Bog Miroslav Mandić Bog

10555 - 10587

blaženstva

Gnjurac poleće sa vode.

Nema vetra.

Noćašnji sneg se istopio.

Zapalio sam mirisni štapić.

Ovim blaženstvom svedočim ljubav sa kojom ponekad mislim o jednom prijatelju.

Danas ću prvi put videti jednog mladića.

Uvek sam voleo prijateljstvo.

Prijateljstvo me je odvojilo od krvnih veza i približilo duhovnim.

Restartovao sam kompjuter.

Ledeno je. Prijaju mi mekike koje oni jedu – poslala mi je poruku prijateljica.

Volim kada se blaženstva pišu sama.

Snagom vremena koje je u svim stvarima.

Ja čuvam vreme od njegove prolaznosti.

Ja sam trepavica prolaznosti.

Trepnem li sve se promenilo.

Vest je savest u svesti. Vest savest svesti.

Svesavvesteststi

Galeb nadleće vodu.

Iz svakodnevice izranja velika istorija.

U strpljenju je najveća količina adrenalina.

Sivilo Dunava je danas za nijansu tamnije od sivila neba.

Menjam muziku. Osećam duboku zahvalnost prema svim velikim pevačima i muzičarima.

Uskoro ću uživati gledajući Tvoju odsečenu kosu.

Uskoro će prohujati milioni godina.

Ljubav je sada.

Živa je ljubav.

Ljubav živi ljubavlju. Ljubav ne živi životom.

Pišem za život ljubavi.

Živote ljubavi, ne živi! Živote ljubavi, ljubi!

Kad ljubav ljubi – ljubav peva.

Pevanje pleše...

... nestajemo...

... moja Mo...

10588 - 10620

blaženstva

... mogao bih zamisliti let i zvuk bumbara...

... prašinu koja se diže za automobilom...

... sidro koje pada u vodu...

... trenutak u kome tigar kida meso...

... jelena koji gleda ka planinama...

... vrata se zatvaraju za priču koja tek počinje...

... pohranjene slike u mozgu me vraćaju detetu u meni...

... greškama koje sam načinio u pisanju...

... muva poleće sa balege...

... otpada jabuka...

... napaljena žena izgovara dobre reči...

... danima neprestano pada kiša...

... bol podbijenog palca...

… Volim Te Lina...

... zamislim metaforu koja me obraduje...

... ponavljanje me zanese...

... analogija me osvesti...

... sintagma ozari...

... aprosdoketon (grč.neobična, iznenadna reč) me promeni...

... lagano slećem na vrh grane usamljenog drveta u predelu...

… dani i noći...

... dete na kolenima...

... nikada dosta...

... tanano...

... rađanje nove duše...

… okretanje stranice knjige u hladnoj sobi...

... strana planine kojom se spušta čovek – strana planine kojom se uspinje...

... prosjačka vrećica u koju verujem...

... putevi mišljenja me dovode na početak mišljenja i na početak puta...

... mogu da zamislim šta misli svako biće...

... dolazi očekivani...

... stiže proleće...

... kako je lep jednakostrani trougao...

10621 - 10653

blaženstva

Izgubljen sam.

Ne bojim se.

Uživaću dok se ne pronađem.

Sve je dobro.

Sija sunce.

Boli me glava.

Proći će.

Skuvaću supu.

Opraću osušeno mastilo sa pera.

’Aj’mo još jedan krug istog!

Izgubljen sam. Neka sam.

Ne bojim se. Smešim se.

Uživaću dok se ne pronađem. Teglim se.

Sve je dobro. Slušam bluz.

Sija sunce i hladnoći je lepo.

Boli me glava. Pretrnuo sam.

Proći će. Samo strpljivo.

Skuvaću supicu.

Opraću osušeno mastilo sa pera.

Ustajem od stola... uzimam pero...

Ponoć je. Sve sam obavio.

Nisam se još pronašao ali sam uživao.

Ispratio sam sunce.

Skuvao sam jednu vegeta i dve paradajz supe.

Pero sam oprao obrisao i osušio.

Zbog neodgovornosti i uspavanosti bližnjih stvari

oko prvog dela ove knjige su se zakomplikovale.

Da bi sve bilo dobro digao sam ruke od svega.

Bližnji će biti odgovorni i probudiće se!

I dalje verujem da će od 10. do 15. marta biti

odštampan prvi deo Miroslava Mandića. (Tako je i bilo)

Već nekoliko dana me boli peta.

Boli me oko pete.

Verujem da će i taj bol proći.

Verujem da je dobro što sam i dalje izgubljen.

10654 - 10686

blaženstva

Ovolicno je.

Treperi.

Ne postoji ali ga opisujem.

Bezimeno je ali ga izgovaram.

Opipavam ga pod prstima.

Tražim mirisom.

Misli me i lepo mi je.

Osećamo se i uzbuđujemo.

Opovrgava me.

