Bog Miroslav Mandić Bog

mila

moja

vlati

moja

vlati se vlati

jednostavnosti

napijaš

me

i

hraniš

svetlost ekrana je humus ovih tek proklijalih reči

sijaju reči kao i današnje trave

ni ne znaš šta je to tako zeleno od tolikog zelenila

niti znaš šta je tako svetlo od tolike svetlosti

vodene svetlosti

vlati prepune vode i svetlosti

sve u sebe prima sve

svetlost ulazi u svakog

svetlost se utapa u svetlost

svetlost reči u svetlosti ekrana

svetlost reči u svetlosti ekrana

svetlost reči u svetlosti ekrana

svetlost reči u svetlosti ekrana

svetlost reči u svetlosti ekrana

svetlost reči u svetlosti ekrana

svetlost svetlosti

svetlost sama

nestajanje lepotom

nestajanje u dobroti

ko ljubi svetlost je

ko je svetlost i sloboda je

sloboda ljubi svetlost

svetlost ljubi ljubljenje

ljubljenje ljubi pevanje

pevanje ljubi stvaranje

stvaranje ljubi hodanje

hodam Te hodaj me

muzika služi sluzi i pljuvački svakog poljupca

muzika služi topotu konja

muzika je i u fijuku bilo čijeg repa

ja sam Miroslav Mandić

a ja sam Džoni Keš i upravo počinjem da pevam

pozdrav Henk Vilijamsu

Džoni Keš peva o Ludom Konju

duboko se poklanjam Indijancima

duboko se divim Romima

samo sam Tvoj ko god da si

pozdravljam te Ko God Da Si

pitaj me da Tii ispričam lepotu koju sam upravo doživeo sa

desetogodišnjom devojčicom sa petog sprata iz susednog ulaza

evo tu sam i to je sve

tren

vrh

jedinstvo

vrh je jedinstvo

vrh je sve

lek

svako blaženstvo je lek

lek

je

zahvalnost

pesmi

pesma

je

pevanje

leka

otvori organe moja voljena

bio sam danas na porno sajtovima

čista ljubav

kao Piratska partija koja se širi u svim zemljama

da živim na planeti Zemlji učlanio bih se u Piratsku partiju

ja sam u partiji svih bića Svemira

partiji trava i vrabaca

partiji dobrih pomisli

kako je samo čista ljubav tih divnih ljudi na porno sajtovima

bili su i majstori i zamenili kazan bojlera

kad sam se vratio iz kratke šetnje video sam da se istrošila baterija vage

sinoć sam izbušio rupe na ulošcima da me manje bole pete

sinoć mi je u šetnji banana smirila bol u stomaku

pre podne mi je ispao šraf iz radne stolice pa sam ga ponovo zavrnuo

ispada svakih tridesetak dana

krpe na terasi se još nisu osušile posle jučerašnjeg jakog pljuska

baš uživam da pišem o ovim običnim pornografskim stvarima

dok sam juče izlazio na terasu pred nevreme pomislio sam da i na dva zida

terase uradim crteže u seriji od devet slika koju sam nazvao Zapadajuće sunce

važno je da budem strpljiv

da završim još osam slika Brojeva

da sredim digitalni arhiv na hard disku

da počnem Žigola ako bude ponude i ako je ne bude

pa tek onda da počnem Zapadajuće sunce

Zapadajuće sunce i Deset satova tačnih kao vreme

o Tebi ne govorim jer Te nema a bez Tebe je sve ovo teško izvodljivo

evo

me

i

to

je

sve

evo tu sam i to je sve

tren

vrh

jedinstvo

