Bog Miroslav Mandić Bog

19135 - 19167

blaženstva

Trenom odlučujem.

Nemam ništa.

Ništa je sve.

Sloboda je sloboda.

Ljubav ljubi. ™

Volim da napišem ljubav.

Ljubav ljubi i opšta mesta ljubavi.

Otkuda dolazi iznenada?

Bog – Tii i ja – to sam ja.

Ja sam mali od Boga.

Ja sam dečak muž.

Ja sam nema me.

Pišem nestajući u pisanju.

Ljubim Tebe koja si i danas bacala kamenje na mene.

Kamenje izdišem na praznim putevima.

Čuvam se ne čuvajući se.

Čuvam Te čuvajući Tii sebe za Tebe.

Urličem nežnošću.

Pre nego smo se prepoznali.

Priušti me.

Jezik je hrabrost jezika.

Jezik peva.

Dvadeset osma Tii je a ponovo si u devetnaestoj.

Pedeset osma mi je a dvadeseta mi je.

Ljubim pustinjske oce četvrtog petog i šestog veka.

Moje ime je na Tvojoj koži.

Nosim Te u rečima dobrota i lepota istetoviranim na mojim rukama.

Zaplešimo.

Bogom plešimo.

Tii si ja ja sam Tii

Radosna krhkosti.

Pesmo skrušenosti.

Radosna pesmo skrušene krhkosti.

19168 - 19200

blaženstva

Prav put nestaje u daljini.

Tačka perspektive u meni zrači besmrtnošću.

Trava u kljunu vrane.

Od zapadajućeg sunca moja senka se prostire

tridesetak metara po asfaltu travi i opet po asfaltu.

Tutnje gvozdeni tramvaji na gvozdenom mostu.

Ohladio mi se nos. Grejem ga prstima.

Pišem za dve žene Voljene.

Vidim drvored u ovom blaženstvu za vas Voljene.

Dugački pravi kanali.

Ravnica bez kraja.

Besmrtnost se širi.

Dve bordo zimske ruže su mi na stolu.

Iscrpeli su me neuspesi.

Ovo blaženstvo je početak uspeha.

áâãäíîïðõà

Ovo je jedna ptičica.

Ovo je jedan vrh planine.

Ovo je jedan čovek.

Ovo je jedan matematički zadatak.

Ovo je još topao hleb.

Ovo je brzina.

Ovo je polazak u susret.

Ovo je jedna čitanka.

Ovo je novac.

Ovo je aplauz.

Ovo je bariton saksofon.

Ovo su geografski pojmovi.

Ovo je zbornik novogovora.

Ovo je zvuk koraka u noći.

Ovo sam ja kao dete.

Ovo je Tiibukvar.

Ovo pogled kroz prozor.

Ovo je početak gradnje Sedmospratne staklene kule

Umetnosti Miroslava Mandića (iz Rečnika Miroslava Mandića).

19201 - 19233

blaženstva

Crtam Plavu ružu snimam je i pišem o tome.

Škrabotina nestaje u uređenom haosu.

Kružim i zvučim.

Papir je sve glatkiji.

Pojavljuju se prve svemirske neravnine na Plavoj ruži.

Prvi put crtam snimam i pišem diktirajući Violeti.

Pišem samo ono što vidim a to što vidim se neprestano menja.

Vidim kako se neprestano menja neprestano menjanje.

Neprestanim menjanjem nastaje lepota Plave ruže.

Sada kružim u samom centru da i centar nestane u celini.

Celina u centru.

Sve se više plavi Plava ruža.

Gušća je.

Sve se više talasa.

Sužava se i širi se.

Zarezujem sve četiri plave olovke.

Tom Vejts peva o bivšoj ženi.

Nastavljam da crtam.

Tajna je u pronalaženju mere potpunog zasićenja.

U trenutku kada olovka počne da guli nanose plave boje Plava ruža je gotova.

Kruženje i trljanje se nastavljaju.

Plava ruža mi otvara mozak.

Mozak je Svemir.