Luđe je od mene.

Sve može.

Ne liči ni na koga.

Bezukusno je a najukusnije.

Pobegne mi.

Prevlada.

Nemoćan sam.

Iskušava me.

Da jeste ne bi bilo.

U pticama je.

Ne izneverava.

Prepuno je ljubavi.

Dugo ćutimo.

Razumemo se.

Užarimo.

Pleni me svojom neizgovorljivošću.

Nepodsećanjem.

Mitološko mu je otac.

Bajkoliko majka.

Apstraktno sestra.

Konkretno konkretno.

U iskustvu bez iskustva.

Spasilo me.

Živo bilo!

10687 - 10719

blaženstva

Na! Uhvati ovu reč!

Detence je.

Slonče.

Prigrli je.

Svi slonovi će Te prihvatiti kao svoje.

Slonovi vole da lete nebom.

Temena trouglova da se spajaju.

Isto voli da porodi isto.

Niko nije nemoćniji nego živi Bog.

Sama reč.

Reč drugoj reči.

Druga reč trećoj.

Treća usni.

Usna usni.

Usne usminama lete i nose celo telo ka gore. Iznad uma.

Um i usne.

Ko ljubi krhkost – Svemir je.

Um ljubi.

Usne misle.

Reč hoda.

Nosi Te reč.

Reč početka.

Početak reči.

Trenuci gavrana.

Reka šlepa šlep.

Volim dobar smeh.

Gadim se lošeg smeha.

Sramota me je zbog sramote.

Radujem se divljenjima.

Trčim neprestano.

Hteo bih prvo Tebi da pročitam današnja blaženstva.

raširio                         sam                           ruke

Doleti mi reči moja.

10720 - 10752

blaženstva

A Saul videći da je David veoma srećan, bojaše ga se – 1 Sam.18,15

Čovek se boji sreće.

Sija sunce. Koja sreća!

Kada je Bog bio u telu čovek Ga je lako ubio.

Skuvao sam kompot od šljiva. Koja slatka i pitka sreća!

Život živi od Života.

Život živi od svakog ko živi.

Ljubav živi od Ljubavi.

Ljubav ljubi svakim ko ljubi.

Živim uprkos drugima!

Ljubim uprkos sebi!

Mogu da napišem šta god želim.

Jedan muškarac upravo ulazi u jednu ženu. Kako je večnost srećna!

I usklik je srećan!

Marama je lepa licu!

Vidljivo je zaljubljeno u nevidljivo!

Nevidljivo čuva vidljivo!

Iznenadne cipele stvaraju put!

Kako je kako srećno kada ga oživim!

Skini oklop kojim se štitiš.

Otvori čelični trezor u kome čuvaš svoje srce da Tii ga neko ne ukrade.

Srce se ne može ukrasti.

Srce se može samo dati.

Srce žudi da kuca u svačijim grudima.

Svako srce je srce svih srca.

Jednom sam hodajući napravio srce svih ljudi koji su tada živeli na Zemlji.

Uvek sam bio i jesam samo pesma.

Paučina na zidu.

Prašina koju majka metlicom prikuplja u đubrovnik.

Beba je živi Bog.

Kakav je samo raonik taj obični đubrovnik!

Kakvo je samo seme ta neprepoznatljiva sreća!

Namah me oduševi jedan mah.

10753 - 10785

blaženstva

Nevinost kompjuterskog ekrana kao i bela hartija traži

reči koje će je deflorisati i povesti ka novoj nevinosti.

Belina ekrana je načeta i postaje ja.

Ispunjava me nevinost ekrana.

Prozirna belina.

Ekran je vodenast.

Zavodljiv.

I podatan.

Ko je koren reči ekran?

Možda ovo i nije ekran jer se na njega slika ne projektuje.

Neko će me već naučiti više o ekranu.

Lepo mi je što tekst nastaje i teče horizontalom. A zatim se…

vrhom

penje

vertikalom

i

uvek

kreće

sa

dna

Čitanje je horizontalno i vertikalno.

Primanje je horizontalno.

Preobražavanje vertikalno.

Gde me odvede nevinost!

Nevinost je uvek začudnost.

Ružin pupoljak.

Danas ću prvi put čitati Miroslava Mandića pred nepoznatim ljudima.

Verujem da su se blaženstva osnažila i da su spremna da budu blaženstva svakome.

Sve mi više znači svakodnevno crtanje Plave ruže.

Idem da nacrtam današnju.

Dok je crtam Mina je snima. Tako radim Prvi desetogodišnji film.

8:46:52h. Za pola sata dolazi Branko Popović pa polazimo za Beograd.

Isključiću kompjuter… spakovati ga... nacrtati Ružu...

Prošla je ponoć. Opet sam pred ekranom.

Potrošio sam se u lepoti pesme.

Čula mi zamiru.

Odan sam Umetnosti 33.

Radujem se nedelji.

Slušam dvojicu saksofonista.

