Bog Miroslav Mandić Bog

    Ti
    si

    416862

    pupoljak

    RADOSTI RADOSTI RADOSTI

    356. dan
    22. decembar 2005.

    9895-9927

    blaženstva

     

    9895.

    ...Kažu da je tako kako oni kažu da je...

     

    2.

    ...Kažu da me dobro poznaju, iako me nikada nisu ni čuli ni videli...

     

    3.

    ...Kažu da bih mogao da osnujem neku sektu,

    ali sam dovoljno pametan da to i ne uradim...

     

    4.

    ...Kažu da imam kompleks jer nisam završio fakultet...

     

    5.

    ...Kažu da se moje knjige ne čitaju, i da sam tipičan

    primer pesnika koji će doživeti slavu tek posle smrti...

     

    6.

    ...Kažu da bi već neko primetio moje delo da ono vredi...

     

    7.

    ...Kažu da sam budala i da mi je zato jednom pripala čast da idem u zatvor...

     

    8.

    ...Kažu da sam ih razočarao, ali neće da kažu zašto sam ih razočarao...

     

    9.

    ...Kažu da, pošto ne mogu ništa da stvorim, onda mogu jedino da se žrtvujem...

     

    10.

    ...Kaže da me ne shvata ozbiljno, jer sam amater...

     

    11.

    ...Kažu mi da Te iskorišćavam...

     

    12.

    ...Kažu da sve to što ja radim već jeste klasična sekta...

     

    13.

    ...Kažu da je sve to možda samo trip...

     

    14.

    ...Kažu da me se čuvaš, jer taj čovek manipuliše Tobom...

     

    15.

    ...Kažu Tii da si se već učlanila u sektu Miroslava Mandića...

     

    16.

    ...Kažu da si Tii provokativnija, a da sam ja mlak...

     

    17.

    ...Kažu da su me čitali u srednjoj školi, a da su me sad prevazišli...

     

    18.

    ...Kaže da je čuo da su neke dve devojke

    odlučile da mi daju život i da mu je to jako čudno...

     

    19.

    ...Kaže da sve zna o meni, jer su neki njegovi prijatelji radili sa

    mnom i nisu dobro prošli. I kaže da je čuo da se to mnogima dogodilo...

     

    20.

    ...Kažu da je meni lako jer ja znam sa novcem...

     

    21.

    ...Kažu da previše tražim od ljudi...

     

    22.

    ...Kažu da sam je seksualno napastvovao i da su svi oko mene ludi...

     

    23.

    ...Kažu da je sve to što radim surovo...

     

    24.

    ...Kažu da ja sigurno nju jebem, iako ja nju ni ne poznajem...

     

    25.

    ...Kažu da sviram u Obojenom programu...

     

    26.

    ...Kažu da sam lud, a da jedino ne mogu da to opravdaju papirima...

     

    27.

    ...Kaže da sam matori voz...

     

    28.

    ...Kažu da nisam sposoban i da nisam uspeo ništa da steknem u životu...

     

    29.

    ...Kažu Tii da me se paziš jer ja uzimam od svakog sve...

     

    30.

    ...Kažu da oni hoće da kažu sve ono što oni hoće da kažu i da to ima da bude tako...

     

    31.

    ...Kažu da će od sada samo oni govoriti i da će svi misliti baš onako kako oni kažu...

     

    32.

    ...Kažu mi da ne vredi da bilo šta kažem,

    jer će i tako biti samo onako kako oni kažu...

     

    33.

    Kažem im neka oni kažu o meni sve što god oni žele da kažu.

     

     

      

    MINA SE SMEJE, VIDIM JOJ ZUBE

    357. dan
    23. decembar 2005.

    9928-9960

    blaženstva

     

    9928.

    22:55h. Svuda sve može da postoji.

     

    2.

    U Beogradu sam, u nepoznatom stanu.

     

    3.

    Sa Minom Novčić.

     

    4.

    Došli smo predvečernjim autobusom.

     

    5.

    Sačekali su nas Kaja, Branka i Rore.

     

    6.

    Do malopre smo bili zajedno.

     

    7.

    Sada smo Mina i ja sami.

     

    8.

    Malo se stidim.

     

    9.

    Nesiguran sam.

     

    10.

    Mina kaže da se nikad ranije nije ovako osećala.

     

    11.

    Sve mi je to lepo i normalno.

     

    12.

    U ovom stanu ću sledećih četrnaest dana,

    od Badnje večeri do Badnje večeri, stvarati Pesmu.

     

    13.

    Nesigurnost me raznežuje.

     

    14.

    Tiho je.

     

    15.

    Dok smo se penjali stepenicama, Mina je rekla

    Volim kad imam ključeve od nepoznatog stana.

     

    16.

    Na sto za kojim pišem, Mina je stavila čašu sa cedevitom.

     

    17.

    Mina kaže Meni je to dovoljno.

     

    18.

    Volim Minu što voli da kaže ono što kaže.

     

    19.

    Uživam kad nešto kažem – kaže Mina.

     

    20.

    Volim Minu, jer ona voli da je neko voli kad ona nešto kaže.

     

    21.

    Mina je upravo ispila gutljaj cedevite, čuo sam zvuk gutanja.

     

    22.

    Mina je u tirkiz džemperu, ja sam u žutoj košulji.

     

    23.

    Volim da diktiram Mini, jer je ona strpljiva i vidim da uživa dok joj diktiram.

     

    24.

    Meni su tvoje reči lepe, liče mi na moja Mora.

     

    25.

    Lepo mi je kad Mina uživa, jer je Mina tada samoj sebi lepa.

     

    26.

    Mogu li da uzmem još jednu cigaretu, neće ti to smetati? – kaže Mina.

     

    27.

    Izvini što sam stavio noge na sto – kažem Mini.

     

    28.

    Izvini ti što se ja ponekad smejem, jer meni

    je u stvari lepo ovo što mi diktiraš – kaže Mina.

     

    29.

    Ja više nisam nesiguran – kažem Mini.

     

    30.

    Mina kaže da joj je sada lepo, jer to što se nikada ovako

    nije osećala sada joj prija, jer joj je sada to već poznato.

