Bog Miroslav Mandić Bog

ja sam bog

raskopčao je košulju

ka predvečernjem suncu

hoda moj drug

stota pesma ja sam bog

raznežio me pesak pored puta

volim miris peska

miriše na leta reku kupanja

sedeo sam nekoliko minuta na nagibu u travi i fotografisao bele cvetiće

šćućuren na tom malom delu Zemlje video sam čitav Kosmos

Kosmos najmanjeg isti je Kosmosu najvećeg

jedan je Kosmos

sve više volim Kosmos

ležim na toplom šljunku u Kosmosu uživanja

topli sunčevi zraci miluju mi leđa

vetar mi ježi dlačice sreće

jedna je sreća

vetar se rasplamsava po koži i čini da gorim u plamenu sreće

sreća je uvek sreća svih bića

žamor talasa me podseća na kosmogoniju ponavljanja

okrenuo sam se na leđa

topli šljunak mi greje potiljak

gledam u nebo

žao mi je što u životu nisam više ležao na zemlji i gledao u nebo

nebo je svetloplavo prošarano belim oblacima

najveći oblak je iznad mene

siv je i zakrilio je sunce

rashlađeni vetar mi još više prija

nema me od lepote

uživanje je najveći posao

uživanje oslobađa

uživanje je iskustvo raja

uživaj — uvek si sa mnom

uživaj — Kosmos si

uživaj — ljubav si

najdublji zavet je u uživanju

najlepša odanost je uživanjem

uživanje je uživljavanje u sam život

ležim na suncu — meko hodam po toplim plažama Tvog srca

ja sam bog

devetogodišnji vidan

i trinaestogodišnji muja

koji kose travu

za konja

sto prva pesma ja sam bog

juče u predvečerju sam upoznao devetogodišnjeg Vidana

trinaestogodišnjeg Muju njegovog brata već poznajem

kosimo travu za konja — rekao je Muja

lepi su

pametni

ne znaju da čitaju jer ne idu u školu

divni su kao nalet vode u vazduhu

Muja stalno nešto radi

skuplja kartone po kontejnerima

juče je kosio pored obrenovačkog puta

Vidan je sedeo na betonskoj ploči

kolica su bila na drugoj strani puta

do kolica travu prenose u rukama jer put ima metalne ograde

tu je jako opasno jer automobili jure na otvorenom putu

sada poznajem već nekoliko Cigančića na Padini

prelepi su

svi su jako pametni

živi

veseli

vrapčići

mangupčići

duboko dobri

mlada gospoda okružena onima koji ih odbacuju

gušterčići jednog boljeg sveta bez nasilja

ideš na Adu — pitao me je Vidan

kada sam se vratio sa jezera još su bili tamo

dečaci u predelu

pitao sam ih da li oni idu na kupanje. rekli su da ne idu

još je sijalo sunce

sunce u Muji i Vidanu

sunce trajanja

istrajavanje dobrotom

od kada je Bog stvorio svet istrajava i traje ista dobrota

malopre sam na youtube-u fotografisao Balotelijevo proslavljanje drugog gola

remek-delo umetnosti

ikona XXI veka

spomenik slobodi

Baloteliju je tek dvadeset druga godina

usvojenik

bolešljivo dete

nikada tako nešto nisam video u sportu

pomišljam na Džesi Ovensa 1936. na Olimpijadi u Berlinu

takva snaga i takav mir posle ogromne eksplozije

bombe kojom je zabio drugi gol

osveta preobražena u opomenu

bukvar bede rasizma

 podsećanje na sve zločine koje su činili i čine beli ljudi

snaga koja podnosi svo nasilje i preobražava ga u nenasilje

milioniti delić sekunde kojim je reditelj prenosa sve to uhvatio

kako su sada tužne Mepltorpove (Robert Mapplethorpe)fotografije spram ovog Balotelijevog čina