Duvaju milozvučno.

Bubnjar samo kruži četkicama.

 10786 – 10818

blaženstva

Promiče sitan sneg.

Hladnoća ulazi kroz prozor. Osetim je na rukama.

Glavu sam pokrio maramom. Uvući ću se i u treće ćebe.

Sa trećim ćebetom je prijatnije.

Ovih dana čitam o istoriji novca.

Volim dušu novca.

Novac je tako nevin i tako mnogo trpi.

Novac voli one koji ga vole i još više one koji ga razumeju.

Voleo bih da napravim jedan rad sa novcem.

Mogao bi se zvati

Govor novca ili priče koje svojim telom i dušom priča novac.

Dosta o novcu. Barem sada dok pada sneg.

Pisanje odmiče kao i hodanje.

Kada pisanjem odmičem sporo to je kao da ređam iscepana drva jedno na drugo.

Drveće mnogo daje ljudima!

Skuvao sam i treću kafu. Obično ih popijem samo dve.

Za minut i po će biti podne.

Drveće greje ljude. Podne je.

Upravo sam osetio kako je kamenje željno letenja!

Stavio sam da se kuva pola kile sočiva tri šargarepe tri krompira i jedan luk.

Ostaviću to čudo od ukusa na tihoj vatri a ja odoh još sat i po na hladan vazduh.

Bio je to dobro hladan vazduh. Dokuvavam sočivo.

Slušam Šabana Bajramovića. Muzika mi je saveznik.

Poštujem glad i gladne.

Gladne znanja. Gladne dobrote. Gladne muzike. Gladne nežnosti.

Kada jedem sam zamišljam da sa mnom jedu sva bića.

Hladnoća me je izmorila. Klanjam se bolnoj peti.

Dok budem jeo sočivo gledaću vesti na televiziji.

Posle jela ću nastaviti da gledam televiziju i onda ću zaspati u fotelji.

Spavao sam. Jelo je bilo ukusno i podatno. Sada mi je hladno po rukama.

Ipak ću izaći u još jednu šetnju. Voleo bih da mi prosečno dnevno

hodanje u ovoj godini bude 15 kilometara. (Pre deset dana sam shvatio da

to ne mogu učiniti jer me peta neprestano boli – dopisao sam 5. aprila 2006.

Dnevni prosek hodanja za ovu godinu je bio 13.243 kilometara

dopisao sam 1. januara 2007) 

Podižem stopalo desne noge da odmorim bolnu petu.

Tiho je bilo hodanje na pustom keju.

Čeka me hladna noć i zahvalnost za topli krevet.

 10819 - 10851

blaženstva 

 Dunavom od jutros plove santice leda.

Sija sunce i hladno je.

Gledam kroz prozor i ne mogu da se načudim prozirnosti stakla.

Staklo je tako materijalno a nevidljivo!

Nevidljivo a kroz njega se sve vidi.

Pitam se kada sam saznao za staklo.

Kao i sa novcem i sa staklom sam odrastao.

Nemam novca ali se nadam da ću preživeti.

Pisati blaženstva o lepoti mirisa borovih šuma.

Preplivavanju na drugu stranu reke.

Izuvanju posle dugog hodanja.

Radostima iščekivanja nečijeg dolaska.

Uskoro mi dolazi Jelena Holcer.

Ljubeći godinama naučio sam da vidim i ljubim biće u svakome.

Biće je isto u svakom biću.

Kada volim jedno biće volim sva bića.

Ispratio sam Jelenu Holcer. Vraćam se. Hladno je. Uživam.

Šakama grejem diktafon da mi baterije ne bi zakazale.

Uživam u hladnoći i samoći.

Zaista je dobra hladnoća.

Zaista je dobro hodanje.

Nose me.

Za stolom sam. 

Iscrpljen.

Svako sledeće blaženstvo je spasonosno.

Vodi me krevetu i toplini.

Krhak sam i nežan.

Tvoja ljubav me čini još krhkijim.

Još nežnijim.

Nestajem u Tvojoj ljubavi.

Blizu je ponoć. Sante leda se uvećavaju.

Kako je uzbudljivo doći na kraj dana!

U kutak ponoći nasloniti svoje lice.

 10852 - 10884

blaženstva

Leda je sve više na površini Dunava.

Uradite to sante ledene! Vodom se selite!

Pišem samo da vidim kako me piše.

Ne piše me ali ja pišem.

Pisanje je put.

Ples puta.

Put je veliki plesač.

Putevi plešu u obliku ruže.

Pisanje je uvek svedočanstvo ružine lepote.

Voleo bih da više čitam pesme Li Poa (李白).

malo je

 prevedeno

Li Poovih

pesama

kineski jezik

ne znam

ostaje mi

samo

da ih

sam

pišem

Volim Lokvanje Kloda Monea (Claude Monet). Malopre sam pročitao da je

Mone 1893. u dvorištu svoje kuće izgradio bazen sa lokvanjima da bi mogao da ih slika.

