Bog Miroslav Mandić Bog

radujem Tii se ženo u mojoj duši

radujem Tii se žensko u meni

ja sam hermafrodit

odana kurva jednom

zanosni žigolo jednog

odbegla deca ne rađaju decu nego ljubav za sva bića

prosjaci ne rađaju pohlepu uglednih nego ljubav za sva bića

samoubice ne rađaju ratove nego ljubav za sva bića

jutro

prepodne moje

sve

moje

sve

je

tvoje

žudim da Tii ližem pazuhe

da Tii krepim trepavice

trebalo mi je minut-dva da se setim kako se zovu trepavice

seks istine je najseksualniji seks

istina seksa je najistinitija istina

isti smo istinom

jednom jedinom istinom da smo isti

da smo jedno

da smo jedini

jedini u svemu

jedini sa svima u sebi

gutljaj zalogaja nasušnog

Verica Barać

perem ćebad pre preseljenja

radujem se pojednostavljivanju

više ne spavam na knjigama nego na tri sunđera

kao kad preko noći ulegne trava na kojoj je spavao zec

jutarnja rosa

prskanje sunčeve svetlosti kroz granje

blagi huk vetra

koraci

svemir lepote

umetnost nastaje sama

pisanje blaženstava je kao gledanje u oči

trenutak kad duša poleti pogledom

lepota prastida

golotinja pogleda

golotinja gledanog

malo

reči

mnogo

boga

sve jednostavnije

sve jedno stav nije

sve jednostavnije nije stav nego jednostavnost jednog

volim kad razumem šta mi reči govore

kada me vode sveta vode zemlji vodi i vazduhu

manje

informacija

više

ljubavi

juče sam prvi put ove godine jeo zelenu salatu

hleb i margarin a zelena salata kao glavno jelo

samo je operem i ne začinim

zelenilo i voda

neki ljudi žive predivno

žive život

žive predivno

rođen sam i to je sve što mi je potrebno da budem srećan

pročitao sam juče ovu rečenicu Alberta Ajnštajna

muzika sreće

živim i to je sve što mi je potrebno da budem srećan

sreća muzike

živim i to je sve što mi je potrebno da budem srećna

muzika

sijam i to je sve što mi je potrebno da budem srećno

sunce

hodam i to je sve što mi je potrebno da budem srećno

hodanje

stvaram i to je sve što mi je potrebno da budem srećno

stvaranje

pevam i to je sve što mi je potrebno da budem srećno

pevanje

nastavljam i to je sve što mi je potrebno da budem srećno

nastavljanje

zaista sam i to je sve što mi je potrebno da budem srećno

zaista

ljubičasto sam i to je sve što mi je potrebno da budem srećno

ljubičasto

odanost sam i to je sve što mi je potrebno da budem srećno

odanost

golotinja sam i to je sve što mi je potrebno da budem srećna

golotinja

blažena sam i to je sve što mi je potrebno da budem srećna

blažena i blaženi

molitva je obraćanje Bogu — meditacija slušanje Boga

pročitao sam prekjuče

udisanje i izdisanje

prijateljica u ranom jutru čita pesnike

čovek sa četvrtog sprata mi je juče pridržao otvorena vrata

stan Prve kuće svih bića u koji se selim u nedelju se nalazi na samoj ivici grada

