna stvar ali mi nije žao

    što ga kao i mnoge druge predivne stvari nisam iskusio

     

    zovem se Žudim Da Tii Se Javim Ali Neću To Učiniti Pa Se Samo Tako Zovem

     

    najvažnije je ne udruživati se

     

    joj kako je to važno

     

    epohalno

     

    krajičak usnica

     

    čudesa dobrih bića

     

    starost proslavlja mladost svih bića

     

    mladost ideja

     

    mladost ideala

     

    mladost hrabrosti

     

    jednu jedinu mladost

     

    jednog jedinog pupoljka

     


    RADIM LJUBAV

    2601. dan
    14. februar 2012.

                ljubav traje zauvek           

     

    ljubav traje oduvek

     

    ne da ljubav traje oduvek i zauvek nego ljubav jeste baš sada

     

    jebote

     

    ljubav sada

     

    Bog sada

     

    izvire

     

    jedna ljubav

     

    ljubav Bog

     

    kao zraci sunca iz Boga sijaju i zrače mnoge ljubavi

     

    polna ljubav

     

    ljubav za produženje vrste

     

    roditeljska ljubav

     

    bračna ljubav

     

    prijateljska ljubav

     

    ljubav prema profesiji

     

    narodu

     

    otadžbini

     

    ljubav prema drugim vrstama

     

    ljubav prema Svemiru

     

    ljubav prema ljubavi samoj

     

    ljubav prema nevažnim stvarima

     

    ljubav prema beskorisnom

     

    ljubav prema bezrazložnom

     

    ljubav prema bezbrižnom

     

    ljubav prema nenasilju

     

    ljubav hodanja

     

    ljubav stvaranja

     

    ljubav pevanja

     

    ljubav prema sebi kao prema životu samom

     

    ljubav prema neprijatelju

    jedna od najvažnijih ljubavi

     

    ljubav prema Bogu

    najvažnija ljubav

     

     

    ljubim

    te

    bože

    ti

    pevaš

    ove

    reči

     

    NEMANJA RADOVIĆ

    2602. dan
    15. februar 2012.

    najvažnije je ne udruživati se

     

    stalno živeti u zajedništvu sa svim bićima

     

    u neprestanom prožimanju

     

    dahom smisla

     

    dobrotom reči

     

    samo je interes svih bića na korist svakom biću

     

    pri kraju hodanja oko Ade pričali smo o njenoj grubosti

     

    o najvećem poslu koji za sve nas obavljaju monahinje i monasi

     

    kad smo se rastali sporo sam hodao uzbrdo ulicom

    Milosava Vlajića misleći o umetnosti prefinjavanja

     

    smirivanju kojem nema kraja

     

    hodao sam kaldrmom po putu i u jednom trenutku mi

    se učinilo da mi se javlja mladić koji je silazio niz ulicu

     

    zastao sam i pitao ga da li se on to meni obraća

     

    gledao sam Vaše ručkove

    rekao mi je smešeći se lepi i ljubazni mladić

     

    Nemanja Radović

    dvadesetčetvorogodišnjak iz Priboja

     

    svetinja nepoznatog

     

    radujem Tii se Nemanja

     

    radujem vam se radovi sa kojima ću se i večeras susresti

     

    moja dela su moja deca

     

    mnoge od njih nisam video nekoliko godina

     

    promenili su se. porasli. jedva ih prepoznajem. ipak se svakog sećam

     

    voleo bih da se sa svakim izgrlim i izljubim

    još nije vreme za to

     

    sada im samo mahnem

     

    stegnem se

    čuvam ljubav za njih

     

    još mesec dana sam u Gnezdu

     

    preseliću se pred kraj marta

     

    još ne znam gde

     

    voleo bih da se uskoro preselim i u nove linkove na mom sajtu

    Zoltane nadam se da mi možeš pomoći u tome

     

    žudim za razgovorom sa Zoltanom o internetu i kompjuteru

     

    voleo bih da neke stvari na sajtu malo zategnem

     

    samo strpljivo

     

    srećni su nestrpljivi koji su odlučili da budu strpljivi

     

    srećni su grubi koji su odlučili da budu nežni

     

    divan je život svakog bića jer u svačijem životu ima posla za bezbroj života svih bića

     


    BLAŽENI ISTINIZMI

    2603. dan
    16. februar 2012.

