Bog Miroslav Mandić Bog

12535 - 12567

blaženstva

Odsjaj sunčeve svetlosti sa površine Dunava mi sija kroz prozor u lice.

Lepota struji životom. Život je lepota.

Lepota je opasna. Opasnošću sam zaštićen.

Jedna noga me vodi drugoj nozi. Tako odmičem.

Već nisam tamo gde sam bio.

Odmičem da bih se primakao.

Umom se spuštam u Tvoje srce.

Zajedno smo u jednom telu.

Već sam bio stupio na most kada sam video da sam zaboravio

kasetofon. Vratio sam se po njega. Sada smo zajedno kasetofon i ja.

Ponovo stupam na most.

Vetar nad rekom uvek duva snažnije. 

Ovaj jutarnji je hladniji i jači. Mladi vetar sa suncem.

Zakopčao sam jaknu. Stavio kapuljaču. Za uživanje je potrebno tako malo.

Zatvaram oči. Podižem lice ka suncu.

Misli mi lutaju. Vraćam se sunčevim odsjajima na vodi.

Misli većine ljudi lutaju. Zamišljam ih kako lutaju zajedno.

Zamišljam sve te misli kako se kreću kao oblaci.

Iznad svih tih misli ponekad pada kiša led ili sneg.

Ponekad iz tih misli pljušti sevaju munje i udaraju gromovi.

Ja sam čobanin mislima koje se napajaju i napasaju Svemirom.

 Osećanja se vezuju. Misli beže i lutaju.

Osećanjima plešem. Mislima pevam.

Otkada mi je Nebojša Milivojević rekao da mi je noga kraća to i osećam.

Draga mi je kraća noga zbog koje me boli peta duže isto mi drage noge.

Hodam na različite načine da bih produžio levu nogu.

U autobusu sam. Uskoro ulazimo u Beograd. Prvi put u autobusu pišem laptopom.

Pedesetsedmogodišnji dečak.

Pisanje je vrsta putovanja kao što je i putovanje vrsta pisanja. Taografija.

Kako napisah lepu reč ja taograf!

Radujem se čitanju Miroslava Mandića ljudima.

Sve što sam zaboravio neka bude u miru.

Malo mi je muka u stomaku jedva čekam da izađem napolje.

12568 - 12600

blaženstva

Juče u nedelju 26. marta 2006. sam se sabirao i napravio novi plan rada za ovu godinu.

Radim sa planom. Plan me vodi i čuva.

Volim i da pravim plan. Omogućava mi da stvorim celinu i pokupim sve detalje.

Plan me čuva da ne lažem i ne rušim red i prvenstva.

Tek mi red pomaže da se slobodno prepustim zanosima i nepoznatom.

Uživao sam planirajući. Slušao sam uzbudljivog Ajsberg Slima

(Iceberg Slim) i na kraju sam plan nazvao 26. mart 2006. i posvetio

ga Kaji Mandić kojoj je juče bilo četrnaest godina otkako prebiva

u Bogu i njenom praunuku Lavu Putniku koji se rodio pre pet dana.

26. mart 2006. – posvećeno Kaji Mandić i Lavu Putniku.

Prepisujem jučerašnji plan ponovo slušajući Ajsberg Slima.

1. Miroslav Mandić

Pisanje 33 blaženstva dnevno

Čitanje 198 nedeljnih blaženstava subotom

Audio snimanje blaženstava

Snimanje video spotova o prvoj knjizi Miroslav Mandić

Štampanje druge knjige Miroslav Mandić

2. PLAVA RUŽA

Svakodnevno crtanje jedne Plave ruže kojom stvaram Treću desetogodišnju sliku

Arhiviranje i čuvanje svakodnevnih crteža Plave ruže

Dnevnik stvaranja Plave ruže

Pre-davanja o Plavoj ruži

3. PLAVI FILM

Svakodnevno snimanje Plavog filma

Arhiviranje i čuvanje snimljenog materijala za Plavi film

Pre-davanja o Plavom filmu

Početak režiranja Plavog filma

4. JA IME

Audio snimanje knjige Ja ime

Snimanje video spota za knjigu Ja ime

Drugo izdanje knjige Ja ime

Prvi marketing u Ja javnosti za knjigu Ja ime

5. WEB

Upoznavanje sa mladima koji žive jezik i tehnologiju duha vremena

6. EKSPEDICIJE

Sabiranje ideja koje sam godinama skupljao za Ekspedicije, treći deo Trećeg desetogodišnjeg rada

Osluškivanje Bogu milog za Ekspedicije

Pre-davanja za Ekspedicije

Dva plakata za Ekspedicije

Odluke za Ekspedicije

7. GNEZDO MIROSLAVA MANDIĆA

Gnezdom bih mogao nazvati ono što sam pre neki dan

nazvao Biblioteka Muzej Arhiv i Baština Miroslava Mandića

Gnezdo Umetnosti Miroslava Mandića čuva i vrtlari knjige i rukopise Miroslava Mandića

Gnezdo Umetnosti Miroslava Mandića čuva i vrtlari Umetnost Miroslava Mandića

Gnezdo Umetnosti Miroslava Mandića čuva i vrtlari arhiv Miroslava Mandića

Gnezdo Umetnosti Miroslava Mandića čuva i vrtlari baštinu Miroslava Mandića

Gnezdo Umetnosti Miroslava Mandića omogućava

i afirmiše beskućništvo Miroslava Mandića

8. NAGOVEŠTAJ UMETNOSTI MIROSLAVA MANDIĆA

Žena Miroslava Mandića

Prodaja knjiga Miroslava Mandića

Živeti za Miroslava Mandića

Živeti od Miroslava Mandića

Preseljenje Miroslava Mandića

Majstorski ispit Kaje Ćirilović u Miroslavu Mandiću

9. INTERVJUI SA MIROSLAVOM MANDIĆEM

Audio i video snimanje unutrašnjeg pogleda Miroslava Mandića

Arhiviranje i štampanje intervjua sa Miroslavom Mandićem

(Mnogo toga nije urađeno jer je to plan koji sam hteo da realizujem sa

Kajom Ćirilović sa kojom sam se razišao dva meseca kasnije. Voleo bih

da mogu da izbrišem taj plan. Dopisano 13. oktobra 2006)

Vrapčić na terasi me čisti od Miroslava Mandića.

Idem da crtam i snimam Plavu ružu.

Nacrtao sam je. Sada ću telefonom razgovarati sa Kajom.

Razgovarao sam sa Kajom. Prvi put ove godine sam jeo zelenu salatu.

Jedem jabuku i čekam Aleksandru Mirimanov da odemo na grob Kaje Mandić.

Bili smo i na Kajinom i na Milomirovom grobu.  

Pojeli smo jednu jabuku koju smo podigli sa zemlje na groblju.

Posle sam Aleksandri održao drugu od sedam škola.

Još jedan sat do ponoći. Umoran sam i boli me peta.

Boli me… da bi prestalo da me boli ne spominjem delove

tela koji me bole a i petu molim da prestane da me boli.