pogled kroz prozor puca ka severozapadu

ravnici i nebu

suncu koje zapada

biti samo biti

biti dobar na ovom svetu

pisanjem

čitanjem

pisanjem draškam čitanje

savezništvo i saputništvo

mirno ćutanje i topli razgovor

blagim osmehom

treperenjem lišća

šaka preko šake

slaganje teče kroz iglene uši

žmarcima

zdravljem kojim tečem kroz Tebe

umetnošću preporađanja

čudo u čudo

jagodicom

prsta

vijugam

po

kičmi

postojanja

jagodicom

prsta

vijugam

po

kičmi

postojanja

svim

bićima

je

lepo

jagodicom

prsta

vijugam

po

kičmi

postojanja

svim

bićima

je

dobro

zavežljaj pevanja

visine

cvetaju

u

dubinama

tvoje

duše

da li osećaš

da li Tii to osećaš

da

li

osećaš

kako

neprimetno

pupi

pupi

pupim

pupiš

pupoljci

pupimo

večnost

 na terasi Prve kuće svih bića voleo bih da imam bosiljak lavandu i čuvarkuću

Prvu kuću svih bića ću zvati i Kuća svih bića i samo Kuća

važno je da je živim kao kuću svih bića

uvek kad kažem sva bića zaista mislim na sva bića

znana i neznana

koja su živela — koja žive — koja će živeti

mislim i na sve događaje

treperenje vazduha posle svake izgovorene reči

događaj bića

biće događaja

sva nada u crvenoj lopti

žena koja mi se zahvalila na pevanju

žena koja mi je poslala sms poruku posle ponoći

žena koja mi je i jutros poslala stih pesnika posle jutarnjeg čitanja

događaji Svemira čine Svemir

devojčica sa četvrtog sprata kojoj sam se juče javio

srce današnjeg dana

pomeram prste na nogama

prsti uživaju u muzici koju slušam

pevanje

dobrote

dobroti

je

milo

pevanjem

lepote

milini

je

lepo

velike reči u malim srcima pevaju svim bićima

zamisli samo kako kuca slavujevo srce

srce laste u letu

srce samog bića u srcu svakog bića

kuća bića

biće kuće

svako blaženstvo možeš zamisliti sa čovekom na putu

usne osmeha

osmeh usana

ruža koja pupi

krug lopte

lopta kruga

dvoje u čoveku na putu

sva bića u ruži koja pupi

Svem Svemiru

mojim imenom treperi ceo Svemir

tako osećam i mislim a mislim da tako oseća i misli i Svemir

tepajući postao sam tepanje

Svemić Svemirčiću

žedan sam Te moja žeđi

alo bre budalo

viknuo je na mene jedan vozač na raskrsnici misleći da fotografišem njega a fotografisao sam samo sebe