    ne želim da imam uticaj ni na koga

     

     voleo bih da kao reka utičem na svako biće besmrtnošću Pupoljka svih bića

     

    kupi nam etimološki rečnik

     

    osnujmo Muzej Bede

    umetnost preobražavanja bede u radost

     

    proglasimo krpu najvećim gospodstvom

     

    šašavimo se šašom

     

    obrazujmo lokvanjima

     

    ničega se tako ne gadim kao univerzitetskog znanja

     

    ljudi prelaze preko zaleđenih reka i jezera

     

    produvao me je vetar na jezeru

     

    meka mi je koža posle tuširanja

     

    miriše mi oprana kosa

     

    pasulj me čeka

     

    sinoć sam nežno mislio na Roberta Valzera

     

    zgražava me pomisao da bih mogao imati uspeha

    ljubim Te Roberte

     

    velika budućnost čeka ovo blaženstvo

     

    ja sam ta velika budućnost prethodnog blaženstva

     

    tako to ide kad ide

     

    nežnost sam Tii u grlu

     

    bezrazložna ozarenost

     

    toplota jazbine

     

    odložen miris proleća je već tu

     

    zamirisaće

     

    miris leda će se promeniti u miris vode

     

    dodirni se po stomaku

     

    poljubi svoj mozak

     

    predaj mi srce na dlanu

     

    žene koje mi pomažu u kultiviranju Pupoljka nazvah Devojke

     

    kao nekad Nežne snage ili Umetnost Mine ili Kajina preduzeća

     

    Devojke će i večeras doći. voleo bih da si i Tii tu

    u meni si

     

    Kajo i Milomire ljubim vas jer ste u materici i spermi sačuvali dobrotu i za mene

     

    veliki labudovi zabijaju kljunove u rupe u ledu da se napiju vode

     

    jebote

    labud

    je

    lep

    ko

    pupoljak

     


    MISTIČKA RUŽA

    2604. dan
    17. februar 2012.

    sinoć sam čitao Vilijem Karlos Vilijamsa

     

    poezija je najvažnija stvar na svetu

     

    poezija bilo čega

     

    poezija jabuke

     

    poezija dobre bake koja čisti sneg

     

    spore pahulje koje su i u ovom sunčanom danu padale po jezeru

     

    moć je tako glupa

     

    glupa i aseksualna

     

    glupa aseksualna i neslobodna

     

    poezija je slobodna

     

    duh se kreće gde hoće

     

    poezija pesnika

    kurac

     

    poezija pesme

    pička

     

     

    sve

    isto

    u

    svemu

    pesma

    je

     

     

    na hodanju sam izgubio crtež Dobrog hodača

     

    ispao mi je dok sam vadio papir iz džepa

     

    poezija je najhrabrija nežnost

     

    kapelica na preponama

     

    raspevani glagoli

     

    molitveni svitak knjige koju sam napisao pre deset godina

     

    još trideset jedna pesma i trideset jedan dan do kraja knjige Ja sam ti si ja

    hej

     

    jaka kajsijevača

     

    miris iscepanih cepanica

     

    godinama nisam čuo reč cepanica

     

    reč za ono sam i zaboravio

     

    danas sam video trag Anine sise koji je

    ostavila na mom tekstu još mokrom od mastila

     

    volim pisanje udovima

     

    koracima po zemlji knjizi

     

    otvorenost

     

    svet je vrt kaže Vilijem Karlos Vilijams

     

    reč je mistička ruža

     

    najhrabrije pevanje je nežno

     

     

    jebote

    pupoljak

    je

    lep

    ko

    pesma

     


    JESAM SUBOTA

    2605. dan
    18. februar 2012.

    sinoć sam se sreo sa Jesamom

     

    Jesam se u ovoj knjizi pojavio sto jedanaestog dana 21. aprila 2005.