Svemir je lepota.

Lepota otvara srce.

Volim da gledam kako crtam Plavu ružu ali

volim i da gledam kako snimam Plavu ružu.

Sada volim i da pišem Plavu ružu.

Na taj način bih voleo da radim.

Bile bi mi potrebne 33 kamere 33 laptopa 33 nepoznatosti.

Duboka je ova ruža.

Pri kraju sam. Ispustiću olovku iz ruke. Pašće na Plavu ružu i to će biti kraj crtanja

Plave ruže. Sve ću to snimiti zaustaviti kameru i to će biti kraj Plavog filma za danas.

Ispustio sam plavu olovku na Plavu ružu.

Kameru polako spuštam ka Ruži.

19234 - 19266

blaženstva

Prazna je bela hartija.

Stavio sam plavu tačku.

Počinjem da kružim.

Crtam kruženjem.

Pomažu mi prstenje i brojanice.

Svidelo mi se jučerašnje crtanje snimanje i pisanje pa sam poželeo da ih ponovim.

Još je na Plavoj ruži dosta beline. Uskoro će sve to nestati u plavoj monohromiji.

Dubini slike.

Slika je lepa jer je duboka a mi vidimo samo njenu površinu.

Laka je težina slike.

Najlakše je najteže.

Menjam uglove snimanja. Uvećavam lepotu Plave ruže.

Oko kamere vidi više. Otkriva ono što moje oko ne registruje.

Slika je sve dublja.

Gustinom se prostori otvaraju.

Molitvena je ova Plava ruža.

Ona je sestrinstvo svih monahinja i monaha.

Zarezao sam bojice.

Snimam prstenje. Uživam u njihovoj lepoti.

Prstenje su hramovi.

Sve ono što sam pisao o jučerašnjoj Ruži i sada mogu da napišem.

Sve je isto.

Ruža me vodi svome kraju.

Dovršenoj lepoti.

Lepoti koja će od sada samo zračiti.

Ostalo je još da načinim desetak krugova.

Olovka sve više guli nanešenu plavu boju.

Sada crtam da bih pisao.

Plava ruža sada traje zbog blaženstava.

Sve jedno drugome služi.

Lepota crtanja lepoti snimanja.

Lepota snimanja lepoti pisanja.

Lepota pisanja lepoti čitanja.

19267 - 19299

blaženstva

Crtam Plavu ružu snimam je i pišem o tome. Prazna je bela hartija.

Haj’mo po treći put crtanje snimanje pisanje.

Škrabotina nestaje u uređenom haosu. Stavio sam plavu tačku.

Tradicija ni iz čega.

Kružim i zvučim. Počinjem da kružim.

Tradicija plavog.

Papir je sve glatkiji. Crtam kruženjem.

Plavi Svemir na stolu.

Pojavljuju se prve svemirske neravnine na

Plavoj ruži. Pomažu mi prstenje i brojanice.

Očitost lepote.

Nezaustavljivost reči. Nezaustavljivost snimanja. Nezaustavljivost crtanja.

Reči kruže. Crtež kruži. Snimak kruži.

Kruženje je lepo samo po sebi.

Bistra voda. Bistra čaša. Bistro grlo.

Crtanjem se molim da se ne bojim.

Snimanjem se molim da radim radosno.

Pisanjem se molim da slobodno volim.

Zarezujem sve četiri olovke.

Kružim sporo posmatram šaku koja kruži.

Vidim joj vene. Žuto istetovirano drvo. Prstenje. Brojanice.

Svaki deo tela je živi stvor.

Šaka koja crta radi svoj posao.

Kamera koja snima radi svoj posao.

Reči koje pišu ljubeći rade svoj posao.

Osećam ljubav prema Plavoj ruži na hartiji.

Osećam ljubav prema Plavoj ruži na snimku.

Osećam ljubav prema Plavoj ruži u rečenici.

Sve je to jedna ruža.

Sve ruže jedne ruže.

Zumiram sliku. Usporavam. Svetlost prstenja i Plava ruža.