kupio sam tri buketa žutog narcisa za poslednji radni dan u Gnezdu

kupio sam i dve zelene salate

mali somun biljni sir i senf sa renom

biti srećan malenim

biti odan seksu svih bića

biti milina na bolnim mestima svakom biću

tek sam poslednjih dana stanovanja u Udbinskoj ulici

shvatio da me je sve vreme svojom neprimetnošću voleo

stari neugledni pas koji u ovoj ulici živi i spava na pločniku

pripadam Tii ulični psu moj

sva blaženstva koja pevam su i Tvoja pesma

ukus samo oprane salate je neprevaziđen

hranim Te sobom

budi

me

dostojan

miroslave

mandiću

je

pesma

miroslava

mandića

dobre

pesme

su

lepe

pesme

nežne

pesme

su

hrabre

pesme

tepajući

postao

sam

čednost

svejebanja

radost blaženstava kruži Svemirom

Svem lepo ti je ime

kažeš mi

Svem lepe su ti pesme

kažeš mi stidom

Svem ti si meni Svem

kažeš mi blagom ozarenošću

moju sreću možeš da mažeš na hleb nasušni

osetićeš je pod jezikom kao ukus samog Svemira

svakim zalogajem bićeš obgrljena okeanom zdravlja

grleći obgrljenog

to što sada osećaš to su moji gutljaji kojima Te pijem voljeno moje

sutra se selim

biće to jedan mali rad iz umetnosti preseljenja

topli sunčevi zraci subotnjeg popodneva na putu večnosti

nadam se da ću sutra povezati Pup sa internetom i u

božanstvenosti nedelje proslaviti sve trenutke od kada je sveta i veka

juče sam se preselio

selidba je trajala od 10 do 14h

bilo je potrebno dvanaest tura automobilima da

se Pupoljak preseli iz Gnezda u Prvu kuću svih bića

Pupoljak su selili Sun Mandić Nebojša Rikanović Mirjana Lukić

Ivana Đokić-Saunderson Violeta Jovanović Maja Klisinski i Nemanja Radović

posle su od 14 do 16h Violeta Jovanović Mirjana Lukić

Maja Klisinski i Ivana Đokić-Saunderson očistile i oprale Gnezdo

u Prvu kuću svih bića došao sam oko 17h. bio sam najsamiji

čovek na ovom svetu ali i najradosnije biće u svim svetovima

zvuk

zdravlje saosećanja

 za stolom je sve bilo isto

još istije posle toliko godina za stolom

od malena volim život za stolom

muzika

reči na ekranu

stvari na stolu

žuti narcisi

miris zumbula

prva dužnost Prve kuće svih bića je da miriše na cveće

pamti sve u vezi Prve kuće svih bića i tim pamćenjem mi budi vodič

sve oko mene bilo je drukčije

svetlost

prostor

slavine za vodu

nisam znao gde su mi stvari

televizor nije proradio zbog neodgovarajućeg kabla

bio sam iscrpljen kao svako čedo na kraju dana

ipak sam i 1. aprila 2012. uspeo da se zahvalim svima koji mi daju novi novac

Pupoljak novca kojim živim radim hodam stvaram i pevam

čuo sam se telefonom sa Ivanom Violetom i Mirjanom

prljave krpe koje smo bacili su najbolje krpe

rekao sam Mirjani u telefonskom razgovoru

bol u grudima leđima i želucu mi se nije pojavio

ustajao sam nekoliko puta u toku noći i tek me je pred jutro malo bolelo

od svih varijanti preseljenja ova je najlošija i zato mi ostaje da od nje napravim čudo