     

    svih dve hiljade četiristo devedeset četiri dana od tada do danas Jesam je stalno tu

     

    u svakoj reči koju napišem

     

     hoda i luta iz reči u reč čineći od svake pesmu

     

    Jesame moj Tobom i ja jesam

     

    Tobom je i ovo otopljavanje

     

    ledenice koje padaju sa krovova

     

    sve što jeste si Tii Jesame moj

     

    svaki dan je Jesam

     

    da ja sam sve – kaže mi Jesam

     

    jesam meki sneg po kome ti sad hodaš Miroslave

     

    eto to ja jesam

     

    i samo to jesam

     

    i ništa drugo nisam

     

    jesam samo ono što jesam

     

    jesam i sve ove reči napisane italikom kojima ti Miroslave pokazuješ da to ja govorim

     

    jesam i ovim mirisom ribe u vazduhu kojim se oseća dolazak proleća

     

    jesam i ovo poverenje koje preobražavam u prapoverenje

     

    prapoverenje kojim nazdravljam bližnjem koji me piše

     

    vino koje me peva

     

    istina koja čini moje kosti

     

    sloboda kojom se dajem svakom

     

    gutljaju koji čujem u svom grlu

     

    to čudo kako jesam drugim više nego samim sobom

     

    to čudo da nastavljam tako lako

     

    lako blago

     

    hvala Tii Bože

     

    samo si Tii Jesam

     

    ja sam Jesam a u stvari si samo Tii Jesam

     

    Tii si Bog a u stvari sam ja Bog 

     

    tako kažu reči

     

    tako peva pevanje

     


     

    79. PUT PO 33 DANA

    2607. dan
    20. februar 2012.

    naknadno je najtužnije

     

    ostaje mi da svaki dan poverujem mojim rečima

     

    slava su božija

     

    otopljavanje snega

     

    prolećne bujice

     

    biti isti

     

    ponavljati

     

    pamtiti ponavljanje

     

    ponavljanjem sam večni početak

     

    istovetnost u svim bićima

     

     

    dobrota

    je

    slava

    božija

     

     

    lepota kurca jedinog

     

    topi se led

     

    isto istinskije

     

    istinskije istovetnije

     

    joj

    nešto bih

     

    joj joj

    evo mi nešto

     

    seks reči

     

    spajanje

     

    primanje i davanje

     

    joj

    rodila mi se divna ideja

     

    da li ću je i živeti

    već je živim a da to nisam ni znao

     

    da li ću je i realizovati

    u ovom trenutku ne znam

     

    ne volim žanrove

     

    volim jedno

     

    isto

     

    ponavljanje

     

    za mene je seks samo čednost i otvorenost

    uspavanka Bogu

     

    dok ljubavnici svršavaju Bog mirno spava

     

    pod drvetom dobrote

     

    o tome Tii pevam ja

     

    moja duša

     

    moja duša nam je jedna jedina

     


    JA SAM ONAJ KOGA IZGOVORIŠ KADA KAŽEŠ JA SAM

    2608. dan
    21. februar 2012.

    smiriti

    se

     

    zaneti

    se

     

    zanos ostvariti

     

    smirajem ga živeti

     

    sve to ponoviti

     

    neprestano ponavljati

     

    samo se tako Bogu moliti

     

    samo tako ljubiti svakog

     

    svako biće

     

    sva bića

     

     

    ljubiti

    ljubiti

    ljubiti

     

     

    boga

    samo

    boga

    ljubiti

     

     

    kad god dozvolim da je neko ili nešto iznad mene ne verujem u Boga

     

    vređam Ga

     

    travke moji učitelji

     

    trava fudbalskog terena

     

    svako i svaka stvar na svetu je roman Miroslava Mandića

     

    svačije ime i ime svake stvari na svetu je pesma Miroslava Mandića

     

    svačije suze

     

    trska

     

    krivine na putu

     

    neopisiva lepota pravih puteva

     

    nedogled

     

    odlazim sve bliže

     

    filozofiram

     

    Tvoj sam novac

     

    Kafka u Tvojoj šaci

    muzika

     

    beda ekonomije je u tome što su viškove stvorili i stvaraju

    samo dobrota ljubav i žrtva a ekonomisti o tome nemaju pojma

     

    nežno pomislih na kokoške

     

    volim kad mi dobre pomisli zaplešu nežnim pomislima

     

     

    na

    putu

    u

    ruži

     

     

    ja sam pupoljak pre ruže — isti pupoljak posle ruže

     

    ja sam onaj koga Tii izgovoriš kad kažeš ja sam

     


    RADIM SEBE

    2609. dan
    22. februar 2012.