Kamerom sam uvećao nanose plave boje. Liče na nanose pustinjskog plavog peska.

Na svemirski beskraj.

Na opčinjavajuću blizinu.

Na lepotu smiraja.

Udišem – istrajavam dobrotom.

Izdišem – strpljiv sam lepotom.

Dišem dobrotom – lepotom verujem.

Kraj.

19300 -19332

blaženstva

Izlazim iz zgrade prožima me osećaj krivice.

Noćas sam se budio u strahovima.

Skratio sam hodanje. Kupio sam sveću. Sto grama žita. Litar

crnog vina. Sutra ću kupiti hleb i bele zimske ruže i to će biti slava.

Iscrpljen sam samoćom. Prepuštam se da bih predahnuo.

Pomažu mi knjige koje čitam.

Sve zavisi od mene – sve predajem Bogu.

Blaženstva koja slede su svedočanstvo moje nemoći.

Svedočanstva iscrpljenosti.

Kada završim blaženstva skupiću se u sebe da preživim nalete samoće.

Otvoriću se svetim tekstovima koje ću čitati.

Zamišljaću Tvoje telo.

Ustajaću. Paliću svetlo. Ponovo čitati.

Prihvatam svoju nemoć. Mislim na hasidske priče.

17:17h. Obradujem se kada mi vreme pokaže ove lepe pravilnosti.

Zavisim od drugih – to je spasonosna opasnost.

Da sam blaženstva pisao jutros ona bi bila drugačija.

da sam blaženstva pisao jutros ona bi bila drugačija

zavisim od drugih i ta je opasnost spasonosna

17:33h – obradujem se kada mi vreme pokazuje sebe

prihvatam svoju nemoć i mislim na priče o jeziku

ustajaću

paliću

svetlo

čitaću

zamišljaću Tvoje telo

otvoren sam svetim tekstovima

kada završim blaženstva skupiću se u Tebe da preživim nalete samoće

iscrpljen sam samoćom

ljubim vas blaženstva moje nemoći

ljubim te samoćo Tii nisi sama

sve zavisi od mene

sve predajem Bogu

pomaže mi muzika koju slušam

ujutru ću kupiti hleb

bele zimske ruže

i to će biti slava

budiću se u Tebi

izlazim iz blaženstava prožima me osećaj praznine

19333 - 19365

16:36h. Nazirem – pišem pod svetlošću sveće.

Sam sam – potvrđujem Tvoje prisustvo.

Na stolu sveća. Hleb i vino. Žito i zimske ruže.

U jednoj nozdrvi svežina prastarog – u drugoj večnost tek stvorenog.

jebao

bih

Te

jedina

Ja sam slava svetlosti Božije.

Bog je u meni Bog

pevaj

me

Želim Ovo da napišem.

Sabiram se u nežnim šakama.

Slavimo radost svih duša Srećko Stankoviću!

Dubok naklon Tolstoju (Лев Никола́евич Толсто́й). Dubok naklon Dostojevskom.

Dubok naklon Savi Mrkalju. Dubok naklon Đorđu Markoviću-Koderu.

Ovo je spisak od 333 ljudi koje pozivam na Deset godina.

Ovo je spisak od 333 ljudi koje pozivam na susret Licem k лицу.

Ovo je spisak od 333 ljudi koje pozivam na Ružu Mosta.

Ovo

je oglasna

tabla samo

za Tebe

Ovo je poslušanje starcima koji poverovaše mladićstvu.

Svetlost sveće mi oživi divljenje prema najstarijem.

Najstariji su najseksualniji – znaju samo tek rođeni.

Svetlosti kako si lepa!

Stvaranjem proslavljam stvaranje.

Devojčice! Svi mirisi izviru i utiču u Tvoju pičkicu.

pičkica ribica

ribica

okean

nove

civilizacije

ribica put

ribica ruža

ribica reč

ribica klitoris

pišem Tvojom hrabrošću

Indijanci na grudima početka

Tvojom hrabrošću ove reči vaskrsavaju devoMarija

raširene ruke blagoslove svetlost

19366 - 19398

blaženstva

I ptičicu ponese vetar.