siromašni spasavaju svet

seks

siromašni su oduvek spasavali svet

seks

siromašni ljube svet zauvek

seks

siromaštvo je jedino bogatstvo ovog sveta

seks

seks praskozorja ljubi seks predvečerja

seks podneva ljubi seks ponoći

seks razumevanja ljubi seks nerazumevanja

seks straha ljubi seks poverenja

seks Ivane Hadži Popović ljubi seks poigravanja

seks stazice ljubi bespuće

propupele dojke tek stasalih devojčica ljube

usne svih dečaka ovog sveta koji su već mrtvi

poezija radosti ljubi poetiku užasa

arhitektura usmina ljubi odlučnost beskućništva

noge u vazduhu ljube ud uzvodnosti

seks prekrštenih šaka ljubi seks dolazećih stopala iz daljine

seks svih bića ljubi seks jednog jedinog bića

seks samoće ljubi seks razočaranih

seks snage ljubi seks zaveta

seks ljubi seks

danas sam video petnaestogodišnju prostitutku kako radi na putu

druga dužnost Prve kuće svih bića je da u mom srcu uvek budu baš sva bića

treća dužnost Prve kuće svih bića su Sedam slika koje žude da ih naslikam

četvrta dužnost Prve kuće svih bića su

Kafe hrabrosti koje ću deliti svim bićima

seks odbačenih obnavlja seks prezaštićenih

seks blaženstava neguje sve ostale trenutke u svakom danu

pisanje je negovanje

reč cveta seksom cvetnih reči

sve reči su cvetne

poletne

seks poletanja podaje se seksu melanholičnih

seks neočekivanog štiti seks nezaštićenih

seks raširenih ruku okružuje seks potisnutih želja

seks početka je jedini seks koji ne prestaje

seks bola treperi u seksu miline

seks svakog dečaka je u seksu ovog blaženstva

seks svake devojčice je u seksu svakog blaženstva

seks bilo koje mladi je seks bilo koje reči koja slavi seks svake mladi

seks

pesme

je

seks

pevanja

seks

nežnosti

podaje

se

i

prepušta

samom

seksu

kojim

je

sve

sam

seks

na

eks

peta dužnost Prve kuće svih bića je da nekom ostavim Prvu kuću svih bića

šesta dužnost Prve kuće svih bića je da postane Pupoljak svih bića

dužnost uzbuđuje

osveštava

erotizira savest

još 54700 blaženstava preda mnom

uživam da se divim

gadim se manipulativnog divljenja

volim prethodno

naknadno je odvratno

filozofija kao filozofija je moja filozofija

filozofija kao fikcija je govno

poklanjam se autobiografijama

romansirane biografije su kič kičeva

izgleda kao da vidiš ceo svet

napisao mi je Srđan Valjarević za fotografije zalaska sunca sa terase Prve kuće svih bića

sedma dužnost Prve kuće svih bića je da na Svečanim nedeljnim ručkovima

bez sumnje i umora stalno ponavljam da se to događa u Prvoj kući svih bića

ponavljanje je majka majke ponavljanja

sija toplo sunce

osetih miris Tvoje kože

zelenilo kičme

lepo mi je opet sa cvećem na radnom stolu

donosi mi buketić i u tome nikada nećeš pogrešiti

polako se smirujem i ulazim u život i rad u Prvoj kući svih bića

trebalo bi da nastavim da crtam Brojeve

sada crtam pedeset šestu sliku kojom sam

počeo da radim prvu sliku za broj jedanaest

ostaje mi još deset slika

 počeo sam ih 25. februara 2011.