    prožmi me hodanje

     

    prožmi me vazduše

     

    trinaest mladih breza jesenas posađenih pored jezera

     

    vazduh je divan

     

    hladan ali ne leden

     

    odmara mi mozak koji se ovih sedamnaest dana nagledao mojih radova

     

    podsetio zaboravljenog

     

    uzbudio mnogim stvarima

     

    zahvaljivao Bogu na onom što je kroz mene stvorio

     

    prepodne sam šest osnovnih foldera na desktopu pretvorio u pet

     

    upoznavanje sebe se i sastoji od rada na sebi i sa sobom

     

    radim sebe

     

    svodim se

     

    hladan vazduh zamenila je muzika

     

    kad misliš na mene voleo bih da osetiš muziku

     

    muziku dobrote

     

    muziku lepote

     

    muziku pisanja

     

    muziku stvaranja

     

    muziku hodanja

     

    divno je divno živeti

     

    jednostavno

     

    muzički

     

    ćutati

     

    biti blag

     

    biti zalogaj istovetnosti u nečijoj duši

     

    herojstvo na putu

     

    ružom samoće prigrlim sva bića

     

    mičem

     

    ih

     

    te

     

    bokove

     

    slavne

     


    LJUBLJENJE

    2610. dan
    23. februar 2012.

    tiho uteci

     

    tiho isteci

     

    tako bih voleo

     

    ljubim Te prisutno moje

     

    plesačice istovetnosti

     

    posmatraj kako Tii prilazim

     

    odlazeći

     

    sve bliži

     

    nebo mi na ramenima

     

    sunčeva svetlost u očima

     

    prepuštam se milini

     

    milina je zadovoljstvo svih ćelija i njihovih vibracija

     

    noge me vode ka rečima

     

    reči ka nogama

     

    koračajućim rečenicama

     

    rečenicama koraka

     

    svakom Te rečju milujem blago po licu

     

    dodir je fetus ljubavi

     

    sveže izmuženo blaženstvo

     

    peni se mleko reči

     

    nadolazi

     

    ud

     

    udu

     

    venčanje

     

    reči bez glasa

     

    reči u očima

     

    preobražavanje

     

    ja ka onom u daljini ja

     

    sve se događa pred očima

     

    misterija

     

    misterija svega je da je sve dobro

     

    ljubljenje

    ljubljenje života samog — život samog ljubljenja

     

    sve reči u knjizi Miroslav Mandić su naše neprestano ljubljenje voljeno moje

     


    ČUVAR SNOVA

    2611. dan
    24. februar 2012.

    kada bih znao da mogu u istom ritmu da

    ispišem današnja blaženstva odmah bih počeo

     

    ali ja to ne znam

     

    ipak sam već počeo

     

    povratka nema

     

    beskućnik

     

    tražim utočište u svakom blaženstvu

     

    tražim novu snagu u svakoj sledećoj reči

     

    pupim pupljenju

     

    saveznik pupoljcima

     

    duša sveta nikada ne umire

     

    radost u srcu nikada ne prestaje

     

    beskućnici sveta čuvaju život

     

    odani nikada ne odustaju

     

    led se vraća vodi

     

    svemirska tišina ispunjava ove reči

     

    ljubičasto plavetnilo

     

    ja sam posao poslova

     

    novac novca

     

    ljubav ljubavi

     

    jedno jedino zdravlje

     

    bezbrižnost pod sebe – bezrazložnost na sebe

     

    milinu pod glavu

     

    čuvar sam snova

     

    jedan jedini snevač svih bića

     

    seksualnost disanja od svih bića čini čednost bilo koje ruže

     

    ružo

     

    poklonjenja podižu klonule

     

    vrtlozima smirenja počinju zanosna pevanja

     

    upravo sam par vir i vihor koje dugo nisam pomenuo priključio parovima

     

    neprestani sam pomen životu samom

     

    dišeš

     

    večnost

     

    ljubavi

     


    BLUZ SUBOTE

    2612. dan
    25. februar 2012.

    kako je divno jutro — Bog je još divnije

     

    kako je divna mladost — Bog je još divnije

     

    kako su divne srednje godine — Bog je još divnije

     

    kako je divna starost — Bog je još divnije

     

    kako je ponavljanje divno — Bog je još divnije

     

    kako uzbuđuje ulazak — Bog još više uzbuđuje

     

    čudesno je to što me poznaješ — još čudesnije je što me poznaje Bog

     

    čarobno je to što me služiš — još čarobnije je što me služi Bog

     

    vinogradi Taroša

     

    pijem vino Tvog bola

     