Pred ponoć mi je teško da pišem jer sam ispražnjen.

Nekoliko puta sam se mučio pred ponoć

da napišem nekoliko poslednjih blaženstava.

Sada sam iskusniji i mogu lakše da pišem i kada nemam šta da pišem.

Mogu da napišem bilo šta jer je i bilo šta lepo i važno.

Pomaže mi Petsi Klajn.

Pomaže mi Biljana Andonovska.

Slavica Mirimanov majka Aleksandre Mirimanov me je malopre pozvala na večeru.

12601 - 12633

blaženstva

Mekom žutom krpom sam obrisao Crvendaća. Prašina začas popada po njemu.

Više puta sam pisao o prašini ja spremačicin sin.

Prašina suzi Svemirom.

Voleo bih da me vidiš kako sedim za stolom

čekajući da mi se pojavi nešto o čemu bih pisao.

Prelistavao sam svesku sa sms-ovima koje sam beležio od

20. oktobra 2003. do 16. juna 2005. Prepisujem jednu od 10. oktobra 2003.

Ove nedelje ću rado orgazmirati kao bivolica. Za tebe, u tebi, kroz tebe. Dobar ti dan.

Bivolica u galopu!

Prašinom koja suzi Svemirom i bivolicom u

galopu sam uradio već dovoljno za ovaj dan.

Ipak zamišljam prašinu koja se diže iza bivoličinih kopita u galopu.

Zamišljam bivoličinu snagu i bivolovo uzbuđenje bivolicom.

Mislim kako je zemljopis seksualan.

Ugledah ovog trena prolistalo drveće!

Osećam zahvalnost prema Slavici Mirimanov koja me je sinoć pozvala na večeru.

Volim uzbudljivu lepotu dobrih hrabrih i nesebičnih bića.

Jedno dobro delo premašuje hiljade loših.

Otvorenost i predavanje jedne žene je vrednije od hiljade

zatvorenih porodica koje čuvaju bogatstvo svojih prdeža.

Ne znam šta da pišem. Brojaću.

Jedan dva tri četiri pet šest sedam osam devet deset jedanaest

dvanaest trinaest četrnaest… negde oko dvanaest sam osetio kako

brojanje teče i kako se preobrazilo u proticanje a brojevi u vodu.

Hteo sam da napišem Sve jedno iz drugog proizlazi ali sam odustao i počeo

da tipkam prstima desne ruke o sto i tek sam tada odlučio da sve to napišem.

Volim kada ovako mučno odmiču blaženstva. Podsećaju me na sve

napore kroz koje sam prolazio. Svetinja napora me je oblikovala i

budila saosećanja prema onima koji su izloženi neprestanim naporima.

Mina podstakni Kaju da kaže Branki da ne izjednačava Kaju i mene i da mi se zbog toga

Branka javi. Tako ću nacrtati jedan virtuelni krug – poslao sam poruku Mini u 11:52h.

Čekam da dođu vodoinstalateri i čekam da mi se Branka javi.

12:16h. Branka se javila. Virtuelni krug je trajao dvadeset četiri minuta.

Vodoinstalatera nema. Kifla i dve pavlake su mi prelepi ručak.

Učim se da hodam na prstima da bih smanjio pritisak na bolnu petu.

Za stolom sam. Peta se upalila i boli. Treba da budem strpljiv. Proći će.

Kakva mi je tek strpljivost potrebna za Miroslava Mandića!

Mislim o nekim stvarima od pre trideset godina i ne mogu da ih se setim. Pogledam u zelenu

štipaljku umesto zaboravljenih misli jer ću i nju zaboraviti kao i zaboravljene misli.

Sada sam osetio da sam malo izgubljen. Neka sam. Tako ću se obnoviti.

Tek kad se od nečeg otpustim mogu da se za nešto drugo uhvatim.

Vreme i prostor između otpuštanja i hvatanja je spasonosni bezdan. Rizik slobode.

Jednom mi je jedna žena stavila okovratnik sa crnom ružom oko

vrata. Jako me je to uzbudilo pomislio sam da se nešto veliko između

nas događa. Nije se dogodilo ništa ali  jedno blaženstvo i o tome govori.

Sada sam se setio Spomenika anonimnim snagama ljubavi koje sam podigao.

Zaspao sam za stolom oslonjen bradom o levu šaku koju sam podmetnuo pod lice.

12634 - 12666

blaženstva

Pokušavam da smislim način

kojim ću napisati sva današnja

 blaženstva. Ako mi se blaženstva

ne otvore jednim ključem ja ću

 ih samo slagati kao kamenje

kojim se gradi put.

Kamen po kamen i eto mlečnog svemirskog puta!

Ovaj kamen mi je važan jer mi se umeće u dva prethodna.

Ovaj veliki kamen je i sam dovoljan.

Oko velikog kamena ću staviti nekoliko manjih.

Ovo je dobro. Odmičem.

Putim-gradim. Putem-putujem.

Ova današnja blaženstva će sva biti od kamena.

Ovo blaženstvo je baš teško.

Ovo je oblo.

Ovim blaženstvom odlučujem da i sva ostala blaženstva

počinju sa slovom o da bi podsećala na kameni put.

Ovo je to kameno blaženstvo.

Ovo vetrovito.

Ovo niz liticu.

Ovo pored mora.

Ovo kroz šumu.

Ovo odano.

Ovo od reči.

Ovo dok munje sevaju predelom.

Ovo sa gromovima.

Ovo dok pljušti.

Ovo osunčano.

Ovo pusto.

Ovo obasjano mesečinom.

Ovo u noći u kojoj se ne vidi ni prst pred okom.

Ovo dok rudi zora.

Ovo kad pukne praskozorje.

Ovo sa dugim senkama po putu.

Ovaj kamen pored puta.

Ovo raskršće.

Ova nepovratnost.

Odvaljeni kamen!

Put Boga.

12667 - 12699

blaženstva

Zaplešimo Miroslave – kažem sam sebi.

Nikada nisam voleo priče o dvojnicima snovima ogledalima i lavirintima.

Dvojstvo. Trojstvo u meni. Sedmorica me čine. Četrnaestorica. Bezbrojno

u svakoj mojoj ćeliji. Sve je to Jedno – jedan jedini Miroslav Mandić.

 Stavio sam uložak u levu patiku da bih

izjednačio dužinu nogu i smanjio bol u desnoj peti.

Kada sam suviše sam pridružim se sebi i manje sam sam.

Razneži me grobljanska tišina.

Setim se uzbuđenja kada protutnji voz.

Igrivo mi oživi srce.

Bele ovce leže na mladoj zelenoj travi.

Krotku pegavu devojku osećam u stomaku.

Ja sam čovek-put.

Ja sam muškarac-ruža.

Ja sam pesnik imena.

Ja sam umetnik Boga.

Ovo blaženstvo mi je malo bezveze. 

Gde su sva moja imena?

Gde se plavo okeana izjednačava sa plavim neba?

Gde je sada neko ko misli gde sam sada ja?