fotografija samo svedoči o tom strahovito važnom trenutku koji se sinoć dogodio

odjednom

neočekivano

remek-delo umetnosti stvoreno tamo gde ga niko ne očekuje

u sportu i fudbalu koji su mi sve odvratniji zbog bogatstva

ali Balotelijeva zaustavljena snaga mi je oduzela dah

osetio sam ogromno uzbuđenje

divljenje prema svakom detetu koje pomera Kosmos

svakoj mladi koja ulepšava svet

zauzdavanju koje od slobode čini milinu samu

sada ležim na toplom kamenu i gledam u nebo

miran sam

srećan

milioniti delić sekunde je tako večan

brzina je ta neopisiva sporost

nedokučivost jedino dokučiva

letnja slast

smokava

kajsija

tela u znojenju i podavanju

slast izloženih

slast usamljenika

ovim svetom vladaju militarizam i materinstvo

pre nekoliko dana video sam zloslutnu scenu državnog nasilja

ipak bih o slasti

voljenom Robertu Valzeru

divoti divljenja

iscrpljenosti posle plivanja

žeđi

gladi

svemirskoj bezbrižnosti

kosmičkoj bezrazložnosti

dugim danima

toplim noćima

vešu koji se odmah osuši

vinovoj lozi koja upija sunce

dobroti koja se razliva po svim bićima

nežnom tipkanju po tastaturi

neprestanoj himni nenasilja

beskrajnoj zakletvi ljubavlju

seksu Božijem

cveću i voću

cveću i povrću

cveću bezazlenosti

kad god kažem cveće sve sam rekao

Tii si moj cvet

Tii si moje cveće

Tii si moja ruža

Tii si moj put

opet je prošao juni

iako Te nema Tii si meni sve

iako sam sam sve sam

šušti lišće topole na jezeru i u njemu se čuje moj glas

da nisam luda poludeo bih

da ne ležim na toplom šljunku ne bih sada pisao

što više sličnosti spolja to manja istovetnost iznutra

što više sujete to manje istovetnosti

mislio sam da Tii mnogo više značim ali Tii nisi Tii

pet Cigančica i jedan Cigančić stoje iznad

mene i sa uživanjem gledaju ljude kako se kupaju

prelepi su

kao i šljunak

divno posmatraju

samo slaganje samo slaganje samo slaganje

neslaganje razboljeva

slaganje je najbolji lek

leče me Cigančići

slažem se sa njima

svaki tren proveden sa mnom u neslaganju je izgubljen

igram se samo slaganja. sve ostale igre su mi dosadne

razmišljam o venčanju sa drvetom

ljubav među vrstama je budućnost ljubavi

Cigančići vetar i blaženstva su mi vratili snagu

iako sam do sada iskusio samo to da nikome nisam značio onoliko

koliko sam mislio i dalje verujem da Tebi iako Te nema mnogo značim

svih pet Cigančica je ušlo u vodu

 ne znaju da plivaju ali se rukama odbacuju od dna i tako se kreću kroz vodu

žena i muž sa svoje dvoje dece su se pomerili da im Cigančice ne smetaju

marš odavde pizda vam materina

viknuo je jedan mladić na predobre i prelepe Cigančice

svet vole samo oni koji su odbačeni

ne bih mogao živeti da ne obožavam odbačene

kao i ovu vrućinu

i sledeće dane u kojima će biti sve toplije i toplije

sintetički sudovi su samo a priori i mogući

Cigančicama mojim

kad nismo bolji gori smo

jevrejska

prijatelju žena je tako divna da kad nije divna grozna je

prijatelju kad čovek nije Bog đavo je

prijatelju leto je

od danas ću blaženstva i fotografije stavljati na sajt oko pola deset uveče

noćas sam oko ponoći hodao sa Ivanom po Padini

u jednom trenutku mi je veliki zeleni skakavac skočio na gole grudi

go do pojasa kupao sam se u vetru

iskoristi me

govori leto

nežno mislim na Karla Zeliga koji je zapisivao razgovore

sa Robertom Valzerom tokom njihovih zajedničkih šetnji