     

    ja

    sam

    mistika

    ove

    mističke

    pesme

     

     

    treba biti srećan

     

    sreća je uvek samo sreća svih bića

     

     

    sve

    isto

    je

    pička

    kurac

    je

     

     

    kurac

    pičketina

    kurčetine

    jedine

     

     

    ljubim Te Tii si moja pesma

     

     

    nežnost

    smrtnosti

    ljubi

    besmrtnost

    nežnosti

     

     

    samo

    tebe

    psujem

    ljubavi

    moja

    jedina

     

     

    jesi

    jer

    samo

    tebe

    pevam

     

     

    zagrli

    sebe

    to

    će

    biti

    moj

    zagrljaj

     

     

    bio sam danas na Trgu Republike na protestu

    Mi smo 99%. Očekujte nas! Ne dozvolimo da ACTA dođe u Srbiju

     

    u dvadeset drugom veku sam da bih dvadeset prvi vek

    sačuvao od apokalipse i priveo ga kao i sve vekove večnom životu

     

    prijali su mi 99%

     

     

    ja

    sam

    ti

    si

    ja

    sto

    posto

     

     

    sva bića jednog jedinog života

     

    svako biće u jednoj jedinoj ljubavi

     

    priznajem — volim Te

    priznajem — jebao bih Te

     

    priznajem — povredio sam Te

     

    priznajem — najbolje priznajem pevanjem

     

    ledom otapanja

     

    brižljivim prijateljem koji me čuva da bi se prepustio radosti u njegovoj duši

     

    hej svete Tii si moja haljina

     

    praskozorje osmog jutra

     


    PONEDELJAK O NEDELJI SLAVNOJ

    2614. dan
    27. februar 2012.

    juče u toj nedelji slavnoj nastavio sam sa Malim nežnim tautološkim radovima

    ali ovoga puta na internetu

     

    rad sam nazvao iz XXII veka za XXI vek

     

    poslao sam prijateljicama i prijateljima dva teksta

    http://pescanik.net/2012/02/okupacija-kao-pravicnost/

    http://pescanik.net/2012/02/kako-demokratija-moze-da-spase-evropu/

     

    rad iz usaglašavanja i preduzimanja

     

    ponekad ću delovati iz XXII veka da bih XXI vek sačuvao

    od apokalipse i priveo ga kao i sve vekove večnom životu

     

    juče sam u toj nedelji slavnoj ličnoj karti dodao bračno stanje i decu

      

    adresa U TVOM SRCU

    narod ŽIVOT

    država SVEMIR

    bračno stanje MUŽ SVIM BIĆIMA

    deca SVA MLAD

    religija BOG

    članstvo SAM ZA SVE

    svojstvo DETE BOŽIJE

    profesija PESNIK UMETNIK HODAČ

    moju novu ličnu kartu kao i neke druge stvari trebalo bi da stavim u Autobiografiju na sajtu

      

    juče sam u toj nedelji slavnoj pričao o ljubavniku

    i o još ponekom od dvadeset petorice koji me čine

     

    pesnik

    luda

    vrtlar

    lutalica

    prosjak

    hodač

    ljubavnik

    mistik

    monah

    rudar

    filozof

    čobanin

    heroj

    umetnik

    odbeglo dete-dobro dete-dete dečak

    plesač

    performer

    konceptualista-informatičar

    anarhista-ekonomista

    pacifista-aktivista

    pobunjenik

    matematičar

    muzičar

    žigolo

    muž preobražene bludnice

    ...

     

    dvedeset petorica se svode na trojicu

     

    pesnik

    umetnik

    hodač

     

    trojica na jednog

     

    pesnik

     

    žudim da dvadeset petorici dodam još osmoricu

     

    da ih bude 33

     

    možda

    bezbrižni

    bezrazložni

    bezazleni

    jebač svih majki

    jestač svim majkama

    ...