Podne je. Lepo mi je. Noćas me je u snu volela jedna nepoznata žena.

Volim Nepoznatu Ženu.

Lokvanje zovu i vodenom ružom ili barskom ružom.

Tek će doći oni koji će me voleti.

Pisanjem se volim i sam.

Voleći samog sebe nestajem u krhkosti i nežnosti.

Iz nežnosti raste moje delo.

Što sam krhkiji delo je snažnije.

Što sam nežniji delo mi je ogromnije.

Nestajući delo mi postaje svenastajuće.

Kapljica – Okean.

Trunčica – Svemir.

Centar – Misao.

Bilo – Pesma.

Obrijaću se da lep dočekam Kaju.

Jezička sposobnost od jezika čini čudo lepote.

Tabanska sposobnost od tela čini čudo ravnoteže.

Otisci stopala pokazuju da čovek nikada ne hoda sam.

Uvek je neko tu. Vazduh dragi. Svetlost mila.

Hodajući dugo prohodao sam ukorak.

Toliko blizu jedno drugom da se uvek u hodu dodirujemo.

10885 – 10917

blaženstva 

Santi je sve više. Bele se od snega koji je negde noćas popao po njima.

Sija sunce. Uključio sam mašinu da mi opere veš.

Ja sam stranac među ljudima.

Ja sam ruža stranstvovanja.

Plameno sklonište nade i utehe.

Pramenasto obilje nestvorenog.

Pletivo svih lutalica.

Kupola odbačenih.

Nežni dlan svakome ko je među svojima i u svom vremenu neshvaćen.

Gost.

Duh.

Nit.

I.

Bog.

I zvonko?

Slava rečima.

I pitko?

Ljubav za Drugoga koji stvara Prvoga.

I nežno?

Sveti orgazam.

Orgazam – Ruža ljubavi.

Volim Tvoj orgazam.

Sam na putevima. Gledam Te.

Gledam Drugoga i sretan sam.

Ponoć je. Dubina noći. Živi seks.

Svaka reč je samoj sebi seks.

Put! Kako je on seksualan!

Dobrota! Sama seksualnost.

Glas! Čisti seks.

Ozbiljnost – Seks. Seks – Budnost.

Seks je ljubav ljubavi.

Mak!

Mit!

Umetnost ljubavi.

Seks umetnosti.

 10918 - 10950

blaženstva

Sedim za stolom.

Led plovi Dunavom.

Hladno mi je na levom ramenu.

Tek kada sam desnom šakom uhvatio levo rame počeo sam da pišem.

I danas mislim kako je svaka reč seksualna.

Kako svaka reč voli da čuje sebe. I tišinu.

Ćutanje je sam seks.

Pokreti su sam seks.

Dodir je seks.

Zemlja je hrana telu seksa.

Voda je piće duši seksa.

Vazduh je orgazam duhu seksa.

Svetlost je vaskrsenje volje seksa.

O voljo sunčeva jedem Te!

O duhu vetrova pijem Te!

O dušo okeanska svršavam Te!

O telo zemaljsko vaskrsavam Te!

Seks je štititi slabije.

Seks je boriti se sa sobom i sebe se osloboditi.

Seks je zakopati oružje. Spakovati oruđe.

Seks je ružičnjak ljubavi.

Hram svakodnevice.

Harem jednostavnosti.

Pesma voli lepotu Crvendaća.

Crvendać lepotu Magnolije.

Magnolija lepotu Jelene Holcer.

Jelena Holcer lepotu Tanje Marković.

Tanja Marković lepotu Orgazma.

Orgazam lepotu Molitve.

Molitva voli Nepoznatu osmu lepotu Harema ljubavi.

Harem ljubavi su 144 lepote kojima treperi ljubav među svim bićima.

Dođi deveta lepoto Harema ljubavi!

Voleo bih da saznam ko je L. Ron Habard (L. Ron Hubbard)?

 10951 - 10983

blaženstva 

Tek je svanulo. Led neprestano plovi.

Danas ću ljudima čitati protekli ponedeljak utorak sredu četvrtak i petak Miroslava Mandića.

Danas ću početi i pre-davanja Pogledajte na ljiljane u polju 2.

Biće to sagledavanje moje umetnosti. Umetnosti Jednog Jedinog Umetnika.

144 puta – jednom mesečno sledećih 12 godina. Daće Bog. (Posle drugog puta sam odlučio

da zbog nebudnosti bližnjih prekinem Ljiljane 2 – dopisao sam 6. aprila 2006)

Pogledajte na ljiljane u polju 1 sam održao u prvoj polovini 2004. godine.

Sagledavanje je sabiranje u jednu tačku.

Počeo sam Pogledajte na ljiljane u polju 2. Govorio sam Kaji Branki Mini i Roretu.

Bog govori samo Bogu.