     

    31.

    Meni je lepo jer sam u novom, nepoznatom stanu napisao nova blaženstva.

     

    32.

    Dok sam pisao, uživao sam u Mini.

     

    33.

    23:41h. Baš mi prija ova tišina – kaže Mina.

     

     

      

    JE L’ MOGU JA DA NAPIŠEM NASLOV? – PITA MINA

    358. dan
    24. decembar 2005.

    9961-9993

    blaženstva

     

    9961.

    Prošla je ponoć.

     

    2.

    Umoran sam.

     

    3.

    Zaspaću.

     

    4.

    Ali nadam se ne pre nego što danas dođem do kraja Umetnosti 33.

     

    5.

    Zaspao si – kaže Mina.

     

    6.

    Mina, napiši Tii sva blaženstva – kažem Mini.

     

    7.

    Mogu da pišem o bilo čemu? – pita Mina.

     

    8.

    Naravno da možeš – kažem Mini.

     

    9.

    Ipak bolje ti piši, makar buncao – kaže Mina.

     

    10.

    Ali ne mogu, Mina, spava mi se – kažem Mini.

     

    11.

    Znam, vidim – kaže Mina.

     

    12.

    Šta vidiš? – pitam Minu.

     

    13.

    Vidim da polako dišeš.

     

    14.

    Otvorio si usta.

     

    15.

    Kapci i cela koža na licu su ti opušteni.

     

    16.

    Glava ti je pala na jastuk.

     

    17.

    Jako ti pulsira žila na vratu.

     

    18.

    Sad već čujem kako duboko dišeš.

     

    19.

    Šta sad, sama, da pišem?... – misli Mina.

     

    20.

    Trgnuo mu se nos i desna šaka.

     

    21.

    00:53h. Samo se čuje kako diše i jedan automobil na ulici.

     

    22.

    Joj, Mina, ne znam gde sam bio.

     

    23.

    Koliko dugo sam spavao? – pitam Minu.

     

    24.

    Šest, sedam minuta.

     

    25.

    Da li se Tebi spava? – pitam Minu.

     

    26.

    Ne, i ne znam kako ću zaspati – kaže Mina.

     

    27.

    Izvini što sam umoran.

     

    28.

    Ali evo, obećavam Tii ću ih sada sve napisati.

     

    29.

    Otvoriću oči, to će biti početak borbe.

     

    30.

    Otvorio sam oči i ne dam se.

     

    31.

    Priznajem da bi mi humor pomogao, ali humora nema.

     

    32.

    Samo teški kapci, reči koje jedva izgovaram i duša koja mi sasvim spava.

     

    33.

    Na kom sam blaženstvu, Mina? – pitam Minu.

     

     

     

    JELENA HOLCER

    360. dan
    26. decembar 2005.

    9994-10026

    blaženstva

     

    9994.

    Hodamo Maja Je Tridesetšestogodišnjakinja Koja Žudi Kao I Mnogi Da

    Se Nekome Preda Ali Kao Mnogi Ne Zna Ni Kome Ni Kako, Rore i ja.

     

    2.

    Hodamo već tri sata. Pada kiša. Hodaćemo još četiri, pet sati.

     

    3.

    Prelazimo Brankov most. Već smo mokri k’o mali miševi.

     

    4.

    Za jedan sat Branka Zgonjanin će početi odbranu svog

    diplomskog rada na etnologiji i antropologiji, pod nazivom

    Novi novac u Umetnosti Miroslava Mandića: antropološki pogled.

     

    5.

    Osećam se stvarno na ovoj kiši – kaže Maja.

     

    6.

    Meni je super što sam s Tobom, što hodamo,

    što me baš briga što pada kiša – kaže Rore.

     

    7.

    Baš si Tii stvarno neki super čovek i muškarac – kaže Maja Roretu.

     

    8.

    I Tii si za mene, Majo, super cica – kaže Rore.

     

    9.

    Pod Brankovim mostom Maja mi je rekla jednu

    svoju tajnu. Počinje ledena kiša. Još dvadeset kilometara.

     

    10.

    Čarape su mi skroz mokre. Pantalone su mi

    hladne i slepljene za noge. Boli me prostata.

     

    11.

    Sve smo više mali mokri miševi.

     

    12.

    Malim mokrim miševima je super, jedino im smeta što su mokri.

     

    13.

    Kada bi bili suvi, ne bi više bili mokri, ali to onda i ne bi bili mali mokri miševi.

     

    14.

    Prošlo je dva sata popodne. Malim mokrim miševima je ostalo samo da se smeju.

     

    15.

    Ipak su oni samo mokri, ali za tri sata će biti pod toplim tušem.

     

    16.

    Mali mokri miševi vole tople tuševe.

     

    17.

    Branka Zgonjanin je upravo javila da je diplomirala na Novom novcu

    pred komisijom: Draganom Antonijević, Ildiko Erdei i Vesnom Vučinić.

     

    18.

    Sva tri mala mokra miša joj aplaudiraju i deru se sa ulice.

     

    19.

    Mali mokri miševi su sada već malo i promrzli.

     

    20.

    I svakog trena su sve mokriji i mokriji.

     

    21.

    Ali svi mali mokri miševi uživaju u blaženstvima.

     

    22.

    Male mokre miševe sada jedino blaženstva greju.

     

    23.

    15h. Vraćamo se. Prelazimo most Gazela. Galebovi lete nad kanalizacijom.

     

    24.

    Jedino ovo uzaludno kišno hodanje nije uzaludno.

     

    25.

    Uskoro će predvečerje. Sve je sivo nad

    rekom. Kiša nijednog trenutka nije prestajala.

     

    26.

    Od vlage se presijava kamen potpornog zida.

     

    27.

    Nije mi bilo teško, jedino me bole prepone, kukovi i bokovi – kaže Maja.

     

    28.

    Što duže hodam, sve mi je lakše, sve sam luđi, ništa mi ne smeta – kaže Rore.

     

    29.

    Bilo je lepo što smo bili mali mokri miševi.

     

    30.

    15:35h. Još dva kilometra hodanja i kišnjenja.

     

    31.