vrh je jedinstvo

vrh je sve

lek

svako blaženstvo je lek

lek

je

zahvalnost

pesmi

pesma

je

pevanje

leka

otvori organe moja voljena

bio sam danas na porno sajtovima

čista ljubav

kao Piratska partija koja se širi u svim zemljama

da živim na planeti Zemlji učlanio bih se u Piratsku partiju

ja sam u partiji svih bića Svemira

partiji trava i vrabaca

partiji dobrih pomisli

kako je samo čista ljubav tih divnih ljudi na porno sajtovima

bili su i majstori i zamenili kazan bojlera

kad sam se vratio iz kratke šetnje video sam da se istrošila baterija vage

sinoć sam izbušio rupe na ulošcima da me manje bole pete

sinoć mi je u šetnji banana smirila bol u stomaku

pre podne mi je ispao šraf iz radne stolice pa sam ga ponovo zavrnuo

ispada svakih tridesetak dana

krpe na terasi se još nisu osušile posle jučerašnjeg jakog pljuska

baš uživam da pišem o ovim običnim pornografskim stvarima

dok sam juče izlazio na terasu pred nevreme pomislio sam da i na dva zida

terase uradim crteže u seriji od devet slika koju sam nazvao Zapadajuće sunce

važno je da budem strpljiv

da završim još osam slika Brojeva

da sredim digitalni arhiv na hard disku

da počnem Žigola ako bude ponude i ako je ne bude

pa tek onda da počnem Zapadajuće sunce

Zapadajuće sunce i Deset satova tačnih kao vreme

o Tebi ne govorim jer Te nema a bez Tebe je sve ovo teško izvodljivo 

evo

me

i

to

je

sve

svakog trena neko stvara ljubav za sva bića

ponekad je to neki oblak

ponekad kap

ponekad neko od dece koja prose na raskrsnicama

nisam baš raspoložen ali evo diže me Karl Perkins

snažno Te zagrlim i nežno ljubim

Snažno i Nežno idu zajedno ruku pod ruku

put se beli

trava se zeleni

nebo se plavi

Snažno prija Nežnom

Nežno prija Snažnom

Ćutanje prija Pričanju

Pričanje prija Ćutanju

nema kraja putu

put nestaje u bespuću

mislim na sve one koji su ludi za stopalima i koje najviše uzbuđuju stopala

imali su se rašta i roditi

stopala stvaraju puteve

sva stopala vode Bogu

svi putevi vođeni su Bogom

sva

stopala

svi putevi

sve reči

isto

su

lepota pred očima

dobrota u ćelijama

glava na preponama

šaka u šaci

krilo u krilu

l

e

l  e  t  e  l

e

l

Snažno prija Nežnom

Nežno prija Snažnom

Ćutanje prija Pričanju

Pričanje prija Ćutanju

nema kraja pupljenju

pupljenje nestaje u beskraju

g

o

lj  u  b  a  v

o

g

pukni od zadovoljstva — preobrazi se u smislu

pesma

otvara

svako

biće

pevanje

je

otvaranje

Daljina otvara Blizinu

Blizina otvara Daljinu

ko

oseti

da

se

samo

njemu

obraćam

vlat

na

vetru

je

pesma

moja

je

ja sam žigolo bez posla

smešak u Tvom stomaku

nežnost po Tvojim leđima

zdravlje u svakoj Tvojoj ćeliji

oštar zvuk

radost na vratima

Zlatno cveta drvo spasa

Georg Trakl

Štef Lamza

da ga jebeš dobro je sve što je dobro

vatra vatri

grlo grlu

juče sam pomislio da na dnu potiljka istetoviram reč sloboda