I galebove.

I Tiišinu nosi.

Tiiho je.

Tiišim.

Tiiši mi se.

Tiišinom ću danas.

Tiihom milinom.

Tiihujući.

Tiihujući tiišinom.

Tiidrvećem.

Tiihim danom.

Tiihodušjem.

Tiihodarjem.

Tiihanom.

Tiihom daljinom još tiišom blizinom.

Tiihim smehom tiihom smehu.

Tiihozagrljajem.

Tiihom Tiiha Tiihoj Tiihi.

Tiihokrili Tiihokriloj.

Tiihoslavlje tiihe pobede.

Tiihni me.

Tiihuj slavuj.

Tiihe reči tiihom uhu.

Tiiha nada mi povrati nadu.

Tiihe reči mi sačuvaju druge reči.

Kako je tiiho i nežno kako.

Tiiha samotinjica.

Tiiha uzaludnost lepota jedina.

Tiišina Ničeom. Tiišina Van Gogom.

Tiišina novembarskog sumraka.

Tiišina neprimetnog.

tiiho vaskrsava Bog

19399 - 19431

blaženstva

Ljubim vas odbačeni.

Odbačeni Hriste.

Odbačeni Niče.

Odbačeni Van Gogu.

Odbačeni Indijanci.

Odbačeni Roberte Valzeru.

Odbačeni Tolstoju.

Odbačeni Dostojevski.

Odbačene manjine.

Odbačena lepoto.

Odbačeno saosećanje.

Odbačena dobroto.

Odbačena bezrazložnosti.

Odbačena bezbrižnosti.

Odbačeni bolesni.

Odbačeni ludi.

Odbačeni zatvoreni.

Odbačeni ružni.

Odbačeni siromašni.

Odbačeno drveće.

Odbačena deco.

Odbačeni trenu.

Odbačena radosti.

Odbačeni orgazmu.

Odbačena molitvo.

Odbačeno vaskrsenje.

Odbačeni novcu.

Odbačena travo.

Odbačene ptice.

Odbačeni pute.

Odbačena ružo.

Odbačeno prijateljstvo.

Odbačeno ja.

19432 - 19464

blaženstva

I noćas sam se budio u strahu da ću biti pokraden.

Pišem da ne bih bio pokraden.

Sramota me je zbog mojih strahova.

Strah je granica.

Strah je odsustvo Boga.

Strah je odsustvo ljubavi.

Strah je preterano pridavanje značaja sebi – zaboravljanje svog stvarnog značaja.

Strahu ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ linijice moja.

Strahu lišće moje.

Strahu stranstvovanje moje.

Strahu kamenje moje.

Hodam da bih izbacio iscrpljenost od strahova.

Posle sat vremena hodanja malo mi je bolje. Priznajem i prihvatam svoju nemoć.

Ne opirem Tii se straše. Straše spasi me i sačuvaj.

Stavio sam šake na tastaturu Crvendaća i rasplakao se.

piši me

osveži me

povezi me

pridruži mi se

Strahu moj hvala Tii što me podsećaš na moju bedu.

Strahu hvala Tii što me podsećaš na saosećanje sa svima koji su pokradeni.

Strahu hvala Tii što me podstičeš da verujem da neću biti pokraden.

Strahu hvala Tii na sramoti koju osećam zbog mojih strahova.

Strahu hvala Tii jer mi otkrivaš da je strah granica i da mi nema druge nego granice prelaziti.

Strahu hvala Tii jer priznaješ da si Tii odsustvo Boga.