    Uvek kada sam u naporu, proširi mi se svest o patnjama mnogih ljudi.

     

    32.

    Lepo je malo, dobrovoljno i bezrazložno stradati da bi se

    saosećalo sa svima onima koji stradaju. Sumrak je. Ljubi Te moja duša.

     

    33.

    Petri, juče prvorođenoj ćerki Ivane Živković, drugorođenoj

    devojčici u Miroslavu Mandiću, želim radosti celog njenog života.

     

     

      

    SVETLOST RUŽE

    361. dan
    27. decembar 2005.

    10027-10059

    blaženstva

     

    10027.

    Joj, kako smo juče iskisli! Popodne je, a stvari mi se još uvek nisu osušile.

     

    2.

    Prošla je ponoć. Stvari su suve.

     

    3.

    Slušam Kaetana Veloza (Caetano Veloso).

     

    4.

    Tebi je tvrda peta, meni se zeva.

     

    5.

    Ima neke radosti u svemu, iako nikakve radosti nema.

     

    6.

    To je neka lepa radost.

     

    7.

    Sve je mirno i sve je tako jednostavno.

     

    8.

    Normalno je.

     

    9.

    Srce radi.

     

    10.

    Duša je topla i ljubi.

     

    11.

    Duši se ljubi.

     

    12.

    Duša samo klima glavom.

     

    13.

    Smeši se duša.

     

    14.

    Bezazlena je.

     

    15.

    Prožeta je i prožima se.

     

    16.

    Živeti je važno.

     

    17.

    Oprati šake. Oprati pazuhe.

     

    18.

    Upaliti sveću pored ruže.

     

    19.

    Zastati i gledati.

     

    20.

    Ćutati.

     

    21.

    Verovati.

     

    22.

    Biti blag.

     

    23.

    Samog sebe osećati.

     

    24.

    Drugog sačuvati.

     

    25.

    Zajedno zapevati.

     

    26.

    Razgovarati pred san.

     

    27.

    Partnerski provesti noć.

     

    28.

    Razgovarati u jutru.

     

    29.

    Biti predan.

     

    30.

    Kosu ofarbati u plavo.

     

    31.

    Nebo plavo.

     

    32.

    Plavo nebo nad putem.

     

    33.

    Plavim putem kojim odlazim.

     

     

      

    PRAG NOĆU

    362. dan
    28. decembar 2005.

    10060-10092

    blaženstva

     

    10060.

    Sebe si se.

     

    2.

    I sebe se osloboditi ne možeš.

     

    3.

    Toliko si se sebe sebi navukla, da mora da

    prođe dugo vremena da se od sebe isprazniš.

     

    4.

    Sada tek shvataš da si se sebe prejela.

     

    5.

    Sebe si se napušila.

     

    6.

    Sebe napila.

     

    7.

    Sebe sobom overila.

     

    8.

    Da si se u sebe zaljubila.

     

    9.

    Da si se sebi sebe naogovarala.

     

    10.

    Sebe sobom umorila.

     

    11.

    Sebi sebe zapustila.

     

    12.

    Sebi sebe nezasluženo nagradila.

     

    13.

    Sebe ne možeš da podnosiš, ali Tii ni do čega drugog nije nego do same sebe.

     

    14.

    Sebe ne voliš, ali ni nikoga drugog ne možeš da podneseš.

     

    15.

    Ne možeš više ni da slušaš šta drugi o Tebi

    govore, a jedino želiš da slušaš samo o sebi.

     

    16.

    Dobro znaš da si niko i ništa, ali sve što nije

    u vezi sa Tobom ni ne vredi ništa za Tebe.

     

    17.

    Nijednu reč ne možeš da kažeš, a kada bi i rekla, samo bi o sebi govorila.

     

    18.

    I ulična svetlost kroz prozor samo pada Tebi na lice.

     

    19.

    Preko Tvog lica odlazim u mrak izvan grada.

     

    20.

    Prati me muzika sa periferije.

     

    21.

    Već sam u dubokoj noći.

     

    22.

    Okružuju me polja i gusta tama.

     

    23.

    Ne vidim prst pred okom.

     

    24.

    Osećam svoje telo.

     

    25.

    Slutim svitanje koje će u jednom trenutku moja koža osetiti.

     

    26.

    Mislim na more.

     

    27.

    Na vodenu svetlost u kojoj volim da se kupam.

     

    28.

    Bio sam u Tebi, video sam Tii sve na licu.

     

    29.

    Mirisala si na školjke.

     

    30.

    Spojili smo se lelujanjem.

     

    31.

    Nosilo nas je gore.

     

    32.

    Nestali smo, spojeni.

     

    33.

    Blizu je svitanje.

     

     

      

    11. PUT PO 33 DANA

    363. dan
    29. decembar 2005.

    10093-10125

    blaženstva

     

    10093.

    Danas ću na desnoj ruci istetovirati drvo.

     

    2.

    Na svojoj levoj ruci, drvo će istetovirati i Mina Novčić.

     

    3.

    Sada mi je drvo već na ruci.

     

    4.

    I Mini je.

     

    5.

    Moje je žuto.

     

    6.

    Minino je zeleno.

     

    7.

    Moje počinje sa tri linije na gornjem delu šake koje predstavljaju koren drveta.

     

    8.

    Tri linije se spajaju u jednu, ona se penje do ramena i tu

    se opet razgranava u tri linije koje predstavljaju grane drveta.

     

    9.

    Tri linije Mininog drveta počinju iznad ručnog zgloba, spajaju

    se u jednu liniju, koja se penje do ramena i širi se u tri grane.

     

    10.

    Kao i uvek, radujem se novoj tetovaži.

     

    11.

    Nova tetovaža me čini novim.

     

    12.

    Volim što me drvo čini.

     

    13.

    Istetovirala sam se za crtež jednog drveta koje pleše po planeti.

     

    14.

    Za crtež dva drveta koja zajedno plešu na zemlji.

     

    15.

    Za knjigu Miroslav Mandić, da joj se svi raduju i da ona sve raduje.

     

    16.

    Za mene, da me čuva svojom nežnošću.

     

    17.