dobre su dobre pomisli

slobodne su

ekspedicije su

pomislih takođe da bih ovog leta mogao da nastavim da plivam Dunavom

ekspedicije ljubavi

od Belegiša do Starih Banovaca

plivanje Božijeg raja

hram života nasred reke

život vode postaje velika priča o vodi života

voda života stvara žeđ za životom

žeđ za životom čuva vodu

zemlja

voda

vazduh

svetlost

jedno

su

g

o

  s  l o b o d  a

o

g

ko je osetio ljubav prosjaka moj je istomišljenik

ko se uplašio ali nije odustao moj je saveznik

ko je od bilo koje celine napravio lek moj je iscelitelj

ko je od bilo koga napravio pesmu moja je pesma

ko se usudio i uputio moj je saputnik

ko oseti ovu nežnost moja je nežnost

ko je more moje je more

ko svako šta preobražava u ko moj je učitelj

ko je ništa moje je sve

ko

je

bog

moje

je

ja

seks sreće je u sreći svih bića

sreća seksa je u svakom biću

radost sunca

radost gravitacije

poklanjam Tii se Silo zemljine teže

poklanjam se prstima koji pišu

poklanjam se prosjacima

poklanjam se kolenopoklonjenju

čudu dobrote

početku rada na drugoj verziji osme knjige Miroslav Mandić koja se zove Miroslav

slede

Miroslav M

Miroslav Ma

Miroslav Man

Miroslav Mand

Miroslav Mandi

Miroslav Mandić

zovem se Čekam Te

zovem se Svetlosna Godina

zovem se Na Kolenima Te Molim Ne Odustaj Voljeno

samo je zamisli

prelepu i harmoničnu

svakodnevnu i slavljeničku

ničiju i svačiju

Silu zemljine teže u poslušanju Sili svemirske teže

harmonija je služenje celine

smirenje je ljubljenje najmanjeg delića

zanos je venčanje Služenja i Ljubljenja

hodanje

ruža

pesma

pupoljak

putić

noćas me je celu noć blago boleo stomak

služim

lelujam

vijugam

kružim

svakim blaženstvom plaćam unapred

sve za čim žudim u blaženstvu ljubim

žuđenjem se poklanjam nežuđenju

poklanjam se poklonjenjima

zavetima

dvema nepoznatim devojkama koje su mi oprale noge

jedna dok sam 1973. obilazio manastire u Srbiji

druga na morskoj obali 1984. dok sam bio na Hodanju za Poeziju

bića čine čuda za druga bića

život su latice

ružine latice ljubljenja

neprestano jebanje neprestanog pupljenja

sve više uživam u kosmičkom brujanju svakog blaženstva

brujanju Kosmosa u svakoj reči

brujanju odanosti u svakom pogledu

pogled je služenje

davanje života gledanom

pogledam li nešto ili nekog napojio sam ga i nahranio

kako su mene samo pojili i hranili horizonti

nedogled me je utapao u beskraj

okruženje me je preobražavalo u sva bića

svetlost je milovala predeo – toplina prijala svakom biću

zauvek

leluja

vijuga

kruži

danas sam video prve laste na jezeru

ti

u

meni

ja

ti

u

meni

ja

u

tebi

Oni koji nastoje da vladaju zemljom putem znanja

Prokletstvo su nacije.

Oni koji ne nastoje da vladaju nacijom putem znanja

Blagoslov su nacije.

Lao Ce u 65. načelu

Pošto se sveti čovek ne bori

Niko na svetu ne može se boriti protiv njega.