Gle kako je lepo gde!

sve reči su moje ime

Tamo gde lete ptice i moj je dom.

Sa svakim detetom koje oseća potrebu da ode od kuće odlazim i ja.

 ženi sam muž

Da li sumnjaš u mene ili u laste u meni?

Zaboravio sam da Tii kažem da je Tvoje pitanje

Šta je za tebe Miroslave stvarno ples? već sam ples.

Saosećam sa Tobom jer ne možeš da me pogledaš u oči.

Ne gledaj me! Zamišljaj me!!! Plešem celim Tvojim telom!!!!!!!

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

 U transu sam.

Tii samo progovori prvu reč i progovorićeš lekovito.

Tii samo zaustavi prvu reč i zaćutaćeš lekovito.

trans je mir-mir je trans

mir je trans je mir

Nastavimo da plešemo kroz ceo dan – kaže mi Miroslav.

12700 - 12732

blaženstva

Blaženstvo ove rečnice se može napisati na više načina.

Na više načina se može napisati blaženstvo ove rečenice.

Može se na više načina napisati blaženstvo ove rečenice.

Ove rečenice blaženstvo se može na više načina napisati.

Napisati se može na više načina blaženstvo rečenice ove.

Na načina više blaženstvo ove rečenice se može napisati.

Na više načina ove rečenice se može napisati blaženstvo.

Božanstveno je. Blaženstveno je.

Pitam se koliko će se ovo blaženstvo promeniti ako svakoj reči dodam još nešto.

Pitampita seso kolikoakoikako ćeilineće seprepoznati

ovoilibilokoje blaženstvoblaženo promenitiveselo akokako

svakojbelosvetskoj rečirečitoj dodamcimeta jošštošta neštoništanešto.

Najbolji način da otvorim dušu je da ljubim.

Usnama.

Stavim usne na nekog ili nešto i ljubim.

Volim da stavim usne na reči.

Najbolje je ljubiti satima. Danima. Godinama. Milenijumima.

Mogu da uzmem i sam milenijum i da ga sve vreme ljubim.

Važno je neprestano ljubiti.

Lepo je da ono koje ljubim imenujem sa Ljubljeno moje.

Kada mi se duša otvori osetim da sve što jeste ljubi Tvoju dušu.

Tek otvorena duša može prihvatiti ljubljenje.

Pogledaj ružu! Sve njene latice su usne koje ljube!

Pogledaj nebo! Ljubi!

P  o  g  l  e  d  a  j  svačiji pogled ljubi!

 Gledanje je ljubljenje.

Mišljenje je ljubljenje.

Postojanje je ljubljenje.

Ono što jeste ne može biti nešto drugo osim to što jeste.

Sloboda jeste slobodom.

Pidžama je pidžamom krompir krompirom sviđanje sviđanjem.

Zviždukanje nagoveštavanjem.

Vektor promoviše.

Na više načina.

Na više Tiinačina.

12733 - 12765

blaženstva

Ne kaže se na nego izvoli! – učili su me odrasli u detinjstvu. Ali meni je na baš lepo.

Na! Direktno je i dolazi iz dubine vremena.

Na sve na to mi liči na.

U pruženoj ruci deteta koje nešto nudi osećam naćenje.

Jednom mi je prijateljica rekla Na ti me.

Na liči na uobičajenu visinu stola od osamdeset

santimetara jer se sa te visine sto najbolje svakome daje.

Na mi liči na veliko parče hleba namazano pekmezom od šljiva.

Samo na Tebe liči to što me sa takvim uživanjem slušaš.

Na moje usne!

Na reči sa mojih usana!

Na glasove koji izlaze preko mojih usana!

Na jutarnje sunce koje mi pada na usne dok Tii pišem da uzmeš sunce sa mojih usana!

Na sve pokrete koje moje usne čine za Tebe!

Na gradove koje bi volela da vidiš a čekaju Te na mojim usnama!

Na vežbaonicu u kojoj možeš proslavljati istinu na mojim usnama!

Na jezero tišine u mojim usnama!

Na nagledaj se istorije usana na mojim usnama!

Na naslušaj se svih šapata i uspavanki sa mojih usana!

Na reč revolucija koja ne umire na mojim usnama!

Na šumove koji šume u dubokim šumama i šume na mojim usnama!

Na čar na dar na bas na glas na mojim nausnama!

Na blizinu koja čuva daljinu na mojim nausnama!

Na svete reči koje pustinjaci izgovaraju mojim nausnama!

Na moje telo koje je na usnama!

Na to što nikada toliko i nikada tako nisam pevao usnama!

Natim Tii se usana mi.

Natim Tii se usnama u blizini Tvojih nausana.

Natim Tii se usnama jer znam koliko si Tii željna nausana.

Natim Tii se usnama jer osećam koliko sam željen na Tvojim nausnama.

Natim Tii se usnama jer su me usne ohrabrile da ljubim Tvoje nausnice.

Natim Tii se usnama jer su usne usnama sve.

Usne usnama isto što i usne usminama.

Na moje usne! Ljubimo se! Natimo!

12766 - 12798

blaženstva

Pisaću i sa jedne… i sa druge strane.

I sa one koja me vuče dole… i sa one koje me kida ka gore.

Biću kičma koja krivuda… između jedne i druge strane.

Na ovoj strani je mašta… ma šta je na drugoj strani.

Napuštam ideju da današnja blaženstva napišem sa obe strane.

Ništa ne napuštam.

Samo ću se pustiti.

Ostaviti sve kako je.

Sa drugom kafom koju sam napravio.

Sa mirisom znoja pod pazuhom koji sam osetio.

Zalogajem hleba žvaćem.

Borim se za smisao.

Mislim o reči s-misao.

Smisao je sa-mišljenje.

Promisao Misao je Bog.

Skinuo sam prstenje i poređao ga pored Crvendaća.

Kada mislim Boga Bog je u meni i ja sam Bog.

Bog je živ. Bog je ljubav. Ljubav je zauvek – poslao sam sms Ani Đorđević.

Važno je da ponavljam Bog je živ – živa je ljubav.

Bog je živ– živa je ljubav. Ljubazni prodavac mi je razmenio novac.

Bog je živ– živa je ljubav. Miris procvetalog ringlova.

Bog je živ– živa je ljubav. Mladić posmatra kako raste Dunav.

Bog je živ– živa je ljubav. Naočare su mi pale na asfalt i nisu se razbile.

Bog je živ– živa je ljubav. Že­na Na Bi­ci­klu Pri­lju­blje­nih Ko­le­na.

Bog je živ– živa je ljubav. Nežna kap – poslao sam sms Jeleni Holcer.

Bog je živ– živa je ljubav. Svima i svemu ljubav – šaljem

mislima ovo osećanje dok hodam sunčanim kejom.

Bog je živ– živa je ljubav. Narodna mudrost i svete knjige su hardver dobrog života.

Bog je živ– živa je ljubav. Stvaralaštvo pesnika je softver božanskog života.

Bog je živ– živa je ljubav. Uska zemljana staza po kojoj hodam.