     

    upravo pomislih da Photo Booth-om snimim

    33-minutni film o trideset trojici i posašljem ga na 33 mesta

     

    na kraju sam u toj nedelji slavnoj čuo da mozak najviše zrači kad ne radi

    Jovo Toševski u priči o Čarobnom mozgu

     

    divno mi je to sa mozgom koji ne radi jer sam to iskusio

     

    to je ono kad samo jesam

     

    jesam sve i svemu jesam sve

     

    dobrota ljubavi

     

    lepota jebanja

     

    nežnost ramena miluje Tii snagu u kičmi

     

    ljubavno služenje oslobađa mozak nepotrebnih obaveza

     

    još tri dana Kultiviranja Pupoljka

     

    priznajem da sam se za vreme kultiviranja ugojio dve kile

    beda

     

    umesto da jedem Tebe jeo sam hranu

    stid

     

    evo i danas

    krompir. šargarepa. praziluk. brokoli. ulje. vegeta. hleb. voda

     

    ne brinem — oslabiću

    radost svih bića

     

    juče je bio rođendan mom Fec Dominu i mom Džoni Kešu

    proslavio sam ga u Danima mog života

     

    ima nešto čudesno u ovom blaženstvu samom po sebi

    misterija pesme

     

    pupi mozak ljubavi

    pesma misterije

     

    TUGU U DUGU

    2615. dan
    28. februar 2012.

    uverenja zasnovana na znanju su tužna

     

    ako me odvajaš od Boga odvajaš me od sebe

     

    ako me odvajaš od nje odvajaš me od sebe

     

    ako me odvajaš od svih bića odvajaš me od sebe

     

    ako me odvajaš od Miroslava Mandića odvajaš me od sebe

     

    ako me odvajaš od Pupoljka odvajaš me od sebe

     

    zdravlje je seks nesebičnih

     

    sutra se završava Kultiviranje Pupoljka

    sinoć je zajednički rad prekinut zbog ljudskog faktora i na taj način je moja želja da

    uz Kultiviranje Pupoljka dođe i do Zajednice života i Uzorne radionice doživela neuspeh

     

    al’

     

    Kultiviranje Pupoljka je umetničko delo da ga jebeš

     

    jer sam ponovio prvu lekciju u životu

    svako nek umiri samog sebe – Jelica Alečković

     

    jer sam ponovio drugu lekciju u životu

    jedno ti kajanje ne gine – Milomir Mandić

     

    jer sam ponovio treću lekciju u životu

    da si ti Mile nama živ pa nemali ništa – Kaja Mandić

     

    jer sam otkrio još jedno ime moje umetnosti Pridruži Se Meni I Svim Bićima

     

    jer su iza mene sedamdeset i dva sata rada na Kultiviranju Pupoljka

    hvala Violeti Jovanović Mirjani Lukić Nebojši Rikanoviću Maji Klisinski

     

    jer sam otkrio da je za Kultiviranje Pupoljka potrebno

    za amatera šest sati rada dnevno godinu dana

    za profesionalca deset sati dnevno četiri godine

    za posvećenika dvadeset četiri sata dnevno večno

     

    jer su iza mene ostale šezdeset tri stranice teksta

    koje sam izgovorio ili napisao o radu i radovima

     

    jer je iza mene ostalo sto devet novootvorenih foldera sa fotografijama radova

     

    dvadeset novootvorenih foldera za sadašnji rad

    to me posebno uzbuđuje

     

    jer sam pronašao tekst iz 2005. kojim sam počeo

    rad na arhiviranju i koji me potvrđuje i koji potvrđujem

     

    jedan čovek je za jednog čoveka više od svih ljudi zajedno

     

    arhiv postaje vidljiv

    jednom čoveku

    nekim ljudima

    svim ljudima

    svim bićima

     

    arhiv je Božiji

     

    sve u arhivu je stvoreno Bogom i Miroslavom Mandićem

     

    ja sam autor i vlasnik svega

     

    suština Miroslav Mandić Arhiva je da se odričem svog vlasništva

     

    darujem ga

    jednom čoveku

    nekim ljudima

    svim ljudima

    svim bićima

     

    arhiv je Božiji

     

    tako je i danas

     

    slava Božija

    tugu u dugu

     

    pijem šolju instant supe

     

    posle dve banane i dve jabuke

     

    sad na vazduh i hodanje

     

    POSLEDNJI DAN KULTIVIRANJA PUPOLJKA

    2616. dan
    29. februar 2012.

    jezivo

     

    na portfolija u kojima se nalaze Trave i Tren lepio

    sam papiriće sa njihovim nazivima i mislio svašta

    sa svim bićima preživeću

     

    danas je poslednji dan Kultiviranja Pupoljka

     

    kao i juče i danas ću raditi sam

     

    nema nikoga

     

    važno je da se ne bojim

     

    da se radujem svim bićima

     