pre dve godine napisao sam ovu pesmu

Valzere u Satijevu sobu niko nije ušao 27 godina

1898-1925

Valzere Tii si proveo u sanatorijumu 27 sedam godina

1929-1956

Valzere Mendela je proveo 27 godina u zatvoru

1962-1989

Valzere pre 27 godina sam se odlučio za umetnost hodanja

1983-2010

Valzere 27 godina su 36 rađanja

36 puta po 9 meseci

svet vole samo oni koji su odbačeni

leto zrelo voće je

tela bez granica

leto žigola i žigolo leto

cenovnik žigola

milovanje suzama

kišama suza

kiše stvaraju velike narode — kaže Bunjuel

njihanjem biljaka Bog smiruje umove

ja sam bog

njihanjem biljaka

smirujem umove

sa ove reči premeštam se na svaku sledeću reč i tako sve do poslednje reči

majko moja kako je uzbudljivo

odlazim u vreli dan

beli pas leži na vrelom asfaltu

zovem se Vrištač Svetskog Bola

zovem se Srce Mi Puca Od Neprolazne Prolaznosti Lepote

zovem se Leto Je Tvoja Sam Ljubav Prijatelju

zovem se Vetar Sam U Imenu Vetra

provešću leto sa Pesoom i Tolstojem

prijatelju Pesoa je ovog leta u ovom gradu

prijatelju istovetnost je Bog

prolaznik koji je sada prošao pored mene si i Tii i ja prijatelju moj

ležim na toplom šljunku

plamte mi dlačice na vetru

leto koristi me

ulazim u šumu

hodam sporo posle dugog kupanja

hodanjem sam venčan sa zemljom

kupanjem sam venčan sa vodom

disanjem sam venčan sa vazduhom

predavanjem sam venčan sa svetlošću

dan je vreo

dani su vreli baš kako su rekli da će dani biti vreli

zaista sam uživao kada sam kao mali učio da čitam

bukvar je čudo

svi junaci u njemu su čudo

imena su im bila uzbudljiva

a tek ono što su radili

trčali

vikali

skakali

pevali

bacali loptu

sunce je sijalo

kiša je padala

vetar duvao

isto je i sada

u bukvaru samog života sam

hodam

volim

idem kroz šumu

ptice pevaju

volim i hodam

oduvek sam nekog voleo

oduvek sam voleo da volim

sad tek volim da jako volim

nikoga nema ali sve je tu i svakoga volim

izlazim iz šume

već nekoliko predvečerja primećujem kako su dani sve kraći

dolazi zima

ležim na drvenoj klupi u hladu na Dunavskom keju

rajska tišina

pas laje na drugoj obali

volim da ležim na drvenim klupama

jednu nogu sam prebacio preko naslona

slava života sam i slavlje životu sam

bio sam na sladoledu sa Vladimirom Macurom

kupio knjigu pesama Fernanda Pesoe

jako volim Dunav

vreme prolazi — trenutak ne

ležanje na klupi je umetnost savršenstva

gledam u krošnju drveta iza mene

grane se ne pomeraju ali lišće treperi

juče je otkriven Higsov bozon

znoj na čelu mi se osušio i pretvorio u so

uživam u visokim jablanima ispred mene

u Svemiru sam

mislim na sutrašnje pismo koje ću Tii napisati prijatelju

jedno nam je telo

telo dobrote u lepoti tela je

proleće galeb

lete laste

vrana sleće na jablan

ništa nije lakše i lepše nego pevati

ali kako je teško do toga stići

ništa nije lakše nego biti sve

ali pre toga treba nestati

ništa nije jednostavnije i skromnije nego biti najbolji

ali kako je čudesno to živeti

Dunav je krvotok mog života

Dunav je hladniji od jezerske vode i to mi je jako prijalo na ovoj vrućini

lepota je skromna dobrota skrušena

opet sam to doživeo u Dunavu

hodam u hladu dorćolskih ulica

pre nego što je otkriven Higzov bozon je već živeo u meni

što manje otkrića više otkrovenja

što

manje

reči

više

pesme

mi smo u ns ceo jul, voleli bismo da te

vidimo, voleli bismo da dođeš kod nas u stan...