možda bi ih mogao završiti pre početka leta

hej

pa da ih na dan leta – dan prosjaka i prosjakinja – nekome svečano pokažem

haj’mo strpljenje moje

upravo pomislih da se sutra ošišam do glave

dobar posao

malecne hrabrosti su najveće hrabrosti

zagrljaj Svemira

ja sam žena hrabrih i preosetljivih

ponekad je hrabrost jedina preosetljivost

baš kao što je preosetljivost uvek hrabrost

sinoć me je opet jako bolelo

želudac

leđa

grudi

 od bola mi je izbio znoj po čelu

kada je bol prestao osetio sam neopisivu milinu

umesto kafe pijem topli čaj

izgubio sam snagu

pregoreo je i bojler

čekam gazdu da mi se javi za petnaest minuta

nije se javio ni za dva sata

imam volje samo da odem da se ošišam

osećam se malo bolje zbog frizerke koja pamti moje tetovaže

a gde je ona žuta — pitala je

kaže da ih se seća od letos kada me je šišala

njena pažnja me je ohrabrila i osnažila

osmislila

 kao i mnogi drugi i ovo je dan sačinjen od otpadaka

samo da me ne boli

odsustvo bola je najveća svečanost

da nikog ne boli

joj kako lako padnem

kao maslačak

pijem vino da se pridignem

nema radosti u meni

priznajem — ali gle čuda to priznanje me raduje

nemoćan sam

priznajem da sam nemoćan i to me otvara besmrtnoj prefinjenosti

milujem Te grubosti

nadam se da ću predveče imati snage da hodam

da će veče proći bez bola

da će mojim ćelijama biti lepo u ovom svetu

da će Pupoljak svih bića i dalje pupeti u meni

Pupoljak svih bića je Ruža Božija

to sam već napisao ali mi je sada dužnost da to i ponovim

ruže mi donesi

ruže donesi mi

sestro ćerko majko ženo moja

tek kad boli osetim kako me život neprestano voli

zamišljam da sam u vodi

raduj

se

raduj

voljeno

moje

 novim fotografskim aparatom danas sam fotografisao desethiljaditu fotografiju

ponovo je počeo da ih broji od jedan

svakog dana snimim četrdesetak fotografija od kojih izaberem dve

jednu za Lice hodanja

drugu za Pupoljak dana

ostale bacim

sve što postoji postoji da bi sve postojalo

osmeh narandže

osmeh sunca u zapadanju

ja sam umetnost predvečerja

ja sam umetnost ponoći

ja sam umetnost praskozorja

ja sam umetnost podneva

umetnost kruženja

umetnost u svakom trenu i svakoj tački kruženja

seksualnost tačke

seksualnost trena

tačkaj me trenu moj

trenuj me tačko moja

sve je seksualno

seksualnost je čedo svega

volim da crtam rečima

volim da pevam rečima

volim da milujem rečima

gledam sat na zidu i sekundaru koja klizi i kruži

sada imam dva zidna sata

voleo bih da ih imam na svakom zidu

nadam se da ću ih uskoro imati jer nisu skupi a prelepi su i tačni

deset satova

deset satova tačnih kao vreme

Deset satova tačnih kao vreme — prvo umetničko delo u Prvoj kući svih bića

vreme ljubavi

večnost

večnost prvog poljupca

večnost svakodnevnog poljupca

više

puta

sam

tražio

ovu

pesmu

pesma

je

traženje

pesme

pesma

je

nalaženje

pesme

pesma

je

traženje

pesnika

koji

će

pesmu

živeti

i

pevati

pesma

je

krv

koja

ne

izneverava

evo

pesme

pesma je odana

pesma je bližnji

pesma

je

krv

božija

nerazgovetno ponavljanje ponavljanja

Deset satova tačnih kao vreme

sve više me obuzima rad Deset satova tačnih kao vreme

u slavu Deset satova tačnih kao vreme pročitaću slavnu Hiljadu i jednu noć

osećam nežnost za vreme za koje je Berđajev rekao da je sujeta

Berđajev je rekao i samoća je uvek polna samoća

sve što je neko rekao već je neko rekao

iz velike dubine vremena cvetaju reči

seks je celina

seks privlači polovine polova jer je celina celine

seks celine je besmrtni seks