    Tebi

     

    Bogu

     

    da nikada ne odustanem ni od jednog bića

     

    mambo baby

    možda nemam pravo da delim mambo baby ali ja sam Rut Braun

     

    sva bića i zavise od svakog bića

     

    veličanstveno u svakom biću je da sve zavisi samo od svakog bića

     

    lako je ratnicima ekonomistima vlasnicima političarima — pesnik treba

    da peva sva bića a da nijedno ne ubije ništa ne prisvoji i nikoga ne laže

     

    priznajem — ne znam kako ću

    i juče i danas spasilo me je hodanje

     

    miroslave, javio mi se marko danas preko linked ina. kaže da

    može u martu da se nađe sa tobom... rekao je da ga nazoveš...

    upravo mi je stigao mejl od poznanice koja me bez mog znanja i želje spaja sa nepoznatim osobama. napisao

    sam joj pre mesec dana da joj neću odgovarati. zaista želim sve najbolje i njoj i Marku. zaista svakom biću

     

    želeo sam da Kultiviranje Pupoljka završim danas svečanim zaokruživanjem

     

    to upravo i činim

     

    nastavljanjem

     

    telo moje predaj se zdravlju svih tela

     

     

    pesmo

    moja

    pevaj

    pesmu

    jedinu

     

     

    idem da sredim sedam portfolija Ruže lutanja

    koje divote — koliko poraza

     

    14:00h

    tek polazim na hodanje

     

    mozak da odmorim

     

    dušom se prepustim

     

    na vazduhu sam — kako prija milina

    bolu u grudima-leđima molim Te prestani

     

    ovo je trenutak u kojem osetih zahvalnost prema onima koji su me izubijali

     

    posle zahvalnosti i blagosiljanje onih koji se me povredili

     

    tužno je kako svako svoj jezik — jezik svoje profesije. jezik svog

    bola — smatra univerzalnim i traži da se ostali jezici prevedu na njegov

     

    sutra je četrdeset godina od Skice za jedno pismo

     

    sada me čekaju smiraj i smirenje

     

    subota i nedelja u kojima ću u sebi uz vino dovršiti Kultiviranje Pupoljka

    još jedan posao je iza mene. hvala svim rukama u kojima

    je Arhiv bio. želim mu da konačno dođe u prave ruke

     

    samo bezbrižnije i hrabrije

     

    samo od svega stvarati pevanje

     

    SKICA ZA JEDNO PISMO

    2617. dan
    1. mart 2012.

    pismo prijateljima koje sam napisao u Crvenoj svesci 1. marta 1972. u

    vojsci. pre četrdeset godina. nedelju dana posle izricanja kazne zatvora

     

    postoji ogroman broj činjenica a iz raznih

    razloga veliki broj činjenica ne registrujemo

     

    nesposoban sam da budem pošten prema svim

    podacima. neke jednostavno nisam ni video ni čuo

     

    da li se treba potruditi

    pogledati sve filmove sveta

    pročitati sve knjige

    pogledati sve pizdarije

    osetiti geografiju

    osetiti biologiju

    upoznati sve ljude sveta

    dopisivati se sa svim radnicima

    biti koristan član jugoslovenskog samoupravljačkog društva

    imati porodicu

    osetiti sebe

    biti mudar

    tu ili tamo

     

    iako ću verovatno živeti u dvehiljaditim godinama

    do kraja mog života nema večno. četrdesetak godina

    plus 20 zarađenih — dopisao sam 1. juna 2003. u Beogradu u Manastiru vremena

     

    čovek može biti zadovoljan ili nezadovoljan sobom

     

    iako sam sada pomalo tužan radujem se svemu i svojoj nesposobnosti

     

    uglavnom su računi čisti

     

    sada imam dvadeset dve i po godine. u vojsci sam još jednu godinu. dvadeset

    četiri i po godine kada obavim ono što je moj red. a tada — možda treba pucati

     

    sve što se desi u ime progresa i radnika je dobrodošlo – godi

     

    komunizam u religiji

    boriti se za komunizam u krevetu

    za komunističku sintaksu. izjebana nevina

    Veridijana. grupa ilegalnih izloženih Obznani

     

    imati prijatelja sa kojim se razumeš. radiš isti posao i nije dosadno

     

    do sada sam stvorio neke obaveze ali računi su uglavnom čisti

     