napisao mi je prijatelj

ne dolazim više u Novi Sad

odgovorio sam

miroslave, pa ne moraš ti u novi sad, dođi samo kod nas u stan — ja te pokupim na

stanici i dovedem do ulaza — ne moraš nogom da kročiš u novi sad (mogu nabaviti

velike gumene čizme koje možeš da navučeš pri prelasku iz autobusa u auto i iz auta

u stan — da izolacija bude baš potpuna i efektivno i simbolički)! zaista bih voleo da

dođeš u stan i prespavaš ovde ali... (i, naravno, trošak puta uračunat je u aranžman)

odgovorio mi je prijatelj

obradovala me je prijateljeva želja i dobra volja ali sam osetio da nemam

snage a posle toga sam osetio i da ne mogu da dođem jer sam u Svemiru

nemam snage jer svakog dana svu snagu potrošim na 86400

sekundi svakog dana koje pretvaram u 86400 trenutaka umetnosti

jer svakoga dana radim dvadesetak radova

jer sam neprestano sa svim bićima

jer je mnogo neuspeha iza mene

jer je tako mnogo nerazumevanja i povređivanja sa bliskima i bližnjima

jer saosećam sa Džulijanom Asanžom i svim nevinima u zatvorima

jer ne pristajem na rat i antropocentrizam koji uništava sve pred sobom

ja sam pesnik i pesma

nemam snage zbog neuspeha onih koje obožavam i volim

Van Gog. Fridrih Helderlin. Robert Valzer. Fernando Pesoa...