Strahu hvala Tii jer žudiš za ljubavlju.

pomiluj me

još me miluj

N

I

[

krug smo

pročitaj me

19465 - 19497

blaženstva

ovo sam ja

polako

i već

biće

ovo je moj način

čarolija

sviće

ovako govorim

čarolija

biće

ovako Te gledam

sve

laganim

sviće

ovako pišem

tako će

biti i

biće

ovo volim

drhteći

dr

hti

drhtulj

drhtuljavi

ovako krećem

reč prekorač

ena

ovako se ne zaustavljam

trenuci varke

ovako ni od čega stvaram milinu

ludi čas

ovako Te volim

sunčana kap

ovako Tii ništa neću reći

samo nek se šire glasi

ovo si Tii

zastah

gledam Te

ovo su Tvoje oči

sred pusta leta

ovo su Tvoje oči koje me gledaju

cvrkuti lasta

ovo je Tvoje Telo

ni reč

ni stih

ni zvuk

ovo je Tvoje i moje telo

lepljive zore rude

ovo je naše venčanje

sloboda sletela

u naše

grudi

ovo je Svemir

pesma

jednolika

i

polagana

ovo su prezdravljeni

gladni zelenila

ovo je lepota

u

nekom

kutku

neko

dete

ovo je dobrota

prvi

rumeni

zrak

ovo su dobrota i lepota zajedno

drveće i pučina

ovo je igra

voda žuboreća

ovo je ono što svako želi

ljubav

rominja

ovo su sitnice

orhideja

u srcu

polegla

ovako doskočim

subota

subota predveče

subota kao i mnoge subote

večnost očita

ovako nastavim

moje kapljice na

Tvojim usnama

ovako se raspevam

teci

Lučanima

Bjelice

ovako se ushićujem

Ta

di

ja

no

vić

ovo je put

ko je

putem putio

svet je ljubio

ovo je ruža

ko je

ruži pevao

svet je ružio

ovo je moja radost

vidom videh

svet je lep

ovo je moja pesma

pesma

večna

a

obična

19498 - 19530

blaženstva

Ja u alfi,

a alfa

u Slovu,

A Slovo

u Ja, u

mom srcu

sja.

Hodočašće je žudnja za Drugim – Drugim sobom.

Danas sam promenio adresu u Ličnoj karti. Umesto

Beskućništvo sada je moja adresa U Tvom srcu.

Da se vidi drugo lice svake reči – rekla je Aleksandra Mirimanov.

Prvo i drugo lice svake reči je isto.

ja je Tii – Tii je ja

Grliš moj zagrljaj.

Ruža – sve ruže jedne ruže.

Otvoren sam.

Ne znam šta da napišem.

Uprkos nemoći prožima me Gospodstvo.

Dečačko savezništvo s Bogom.

Putem kroz noć.

Svemir bi da se u mom srcu obnovi.

Vidim to dvorište.

Danas sam sreo Milorada Krstića.

Ljiljani mi pomažu da ljubim i ono čega se bojim.

Ponekad jedino što smem da kažem je ono što napišem.

Istino odmori se u mom telu.

Kada Tvoja krila izgore Tii ćeš u meni poleteti.

Vatrom se leti – pomislio sam.

Raširio sam se da se ne bojim.

Tvoj sam je moja kontrolisana oznaka porekla.

Igram se.

Život je prazan autoput ka nebu.

Dozivam se opčinjen Tvojom lepotom.

Ja sam izgubljeni raj.

Isuse sestro moja.

Hriste pute moga puta.

Hriste ružo moje pete.

Hriste bosonoga radosti moga srca.

Hriste ognjeno zdravlje.

Bog

Tii i ja

to

sam

ja

19531 - 19563

blaženstva

U hodu ću pojesti krišku sira.

Magla je prekrila Dunav. Ribar vadi ribu iz vode.

Iskrojio sam bele kartončiće za pisanje blaženstava.

Nad kanalom ista gusta magla.

Volim kada hodaš po meni – kaže mi put.

Ti si za mene isto put – kaže mi put.

Ti put i ja put – kaže mi put.

Tebi lepo sa mnom meni lepo sa tobom.

Volim što misliš na ružu dok hodaš po meni.

Ti put. Ja put. Jedna ruža.