Bog je živ– živa je ljubav. Pas reži iz predostrožnosti.

Bog je živ– živa je ljubav. Poplavljeno tek zasađeno mlado drveće.

Bog je živ– živa je ljubav. Miris Dunava i sunce na licu.

Bog je živ– živa je ljubav. Neko ko mi treba. Neko kao Tii.

12799 - 12831

blaženstva

Prvi od 33 kilometra hodanja za stvaranje… Prepisaću

blaženstva iz trista sedamdeset sedmog dana i svako ću malo

dopuniti jer me od tog 33-metarskog hodanja za stvaranje boli peta.

Kajo Rore Branka i Mina ljubav i odanost za pevanje

i plesanje Tebe i Boga – poslao sam poruku Kaji Roretu Branki

i Mini… Kajo pošalji poruku ljubavi Mini a Mina Branki a Branka Roretu

od Miroslava odanog pevanju i plesanju – poslao sam poruku Kaji.

Plesanje je ustanak… Ustajem od stola.

Pevanje je sloboda… Sloboda za pesmu Bogu milu.

Ljubiti – sloboditi!… Samo slobodom ljubiti.

Hodam preko polja. Miriše zemlja… Kad hodam preko polja kao da hodam po vodi.

Sloboda je nenasilje i mir ali su oslobodioci često

najveći zločinci… Juče sam ugledao prvi maslačak.

Oslobodioci su često najveći tamničari slobode…

Već je osamdeset drugi dan kako me boli peta.

Četiri odvezane koze na travnatoj poljani!… Hvala Tii bolu u peti.

Volim dunavski kej u Futogu… Volim pevanje Ete Džejms.

Čovek iz čamca izbacuje velike cepanice na obalu…

Na kišnom ozelenelom keju u ovom trenutku nema nikog.

Mudro je živeti pored reke… Ovih dana su u Evropi velike poplave.

Vraćam se nazad. Radost mi ispunjava telo...

Zahvalan sam životu što mi je otkrio samu radost u sebi.

Od umora osećam samo milinu… Milina žena moja.

Fizički umor spira prljavštinu sa mene… Ispiram

se vlažnim mladim zelenilom današnjeg dana.

Milinom se predajem milini svih bića… Spajam

jabučice svih pet prstiju sa jabučicama drugih pet prstiju.

Milina je kretanje ćelija… Svetlost savesti.

Milina je kretanje između ćelija… Seks saosećanja.

Milinom zatreperi svaka ćelija… Milina je poslušanje miline.

Milina je razgovor dvojice dečaka… Ljubav i strah jedno drugo

izgone – kaže mi moja mlada prijateljica dok gura bicikl pored mene.

Milina je kad treći dečak vozi bicikl bez ruku… Milina su dvojica

petnaestogodišnjaka koji sede na štanglama i uživaju jedan u drugome.

Milina za kojom sam čeznuo u zatvoru… Milina su ovi topli, predvečernji sunčevi zraci.

Milina je saobraćajna buka koju ni ne primećujem…

Milina je cveće koje sa cvetanjem ne zakazuje.

Milina je izloženost koja spašava… Milina je kamen koji je dovoljan.

Kada bih odgonetnuo razlog ovog blaženstva milina bi iz

njega nestala… Neka neodgonetljivo ispunjava i ovo blaženstvo.

Ljubim bezrazložnu borbu. Borbu za bezrazložnost…

Smešim se kada se podsetim mnogih bezrazložnosti koje su me spasle.

Ja sam borac za igru u borbi… Borba je lopta lepota u rukama i nogama pesnika igre.

Borba je spokoj… Ljubav za protivnika.

Tvoja dužnost je da mi se predaš… Pre-dajem ti se.

Ispunjava me Tvoja dužnost… Tvoja radost je da me primiš.

Stvaranje spašava čoveka od smrti… Bogosatvoraštvo.

 33 kilometra hodanja za stvaranje… Bol koji je tada počeo

još uvek traje. U njegovo ime sam i pisao današnja 33 blaženstva.

33 kilometra hodanja za 33 blaženstva svakoga dana… 33. blaženih sastvaralaštva.

12832 - 12864

blaženstva

U jutarnjoj šetnji sam osetio da je vazduh tek rođena

beba koja u svačijim grudima traži majčin zagrljaj.

Država priprema zakon o rehabilitaciji političkih

zatvorenika. On se odnosi i na moj slučaj.

Nikada nisam osećao krivicu za ono zbog čega sam bio kažnjen.

 Ne prihvatam rehabilitaciju za ono zbog čega se ne osećam krivim.

U zatvoru sam zahvaljujući velikim zatvorenicima

Dostojevskom (Фёдор Миха́йлович Достое́вский)

Gandiju (Mohandas Karamchand Gandhi) Ženeu

(Jean Genet)… doživeo mnogo veću krivicu i zato

osećam duboku zahvalnost prema zatvoru

velikim zatvorenicima i Bogu.

Prethodna blaženstva sam napisao pred samo podne. Onda sam izašao da se

vidim sa Minom i njoj sam nastavio da pričam o tome zašto ne prihvatam rehabilitaciju.

Nastavio sam da hodam sam i da se smirujem i slavim lepotu i dobrotu života samog.

Neću pisati o rehabilitaciji. O njoj ću pričati u subotu pred ljudima.

Čuo sam se sa Kajom i ispričao joj da sam želeo da pišem

o razlozima zašto odbijam rehabilitaciju ali sam promenio odluku

jer Crvene krave vole ljubičasto nebo. Iako duboko poštujem stvaralaštvo

pobunom ja svoje stvaralaštvo zasnivam na afirmaciji i ljubavi.

Samo ću afirmisati – rekao sam Kaji.

Onda afirmiši pičku jer je ona zabranjena i obezvređena – rekla mi je Kaja.

Hoću.

Pička je lepa reč. Još jednom – lepa je reč pička.

Pička je ruža. Hiljade nervnih latica u njoj.

Pička miriše na more. More porekla.

Pička je topla. Gnezdo samom životu.

Pička je vlažna. Sverađajuća.

Pička je rumena. Rumenilo u mozgu.

Pička je majka sestra žena ćerka prijateljica. Pička je moja.

Pička je dobra. Sama dobrota.

Pička je nežna. Raznežuje. Sve što pičku dodirne postaje nežno.

Pička ljubi.

Pička je domovina. Jedna jedina domovina. Domovina svih domovina. Moja jedina domovina.

Pička je čedna. Čednošću podatna.

Pička je bezmerna. Bezoblična i besmrtna.

Pička je odana. Iskusio sam.

Pička je voćka. Pička je šljiva. Smokva. Breskvica.

Pička je srce. Krv sama.

Pička je lek. Zdrava i zdravljena.

Pička je hram.

Pička je kurac. 

Pička je Miroslav Mandić.

Pičkom sam nevin oduvek i zauvek.

12865 - 12897

blaženstva

Zaista je to čudo što ću i danas napisati 33 blaženstva!

Blaženstva pišem kao da perem bistri potok.