jer samo osrednji genije postiže slavu; veliki genije ostaje

nepoznat, još veći genije osuđen je na beznađe, a Bog biva razapet

Fernando Pesoa

jer nikoga nema da preuzme moje radove

jer starim i nemam više vremena osim seksa večnosti

jer sam odan filozofiji jedinog

najboljeg

jer sam suviše sam

samo sa svim bićima

i ne da nemam snage prijatelju nego sam u Svemiru prijatelju moj

od kada sam 1998. obišao Planetu i zakoračio u Svemir živim i radim u Svemiru

bajkolika pesma

u Svemiru Svemira. Svemiru pevanja. Svemiru svih bića. Tvom Svemiru

pesnička bajka

živim u Svemiru beskraja i večnosti a ne u geografiji Zemlje i državama ljudi

živim u Svemiru jedne jedine suze bilo koje mladi

u Svemiru sam iste borbe koju sam počeo u

dvadeset prvoj godini. borbi koja sve usrećuje i spašava

Miroslav Mandić jebe svima mater u Miroslav Mandić jeste svima mater

živim i radim u Svemiru — u smiraju svemirskih istovetnosti

živim i radim u Svemiru — u Svemiru slaganja svih bića

živim i radim u Svemiru — Svemiru jednog jedinog ja

postojećim novcem ne može se platiti moj dolazak iz Svemira

ovim blaženstvima ljubljeni prijatelju počinjem posvećivanje samom sebi

Miroslavu Mandiću i Miroslavu Mandiću

jer čim nije Miroslav Mandić onda je neka porodica. neki narod

neka država. nečiji interesi. nikad celina. nikada svako. nikada sva bića

potvrđivanje Miroslava Mandića je potvrđivanje

svih bića i svakog bića — sveljubavi i svepesme

Miroslav Mandić je Bog i potvrđivanje Boga i Božijeg u svakom biću

Miroslav Mandić pesnik i pesma — sloboda nespoznatljivog i najobičnijeg

Miroslav Mandić život koji neprestano peva i

stvara život svih bića a ne život kojim upravljaju ljudi

s

v

e

m

i

s  v  e  m  i  r  i  m  e  v  s

i

m

e

v

s

prijatelju

samo

bog

pesma

jedina

Svemir ponavljanja je u ponavljanju Svemira

obe strane novčića su iste

Svemir ponavljanja

joj

ponavljanje Svemira

joj joj

volim što sam zavoleo ponavljanje

ponavljam da bih još više voleo i ponavljanje i voljenje

svako moje blaženstvo je ispovest

ponavljanje ispovesti i ispovest ponavljanjem

dok blago hodam prema vodi u Svemiru sam prijatelju

dok me greje toplo sunce kroz rashlađeni vazduh

posle jučerašnjih kiša u Svemiru sam prijatelju

svi oni koje obožavam su Svemir

najbolji je jedan jedini Svemir

volim Svemir i zbog sve mira

volim ponavljanje jer mi stalno ponavljaš da stalno ponavljam

pisanje je ponavljanje

ponavljanjem pisanja nastaje pisanje

pevanje je ponavljanje pevanja

mišljenje čulno je

čulnost mislena

telo je besmrtno

besmrtnost telesna

ne znam ništa o besmrtnosti i zato je pevam

nemam nikakve dokaze o besmrtnosti i zato je ljubim

ljubljenjem je stvoreno sve što je stvoreno

ko ljubi besmrtan je

svi ljubljeni su

ko je ljubljen besmrtan je

sve ljubi

poskočim i eto besmrtnosti

neprestano pišem o istom

neprestano pišem o da

to

sam

ja

vrapčić

da ja

ja

da

subotu i nedelju proveo sam u ćutanju

sam na kraju beskraja

na kraju beskraja počinje beskraj

večni početak

Bog

reč Bog

isto je

reč je Bog — Bog je reč

sve više volim svaku reč

suvo opalo lišće na toplom šljunku

plavo nebo bez oblaka

zeleno lišće me štiti od sunca dok ležim u hladu i sporo izgovaram ove reči

rečima Te milujem

miluju reči miluju

bog

reč

bog

je

bog

reč

pesma

je

gledam u šljunak — peva me šljunak

gledam i mislim o gledanju

dodajte mi naočari

poslednje reči Fernanda Pesoe

pomisli samo na odmicanje

otvori se primicanju

volim kad reč spoznaje samu sebe

samoposmatranje samo sebe posmatra

u početku beše reč dobro

dobro je sve što jeste

dobra reč dobra je

uskoro ću ući u vodu

dobrota lepa je

dok sam ćutao u subotu osetio sam da nemam snage da izgovorim nijednu reč

da bi se izgovorila bilo koja reč potrebna je velika snaga

zamisli samo kolika je snaga potrebna da se kaže reč hleb

zamisli samo koliko je stara reč hleb

i danas ne bih mogao napisati nijedno blaženstvo

da ih nisam izgovarao zatvorenih očiju i milujući ih

sva

snaga

u

pesmi

je

dok sam tražio spomenik čuvenoj glumici Žanki Stokić na

Topčiderskom groblju jedna ruža me je jako ogrebala po nozi