Vidiš Miroslave uništavaju voćnjake i umesto njih zidaju salone za prodaju automobila.

Uvek sam osećao da me ti voliš.

Osećao sam da voliš da

Hodaš po meni

Izgovaraš moje ime

Pišeš me

Uvek sam mislio da je i čovek put kao i ja.

Danas i ti i ja nestajemo u magli.

Osećam da te boli peta.

Čujem kako ponekad povučeš petu po mojoj koži.

Počeo si da stopiraš-moliš. Hvala ti Miroslave jer moliš.

Magla je sve gušća ali budi miran neko će ti stati i otvoriti vrata svoga automobila.

Vežbaj nadu ne nadajući se.

Vozio me je bivši kapetan rečne trgovačke

plovidbe. Uživali smo u prizorima polja u magli.

U Beogradu sam. Ulice prepune magle i smoga.

Ranac je težak ali noge nose. Ćute i prepliću se.

Kapuljača mi je na glavi. Ranac vuče

nazad – povijena glava napred. Ruke u džepovima.

Idem i ćutim.

Prijale su reči koje mi je govorio put.

Nos mi se ohladio.

Još kilometar do toplog stana.

Sve sam umorniji. Ističe mi snaga. Nežan sam.

Priljubim obraz na vazduh.

Povremeno zatvaram oči. Milujem se kapcima.

Od težine ranca su mi utrnula leđa pa ga više ni ne osećam.

Nečija ruka me piše.

19564 - 19596

blaženstva

Bez snage sam.

Legao sam na krevet.

Pokrio se ćebetom.

Stavio ruke pod glavu.

Zatvorio oči.

Ispružio noge.

Smirujem se.

Duboko izdišem.

Zatežem tetive na stopalima.

Duboko udišem.

Odmaraju me zatvorene oči.

Toplota se polako širi kroz telo.

Od umora tu i tamo osećam bol.

Istežem vrat.

Stavio sam ruku na čelo.

Disanje mi se utišalo.

Osećam kako snaga ističe iz mene.

Toplota zagreva moju dobrotu.

Zevam i teglim se.

 Kroz nos izdišem vazduh.

Širim nozdrve i udišem veću količinu vazduha.

Savijam noge u kolenima.

Izdižem karlicu da pronađem bolji položaj i ispravim kičmu.

Češem se po kosi i pored uha.

Opet zevam.

Masiram se po glavi.

Oko slepoočnica.

I po očima.

Reči su oči.

Dobro bi bilo da kremom namažem nos.

Od gela za tuširanje šake mi lepo mirišu na mleko i kajsiju.

Istežem ruke i šake.

Preostaje mi još samo da napišem sva blaženstva.

19597 - 19629

blaženstva

’Ajde brzo.

Brže od najbržeg.

Nisam ni počeo a već je gotovo.

Tako da pišem.

Iz jedne slike da izađu sve slike.

Jednim ritmom da okupim sve ritmove.

Ritmom koji se menja.

 Ritam ustaljen promenom.

Potvrđuje se.

Ne menja se.

Nadovezuje se.

Dobrota me prožima.

Hoću samo da dovršim.

Hladan vazduh ulazi kroz prozor.

Kraj je novembra.

Polja su kao i svake noći i ove noći sama.

Pijem polja. Piju me polja.

Ne činim ništa.

Ništa ni ne odbijam.

Gledam u upaljena svetla po zgradama.

Ne mogu da se načudim kako su ljudi nežni.

Ne smeta mi što su ljudi i grozni.

Hoću samo da dovršim. Kraj je novembra.

Ne činim ništa. Hladan vazduh ulazi kroz prozor.

Pisanje je stanovanje.

Stanovanje je Hotel Života.

Moj Hotel Života je u Tvom srcu.

Opija me zvuk prstenja kojima dobujem po vinskoj čaši.

Mirom miriše novembarska hladnoća.

Svi su sa mnom.

Tii si svi.

Pijem Te. Tii si moj poslednji gutljaj.

Slava i spokoj.