    dosta dosta sam umoran

     

    ne ni sasvim miran a toliko volim da

    ništa ne radim što bi bilo više od preturanja

     

    neki ljudi su me zamorili. to su ljudi koje više ne osećam. Kafka Rembo

    Bodler Lotreamon nisu pisci. pisci njihovih knjiga su štamparski radnici a

    oni su ljudi za čije živote bi trebalo da imamo više poštovanja a ne da iz tih

    života što više uzimamo za mrtve knjige. okolo svega toga ima nekih gadnih

    stvari kojima ne želim da pridajem više značaja no što zaslužuju

    bolestan čovek je medicinsko pitanje. Remboa je

    mama trebala odvesti u bolnicu. ako sam bolestan trudiću

    se da se izlečim. pola naše ljubavi verovanja saznanja života

    se zasniva na nepreležanim bolestima. čemu sve to

     

    treba biti pomalo naivan dobar i zdrav

     

    Bodleru bih verovatno rekao razumi svoju majku morala je da se uda

    Rembou zajebi pesnike

    Kafki i drugi su ljudi bolesni. pričao bih mu o Kosovac Ljubici

     

    potrebno je da svima pričam o Kosovac Ljubici

     

    šta bih ja imao sa njima da pričam o problemima. ako

    čovek ima vremena neka čita. Betoven se namrštio i ogluveo

    Bah je izgleda bio normalan i Dostojevski i Dišan i Božidar Mandić

     

    skromnost duha

     

    pokušati zaposliti sve ljude. pobiti tezu da se nešto naziva kič

     

    reći dobar dan. umetnost je kič. borci za avangardu su radnici

     

    šta ja hoću. ne verujem ni u jedan život

    nekontrolisano se ponašam prema bilo kojem načinu života

     

    jedino verujem u svoj način života. kakav će on biti

    to više ne znam. ne želim da ljudi ginu zbog mene

     

    do vremena kad budem rekao na ovom mestu ostajem do smrti ni prema

    kome ne odgovaram za svoje postupke jer moram biti spontan da bih voleo

     

    nemam prijatelje

     

    sam sam

     

    doviđenja moji prijatelji

     

    što manje vremena za mene. ponašaću se se prema vama kao prema

    ljudima koje nisam video dugo i zato razgovaramo samo jedan minut

     

    vreme koje sam proveo sa vama kraće je od vremena koje ću tek

    provesti u vojsci i u zatvoru. a i pre armije se nismo dobro poznavali i

    stalno smo se nešto svađali. nismo se razumeli. malo uživali u nama. ima

    u tome nešto od umetnosti i mislim da će uvek i biti i zbog toga odlazim

     

    kako sam se zajebao

    dopisao sam posle nekoliko godina

     

    nisi

    rekao mi je Slavko Bogdanović koji me je svojevremeno najviše kritikovao zbog ovog pisma

     


    RUŽOLIKIM SVEMIRSKIM KOVITLANJEM

    2618. dan
    2. mart 2012.

    divno je raditi

     

    svakog dana krenuti

     

    ne prestajati

     

    odmarati se u hodu

     

    neprestano se otvarati

     

    Bogu

     

    svim bićima

     

    izjednačiti se sa besmrtnošću

     

    kružiti

     

    treperiti

     

    tihovati

     

    neprestano se zahvaljivati za pevanje stvaranje i hodanje

     

    biti vazduh

     

    svetlost

     

    duša istovetnosti

     

    saputnik rečima

     

    umesto izraza liberalizam komunizam fašizam upotrebljavati izraz ljudizam

    ljudizam ili humorizam

     

    samo se čuditi

     

    diviti

     

    predavati

     

    suzama ljubiti

     

    ne izneveriti

     

    prapoverenju služiti

     

    baš ovako put prevaljivati

     

    svakog trena novinu ponavljanja otkrivati

     

    samo zamisli ovo i biće Tii lepo

     

    svi dinosaurusi i sva izumrla bića žive u meni

     

    beskraj dobrote ispunjava i ove reči

     

    ružolikim svemirskim kovitlanjem kružim telima svih bića

     

    samo oseti ovo i biće Tii dobro

     

    zastati — lepote se napiti

     

    produžiti — dobrotom se hraniti

     

    samo budi ovo i biće Tii lepo i dobro

     


    Stranice