strmom prečicom preprečujem put

volim kamenje uglačano koracima

usamljenost upojedinjuje

zatvara. umrtvljuje

samoća ujedinjuje

otvara. oživljava

samoćom sam sreća svakome

sam sam da bi usamljeni preobrazili usamljenost u samoću

sam sam da bi svako ko je sam bio srećan

sam sam da bi svako ko je sam osetio da je u jednom

pesma

je

samoća

koja

svakog

ljubi

udahnem sve

pesma

je

izvor

ljubavi

izdahnem ljubav svakom

sama u samom

dvoje jedno su

Bog

opet Bog

uvek Bog

samo Bog

koliko je stara reč vazduh

nikada niko nije sam

vazduh je uvek tu

pesma je uvek u kurcu i to se zove rad odanosti

pesma je uvek u pički i to se zove rad ljubavi

pesma je uvek u srcu i to se zove rad srca

pesma je uvek u umu i to se zove pevanje Boga

gugutka hoda kroz travu

vrelina ne odstupa

mokar sam od znoja

obilazim kružni tok na Topčiderskoj zvezdi

kada bih se oženio ajkulom imali bismo puno ajkulica i ajkulića

oženjen sam ljubavlju i imamo puno ljubavnica i ljubavnika

oženjen ljubavlju oženjen sam svime i imamo puno svejica i sveja

živ sam a oni kažu Bog je mrtav

silazim niz betonske stepenice

opali i ugaženi ringlovi na stepenicama

mravi i leptiri pred mojim nogama

usporavam i opuštam se

ježim se

kad god se naježim Svemir se nasmeši

Bog voli da je u meni Bog

Bog je meni Bog

Bogu sam ja Bog

nežnost je tako žestoka

ćao

kaže mi i maše trogodišnja Cigančica

vraćam se po vrelom suncu

na Ruži lutanja sam mnogo hodao po vrelinama

trava je požutela

sve se suši

sve je žedno kiše

kad budem došao u Prvu kuću svih bića biću iscrpljen

iz zamora pišem sveža blaženstva

kažu da će uvesti vanredno stanje zbog velikih vrućina

pomislih na teške i velike kornjače

spore i snažne

lake u vodi

ja sam sada velika kornjača

počeo sam da čitam biografiju Lava Tolstoja

na Kavkazu je. počinje da piše

bori se sa sobom i sa svojim pravilima koja ne ispunjava

 mnogo mi znači Tolstoj

čitao sam ga u zatvoru

povremeno ću ga spominjati

zahvalan sam svima koji su živeli za mene

borili se i dali svoj život za moju slobodu

nikada ih nisam izneverio

neprestano sam ih ljubio i ljubim

sve je dobro

sunce sija

vetar duva

gušteri su živi

dobri ne odustaju

cveta prkos

ali je i užasno

ljudi ubijaju ljude

ljudi zatvaraju ljude

ljudi ubijaju životinje

ljudi ubijaju biljke

ljudi ubijaju minerale

ljudi sve truju

ljudi bankama pljačkaju ljude

ljudi školom porobljavaju decu

rekao sam mojim saradnicima da na tebe ne računaju

rekao mi je pre nekoliko godina direktor jednog muzeja

teško je biti neprihvaćen i odbačen ali to je i velika šansa i sloboda

živeti dobroti

živeti dobrotom

podneti bedu

trenutno se osećam kao najbednije stvorenje

pevati

pevanje spašava od laži

krenuti ka novom blaženstvu

svakom blaženstvu se zahvaliti

samo ići

ne zaustavljati se

izdržati

ne okretati se

sve ljubiti

nastaviti

ići

pevušiti

ljubiti

idem

kupao sam se

dugo

potapao se

gnjurao

gledao vodene trave pod vodom

sad samo idem

to je sada i dovoljno

najbolji način da me sačuva od ostalih načina

samo to

ništa više

ritam

glas

stvaranje pevanja

pevanje stvaranju

dugačke pertle mi landaraju po novim patikama koje se već raspadaju

srećan sam

bezrazložno srećan

srećan zbog pevanja

pevanje je najskuplje

ponekad mi se čini da si ti Miroslave jedino Tii koje postoji

ulazim u šumu

ne dižem glavu

gledam dole da pi pevanje pevalo gore

pevam ni o čemu a sve uživa u tome

negde daleko jedna žena je čitala junska blaženstva muškarcu sa kojim živi

i can't explain why, but it's so nice

rekla mu je na kraju čitanja

voleo bih da joj budu lepa i ova julska ako ih bude čitala

leptirići u šumi i dalje lete i kroz ova blaženstva

lepo je samo lepo

dobro je samo dobro

dobro je dobro lepom. lepo je lepo dobrom

idem

subota

na planeti Zemlji živi 7.000.000.000 ljudi

1% ili 70.000.000 bogatih

99% ili 6.930.000.000 siromašnih

u takvom svetu 1% od 99% ili

700.000 ljudi bori se za 6.930.000.000 siromašnih

1% od 1% od 99% ili 7000 ljudi bori se za sve ljude

1% od 1% od 1% od 99% ili 70 ljudi bori se za sva bića

1% od 1% od 1% od 1% od 99% ili 0.1 čoveka živi za Boga

1% od...