Vaskrsenje je uvek i unazad i unapred i sada.

Ja Boga (iz Rečnika Miroslava Mandića) je sama ljubav. Reč ljubavi. Ljubav preobražavanjem.

Hrist čini sve ljude Bogom.

Tii si Bog. Svako je Bog.

Ja sam Ja žensko-muškog odnosa (iz Rečnika Miroslava Mandića). Žena i muškarac nisu ni mi ni dvoje. Jedno su.

Tii bolje poznaješ mene nego sebe.

Dragi Vlado Petriću subota je 19:59:15h. U Beogradu sam u stanu sa

Kajom Ćirilović Brankom Zgonjanin Minom Novčić i Vašim Roretom.

Od podneva do tri popodne sam njima i još

petoro ljudi čitao blaženstva napisana ove nedelje.

Nadam se da će Rore dobro i na vreme prelomiti knjigu.

Nadam se da će Kaja naći dovoljno novca da knjiga počne da se štampa uskoro.

Nadam se da će knjiga biti odštampana do 10-15. marta.

Nadam se da ću knjigu u aprilu čitati zatvorenicima u Sremskoj Mitrovici.

Plavu ružu, Treću desetogodišnju sliku sam počeo da

stvaram pet minuta posle Nove godine. Bilo je jako uzbudljivo.

Crtam je svakog dana dvadesetak minuta. Neprestano

kružeći od središnje tačke ka kružnici i nazad.

Kružeći sve do potpunog zasićenja papira plavom bojom.

Svaku Plavu ružu i snimim. To je materijal za Plavi film, moj

Prvi desetogodišnji film. Dragi Vlado to je čudo od plave lepote!

Ja Vam i pišem zbog toga jer bih voleo da ga zamislite i uživate u Plavom filmu.

Na kraju bih voleo da vidite i čujete sa ove razdaljine između Evrope i Amerike

kako Vam nas petoro mašemo i vičemo Vlaaada Vlaaada Vlaaada!

Vas i Vašu Daru najtoplije zagrlim.

Prošla je ponoć. Za stolom sam. Sam. Iscrpljen i spokojan.

Lice mi je mirno u neprimetnom osmehu.

Gledam u noć. Vidim sebe u prozorskom staklu.

Uzbuđen sam ljubavlju.

Dragana Varadinac je deveta lepota Harema ljubavi.

10984 - 11016

blaženstva

Svaki dan je srndać.

Otvaram simpozijum današnjeg dana

Jutros u šetnji sam video labuda kako plovi među santama leda.

Mini i Branki sam pričao kako mi ponekad nedostaje posmatranje.

Dugo stajanje i strpljivo posmatranje. Ptica, ljudi, bilo čega.

Nežno posmatranje slova koje ukucavam na ekran.

Slušam Mocartov (W. A. Mozart) Rekvijem. Uživam u muzici.

Slušam Kaleksiko (Calexico). Slušanje muzike je ozbiljan posao.

Gnjurci poleću sa vode sleću na sante i plove njima.

Sve što vidim su spirituali neprimetnih događanja.

Led se topi. Voda isparava.

Pasulj na tihoj vatri.

Volim sve stvari koje ne izgovaramo a one unutrašnjim

doživljajima promiču velikom brzinom kroz našu svest.

Prirodni oblik strpljivosti je posmatranje.

Moja promena je u istom a Tvoja u promeni.

Ljudima nije potrebno da ih učiš nego

da jesu. Stvaram ono što jeste.

Volela Bih Da Dobijem Novo Ime je novo ime Branke Zgonjanin.

Pala je noć. Jebote prošao dan! – rekao bi Marjan Čakarević.

Svaka napisana reč je ptić koji probija jajetovu ljusku.

Dobar je bio pasulj. Hranio mi je mozak.

Stvaranje je stvaranje još nepostojeće lepote.

Lepota je dobro i lepo zajedno.

Negde u daljini violina.

Mir u očima.

Svedenost.

Zagrljaj trećim okom.

Tvojim uživanjem uživam za Tebe.

Radost nikada neće umreti.

Zvuci šume.

Daljina zrači.

Usne na usnama.

Proroštvo.

Srna je noć.

11017 - 11049

blaženstva

Eno ga! Labud.

Sam u Dunavu.

Pliva uzvodno.

Dao mi je snagu labud.

Osetio sam njegovu ljubav.

Sva bića stvaraju i emituju ljubav.

Jedan muškarac stoji na obali i gleda labuda.

Ove nedelje ću manje hodati da bih smirio bol u Ahilovoj tetivi i peti.

I danas kuvam pasulj.

Jedno golubije pero mi je proletelo ispred prozora.

Zamoliću Maju Klisinski da mi u sledećem blaženstvu ponovo opiše

onaj elektronski ritmički zvuk kojim se služe današnji muzičari.