seks polova je smrtni seks

na stolu na kojem je do skoro bila Dvanaesta stolna slika na kojoj

sam godinu dana pisao pesme Ja sam ti si ja sada je Trinaesta stolna slika na

kojoj je skica slike Zapadajuće sunce ili Sedam slika u Prvoj kući svih bića

zahvalnost zahvalnost

 ko god da dobio je

veliko si davanje a još veća si reči da

ko god da meni dobio je mnogo mnogo više

ko god da Bogu dobio je sve

sve

sam

ti

uživam

te

bože

svetlost

si

radosti

moje

pevam

te

bože

pevam

te

bože

ti

si

pesma

moja

pevam

te

bože

ti

si

pesma

moja

rečima

tvojim

pevaj

miroslave

mandiću

pesmo

svih

bića

ti

si

pesma

moja

jedina

Eros i Agape — da

Eros i Tanatos — ne

put

putu

ruža

ruže

hej

istine

sve moje tajne su u ovom blaženstvu u kojem nema nikakve tajne

tihuj — ne taji

željan sam Te i to bi mogla biti moja jedina tajna

tajna

početka

ove

pesme

je

u

svakoj

pesmi

pesma

grla

pomislih da bi bilo lepo da istetoviram reč pesma na grlu

učini mi to

zahladilo je. vratio sam se posle samo pet kilometara hodanja

grejem se sa malo rakije

spava mi se pa će i blaženstva biti dremljiva

blaženstva uličnih pasa koji se izležavaju na suncu

zatvaraju mi se oči

prepuštam se prepuštanju

prolećne vode nose sve pred sobom

kad ugledaš okuku reke ugledao si sve

ljubim Te detinjstvo ovih trenutaka

ljubim Te detinjstvo svih detinjstava

ljubim Te detinjstvo sve mladi

detinjstvo ovih trenutaka grli detinjstvo večnosti 

detinjstvo večnosti je jedino detinjstvo i jedina večnost

razbudio sam se taman toliko da kažem da sam taman tužan

nežno

valovitim talasanjem trava

prostim mladićem koji sa divljenjem gleda veliki motocikli

bradavicama koje se ježe

leđima konja magaraca kamila slonova

nežna tuga neguje leđa svih bića na kojima jašu neka druga bića

nežna tuga nikog ne rastužuje

nežna tuga je vrsta tihe radosti

otvoreno srce je Bog

zatvoreno srce je čovek

otvoreno srce je jedno jedino srce

srce koje kuca u svim bićima

srce koje kuca u svim rečima

srce lude

srce lutalice

ludo srce

lutalačko srce

na Kajinom sam grobu

u srcu i mislima

na Milomirovom sam grobu

u mislima i srcu

mir

otvoreno nebo

jedna čista, dobra pomisao ima veću moć od bilo kog podviga

starac Pajsije Svetogorac

dobrota i lepota svakom

juče u predvečerje hodao sam na putu za Obrenovac

i danas sam na njemu

sija sunce ali je vazduh još hladan

hodam u susret vozilima pa je to kao da hodam uzvodno

vazduh se ugrejao. skinuo sam crveni kačket

srećan sam na ovoj uzanoj i krivudavoj stazici kroz polje

i ovde mi je lepo između četrnaest šinskih koloseka

upijam žute cvetiće na ovoj kosini

ja na putu — vrana u travi

beli leptiri lete pored belih voćaka

kako

je

tek

tvom

srcu

nekad

teško

bože

posle trinaest i po kilometara hodanja boli me peta i nokat na levom palcu

a i miris kuvanja koji odnekud dopire u Prvu kuću svih bića me je rastužio

hteo sam da miriše na cveće a miriše na kuvanje

joj kako je meni teško da živim onako kako žive ljudi

oduvek mi je to bilo teško

ljubim vas lutalice

jedino vi ljubite ovaj svet kao svoju kuću

tek

tek

a

jeste

pesma

negde

neka

druga

bića

pevaju

i

u

ovoj

pesmi

bića koja prevaljuju kilometre i kilometre

bića

pevaju

samim

bivanjem

pegicama na grudima

muzikom iz daljine

peckanjem po nervnim završecima

širenjem perifernih kapilara

mirisom jelenovih jaja

horizontom iza okuke

zagazom u hladnu vodu

sušenjem kose na suncu

milovanjem vetra golom kožom

neprestanim izlaganjem elementima

t

 t  e  k

k