Lao Ce u 66. načelu

življenjem imam iskustvo Boga

hodanjem dodirujem Boga

stvaranjem živim Boga

pevanjem sam Bog

zapisao sam noćas u polusnu prethodna četiri blaženstva

ti

si

pesma

moja

joj

što više pesama više besmrtnosti

klitoris

je

saveznik

besmrtnosti

glavić

je

čedo

besmrtnosti

pesma

je

besmrtnost

parovi na putu

ruku pod ruku u istoj volji i radosti

harmonijom slaganja i dobrotom i lepotom svojih imena

junaci knjige Miroslav Mandić

Ti i Ja

Vir i Vihor

Ruža i Put

Dobro i Lepo

Pička i Kurac

Molim i Hvala

Snažno i Nežno

Blizina i Daljina

Smiraj i Smirenje

Pesnik i Umetnik

Činjenje i Bivanje

Plesanje i Pevanje

Pažljivost i Pažnja

Stvaranje i Pevanje

Služenje i Ljubljenje

Strpljenje i Trpljenje

Odobravanje i Slaganje

Privijanje i Priljubljivanje

Bezbrižnost i Bezrazložnost

i juče sam video laste

nebeski praznik

letele su iznad reke

pa naglo u nebesko plavetnilo

festival radosti

jučerašnji 2673. dan u knjizi Miroslav je bio

čudesan jer su se u njemu spojili 81. put po 33 dana

i 33. put Lao Ce čija se knjiga Tao sastoji od 81 načela

čudesan susret broja 33 i broja 81 iz kojih

dolazi do čudesnog susreta broja 6 i broja 9

poezija lasta i brojeva

hodao sam prvi put ove godine go do pojasa

poezija vazduha

počeo sam ponovo da čitam Ralf Valda Emersona

napisao sam

življenjem imam iskustvo Boga

hodanjem dodirujem Boga

stvaranjem živim Boga

pevanjem sam Bog

pevanje

stvaranje

hodanje

življenje

pesma

delo

hod

život

na jednom smo putu svi zajedno

Svi i Sve

namigujem Tii u Tvom srcu

srce Tii treperi od lepo mi je

više odricanja više života

treperenja

od toga se ne živi ali za to se živi

cijuk

lasta

je

ljube se dve laste u letu

moje oduševljenje lastama uvećava moje oduševljenje vrapcima

proletela

senka

na

asfaltu

lasta

podižem

pogled

da

ih

gledam

laste

fotografišem

trave

nebo

mlad

mesec

laste

danas

laste

sutra

laste

devojčica sa petog sprata mi je mahnula jutros

bubamara na vlati trave

život

je

bog

Ralf Valdo Emerson koji je dugo godina

svakog dana išao na grob svoje žene Elen

milina sporog hodanja utapa se u milinu misli

milinu misli odnosi milina toplog vetra

topli vetar masira moje aure

nanosi mi trunje koje me bocka po golim nogama

nežnost vodi ka skromnosti

skromnost je neprestana nežnost

podne ljubavi koje mi upravo zvoni

mravi na putu

dugačke gliste

mladić pije pivo u hladu

žena sa istetoviranim lišćem na šaci

višesatno neprestano ljubljenje dveju žena

žeđ

spanać

koprive

izmasirane uši i stopala

šaranje šarom

miris iz Tvojih usta

tišina koja uspavljuje

spokojni dremež

bezazlenost

grudi konja

krila bubamare

bosiljak na terasi

crtanje Brojeva

večernja šetnja

nežna skromnost

skromna neprestanost

reči Ralf Valdo Emersona koje me čekaju

krenuo sam. mravi već hodaju

sunce je upeklo

hodam polako da prokrvim sve moje nerve

evo ih prve bulke

snatrim

fotografišem jednu bulku u travi

zelenilo šume je preda mnom. sada ću ući u njega

svakim korakom sam svuda

biće sam koje hoda za sva bića

biće u kome hodaju sva bića

radosno hodaju mravi

u šumskom sam zelenilu

miriše šuma

gledam drveće i drveće gleda mene

uživam u visokim stablima

osmehujem se kori drveta

stablo je drvetov put drveta

put u visinu

slušam svoje korake. odašilju spokoj i mir

smeškom upijam sve u sebe

sve što je ikada postojalo sve što sada postoji i sve što će ikada postojati je u meni

hodam to sve

sve to peva me

dvoje starih ljudi se nežno drže za ruke

oznojani stariji muškarac blaženim pogledom gleda u dupe mlade devojke

seks je parenje života sa večnošću

gospodstvo užitka je u sreći svih bića

više ima sreće u dašku vetra nego u velikom bogatstvu

dašak sam sveduši

na nudističkoj plaži je više ranih kupača

bistra je voda. svetluca šljunak

strpljenje je tako seksualno — samoća tako podatna

ma napunićemo vode jebem ti život

kaže veselo lepa devojka bez jedne ruke svojoj sestri

hodam već tri kilometra i nisam u stanju ništa da napišem jer nisam u stanju pesme