umanjenje Božije

sam Bog

pesma bajke

bajkoliko pevanje

pevanje od kojeg se sve preobražava

pevaju čestice

kako god se zvale čestice

Miroslav Mandić samo Miroslav Mandić

skromnost skromnosti

najbolji je neuporediv

najbolji su najbolji

najbolji kritikuju najboljeg da je lud i hvalisav

najbolji je najbolji baš u onome zbog čega ga kritikuju najbolji

najviše uživam u ludosti i hvalisavosti najboljeg

žao me je što nije bio još luđi i hvalisaviji

baš kao dete

ma kakvo dete — bilo koja mlad

obraz uz obraz Božiji

klanjam Tii se pevanje

pevaj pevaj

pevaj najboljeg

pevaj pevanju

pevaj pesmi

b

o

g

u

j

e

d

i

n

o

m

Čitav svet kaže: moje učenje (Tao) liči na ludost.

Zato što je veliko, stoga liči na ludost.

Da nije ličilo na ludost,

Davno bi već, zaista, postalo sićušno!

Lao Ce u 67. načelu

Hrabar vojskovođa nije nasilnik;

Dobar borac ne gubi pribranost;

Veliki osvajač se ne bori zbog malih stvari;

Ko uspešno koristi ljude; stavlja sebe iza njih.

Lao Ce u 68. načelu

mnogo puta su me spasila blaženstva i zato je uvek važno da i ja spašavam njih

Uveren sam da je u čoveku usađena ne samo beskrajna moralna

već i beskrajna  fizička snaga, ali je ujedno u tu snagu stavljena užasna

zapreka — ljubav prema sebi ili tačnije vođenje računa o sebi, koje prouzrokuje

nemoć. Ali čim se čovek oslobodi te zapreke, postaje svemoćan. Najbolje sredstvo

da se čovek oslobodi od toga — ljubav prema drugima. Svemoć je nesvesnost,

nemoć je vođenje računa o sebi. Čovek može da se spase od vođenja računa

o sebi samo pomoću ljubavi prema drugima, snom, pijanstvom, radom

itd; čitav ljudski život prolazi u traženju tog zaborava.