Kao da provetravam vetrove.

Kao da rađam zemlju.

Sunčam sunce.

Rečitom činim reč.

Otvaram otvoreno.

Sedim na stražnjici.

Hlebujem hleb.

Stranstvujem stranca.

Pičkam pičku.

Kurčim kurac.

Gospodstvujem gospodstvo.

Otkačinjem otkačinjanje.

Odnazađujem odnazad.

Procvetavam procvetalo.

Japanizujem Japan.

Obožujem Boga.

Osmehu se osmehujem.

 Bezbrižnost obezbrižnjujem.

Nevinost nevinujem.

Pažljivujem pažljivost.

Volim voljenje.

Hodam korake.

Čitam čitanje – engleskujem engleski.

Muziciram muziku.

Istežem istezanje.

Odmaram odmaranje.

Radim rad.

Svetom nepredvidljivošću osvešćujem nepredvidljivost.

Lako hranim laku hranu.

Orgazmiram orgazam.

Čudeći se blaženstvima dovršavam čudo od 33 blaženstva.

12898 - 12930

blaženstva

Snažna majka vodi za ruku svog osmogodišnjeg sina.

Srednjovečni muškarac sa cigaretom u ustima preskače baricu dok prelazi ulicu.

Joj u mondgomercu! Divno! – kaže mi u prolazu Svetlana Milić.

Platio sam televizijsku pretplatu u pošti.

Kupio sam tri male pogačice.

Prolazim kroz centar grada koji se priprema za dnevnu vrevu.

Na pijaci kupio četiri jabuke zlatni delišes.

Vlažno je.

Neprestano me prati pev ptica.

Kaset… se…  kvar… zas… čim… počne… da sni… tešk…  mi je d… pišem… njim.

Noćas sam legao u četiri ujutru. Umoran sam. Treba pažljivo da prođem kroz dan.

Ponovo sam ugledao majku sa osmogodišnjim sinom. Upravo su izašli iz ambulante.

Idem ka stanu. Hodam polako. Zamišljam kako ću sa uživanjem pisati.

Napolju ću napisati sva blaženstva o tome kako ću uživati da pišem za stolom uz kafu.

Uz muziku koju stalno slušam.

Sa pogledom kroz prozor na Dunav čiji nivo neprestano raste ovih dana.

Sa osećanjem prijatnosti se leči svet.

Volim da pišem Crvendaćem.

Reči se pitomo pojavljuju na ekranu.

Osećanja i misli se lako pretoče u vizuelnu lepotu reči.

Pisanje je čarobna stvar.

Još sam napolju.

Kada uđem u stan prvo ću otvoriti prozore i provetriti sobe.

Ostaviću jabuke na terasi da budu hladne.

Skinuću jaknu.

Ponoviću sve ono što sa zadovoljstvom ponavljam svako prepodne.

Ulazim u zgradu.

Polako zatvaram vrata.

Penjem se stepenicama.

Približavam se prvoj kafi.

Muzici. Smiraju za stolom.

Crtanju Svemirskog ružičnjaka, Hrama duše i Harema ljubavi.

Otključavam stan. Zapahnjuje me topli vazduh.

12931 - 12963

blaženstva

Lice mu gori unutrašnjom vatrom.

Usne mu se suše.

Nos mu stoji kao strela.

Oči su mu duboko u duplji i odatle džagre.

Nemirne su.

 Ma ne! Ludačke su mu.

Čelo mu je čisto lepo i jednostavno.

Ramenima povlači stvari ka gore.

Ruke su mu svesne. Na desnoj mu piše Dobrota.

Najživlje su mu kao i usne. Ruke i usne su mu način.

Šake širi i šaketa šaroliko. Jedna mu tu jedna

mu tamo jedna mu mirna jedna mu nemirna.

Na prstima mu prstenje. Prsti isprepleteni šušte mu od dlaka i suve kože.

Grudi su mu aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa...

Prse se. Izložene prve na udaru. Hrabre ga.

Stomak mu je neprepoznatljiva osetljivost.

U bokovima mu sklad. Struji mu sloboda iz njih.

Butine mu konjske.

Noge su mu spremne. Nogama traži. Nogama prati. Nogama pleše. Nogama peva.

Stopala izdiže na prste. Cupka. Povlači ih po

podu kad se stidi. Naročito levo. Stopalima lebdi.

Leđa prava.

Ne znam da li diše. Nečujan je.

Boja glasa mu je baršunasta. Menja je. Kad tiho priča bruji.

Cvrkuće glasom na unutra. Svoj govor boji milijardama nijansi glasova.

Jačina glasa mu je umirujuća.

 Ma ne! Živa je.

Dinamična.

 Pobunjenička.

Glasom je napaljen, nežan, telesan, ljut, uplašen, srećan, tužan, miran i nemiran.

Misli u talasima. Jako. Misli mu se vide. Prati ih. Munjevite su. Sustiže ih. Zaustavlja.

Celo telo mu je gipko. Eksplozivno. Kao bič. Sam

kurac. Skuplja se i širi. Diše. Kao kosmos. Celina. Pulsira.

Kreće se kao popodnevni kovitlac morskog peska.

Oštar je i svuda prodire. Zasipa te prisustvom.

Misli iz drevnosti i iz najdalje budućnosti. Iz praznine. Iz ne-misli.

Misli stranstvovanjem. Odlaskom. Drugim stanjima.

Misli oslobađajući.

Obraća se samo meni.

 Po mom mišljenju on se obraća samo svemu.

Neprimetnom.

Sa njim sam sve vreme osećala kako je sve važno. Kako

je sve dobro. Kako svima daje svetlost i snagu. On sija pa sija.

Videla sam kako su drugi dok on priča pažljivi, povređeni, ranjivi, seksualni,

čeznutljivi, otvoreni kao da je sve vreme ovog sveta stvorio samo za njih.

Osećam kako se njegovim govorom obnavlja ceo grad.

Svi ljudi na Planeti se menjaju.

Svemir ga sve vreme grli.

Dok on govori sva bića čuju Bog je živ.

12964 - 12996

blaženstva

Dunav još nadolazi. Poplavio je mnogo kuća uz obalu u Suseku Banoštoru Čereviću…

Dva goluba su doletela na ogradu terase.

Prsti leve šake oslonjeni laktom o sto savijeni miruju pred mojim licem.

Palcem leve šake sam podbočio bradu kažiprst sam oslonio na vilicu srednji prst

o jagodicu domali sam smestio između nosa i gornje usne mali mi visi u vazduhu.

Jezikom prelazim preko zuba gornje vilice čisteći ih od

drugog zalogaja hleba koji sam sažvakao pred drugu kafu.

Ljubav sve vidi.

Sa četiri prsta sam uhvatio prvi prsten na

srednjem prstu desne ruke i počeo da ga skidam.

Sada sam opet bradu oslonio na palac leve šake kažiprstom

podbočio jagodicu ali ovog puta unutrašnjom stranom savijenog

srednjeg prsta o koji su takođe oslonjeni i savijeni domali i mali.