stanje pesme je stanje sveprožimanja

stanje jednog

sva stanja u jednom jedinom stanju

stanju prve reči

prvom rečju postoje sve reči

u svakoj reči je prva reč

u reči trava reč trava

u reči rad reč rad

u reči dar reč dar

stanje pesme

ovo

je

tetovirana

pesma

kojom

peva

bog

na mojim leđima

gledam u jedan kamen

gledam jednu ženu kako izlazi iz kola

gledam dve Kineskinje kako telefoniraju

osećam kap znoja kako mi curi niz vrat

protrljam rukom kosu a raspršene kapljice znoja mi bockaju kožu na ramenima

još nisam fotografisao trave

lice jesam

baš su me uzbudile svojom lepotom reči lice jesam

izbacio sam iz uloška jedan kamenčić a žena u

prolazu gledala je kako na uložak navlačim čarapu

hodam s kraja na kraj grada

preko brda i dolina

od Padine do Karaburme

više sam Svemir nego što sam u Svemiru

licem u lice sa travama fotografišem ih

život je hram životu

svakodnevica je hram večnosti u svakom danu

volim velike reči

večnošću je sve večno

eno ga Dunav – joj kupaću se

gledam ga kako se širi krivuda i odlazi ka svom ušću

u svakom mom koraku su sve lepote ovog sveta

sve tamo je u meni

potvrđujemo se vetar i ja

na ulasku u šumu uvek peva crvendać

mirišu koziji brabonjci

put u šumi se osušio od prošlonedeljnih kiša

 radnici kose travu oko jezera

hodam sporo — odmaram mozak

pustiti mozak na pašu je važno jer se mozak hrani i pase sam

možda ću se sutra kupati u jezeru

kako trava prija bosim tabanima

izbacio sam kamenčić iz sandale

vazduh mi je jastuk

mašem bulkama

čujem tišinu ulice kroz koju prolazim

zatvorim oči

opustim lice

smešak propupi

koračam

toplo je

more mi je u nosu

koračam i zamišljam kako ležim u toplom pesku

sećam se kako sam skakao u vodu

uživam u dživdžucima ptica

propuštam dobrotu da mi se sa temena kičmom slije ka stopalima

sećaš se da energiju zovem dobrota

dobrota leptira koji je proleteo pored mog ramena

gušter bubice

dostojanstvo svega što se kreće

sve se kreće

pleše

ljubi

jezici plešu jedni sa drugima

sokova se svojih napijaju

krvnim sudovima hrane celo telo dobrotom

milina u ćelijama

leptirić na putu

vrana grakće visoko u krošnji

grumen mahovine opao sa drveta

preko puta mravi su napravili svoj put

duboko u šumi kukuriče petao

pčele piju vodu iz barice na putu

na svakom kvadratu zemlje milion događaja

miriše voda jezera

ako se ne budem kupao makar ću je zagaziti

kada sam došao do obale velika žaba je skočila u vodu

izuvam sandale čarape i uloške

zagazio sam u vodu

hladna je

ako se budem okupao porašću u svojim očima

okupao sam se

bilo je veličanstveno hladno

bridelo je

hladnoća mi je sve više prijala i bila mi sve toplija

posle sam legao na topli šljunak

dva-tri puta gurao gomilice šljunka na prostatu da je ugrejem

plačem od radosti jer sam bio u vodi

biti u zemlji

biti u vodi

biti u vazduhu

biti u svetlosti

biti u sebi

Bogu

Bog

stojim i gledam jednu muvu na kamenu

samomasiranje i samomaženje

nežnost je dobrota

dobrota je dobri dečak koji me je juče pitao molim Vas

da li znate gde je ovde igraonica. a kada sam mu pokazao da je

tu dvadeset metara dalje okrenuo se i dirljivo mi se zahvalio

dobrota je sadržaj lepote — lepota je forma dobrote