19630 - 19662

blaženstva

10:00h. Izašao sam iz stana u ulici Agostina Neta

broj 60 i idem u stan u ulici Milana Rakića broj 48.

Važno je Ovo dečačko i bezazleno u meni dok hodam između jednog i drugog kreveta.

Igram se sa rukama u džepovima.

Nosim mali ranac sa laptopom i video kamerom.

Radni sto radne portfolije i posteljinu će mi preseliti Nebojša Čović.

Oblačno je i prohladno. Neponovljivo.

Poslao sam poruku Mini u Berlin da hodam ka Stančiću i da je

on i njen kao i svih ljudi koji mi daju mesečno 10 evra ga platim.

Mina je odgovorila Divno! Da li mogu onda kada dođem u Srbiju

u posetu da budem kod tebe a ne kod mojih? To bih

jako volela. Srećno useljenje. Ljubim te.

Stančić – Hotel života.

Stan u slavu Pesničkog stanovanja čoveka na ovoj Zemlji.

Stan pažljivošću prijatelja.

Stan svima koji daju novac za njega i koji dolaze u njega.

Stan koji ću vlasnici Slavici Generalović plaćati Pupoljcima novog novca.

Stančić će biti prvi moj stan – sada u mojoj pedeset sedmoj godini života.

Nadam se da će stančić zračiti

Radošću

Zdravljem

Ljubavlju

Slobodom

Promenom

O d a n o š ću

Uspehom.

Topao i svetao stan.

Prazan. Sajber.

Stan za Tebe.

Stan o kome će brinuti neko od prijatelja.

Stan za svakodnevni rad.

Stan za muziku.

Stan za Čitanje subotom.

Stan za Svečane večere.

Prva stvar koju ću uneti u stančić biće cveće.

Cveće svetlosti. Svetlost cveća.

Kupio sam buket belog cveća.

Svaki početak u sebi nosi čistotu nevinosti – Piter Bruk.

U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Reč beše Bog – apostol Jovan.

22:03h. Uzbuđen sam. Čuvaj me belo cveće.

Sve je drugačije i sve je isto jer su blaženstva ista.

Blaženstva su Hotel života.

Džoni Keš je tu. Mirisni štapići su tu.

Počinjem da radim sa elektronskom poštom i internetom.

U blizini stana je stara pekara koja će me podsećati na hleb nasušni. Hleb nadnaravni.

 19663 - 19695

blaženstva

Čak milion sto četrdeset hiljada reči čak živi u ovom

trenutku na Internetu – posvećeno gospodinu Milanu Popoviću.

Čak i da je to neistina ja ću je potvrditi.

širi se

mreža širom sveta

Kada nešto saznam ja to zavolim.

Znanje o bilo čemu ostavljam baš tom bilo čemu.

Znanje ljubim i kada ga ne znam.

Sada je važno da se smirim čak iako sam smiren.

Ja sam svedočanstvo gubljenja svoje digitalne nevinosti.

Čak i kada izgubim nevinost ja ću nevinost potvrditi i proslaviti.

Čak i jeste vrsta nevinosti.

Čak čednosti.

Čak iznenadnosti.

Ja sam potvrđivač Tvoje čednosti.

Potvrđujem Dete Devojčicu – Dete Dečaka.

Ja sam ljubitelj Tebe koje si to što jesi.

Jesam čak i kada nisam.

Kada nisam zapevam.

ljubim

ljubim

te

ljubi

Čak i kada reči ne bi bile telo Boga i onda bih ljubio reči da postanu telo Božije.

Poštovani korisniče na računu trenutno imate manje od 50 dinara.

Tu smo da Vas podsetimo. Vaš Telenor – dobio sam poruku u 20:50:27h.

tu sam i ja

da podsetim Vas

da je Vaše podsećanje

čista poezija

jer pesma

podsećanje

pretvara u

pesmu

Odgovorio sam porukom u 20:57:34h sa nadom da su gospoda

koja upotrebljavaju dušu mašine zaista gospoda. Ali nisu jer su samo

uključili mašinu koja mi je odgovarala Poruka nije poslata. Ponovi.