I sada je brada oslonjena na palac leve šake ali je unutrašnja

strana kažiprsta na koji su oslonjeni svi ostali prsti priljubljena uz usne.

Sve ove položaje u kojima su sarađivali leva šaka i lice zatekao sam a

opisivao sam ih tipkajući po Crvendaću samo srednjim prstom desne ruke.

Malopre sam primetio kako je leva ruka bila oslonjena na lakat a

opuštena i savijena šaka je u prostoru na tačno deset santimetara od lica

(izmerio sam) uživala u sebi. Pogledao sam je. Bila je lepa kao sve što jeste.

Pomislio sam koliko se toga neprestano događa sa mojim telom…

Evo opet! Kažiprst mi je oslonjen o levu nozdrvu srednji prst o desnu domali

leži na desnom uglu usana dok za sve to vreme palac i mali prst vise u vazduhu.

Sada tipkam po Crvendaću srednjim prstom leve šake jer

sam primetio da sa sva četiri prsta desne šake neprestano

bubnjam po stolu slušajući Džeri Li Luisa (Jerry Lee Lewis).

 Dok sam ispravljao prethodno blaženstvo od slovnih grešaka primetio sam kako

sa dva tri ili sva četiri prsta leve šake treperim tarući ih jedan o drugi brže ili sporije.

povio sam glavu prislonivši je blago o nokte srednja tri prsta leve šake jer

sam počeo da mislim o tome kako uvek primetim neki događaj tek kada se

zaboravim i onda sam se raznežio jer me je to podsetilo o otetosti uma koji se

postiže dugogodišnjom molitvom o čemu sam čitao sinoć kod jefrema katunakijskog.

Odlučio sam da predhodno i ostala današnja

blaženstva ostavim sa greškama onakvim kako ih otipkam.

Sedamnaesto blaženstvo nisam mogao da napišem jer

ono govori o obe mje šake koje su treperela nad Crvendaćevom

tastaturom i nije bilo načina da o tome u tom trenutku pišem.

Otetost uma predstavlja zrelije stanje. To dolazi od Boga, od Svetog Duha. Um biva

ugrabljen i uzdiže se do teško sagledljivih visina. Tada čovek ima osećaj da mu je um

otišao, a u stvari um biva Božijom silom vođen. Bog ga odvodi tamo gde On želi. On se

tada proslavlja u slavoslovlju, ili gleda tajne Božije – Starac Jefrem Katunakijski.

Misleći da neću moći da primetim neki sledeći događaj ako

budem pokušavao da ga primetim primetio sam da sam sve prste

i jedne i druge šake oslonio o jagodice i da su mi šake podrhtavale u

prostoru između lica i Crvendaćevog ekrana kao neka providna piramida.

zasvbila me je desna nozdrva stavio sam kažiprst desne šake u nozdrvu i

prodrmao ga a onda sam ga zadržao u nozdrvi i jo ga držim da bih sve to opisao.

dok sam mišom pomerio strelicu zagledao sam se u ekran ali sam primetio

kako pomeram miša u krug mameći na taj način sebe da nešto napišem.

A ovo što se desilo je bilo ovako levu šaku sam bio oslonio na lice a desnom

sam sporo u ritmu pesme Over The Rainbow cupkao po stolu što ne bih ni

primetio da nisam ugledao odsjaj prstenja u krušnom metalnom delu prozora.

Pošto sam odlučio da sva današnja blaženstva napišem na način kojim ih

danas pišem osetio sam dramu u istrajavanju opasnost od neuspeha koji mi

se može dogoditi ako ne budem bio više u stanju da primetim događaje koji stvaraju ukus

i atmosferu dok pišem. Ali sam osetio i neku detinju nadu i radost da ću uspeti i da mi

je samo nastaviti i da će me samo nastavljanje odvoditi blaženstvenog blaženstvima.

Povukao sam telo i glavu unazad oslonivši se na naslon stolice pokušavajući

da sagledam moguću lepotu koja me iščekuje i primetio sam kako sam levu šaku

sklopio u pesnicu a desnu poluotvorenu razmaknutih prstiju nadvio nad tastaturom.

Dok sam pisao predhodno blaženstvo na njegovom početku sam primetio

jedva čujni zvižduk koji sam ispuštao sa usana a pri kraju blaženstva sam osetio

kako sam na licu napravio neku blagu grimasu koja mi je opuštala kožu lica.

Opet čudo. Čim sam posle predhodnog blaženstva osećajući zadovoljstvo

jer sam ga napisao pomislio šta bih sve to još mogao pisati primetio sam u

istom trenutku kad mi se to dogodilo da sam tapšnuo šaku o šaku a sigurno

bih to i nastavio da radim da nisam poželeo odmah to i da zapišem.

Njištao sam od zadovljstva malopre.

držim savijeno glavu u levu stranu i tipkam levim srednjum prstom

je sam se uhvatio kako sam iskrivio glavu da bi mi iskrckalo u vratu.

Ovo što pišem je ovo što pišem i to je to.

Nestala senka.

Svetlost svetlosti same.

Radost u Tvojim grudima.

12997 - 13029

blaženstva

Dunav još raste. Opasnost se oseća u vazduhu.

Skrenuli su mi pažnju da često spominjem drugu kafu.

Sada kada sam tek pri kraju prve uradiću sledeće.

Zaleteću se i pre druge kafe ću napisati sva današnja blaženstva slušajući bugivugi.

Pisaću o toj drugoj kafi da bih je zaslužio.

Da bih od druge kafe načinio jednog od junaka Miroslava Mandića.

Za desetak dana iz Grčke dolazi Gerda Kazakos (Gerda Kazakos)! Gerdu

ne poznajem iako mi je dala novac za štampanje devete i desete knjige Ruža lutanja.

Pre druge kafe se teglim. Savijam se i dodirujem

prstima pod pokušavajući da ga dotaknem i dlanovima.

Sa drugom kafom često počinjem da radim nešto sa novim zanosom.

Za razliku od prve kafe koja je u čistoj beloj šoljici druga kafa na

sebi nosi tragove prve. Dve tri sasušene kapljice na belini oboda.

Ispio sam poslednji gutljaj prve kafe ali mi je trčati do druge.

Voleo bih da Gerdi predstavim moj sistem rada sa novcem koji

zovem Gerda, hvala Ti za tvoju nežnost. U njemu je filozofija Novog

novca i način na koji bih želeo da obezbeđujem novac za svoj rad.

Naravno da i danas treperim prstima i vrtim mišem mameći tekst da se pojavi na ekranu.

Ustao bih od stola po drugu kafu ali treba da trčim ka njoj.

Druga kafa potvrđuje prvu.

Druga kafa se bori za sopstveni smisao.

Postoje dve vrste druge kafe baš kao što postoji samo jedna vrsta

prve kafe ili tri vrste trećeg četiri vrste četvrtog pet petog sto stotog

milion milionitog i sve to zahvaljujući Drugom i zahvaljujući drugoj kafi.