Maja opisuje – Groove box. On simulira bubnjeve. To je kao tehno

zvuk. Skroz su pojačani svi zvuci. Nabudženi. Tuc tac tuc tac. Tum ćike

ćike ćak. Tum ćike ćike ćak. To su paterni koji se kombinuju i teraju te da đuskaš…

Evo ih 11:26:20h.

Evo ih i 20:20:33h.

Proverenim načinom.

Na kolenima ako treba.

Bez razmišljanja.

Sam sam sebi ulov.

Slušam Džoni Keša (Johny Cash). Dobro je što slušam Džoni Keša.

Uživam u mirisu borovine.

Ono što se još nije dogodilo nazvaću nostalgijom.

Blagim naklonom glave i blagim širenjem ruke

pozdravljam ono što mi izaziva osmeh na licu.

Dušom volim duše koje lutaju.

Dobra je moja samoća. Moja samoća ljubi vekove.

Pevam sa Džoni Kešom. Lepo je da pevam sa Džoni Kešom.

Mislim traume koje doživljavaju živa bića.

Pljusak me prati sve do Tvojih usana.

Zanosom i smirajem.

Važno je i što samo postojim.

Ja sam dvanaestogodišnja devojčica.

Ja sam ruža hodanjem stvorena!

Ja sam Srešćemo Se Mi Ponovo!

Ja sam pesma ljubavi.

11050 - 11082

blaženstva

 Nebo neprestano leti pticama.

Sivo je i maglovito.

Dobro je jutro za jedno dobro jutro.

Sante neprestano plove Dunavom.

Jedan gnjurac se upravo zagnjurio.

Život je opasan.

Savršen.

Život je čudo.

Živa odanost.

Drvo svetlosti istetovirano na mojoj desnoj ruci.

Život su ove reči koje izgovaram.

Pogledom vidim kako me sve gleda.

Go sam.

Jednom rečju me možeš ubiti.

Jednim pokretom smrskati.

Jednim zalogajem pojesti. Jednim gutljajem ispiti.

Jednim zagrljajem me celog u sebe primiti.

Jednim poljupcem vaskrsnuti.

Jednim zamahom krila sa mnom Svemir obleteti.

Ljubav je opasna. Spasonosna je ljubav.

Otvorio sam vrata terase. Hladni vazduh ulazi u sobu.

Veliki je to događaj kada vazduh ulazi u sobu.

Vazduh je enciklopedija svih disanja.

Uzbuđuje me neuzbudljivo.

Dunav sporije teče uz obalu.

Dvanaestogodišnja devojčica i danas voli.

Narode odbačeni Tvoje su pesme najlepše.

Pesma je sloboda svakome ko pesmu ljubi.

Sloboda je pesma svakome ko slobodu ljubi.

Pesma je ljubav.

Ljubav je staza mislena.

Venčanje.

Reč rečima.

11083 - 11115

blaženstva

Eno ih! Dva labuda.

Nema priče – ima događaja.

Prohodao sam sam – a duhovno ukorak.

Sva današnja blaženstva bih mogao napisati

objašnjavajući blaženstvo Prohodao sam sam – a duhovno ukorak.

Neću objašnjavati nastaviću.

O dobroti sam najviše naučio od reči dobrota.

O lepoti od reči lepota.

Istinu istinom.

Slobodu slobodom.

Ljubav Tobom ljubavi.

Pisanje je matematika. Broj ptica u letu.

Pisanje je muzika. Uho na majčinim grudima.

Pisanje je sposobnost dvanaestogodišnjakinje da primi sve.

Ono što me uvek odano čeka je čitanje. Sve u Jednome.

Ono što mi se uvek predaje je čitanje. Srce u kolenima.

Ono što me uvek čuva i preobražava je čitanje. Moje reči koje je neko već napisao.

Čitam Andreja Belog (Андрeй Бeлый) o Rudolfu Štajneru (Rudolf Steiner).

Volim spora čitanja.

Bibliju čitam po jednu stranicu dnevno. Završiću je početkom maja 2008.

Volim štrudlu sa makom koju upravo jedem.

Volim i pohovani sir na koji će me danas voditi Jelena Bešir.

Volim slaganje i verujem u njega.

Volim uzore i kada uzora nema. Tada uzor stvaram. Postajem i sam uzor.

Obrisao sam Crvendaćev ekran mekom krpom.

Volim i verujem samo u porodicu koju čine sva bića.

Sve što volim je deo Boga koga volim.

Volim da napišem šta i koga volim. To mi je jedan od najdražih načina stvaranja.

Mislim na dve velike ljubavne pesme koje su me ljubavlju ispunjavale.

Divim se i klanjam onima koji ljube.

Mislim i na treću ljubavnu pesmu.

Uživao sam u pohovanom siru i Jeleninim živim očima.

 I sada pred ponoć uživam u umoru i pospanosti.

Bolna moja peto pođimo u krevet.