Naivan je svako ko misli da je nevinost isto što i naivnost.

Nevinost čuva i naivne a tek čuva pokvarene koji misle da su nevini naivni.

Čak i kada se uplašim samo ću potvrditi ptičicu.

Čak ću i lizanje pretvoriti u savest ljubavi.

Lizanje je savest ljubavi (iz Rečnika Miroslava Mandića).

Život liže život da ga od smrti sačuva.

izlaženje ljubav ulaženju

Ljuljanje me čuva od zaljubljenosti. Ljubav čuvam lj u lj a nj e m.

Potreban mi je sada mistralda napišem Ovo što osećam.

Muzika je novac.

Ko prisvoji novac izgubio je muziku.

Novac je muzika.

Novac muzika novca

čednost energija

Dođi mi Radosti na moje-svoje grudi.

19696 - 19728

blaženstva

Dečak sam samom sebi.

Dečak sam da bih preživeo.

Dečak devojčurku.

Sve neviniji dečak.

Dečak sam sam na svetu.

Dečak na putu dečaštva.

Dečak slave.

Dečak koji svoj dug zna.

Dečak u poklonjenju mrtvoj deci.

Dečak u poklonjenju pobijenoj mladunčadi svih bića.

Dečak neprestano trči.

Dečak dodiruje more.

Dečak miluje drvo.

Dečak neguje mozak.

Dečak Tii predaje svoje srce.

Dečak voli reč.

Dečak je film.

Dečak odan drugom dečaku.

Dečak ljubi devojčicu.

Dečak odlazi sam.

Dečak se nikada neće vratiti.

Dečak je Svemir.

Dečak stvara.

Dečak stvara dečaka.

Dečak misli o samoubistvu.

dečak poziv – dečaštvo dozivanje

Dečak Te više ne doziva.

Dečak Te voli.

Dečak voli.

Miran je. Igra se.

Dečak pleše.

Dečak peva.

Dečaku je danas pedeset sedam godina.

19729 - 19761

blaženstva

Zavrnuo sam rukave.

Upalio mirisni štapić.

Napravio drugu kafu.

Od tri prozora otvorio dva i spustio roletne da bih mogao da vidim slova na ekranu.

Stavio u usta zalogaj kifle.

Potrošen sam. Izgužvan.

moram pisati brzo

da bih savladao svoju nemoć

da bi me brzina nosila

da bi mi pisanje bilo i s t i n i t o

r i t m i č n o

b r z o p r e l a z e ć e – iz blaženstva u blaženstvo

bez želje da bilo šta kažem

nego da se kažem

ako bih pisao na drugačiji način

bilo bi to blato ili laž

muva uletela u sobu

ne borim se protiv svoje nemoći

nemoći isteci sama

ostavi me praznog

mlada snago čekam Te

kada završim blaženstva skupiću se u sebe

nacrtaću Plavu ružu

snimiću Plavi film

izaći ću na sunce

hodaću

hodaću i samo ću hodati

staviću na Gospoda breme svoje

majušan sam

negde neko

vlažne usne

sklopljene oči

smešak na licu

toplo prostranstvo

19762 - 19794

blaženstva

Blaženstva koja slede govore da sam suviše sam da bih pisao o bilo čemu drugom ali

verujem da b l a ž e n s t v a mogu od tog osećanja stvore nešto u duhu Umetnosti 33.

Blaženstva koja

slede govore

da

jesam

da sam suviše

suviše sam

sam da

da bih

bih pisao

pisao o

o bilo

bilo čemu

čemu ali

ali drugom

drugom ali

ali verujem da

da ona

ona mogu

mogu od

od tog

tog osećanja

osećanja i

i da

da nešto

nešto stvore

stvore u duhu

u duhu

duhu umetnosti

Umetnosti 33

33 svakodnevnih

svakodnevnih blaženstava

blaženstava nagoveštenih i u naslovu