    Uspravno da me drži, davanjem za drugog, za jednu jedinu knjigu.

     

    18.

    Istetovirala sam se da me tvoja Luda, Miroslave, i moja Luda uveseljavaju.

     

    19.

    Tetovirao nas je majstor Nenad Kostić.

     

    20.

    Nije mi, po običaju, naplatio, a nije ni Mini. Ali je rekao, obezbedi mi dete.

     

    21.

    Brodovi plove kroz noć.

     

    22.

    Daleko je Japan.

     

    23.

    Lep je onaj koji veruje.

     

    24.

    U svim zemljama raste drveće.

     

    25.

    Nenade, obezbediću Artu, Tvoje dete.

     

    26.

    Moja tetovaža je sada više crvena nego

    žuta. I biće tako par dana dok se koža ne smiri.

     

    27.

    Dok se drvo potpuno ne zažuti. Ne zasvetli.

     

    28.

    Iznad tri grane mog drveta već je bila istetovirana reč pažljivost.

     

    29.

    Gledam Mininu tetovažu, lepo joj je drvo, lepa joj je ruka.

     

    30.

    Ozbiljniji je čovek sa tetovažom.

     

    31.

    Mislim na nezbrinutu i besprizornu decu koju sam oduvek voleo.

     

    32.

    Sva su ona istetovirana.

     

    33.

    U ovoj knjizi svima njima je dom.

     

     

      

    PRIKUPLJAM SE

    364. dan
    30. decembar 2005.

    10126-10158

    blaženstva

     

    10126.

    Još jedan dan.

     

    2.

    Kako lepo kruži godina.

     

    3.

    Nanizala su se, kružeći oko godine, sva blaženstva.

     

    4.

    Ova koja pišem, pišem u krevetu.

     

    5.

    Umoran sam, osećam bol u potiljku zbog neispavanosti.

     

    6.

    Duboko izdišem.

     

    7.

    Zatvorio sam oči.

     

    8.

    Slike gradova mi prolaze kroz glavu.

     

    9.

    Slike osvetljenih i neosvetljenih ulica.

     

    10.

    Prija mi nežnost.

     

    11.

    Voleo bih da Te se naudišem.

     

    12.

    Dodirujem se po kolenima.

     

    13.

    Savijam ih.

     

    14.

    Priljubljujem ih uz telo.

     

    15.

    Telo mi se odmara u nestajanju.

     

    16.

    Mislim na vinograde.

     

    17.

    Kako je divna Tvoja strpljivost!

     

    18.

    Pomogla mi je u mnogim blaženstvima.

     

    19.

    Blaženstva su mekana kao jastučići prstiju.

     

    20.

    Osetim ih po leđima.

     

    21.

    Tii si letnje sunce.

     

    22.

    Osetim Te po koži.

     

    23.

    Pomislim na Kristofera Vokena.

     

    24.

    Na žene koje su pronele slavu velikih učenja.

     

    25.

    Devojčice koje su štapićem crtale po pesku.

     

    26.

    Blaženstva se slivaju kao voda niz ulicu.

     

    27.

    Lepo mi je da u toplom krevetu mislim na hladnu kišu.

     

    28.

    Nežnost je hrabrost.

     

    29.

    Zamišljam naš razgovor.

     

    30.

    Gde god da si, u blaženstvu si.

     

    31.

    I dalje se blaženstva slivaju, kao voda niz ulicu.

     

    32.

    Ponoć je.

     

    33.

    Počinje poslednji dan.

     

     

      

    POSLEDNJI DAN

    365. dan
    31. decembar 2005.

    10159-10191

    blaženstva

     

    10159.

    Prošlo je podne poslednjeg dana prve godine Miroslava Mandića.

     

    2.

    Slušam Čak Berija (Chuck Berry), ljubav se širi lepotom.

     

    3.

    U pet minuta do ponoći ću proglasiti 33 Reči, manifest Trećeg desetogodišnjeg rada.

     

    4.

    U ponoć i pet minuta ću početi da radim Plavu ružu, Treću desetogodišnju sliku.

     

    5.

    U ponoć i pet minuta ću početi da snimam Plavi film, Prvi desetogodišnji film.

     

    6.

    Prvi desetogodišnji film, hej!

     

    7.

    19:05h. Još pet sati do kraja prve knjige Miroslav Mandić.

     

    8.

    Uzbuđenje polako raste.

     

    9.

    Sva su ovogodišnja blaženstva u meni.

     

    10.

    Tren do trena!

     

    11.

    Neprestana promena!

     

    12.

    Zračenje istog!

     

    13.

    Sat vremena pred ponoć ću ofarbati kosu u nebesko plavu.

     

    14.

    U petnaest minuta do ponoći Mina Novčić i ja ćemo plesati na You Never Can

    Tell, Čak Berija, i tako promovisati dva drveta, tetovaže koje će čuvati ovu knjigu.

     

    15.

    Dok ovo pišem slušam Bili Moje Holidej.

     

    16.

    Ljubav je bezgranična i bezvremena.

     

    17.

    Za nekoliko sati ću početi da crtam prvi krug Plave ruže oko planete Zemlje.

     

    18.

    Deset godina sam je na Ruži lutanja stvarao hodanjem.

     

    19.

    Sada ću je deset godina crtati.

     

    20.

    Zračiće Plava ruža, Svemirskim ružičnjakom.

     

    21.

    Počeću i snimanje prvih kadrova svog prvog filma, Plavog filma.

     

    22.

    Danas popodne mi je Mina kupila plavi prsten na kome

    piše Gospode Bože, Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me.

     

    23.

    Volim Isusovu molitvu. Molitvu Imena.

     

    24.

    Sećam se ruža koje sam gledao kao mladić, u zatvoru.

     

    25.

    Sećam se molitava koje će i u budućnosti čuvati srca ljudi.

     

    26.

    Sva daljina je nestala blizinom ljubavi.

     

    27.

    I brzinama se ljubi.

     

    28.

    19:40h. Ja sam Srešćemo Se Mi Ponovo. Slušam

    Džoni Keša. Plešem za sve reči u ovoj knjizi...

     

    29.