11116 - 11148

blaženstva

My first poem was born like a bolt out of the blue. It came unsolicited and

broke a spell of disillusion and suicidal despondency. Here it is:

A black, black cloud

flew over the sun

driven by fierce flying

rain.

The joy I felt, the mysterious, soul-satisfying joy that swept

over me at that moment was only mitigated by the critical comment

which immediately followed it: How could the clouds be driven by the rain?

Stupid. But the joy remained. From that moment I was a poet.

Malopre sam u autobiografiji Vilijem Karlos Vilijamsa

(William Carlos Williams) pročitao njegovu prvu pesmu.

Volim Vilijem Karlos Vilijamsa i volim što se ja na engleskom piše velikim slovom I.

Volim slovo i.

Slovo i sam otkrio i zavoleo na hodanjima.

I mi je bilo muzika.

I mi je bilo ponavljanje.

I mi je bilo i hodački štap.

I mi je bilo sam put.

I moje i!

Tii i samo Tii.

Kako su slova lepa! Kako je jezik jebežljiv!

Već nekoliko dana me raznežuju osećanja prema dvanaestogodišnjakinji o

kojoj sam čitao u porno časopisu u priči pod naslovom Očuhova ljubavnica.

Osećam zahvalnost prema Kurcolomki autorki ove priče.

Osećam ljubav dvanaestogodišnjakinje.

U njenoj ljubavi osećam kako se svest i savest neprestano ljube.

Sutra ću sva blaženstva ispuniti dvanaestogodišnjakinjinim rečima.

20:46:15h. Dok ispišem vreme ono je već isteklo ali je porodilo ovo blaženstvo.

Vreme iz jedne šake dobacim ka drugoj šaci u kojoj je opet vreme.

Uživam da bi i Tii mogla reći uživam.

Živim da bi se i Tii osetilo.

Nešto se uvek pretvori u drugo nešto.

Početak je samo kraj jednog drugog početka.

Mudrost je na jednom kraju štapa i na drugom kraju štapa je mudrost.

Lepota ističe iz sebe samo zato da bi bila lepota.

Način me uvek podseti koliko je važan način.

Ni iz čega me ushićuje.

Kao kuvana bundeva sa cimetom.

Kao zatravljeni hodočasnički putevi.

Kao zahvalnost koju osećam prema pisanju.

Kao čednost koja ispunjava svaku reč.

Ko bi o išta lepše rekao nego jedno lepo ništa?!

Kako bi kako opstalo u ovom svetu da i samo neprestano nije kako?!

  11149 - 11181

blaženstva

Jednog jutra.

Poljubac je trajao veoma kratko.

Osetila sam da je skinuo prekrivač sa mene, milujući mi butine.

Skinuo mi je gaćice i zagnjurio svoju glavu u moje raspičje.

Čim sam osetila njegove usne i jezik, telo mi je ispunila blaga sladunjavost.

Pasivno sam dozvoljavala da me ljubi i liže

picu, jer mi je iz dana u dan postajalo sve lepše.

Telo mi je prosto vapilo za njegovim milovanjima i poljupcima.

Iako sam ponekad želela da mu vidim kurac,

strpljivo sam čekala da ga sam isuče iz gaća.

Čim sam ugledala njegovo salasto i maljavo telo, zadrhtala sam celim bićem.

Šokirao me je pogled na njegovu ogromnu kurčinu koja mu je bila debela kao moja ruka.

Potpuno nag, sa ukrućenom kurčinom, polako se nadvio nada mnom i legao na mene.

Uzvraćala sam na njegove poljupce i milovala ga svuda po telu.

Osećala sam kako mu se moćna kurčina uzbuđeno trza na samom

otvoru moje pice, što mi je stvorilo još veći nadražaj među nogama.

Uzmi ga u svoju ručicu i malo mi ga timari – rekao mi je.

U mojoj ruci je još više bubrio i čvrsnuo dok sam ga nežno drkala.

Pogledala sam gore u njegovo lice, a zatim u ogroman glavić koji je

landarao pred mojim ustima, koja sam bez straha i gađenja širom otvorila.

Znatiželjno sam olizala kapljice lepljive sluzi,

osetivši gorko-slani ukus koji me je još više uzbudio.

Polako sam se navikavala da njegovu kurčinu

gutam i u jednom trenutku sam ga progutala celog.

Ubrzo je zadrhtao, a potom počeo da me šiba vrelim mlazevima,

puneći mi usta gorko-slankastom tekućinom na koju sam se

munjevitom brzinom navikla i progutala je do poslednje kapi.

Ubrzo su moje telo potresli grčevi sladostrašća

i tada sam prvi put doživela pravi vrhunac.

Vreme je polako prolazilo i ja sam se nadudlala

očuhove kurčine i nagutala njegove sperme.

Dok me je neumorno lizao, ponekad sam svršavala i po dva puta zaredom.

Kada me je opružio na širokom ležaju, zapazila sam neki čudan sjaj u njegovim očima.