žena kod koje kupujem zelenu salatu mi baš prija

raduje me kako Romi kradu struju za svoje naseobine

priključe se na električni stub. iskopaju tanku liniju po asfaltu

i u nju stave žicu. to prekriju bitumenom ili nekim starim

tepihom i dovuku struju u svoje gospodstvo

jako poštujem taj narod

oni su čistači potisnutog ljudskog zla

volim ih i divim im se

romska deca su čudo lepote same

život u svom svom sjaju

Romi su počasni članovi među svim bićima

pevaju jebežljivo dobro

glasom obgrljuju svet

pošteni su do neshvatljivosti

pre neko veče sam video starog Roma

kako prelazi put sa svojom malom unukom

ikona života

juče sam video dvanaestogodišnjeg Roma kako vozi

motokultivator sa prikolicom u koju sa svoja dva vršnjaka skuplja

kartone sa ulica. deda je sedeo pored njega a dvanaestogodišnji

Rom je zevnuo dok je polako izlazio iz svog naselja na put

ikona rada

ja sam Ciganin svim Romima

radost srca u srcu svakog bića

sa novim diktafonom i istim rečima

žuti se polje maslačka

visoki mladić invalid sporo se kreće sa štakom

diktafon lepo leži u ruci

ulični pas gleda levo pa desno i prelazi ulicu

srećo moja

ugledao sam crvendaća kako peva na grani

nisam ga video dugo. prepoznajem mu pevanje

gledam ga opčinjen

visoko je. da je nisko prišao bih mu blizu

diktafon ga je snimio kako peva

vidim kako otvara kljun dok peva

život je tako lep

zašto ljudi čine takve zločine

svako dete rođenjem dolazi u svet zločina

čovečanstvo je zločin

jedan pauk mi hoda po šaci

tako strašno i tako mnogo ubijati. još jezivije o tome ćutati i ništa

ne priznavati nego od toga praviti herojska dela. to je ljudska istorija

hodam mirno i polako da bi prestalo zakrvljivanje i krvavljenje

na sve strane se žute polja maslačaka

od prošle godine hodam u čarapama i sandalama

gospodstvo prijatnosti

četvorica mladića ispred mene pričaju o

automobilima i stalno govore brate brate brate

to je izgubilo onu romantiku — govori stara gospođa

oni ferali to nikada neću zaboraviti — dodaje stari gospodin

evo i prvih ljudi koji se sunčaju na jezeru

hodam. zatvorim oči. zamišljam kako letim

vazduh me izvija baca i nosi kroz prostor

vazduh me ispuni. sav se pretvorim u vazduh

instruktor na rolšuama uči malog dečaka da vozi bicikl

drugi mali dečak drži za ruku oca i neprestano nešto

govori. otac zalizuje svoju kosu i uopšte ga ne sluša

sada sam se već naučio da pišem i da uživam sa novim diktafonom

vrana se okupala u vodi jezera. otresla se. poletela

rajski greje prolećno sunce

juče sam kupio mrežu za komarce. danas sam

kupio još dve. mreže su izvanredne. traka se zalepi

za prozor a jako tanka mreža se čičkom lepi za traku

sve sam prekucao iz diktafona i naučio da sve izbrišem

tužan sam jer se skoro ni sa kim ne razumem

to

je

tako

i

tim

pre

pevam

svima

t

e

b

i

b

e

j

b

i

jako volim reč sve

samo sve

noćas sam u polusnu mislio o reči sve

ustao sam i zapisao i svi i sva i svo i svu

svesvisvasvosvu

joj kako je dobro

ja sam Svesvisvasvosvu

u slavu imena Svesvisvasvosvu idem da kupim jedan zidni sat

kupio sam dva

svim čuvam sve

sve je oduvek i zauvek

sve je udah svega i izdah u svemu

svaka reka je svereka

svaka majka je svemajka

svaka šargarepa je svešargarepa

svaka ljubav sveljubav

da nije bilo hodanja ne bih spoznao sve

da nije bilo lišavanja ne bih živeo sve

da nije Tebe ne bih ljubio sve

moj diktafon žudi za pisanjem

sve traži sve

da je uvek samo sve

samo je sve odano

sve sekunde čine sve minute. svi minuti sve sate. svi sati sva dvadeset četiri sata