    ...plešem, u naručju si mi...

     

    30.

    ...gledam Te u oči...

     

    31.

    ...osmeh Tii je na licu...

     

    32.

    ...Genije, to je dugotrajno strpljenje...

     

    33.

    ...radost u duši... telo u lakim pokretima...

     

     

     

     

    DOBAR POČETAK

    367. dan
    2. januar 2006.

    10192 - 10224

    blaženstva

     

     

    Ponedeljak je.

     

    Dobar dan za početak.

     

    Sva ovogodišnja blaženstva su već u meni iako nenapisana.

     

    Hodam sa Minom Novčić. Zapisuje moje reči.

     

    Prolazimo pored Botaničke bašte. Tamo je moja Magnolija.

    Drvo koje sam posadio 2004. za knjigu Ja ime.

     

    Drugi je radost.

    Drugi je ljubav.

    Drugi je sloboda.

     

    Da li si Tii za mene radost ljubav sloboda? – pitam Minu.

     

     Jesam i verujem da ću još više biti – kaže Mina.

     

    Počinje jednogodišnja borba za ovu knjigu. Smirujem se.

     

    Hodam sa Kajom pored Nebojšine kule. Pada sumrak.

     

    16:19h. Upalila su se ulična svetla.

     

    Za koji dan će se jasno videti kako dani postaju duži.

     

    Proleće je već tu. Za njim i leto. Za letom jesen. Posle jeseni zima.

     

    Nova zima. Ne ova zima. Ali svaka zima.

     

    Večno proleće.

     

    Uvek je dobro biti pored reke.

     

    Uvek u vazduhu.

     

    Nesebično i neprestano sijati svojom svetlošću.

     

    Ne piše mi se više...

     

    Bova nasred Dunava mi je privukla pažnju.

     

    Promiče kišica.

     

    Ne piše mi se više. Sluša mi se Kaja.

     

     Kisnemo. Slušam Kaju i kišicu.

     

    Sada je već prošla ponoć. Skidam prstenje.

     

    Svako blaženstvo je poverenje u blaženstvenost.

     

    Radujem se blaženstvima.

     

    Zevam ali im se radujem.

     

    Tetovaža žutog drveta na ruci mi je još crvena od upaljenosti kože.

     

    Pre dva sata sam nacrtao drugu Plavu ružu drugi crtež Treće desetogodišnje slike.

     

    Duboka je to plava.

     

    Vrtložna i smirujuća.

     

    Počeo sam da pišem i dnevnik Treće desetogodišnje slike.

     

    Utorak je.

     

     

      

    JELENA HOLCER I TANJA MARKOVIĆ

    368. dan
    3. januar 2006.

    10225 - 10257

    blaženstva

     

     

    Harem ljubavi je Hram duše i Svemirski ružičnjak.

     

    Harem ljubavi je dom ljubavi.

     

    Harem ljubavi je mesto gde ljubav sama sobom ljubi. Obnavljajući sebe sobom.

     

    Neprestano plešući Harem ljubavi leči i sumnju od same sumnje.

     

    Harem ljubavi je telo kojim teče duhovna krv.

     

    Haremom ljubavi ljubav se prostire do svakog Svemira.

     

    Svih ćelija.

     

    Haremom ljubavi nikada više ništa neće biti staro i sve staro će se preobraziti.

     

    Haremom ljubavi je nestala sebičnost.

     

    Haremom ljubavi hrljenje je mera stvari.

     

    Harem ljubavi se samo u zanosu može živeti.

     

    Harem ljubavi na smiraju počiva.

     

    Haremom ljubavi nestajem u svakome i vaskrsavam u svemu.

     

    Haremom ljubavi ljubim ljubav ljubavlju ljubljenu.

     

    Prapoverenjem se menjam u leptira.

     

    Harem ljubavi je ludina ljubav jer samo luda ludom ljubavlju Božijom ljubi.

     

    Samo ljubav ludo voli.

     

    Harem ljubavi je jedna jedina familija.

     

    Jedno jedino ime.

     

    Harem ljubavi je ime ljubavi.

     

    Harem ljubavi je neposedovanje ljubavi.

     

    Stvaranje ljubavi.

     

    Harem ljubavi je venčanje.

     

    Harem ljubavi se živi u samom sebi i tako ljubav biva sve jača.

     

    Harem ljubavi je Bog.

     

    Harem ljubavi je ujedinjenje svih bića u jedno biće kojim Biće jeste.

     

    Haremom ljubavi verujem da se ni ljubav ni reč ljubav ne mogu istrošiti

    od suvišne upotrebe nego preporoditi i zato ću ih neprestano upotrebljavati.

     

    Postojeći Haremi ljubavi čuvaju jedinstvo

    sveta. Bez Harema ljubavi svet bi se raspao.

     

    Harem ljubavi je ustanak u ljubavi. Ljubav je zauvek ustala.

     

    Harem ljubavi je zanos u promenama.

     

    Harem ljubavi je Srešćemo Se Mi Ponovo.

     

    Harem ljubavi je umiranje.

     

    Harem ljubavi je 129600 blaženstava.

     

     

      

    VARIJACIJA NA BREHTOVU PESMU ZADOVOLJSTVA

    369. dan
    4. januar 2006.

    10258 - 10290

    blaženstva

     

     

    Prvi pogled kroz prozor ujutro   Zvuk kiše u toplom krevetu

     

    ponovo pronađena stara knjiga      prvi gutljaji kafe

     

    oduševljena lica     mir za stolom

     

    sneg     kiša

     

    smena godišnjih doba      misli o Jeleni

     

    novine       širenje

     

    pas     skupljanje

     

    dijalektika    disanje

     

    tuširati se      izaći na vazduh

     

    plivati      smirenost

     

    stara muzika      veliki pevači

     

    udobne cipele     meke patike

     

    shvatiti     sagledati

     

    nova muzika    neprestana muzika

     

    pisati     pisati

     

    saditi     sejati korake

     

    putovati    piti multivitaminski sok

     

    pevati    slušati

     

    biti ljubazan.    biti prozračan.

     

    Miris Dunava.

     

    Kišno sivilo.

     

    Sivilo reke.