Onako potpuno nag stajao je pored bračnog kreveta i posmatrao me, diveći

se jebozovnom devojčurku što je drhtao od uzbuđenja u njegovoj postelji.

Njegov hrapav jezik je klizio među mojim usnama, a ja sam ga slasno oblizivala.

Pojačao je stisak, učinivši prvi pokušaj da pregolemim kurcem prodre u moju nevinost.

Kad je konačno ušao u mene do samog kraja, zagolicavši mi samo

dno utrobe, teškim i dlakavim mudima se pribio uz moju jadnu picu.

Odjednom se sve pretvorilo u neopisivo zadovoljstvo.

U zanosu tog predivnog osećanja, obgrlila sam ga obema

rukama preko snažnih plećki, jecajući od neizdržive naslade.

Trenje njegovog golemog kurca i moje pice bilo je maksimalno i to

me je ispunilo takvim zadovoljstvom da sam svršavala u serijama, sve

jače i jače, pa njegovo robusno i maljavo telo pod kojim je moje sićušno

bilo sasvim izgubljeno, nije predstavljalo teškoću za mene.

Mahinalno sam spustila ruke na njegovu dlakavu stražnjicu,

privlačeći ga još više ka sebi, dok je on sada sumanuto rokao kurčinom.

Sada me je zakucavao žestokim udarcima, a ja sam ga bodrila

rečima da mi je neopisivo lepo, da nikada ne prestane sa tom slatkom jebačinom.

Snažnim mlazevima zapljusnuo je moju utrobu, a taj osećaj me

je podstakao na još jedan vrhunac, od koga mi se pomračila svest.

11182 - 11214

blaženstva

Radujem se što ću kao i sva stvorenja pre mene umreti.

Pozdravljam Te morska pučino!

Tii si kapljica vode u mom pogledu!

Pozdravljam Te Ivana Dimić Dvadesetominutni Letnji Pljusku!

Pozdravljam svakog ko zameni gumicu na slavini, jer zbog neispravne

gumice istekne između hiljadu i dve hiljade litara vode mesečno.

Pozdravljam svakog ko ne ostavlja otvorenu slavinu dok se brije ili pere zube.

Pozdravljam svakog ko popravi neispravan vodokotlić, jer se

curenjem gubi više vode nego što potroši četvoročlana porodica.

Pozdravljam svakog ko praktikuje tuširanje umesto kupanja u kadi.

Svakog ko vodu hladi u frižideru, a ne pušta vodu da

nekontrolisano ističe iz česme da bi bila hladna za piće.

Svakog ko zatvara slavinu dok sudove pere

deterdžentom, a pri ispiranju pušta mlaz umerene jačine.

Svakog ko mašinu za pranje veša uključuje tek kada je puna.

Pozdravljam Te dodiru koji me naježiš.

Kanapom se vuče, ali se kanapom ne gura, pročitao

sam juče ovu duhovitu opasku kod Galbrajta (John Kenneth Galbraith).

ckečgw.čr – napisao sam zatvorenih očiju.

Ckečgwtačkačr – napisao sam otvorenih očiju.

Prelistavam jedan magazin za umetnost.

Običnim laicima i laicima političarima neće u budućnosti biti ništa lakše nego što

je bilo u prošlosti ili nego što im je danas da sposobnog pojedinca razlikuju od ostalih –

takođe sam pročitao juče u Galbrajtovoj knjizi Novac kao i sledeće...

Zato mislim da bi sve ekonomske i monetarne poslove trebalo ubuduće

potčiniti jednom sasvim jednostavnom pravilu: svako ko dođe u situaciju

da mora da objašnjava neuspeh priznaje samim tim što nije uspeo.

Ne laži me!

Sa obe strane želim da se slijem u tačku . ukčat u mejils es ad milež enarts ebo aS.   

Da uminem i istečem iz samovažnosti.

Nestanem u Tvojoj naguženosti i gutanju ovih reči.

Blaženstvo izvire iz samog sebe i peva o blaženosti izviranja.

Zamisli dugu peskovitu morsku plažu na ranom jutarnjem suncu i na njoj koga god želiš.

Meni kaže sve ono što tebi ne sme da kaže – kaže

mi prijateljica za jednu moju prijateljicu.

Nosi me osećanje da neko drugi zna šta ja želim više nego ja.

Da prethodno blaženstvo napiše i lepše i bolje nego ja.

Ili da napiše ovo 28. blaženstvo koje si ti

zaboravio da napišeš – dopisala je Branka Zgonjanin.

Juče mi je prijateljica iz Beograda rekla da joj je prijateljica iz Amerike napisala

da je čula od jedne svoje prijateljice sa Novog Zelanda da se ja selim u Beograd.

Uskoro dolazi Sun Mandić. Vodiće me na večeru.

Jeli smo njoke sa sirom i pričali.

Ponoć je. Kompjuter je promenio datum.

Spreman sam za spavanje.