Prva vrsta druge kafe je ona koju sam do sada pio i koja

potvrđuje prvu. I sada evo druge vrste druge kafe kojom prva

kafa stvara drugu kafu i koju ću prvi put napraviti i popiti danas.

Gle čuda! Druga druga kafa se otima da proslavi

prvu kafu! Nevinost sa kojom sve počinje.

Druga druga kafa je potvrđivanje nevinosti.

U drugoj drugoj kafi su suze radosti.

Zamišljam treću kafu skuvanu u vodi od suza.

Kada završim sa pisanjem današnjih blaženstava biću ispunjen pisanjem o drugoj

kafi. Drugu kafu koju budem napravio osećaću kao prvu drugu kafu u mom životu.

Biće to trenutak u kome će druga kafa postati

junak ove knjige sa svim svojim životom van nje.

Piću je Odašiljući Ljubav Hiljadu Malih Nežnih Tautoloških Radova Koji Neprestano

Beskrajno I Bezvremeno Zrače Lepotu I Ljubav Svim Ljudima I Svim Bićima.

 Drugu kafu ću piti i misliti o Odašiljući Ljubav Hiljadu Malih

Nežnih Tautoloških Radova Koji Neprestano Beskrajno I

Bezvremeno Zrače Lepotu I Ljubav Svim Ljudima I Svim Bićima.

Odašiljući Ljubav Hiljadu Malih Nežnih Tautoloških Radova Koji Neprestano Beskrajno

I Bezvremeno Zrače Lepotu I Ljubav Svim Ljudima I Svim Bićima mi se sviđa.

Odašiljući Ljubav Hiljadu Malih Nežnih Tautoloških Radova Koji Neprestano Beskrajno I

Bezvremeno Zrače Lepotu I Ljubav Svim Ljudima I Svim Bićima može biti i naziv hiljadu

malih nežnih tautoloških radova koje bih mogao napraviti u prve tri Ekspedicije.

Drugu kafu još nisam napravio a ona mi je već tako mnogo dala.

Opraštam se od Odašiljući Ljubav Hiljadu Malih Nežnih Tautoloških

Radova Koji Neprestano Beskrajno I Bezvremeno Zrače Lepotu I Ljubav

Svim Ljudima I Svim Bićima sve do njegovog sledećeg pojavljivanja.

Uzbudio sam se snagom druge kafe koju iščekujem da me smiri posle ovog

zanosa sa hiljadu malih nežnih tautoloških radova. Da me smiri i pomogne

mi da rasudim šta da odlučim u povodu hiljadu malih nežnih tautoloških radova.

Slušam Bil Big Brunzija (Big Bill Brunsy).

Još je tako malo ostalo do druge kafe.

uživam

u

33.

blaženstvu

13030 - 13062  

blaženstva

I noćas je Dunav narastao za nekoliko santimetara.

Zahladilo je. Pada kiša. Duva vetar.

Kako je to lepo zahladilo je!

Kako je to lepo pada kiša!

Kako je to lepo duva vetar!

Juče sam bio uzbuđen zbog Odašiljući Ljubav Hiljadu Malih Nežnih Tautoloških Radova Koji

Neprestano Beskrajno I Bezvremeno Zrače Lepotu I Ljubav Svim Ljudima I Svim Bićima.

Napravio sam drugu kafu. Na čistom hameru napisao šarenom

olovkom naslov Odašiljući Ljubav Hiljadu Malih Nežnih Tautoloških

Radova Koji Neprestano Beskrajno I Bezvremeno Zrače Lepotu I

Ljubav Svim Ljudima I Svim Bićima i počeo da radim.

Uzbuđenje je raslo. Stvari su se povezivale. Nadovezivale. Izranjale.

Bio sam sve više u zanosu i sve više u smiraju.

Imao sam potrebu da nekome kažem da mi se možda sa Odašiljući

Ljubav Hiljadu Malih Nežnih Tautoloških Radova Koji Neprestano Beskrajno

I Bezvremeno Zrače Lepotu I Ljubav Svim Ljudima I Svim Bićima otvorio i

rad u Ekspedicijama trećem delu Trećeg desetogodišnjeg rada.

Želeo sam da to kažem nekom. Ne nekom nego ženi savezniku. Ali nje nije bilo.

Ućutao sam.

Izašao u šetnju. Jako pokisao na pljusku.

Osušio se. Otišao da kupim neku knjigu u spomen na

Odašiljući Ljubav Hiljadu Malih Nežnih Tautoloških Radova Koji Neprestano

Beskrajno I Bezvremeno Zrače Lepotu I Ljubav Svim Ljudima I Svim Bićima.

Redigovao ovu knjigu. Još jednom pokisao.

Čuo se sa Brankom Kajom Minom…

Za stolom. Sa muzikom. Blaženstvima. Utopljen

u ćebadima. Pred drugom današnjom kafom.

Druga kafa je na stolu. Drugi zalogaj kifle u ustima.

U svemu što jeste jeste i humor.

Volim humor koji samo jeste.

Kada humor samo jeste onda je to neki blagi humor.

Neprimetan humor.

Humor koji ne liči na poznati humor.

Humor ponavljanja koji ponavlja humor.

Blagi humor je bezazleni humor.

Humor izaziva nežnost.

Humor i ne želi ništa da kaže nego da ga samo osetiš.

Sa humorom možeš                                  preskočiti neku nelagodu.

Možeš sebe ^sagledati.

Humorom možeš sebe _sačuvati.

Vetar ljulja kapljice kiše koje vise ispod ograde terase.

Ko primeti kapljice primetio je terasu.

Ko primeti terasu oseti i humor terase.

13063 - 13095

blaženstva

Nivo Dunava stagnira. Pada kišica. Hladno je. Mnogo je poplavljenih kuća i zemljišta.

Dok sam se posle jutarnje šetnje peo

stepenicama ugledao sam nekoliko vrabaca na grani.

Volim što sam u životu zavoleo vrapce.

Sa vrapcima živim sestrinstvo i bratstvo svih onih koji vole vrapce.

Vrapci su kao trave. Napisao sam to više puta

da bi moje pisanje ličilo i na vrapce i na trave.

Orlovi su vrhovi.

10:45h. Za pola sata ću krenuti u Petrovaradin da sačekam Kaju. Kada

uđemo u stan skuvaću joj kafu i zamoliću je da mi sedne iza leđa i gleda kako pišem.

Pišem pred Kajinim očima. Uzbudljivo je. Ogoljavajuće.

Napaljujuće. Treperi još nepostojeći oblik.

Slušamo Kaetana Veloza (Caetano Veloso).

Muzika me uzbuđuje spolja. Pisanje iznutra.

Zviždućem. Lepo je biti slobodan.

Sloboda je bezazlena.

Misterijska bezazlenost svih ljudi i svih bića.

Reči teku i Kajinim unutrašnjim putevima.

Pisanje je verovanje.

Verovanjem čekam reči.

Staviti tačku je dobar posao.

.

Lepota blaženstava je otvorena za bilo koje blaženstvo.

Simpatičke snage u blaženstvu dozivaju Nikolaja

Fjodorova (Николай ФедоровичФедоров). 