     

    U magli.

     

    Mahovina na kamenju.

     

    Uživanje u hodanju.

     

    Izazov umesto podsticaja.

     

    Jedan dobar razgovor.

     

    Jučerašnja radost u duši još traje.

     

    Nemam reči – rekao je plačnim glasom

    beskućnik ljudima koji su mu doneli hranu.

     

    Misli o Ani.

     

    Kožare zimske jabuke.

     

    Voleti Minu.

     

    Kiša pred san.

     

     

      

    PREPODNE

    370. dan
    5. januar 2006.

    10291 - 10323

    blaženstva

     

     

    Od

     

    grumenja

     

    reči

     

    mogu

     

    napisati

     

    sva

     

    blaženstva

     

    ovoga

     

    dana

     

    sa

     

    uverenjem

     

    da

     

    ništa

     

    nije

     

    lepše

     

    od

     

    grumena

     

    zemlje

     

    u

     

    šaci

     

    na

     

    koji

     

    padaju

     

    suze

     

    radosti

     

    sve

     

    dok

     

    se

     

    ne

     

    raspadne

     

    u

     

    pesmu

     

    samu

     

     

      

    SKORO HEROJSKI

    371. dan
    6. januar 2006.


    10324 - 10356      

    blaženstva

     

     

    umalo da zaboravim

     

    da zaboravim

     

    da ih napišem

     

    da ih napišem

     

    blaženstva dana

     

    blaženstva dana posle ponoći

     

    posle ponoći dana u kome sam osetio radost u duši

     

    u duši mi je radost iako mi se spava

     

    iako mi se spava pišem

     

    pišem iako mi se spava

     

    spava mi se iako bi trebalo da pišem

     

    iako bi trebalo da pišem spava mi se

     

    spava mi se iako slušam Čarls Mingusa (Charls Mingus)

     

    volim da slušam Čarls Mingusa

     

    kada mi se ne bi spavalo lakše bih pisao

     

    ali i ovako pišem

     

    to mi je dovoljno sada kada mi se spava

     

    jer mogao sam ih i zaboraviti

     

    i onda ne bih ništa napisao

     

    ovako ipak pišem

     

    jer me Tii podsećaš da pišem

     

    kada zaspim Tii me budiš da pišem

     

    napuštam pomorandže iz snova da bih ih i u blaženstvu spomenuo

     

    ponovo se vraćam pomorandžama

     

    budiš me

     

    pišem

     

    želeo sam da se probudim pre nego što me Tii probudiš da pišem i nisam uspeo

     

    Tii si svedok težine sa kojom pišem

     

    dvadeset deveto blaženstvo je svedok napora koji ulažem da ostanem budan

     

    izvini jer tako teško pišem

     

    iako su ostala još samo tri blaženstva ne znam kako da ih napišem

     

    da li bi mi možda pomogao beli konac

     

    ili reči koje jedva izgovaram

     

     

     

     

    BISENIJA BISENIJA

    372. dan
    7. januar 2006.

    10357 - 10389      

    blaženstva

     

     

    Bisenija nikada Tii nisam rekao kako sam teško podneo Tvoje bočne udare.

     

    Jovanka nikad Tii nisam rekao koliko je teško živeti u Tvojim prnjama.

     

    Milena nikad Tii nisam rekao da si me toliko nervirala da si me time

    hiljadu puta ubila a ja sam jednom pomislio da Te stvarno ubijem.

     

    Simonida Tii ni ne znaš kakav je užas biti dete psihijatrijskog bolesnika.

     

    Dragice Tvoje posedovanje Tihomira me je teralo da se

    krljam do kraja kako bih sa sebe sprao Tvoju ljigavu sebičnost.

     

    Slavenka zašto mi nisi omogućila sve ono što si rekla da hoćeš?

     

    Ljubice zašto si uvek lagala u stilu ja nikada ne lažem?

     

    Jelena zašto mi nisi pomogla da se izvučem iz teškog alkoholizma?

     

    Jelisaveta mene vređa to što mi nisi davala ono što mi je bilo

    potrebno a ubija me ono što si mi davala a nije mi trebalo.

     

    Olga Tii si me svojim savršenstvom ućutkala.

     

    Mirjana i jezik ću svoj odseći samo da bi Tii umuknula.

     

    Violeta Tvoji odbrambeni mehanizmi su stvorili upuvanu energiju zbog

    koje sam ja postao prdež bez mirisa koji se slepo bori za svoj smrad.

     

    Đurđa kupio sam Tii novu šerpu a Tii nikada u njoj nisi kuvala.

     

    Spomenka volim Te zato što si prvo deset godina nosila moje iznošene cipele

    a onda kupila šest Bruno Magli cipela koje već pola godine nisi otpakovala.

     

    Zorana uživam u punoći Tvog stana koji je divno ispunjen nameštajem stvarima i

    odećom naših predaka tako da lepo mogu da sagledam istoriju poslednja dva veka.

     

    Ružo doneću Tii puno sapunčića i peškira sa

    puta kao što si ih i Tii nekad donosila iz hotela.

     

    Goranka mnogo Tii hvala što si mi oprala patike šamponom za kosu.

    Kada je pala kiša pretvorile su se u dve ogromne lopte sapunice.

     

    Žuža sve pesme koje pišem za Tebe čitaću

    na Šumadijskim metaforama i ove godine.

     

    Melanija doći ću sutra da Tii nauljim šarke na vratima i više Tii neće škripati.

     

    Bosiljka kuvaš grašak k'o od šale.

     

    Sonja kada sam Te ugledao na Bulevaru dotrčao

    sam do Tebe da Te ponudim bombonom.

     

    Aranka znaj da znam kako si me rodila i koliko si bola u porođaju

    podnela i koliko si strahovala da li ću preživeti. Znam da znaš da Te volim.

     

    Ceo život si mi posvetila i zato Te volim Severina.

     

    Suzana zbog Tebe hodam na rukama.

     

    Persida važno mi je što mi veruješ i kada

    Te lažem jer Tii jedina znaš da Te i onda volim.

     

    Milka puno mi je pomagalo u razvrstavanju suvog veša

    to što si koncem obeležavala moje i sestrine gaćice.