krug je slika svega

lopta je telo svega

tačka je sve

sve je svet

sve je svest

samo sve stvara svest a samo svest jeste sve

pesme

uma

ljube

pesme

srca

pesme

srca

grle

pesme

uma

izuo sam se

prvi put ove godine hodam bos po travi

jako me boli peta. žudim za bosonogošću

bolovi me rastužuju

pijem da se i bolovi raduju

zahvalan sam i bolovima

istrpeti

strpeti se

prebrisao sam pod

noćas je vaskrsenje

volim vaskrsenje

jako je važno biti sam

samoj

svim bićima

promenama

preobražajima

lepoti pisanja

čarima reči

čar reč

reč žar

živ

put

putem

ružom

putu

ruži

neprestanom venčavanju svih bića

Prvoj kući svih bića na kraju grada

umetnost

samoće

peva

samoću

živo

sve

je

živo

svako je živ

niko nije sam

zovem se Niko Nije Sam

ja Svesvisvasvosvu i ja Niko Nije Sam i eto Miroslava Mandića

subota ljubi nedelju

nedelja ljubi sve dane i noći

sinoć je umrla jedna od legendi Podbare. Sava Šilić

javio mi je juče sms-om Bora Dragaš

dečak iz moje ulice. nekoliko godina stariji od mene

Patrijarha Čarnojevića 19

legenda Podbare

kako je on jeo grožđe

kako je on bio živ

istina mog detinjstva

mangup

stariji dečak

smrt slavi život

čika Perina kuća. Teferina. Perifova. Obradova. pa kuća Droćkalovih

 Patrijarha Čarnojevića 29

tamo na čardaku su se kartali

Sava Laza Aše Perif

igrali su farbl

tu je Sava jeo grožđe

zauvek mi ga je omilio

Bog zna zašto ali Sava je bio glavni

širio je oko sebe opasnost

opasnost detinjstva iako je sve to bilo čedno

igranje od jutra do mraka

lopova i pandura

trule kobile

pentranja i vijanja

pa ona igra sa štapovima koje bacaš da pogode konzervu

čugara — setio sam se

pa golubovi i golubarenje

anoferi pertlovi segedineri

pecanja i gnjuranja

igranje tvista u Tekelijinoj ulici pored velike ljuljaške na dudu

prve podignute kragne

Sava je isto što i Džulijan

ma sve je isto

jedno jedino dobro

trska i šaš

drezga i lokvanji

večni

život

Save

Šilića

 od danas do dvadeset četvrtog maja fotografisaću samo trave

zeleno zelenilo zelenog

deset godina sam crtao Trave sada ću ih trideset tri dana fotografisati

uživam u drveću i zelenilu lišća

prošlonedeljni bol u stomaku — koji se proširi na grudi i na

leđa a traje od februara — i bol u peti su mi uzimali snagu

voleo bih da nešto preduzmeš da mi se bol u peti smanji i nestane

hoću

nadam se da će se i želudac smiriti

hoće

samo strpljivo i polako

smireno i smirenjem

zanosi su ionako tu a i nikad ne izneveravaju

i zelenilo radosti i radosti u zelenilu su tu

hladno je i vlažno pa se sve zeleni tamnom čeličnozelenom

visoki stari gospodin sa rukama na leđima hoda sporo i spokojno zvižduće

dobri duh jezera

ko zvižduće širi mir oko sebe

talasi nanose tanku liniju pene na šljunkovitu obalu jezera

prija mi ova hladnoća na hodanju

dok čekam zeleno na pešačkom prelazu s

uživanjem mislim na topli tuš koji me čeka u Prvoj kući svih bića

malo rakije. mnogo muzike. dovršavanje blaženstava

mislim na trave koje ću sledećih dana fotografisati

rosu na vlatima trave

ljubim Te krhkosti

svako blaženstvo je hodočašće

hej

hodočašće blaženstvima

joj

volim kad mnogo misli završi u jednom ovakvom blaženstvu

volim kad duboko razmišljanje završi u strujanju hladnog vazduha oko mog lica

vetar njiše grane jorgovana

golubica i golub guguču na crvenom krovu automobila

voleo bih da me ovih dana odvedeš do moje magnolije u Botaničkoj bašti

greju me rakija i muzika

greje me zelenilo budućih fotografija trava

mogao bih ih fotografisati svakog dana do kraja života

trave i vrapce

ponavljanje ponavljanja

ljubljenje

po kiši fotografišem trave

gledam ih

upijam

trave su svuda

uživam da ih gledam

kisnu

trava pije kišu

i žito i pirinač su neke trave

ljubičasti listovi magnolije popali po zelenoj travi

sa travama čovek nikada nije sam

sa travama niko nikada nije sam

pesme

moje

su

vlati

travama

to

je

to

to

to

t

o

t

o

i

s

t

o

t

o

v

l

a

t

t

r

a

v

e

sve mi je lepše sa travama i rečima

igra

igram je

igra me

igra

je

pesma

pevanja

pesma

je

igra

igranja

svi odgovori su u ludnici

sva pitanja u beskraju dobrote

od beskraja me uvek obuzme nežnost bivanja

nežnost bivanja je beskraj blizine kojom dišu bića

disanje je dojenje blizinom

dojenje je disanje beskrajem

sve

u

jednom

je

lepota

mila

dobroti

dobrota

draga

lepoti

vlat

draga

moja

je