Nikolaj Fjodorov izaziva vaskrsenje svih mrtvih.

 Mrtvi su zelena trava.

Trava i vrapci.

Kaja lepo ćuti.

Zelena trava uživa da raste a Kaja da ćuti.

I ja ćutim.

Pišem tišinom muzike.

Pišem leđima.

Pišem snagom prvog pisanja.

Sa dvadeset devetog blaženstva od radosti poskočim

u trideseto

trideset prvim sam najbliži trideset drugom 

trideset drugim

doskočim u trideset treće.

13096 - 13128

blaženstva

Pošto sam isuviše sam ovako ću.

Krenuću odlučnije.

Odaniji.

Prvim korakom.

Drugim korakom.

Trećim korakom.

Četvrtim korakom.

Petim korakom.

Šestim korakom.

Sedmim korakom.

Osmim korakom.

Devetim korakom.

Desetim korakom.

Jedanaestim korakom.

Dvanaestim korakom.

Trinaestim korakom.

Četrnaestim korakom.

Petnaestim korakom.

Šesnaestim korakom.

Sedamnaestim korakom.

Osamnaestim korakom.

Devetnaestim korakom.

Dvadesetim korakom.

Dvadeset prvim korakom.

Dvadeset drugim korakom.

Dvadeset trećim korakom.

Dvadeset četvrtim korakom.

Dvadeset petim korakom.

Dvadeset šestim korakom.

Dvadeset sedmim korakom.

Dvadeset osmim korakom.

Dvadeset devetim korakom.

Tridesetim korakom.

13129 - 13161

blaženstva

Pošto sam isuviše sam ovako ću.

Trideset prvim korakom.

Trideset drugim korakom.

Trideset trećim korakom opisujući nasumice uzete stvari iz fioke mog radnog stola.

Plavu bojicu kojom bojim nedeljni crtež čoveka u molitvenom poklonjenju Bogu.

Selotejp. Trebalo bi sa njim da izlepim fotografije

Jednog čoveka koje sam uradio u poslednje dve godine.

Narandžasta bojica kojom obeležavam mesta u Bibliji.

Jedna od šarenica –drvena bojica sa više boja.

Makaze za šišanje.

Preostalo parče fluorescentne šarenice kojom svakoga

dana u rokovnik napišem tri puta Bog Bog Bog.

Pakovanje grafitnih mina 2b za moje dve voljene patent olovke.

Zarezač koji brzo zatupi jer svakoga dana

zarezujem plave bojice kojima crtam Plavu ružu.

Drugo pakovanje grafitnih mina. Ta srca koja tako lepo pišu.

Mali kalkulator koji mi je poklonio Nenad Baturan kojim svake nedelje

sabiram kilometre koje sam ishodao a na kraju godine novac koji sam dobio.

Šestar koji mi je poklonio Ivan Venčanski kojim

se poslužim kada crtam neku misao o celini.

Metalni zarezač koji ovog trenutka odlažem u Muzej.

Svežanj flomastera koje sam povezao gumicom i kojima podvlačim

delove u knjizi koju čitam da bi podvučene reči Maja Klisinski

prekucala. Do sada sam prikupio tri debela portfolija takvih tekstova.

Treći zarezač. I njega odlažem u Muzej.

Lična karta koju sam napravio 1997. godine. U njoj su podaci o Bogu Ženi i Umetnosti.

Harmonikica. Stotinak saveta koje sam ispisao na kartončićima

kada sam jako patio ljubavno. Na primer – Miroslave ne sažaljevaj se.

Četvrti metalni zarezač još za upotrebu.

Žuta fluorescentna bojica kojom u Bibliji podvlačim meni posebno draga mesta.

Šarenica koju sam danas dobro zarezao.

Skalpel kojim ponekad sečem hartiju.

Još šarenica. Kupovao sam ih kad god sam imao koji dinar više.

Šarenica ali ne moje marke Koh-i-Noor.

Plava bojica kojom ću čim završim današnja blaženstva nacrtati Plavu ružu. Zatim ću brzo

spakovati laptop oprati zube obuti patike i krenuti u Beograd da čitam blaženstva.

Crna olovčica koju sam potrošio. Manja je od santimetar. Veteran.

Šmirgla kojom ponekad zašiljim olovke.

Preostalo je još nekoliko bojica, guma za brisanje, lepilo, dve

posebne harmonikice, telefonski imenik – i to bi bilo sve u srednjoj fioci.

U gornjoj je puno olovaka, mastilo, tuš za tetoviranje i još neke slične stvari.

U donjoj fioci su mape, dve-tri masti za povrede, papirne maramice…

Na stolu je prazna bela šoljica za kafu, patent olovka,

Crvendać i desetak poluhamera na kojima su razne skice,

tabele, sistemi, kalendar koji pravim za nekoliko narednih meseci.

13162 - 13194              

blaženstva

U je prva reč prve rečenice knjige Dnevnik druge zime Srđana Valjarevića.

I je prva reč na sledećoj strani Srđanove knjige.

Spasila je prva reč na trećoj strani Srđanove knjige. Svako

od 198 blaženstava ove nedelje ću počinjati prvom rečju svake

sledeće stranice Srđanove knjige koja ima dvesta jednu stranicu.

Je jer to je dobar način da pišem bez svoje volje.

Dugo Kao i uvek…

Tačno Kao i uvek kada hodaš...

Pevanje ili Kao i uvek kada hodaš savršena mešavina svega. Stefane, ’oćeš me

zaboraviti pita mlada nežna devojčica dečaka – poslala mi je poruku prijateljica.

U jebote kako je u dobro da sa njim napišem U jebote kako je dobro u.

Pio i ispih poslednji gutljaj prve kafe.

Rekoh i nikada ne porekoh kako je Jedno jedino.

A voleh mnogo toga a sada volim sve. Sve je ikona sve-tlosti.

Više žene u meni čini me više mužem svakoj ženi. Ženi jedinoj.

Al’ sati slede trenutke.

Dolaze vremena ljubavi.

I ljubav će preobraziti starog čoveka koji ljubav ne može da podnese.

Ima svega samo u bivanju.

Da sve više volim osećam posle svakog da.

On je čovek koji plače suzama Božijim.

Jedini sam sve za Jedinog ljubeći onog koji plače suzama Božijim. 

Od trenutka kada krenem mirniji sam.

OndaTe ostavljam da bi i Tii krenula.

Lepo me vodi.

Hodam Plesanjem i Pevanjem.

Da sve više volim osećam posle svakog da.

Deo sam celine nikada deo nekog dela.

I ljubav preobražava starog čoveka koji ljubav ne može da podnese.

Pričao sam nekada da bih i danas pričao.

Posle i pre čine pričanje.

Sad je vreme pesme.

Se onda sam se zamislio ne bih li nešto napisao počinjući rečenicu rečju se.

Mu uvek tako mnogo znači.

I ljubav preobražava starog čoveka koji ljubav ne može da podnese.

Jesam i ja jesam.