     

    Gordana uvek si se plašila kad sam bio hrabar ali ja sam

    i tada osećao da se Tii i pored straha mnome ponosiš.

     

    Vesna volim Te kad pevaš u dnevnoj sobi.

     

    Slobodanka nikada nisam u životu bio ponosniji nego kada bih video

    sjaj u Tvojim očima dok si provodila vreme u društvu Tvojih prijatelja.

     

    Dubravka jedva sam čekao da Te vidim u onoj Tvojoj haljini bez rukava.

     

    Gertruda uvek me uzbudi kada Te ugledam u masi ljudi i osetim Kakva si Tii plavuša!

     

    Milunka umirivalo me je kada bih čuo da si

    u WC-u pustila vodu jer sam tako znao da si tu.

     

    Bisenija volim da se s Tobom šalim jer Tii si sa sela a najveća gospođa.

     

     

     

     

    SVAKODNEVICA

    374. dan
    9. januar 2006.

    10390 - 10422

    blaženstva

     

     

    ’Aj’mo momče! – kažem samom sebi.

     

    Čitaš o sebi čitajući mene!

     

    Radostan sam dok pišem da bi se Tii radovalo dok čitaš.

     

    Sve je jasno. Svako zna šta treba da čini.

     

    U rokovnik za ovu godinu pod naslovom svakodnevica

    napisao sam ono za čim žudim svakoga dana

    Bog

    Osmeh

    Bezbrižnost

    Nevinost

    Pažljivost

    Samo voleti

    Hodanje

    Čitanje onih koje volim – čitanje na engleskom

    Muzika

    Istezanje

    Odmaranje

    Rad

    Sveta nepredvidljivost

    Laka ishrana

     

    Palo je veče. Hladno plavo veče.

     

    Malopre sam završio crtanje Plave ruže.

     

    Sve više me uzbuđuje dubina i prostranstvo Plave ruže.

     

    21:15:36h. Upalio sam mirisni štapić da me osveži

    i da mi da snage da ne zastajem u pisanju.

     

    … već sam zastao...

     

    … pisaću nasumice… sagnuo sam se i dotakao pod...

     

    ... tapšao sam šakama… nastavljam levom po obrazu...

     

    ... zevam… napolju je hladno…

     

    ... duša mi je sa onima koji spavaju pod vedrim nebom...

     

    ... zamišljam kako sva preostala blaženstva bacam

    u vazduh da ugreju one kojima je hladno...

     

    ... pomislim na ribe...

     

    ... na pšenicu koja je nikla...

     

    ... potrošen sapun...

     

    ... strah koji sve blokira...

     

    ... noćašnji san o butinama koje ne mogu da podnesu teret na leđima...

     

    ... ’aj’mo momče! – još jednom kažem samom sebi...

     

    ... hteo sam bezrazložno da ustanem… nisam…

     

    ... uvek volim kada u pisanju osetim prisustvo...

     

    ... prisustvo je važnije od svega ostalog u blaženstvima...

     

    ... lelujam levom rukom...

     

    ... volim da pišem ramenima...

     

    ... volim da Te volim ramenima…

     

    ... na terasi su hladne jabuke i hladan kompot od šljiva...

     

    ... kada stignem do 33. blaženstva popiću hladan kompot...

     

    … podsećam se da nikada ne zaboravim na radost i lakoću pisanja...

     

    ... da ne zaboravim sestre i braću u zatvorima i ludnicama...

     

    ... hrabro dete...

     

    ... tetovaže na nogama...

     

     

      

    JE JE JE TAKO JE

    375. dan
    10. januar 2006.

    10423 - 10455

    blaženstva

     

     

    Radujem se prvom blaženstvu današnjeg dana.

     

    Radujem se deset hiljada četiristo dvadeset

    četvrtom blaženstvu sa kojim ova knjiga ljubi.

     

    Ljubi neljubljene.

     

    Ljubi one koji ljube.

     

    Radujem se što sam malo odmakao.

     

    Odmicanjem sam se primakao sledećem

    blaženstvu za koje u ovom trenu ne znam ni ko je ni šta je.

     

    Zovem ga Odmakli Dan.

     

    Odmakli Dan znači da je dan na izmaku.

     

    Radujem se svakom blaženstvu koje napišem.

     

    Stvoreno je svest o još nestvorenom.

     

    Mislim o jednoj krivini puta na kojoj sam uvek uživao

    jer me je posle krivine čekao prav put sa puno trske.

     

    Trska je bila mlada i zelena u proleće i suva i zlatna zimi.

     

    Trske na vetru me uzbuđuju.

     

    Trska ta velika trava.

     

    Trava je velika emocija detinjstva.

     

    Trava je crkva mog detinjstva.

     

    Uznosi me trava kada mislim na nju.

     

    Volim savršenstvo običnosti trave.

     

    Obična vrata.

     

    Obična običnost!

     

    Obična Običnosti Tii Si Tako Retka.

     

    Običan strah. Obična pričina.

     

    Obična sujeta. Do zla boga dosadna stvar.

     

    Običan vrabac brat mi zauvek.

     

    Običan magarac.

     

    Obična običnosti sa Tobom lako proslavljam svet.

     

    Obična običnosti Tii si zvuk biča koji se prolama kroz predeo.

     

    Trenuci jutra u kojima smo prešli reku.

     

    Opijenost lepotom koja nas približava jedno drugome.

     

    Tvoja ramena mi zaklanjaju jutarnje sunce.

     

    Bokovima mi nadimaš grudi.

     

    Gledam Tvojim pogledom.

     

    Oblačim Tvoju kožu.

     

     

      

    JABUKA BUDIMKA

    376. dan
    11. januar 2006.

    10456 - 10488

    blaženstva

     

     

    Sedim za stolom pred Crvendaćem i čekam.

     

    Čekam da me počne pisati.

     

    Crvendać?

     

    Crvendać je moj kompjuter.

     

    O njemu sam pisao u prvoj knjizi Miroslav Mandić.

     

    Da li je potrebno da i u drugoj knjizi objašnjavam sve ono što je započelo u prvoj?