Tolstoj

sve je nastalo iz ljubavi

sve se vraća u ljubav

sve je nastalo iz jednog

sve se vraća u jedno

ljubav i jedno isto su

bugivugi

ritam i naboj

hodao sam kroz vodu

fotografisao korake u vodi

zahladilo je pa ležim na suncu

kupaću se

voda je toplija od vazduha

stavio sam čarape na oči da me zaštite od sunca

vetar je plamen svetlosti

stavio sam šljunak na čarape da mi ne odlete sa očiju

vijugam mislima

od Montenja do Rusoa. od Rusoa do Tolstoja

od Tolstoja do Toroa. od Toroa do Gandija

od paradajza do bresaka. od bresaka do

kajsija. od kajsija do dinja. od dinja do grožđa

od protivrečnog do jednostavnog

od biciklističke trke kroz Francusku do hodanja kroz vodu

u proleće 1981. otkrio sam ja u svakom ja

u proleće 1983. otkrio sam jednog čoveka koji je više od svih ljudi zajedno

lepota

je

pesma

kojom

peva

dobrota

dobrota

je

plesanje

kojim

pleše

 lepota

usne kucaju — srce ljubi

usne plešu — srce peva

usne ljube srce na usnama

pesma

je

ljubav

koja

peva

ljubav

peva

sam

život

krenuo sam kasnije na hodanje pa ću tim pre usporiti

prepustiti se toplini i vetru

čistač ulica metlom skuplja opale divlje jabuke

duboko udahnem i zabacim glavu kao konj

od dubokog uzdaha sav sam se naježio

ježenje je oslobađanje

ježenje oslobodi me teskoba i bolova u telu

telo proslavlja milinu

navučem beli kačket na glavu i usporim još više

bacim pogled u stranu pa ga ponovo spustim ka zemlji

zemlja po kojoj hodam je asfalt

tek kad pređem autoput i uđem u šumu počeću da jedem pogačicu

prvi zalogaj pogačice mi je u ustima

pogačica se topi u meni a ja se topim u pogačici

požutela trava počinje da se beli od suše

sve se vidi kad se gleda

sve se čuje kad se ćuti

sve se ljubi kad se nema sebe

pevač je sam

peva sve

peva svemu i svakom

pevač nikog ne pobeđuje i nema moć i zato se ne udružuje

pesma se otvara samo kada si sam za sve

udruživanje ogrubljuje i smanjuje duh

udruživanje pomaže najboljima

najboljem pomaže samoća

najbolji žive u braku

najbolji je venčanje

udruživanje pomaže religijama nauci ekonomiji vojsci kriminalu

na suncu sa diktafonom na grudima čekam da dovršim ovo blaženstvo

sve

je

bajka

svako

je

pesma

dečak koji mi se juče nasmešio

pogledah u broj 77776 kojim počinju današnja 33 blaženstva i shvatih da sledi

sedamdeset sedam hiljada sedamsto sedamdeset sedmo blaženstvo

joj lepote i dobrote

vijuge u mozgu cvetaju u srcu

hodočaste koracima

stvaraju brojevima

pevaju rečima

miriše toplota

zvone zvona podnevne ljubavi

celim telom ljubim

telom ljubim telo života

telom reči reč ljubim same reči

život životu

sporost miline me opija

himna sam sporosti

srce mi peva srcu miline

srce

života

je

ljubav

život svih bića u svakom biću

u svakom telu su sva tela

u svakoj ljubavi sve ljubavi

pogačica u šumi

topljenje

gušter pretrčava put

ljudi se hrane mineralima biljkama i životinjama a ko se i kako hrani ljudima

harmonija

samoposmatranje

ljubav

čovek je hrana svemu

smešim se

vetar naleće na moju kožu kao talasi

plamtim sa vetrom

plamte voda i vatra u meni

vetrovita kaligrafija sam

ispisujem reči po rečima sveta koji pevam

juče su se u vodi jezera pojavile bele meduzice

balerinice

uživaš

Tii si moja životinja života

uživaš

uživanje iskupljuje

uživaš

uživanje je saosećanje sa svačijim uživanjem

uživaš

uživanje je življenje života samog

uživaš

uživanjem povećavaš življenje

uživaš

uživanjem oplemenjuješ život

uživaš

uživanje je milovanje miline

uživaš

uživanje je milina sporog hodanja

uživaš

u orgazmima dobrote uživaš

uživaš

u zemlji koja Te nosi uživaš

uživaš

u vodi koja Te kupa uživaš

uživaš

u vazduhu koji Te hrani uživaš

uživaš

u svetlosti koja Te vodi uživaš

uživaš

stavi blago šaku na bilo koji deo svog tela i uživaj

uživaš

u nostalgijama drugih uživaš

uživaš

posmatraš

uživaš

slažeš se

uživaš

prožimaš se

uživaš

uživanje je sestra bezbrižnosti

uživaš

uživanje je brat čistoj savesti

uživaš

slobodi se zavetuješ

uživaš

dobrim pomislima se predaješ

uživaš

besmrtnosti daješ svoj život

uživaš

uživaš posle odricanja

uživaš

da nikog pa ni sebe nikada ne ozlediš

uživaš

u skidanju moje odeće na jezeru uživaš

uživaš

diktafon na mojim grudima snima otkucaje moga srca u Tvojim rečima

uživaš

divljenjem se preobražavaš

uživaš

zdravljem me napajaš

uživaš

trenuci su tako podatni i žude za Tvojim uživanjem

uživaš

trenuci se Tvojim uživanjem preobražavaju u večnost

uživaš

sreća je sama bez Tvog uživanja

uživaš

ja sam bog

mlad tvojih

uživanja