od noćašnjeg pljuska opet je morak put kroz šumu

zelenilo je zelenije

mislim na slikare koji su slikali samo bojama

svetluca rosica na travici

od noćašnje kiše rashladio se vazduh pa nema današnjeg kupanja

čudo je vetar

i onaj drveni štap na šljunku

već nekoliko dana na jezeru se odvijaju trke čamaca

veslaju veslači

čudo je vetar

čudo je sporo hodanje

čudo je preobražaj

čudo je i Preobražaj koji sam darovao jednoj osobi da se preobrazi

čudo je a priori

preobražaj pre preobražaja

valovito

talas za talasom

dremni me dremežu

osmehni smešku

vučem sandale po asfaltu bezbrižnosti u slavu

prodavac sladoleda jede sladoled

četiri dečaka skaču na odskočnim gumama

sunce svetluca po zelenoj bubici koja mi prelazi put

lepo je zamisliti se

odlutati

izaći iz sebe i pustiti telo da se odmara i hoda samo

ume moj odmori moju dušu

dušo moja odmori moje telo

telo moje neka u tebi nađu smiraj i um i duša moja

podižem ovo telo u slavu svih tela

podižem ovu dušu u slavu svih duša

podižem ovaj um u slavu jednog jedinog uma

ljubim Te Bože ljubim

hajmo

u duboku hladnu vodu toplog dana

i danas sam se kupao

prvo ležao na toplom šljunku

bio odojče u naručju miline

bivanje je strujalo kroz mene

bio sam samo bivanje

bio sam sama milina

bivanje milina

želeo sam da to podelim sa Tobom

sa nekim

bilo kim

svakim

ustao sam i ušao u vodu

milinu toplote zamenila je milina hladnoće

plivao sam polako i gledao u nebo i sve to delio sa Tobom

sa nekim

bilo kim

svakim

lepo je biti u velikoj vodi

u jednoj vodi u svoj vodi

odmarao sam se

obnavljao

mozgom

kičmom

omom

trenutkom

oblutkom toplog dana

kajsijom slasti

uživanje je sveta dužnost

uživanje je mleko dobrote

uživanjem vaskrsavaju ćelije

evo

idem

miriše pokošena trava

devojka koja me obilazi pije kafu u hodu i smeši se nekom u sebi

kiša je okupala vazduh

prepuštam se zelenilu vetru u nebeskom plavetnilu

danas mi dolaze Jasuka i Željko

Jasuka je prevela moju Autobiografiju i Otkud ovo u mojim rukama na japanski

čista kaligrafija

slika poezije

idem Tii to ja

juče nisam uradio Svečani nedeljni ručak svih bića i neću ga raditi jedno vreme

hteo bih da se nedeljom odmaram napolju

u Božijem gluvarenju

da hoduckam u nigde

zurim

blejim

uživam

uživaj

uživanje je uživanje života u samom sebi

život uživa da ga se uživa

život je besplatan

lekovit

miriše

umetnost življenja uživa u životu umetnosti

zanosna sporost

četrnaestogodišnjak je zastao pred crkvom i pomolio se

trave su izrasle do kolena

prvi put gledam ruže ove godine

pripeklo sunce na kraju hodanja

uskoro ću videti Jasuku i Željka

uvek se uzbudim pred susret

voleo bih da prekucam blaženstva pre nego što se jave

i da mirno krenem ka njima

od danas će u svim blaženstvima biti prisutan i Džon Maeda

malopre mi je Željko skrenuo pažnju na njega

rastao sam se sa Jasukom i Željkom

gledam u krošnju starog oraha

uzvišeno je u svemu

harmonijom glasa pišem ovo blaženstvo

svraka je izletela ispred mene

hodam ulicama po Belim vodama

zaista bih voleo da imam ajfon

da radim sa tačskrinovima

razvijam intuiciju

crvenim ružama na ogradi u ulici Braće Vučković