     

    Ne i da

     

    i

     

    i nije put između i nije put ka Bogu

     

    i

    je

    Božiji

    put

     

    Ako prihvatiš da je ova rečenica reka možeš se u njoj i okupati.

     

    Ako prihvatiš da je i ova rečenica reka možeš je preplivati.

     

    Ako prihvatiš da je i ova rečenica reka možeš njom plivati nizvodno.

     

    Ako prihvatiš da je i ova rečenica reka možeš njom plivati uzvodno.

     

    .ešpeljan i ežetjan ej ejnavilp ondovzU

     

    Volim da mislim i pišem.

     

    Volim da pišem i ne mislim.

     

    22:29:51h. Sa Minom gledam početak Plavog filma. Snimak crtanja prve

    Plave ruže koju sam počeo da radim pet minuta posle početka Nove godine.

     

    Film me vraća u veliku snagu sa kojom sam počeo da radim Treću desetogodišnju sliku.

     

    U filmu pričam o susretu Željka Habeka sa Ilijom Šoškićem.

     

    Volim te plavo.

     

    Volim vas potezi ruke kojima stvaram ljubav Plave ruže.

     

    Plava je bludna čednost.

     

    Gledamo snimak druge Plave ruže. Tek sada sam shvatio kako

    je bila dobra i važna energija početka u prvim trenucima Nove godine.

     

    Prva Plava ruža nosi svu radost Svemira.

     

    Radost Reda.

     

    Kako divno blesne svetlost sa mog prstenja dok šakom kružim crtajući Plavu ružu!

     

    Kako su nežni opiljci plave boje koji ostaju na hartiji posle dugog trljanja. 

     

    Ne znam kako da napravim prelaz sa prethodnih blaženstava ka sledećim.

     

    To je bio dobar prelaz i sada mogu mirno da nastavim dalje.

     

    Ovim putem na kome je sve mirno.

     

    Putem ka kraju na kome me čeka jabuka.

     

    Hladna i retka sorta jabuke koju najviše volim.

     

     

      

    33 KILOMETRA HODANJA ZA STVARANJE

    377. dan
    12. januar 2006.

    10489 - 10521

    blaženstva

     

     

    Prvi od 33 kilometra hodanja za stvaranje.

     

    Kajo, Rore, Branka i Mina, ljubav i odanost za pevanje i plesanje,

    Tebe i Boga – poslao sam poruku Kaji, Roretu, Branki i Mini.

     

    Plesanje je ustanak.

     

    Pevanje je sloboda.

     

    Ljubiti – sloboditi!

     

    Hodam preko polja. Miriše zemlja.

     

    Sloboda je nenasilje i mir ali su oslobodioci često najveći zločinci.

     

    Oslobodioci su često najveći tamničari slobode.

     

    Četiri odvezane koze na travnatoj poljani!

     

    Volim dunavski kej u Futogu.

     

    Čovek iz čamca izbacuje velike cepanice na obalu.

     

    Mudro je živeti pored reke.

     

    Vraćam se nazad. Radost mi ispunjava telo.

     

    Od umora osećam milinu.

     

    Fizički umor spira prljavštinu sa mene.

     

    Milinom se predajem milini svih bića.

     

    Milina je kretanje ćelija.

     

    Milina je kretanje između ćelija.

     

    Milinom zatreperi svaka ćelija.

     

    Milina je razgovor dvojice dečaka.

     

    Milina je kad treći dečak vozi bicikl bez ruku.

     

    Milina za kojom sam čeznuo u zatvoru.

     

    Milina je saobraćajna buka koju ni ne primećujem.

     

    Milina je izloženost koja spašava.

     

    Kada bih odgonetnuo razlog ovog blaženstva milina bi iz njega nestala.

     

    Ljubim bezrazložnu borbu. Borbu za bezrazložnost.

     

    Ja sam borac za igru u borbi.

     

    Borba je spokoj.

     

    Tvoja dužnost je da mi se predaš.

     

    Ispunjava me Tvoja dužnost.

     

    Stvaranje spašava čoveka od smrti.

     

    33 kilometra hodanja za stvaranje.

     

    33 kilometra hodanja za 33 blaženstva svakoga dana.

     

     

      

    JA - BUKA

    378. dan
    13. januar 2006.

    10522 - 10554

    blaženstva

     

     

    Jabuka.

     

    Dovoljna je jedna jabuka.

     

    Dovoljno i jeste jabuka.

     

    Od jabuke dobijam baš ono što od jabuke i očekujem.

     

    Od rata ne dobijam ništa jer od rata i ne očekujem ništa.

     

    Zašto ljudi vole da ubijaju druge ljude?

     

    Jabuka je lepa.

     

    Okrugla.

     

    Ispuni šaku.

     

    Sija se.

     

    Puna je soka.

     

    Crvendać kojim pišem je iBook G4 Macintosh.

     

    Mašine su dobra bića.

     

    Čovek je Božijom dobrotom stvorio mašinu.

     

    Nije dobro kad čovek postane mašina.

     

    Mašina mi daje samo ono što od mašine očekujem.

     

    Jabuka mi je odana.

     

    Mašina mi je odana.

     

    Hej mala crvena hladna jabuko u mojoj levoj šaci!

     

    Hej prstenje na mojoj desnoj šaci!

     

    Hej veselo pisanje sa obe šake! Sa jabukom u jednoj i prstenjem na drugoj!

     

    Radujem se uspehu drugog čoveka.

     

    Osećam svetlost Tvog predavanja kojim mi se vraćaš.

     

    Još si hladna mala crvena jabuko – peva mi Crvendać Jabuka.

     

    Tako je mnogo radosti u pisanju!

     

    Lepi su tragovi koje svakim pokretom ostavljam!

     

    Jasnim glasom peva u meni Bog!

     

    Tako si puna slasti jabuko!

     

    Hladan je Tvoj sok jabuko!

     

    Tako je uzbudljivo ovo što upravo ispisujem!

     

    Radujem se uspehu drugog bića.

     

    Radujem se prstenju na mojoj šaci.

     

    Jabuko pisanja!

     

     

      

    Stranice