treba da zakrpim džep sakoa. probušio se od olovke koju držim u njemu

uživam u bulkama i kamilici

nikada se neću načuditi lepoti bulki

nikada se neću načuditi bilo čijoj lepoti

kako je samo dobro da je nešto lepo

kako je samo lepo da je nešto lepo

dobro mi je dobro

lepo mi je lepo

dobrom je jako potrebno lepo

lepom je jako potrebno dobro

dobro mi je u dobrom sam

lepo mi je u lepom sam

pored puta

niz put

u buci automobila

buka travama buka meni

sve su krupniji zeleni plodovi crvenih trešanja

Jasuka i Željko su bili prvi gosti u Prvoj kući svih bića

gosti-domaćini jer u Kući svih bića svi su i gosti i domaćini

lako je bilo stanovati sa njima

volim da stanujem lako

kao koštica u trešnji

ja u svakom ja

tražim klupu da sednem i pojedem bananu

da na vazduhu napišem sva današnja blaženstva

eno je klupa

 i to klupa kakvu volim. sa naslonom

sedam na klupu

naslanjam leđa

gledam u stanove zgrade koja okružuje betonski parkić

ne vidim nikoga na prozorima i terasama

da li neko vidi mene

sunčeva toplota me opušta

sve je tako lepo

miriše vetar

banana mi se topi u ustima

muljam je jezikom da joj bolje osetim ukus

treći zalogaj

kad sve uradim uvek uživam u spokoju

ovo je spokoj pre nego što sve uradim

spokoj da bih sve uradio

peti poslednji zalogaj banane

gugutka guguče sa vrha zgrade

golub je doleteo golubici na prozor osmog sprata

voleo bih da što manje ulazim u zgrade

bioskope. muzeje. galerije. biblioteke. knjižare. pozorišta. kulturne institucije

kafane. banke. kancelarije. pošte. domove zdravlja. opštinske zgrade. prodavnice

volim zgradu otvorenosti

otvoreno nebo sveživota

ustajem

okrećem se ka klupi mašem joj i osmehujem se

bila mi je dobra ta klupa

još jednom se okrećem ka njoj

od betona je sa tri zelene daske za sedenje i iste takve dve za naslon

velika poezija potvrđuje i peva baš sve

podigao sam jednu crvenu štipaljku sa asfalta

lišće trešnje me dodiruje po čelu

ja sam pevač lica

svakog lica koje mi dolazi u susret

svako lice je blaženstvo

tragovi života

bivše lepotice – budući starci

sve piše na licu

lice roman

hej majčine dušice pored puta

bele ruže

škripa tramvaja u krivini

pružam prste kroz vazduh – osetim meka je Tvoja duša

beda uma je u tome što želi da caruje

ružnoća znanja je u tome što želi da vlada

um otkriva samo kada se divi

znanje ima smisla samo kad služi

najmanje je mera svega

najslabije je oslonac svemu

sva moja blaženstva su melodije dana

sva moja blaženstva su harmonije noći

nekada dan nije ništa drugo nego moja plesačica

nekada noć nije ništa drugo nego moj pevač

čednost je tako uzbudljiva i smirujuća

pozdravljam Te prugo preko koje prelazim

mirišeš na katran i nostalgiju

lepo je znati da je sve voda

koristim ove dane da se kupam u još uvek hladnoj vodi jezera

lepo je znati da i znanje žudi za pevanjem

lepo je znati da divljenje nije znanje

lepo je znati da je služenje pupoljak slobode

lepo je znati da je umetnost služenja služenje najmanjem i najslabijem

lepo je iskusiti da u svakom mom blaženstvu možeš da

se napojiš nahraniš naspavaš i da je tu i novac za Tebe

lepo je iskusiti da ljubav štampa novi novac

lepo je iskusiti da stvaranje porađa sam život